• Oће 1
  • quote 12
  • а 249
  • А 81
  • абаџије 1
  • Августа 1
  • аго 1
  • ајде 1
  • Ајде 2
  • Ајдемо 2
  • Ајдмо 1
  • Ако 13
  • ако 26
  • акосте 1
  • акт 2
  • акта 5
  • акте 2
  • акти 2
  • активнијег 1
  • актима 1
  • Ал 1
  • ал 2
  • ала 2
  • Ала 2
  • алат 1
  • алеје 1
  • Али 24
  • али 50
  • Алилуј 1
  • аљетки 1
  • Ама 16
  • ама 3
  • аманет 1
  • амбар 1
  • амбареви 1
  • амо 2
  • амрелче 1
  • амурлук 4
  • апетиту 1
  • Април 1
  • апс 2
  • Апсана 1
  • апсане 2
  • апсани 1
  • апсану 3
  • апсеника 1
  • апсеници 5
  • апсеницима 1
  • апсимо 1
  • апсолутно 2
  • аргати 1
  • ароганција 2
  • артије 1
  • астраган 2
  • ата 2
  • ату 1
  • ауторитет 1
  • ац 1
  • б 1
  • баба 2
  • бабајко 1
  • Бабини 1
  • бавити 1
  • бадњак 1
  • бадњаку 1
  • бадњаци 1
  • Бадњи 1
  • бајаре 1
  • бака 1
  • бакалин 1
  • балавац 1
  • балавца 1
  • балавцу 1
  • банака 1
  • бане 2
  • бануше 3
  • Бањичком 1
  • Бар 1
  • бар 6
  • бардак 1
  • барут 1
  • барута 1
  • бас 2
  • баскија 1
  • баскије 2
  • баскију 4
  • Бата 15
  • бата 3
  • батали 1
  • батаљона 1
  • батином 1
  • батину 1
  • бато 3
  • Бато 4
  • бату 2
  • баца 1
  • бацамо 1
  • Баци 1
  • баци 10
  • баш 25
  • Баш 8
  • башти 1
  • башту 1
  • Бе 1
  • бегај 1
  • беде 1
  • бедрима 2
  • Без 1
  • без 21
  • безазлен 1
  • безакоња 1
  • безакоњем 1
  • безбрижно 1
  • безброј 1
  • безјаци 1
  • безобразлук 3
  • безусловно 1
  • бејаху 2
  • Бејаше 1
  • бекријају 1
  • бекријом 1
  • бекуто 1
  • беле 2
  • белегија 1
  • бележник 2
  • бележнику 1
  • белензука 1
  • белим 1
  • бело 3
  • белој 1
  • белом 1
  • белу 1
  • бео 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 4
  • Београда 1
  • Београду 13
  • Београђанка 2
  • берберској 1
  • берикетна 1
  • берићет 2
  • беседа 1
  • беседу 2
  • бесмо 1
  • беспорочна 1
  • беспослица 3
  • Беспослице 1
  • беспослице 2
  • бестидницима 1
  • бестрага 1
  • бећара 1
  • беху 5
  • беше 25
  • Беше 6
  • Би 2
  • би 98
  • бијах 1
  • Бије 2
  • бије 4
  • била 10
  • билав 1
  • билави 1
  • биле 1
  • били 7
  • било 39
  • Било 5
  • Био 2
  • био 27
  • бирајмо 1
  • Бирајмо 1
  • бирамо 4
  • бирате 1
  • бирати 1
  • Биров 2
  • биров 4
  • бирова 3
  • бисага 1
  • бисаге 1
  • бисе 1
  • бист 2
  • бити 32
  • биће 3
  • Биће 4
  • бићу 2
  • бих 4
  • бичем 1
  • благ 1
  • Благ 1
  • благну 1
  • Благо 1
  • благо 4
  • Благодарећи 1
  • благодари 1
  • благодарим 2
  • благодарнос 1
  • благородно 1
  • благосиљају 1
  • благослов 1
  • благост 1
  • блажено 1
  • блаженопочивши 2
  • бланка 1
  • бланкет 1
  • блед 1
  • ближе 5
  • близнаци 1
  • близу 1
  • блудиле 1
  • блузама 1
  • блузи 1
  • блузу 1
  • Бог 34
  • Бога 46
  • богаство 1
  • богаству 1
  • богат 1
  • богата 1
  • богати 1
  • богато 1
  • богатог 1
  • богме 3
  • боговетног 1
  • Богољуба 1
  • богомољу 1
  • Богородица 1
  • Богу 10
  • боде 1
  • бодну 1
  • Божанствена 1
  • Боже 17
  • Божића 1
  • Божићу 1
  • Божји 1
  • бој 4
  • боја 1
  • Бојали 1
  • Бојаџије 1
  • боје 4
  • бојте 1
  • болан 2
  • Болан 2
  • болестан 1
  • болећиво 1
  • боли 3
  • боља 2
  • Боље 2
  • боље 9
  • бољи 2
  • борави 1
  • борби 1
  • борбу 1
  • боре 1
  • бори 1
  • борили 2
  • боримо 3
  • Борка 1
  • Борке 1
  • бос 1
  • Бос 1
  • босе 1
  • босиљком 1
  • боцка 1
  • бочио 1
  • бр 1
  • брав 2
  • брава 1
  • Браво 1
  • бравос 1
  • Бравос 2
  • брада 1
  • брадан 1
  • брадане 3
  • брадва 1
  • браде 2
  • Брадица 1
  • брадице 6
  • брадицом 1
  • брадицу 1
  • брадом 3
  • браду 1
  • бразде 1
  • бразду 2
  • брајко 1
  • брани 3
  • Бранисав 4
  • Бранисаве 1
  • Бранисавом 1
  • Бранисаву 1
  • брат 2
  • братаничина 1
  • брате 14
  • братићи 1
  • брату 2
  • браћа 3
  • браће 1
  • Браћо 10
  • браћо 20
  • Брацан 2
  • брашњаве 1
  • Брвеница 1
  • брвнаре 1
  • брда 1
  • брдо 2
  • брду 1
  • бре 6
  • брежуљак 2
  • брежуљка 1
  • бременом 1
  • брже 1
  • брзим 1
  • Брзо 2
  • брзо 3
  • брига 1
  • бригај 2
  • бригајте 1
  • бриге 1
  • Бриге 1
  • бригу 1
  • бризи 1
  • бризну 1
  • брин 1
  • брине 2
  • бринеш 1
  • брише 2
  • бришу 2
  • брк 2
  • бркљави 1
  • бркљо 1
  • бркова 11
  • бркове 3
  • бркови 2
  • брковима 1
  • брлогу 1
  • Број 2
  • бројати 1
  • броји 1
  • броћасте 1
  • брука 1
  • брукате 1
  • бруке 4
  • Брци 1
  • брчића 1
  • брчиће 8
  • брчићи 1
  • брчићима 1
  • брчка 1
  • бу 1
  • бубњеве 1
  • бубњеви 1
  • бубњевима 1
  • бубуљичавим 1
  • буву 1
  • будалом 1
  • буде 6
  • будем 3
  • будете 1
  • будеш 3
  • буди 4
  • будуће 1
  • буздовану 1
  • бука 1
  • букач 2
  • букача 1
  • букаче 1
  • букачима 1
  • букачу 1
  • буквама 1
  • букве 1
  • буклију 1
  • буковина 1
  • бум 1
  • Бум 1
  • бунар 1
  • бунду 1
  • буни 1
  • бунтовничке 1
  • бурад 1
  • буре 3
  • буџет 1
  • в 1
  • Ва 1
  • вади 1
  • вадили 1
  • важније 2
  • важнији 1
  • важним 3
  • важно 1
  • важном 1
  • важност 1
  • вазда 2
  • ваздух 1
  • вајат 3
  • вајата 2
  • вајати 1
  • ваки 1
  • вако 1
  • вала 12
  • Вала 8
  • валиду 1
  • валило 1
  • валим 1
  • ваља 12
  • ваљало 1
  • ваљан 1
  • ваљани 1
  • ваљано 1
  • ваљаће 1
  • ваљушкајући 1
  • вам 30
  • Вама 1
  • вама 3
  • вамилијаз 1
  • вамо 1
  • вара 1
  • варакала 1
  • варакаше 1
  • варам 1
  • варбу 1
  • варош 2
  • варошанима 1
  • варошанин 1
  • варошице 2
  • варошици 3
  • варошицу 2
  • варошка 1
  • варошки 1
  • варошког 1
  • варошком 1
  • варошку 1
  • вас 33
  • Вас 4
  • Васдан 1
  • васељене 1
  • ватра 3
  • ватре 7
  • ватру 6
  • ваш 2
  • Ваш 2
  • ваше 3
  • вашег 5
  • вашим 2
  • ваших 1
  • вашу 1
  • веђа 2
  • вежемо 1
  • везе 3
  • везене 1
  • везеном 1
  • везијаше 1
  • века 2
  • веку 2
  • Веле 4
  • веле 7
  • Велеуважени 1
  • велеуваженом 1
  • вели 27
  • Вели 5
  • Велика 1
  • велика 5
  • Велики 1
  • велики 3
  • великим 1
  • Велико 1
  • велико 4
  • великог 1
  • великој 3
  • великом 2
  • велику 4
  • велим 10
  • Велимира 1
  • велите 1
  • Величанствена 1
  • велиш 7
  • Вељка 1
  • Венецији 1
  • венчања 1
  • вера 1
  • веран 2
  • Веран 2
  • вериге 1
  • верма 2
  • вермају 1
  • верни 1
  • Вернијег 1
  • Верности 1
  • Веровао 1
  • Веруј 1
  • верује 1
  • верујем 4
  • верујете 1
  • верујте 1
  • Верујте 1
  • вес 1
  • веселници 1
  • веселниче 1
  • весело 1
  • веселост 1
  • весеље 2
  • весељем 1
  • весом 1
  • вест 2
  • весу 2
  • ветар 1
  • Већ 2
  • већ 31
  • већа 4
  • веће 1
  • већи 2
  • већих 1
  • већој 1
  • вечерао 1
  • вечери 1
  • вешају 1
  • вешт 1
  • вештице 1
  • вешто 2
  • Ви 16
  • ви 44
  • виде 4
  • видел 1
  • видела 1
  • Видели 1
  • видели 4
  • Видео 1
  • видео 5
  • видети 5
  • видеће 1
  • види 10
  • Види 2
  • видику 1
  • видим 11
  • Видим 3
  • видимо 3
  • видите 1
  • Видите 1
  • Видић 6
  • Видића 2
  • видиш 4
  • Видиш 4
  • видла 1
  • видна 1
  • виду 1
  • виђали 1
  • виђаше 1
  • виђени 1
  • виђеног 1
  • виђења 1
  • виђење 2
  • викао 1
  • викне 2
  • викни 1
  • викну 39
  • викнуо 1
  • викнуше 4
  • вику 2
  • вила 1
  • виле 1
  • вилице 1
  • вилџани 1
  • вина 7
  • вино 4
  • винограда 1
  • винограде 1
  • винце 1
  • вир 1
  • вис 2
  • висаху 1
  • висаше 1
  • виси 1
  • висине 2
  • висок 3
  • витице 1
  • виче 9
  • вичем 1
  • вичу 1
  • Виш 1
  • виш 2
  • Више 1
  • више 35
  • вишени 1
  • вишим 1
  • вишњевом 2
  • вишу 1
  • Влаго 1
  • влада 11
  • владавине 1
  • владавини 1
  • владајуће 1
  • владајућег 1
  • владајућој 1
  • владајућу 1
  • владе 2
  • влади 6
  • владика 1
  • владиних 1
  • владу 3
  • влажна 1
  • влажном 1
  • влас 16
  • власи 1
  • власт 4
  • власти 16
  • влашћу 4
  • вно 1
  • во 1
  • Во 1
  • Вог 1
  • Вода 1
  • Воде 1
  • воде 8
  • водене 2
  • Воденица 1
  • воденице 5
  • воденици 3
  • воденицу 5
  • води 6
  • водим 2
  • водиш 1
  • водом 1
  • воду 6
  • Вођ 1
  • вођа 12
  • Вођа 3
  • Вође 1
  • Вођи 1
  • вођи 2
  • вођу 9
  • возарски 1
  • воздуку 1
  • воздухови 1
  • вози 1
  • војводу 1
  • војене 1
  • Војни 1
  • војничке 1
  • војнички 4
  • војничким 2
  • војничку 2
  • војске 1
  • војску 2
  • војсци 2
  • вола 2
  • воле 3
  • волели 2
  • волим 1
  • волове 1
  • волови 2
  • волујска 2
  • вољи 3
  • вонта 1
  • восак 1
  • воска 2
  • воспитан 1
  • воспитаног 1
  • вотњака 1
  • воћка 1
  • воштанице 1
  • вр 1
  • враголасто 1
  • врагу 3
  • враже 1
  • врано 1
  • врану 1
  • врањ 1
  • Врању 1
  • врат 1
  • врата 52
  • врати 4
  • вратима 9
  • вратимо 1
  • вратити 1
  • вратницама 1
  • вратом 1
  • врату 2
  • враћао 1
  • врач 1
  • врачаре 1
  • врви 1
  • врдао 1
  • Вредан 1
  • вредан 4
  • вреде 1
  • вреди 4
  • вредна 1
  • вредне 1
  • вредни 1
  • вреднији 1
  • вређа 1
  • вреле 1
  • време 11
  • времена 5
  • времену 1
  • ври 1
  • врисну 4
  • врло 2
  • Врло 2
  • врљава 1
  • врнчаница 1
  • врскапут 1
  • врсту 1
  • врт 2
  • врта 1
  • вртаче 1
  • вртићу 1
  • врту 3
  • врућа 1
  • вруће 1
  • врућици 1
  • врућу 2
  • врх 1
  • вршају 1
  • врши 1
  • вршиоца 1
  • вршњаци 1
  • Вуја 1
  • Вује 2
  • Вују 1
  • вукао 1
  • Вукојица 1
  • Вукојице 1
  • Вукојици 1
  • Вулетић 3
  • Вулетића 1
  • Вулетићу 2
  • вуненог 1
  • вучење 1
  • г 23
  • га 135
  • гавранови 1
  • газда 12
  • Газда 4
  • Газдић 1
  • газе 1
  • Гаја 1
  • гајдаше 1
  • гајдаши 1
  • гаји 1
  • Гајића 1
  • гајтана 2
  • Гају 1
  • галерије 1
  • галерији 1
  • галијама 1
  • галопу 1
  • гамиже 1
  • гарнизонска 1
  • гаса 1
  • гвозден 1
  • Гвозден 2
  • гвоздени 1
  • гвоздењаке 1
  • гвоздењаци 1
  • где 39
  • Где 9
  • гђе 1
  • гђу 1
  • Геак 1
  • геак 3
  • геака 1
  • геакуша 1
  • гибанице 1
  • гибаницу 1
  • гимнастичким 1
  • гине 1
  • глава 5
  • главе 6
  • глави 8
  • Главни 2
  • Главно 1
  • главном 1
  • главње 1
  • главом 24
  • главу 17
  • гладећи 1
  • глађу 1
  • глас 14
  • гласа 10
  • гласању 1
  • гласао 2
  • гласио 1
  • гласовите 1
  • гласу 1
  • гледа 2
  • гледај 1
  • гледајући 5
  • гледам 1
  • Гледам 1
  • гледао 2
  • Гледо 1
  • глоби 1
  • глобимо 1
  • глобљен 1
  • Глоговац 2
  • Глоговца 2
  • гломазног 1
  • Глуп 1
  • глуп 2
  • Глупан 1
  • глупи 5
  • гњечила 1
  • го 1
  • Го 2
  • говеди 1
  • говеђег 1
  • говор 2
  • говоре 3
  • Говори 2
  • говори 7
  • говорила 4
  • говорило 2
  • говорим 3
  • Говорио 1
  • говорио 3
  • говорити 1
  • говориш 1
  • говорник 1
  • говорнику 1
  • говору 1
  • год 6
  • година 16
  • годинама 3
  • године 5
  • годину 4
  • гозба 2
  • гозбе 1
  • гозбу 2
  • гојазна 1
  • гојазни 1
  • голаверу 1
  • голанферија 1
  • голаћа 1
  • голијем 1
  • голим 1
  • голица 1
  • голобрадо 2
  • гологлав 2
  • гологлаве 1
  • гологлави 1
  • голотиња 1
  • голотрба 1
  • Гоља 2
  • Гоље 1
  • гољо 1
  • гомила 1
  • гомиле 1
  • гомилу 2
  • гони 1
  • гонила 1
  • гоњен 1
  • гора 1
  • горе 5
  • Горео 1
  • горко 1
  • горњем 2
  • горњи 1
  • ГОРЊИ 1
  • гору 1
  • Гору 2
  • Госпа 2
  • госпа 5
  • Госпо 1
  • госпо 15
  • ГОСПОДА 1
  • господа 5
  • господар 3
  • Господар 3
  • господара 2
  • господари 1
  • Господару 8
  • господе 2
  • господи 1
  • Господи 1
  • господим 1
  • господин 64
  • Господин 7
  • господина 15
  • господине 18
  • Господине 4
  • господином 1
  • господину 7
  • господио 1
  • господо 18
  • Господо 7
  • господовати 1
  • господом 2
  • господу 1
  • господује 1
  • госпођа 11
  • Госпођа 6
  • госпође 5
  • госпођи 2
  • госпођина 1
  • госпођица 2
  • Госпођице 1
  • госпођице 3
  • госпођици 1
  • госпођицу 1
  • госпођо 1
  • Госпођу 1
  • госпођу 2
  • госпоја 3
  • госпојино 1
  • госпоска 1
  • госпоски 1
  • госпоства 1
  • гост 2
  • госте 7
  • Гости 1
  • гости 5
  • гостију 5
  • гостима 3
  • гостинских 1
  • гостинској 2
  • гостинску 2
  • гостионице 1
  • гостионичара 1
  • гостовао 1
  • гостопримство 1
  • гостује 1
  • готов 1
  • готовио 1
  • готово 3
  • граба 1
  • града 1
  • гради 2
  • градива 1
  • градим 1
  • градобитна 1
  • грађанског 2
  • грађевина 2
  • грађевине 1
  • грађено 1
  • гракне 1
  • гракнуше 3
  • гракћу 1
  • гране 1
  • грања 1
  • грацијом 1
  • Грашке 1
  • грашке 2
  • грбачу 1
  • Грди 1
  • грдне 1
  • гредицу 1
  • гредом 1
  • грејало 1
  • грејаћу 1
  • грех 1
  • грехе 1
  • грехова 1
  • грехови 1
  • грехом 1
  • Грешник 1
  • Грка 1
  • грла 1
  • грм 1
  • Гроба 1
  • гроба 3
  • гробље 1
  • гробљу 1
  • гробу 1
  • грозница 1
  • грознице 1
  • гром 2
  • грош 1
  • гру 2
  • грувања 1
  • груваше 1
  • груди 1
  • груну 1
  • Грунуше 1
  • грушевина 1
  • грчки 8
  • гужваре 1
  • гуја 1
  • гунђај 1
  • гуњ 2
  • гуњу 1
  • гуњче 2
  • гургусовачку 1
  • гурикања 1
  • гуркају 1
  • густ 1
  • густа 1
  • гутаху 1
  • гуши 2
  • гушчија 1
  • д 3
  • да 542
  • Да 57
  • дабогме 1
  • давас 1
  • дави 1
  • давнина 2
  • Давно 1
  • давно 3
  • даде 4
  • даду 6
  • дај 5
  • Дај 5
  • дајде 1
  • даје 3
  • дајте 1
  • Дајте 1
  • Дака 1
  • Дакле 1
  • дакле 2
  • Даклем 3
  • даклем 7
  • далека 1
  • далеко 1
  • дало 1
  • Даље 1
  • даље 8
  • даљи 1
  • дам 1
  • дамо 1
  • дан 18
  • дана 26
  • данас 14
  • Данас 2
  • данашње 1
  • данашњи 1
  • данашњој 1
  • Дангубића 2
  • дане 1
  • даном 1
  • дану 2
  • дануле 1
  • данче 1
  • дао 3
  • дастесе 1
  • дати 1
  • даћи 1
  • два 39
  • двадесет 2
  • дванаест 1
  • Две 2
  • две 8
  • Дводо 1
  • Дводола 3
  • ДВОДОЛСКЕ 1
  • двоје 3
  • двојим 1
  • двојица 4
  • двојице 3
  • двојицом 1
  • двојицу 3
  • двокат 1
  • двоката 1
  • двокрилну 1
  • двори 1
  • дворишта 3
  • Двориште 1
  • двориште 5
  • дворишту 6
  • двоточије 1
  • де 11
  • Де 2
  • дебелим 1
  • дебелу 1
  • Дебео 1
  • Деведесет 1
  • девере 2
  • деверу 1
  • девет 3
  • девети 1
  • деветорици 1
  • девојка 2
  • девојкара 1
  • девојку 1
  • девојци 1
  • Девојче 2
  • девојчица 2
  • девојчице 2
  • девојчици 1
  • дед 1
  • деде 3
  • Деде 3
  • дежмекаст 1
  • Декембра 1
  • декламујући 1
  • декрети 1
  • дела 4
  • дели 6
  • делили 2
  • делимо 1
  • делити 1
  • делова 5
  • делом 1
  • деља 1
  • депеша 1
  • депешу 5
  • Депозитар 1
  • депозитар 3
  • депозитор 1
  • депутацији 1
  • деран 1
  • дерњање 1
  • десет 6
  • десетак 4
  • десети 1
  • десетину 1
  • десеторица 1
  • деси 1
  • десио 1
  • десна 1
  • десне 4
  • десно 1
  • Десно 1
  • десном 1
  • дете 11
  • Дете 2
  • детету 1
  • детињаст 1
  • детињиш 1
  • детлић 1
  • Деца 10
  • деца 16
  • деце 1
  • Децембра 1
  • Децо 2
  • децу 9
  • дечица 1
  • дечице 2
  • дечурлија 2
  • дешперацију 1
  • Дешчански 1
  • ди 1
  • Ди 1
  • дивит 1
  • дивите 1
  • дивљач 2
  • дивно 3
  • дивну 1
  • дигох 1
  • дигоше 1
  • диже 3
  • дијурну 1
  • дика 1
  • диктира 1
  • дилбере 2
  • дим 5
  • дима 2
  • димискија 1
  • димњак 1
  • димова 1
  • Дина 2
  • динар 1
  • Динара 2
  • динара 5
  • динарских 1
  • Дине 1
  • дира 1
  • дирам 1
  • дисциплине 1
  • дићи 2
  • диципину 1
  • дициплину 1
  • дичи 1
  • дичној 1
  • дише 2
  • дишпутује 1
  • длан 1
  • дне 6
  • дневни 1
  • дневник 1
  • дну 2
  • До 1
  • до 56
  • доба 4
  • добави 1
  • Добар 6
  • добар 7
  • добијем 1
  • Добио 2
  • добио 3
  • добиће 1
  • добра 4
  • добре 1
  • добри 2
  • добрих 2
  • Добро 13
  • добро 23
  • добродошлица 1
  • доброту 2
  • добру 3
  • добује 1
  • довати 3
  • доведе 1
  • доведоше 1
  • доведу 1
  • Довече 1
  • довече 2
  • довлету 1
  • догађају 1
  • доглед 1
  • дода 10
  • додавао 1
  • додаде 15
  • додадоше 1
  • дође 16
  • Дође 3
  • дођем 3
  • дођеш 1
  • дођу 2
  • дозива 1
  • дозиваше 1
  • дознао 1
  • доиста 1
  • Доиста 1
  • дојури 1
  • док 21
  • Док 3
  • докаже 1
  • доказао 1
  • докле 2
  • доколице 1
  • докон 1
  • докопа 1
  • докопаше 1
  • доксата 1
  • доксмо 1
  • доктора 1
  • докучио 1
  • долази 2
  • долазио 2
  • долазити 1
  • доласка 1
  • доле 3
  • Доле 7
  • доли 8
  • доликује 1
  • долове 1
  • дом 3
  • дома 6
  • домаку 1
  • домаћа 1
  • Домаћин 1
  • домаћин 3
  • домаћина 7
  • домаћине 4
  • Домаћинска 1
  • домаћица 1
  • домаћицу 1
  • домаћко 1
  • домаћој 1
  • дому 5
  • дон 1
  • донесе 9
  • донесем 2
  • Донеси 2
  • донети 1
  • Донеше 2
  • донеше 7
  • доносе 1
  • доноси 3
  • доносите 1
  • доњег 5
  • доњем 2
  • допадао 1
  • допало 1
  • допасти 1
  • допуне 1
  • допустите 1
  • Допустите 1
  • дорат 1
  • досади 1
  • доскора 1
  • доскочи 1
  • доскочити 1
  • доскочицама 1
  • Доста 1
  • доста 7
  • достави 1
  • доставити 1
  • достане 1
  • Достанића 1
  • достојанственим 3
  • достојанствено 1
  • достојно 1
  • дотадањи 1
  • дотер 1
  • дотера 1
  • дотерао 3
  • дотичне 1
  • дотични 1
  • дотле 1
  • Дотле 1
  • дотрча 2
  • дотрчали 1
  • дотрчо 1
  • доћи 7
  • дохвати 7
  • доцне 2
  • Доцније 1
  • дочекам 1
  • дочекамо 1
  • дочекасмо 1
  • дочекати 3
  • дочекивао 1
  • дочекује 1
  • дош 3
  • Дошао 1
  • дошао 10
  • дошли 9
  • дошло 3
  • дошо 1
  • драги 2
  • драго 1
  • Драго 1
  • дрвару 1
  • дрвена 1
  • дрвени 1
  • Дрвени 1
  • дрвету 1
  • дрвљаника 1
  • дрво 1
  • дрекне 1
  • дрекну 2
  • дрен 1
  • Држ 1
  • Држава 4
  • државне 3
  • Државни 7
  • државни 8
  • државника 1
  • државних 1
  • државној 1
  • државном 1
  • Државном 1
  • државну 2
  • држалицу 1
  • држања 1
  • држањем 1
  • држати 1
  • држећи 1
  • држи 1
  • држим 2
  • дрзак 1
  • Дрљача 1
  • дрљача 3
  • дрмну 1
  • Дрндаревић 3
  • Дрндаревића 1
  • Дромбуљино 1
  • дроњо 1
  • Дру 1
  • друг 2
  • друга 3
  • друге 3
  • други 14
  • другим 1
  • друго 4
  • другови 2
  • другог 2
  • другога 1
  • другокласци 1
  • другом 4
  • другу 5
  • другује 1
  • другују 1
  • дружи 3
  • дружина 1
  • дружине 5
  • дружини 3
  • дружину 1
  • друкче 1
  • друкчије 1
  • друствени 1
  • друство 5
  • друштва 1
  • друштву 3
  • Дрште 1
  • дубина 1
  • дубоким 2
  • дубоко 2
  • дува 2
  • дувам 1
  • дуван 3
  • дувана 2
  • дуванкесу 1
  • дуванска 1
  • дуванску 1
  • дувару 1
  • дуга 2
  • дугачак 1
  • дугачка 2
  • дугачки 6
  • дугачким 1
  • дугачких 1
  • дугачког 1
  • дугачком 2
  • дугих 2
  • дуго 2
  • дугог 1
  • дугогодишња 1
  • дугогодишњег 2
  • дугогодишњи 2
  • дугом 1
  • дугујем 1
  • Дужност 1
  • дужност 5
  • дужности 3
  • Дужношћу 1
  • дукат 1
  • дуката 1
  • дуковна 2
  • дуковној 2
  • дум 1
  • дуње 1
  • дупло 1
  • дурну 2
  • дућана 1
  • дућанском 1
  • дућану 1
  • дућанџије 1
  • Дух 2
  • Духа 1
  • душа 2
  • душак 1
  • душе 1
  • Душевно 1
  • душеком 1
  • души 2
  • душмански 2
  • душом 6
  • душу 1
  • ђаво 3
  • Ђавоља 1
  • ђак 1
  • ђаке 2
  • ђаци 2
  • ђацима 1
  • ђедино 1
  • ђеду 1
  • ђека 1
  • Ђека 2
  • ђеки 1
  • Ђеко 23
  • ђеко 5
  • Ђеком 1
  • Ђеку 1
  • ђеку 2
  • ђенерал 1
  • ђипише 1
  • ђогат 2
  • Ђондрића 2
  • Ђорђу 1
  • Ђоша 1
  • ђубрета 1
  • ђугумара 1
  • ђумрукџију 1
  • Ђурђевдану 1
  • Ђурђу 1
  • е 2
  • Е 22
  • Ево 6
  • ево 8
  • Еда 1
  • Еј 2
  • еј 4
  • економ 1
  • економа 1
  • експедициони 1
  • Ене 8
  • енергичан 1
  • ено 2
  • Ено 2
  • еро 1
  • ес 1
  • ескадрон 1
  • еспапа 1
  • Ет 4
  • Ето 12
  • ето 7
  • еш 1
  • жакет 1
  • жакету 1
  • жалбе 1
  • жалим 1
  • жалити 1
  • жалост 3
  • жалости 1
  • жаљаше 1
  • жао 1
  • жар 1
  • жара 1
  • ждребад 1
  • ждребе 1
  • жеге 1
  • жеђу 1
  • Желим 1
  • желим 5
  • желимо 2
  • желите 1
  • жеље 2
  • жељезници 1
  • жељу 1
  • жена 2
  • Жена 2
  • женама 1
  • жене 5
  • Жене 9
  • жени 2
  • женидби 1
  • женидбу 1
  • женица 1
  • жено 1
  • женом 1
  • женска 1
  • женскиње 1
  • женско 1
  • жену 1
  • Жену 1
  • Жеравица 18
  • Жеравице 8
  • Жеравици 2
  • жеравицу 1
  • Жеравицу 1
  • жестоко 1
  • жешћу 1
  • жив 1
  • жива 1
  • Жива 2
  • живе 2
  • живели 3
  • Живели 7
  • живело 1
  • Живело 2
  • Живео 22
  • живео 8
  • живети 1
  • живећеш 1
  • живи 3
  • живимо 1
  • живио 2
  • Живио 3
  • живите 2
  • живих 1
  • живљи 3
  • живљим 1
  • живо 8
  • живобару 1
  • живот 2
  • живота 3
  • животиња 1
  • животиње 1
  • животом 1
  • живу 1
  • жижи 1
  • жита 2
  • жито 1
  • житом 1
  • жиц 1
  • жмарци 1
  • Жмурић 44
  • Жмурића 14
  • Жмурићу 4
  • жољава 1
  • жољаво 2
  • жуња 1
  • журити 1
  • журно 2
  • жута 1
  • жуте 1
  • жуто 2
  • жутом 1
  • за 218
  • За 27
  • забавих 1
  • забаци 4
  • забацио 1
  • забаченом 1
  • забезекну 2
  • забезекнуше 1
  • заблистају 1
  • заборави 1
  • заборавио 3
  • заборавити 2
  • забран 2
  • забране 1
  • завађа 1
  • заватио 1
  • заведе 3
  • Заведите 1
  • завеса 1
  • заветинама 1
  • завиличисмо 1
  • завири 1
  • завирујући 1
  • завише 1
  • заводи 1
  • заводнише 1
  • заволео 1
  • заврши 2
  • завуче 2
  • заглаве 1
  • заглед 1
  • загледа 4
  • заглуши 2
  • заговара 2
  • заговараш 1
  • заградом 1
  • заграјаше 2
  • загребе 1
  • загрли 1
  • загулише 1
  • загушило 1
  • задатак 1
  • задахне 1
  • задену 1
  • Задиха 1
  • задњем 1
  • задовољан 3
  • задовољити 1
  • задовољно 2
  • задовољство 3
  • задовољству 2
  • задруга 1
  • задруге 2
  • задрузи 7
  • задрхта 1
  • Задубила 1
  • зађе 2
  • зажели 1
  • заинтачи 1
  • заинтачим 1
  • заиста 2
  • зајам 2
  • заједљиво 1
  • заједно 2
  • зајигра 1
  • зајинатио 1
  • зајинтачио 1
  • зајми 1
  • закикота 3
  • закикоташе 3
  • заклат 1
  • заклаше 1
  • заклокота 1
  • заклони 1
  • заклопцем 1
  • заколика 1
  • закона 1
  • закони 1
  • законик 1
  • законике 1
  • законима 1
  • законских 1
  • закону 1
  • закопча 1
  • закречио 1
  • закрешта 2
  • закуни 1
  • закуца 1
  • закуцај 1
  • залајаше 1
  • залепио 1
  • залети 1
  • залеће 2
  • залогаја 1
  • заљуља 1
  • замакоше 2
  • заман 1
  • замаче 3
  • замењеника 1
  • заметнути 1
  • замисли 3
  • замлео 1
  • замоли 1
  • замрси 1
  • занат 1
  • занатлија 1
  • занатлије 1
  • занемило 1
  • занемише 1
  • занима 1
  • заносимо 1
  • заноћи 1
  • заокупи 1
  • запали 7
  • запалио 3
  • запалиће 1
  • запалише 1
  • запаљено 1
  • запапри 1
  • запева 2
  • запео 1
  • запиљи 1
  • записа 1
  • записује 1
  • запита 1
  • запитати 1
  • запиткиваше 1
  • запјата 1
  • Запјата 1
  • заплакаше 1
  • заплами 1
  • заплачи 2
  • заповеда 1
  • Заповедајте 1
  • заповедајте 2
  • заповедају 2
  • заповеди 7
  • заповедио 1
  • заповеђено 1
  • заповест 3
  • заповести 2
  • запомагао 1
  • запрети 1
  • зар 10
  • Зар 4
  • зараде 1
  • зарана 1
  • заранцима 2
  • зараст 1
  • заседава 1
  • заседавам 1
  • заседаваш 1
  • засија 3
  • заслуга 2
  • заслугама 1
  • заслуге 3
  • засмеја 1
  • Засмеја 1
  • застаде 2
  • застајкивајући 1
  • застарелости 1
  • застари 1
  • застидео 1
  • застиди 1
  • застрт 1
  • застругу 1
  • заступати 1
  • засузише 1
  • засукаше 1
  • затвара 1
  • затварању 1
  • затвор 6
  • затвора 4
  • затворена 1
  • затвори 4
  • затворио 2
  • затекао 3
  • затече 1
  • Затече 1
  • затиште 1
  • зато 1
  • затребало 1
  • затрпаности 1
  • затури 9
  • затуцаних 1
  • заћута 1
  • заћутала 1
  • Заћуташе 1
  • заћуташе 2
  • заузети 1
  • Захори 2
  • захори 9
  • захтева 7
  • захтеве 1
  • зацерека 3
  • зацерекаше 1
  • зачикују 1
  • зачу 1
  • зачуди 1
  • зачуђено 1
  • зашта 1
  • Зашто 5
  • зашто 7
  • збаци 1
  • збацује 1
  • зби 2
  • збива 2
  • збиља 1
  • Збиља 2
  • збиљски 1
  • збиљу 1
  • збира 1
  • због 4
  • Збогом 5
  • збор 7
  • збора 1
  • зборило 1
  • зборити 1
  • збору 3
  • збриса 1
  • збрчканом 1
  • збунити 1
  • звали 1
  • званије 1
  • званију 2
  • званична 1
  • званичник 1
  • званичника 1
  • званично 3
  • званог 1
  • звао 2
  • звезде 1
  • звезду 1
  • Звекнуше 1
  • звекнуше 3
  • звечи 1
  • Зви 1
  • звиждукајући 1
  • звиждукати 1
  • звиждуће 1
  • звиждућући 1
  • звизну 1
  • звуче 1
  • згледаше 3
  • згњечи 1
  • згодила 1
  • Згодитак 1
  • зготови 1
  • зготовити 1
  • Зграби 1
  • зграби 2
  • зграда 1
  • зграде 1
  • згради 1
  • здању 2
  • здоговоримо 2
  • здоговорићемо 1
  • Здоговорићемо 1
  • здрав 1
  • Здрав 1
  • Здрава 1
  • здравица 1
  • здравицу 2
  • здравише 2
  • здравља 3
  • Здравље 1
  • здравље 13
  • здрављу 5
  • здраво 6
  • Здраво 9
  • здруже 1
  • здружили 1
  • зевну 6
  • зејтунли 1
  • Зеленаш 1
  • зеленаш 3
  • зеленаша 2
  • Зеленашевом 1
  • зеленијем 1
  • зеленом 1
  • земље 3
  • земљица 1
  • земљу 5
  • зет 2
  • зецом 1
  • зечје 1
  • зид 1
  • зидао 1
  • зидове 1
  • зидовима 1
  • зиду 4
  • зиме 2
  • зими 1
  • Зими 1
  • зимницу 1
  • зимњих 1
  • зимус 1
  • златане 2
  • златна 1
  • злату 1
  • Злату 1
  • зло 1
  • злобна 1
  • злостављање 1
  • злотвор 1
  • злочинци 1
  • змије 1
  • Зна 4
  • зна 40
  • Знаду 1
  • знаду 3
  • знајем 1
  • знајте 1
  • знају 3
  • знак 5
  • Знала 1
  • знала 2
  • знали 1
  • знам 32
  • Знам 9
  • Знамо 1
  • знамо 3
  • Знао 1
  • знао 6
  • знате 13
  • Знате 5
  • знати 2
  • значајно 3
  • значи 4
  • значило 3
  • знаш 42
  • Знаш 9
  • зној 6
  • зноја 3
  • Зове 2
  • зове 6
  • зовемо 1
  • Зовемо 2
  • зову 3
  • зора 1
  • Зора 1
  • зоре 2
  • Зорица 4
  • Зорице 3
  • Зорицом 1
  • Зорка 4
  • Зорком 1
  • Зорку 1
  • Зоро 2
  • Зорци 1
  • зрели 1
  • зрно 1
  • зуба 2
  • зубати 1
  • зубе 2
  • зубима 4
  • зубуну 1
  • зукнуло 1
  • зулума 1
  • зулуфа 1
  • зупце 1
  • зурлама 1
  • зурле 2
  • И 107
  • и 1268
  • Ибришима 1
  • Ибришиму 1
  • ивицу 1
  • игда 2
  • игде 2
  • играју 1
  • играм 1
  • играма 1
  • играте 1
  • игри 1
  • Иде 1
  • иде 24
  • идем 6
  • идемо 3
  • идеш 1
  • Идеш 1
  • Иди 2
  • Идите 2
  • иду 1
  • идућег 2
  • идући 1
  • иђаху 1
  • иђаше 5
  • ижљубила 1
  • из 105
  • Иза 1
  • иза 28
  • изабрао 2
  • изађе 18
  • изађеш 1
  • Изађоше 1
  • изазива 1
  • изаћи 1
  • изашао 3
  • избацили 1
  • избацише 1
  • изберемо 4
  • избија 1
  • избијао 1
  • изболовао 1
  • изборним 1
  • изборном 1
  • избочио 1
  • избрбља 1
  • Избријан 1
  • избријани 1
  • избриса 2
  • избрусио 1
  • извади 11
  • Извади 2
  • изведе 1
  • изведем 1
  • извесан 1
  • извесно 1
  • Извидићу 1
  • Извин 1
  • извините 1
  • Извините 1
  • Извинте 2
  • извио 1
  • извири 1
  • извирише 2
  • извирује 2
  • извиће 1
  • извол 1
  • Извол 1
  • изволео 1
  • изволите 1
  • Изволите 1
  • Изволте 16
  • изволте 4
  • извршење 1
  • извршењу 1
  • изврши 2
  • извршивати 1
  • извршили 1
  • Извршитељ 1
  • извршитељ 9
  • извршитеља 1
  • извршитељеве 1
  • извршитељевој 1
  • Извршитељка 1
  • извршитељка 5
  • извршитељке 1
  • извршитељци 1
  • извршује 1
  • извукао 1
  • извукоше 1
  • извуче 3
  • изгледало 1
  • Изгледаше 1
  • изгледу 1
  • изговора 1
  • изговори 1
  • изговорим 1
  • изговорио 1
  • изгубљен 1
  • изда 1
  • издаје 3
  • издао 1
  • издатке 1
  • издера 1
  • издигла 1
  • издире 1
  • Издире 1
  • издра 1
  • Издрж 1
  • издржавање 1
  • издржимо 1
  • издуваше 1
  • изеде 1
  • изјави 1
  • изјавим 1
  • изјавио 1
  • изјагњити 1
  • изједначује 1
  • Изјури 1
  • изјутра 1
  • излазећи 1
  • излили 1
  • изложено 1
  • излокане 1
  • изломљене 1
  • Измаче 1
  • између 1
  • Између 1
  • измене 1
  • изменити 1
  • измести 1
  • измиче 1
  • измучени 1
  • изналазе 1
  • изналази 1
  • Изнашао 1
  • изнела 1
  • изнесе 1
  • изнети 1
  • износи 1
  • изображен 2
  • изображени 1
  • изображење 1
  • изображењу 1
  • изобразити 1
  • израдити 1
  • израђен 2
  • израз 1
  • израза 1
  • изразом 1
  • изреда 1
  • изређа 1
  • изреке 1
  • изровиле 1
  • изуст 2
  • изусти 1
  • ико 3
  • ил 7
  • Или 1
  • или 31
  • Илији 1
  • иловаче 1
  • иљада 3
  • им 21
  • има 29
  • Има 8
  • имадосмо 1
  • Имају 1
  • имају 6
  • Имала 1
  • имала 2
  • имали 1
  • Имам 4
  • имам 5
  • Имамо 1
  • имамо 2
  • имања 2
  • имање 5
  • Имао 1
  • имао 9
  • имате 3
  • имати 3
  • имаћете 1
  • имаш 2
  • имаше 1
  • Име 3
  • име 6
  • именије 4
  • именом 1
  • имја 1
  • ината 1
  • инати 1
  • иначе 1
  • Иначе 1
  • Инглез 1
  • Инглиз 1
  • инглиски 1
  • индивидији 1
  • индивидију 1
  • Инђија 5
  • Инђији 1
  • инжињера 1
  • инксекта 1
  • иностраних 1
  • интересујући 1
  • ипак 2
  • искаже 1
  • искажем 1
  • исказа 1
  • искап 1
  • искашља 8
  • искашљује 1
  • искашљујући 2
  • искокану 1
  • искочила 1
  • искочише 1
  • искрве 1
  • искрени 1
  • искрену 2
  • искречи 1
  • искреше 1
  • искрижа 1
  • искује 1
  • искупили 2
  • искупило 1
  • искупио 1
  • искупиће 1
  • ислеђене 1
  • ислеђују 1
  • испавају 1
  • испали 1
  • испалише 1
  • испеглане 1
  • испекле 1
  • испење 1
  • испија 1
  • испилили 1
  • исписник 1
  • испише 1
  • испљуска 1
  • испљускале 1
  • испод 6
  • испореди 1
  • испоређује 1
  • Исправиће 1
  • исправно 1
  • исправност 2
  • испразнише 1
  • испрати 1
  • испратим 1
  • испратимо 1
  • испратио 1
  • Испратио 1
  • испратити 1
  • испраћајући 1
  • испред 6
  • испреметане 1
  • испричам 1
  • испрси 1
  • испушише 1
  • исте 4
  • истелити 1
  • исти 2
  • истимарити 1
  • Истина 2
  • истина 6
  • истини 1
  • истицао 1
  • истиче 1
  • исто 1
  • истог 5
  • истом 2
  • Историји 3
  • историју 1
  • истре 1
  • истрес 1
  • истресе 1
  • Истресе 1
  • истрже 1
  • истрљај 1
  • истрошим 1
  • Истрча 1
  • истрча 8
  • Истрчаше 1
  • истукао 1
  • иступам 1
  • иступне 1
  • истурањем 1
  • Ић 3
  • Ићи 1
  • ићи 4
  • Их 2
  • их 47
  • иш 2
  • ишакетати 1
  • Ишао 1
  • ишао 2
  • ишара 1
  • ишла 1
  • ишло 1
  • ишчепркала 1
  • ишчудити 1
  • ј 1
  • ја 168
  • Ја 65
  • јабука 1
  • јабуке 1
  • јабуку 2
  • јавио 1
  • јавише 2
  • Јављај 1
  • Јављам 1
  • јавно 2
  • јаглук 2
  • јагњад 2
  • јагњећа 1
  • јагњећином 1
  • јаде 1
  • јадине 1
  • Јадна 1
  • јаја 1
  • јајета 1
  • јак 1
  • јаке 1
  • јаки 1
  • јамачно 1
  • Јамачно 1
  • Јана 1
  • Јане 1
  • Јано 2
  • Јануар 1
  • Јао 2
  • јапија 1
  • јарам 1
  • јарчеви 1
  • јасам 2
  • јастук 2
  • јастука 1
  • јастуке 1
  • јастуцима 2
  • Јаћим 15
  • Јаћима 2
  • Јаћиме 2
  • Јаћимове 1
  • Јаћиму 1
  • јахао 1
  • Јахао 2
  • јахаше 2
  • јаше 1
  • Је 20
  • је 690
  • јеванђеље 1
  • јевтин 1
  • Један 13
  • један 48
  • једаред 5
  • једва 4
  • Једе 3
  • једе 8
  • једи 2
  • једили 1
  • једило 1
  • једини 1
  • Једини 1
  • једите 1
  • једиш 1
  • једна 10
  • једнако 2
  • једне 5
  • Једни 1
  • једним 3
  • једно 11
  • Једно 2
  • једног 17
  • Једног 2
  • једнога 2
  • једној 2
  • једном 13
  • Једном 3
  • једномисленик 2
  • једномисленика 1
  • једномисленике 1
  • једномисленици 1
  • Једну 1
  • једну 21
  • једрим 1
  • једу 1
  • језа 1
  • језгро 1
  • језик 5
  • језика 1
  • језиком 1
  • језику 1
  • језици 1
  • Јека 2
  • јекну 3
  • Јеко 11
  • Јеку 1
  • јеку 4
  • Јела 2
  • јелече 2
  • Јелице 2
  • Јело 1
  • јелове 1
  • јео 2
  • јер 8
  • Јеротија 1
  • Јеротије 49
  • Јеротијевим 1
  • Јеротијевој 1
  • Јеротијеву 1
  • Јеротијем 2
  • Јеротију 6
  • јес 15
  • Јес 23
  • јесам 1
  • Јесам 2
  • јесени 2
  • јесењем 1
  • јеси 2
  • Јеси 6
  • јесмо 1
  • Јесмо 2
  • јест 6
  • Јест 8
  • Јесте 1
  • јесте 2
  • јетко 3
  • Јован 3
  • Јована 2
  • Јоване 8
  • Јове 1
  • Јово 2
  • јој 19
  • Јок 3
  • Јоки 1
  • јолпазе 1
  • јорганом 2
  • још 62
  • Још 8
  • Ју 12
  • ју 13
  • југов 1
  • Јула 3
  • јунак 5
  • јунака 1
  • јунаке 1
  • јуначки 1
  • јунаштвом 1
  • јуре 1
  • јури 2
  • јурити 1
  • јурнуше 1
  • јутарца 1
  • јутарце 2
  • јутра 2
  • јутро 4
  • јутрос 4
  • јутрошње 2
  • јутрошњег 1
  • Јуф 6
  • Јуцо 6
  • Јуче 1
  • јуче 4
  • к 145
  • К 6
  • Ка 1
  • ка 11
  • кабинета 1
  • каваљер 1
  • каву 1
  • Кад 38
  • кад 93
  • Када 1
  • када 6
  • кадгод 1
  • Каже 1
  • каже 11
  • кажем 18
  • Кажем 6
  • кажеш 2
  • кажи 5
  • Кажи 8
  • кажипрстом 1
  • кажњава 1
  • кажњен 1
  • Кажу 1
  • кажу 2
  • каз 1
  • Каз 1
  • казала 1
  • казали 2
  • казано 1
  • Казао 1
  • казао 5
  • казни 1
  • Казнио 1
  • казнио 3
  • казну 1
  • казо 2
  • кајгане 1
  • каје 1
  • кајишарлуцима 1
  • Кајмак 1
  • Какав 2
  • какав 8
  • каква 7
  • какве 1
  • Какви 1
  • каквим 1
  • какво 2
  • каквог 2
  • каквој 1
  • каквом 2
  • какву 2
  • каки 1
  • Каки 1
  • како 131
  • Како 18
  • какоје 1
  • календар 1
  • калу 1
  • калуп 1
  • калупа 1
  • калфе 1
  • каља 1
  • каљогажу 2
  • кам 1
  • камара 1
  • камен 2
  • каменицама 1
  • камену 1
  • Камо 1
  • камо 3
  • канате 1
  • Канда 1
  • кане 1
  • кантар 2
  • канцеларијама 1
  • канцеларије 4
  • канцеларији 4
  • канцеларијска 1
  • канцеларију 7
  • као 36
  • Као 9
  • капама 1
  • капе 5
  • Капетан 21
  • капетан 66
  • капетана 18
  • Капетане 2
  • капетане 21
  • капетани 2
  • капетанија 1
  • капетанији 1
  • капетаница 28
  • Капетаница 9
  • капетанице 2
  • капетаници 2
  • капетаницом 1
  • капетаницу 2
  • капетаничине 1
  • капетанов 3
  • капетановаше 1
  • капетанове 1
  • капетановим 1
  • капетановог 1
  • капетановом 1
  • капетаном 1
  • капетанства 1
  • Капетану 1
  • капетану 6
  • капија 1
  • капију 3
  • каплар 1
  • каплару 1
  • капу 4
  • капут 2
  • капуту 1
  • карабојом 1
  • карауле 1
  • карта 1
  • карте 1
  • каруцама 1
  • касају 1
  • касе 1
  • Касније 1
  • касти 1
  • Ката 1
  • катрана 1
  • катрањаво 1
  • кафане 1
  • кафе 2
  • кафу 2
  • кацу 1
  • качкетом 1
  • кашље 1
  • Кашље 1
  • Кашћеш 1
  • Кезун 15
  • Кезуна 5
  • Кезуном 1
  • Кезуну 1
  • келнерај 1
  • келнераја 2
  • кера 1
  • кесом 1
  • кецељом 1
  • Ки 1
  • ки 2
  • кидаш 1
  • кијање 1
  • кијао 1
  • кијати 1
  • кикот 1
  • киксева 1
  • ким 6
  • кину 1
  • киптаху 1
  • киселог 1
  • киселу 1
  • Кисељаку 1
  • китити 1
  • кић 6
  • Кића 122
  • Киће 10
  • Кићи 8
  • Кићин 4
  • Кићина 1
  • Кићине 1
  • Кићину 1
  • Кићо 28
  • Кићом 2
  • Кићу 9
  • киша 1
  • кише 1
  • кишна 2
  • кишне 1
  • кладе 1
  • кладенац 1
  • Кладенац 1
  • клањају 1
  • клањам 1
  • клетва 1
  • клетве 1
  • клеца 1
  • климаше 1
  • климну 6
  • клинаца 1
  • кличем 1
  • кличући 1
  • кломпави 1
  • клупа 1
  • клупе 3
  • клупи 1
  • клуподеру 1
  • клупу 2
  • кљекари 1
  • кљусад 2
  • кљусе 1
  • кључ 2
  • кључаницу 1
  • кмество 2
  • кмет 8
  • кмета 3
  • кмете 1
  • кмето 1
  • кметова 2
  • кметове 1
  • кметови 1
  • кметује 1
  • књаз 1
  • књаза 1
  • књазу 1
  • књига 3
  • књиге 3
  • књигу 1
  • књижице 1
  • Ко 20
  • ко 66
  • кобац 1
  • кованлук 1
  • ковач 1
  • ковине 1
  • ковитлац 1
  • ког 2
  • кога 15
  • Кога 2
  • Код 2
  • код 31
  • коже 2
  • кожодери 1
  • Кози 1
  • козу 1
  • која 10
  • Које 3
  • које 31
  • којекакве 1
  • којекаквим 1
  • којекаквих 1
  • којечему 1
  • којешта 1
  • Који 2
  • који 61
  • којије 1
  • којим 2
  • којима 3
  • којих 1
  • Којо 1
  • којој 14
  • којом 4
  • Коју 1
  • коју 17
  • кокош 2
  • кокошка 1
  • кокошке 1
  • Кокошке 1
  • кола 10
  • Кола 2
  • коларници 2
  • коларски 1
  • колача 2
  • колаче 1
  • колачима 1
  • колаше 1
  • колена 1
  • Коленица 3
  • колика 1
  • коликају 1
  • коликамо 1
  • коликате 1
  • колики 1
  • Колико 2
  • колико 26
  • колима 3
  • колир 1
  • коло 2
  • колонијалног 1
  • колутове 1
  • ком 4
  • комаде 1
  • командант 1
  • командир 1
  • командира 1
  • комбост 2
  • коме 17
  • Коме 2
  • комендије 1
  • Комесиа 1
  • Комесијем 1
  • комисији 1
  • комишање 4
  • комишању 2
  • комшија 2
  • комшиско 1
  • кон 2
  • конак 5
  • конака 1
  • конаку 1
  • конац 2
  • конзисторији 1
  • Конзисторији 2
  • конзул 1
  • контролор 15
  • Контролор 3
  • контролора 2
  • контролоре 1
  • конце 1
  • конџолос 1
  • коња 6
  • коњаника 2
  • коње 3
  • коњи 3
  • коњима 1
  • коњића 1
  • коњска 1
  • коњу 1
  • копка 1
  • копорану 2
  • копривом 1
  • копча 1
  • кора 1
  • корак 2
  • кораке 1
  • корацима 1
  • корачаше 1
  • корети 1
  • корисном 1
  • корита 1
  • коритом 1
  • косбаша 1
  • косе 8
  • Коси 1
  • косидби 1
  • Коста 3
  • Костадин 1
  • костију 1
  • КОСТИЋА 1
  • костретну 2
  • косу 1
  • коца 1
  • КОЦА 1
  • Коца 23
  • Коце 2
  • Коцину 1
  • Коцу 1
  • кочијашу 1
  • кочије 1
  • кош 1
  • кошију 1
  • кошуље 1
  • кошуљи 1
  • краве 1
  • крагне 1
  • Крагујевац 2
  • краде 1
  • крадом 1
  • крај 11
  • краја 10
  • крају 7
  • краљ 1
  • крао 1
  • Красан 1
  • красе 1
  • краси 1
  • красни 1
  • красно 2
  • Красно 2
  • кратким 1
  • кратко 2
  • кратког 1
  • кратком 1
  • крвио 1
  • крволоци 1
  • кревет 13
  • кревета 5
  • кревету 3
  • креде 1
  • крекну 1
  • кремен 1
  • крепак 1
  • кресни 1
  • кресну 4
  • креснуо 1
  • кретање 1
  • креча 1
  • крив 6
  • Крива 1
  • кривац 1
  • Криве 3
  • криви 1
  • кривица 2
  • кривице 1
  • Кривице 1
  • криво 5
  • кривог 1
  • Кривој 3
  • Криворечанин 2
  • криворечка 1
  • криворечке 4
  • криворечки 1
  • Криворечки 1
  • криворечку 1
  • кривоусте 1
  • кривци 1
  • крила 2
  • крилима 1
  • крило 4
  • крио 2
  • кришке 1
  • кришом 2
  • крмака 1
  • крњег 1
  • крњо 1
  • кров 1
  • кровине 1
  • кровом 5
  • кроз 8
  • кроза 1
  • кроја 1
  • крочи 2
  • крочише 1
  • крошњавог 1
  • крпа 1
  • крс 2
  • Крст 1
  • Крста 17
  • крсте 1
  • Крсте 3
  • крстим 2
  • крстиш 1
  • Крстовудне 2
  • крстоношама 1
  • Крсту 1
  • круг 1
  • круговима 1
  • крупан 4
  • крупне 2
  • крупни 1
  • крупније 1
  • крупнији 1
  • крупним 1
  • крупних 2
  • крупно 1
  • крутуљав 1
  • крушку 1
  • крушчић 1
  • крчмарине 1
  • кршан 1
  • кршћаник 1
  • кћери 1
  • кћи 1
  • ку 2
  • кубурлука 1
  • кубурлуци 1
  • кувају 1
  • куд 16
  • Куд 6
  • куда 2
  • кујне 2
  • кујни 2
  • кујном 1
  • кујну 1
  • Кука 1
  • кукао 1
  • кукуруз 1
  • кукурузе 1
  • кукурузно 1
  • кулу 1
  • кум 1
  • кума 2
  • кумио 1
  • кундачки 1
  • куну 5
  • купи 1
  • купили 1
  • купим 1
  • купио 2
  • купити 1
  • Купус 1
  • купус 2
  • купусну 1
  • купусу 1
  • куражан 1
  • кутија 1
  • кутију 1
  • Кутња 1
  • кутњег 1
  • кућа 10
  • Кућа 3
  • кућама 1
  • Кућанима 1
  • куће 37
  • кући 33
  • кућом 1
  • кућу 22
  • куфер 1
  • куц 3
  • кучињарама 1
  • кучињаре 1
  • л 14
  • лавежи 1
  • лад 2
  • лада 1
  • ладна 1
  • ладно 1
  • ладну 2
  • ладњак 2
  • лажем 1
  • лажеш 1
  • лажи 1
  • Лаз 1
  • Лазар 1
  • Лазара 3
  • Лазарици 1
  • Лазарицом 1
  • Лазарицу 3
  • Лазић 1
  • лаје 1
  • лако 6
  • лакованим 1
  • лакој 1
  • лаком 1
  • Лакше 1
  • лакше 4
  • ланцем 1
  • лањске 1
  • ласно 1
  • леба 2
  • лебац 1
  • лебу 1
  • Лева 12
  • леве 4
  • Леви 1
  • лево 2
  • Лево 6
  • левом 1
  • легне 1
  • леђа 13
  • леђима 1
  • леже 1
  • Леже 1
  • лежи 3
  • лекари 1
  • лекарско 1
  • леле 2
  • Леле 3
  • леп 1
  • Леп 1
  • лепа 2
  • лепе 1
  • Лепо 2
  • лепо 8
  • лептирче 1
  • лета 2
  • лете 1
  • летњег 1
  • летњем 1
  • лето 1
  • летос 2
  • лешника 1
  • ли 110
  • либадету 1
  • ливаде 1
  • ливаду 1
  • лиже 1
  • лије 2
  • лио 3
  • лисичином 1
  • Лист 1
  • лист 2
  • литре 1
  • лиферовању 1
  • лица 2
  • лице 1
  • лицем 1
  • лицу 8
  • Личан 1
  • личи 3
  • личило 2
  • личит 1
  • Личит 1
  • личног 1
  • ложе 1
  • Лозова 1
  • лоју 2
  • лола 3
  • лоле 1
  • лолом 3
  • лом 1
  • ломи 1
  • ломим 1
  • лонца 1
  • лонцу 1
  • лонче 1
  • лопате 1
  • лопужо 1
  • лоче 1
  • Луговима 2
  • лугом 1
  • луда 2
  • лудак 1
  • лудаче 1
  • лудила 1
  • Лудице 1
  • лудо 2
  • Лудо 2
  • лудог 1
  • лудос 4
  • луду 1
  • Лук 1
  • лукаво 1
  • лукац 2
  • лулу 4
  • Лупа 1
  • лупежима 1
  • лупи 1
  • лутку 1
  • луча 2
  • љ 1
  • љета 4
  • љубаве 1
  • љубавник 2
  • љубим 2
  • љубити 1
  • љубљеном 1
  • љубљење 1
  • људе 8
  • Људи 1
  • људи 38
  • људима 6
  • љупко 1
  • љут 1
  • љутине 1
  • љутини 1
  • љутити 1
  • љутиш 1
  • љутнуо 1
  • м 2
  • ма 5
  • магаза 1
  • магазаџија 6
  • магазе 1
  • магазом 1
  • магарац 1
  • магацинком 1
  • магле 1
  • магли 1
  • мађарски 1
  • мађије 1
  • Мај 1
  • Маја 11
  • Маји 2
  • мајка 4
  • мајке 2
  • мајку 4
  • мајо 7
  • мајора 1
  • Мајстор 1
  • мајстор 4
  • мајсторе 1
  • мајстори 2
  • мајсторише 1
  • мајсторишемо 1
  • мајчин 2
  • макао 1
  • макар 2
  • макли 1
  • макне 1
  • Мала 4
  • мала 6
  • мале 1
  • малена 1
  • Мали 1
  • мали 9
  • малим 3
  • малишан 1
  • малишаном 1
  • малко 1
  • Мало 2
  • мало 27
  • Малог 1
  • Малом 1
  • маљица 1
  • мама 2
  • мамузе 1
  • мамузом 1
  • ман 1
  • Ман 1
  • мангал 2
  • манте 1
  • ману 26
  • мануфактурног 1
  • Мањ 1
  • мање 1
  • мањи 2
  • Мара 2
  • марамом 1
  • мараму 6
  • марве 2
  • Марије 1
  • Марић 1
  • марљивије 1
  • марљиво 3
  • Март 1
  • марш 2
  • маршу 1
  • маса 1
  • масло 1
  • Масловарић 1
  • масне 1
  • масној 1
  • масну 1
  • маст 2
  • масти 1
  • мастила 1
  • мастило 1
  • мах 1
  • маха 1
  • махаше 1
  • махну 3
  • маче 1
  • мачка 2
  • мачке 1
  • мачкојед 1
  • Маџарица 1
  • маша 1
  • машале 1
  • машаш 1
  • маше 1
  • маши 1
  • машинерија 4
  • машинерији 2
  • машну 1
  • ме 41
  • меани 1
  • мебл 1
  • мегдан 1
  • меда 3
  • медвед 1
  • међ 1
  • међеда 1
  • међу 6
  • међудневица 1
  • међународни 1
  • мезелук 1
  • Мезета 1
  • мезетом 1
  • меко 1
  • мелем 2
  • меље 1
  • Мене 1
  • мене 26
  • мени 15
  • меницу 1
  • мења 1
  • мере 1
  • мери 1
  • меса 1
  • месе 1
  • месец 4
  • месеца 2
  • месеци 4
  • месечно 1
  • месити 1
  • места 9
  • место 7
  • месту 10
  • метака 1
  • метну 4
  • метнуо 1
  • мету 3
  • метуше 1
  • мећава 1
  • механа 2
  • механе 10
  • механи 9
  • механише 1
  • механом 4
  • механски 1
  • механским 1
  • механску 1
  • механу 8
  • механџија 3
  • Механџија 4
  • механџији 1
  • меша 1
  • мешаје 2
  • мешате 1
  • мешпајиз 1
  • мешпајиза 1
  • мешпајизом 1
  • ми 101
  • Ми 8
  • Микици 1
  • мила 1
  • Мила 1
  • миле 1
  • Миле 6
  • Миленију 1
  • Миливоја 1
  • Миликић 38
  • Миликића 22
  • Миликићу 2
  • милиона 5
  • Мило 1
  • мило 2
  • Милов 1
  • миловао 1
  • миловати 1
  • Милојић 1
  • милом 1
  • Милом 1
  • милости 1
  • милостива 1
  • милостивим 1
  • Милу 1
  • милује 2
  • Миља 1
  • мимо 1
  • министар 5
  • министара 1
  • министарског 1
  • министарство 6
  • министарству 3
  • министер 2
  • министра 3
  • министре 10
  • министри 3
  • министрима 1
  • министровог 1
  • министру 7
  • мир 2
  • Мир 2
  • мира 2
  • мираза 1
  • миран 1
  • мири 1
  • мирнији 2
  • Мирно 1
  • мирно 9
  • Мируј 1
  • мирује 2
  • мисао 3
  • мисирска 1
  • мисите 1
  • Мисле 1
  • мислећи 3
  • мисли 16
  • Мисли 2
  • мислим 1
  • Мислим 1
  • мислио 1
  • Мислио 2
  • мислите 8
  • мислити 3
  • мислиш 3
  • мисмо 1
  • Митровдану 1
  • Михољдан 1
  • миша 1
  • мишицом 1
  • мишку 3
  • мишљаше 2
  • мишљењу 1
  • млад 5
  • млада 2
  • младеж 1
  • млади 1
  • младић 9
  • младића 5
  • младићи 1
  • младог 2
  • младолик 1
  • младос 4
  • младости 2
  • млађа 1
  • млађи 4
  • млађима 1
  • млађих 1
  • млађу 1
  • млаких 1
  • млако 1
  • млатарајући 1
  • млатарати 2
  • млати 1
  • мле 1
  • млека 3
  • млекари 1
  • Многаја 1
  • многаја 6
  • многи 2
  • много 9
  • многобројном 1
  • Многопоштовани 1
  • многопоштовани 10
  • многопоштованог 4
  • Многопоштофани 3
  • Многопоштофаном 1
  • мном 2
  • мог 2
  • мога 1
  • могао 4
  • могаше 1
  • могла 1
  • могли 3
  • могло 2
  • могох 1
  • могу 11
  • могућих 1
  • Можда 1
  • Може 1
  • може 19
  • можемо 3
  • можете 1
  • Можете 4
  • можеш 2
  • мозак 1
  • мозга 1
  • Мој 1
  • мој 18
  • моја 11
  • Моја 2
  • моје 6
  • Моји 1
  • моји 2
  • мојим 1
  • мојих 1
  • Мојо 14
  • мојој 1
  • Мојој 1
  • мојом 2
  • Мојсила 9
  • Мојсили 2
  • Мојсило 55
  • Мојсилова 1
  • Мојсилом 3
  • Мојсилу 5
  • моју 1
  • Мокру 2
  • молбе 1
  • молбеницу 1
  • молби 1
  • молбу 4
  • моле 1
  • Молећи 1
  • моли 5
  • молила 1
  • Молим 29
  • молим 40
  • Молимо 2
  • молимо 8
  • молиоц 1
  • молити 3
  • молићемо 1
  • мом 1
  • момак 1
  • Момци 1
  • момцима 1
  • момчад 1
  • момчадија 1
  • момчадијо 1
  • момче 2
  • монопол 1
  • мора 16
  • Мора 3
  • морају 1
  • морално 2
  • морам 1
  • морао 3
  • море 24
  • Море 6
  • морила 1
  • морске 1
  • мост 1
  • мостове 1
  • мотика 1
  • мрачна 1
  • мрачној 1
  • Мргода 1
  • мрда 1
  • мрдну 3
  • мрков 1
  • мркова 1
  • мркову 1
  • мрља 1
  • мрље 1
  • мрмори 1
  • мртав 2
  • мртва 2
  • мртве 1
  • мрцвари 1
  • мршавији 1
  • мршавом 1
  • му 156
  • мува 1
  • мудре 1
  • мудро 1
  • мудрог 1
  • мудрује 1
  • мужа 1
  • музе 1
  • музу 1
  • муке 2
  • мумла 1
  • мутваку 3
  • муте 1
  • мути 1
  • мутљаг 1
  • муче 1
  • мучени 1
  • мучење 1
  • мушкарац 1
  • мушки 1
  • мушкиња 1
  • муштикла 1
  • муштиклу 1
  • муштулук 1
  • муштулукџије 1
  • Н 1
  • н 8
  • На 41
  • на 412
  • набавили 1
  • набавити 1
  • набавља 2
  • набављао 1
  • Набављао 1
  • набављени 1
  • набоде 1
  • набрајати 2
  • навали 1
  • навалило 1
  • навалио 2
  • навезе 1
  • навију 1
  • навикао 1
  • навикнут 1
  • навици 1
  • Навуче 1
  • нагињао 1
  • нагласком 5
  • наглашено 2
  • награђује 1
  • награђују 1
  • над 4
  • надам 2
  • надама 1
  • надвика 2
  • надвирише 1
  • надгледа 1
  • надену 1
  • надзири 1
  • надзор 1
  • надзорник 1
  • надлежна 1
  • наднесе 1
  • надничаре 1
  • нађе 4
  • нађем 1
  • Нађи 1
  • нађу 2
  • Назад 1
  • назад 2
  • назадан 1
  • назв 1
  • назва 1
  • назвали 1
  • назвао 1
  • назваше 1
  • наздрави 1
  • назива 1
  • назове 1
  • назуо 1
  • наименовао 1
  • најбогатији 1
  • најбоље 1
  • најбољег 1
  • најважнијих 1
  • највернијег 1
  • највернији 1
  • највећа 1
  • највећег 1
  • највећем 4
  • највећи 1
  • највећих 1
  • највише 3
  • Највол 1
  • Најволео 1
  • најволео 2
  • најволи 2
  • најгори 1
  • наједу 1
  • најенергичније 1
  • најжешћи 1
  • најзаслужнији 1
  • најздравијих 1
  • најлепши 1
  • најмањег 1
  • најмањих 1
  • најми 1
  • најмилија 1
  • најмлађа 1
  • најмлађег 1
  • најмлађи 1
  • најодличнију 1
  • најповољнија 1
  • најпосле 1
  • најпотребније 1
  • најпре 4
  • Најпре 4
  • најрадоснији 1
  • најречитији 1
  • најстаријег 1
  • најстарији 1
  • најугледнијем 1
  • најури 1
  • најцрње 1
  • најчешће 1
  • накани 2
  • накељи 3
  • накељише 1
  • накидаше 1
  • накитим 1
  • нако 2
  • наког 2
  • Накомрди 1
  • накомрди 3
  • накомрдио 2
  • накрену 1
  • накренуше 1
  • накрете 1
  • накриви 4
  • накричује 1
  • налазе 1
  • налази 1
  • наложена 1
  • Наложи 1
  • нам 13
  • нама 10
  • Нама 3
  • намеравао 1
  • намести 6
  • наместише 3
  • наметнут 1
  • намешта 1
  • намештај 1
  • намештен 1
  • намештена 1
  • Намештена 1
  • намештени 1
  • намештеној 1
  • намигну 1
  • намислили 1
  • намислио 2
  • намолити 1
  • нанети 1
  • нанишани 2
  • Нанчи 6
  • Нанчика 3
  • наоколо 1
  • Наоколо 1
  • наопако 2
  • напакостио 1
  • напас 3
  • напасти 1
  • напијем 1
  • напију 1
  • написа 2
  • Написао 1
  • написао 4
  • Наполеон 3
  • Напоље 2
  • напоље 3
  • напослетку 1
  • Направи 1
  • направи 3
  • направили 2
  • направио 3
  • направити 4
  • направљена 2
  • напред 10
  • Напред 4
  • напредак 2
  • напретка 2
  • напретку 1
  • напуни 3
  • напунили 1
  • напунио 1
  • напуњеним 1
  • нарави 1
  • наравно 1
  • Наравно 1
  • нарамак 1
  • наредаба 1
  • наредба 1
  • Нареди 1
  • нареди 6
  • наредим 1
  • наредићу 1
  • наређује 1
  • Народ 3
  • народ 39
  • народа 7
  • народе 1
  • Народе 4
  • народне 2
  • Народни 1
  • народни 10
  • народних 1
  • народно 1
  • народног 4
  • народном 1
  • народну 1
  • народом 6
  • народу 7
  • Нарочито 1
  • нарочито 6
  • наручја 1
  • нас 27
  • насамо 1
  • насвојио 1
  • населе 1
  • насилником 1
  • наследио 1
  • насликан 1
  • наслони 4
  • наслоњачом 1
  • наслужи 1
  • насмеј 1
  • насмеја 7
  • насмејаше 1
  • насмеје 2
  • насмеју 1
  • насмеши 2
  • насред 2
  • Наста 7
  • наставао 1
  • настави 3
  • наставлења 1
  • настављали 1
  • настанити 1
  • наступа 1
  • натерати 1
  • натмурено 1
  • натмури 1
  • натоварено 1
  • натоварише 1
  • натраг 2
  • натрпано 1
  • натуче 2
  • натушти 1
  • наћи 4
  • научен 1
  • научила 1
  • научили 1
  • научио 3
  • научити 2
  • Научићу 1
  • Начелни 1
  • начелни 3
  • Начелник 1
  • начелник 2
  • начелника 3
  • начелников 1
  • Начелнику 1
  • начелнику 2
  • начелног 2
  • начело 1
  • начетила 1
  • начин 8
  • начину 1
  • Начни 1
  • Наш 10
  • наш 15
  • Наша 1
  • наша 9
  • нашали 1
  • нашао 2
  • Наше 1
  • наше 17
  • нашег 5
  • нашега 1
  • нашем 6
  • наши 8
  • нашим 1
  • Наших 1
  • наших 3
  • нашла 1
  • нашли 1
  • нашој 13
  • нашу 3
  • не 208
  • Не 37
  • неба 1
  • небеса 1
  • небеску 1
  • неблагодарни 2
  • небом 1
  • небу 1
  • невешта 1
  • негда 2
  • негде 3
  • него 5
  • Недеља 1
  • недељу 1
  • недолазак 1
  • незгодну 1
  • нек 12
  • Нек 5
  • Нека 11
  • нека 9
  • некакав 2
  • некакве 1
  • некакву 1
  • некако 1
  • неке 3
  • неки 7
  • неким 6
  • неких 2
  • неко 13
  • некој 2
  • Неколико 1
  • неколико 25
  • неколицина 1
  • неком 1
  • неку 4
  • нема 21
  • Нема 4
  • немам 6
  • немамо 3
  • немате 1
  • Немате 1
  • немаш 1
  • Немаш 1
  • немецки 1
  • немо 1
  • Немој 4
  • немој 8
  • немојте 1
  • Немојте 2
  • неморалне 1
  • ненадмашна 1
  • необично 2
  • Неограниченом 1
  • неписмене 2
  • непосредно 1
  • неправилности 1
  • неправо 1
  • Неправо 1
  • непрестано 4
  • непријатеља 1
  • непријатељи 2
  • неприлици 1
  • непристојно 2
  • непроспаване 1
  • нерадника 1
  • нерадници 1
  • несвесно 1
  • несносније 1
  • неспоразума 1
  • несрађено 1
  • несретња 1
  • несреће 2
  • Несрећу 1
  • нестрпљиво 1
  • Неће 4
  • неће 8
  • Нећемо 2
  • нећемо 4
  • нећете 1
  • нећу 8
  • неуморном 1
  • неустрашимо 1
  • нечистоћу 2
  • нешколованим 1
  • нешто 35
  • Нешто 6
  • Ни 5
  • ни 78
  • нигда 1
  • Нигда 1
  • нигде 5
  • ниже 1
  • низа 1
  • Није 18
  • није 50
  • никад 1
  • никаквих 1
  • никако 2
  • Никит 27
  • Никита 2
  • Никите 5
  • Никитова 1
  • Никитовој 1
  • Никитом 1
  • Нико 3
  • нико 8
  • никог 5
  • никога 4
  • Ником 1
  • никуд 1
  • Никши 2
  • Нисам 1
  • нисам 14
  • ниси 3
  • Нисмо 2
  • нисмо 4
  • нисте 2
  • Нису 2
  • нису 9
  • нит 2
  • нити 12
  • Нити 3
  • ничим 1
  • нишанећи 1
  • Ништа 13
  • ништа 18
  • но 22
  • Но 4
  • нов 1
  • нова 2
  • новац 2
  • новаца 2
  • нове 5
  • нови 6
  • новина 1
  • новине 2
  • ново 2
  • новом 4
  • нову 4
  • новцу 1
  • ногама 5
  • ноге 8
  • ногу 2
  • нож 1
  • нолику 1
  • Номад 1
  • номад 2
  • нос 13
  • Нос 2
  • носа 1
  • носали 1
  • носе 2
  • носећи 2
  • носи 5
  • носио 2
  • носите 1
  • носом 2
  • ноћ 3
  • ноћи 5
  • ноћио 1
  • ноћу 1
  • ношњи 1
  • нудећи 1
  • нуди 4
  • нужника 1
  • нумера 1
  • Нуто 2
  • њ 2
  • ње 6
  • њега 28
  • Његов 1
  • његов 9
  • Његова 1
  • његова 9
  • његове 7
  • његови 2
  • његовим 1
  • његових 3
  • његово 5
  • његовог 4
  • његовој 3
  • његовом 8
  • његову 3
  • њему 18
  • њене 1
  • њени 1
  • њеним 2
  • њених 1
  • њеном 2
  • њену 1
  • њиви 1
  • њим 28
  • њима 6
  • њиме 1
  • Њиме 1
  • њин 2
  • њиове 2
  • њиово 1
  • њих 16
  • Њих 2
  • њихове 2
  • Њихови 1
  • њихово 4
  • њој 5
  • њојзи 2
  • Њом 1
  • њом 5
  • њу 9
  • О 17
  • о 271
  • оба 2
  • обавести 1
  • обавестити 1
  • обављали 1
  • обадве 1
  • обазре 1
  • обеси 1
  • обест 1
  • обзира 1
  • обигравају 1
  • обиђе 1
  • Обиђи 1
  • обилази 3
  • обичај 2
  • обичаји 1
  • обичан 1
  • обичне 2
  • обични 1
  • обично 7
  • обичном 1
  • објасни 2
  • објаснили 1
  • објаснио 1
  • објаснити 2
  • објашњава 3
  • облак 1
  • облаке 2
  • обласне 1
  • облаци 1
  • облачак 1
  • облачно 1
  • облеташе 2
  • облеће 1
  • обли 2
  • оближњег 1
  • облик 1
  • обновио 1
  • ободе 1
  • обоје 1
  • обојица 5
  • обојицу 1
  • обор 2
  • обори 2
  • оборио 1
  • обрадов 1
  • обрадовати 1
  • обрађивања 1
  • образ 1
  • образе 2
  • образованих 2
  • образу 1
  • обратно 1
  • обраћати 1
  • обрачунавао 1
  • обрве 2
  • обре 1
  • обреди 2
  • Обренија 7
  • Обренији 1
  • обреше 1
  • обриса 2
  • обрисали 1
  • обрни 1
  • обрну 1
  • обрукали 1
  • обрукам 1
  • обрукамо 2
  • обува 1
  • Обузе 2
  • Обукао 1
  • обуче 6
  • обучен 1
  • ова 7
  • Овај 3
  • овај 32
  • Овајке 1
  • овајке 3
  • овакав 1
  • оваке 1
  • оваких 1
  • овако 10
  • Овако 3
  • оваком 1
  • Овамо 4
  • овамо 9
  • оваца 1
  • овд 1
  • Овде 1
  • овде 12
  • овди 1
  • Ове 1
  • ове 11
  • ови 2
  • овим 10
  • ових 1
  • Ово 2
  • ово 50
  • овог 9
  • овога 4
  • овој 5
  • овом 18
  • овоме 1
  • овса 1
  • ову 8
  • Овца 1
  • овца 2
  • овце 1
  • овци 1
  • Огледа 1
  • огледа 2
  • огледало 5
  • огледалу 2
  • огледам 1
  • оговарање 2
  • огодинио 1
  • огорео 1
  • ограда 1
  • оградимо 1
  • огрну 1
  • огрнуо 1
  • Огрнуо 1
  • огроман 2
  • од 141
  • Од 17
  • одабране 1
  • одавде 4
  • одавна 1
  • одавно 2
  • одазове 1
  • одајама 1
  • одаје 1
  • Одакле 1
  • одакле 4
  • Одан 1
  • одан 3
  • оданијег 1
  • оданог 1
  • оданој 1
  • оданошћу 1
  • Одану 1
  • одану 2
  • одатле 1
  • одахнемо 1
  • Одбор 1
  • одборника 1
  • одборнике 2
  • одборници 1
  • одведе 1
  • одгајила 3
  • одговара 4
  • одговор 1
  • Одговори 1
  • одговори 20
  • одговориш 1
  • одговорише 3
  • Оде 2
  • оде 7
  • одевен 3
  • одевени 1
  • одело 1
  • оделу 4
  • одем 1
  • оди 1
  • Оди 2
  • Одјако 1
  • Одјашише 1
  • одједаред 1
  • одјездише 1
  • Одјекну 1
  • одјекну 3
  • одјури 3
  • одјурише 4
  • одкључа 1
  • одколикну 1
  • одликован 1
  • одликовао 1
  • одличног 1
  • одличну 1
  • одлуке 1
  • одлучи 2
  • одлучио 1
  • одлучно 1
  • одмакли 1
  • одмакоше 1
  • одмах 2
  • Одмах 2
  • одмаче 2
  • одмашира 1
  • одмерен 1
  • одмери 1
  • одмори 1
  • одморка 1
  • одн 1
  • однесе 1
  • однећу 1
  • однеше 1
  • односно 1
  • одобрава 1
  • одобравања 1
  • одобравао 1
  • одобрење 2
  • одосмо 1
  • Одох 1
  • одоцнићу 1
  • одоше 4
  • одпади 1
  • одпадни 1
  • одранио 1
  • одрасли 1
  • одредио 1
  • одређује 1
  • одрекао 1
  • одрекну 1
  • одреши 2
  • одрешио 1
  • одрешише 1
  • одржавати 1
  • одржао 1
  • одржати 1
  • одседа 1
  • одсече 1
  • одсечно 1
  • одскакута 1
  • одскочи 1
  • Одслужи 1
  • одспава 1
  • Одушевљени 1
  • одушевљених 1
  • одушевљења 2
  • одушевљење 1
  • одшану 1
  • ожени 1
  • оженимо 3
  • оживе 1
  • озад 1
  • озбиљан 1
  • озбиљнији 1
  • Озбиљнији 1
  • озбиљно 5
  • озбиљном 1
  • озбиљну 1
  • озго 2
  • оздо 3
  • озида 1
  • озидан 1
  • озимицу 1
  • ојели 1
  • ока 2
  • окадили 1
  • Окаменила 1
  • окаменише 1
  • оканица 1
  • оканице 2
  • оквасио 1
  • окењаче 1
  • окењачу 1
  • окитим 1
  • окитише 1
  • окићен 1
  • окићено 1
  • окметимо 1
  • Око 1
  • око 34
  • оков 1
  • околину 1
  • околише 1
  • околне 1
  • оком 3
  • окрени 1
  • Окрену 1
  • окрену 4
  • окренута 1
  • окренух 1
  • окрепите 1
  • окреташе 1
  • окрете 11
  • окретоше 1
  • окреће 2
  • окривиш 1
  • окрњи 1
  • окрпи 1
  • округ 1
  • округлим 1
  • округу 1
  • окружни 1
  • оку 1
  • Окупише 1
  • оману 1
  • ометају 1
  • омладина 1
  • омладине 1
  • омркне 1
  • он 146
  • Он 41
  • Она 17
  • она 52
  • Онај 3
  • онај 32
  • онајке 2
  • онаквог 1
  • онаки 1
  • Онако 1
  • онако 6
  • онда 13
  • Онда 2
  • онде 1
  • оне 10
  • Они 12
  • они 32
  • онима 1
  • оних 3
  • Оно 10
  • оно 23
  • оног 9
  • онога 1
  • оној 2
  • онолико 1
  • оном 7
  • ономад 4
  • ономе 1
  • Ону 3
  • ону 4
  • опадају 1
  • опажа 1
  • опажаху 1
  • опази 1
  • опаљеном 1
  • опанке 2
  • опанцима 1
  • опарен 1
  • опасан 1
  • опаучио 1
  • Опет 2
  • опет 26
  • описати 2
  • опише 1
  • опколише 1
  • опљуну 1
  • опозиција 1
  • опозиције 3
  • опозицији 1
  • опозиционара 2
  • опозиционари 1
  • опозиционарима 1
  • опозициони 1
  • опозиционим 1
  • опозовем 1
  • опорочавање 1
  • опорочавао 1
  • опра 1
  • опрао 1
  • опробао 1
  • опрости 2
  • Опрости 3
  • опростите 1
  • опскакује 2
  • опскочи 1
  • Опсовао 1
  • опстати 1
  • опчини 2
  • опчинила 1
  • опчињен 2
  • опширније 1
  • ОПШТ 1
  • опште 5
  • општег 1
  • Општина 1
  • општинама 1
  • општине 9
  • општини 5
  • општинске 2
  • општински 3
  • општинског 4
  • општинску 1
  • Општинску 1
  • општину 1
  • ора 2
  • ораја 1
  • орасе 1
  • орах 1
  • ораха 1
  • ори 1
  • орибао 1
  • орловски 1
  • орману 1
  • оросише 1
  • ос 2
  • осакатио 1
  • осам 4
  • осведочених 1
  • осветлао 1
  • Осврну 1
  • осврташе 1
  • осекао 1
  • осети 3
  • осећа 1
  • осећам 1
  • осећао 1
  • Осећао 3
  • осећаше 2
  • осече 1
  • оскаче 1
  • оскудици 1
  • ослања 1
  • ослањајући 1
  • ослањати 1
  • Ослепићу 1
  • ослободи 2
  • ослободио 1
  • ослови 2
  • ословио 1
  • ослони 2
  • ослонити 1
  • ослонца 1
  • ослушкивао 1
  • ослушкује 1
  • ослушне 1
  • ослушну 1
  • осмејак 1
  • осмену 5
  • осмехну 2
  • основне 1
  • основну 1
  • особити 1
  • особитим 1
  • особито 4
  • особитој 1
  • особиту 1
  • Особље 1
  • особљу 2
  • осовина 1
  • осојем 1
  • Ост 1
  • оста 2
  • оставе 1
  • остави 4
  • Остави 5
  • оставио 2
  • оставите 1
  • Оставите 1
  • оставку 1
  • остављали 1
  • остављао 1
  • остављен 1
  • остаје 2
  • остајем 1
  • Остајем 1
  • Остала 1
  • остала 3
  • остале 4
  • Остали 1
  • остали 15
  • осталим 1
  • осталих 1
  • остало 3
  • осталог 1
  • осталом 6
  • осталу 1
  • останућа 1
  • Остарило 1
  • остасте 1
  • остати 1
  • осташе 2
  • осто 1
  • Остоја 1
  • остојању 1
  • осу 1
  • осуди 1
  • осуђени 1
  • осуше 1
  • от 1
  • Отада 1
  • отаљају 1
  • отанча 1
  • отац 1
  • отаџбине 2
  • отаџбини 6
  • отвореније 1
  • Отвори 4
  • отвори 9
  • отворимо 1
  • Отворио 1
  • Отворише 1
  • отер 1
  • отераше 1
  • отиди 1
  • отишао 1
  • отишла 1
  • отишло 1
  • откиде 1
  • откинем 1
  • откосе 1
  • Откуд 2
  • откуд 3
  • откуда 1
  • откупио 1
  • отмена 1
  • отмени 1
  • отмено 1
  • относно 20
  • Относно 5
  • отпадни 1
  • отпева 1
  • отпеваше 1
  • отпусте 1
  • отпустиле 1
  • отпустити 1
  • отпушта 1
  • отрча 6
  • отуд 1
  • Отуд 2
  • отуда 1
  • оћемо 3
  • оћете 1
  • Ох 2
  • оца 1
  • Оца 1
  • оцени 3
  • оценим 1
  • Оценим 1
  • оч 1
  • Оч 1
  • очајник 1
  • очајнички 1
  • очевину 1
  • очекивати 2
  • Очекуј 1
  • очекују 1
  • очешљан 1
  • Очи 2
  • очи 34
  • очију 2
  • очима 8
  • очистише 1
  • очита 1
  • очице 1
  • оџаклијама 1
  • оџаклије 5
  • оџаклији 2
  • оџаклију 3
  • оџаку 1
  • ошинуо 1
  • оштетиле 1
  • Оштро 1
  • п 2
  • П 3
  • па 227
  • Па 66
  • Пава 1
  • Павла 2
  • пада 1
  • Паде 1
  • паде 3
  • падне 1
  • пажње 2
  • пажњу 1
  • пазаром 1
  • пази 2
  • Пази 6
  • пазиш 1
  • пазухом 1
  • Пајић 1
  • Пајо 1
  • Пајче 1
  • Пајчету 1
  • пакосна 1
  • пакосних 1
  • пакост 1
  • Пала 1
  • пала 4
  • пале 1
  • Пали 5
  • палидрваца 1
  • палицу 1
  • пало 1
  • палцу 1
  • памет 1
  • паметан 1
  • памети 2
  • паметна 1
  • паметни 1
  • паметнији 1
  • паметно 1
  • паметовати 2
  • памти 1
  • Памтили 1
  • Памтим 1
  • Памтимо 1
  • Памтите 1
  • памтиће 1
  • памукбез 2
  • памуклијаш 2
  • памучне 1
  • Пандур 2
  • пандур 6
  • пандура 9
  • пандуре 1
  • Пандури 1
  • пандури 4
  • пандурима 2
  • пандурско 1
  • пандурској 1
  • пандурском 2
  • пандурску 1
  • пандуру 1
  • пандурчина 2
  • панталонама 2
  • панталоне 2
  • пањ 1
  • Пао 1
  • пао 2
  • папир 1
  • паприка 1
  • паприкаш 5
  • пара 1
  • Пара 1
  • параграф 1
  • параграфе 1
  • параду 2
  • Парама 1
  • паре 1
  • Паре 6
  • парламенат 1
  • парника 2
  • парокијан 1
  • парокијану 1
  • парокији 1
  • партаја 1
  • партаје 1
  • партајист 2
  • Парти 2
  • Партие 1
  • партијама 1
  • партије 5
  • партији 4
  • партијом 1
  • партијске 1
  • партијски 1
  • партију 6
  • парче 2
  • паса 1
  • пастира 1
  • пастрмке 1
  • пасуљ 1
  • пати 1
  • патосу 1
  • патриота 1
  • пацови 1
  • пачалуци 1
  • паша 1
  • пева 2
  • певају 1
  • певам 1
  • певање 1
  • певао 2
  • певац 1
  • певуши 1
  • певушити 1
  • педесет 3
  • педесетим 1
  • педесету 1
  • пекарнице 1
  • пекарници 1
  • пеку 1
  • пенсију 1
  • пење 1
  • Пера 6
  • пере 2
  • Перић 1
  • Перића 3
  • перја 1
  • перјана 1
  • перјаницом 1
  • перната 2
  • пернатих 2
  • Перо 1
  • перо 6
  • пером 2
  • Персо 2
  • перу 1
  • Перу 1
  • першун 1
  • песама 1
  • песка 1
  • песком 1
  • песма 3
  • песме 2
  • песмом 1
  • песму 2
  • песницом 2
  • песницу 4
  • пет 12
  • Пет 3
  • Петар 2
  • петељци 1
  • пети 1
  • петорица 1
  • Петра 5
  • Петре 1
  • Петрекања 1
  • Петровић 2
  • Петроније 1
  • Пећанац 1
  • пећи 2
  • пецкати 1
  • печат 1
  • печата 1
  • печеницу 3
  • печења 1
  • печење 1
  • печи 1
  • Пешадијска 1
  • пешадијске 1
  • пибодовача 1
  • пивнице 1
  • пивници 1
  • пијан 2
  • пијаних 1
  • пијанка 1
  • пијаце 1
  • пије 2
  • пијем 1
  • Пију 1
  • пију 2
  • пилад 3
  • пилеж 1
  • пилећа 1
  • пилића 1
  • пилиће 2
  • пиљарицама 1
  • Пироћанин 1
  • Пис 1
  • писаљку 1
  • писар 1
  • ПИСАР 1
  • писара 2
  • писаре 1
  • писари 1
  • писма 1
  • писмен 3
  • Писмо 2
  • писмо 6
  • Писму 2
  • писну 1
  • писте 1
  • пит 2
  • пита 12
  • Пита 4
  • питај 1
  • Питајте 1
  • питам 5
  • питања 1
  • питање 1
  • питању 1
  • питате 1
  • питати 3
  • Питаћемо 1
  • питаћемо 2
  • Питаћу 1
  • питаш 3
  • пито 1
  • пиће 3
  • пише 3
  • пишем 2
  • Пишем 2
  • Пишеш 2
  • пиши 1
  • Пиши 3
  • Пишти 1
  • пишу 1
  • плав 1
  • плава 1
  • плаве 2
  • плавим 1
  • плавуша 2
  • Плавуша 4
  • плакала 1
  • пламен 1
  • План 1
  • план 3
  • планове 1
  • плану 2
  • Плануше 1
  • плате 1
  • платио 1
  • платном 1
  • плату 1
  • плаћа 1
  • плач 2
  • плача 1
  • плаче 1
  • плачу 1
  • плећа 2
  • плећатог 1
  • плећима 2
  • плитке 1
  • Плована 1
  • Пловка 1
  • пловка 2
  • пловци 1
  • пловчића 1
  • плоту 1
  • плотун 2
  • плотуна 1
  • пљесну 7
  • пљује 1
  • по 100
  • По 13
  • поабаном 1
  • побег 1
  • побегоше 1
  • Победе 1
  • победи 1
  • победио 3
  • побеже 1
  • Побеже 1
  • побио 1
  • Побожни 1
  • Побратим 1
  • побрине 1
  • побринуо 1
  • поватао 1
  • поведе 2
  • повелике 1
  • повео 1
  • поверење 1
  • поверењем 1
  • поверењу 1
  • поверљив 1
  • поверљиво 4
  • повесма 1
  • повести 1
  • повика 1
  • повири 1
  • повирише 2
  • повирује 1
  • повише 1
  • поврвеше 1
  • поврви 1
  • повртарима 1
  • поврћа 1
  • површине 1
  • повукао 1
  • повукло 1
  • повукоше 1
  • повуци 1
  • повуче 1
  • повучен 1
  • поган 1
  • погаче 2
  • погачица 1
  • поглади 1
  • поглед 8
  • Погледа 2
  • погледа 49
  • Погледајде 1
  • погледају 2
  • погледамо 1
  • погледао 1
  • погледаше 4
  • погледу 1
  • погна 1
  • погнуо 1
  • погодби 1
  • Погодио 1
  • погодио 3
  • погрбљена 1
  • Под 2
  • под 39
  • пода 1
  • подаље 4
  • подбаци 1
  • подбочи 5
  • подбунише 1
  • подбуо 1
  • подварак 1
  • подвикнем 1
  • подвикну 7
  • подвикнуо 1
  • подвикнути 1
  • подвољак 1
  • подврискује 1
  • подврисне 1
  • подврисну 1
  • подели 1
  • поделила 1
  • поделимо 1
  • поделио 1
  • поделићемо 2
  • подесан 1
  • подесно 1
  • подигао 3
  • подигне 1
  • подигох 1
  • подигоше 1
  • подиже 17
  • подижем 1
  • подићи 1
  • подјазницу 1
  • подмазују 2
  • подмигну 1
  • подмири 1
  • Поднаредник 1
  • поднаредника 1
  • подне 1
  • поднео 3
  • поднесе 1
  • подносио 1
  • подоћи 1
  • подруму 1
  • подскакује 1
  • подсмену 1
  • подужи 1
  • подшишаних 1
  • пође 8
  • пођем 1
  • поживи 3
  • пожртвовањем 1
  • Пожури 1
  • пожуриде 1
  • позајмици 1
  • позван 1
  • поздеру 1
  • Поздрав 1
  • поздрав 5
  • поздрава 3
  • Поздрави 2
  • поздрави 4
  • поздравим 1
  • поздравише 3
  • поздравље 1
  • поздраву 1
  • позив 2
  • позиву 1
  • познавали 1
  • познавало 1
  • Познавања 1
  • познајете 1
  • познајеш 1
  • познаник 1
  • познанство 1
  • познат 1
  • познато 2
  • познаше 1
  • позовем 1
  • позоришту 1
  • појављивали 1
  • појас 1
  • појашише 1
  • поје 1
  • појевтино 1
  • поједе 1
  • поједете 1
  • појео 4
  • појести 1
  • појмимо 1
  • појурисмо 1
  • покаже 2
  • покажи 1
  • показа 5
  • показати 2
  • покладе 1
  • поклони 4
  • поклонио 1
  • поклонити 1
  • поклопи 1
  • покоја 1
  • покојна 1
  • покојног 1
  • покорно 5
  • покрет 2
  • покретност 1
  • покрету 1
  • покупио 1
  • покућар 1
  • покућари 1
  • покућарио 1
  • покуша 2
  • пола 7
  • полагаше 1
  • полажу 1
  • полазак 1
  • полако 10
  • Полако 4
  • полезних 1
  • Полексији 1
  • полети 1
  • политика 1
  • Политика 1
  • политике 1
  • политику 1
  • политички 1
  • политичких 1
  • политичког 1
  • полић 1
  • полића 1
  • полицајац 1
  • полице 2
  • полицијску 1
  • полицију 1
  • половину 2
  • пологу 1
  • положај 2
  • Положимо 1
  • положити 1
  • поломи 1
  • полугласно 1
  • Полудесно 1
  • полујака 1
  • поља 4
  • поље 3
  • пољима 1
  • пољски 1
  • пољским 1
  • пољу 4
  • пољуби 6
  • пољубимо 2
  • пољубио 1
  • пољубише 2
  • помагао 1
  • помагати 1
  • помагача 1
  • Помаже 1
  • помаже 2
  • помажу 1
  • помало 1
  • помаљали 1
  • помахује 1
  • помене 3
  • поменути 1
  • помери 1
  • помести 1
  • помиловања 1
  • помилуј 1
  • помислити 2
  • помлати 1
  • помог 2
  • помогао 4
  • помогне 1
  • помого 1
  • помози 2
  • Помози 8
  • помоли 4
  • помолити 2
  • помоћи 1
  • помрле 1
  • понављао 1
  • понајлак 1
  • понашање 2
  • понеку 1
  • понео 1
  • понесе 1
  • Понеси 1
  • понешто 1
  • понизан 1
  • Понизан 1
  • понова 1
  • Понова 1
  • понови 1
  • поновимо 1
  • поновише 1
  • поносни 1
  • поносно 4
  • поносом 2
  • поноћи 2
  • понуди 2
  • поњаве 2
  • поњуши 1
  • Поп 1
  • поп 11
  • попа 4
  • попе 2
  • Попе 2
  • попечитеља 1
  • попијемо 1
  • попијете 1
  • попина 1
  • попио 1
  • Попише 1
  • поплаве 1
  • поплавили 1
  • попова 1
  • Поповић 1
  • Поповића 1
  • поповом 1
  • попреко 2
  • попу 2
  • поради 1
  • порадио 1
  • поранили 1
  • Пораним 1
  • поред 2
  • поређали 1
  • порез 2
  • Порезник 1
  • порезник 5
  • порезниковицу 1
  • Пореска 1
  • пореских 2
  • пореску 3
  • поримити 1
  • поротника 1
  • порти 1
  • поруку 1
  • поручите 1
  • порцуланску 1
  • пос 1
  • посаветује 1
  • посади 1
  • посао 8
  • посведоче 1
  • посведочили 1
  • поседају 1
  • поседали 1
  • поседаше 3
  • посетио 1
  • посећују 1
  • посигурно 1
  • поскочи 2
  • Поскурица 4
  • поскуричке 1
  • поскуричког 1
  • посла 14
  • Посланик 10
  • посланик 54
  • посланика 9
  • посланиковог 1
  • послаником 1
  • посланику 5
  • посланикује 1
  • Посланиче 1
  • посланичком 1
  • посластице 1
  • послат 1
  • послати 1
  • После 2
  • после 9
  • последње 3
  • последњи 2
  • последњим 1
  • последњој 1
  • послетку 3
  • послова 2
  • послови 1
  • Послови 2
  • пословима 2
  • пословицу 1
  • послу 8
  • послуже 1
  • послужење 3
  • послуживању 1
  • послужити 1
  • послужују 1
  • послује 1
  • послујемо 1
  • послушали 2
  • послушати 4
  • послушност 1
  • посматра 1
  • поспусти 1
  • поставили 1
  • поставио 3
  • поставити 1
  • поставља 1
  • постављен 2
  • постављену 1
  • постао 1
  • Постао 1
  • посте 1
  • постиже 1
  • постојаније 1
  • постојанство 2
  • постојанством 1
  • поступа 2
  • поступају 1
  • поступака 1
  • поступати 1
  • поступка 2
  • посумња 1
  • посуо 1
  • потамнио 1
  • потегли 1
  • Потера 1
  • потиште 1
  • поткрепимо 1
  • пото 1
  • потоцима 1
  • Поточањку 1
  • потписа 2
  • потписала 1
  • Потписао 1
  • потписати 1
  • потписаше 1
  • Потписаше 1
  • потписивање 2
  • потписивао 1
  • потписом 1
  • потписује 3
  • потпише 2
  • потпору 1
  • потпраши 1
  • потпуној 1
  • потражи 1
  • потреба 1
  • потребе 3
  • потребно 1
  • Потровасмо 1
  • потрча 2
  • потрчи 1
  • потури 1
  • потшивеним 1
  • поћута 1
  • Поћута 1
  • поуздан 1
  • поуздања 1
  • поуздањем 1
  • поучи 1
  • пофатао 1
  • похађа 2
  • похвале 1
  • похвалио 1
  • похвалити 1
  • поцрвене 1
  • поцрвени 2
  • Поцркасмо 1
  • поч 1
  • почаствован 1
  • почасти 2
  • Поче 2
  • поче 39
  • почели 2
  • почео 3
  • почети 1
  • почех 1
  • почеша 2
  • Почеше 1
  • почеше 3
  • почивајте 1
  • почиваше 1
  • почивше 1
  • почившег 2
  • почињемо 1
  • почињено 1
  • почитује 3
  • почне 1
  • пош 3
  • Пошао 1
  • пошло 1
  • пошљем 1
  • поштанских 1
  • поштеди 1
  • поштен 1
  • Пошто 5
  • пошто 8
  • поштована 1
  • Поштована 1
  • Поштованој 2
  • поштује 1
  • поштујем 1
  • поштују 1
  • Пошурлић 7
  • Пошурлића 1
  • Пошурлићу 4
  • пр 2
  • права 2
  • праве 1
  • прави 6
  • правилан 2
  • правило 1
  • правите 1
  • правитељствени 1
  • право 9
  • правцу 1
  • прага 1
  • прагу 1
  • празне 5
  • празник 7
  • празних 1
  • празницима 1
  • Прајз 1
  • Практиканат 1
  • практиканат 4
  • практиканта 1
  • практиканти 3
  • прамичак 6
  • прангија 3
  • прангије 5
  • прасе 1
  • прасетине 1
  • прати 1
  • пратили 1
  • пратио 1
  • прашине 1
  • прва 2
  • првак 3
  • првака 2
  • прваке 1
  • прваци 1
  • првацима 2
  • првачи 2
  • првачиш 1
  • прве 4
  • Први 1
  • први 11
  • првим 3
  • првих 3
  • Прво 3
  • првог 1
  • Првог 1
  • првом 2
  • прву 2
  • пре 14
  • пребаци 1
  • Пребаци 1
  • пребиштеш 1
  • Пребледео 1
  • превали 2
  • превалило 1
  • преведен 1
  • преви 3
  • превлаку 2
  • преврат 1
  • преврће 1
  • превукао 1
  • преглед 1
  • прегледам 1
  • прегоне 1
  • прегоревањем 1
  • прегорела 1
  • прегори 1
  • прегрш 1
  • пред 41
  • Пред 5
  • преда 4
  • предавања 1
  • предаде 1
  • преданошћу 1
  • предводи 1
  • предлажем 1
  • предлог 3
  • предлогу 1
  • предмет 1
  • предмета 2
  • предмету 1
  • предњем 1
  • председник 23
  • Председник 7
  • председника 4
  • председниковања 1
  • председником 1
  • председнику 4
  • председниче 12
  • предузе 1
  • предузети 1
  • предузимач 1
  • предузимача 1
  • предузимљиви 1
  • Пређе 1
  • преже 1
  • презива 2
  • презивају 1
  • презивао 2
  • презиме 4
  • презимена 1
  • преиспуњена 1
  • прекаљен 1
  • прекиде 2
  • прекидима 1
  • прекидом 1
  • преким 1
  • преклони 1
  • преко 42
  • прекорне 1
  • прекрасну 1
  • прекрет 1
  • прекрилио 1
  • Прекрсти 1
  • прекрсти 7
  • прекрстити 1
  • прекрштенија 1
  • прексутра 1
  • прелази 1
  • прелазу 1
  • прелима 1
  • прелиста 1
  • према 9
  • премер 39
  • премести 2
  • премештен 1
  • премишљања 1
  • премудрица 1
  • Премундировке 1
  • Премундировки 1
  • преневољи 1
  • пренети 1
  • преобрази 1
  • преобуке 1
  • преобуче 1
  • преобучен 1
  • преогроман 1
  • преперандија 1
  • препеченицом 1
  • препиру 1
  • преписача 1
  • препишчик 1
  • преплетима 1
  • препорече 1
  • препородио 1
  • препоруку 1
  • препоруци 1
  • препоручена 1
  • пресвиснуо 1
  • преседавао 1
  • преседатеља 2
  • преседи 1
  • пресек 1
  • Пресекок 1
  • пресели 1
  • преселио 1
  • прескачу 1
  • преслави 1
  • пресрете 1
  • пресрећна 1
  • престави 2
  • престанка 1
  • престоничким 1
  • преступници 1
  • пресуђене 1
  • претвараш 1
  • претвори 1
  • претпоставио 1
  • претпостављени 1
  • претресу 1
  • претрпана 1
  • претури 1
  • претурити 1
  • претходно 2
  • преча 1
  • пречагу 1
  • прешао 1
  • прешло 4
  • прже 1
  • пржених 1
  • при 4
  • прибере 2
  • приближи 1
  • приближио 1
  • прибор 1
  • приведоше 1
  • привидно 1
  • привикаше 1
  • приврженик 1
  • приврженика 2
  • приврженици 1
  • Привукло 1
  • пригрија 1
  • пригрну 1
  • Приђе 2
  • приђе 9
  • приђоше 1
  • приђу 1
  • призетио 1
  • признаје 1
  • Признаћу 1
  • признаш 2
  • прија 1
  • пријатељ 4
  • пријатеља 10
  • пријатеље 4
  • пријатељи 1
  • пријатељили 1
  • пријатељу 1
  • приклони 1
  • прикупи 1
  • прикучи 1
  • прилази 1
  • приле 1
  • прилегле 1
  • приликама 1
  • прилике 2
  • Приликом 1
  • приликом 6
  • прилику 4
  • прилици 2
  • приличи 2
  • прима 7
  • пример 2
  • примера 1
  • примети 5
  • приметим 1
  • приметити 3
  • прими 1
  • примили 1
  • примим 1
  • примио 2
  • примирителног 1
  • принесе 1
  • припео 1
  • припитамо 1
  • приповести 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • приповетку 1
  • припремају 1
  • припреми 1
  • припуз 1
  • припуцају 1
  • припуцаше 1
  • Припуцаше 2
  • приређивате 2
  • прирез 1
  • Природа 1
  • природа 2
  • природе 1
  • прискочи 1
  • прислонио 1
  • присрет 2
  • Пристави 2
  • пристаје 2
  • пристајем 2
  • пристала 2
  • Пристао 1
  • пристао 2
  • пристати 1
  • пристојном 1
  • притворе 1
  • Притвори 1
  • притворио 1
  • притисни 1
  • притрча 6
  • притрчаше 1
  • прихвате 1
  • прихвати 2
  • Прича 1
  • прича 6
  • Причај 1
  • причај 2
  • причала 4
  • причам 4
  • причао 2
  • причати 5
  • причувај 1
  • Приш 1
  • прљавој 1
  • пробавио 1
  • проберу 1
  • пробише 1
  • проблеји 1
  • Провири 1
  • проводај 1
  • проводаџирала 1
  • Провукло 1
  • проговори 1
  • проговорио 1
  • програм 2
  • прогунђа 1
  • прода 1
  • продавцем 1
  • продали 1
  • Продан 73
  • Продана 20
  • Продане 1
  • Проданови 1
  • Проданову 1
  • продану 1
  • Продану 6
  • продао 1
  • продера 5
  • продра 1
  • Продужи 1
  • продужи 19
  • продужимо 1
  • продужио 1
  • продужише 3
  • прође 2
  • Прође 3
  • прођи 1
  • Прођите 1
  • Прођоше 1
  • прођоше 2
  • прозборе 1
  • прозбори 4
  • прозборише 1
  • прозвали 1
  • прозват 1
  • прозор 10
  • прозора 9
  • прозоре 2
  • прозором 1
  • прозору 2
  • прозорче 2
  • прој 2
  • Прој 4
  • пројицу 1
  • проју 1
  • пројури 1
  • Прока 3
  • Проке 1
  • прокисло 1
  • проклети 2
  • проклињаше 1
  • Проко 10
  • прокртољи 1
  • пролазио 1
  • пролећа 1
  • пролеће 2
  • промакне 1
  • промени 1
  • промоли 1
  • промрмља 1
  • промрмори 3
  • промуца 7
  • пропало 1
  • пропасник 1
  • пропасником 1
  • пропасници 1
  • пропатио 3
  • пропису 1
  • пропитивати 1
  • пропитиваше 1
  • пропратити 1
  • пропуштао 1
  • просвете 2
  • просветитеља 1
  • проседи 1
  • проседом 1
  • просеца 1
  • Прости 2
  • прости 5
  • просу 1
  • протеже 1
  • протепа 1
  • протестира 1
  • Против 1
  • против 6
  • противан 1
  • Противник 1
  • Противнике 1
  • Противници 1
  • противницима 1
  • Противницима 1
  • протокол 1
  • протре 1
  • протрча 1
  • проукти 1
  • прохода 1
  • прохујати 1
  • прочевља 4
  • прочита 1
  • прочитаног 1
  • прошле 1
  • прошло 1
  • прошлог 1
  • прошлу 1
  • Прошћавајте 1
  • прс 2
  • прса 1
  • прси 1
  • прслук 1
  • прслуку 1
  • прснуше 1
  • прст 9
  • прсте 2
  • прсти 1
  • прстију 1
  • прстима 1
  • прстом 3
  • пружали 1
  • пружи 7
  • пружиде 1
  • прут 1
  • прутић 2
  • псе 1
  • Псето 1
  • Пси 1
  • Псовао 1
  • псовати 1
  • Пст 3
  • пукао 1
  • пукло 4
  • пукне 1
  • Пукни 1
  • пукоше 1
  • Пукоше 1
  • Пун 1
  • пун 10
  • Пуна 1
  • пуна 7
  • пуних 1
  • пуно 3
  • пуном 2
  • пуноплатежни 1
  • пуноправан 1
  • пуну 3
  • пурењак 1
  • пусник 2
  • пусника 1
  • пусте 1
  • пусти 2
  • пустим 1
  • пустио 1
  • пустоловством 1
  • пут 18
  • пута 12
  • Путањом 1
  • путем 6
  • путника 1
  • путници 1
  • путове 1
  • путу 2
  • пухар 1
  • пуче 2
  • пушака 1
  • пушаше 1
  • пуши 1
  • Пуши 1
  • пушим 1
  • пушке 7
  • пушкомет 1
  • пушку 2
  • пушта 1
  • пуштат 1
  • пуштати 1
  • пхи 1
  • пшенично 1
  • рад 6
  • рада 2
  • раде 2
  • Раде 7
  • Ради 2
  • ради 23
  • радили 2
  • радим 2
  • радио 4
  • радите 1
  • радити 2
  • радиш 4
  • радне 1
  • радник 1
  • радника 1
  • радним 1
  • радници 1
  • радо 1
  • радова 1
  • радовати 1
  • радови 1
  • радовима 2
  • Радоја 1
  • Радоје 1
  • Радојев 2
  • Радојка 3
  • радосну 1
  • радост 4
  • радости 4
  • радостну 1
  • раду 7
  • радујем 1
  • Радујем 3
  • радују 1
  • рађају 1
  • разбацани 1
  • разбегло 1
  • разбија 1
  • разбир 1
  • разбира 5
  • разбирам 1
  • разваљена 1
  • разведри 1
  • развезе 1
  • развика 1
  • развришташе 1
  • развуче 7
  • разглавио 1
  • разгледа 2
  • разгледајући 1
  • разгледати 5
  • разгледаше 1
  • разговара 2
  • разговарају 2
  • разговарамо 1
  • разговарати 1
  • разговор 3
  • разговора 1
  • разговоран 1
  • разговори 1
  • разговору 1
  • разгоним 1
  • разгонио 1
  • разгонити 1
  • раздавати 1
  • раздвоји 1
  • раздели 1
  • раздерња 1
  • раздрага 1
  • Раздраган 1
  • разигра 1
  • разиђоше 1
  • разишле 1
  • разјуначи 1
  • разлажем 1
  • разликом 1
  • разлог 6
  • разману 2
  • размахиваше 1
  • размачу 3
  • разметао 1
  • размисли 1
  • размислимо 1
  • Размислимо 2
  • размишљајући 1
  • Размутио 1
  • разноврсних 1
  • разобручано 1
  • разода 1
  • разрачунамо 1
  • разреда 1
  • Разрешавамо 1
  • разри 1
  • разрогачи 1
  • разрушити 1
  • разуме 2
  • разумем 1
  • Разумем 1
  • Разумеш 3
  • Разумите 1
  • разхода 1
  • рак 1
  • ракија 1
  • ракије 2
  • ракији 1
  • ракијом 1
  • ракију 2
  • раме 3
  • рамена 1
  • раменима 8
  • рамену 4
  • Ранђија 4
  • Ранђијина 1
  • ране 1
  • Рано 2
  • рано 7
  • раног 1
  • рањеница 1
  • рапорт 1
  • рапорта 1
  • рапортира 1
  • расвит 2
  • раскараванио 1
  • раскинути 1
  • раскрснице 1
  • раскрсници 2
  • раскуће 1
  • распасасмо 1
  • распева 1
  • распедљи 1
  • расписа 1
  • распитивати 1
  • распитује 1
  • распојас 1
  • расположење 2
  • распореду 1
  • распричаше 1
  • распртило 1
  • распутицама 1
  • распушта 1
  • распуштено 1
  • раст 3
  • раста 2
  • растањи 1
  • растемо 1
  • растим 1
  • растињи 1
  • растом 2
  • расточена 1
  • растркао 1
  • расту 1
  • раступих 1
  • расука 1
  • рата 2
  • ратарницу 1
  • Ратник 1
  • ратној 1
  • ратова 1
  • ратос 3
  • рафа 1
  • рафу 1
  • рахат 1
  • рачун 4
  • рачуна 2
  • рачунају 1
  • рачунали 1
  • рачунам 1
  • рачунаш 1
  • рачуне 1
  • рашири 1
  • раширио 1
  • рашчешља 1
  • рђави 2
  • рђаво 1
  • ревносно 1
  • револвер 1
  • револверских 1
  • реграцију 4
  • ред 11
  • реда 3
  • редарама 1
  • реде 1
  • редитељ 1
  • редова 1
  • редом 5
  • реду 4
  • ређу 1
  • реже 1
  • режији 1
  • режиму 1
  • резон 8
  • рек 9
  • рекао 2
  • Реке 3
  • рекла 1
  • рекне 1
  • рекну 1
  • Реко 1
  • реко 6
  • рекох 2
  • рекоше 9
  • рекрута 1
  • реп 1
  • репате 1
  • репушина 1
  • ресама 1
  • респекта 1
  • ретким 1
  • реткост 1
  • рећи 11
  • реформама 1
  • Реци 4
  • реците 1
  • Реците 2
  • реч 7
  • рече 132
  • речем 2
  • речемо 14
  • речени 2
  • речено 3
  • речеш 1
  • речи 15
  • реши 1
  • решити 1
  • рибају 1
  • рибњак 1
  • рике 1
  • рикнуше 1
  • рикта 1
  • риктовао 1
  • ринвлајиш 2
  • ринвлајиша 1
  • Ристо 4
  • ритам 1
  • роав 1
  • роб 1
  • робовима 1
  • рог 1
  • Рог 1
  • рогатијим 1
  • Рогове 1
  • род 3
  • родбина 1
  • роди 1
  • родило 1
  • родио 2
  • родна 1
  • родољубивој 1
  • родом 1
  • Родом 1
  • родствене 1
  • рођаци 1
  • рођаче 1
  • рођен 1
  • рођена 1
  • рођену 1
  • рок 1
  • роса 1
  • Росулека 1
  • рува 1
  • руво 2
  • руву 1
  • Ружа 1
  • рузу 2
  • рујно 1
  • рукаве 1
  • рукавицу 1
  • рукавом 1
  • рукама 12
  • руке 25
  • рукова 4
  • руководи 1
  • руком 33
  • рукопис 1
  • руку 21
  • рукује 3
  • руља 1
  • румен 2
  • Рупа 1
  • рупаче 1
  • Рус 3
  • русе 3
  • руске 1
  • руха 1
  • руху 1
  • руци 7
  • руча 1
  • ручају 1
  • ручак 8
  • ручка 1
  • ручковишта 1
  • ручковиште 2
  • рушити 1
  • с 140
  • С 7
  • Са 1
  • са 41
  • сабља 1
  • сабљом 1
  • сабор 2
  • сав 11
  • Саве 1
  • савета 1
  • саветовали 1
  • Савету 1
  • саветује 1
  • савијајући 1
  • Сад 19
  • сад 57
  • садањег 1
  • саже 2
  • сажећи 1
  • сазвао 1
  • сазнао 2
  • Саја 2
  • Сају 1
  • салашеви 1
  • салетеше 1
  • салетићемо 1
  • сали 2
  • салом 4
  • салу 2
  • Сам 1
  • сам 107
  • сама 1
  • сами 4
  • самим 1
  • самих 2
  • самном 1
  • Само 14
  • само 51
  • самог 2
  • самом 2
  • самоме 1
  • сандуче 1
  • санка 1
  • сановна 1
  • саопштава 1
  • саопштавам 1
  • саопшти 1
  • саопштим 1
  • саопштити 2
  • сапети 1
  • сапињу 1
  • Сас 1
  • сас 3
  • саслушате 3
  • саслушати 2
  • сасма 1
  • састави 1
  • састављена 1
  • састане 1
  • састанку 1
  • састање 2
  • састао 1
  • састати 1
  • састојало 1
  • састоји 1
  • сат 1
  • сати 2
  • сатљик 1
  • сатрла 1
  • саћа 1
  • саћу 1
  • саучешће 1
  • сачекати 1
  • сачинио 1
  • сачува 1
  • сачували 1
  • сашапта 1
  • св 2
  • Св 4
  • Сва 4
  • сва 8
  • свадбу 1
  • сваде 1
  • свадио 1
  • свађају 1
  • свађали 1
  • сваја 1
  • свак 1
  • Свака 2
  • сваке 1
  • Сваки 1
  • сваки 15
  • Свако 1
  • свако 2
  • Сваког 1
  • сваког 4
  • свакој 6
  • Сваком 1
  • сваком 3
  • сваку 5
  • сван 2
  • свачије 2
  • Све 19
  • све 70
  • свег 3
  • свега 1
  • Свега 1
  • свеколиком 1
  • свему 4
  • свеопштем 1
  • свесно 1
  • свести 1
  • Свет 2
  • свет 7
  • света 4
  • свете 1
  • свети 1
  • светиње 1
  • светитељ 1
  • светитељска 1
  • светога 1
  • Светом 1
  • свеће 2
  • свећу 1
  • свеца 1
  • свечаником 1
  • свечаности 1
  • свештеник 1
  • свештенике 1
  • свештеном 1
  • Сви 11
  • сви 25
  • свиди 1
  • свију 12
  • свик 1
  • свилених 1
  • свим 1
  • свима 5
  • свиња 5
  • Свиње 1
  • свиње 4
  • свињче 1
  • Свирај 2
  • свирке 2
  • свих 4
  • свици 1
  • свја 1
  • свог 5
  • свога 5
  • свој 6
  • своја 2
  • своје 18
  • својевољно 1
  • својеручно 1
  • својим 7
  • својих 5
  • својој 3
  • својом 2
  • својствено 1
  • своју 13
  • свом 10
  • своме 1
  • свратим 3
  • свршеним 1
  • Свршено 2
  • свршеном 1
  • свршим 1
  • сву 3
  • свуда 3
  • свуче 1
  • се 815
  • себе 4
  • себи 5
  • севдалиске 1
  • севтеишеш 1
  • севтејисао 1
  • седа 1
  • Седам 1
  • седам 5
  • седамдесетим 1
  • седамнаест 3
  • седе 26
  • Седе 3
  • седели 1
  • седељке 1
  • Седео 1
  • седи 3
  • Седи 4
  • седим 2
  • седите 2
  • Седите 4
  • седишта 1
  • седишту 1
  • седла 1
  • седлају 1
  • седланици 1
  • седло 1
  • седмакињом 1
  • седне 2
  • седнем 1
  • седоше 4
  • сеђаше 6
  • сеја 1
  • сејир 1
  • сејирим 1
  • сека 1
  • секретар 1
  • секретаре 1
  • сексана 1
  • села 9
  • селе 1
  • сели 1
  • село 5
  • селу 11
  • Сељак 1
  • сељак 7
  • сељака 12
  • сељаке 1
  • Сељаци 1
  • СЕЉАЦИ 1
  • сељаци 4
  • сељацима 1
  • Сељачка 1
  • сељачка 3
  • сељачки 1
  • сељачку 1
  • сељо 2
  • сем 8
  • сена 1
  • сео 3
  • сеоска 1
  • сеоских 1
  • сеоско 1
  • сеоског 1
  • Сервус 3
  • Серија 2
  • сести 3
  • сестрићи 1
  • сестричина 1
  • сестричином 1
  • сети 1
  • Сети 2
  • сетим 2
  • сећајући 1
  • Сећамо 2
  • Сећате 1
  • сешћемо 1
  • си 54
  • сивој 1
  • сивоњице 1
  • сијају 1
  • сикира 2
  • сикирација 1
  • сикирације 1
  • сикираш 1
  • сила 14
  • Сила 4
  • силе 1
  • силнији 1
  • силом 1
  • силу 2
  • Сима 7
  • Симе 3
  • Симеун 2
  • Симеуну 1
  • Симо 3
  • Симом 1
  • симпатишем 1
  • Симу 1
  • Сина 1
  • синак 3
  • сине 2
  • синко 2
  • синове 1
  • синовима 1
  • синовца 1
  • синовче 1
  • Синовче 1
  • синоћ 2
  • сињи 1
  • сипаћу 1
  • сир 4
  • сира 2
  • сиротиња 1
  • сисан 1
  • сисана 1
  • сит 2
  • Сита 1
  • ситна 2
  • ситнеж 1
  • ситније 1
  • ситнији 1
  • Ситуација 1
  • ситуација 3
  • ситуације 1
  • ситуацији 2
  • сјајем 1
  • сјајно 1
  • скакућу 1
  • скаче 1
  • скида 1
  • скидајући 1
  • скиде 2
  • скикне 1
  • скикну 1
  • склањати 1
  • склизне 1
  • склони 1
  • склопи 1
  • скована 1
  • сколили 1
  • Сколио 1
  • скопча 1
  • скорим 1
  • скоро 3
  • скоруп 1
  • скорупа 1
  • скоче 1
  • скочи 26
  • Скочи 5
  • скочим 1
  • скочио 2
  • скочише 3
  • Скочише 3
  • скреса 2
  • скресати 1
  • скриви 1
  • скруни 1
  • скуп 1
  • скупа 1
  • скупи 1
  • скупило 1
  • Скупштина 1
  • скупштине 1
  • скупштини 3
  • скупштинским 1
  • скупштину 3
  • скут 1
  • слабчина 1
  • славе 4
  • слави 1
  • славнији 1
  • славу 2
  • Славца 1
  • славца 2
  • слади 1
  • слађе 2
  • слађег 1
  • слама 2
  • сламом 2
  • сламу 1
  • слат 1
  • слатко 3
  • слатког 2
  • слаће 1
  • следовао 1
  • следователно 1
  • слеже 8
  • слеме 1
  • слепи 1
  • слепог 1
  • слике 5
  • слику 2
  • Слиниш 1
  • слично 2
  • слишавам 1
  • слободан 2
  • слободице 1
  • Слободно 2
  • слободно 3
  • словима 1
  • Слово 1
  • словом 1
  • слога 1
  • сложили 1
  • сложише 4
  • Сложни 1
  • сломи 1
  • слон 1
  • служавка 1
  • Служавка 2
  • служавку 1
  • служавника 1
  • служавнику 1
  • служба 1
  • Служба 1
  • службе 3
  • службеници 1
  • службену 1
  • служби 1
  • службу 2
  • Служи 3
  • служи 7
  • служили 1
  • служим 1
  • служио 1
  • Служио 1
  • служитељ 3
  • служитеља 2
  • служитеље 1
  • Служитељи 1
  • служитељи 4
  • служитељима 1
  • случај 1
  • случајно 2
  • случају 1
  • Слуш 1
  • слуш 2
  • слушај 1
  • Слушај 2
  • слушају 2
  • Слушам 1
  • слушамо 2
  • Слушао 1
  • слушати 2
  • слуште 2
  • смакнем 1
  • смаче 2
  • сме 6
  • смеду 1
  • смеђ 2
  • смеј 2
  • смеја 2
  • смејање 1
  • смејању 1
  • смеје 1
  • смеју 3
  • Смем 1
  • смем 5
  • смео 4
  • смести 3
  • смета 2
  • сметало 1
  • сметња 1
  • смеш 3
  • смеши 2
  • смешкајући 1
  • смешно 1
  • смештена 1
  • смири 4
  • смишљали 1
  • смо 18
  • смотрих 1
  • смрт 1
  • сна 2
  • снагом 2
  • снагу 1
  • снађе 1
  • снажан 1
  • Снажно 1
  • снажном 1
  • снази 1
  • снаха 2
  • снашим 1
  • снашице 1
  • снашло 1
  • снег 1
  • снизак 1
  • сниска 1
  • сниском 1
  • снисходљиво 1
  • сносити 3
  • сну 1
  • Соба 1
  • соба 2
  • собама 2
  • собе 17
  • соби 4
  • собу 15
  • совра 1
  • совре 5
  • совром 1
  • совру 2
  • соли 2
  • Соломуново 1
  • сопствени 1
  • сопствених 1
  • сортира 1
  • Соса 2
  • Сосе 3
  • Соси 1
  • Сосиним 1
  • софре 1
  • Сп 1
  • спав 1
  • спава 1
  • спада 1
  • спадају 1
  • спадао 1
  • спајају 1
  • спао 1
  • Спаса 21
  • Спасе 1
  • спасем 1
  • спасеније 1
  • Спаси 4
  • Спасо 10
  • Спасоја 3
  • спасоје 1
  • Спасоје 7
  • Спасоју 1
  • Спасу 1
  • спетљаш 1
  • списак 1
  • списку 2
  • спокојнији 1
  • спокојно 3
  • спокојства 1
  • спољни 1
  • спољних 1
  • споразуму 1
  • споречкали 1
  • спотакне 1
  • спотаче 1
  • спрдају 1
  • спрдње 2
  • спремао 1
  • спремати 1
  • спреме 1
  • Спреми 1
  • спреми 5
  • Спремили 1
  • спремимо 1
  • спремљени 1
  • спремљено 1
  • спремно 1
  • спроводи 1
  • спусти 6
  • спустила 1
  • спустише 1
  • спутано 1
  • Срамота 2
  • Србенда 1
  • Србије 1
  • Србији 3
  • Србију 2
  • Србине 1
  • срдачно 1
  • сребрним 1
  • сред 4
  • среде 1
  • средине 1
  • средини 3
  • средњаци 1
  • средовечан 5
  • среду 2
  • среже 1
  • срез 1
  • среза 2
  • срезу 8
  • среске 3
  • срески 6
  • среским 1
  • Среско 1
  • среског 5
  • среској 2
  • среском 2
  • среску 3
  • срете 2
  • сретњи 1
  • сретњих 1
  • срећа 2
  • Срећан 5
  • среће 3
  • срећи 1
  • Срећи 1
  • срећна 4
  • срећнији 2
  • Срећно 1
  • срећно 3
  • срећом 1
  • Срећом 1
  • срмајли 1
  • срму 1
  • српски 2
  • српско 1
  • српској 1
  • срца 1
  • Срца 1
  • срце 3
  • срцем 1
  • Срцем 1
  • срцу 2
  • срчалуком 1
  • стави 1
  • Ставише 1
  • ставља 1
  • стављам 2
  • стаде 17
  • Стаде 2
  • стадо 2
  • стадоше 2
  • стазице 1
  • стајати 2
  • стајаћем 2
  • стајаше 1
  • стаје 1
  • стајеш 1
  • стају 1
  • Стака 3
  • стакларија 1
  • стаклића 1
  • стаклиће 1
  • Стако 2
  • сталне 1
  • стан 3
  • стане 3
  • Стани 1
  • Станите 1
  • станом 1
  • Станте 1
  • стања 1
  • Стање 1
  • стању 1
  • стар 2
  • стара 4
  • Старац 6
  • старац 9
  • старачка 2
  • Старачке 1
  • старачком 1
  • старе 1
  • Старешина 1
  • старешине 1
  • старешује 1
  • Стари 2
  • стари 3
  • старије 3
  • старијег 2
  • старијега 2
  • старији 7
  • старина 1
  • старинскога 1
  • старица 1
  • старкељама 1
  • старом 1
  • старост 3
  • старца 1
  • старци 1
  • Старци 1
  • старче 1
  • стасит 2
  • ствари 6
  • стварима 1
  • стварчица 1
  • сте 13
  • Стевки 1
  • Стевку 1
  • Стевџић 6
  • Стевџића 2
  • стеже 1
  • степен 2
  • степени 1
  • степенице 1
  • стерати 1
  • стечај 1
  • стигне 1
  • стигоше 4
  • стид 3
  • стида 1
  • стидујемо 1
  • Стиже 1
  • стиже 4
  • стићи 3
  • стиште 4
  • Сто 1
  • сто 23
  • стој 2
  • Стој 5
  • Стојадин 32
  • Стојадина 5
  • Стојадине 5
  • Стојадинова 4
  • Стојадинове 3
  • Стојадином 1
  • Стојадину 2
  • Стојан 3
  • Стојана 1
  • стојати 1
  • стојаху 1
  • стоје 1
  • Стоје 1
  • стојеће 1
  • стојећи 1
  • стоји 3
  • стојим 1
  • стојите 1
  • стојиш 1
  • стојке 1
  • Стојко 2
  • Стока 1
  • стоке 2
  • стоку 1
  • стола 12
  • столетњи 1
  • столице 3
  • столицу 8
  • столове 3
  • столом 3
  • столу 7
  • стопама 1
  • стопарац 1
  • стопарче 1
  • стопе 1
  • стотина 3
  • стотине 1
  • стотину 1
  • сточан 1
  • сточицу 1
  • страдао 1
  • страна 2
  • странака 1
  • странама 1
  • стране 9
  • страних 8
  • странке 7
  • странком 1
  • странку 1
  • страну 2
  • странци 1
  • страх 1
  • страхопоштовањем 1
  • Страшно 1
  • страшно 5
  • стрепи 1
  • стресе 3
  • стриже 1
  • Стрина 1
  • стрине 1
  • стриц 2
  • стрица 1
  • Стрица 1
  • стрицем 1
  • стрпа 1
  • Стрпа 1
  • стругну 5
  • струка 1
  • студенца 1
  • ступи 7
  • ступим 2
  • ступио 3
  • ступиш 1
  • ступише 2
  • сћукаше 1
  • су 116
  • сув 1
  • сува 1
  • сувим 1
  • сувише 2
  • суво 1
  • сувоњав 1
  • сувременом 1
  • суд 1
  • суда 6
  • сударник 1
  • сударника 1
  • судије 1
  • судланицу 1
  • судница 2
  • суднице 3
  • судници 2
  • судницу 3
  • суђено 1
  • суза 1
  • сузбија 1
  • сузе 3
  • сукати 1
  • сукненим 1
  • сукнено 1
  • сукоб 1
  • Суља 3
  • Суљо 1
  • Суљови 1
  • сума 1
  • сумирамо 1
  • сумњају 1
  • сумњате 1
  • сумњати 1
  • Сумњати 1
  • сумње 1
  • сумњичим 1
  • сумор 1
  • сунашце 1
  • сунђера 1
  • Сунце 2
  • сунце 3
  • сунцу 1
  • супа 1
  • супе 1
  • сурвала 1
  • сусед 1
  • суседа 1
  • сусрет 1
  • Сустал 1
  • сутра 1
  • Сутра 1
  • Сутрадан 2
  • сутрашњи 1
  • сушна 1
  • т 6
  • та 17
  • Та 3
  • табак 5
  • табака 3
  • табеларни 1
  • таблето 1
  • таван 4
  • тавку 1
  • Тад 1
  • Тада 1
  • тада 6
  • ТАДИЈЕ 1
  • тазе 1
  • тај 16
  • Тај 3
  • тајац 3
  • тајно 1
  • тајности 1
  • така 1
  • такав 1
  • Таква 1
  • таква 5
  • такве 1
  • такви 1
  • такво 2
  • таквог 1
  • Таквог 1
  • таквом 1
  • таке 1
  • таки 3
  • Таки 3
  • такишом 1
  • Тако 24
  • тако 68
  • талентиран 1
  • талентираног 1
  • таман 1
  • Таман 3
  • тамном 1
  • тамнујемо 1
  • тамо 23
  • Тамо 7
  • тамошњи 1
  • Танасковића 1
  • тандарију 1
  • танке 1
  • танки 1
  • танких 1
  • танку 1
  • тањир 1
  • тањира 2
  • тањире 1
  • тарну 1
  • тата 1
  • Татомир 19
  • Татомира 3
  • Татомире 1
  • Татомировом 1
  • Татомиром 1
  • Татомиру 1
  • тачкај 1
  • тачно 1
  • тачци 1
  • твог 4
  • твога 2
  • твој 5
  • твоје 3
  • твоји 1
  • Твоји 1
  • Тврд 1
  • те 132
  • Те 8
  • Тебе 1
  • тебе 8
  • теби 9
  • теглеће 2
  • Тежак 1
  • тежачким 1
  • теже 1
  • тежи 1
  • тежим 1
  • тежину 1
  • тек 17
  • Тек 4
  • текли 1
  • телегенције 3
  • телеграм 1
  • телеграма 1
  • телеграф 1
  • телеграфист 1
  • телеграфиста 1
  • телећака 1
  • теме 1
  • тера 2
  • Теразијама 1
  • Терај 2
  • терам 1
  • терет 3
  • терета 1
  • терети 2
  • теретом 1
  • терзија 1
  • тесаше 1
  • теслимише 1
  • тесто 1
  • тета 1
  • тетка 7
  • течу 1
  • тешким 1
  • Тешко 2
  • тешко 3
  • тешње 1
  • тештавим 1
  • ти 160
  • Ти 26
  • Тијесна 1
  • Тим 1
  • тим 7
  • Тима 12
  • тимарио 1
  • Тими 1
  • Тимић 7
  • Тимића 1
  • Тимићу 1
  • Тиму 3
  • тиране 1
  • тирани 1
  • тираније 2
  • тиранима 1
  • тиранину 3
  • тиранска 2
  • тих 7
  • тихо 2
  • тицу 1
  • тиче 10
  • тишина 1
  • то 180
  • То 28
  • тобџије 1
  • товар 1
  • товаре 1
  • Товари 1
  • тог 1
  • Тог 4
  • тога 4
  • Тодор 3
  • тој 4
  • тоје 1
  • тојес 1
  • током 2
  • толи 3
  • толика 2
  • толики 1
  • толико 9
  • Том 1
  • том 17
  • томе 8
  • тоном 1
  • топло 1
  • тора 1
  • торбе 1
  • торби 1
  • торбу 6
  • тору 2
  • тотови 1
  • точак 2
  • точи 1
  • точка 1
  • точкова 1
  • точкови 5
  • Тоша 10
  • Тошо 1
  • Тошу 2
  • траг 1
  • траже 3
  • Тражи 1
  • тражи 13
  • тражим 1
  • тражимо 1
  • трајати 1
  • траљама 1
  • Трандафила 1
  • трбуха 1
  • трговаца 1
  • трговина 1
  • трговином 1
  • трговци 1
  • тргоше 2
  • тргује 1
  • треба 21
  • Треба 3
  • требају 4
  • требали 2
  • требало 1
  • Требао 2
  • тревим 1
  • тревих 1
  • тренут 1
  • тренутак 2
  • тренутка 1
  • тренутку 1
  • трепет 1
  • тресну 4
  • трећа 1
  • трећакињу 1
  • треће 1
  • трећи 3
  • Трећину 1
  • трећу 1
  • трешњеву 1
  • трже 4
  • Три 1
  • три 22
  • Тридес 2
  • тридесет 9
  • тридесеторо 1
  • тринаест 1
  • триста 1
  • трица 1
  • трице 1
  • тричави 1
  • тричавих 1
  • тркалиште 4
  • тркао 1
  • трком 1
  • трља 3
  • трљајући 2
  • трмака 1
  • трн 1
  • трновитом 1
  • трњине 1
  • троица 1
  • троје 1
  • Тројица 1
  • тројица 7
  • Тројице 1
  • тројицу 1
  • тромо 1
  • трошак 1
  • троше 1
  • трошкове 1
  • трошном 1
  • трпа 1
  • трпати 1
  • трпеза 1
  • трпезу 3
  • труд 1
  • трудом 1
  • труп 1
  • трупац 1
  • трупи 1
  • Трчаће 1
  • трчи 4
  • трчкарати 1
  • ту 21
  • Ту 7
  • туга 1
  • тугу 1
  • туђим 1
  • тужаба 2
  • Тужан 1
  • тужба 2
  • тужбе 1
  • тужно 1
  • Тук 1
  • тукли 2
  • туку 1
  • тулум 2
  • Тулум 2
  • тулумима 1
  • тумараше 1
  • тури 6
  • туром 2
  • турског 2
  • турском 1
  • Турцима 1
  • Турчина 1
  • тутора 1
  • туторе 1
  • туцају 1
  • туце 2
  • Туцинданско 1
  • туцинданско 4
  • тучемо 1
  • Ћ 1
  • ћара 2
  • ћата 33
  • Ћата 8
  • ћате 1
  • ћатин 2
  • ћатино 1
  • ћатица 1
  • Ћато 1
  • ћато 2
  • ћату 1
  • ће 97
  • ћебетом 1
  • ћелав 1
  • ћелију 1
  • ћемо 14
  • ћер 1
  • ћеретају 1
  • ћете 5
  • ћеш 18
  • Ћи 3
  • ћико 1
  • Ћико 1
  • ћилимове 1
  • ћир 1
  • ћорав 1
  • ћосав 1
  • Ћосави 1
  • ћосави 3
  • ћосаво 1
  • ћослак 1
  • ћошку 1
  • ћу 40
  • ћулсије 1
  • ћуповима 1
  • ћурак 2
  • ћурећа 1
  • ћурећи 1
  • ћурке 1
  • ћурчету 1
  • Ћут 2
  • ћуте 3
  • ћути 2
  • Ћути 7
  • ћутим 1
  • ћутке 1
  • ћутљив 1
  • ћутуку 1
  • ћући 1
  • ћућоре 1
  • ћушнусмо 1
  • у 625
  • У 65
  • Уа 5
  • уапси 1
  • убаво 1
  • Убаво 1
  • убацио 1
  • убеђен 1
  • убеђења 1
  • уби 1
  • Уби 1
  • убијо 1
  • убила 1
  • Убио 1
  • убриса 3
  • убројавате 1
  • уважава 1
  • Уважена 1
  • уважене 1
  • уважени 1
  • уваженој 1
  • уважити 1
  • увати 1
  • Увати 1
  • уватио 1
  • Уватио 1
  • уведен 1
  • увек 11
  • Увек 3
  • увеличао 2
  • уверење 1
  • уверењем 1
  • уверили 1
  • увета 4
  • уветом 1
  • увиђам 1
  • уво 2
  • увреда 1
  • увртио 1
  • увршћен 1
  • угао 1
  • угарак 1
  • угарке 1
  • угла 1
  • углађеним 1
  • угледа 3
  • угледних 1
  • Угледно 1
  • углу 3
  • угљевара 1
  • Угљевара 1
  • угостити 1
  • Угуши 1
  • уда 1
  • удадби 1
  • удала 1
  • удам 1
  • удара 1
  • ударајући 1
  • удари 1
  • ударити 1
  • удариће 1
  • ударише 1
  • удати 1
  • удварање 1
  • удеси 1
  • удило 1
  • удовице 1
  • удоми 1
  • удостојавао 1
  • удостојио 1
  • удробљено 1
  • уђе 10
  • Уђе 4
  • уђоше 1
  • Уђоше 2
  • ужагри 1
  • ужас 4
  • Уживај 1
  • уживам 1
  • ужурба 1
  • ужурбале 1
  • уз 17
  • уза 2
  • узастопце 1
  • узвера 1
  • узветри 1
  • узвикну 1
  • узвишени 2
  • узврпољи 5
  • узгред 1
  • Узгред 1
  • уздам 1
  • уздану 2
  • уздахну 1
  • уздише 1
  • уздржава 2
  • уздрман 1
  • уздуж 1
  • узе 22
  • Узе 5
  • узели 1
  • узео 1
  • узети 1
  • узећемо 1
  • узеше 2
  • узима 1
  • узлану 3
  • узлармали 1
  • узме 2
  • узмеш 1
  • Узмиде 1
  • узму 1
  • узнемири 1
  • узнемирио 1
  • Узнемирише 1
  • узнети 1
  • Узод 1
  • узодо 1
  • узречицу 1
  • узурпатори 1
  • ујака 1
  • ујам 1
  • ујаци 1
  • Ујдуришете 1
  • уједати 1
  • уједно 1
  • ујутру 1
  • ук 1
  • Ук 1
  • ука 1
  • указ 2
  • Указан 1
  • указне 2
  • уклони 1
  • уклонише 1
  • укну 1
  • укочили 1
  • укочио 1
  • укреса 4
  • укућана 3
  • укућани 1
  • укућанима 1
  • улази 1
  • улеваше 1
  • улице 1
  • улици 2
  • уличи 1
  • уљанику 1
  • уљез 2
  • ум 3
  • умал 1
  • уме 4
  • умеју 1
  • умесиле 1
  • Умеш 1
  • умеша 1
  • умилостиви 1
  • умиљат 1
  • умиљато 1
  • умири 1
  • умирио 1
  • Умирите 1
  • умостити 1
  • умочи 1
  • умочио 1
  • Умр 1
  • Умук 1
  • Умукни 5
  • умуче 3
  • унади 1
  • унесе 4
  • унесрећити 1
  • унесу 1
  • униформисаних 1
  • уноси 1
  • унутра 2
  • Унутра 2
  • унутрашњих 1
  • унучад 1
  • унучадима 1
  • уобичајено 1
  • уоблио 1
  • уозбиљи 2
  • уоквирени 1
  • упамти 1
  • упиљи 1
  • упис 1
  • уписат 2
  • упита 20
  • упитам 1
  • упитате 1
  • упиташе 1
  • уплашила 1
  • упозна 1
  • упознамо 1
  • упознате 1
  • употребити 1
  • управи 1
  • управише 1
  • управљам 2
  • управо 1
  • Управо 3
  • упрегоше 1
  • Упречене 1
  • упречио 1
  • упропастио 1
  • упуства 2
  • упуте 1
  • упути 3
  • упућује 1
  • Ура 14
  • уради 1
  • урадио 2
  • урадити 2
  • урани 1
  • уранио 1
  • уредбу 1
  • уређена 1
  • урнебесно 1
  • усиљено 1
  • уситнио 1
  • уским 4
  • усколута 1
  • ускомешали 1
  • условима 1
  • услони 1
  • услонио 1
  • услонише 1
  • услугу 1
  • уснама 2
  • усне 2
  • успео 1
  • успи 1
  • успреми 1
  • успут 1
  • усред 2
  • уста 14
  • Устаде 1
  • устаде 4
  • Устајем 1
  • устајем 3
  • устане 2
  • устанем 1
  • устао 1
  • устаоца 1
  • Устаоци 1
  • устаоци 2
  • усташе 2
  • устрашими 1
  • устрепта 3
  • устрча 1
  • устумарао 1
  • уступам 1
  • устурио 1
  • Усука 2
  • усука 9
  • усуканим 1
  • усукивати 1
  • утврдиће 1
  • утекао 1
  • утера 1
  • утерао 1
  • утију 1
  • утирући 1
  • утицаја 1
  • Утопли 1
  • утрча 3
  • ућута 3
  • ућуташе 1
  • Ућуташе 1
  • ућуте 1
  • УФ 3
  • Уф 9
  • уфитиљи 1
  • ухапсимо 1
  • ухвате 1
  • ухвати 7
  • ухватила 1
  • Ухватио 2
  • ухватио 3
  • ухватише 1
  • уцвелити 1
  • уче 1
  • ученика 1
  • учешћа 1
  • учи 4
  • учили 1
  • учини 2
  • Учини 2
  • учиним 1
  • Учинио 1
  • учинио 2
  • учините 2
  • учинити 2
  • учиниће 2
  • учинићу 1
  • учионицу 2
  • учитељ 12
  • Учитељ 4
  • Учитеља 1
  • учитеља 6
  • учитељу 1
  • учити 1
  • учиш 1
  • учо 3
  • Уш 1
  • уши 3
  • ушију 1
  • ушима 1
  • ушле 1
  • ушли 1
  • Уштеђена 1
  • фала 1
  • фали 1
  • фалсификата 1
  • Фаркаш 1
  • Фебруар 1
  • федерацију 1
  • фер 1
  • Фермен 1
  • фермену 3
  • фигуру 1
  • филозоф 1
  • Финансије 2
  • фино 2
  • Фину 1
  • фиоке 1
  • Фиоку 1
  • фиоку 2
  • фирме 1
  • фишека 1
  • фоду 1
  • фораузом 1
  • фр 6
  • фризури 1
  • фронту 1
  • фуражи 1
  • ха 17
  • Ха 7
  • хајд 1
  • Хајд 1
  • хаје 1
  • хаљина 1
  • хаљине 1
  • хаљини 2
  • хапшен 1
  • хартије 4
  • хартији 1
  • хартију 2
  • хвала 5
  • Хвала 9
  • хвалу 1
  • хватају 1
  • хектор 1
  • хектора 1
  • Хи 3
  • хи 6
  • хигијена 2
  • хиљаду 1
  • хитате 1
  • хитна 1
  • Хитна 1
  • хладном 1
  • ход 1
  • хода 1
  • ходник 1
  • ходнику 2
  • хоће 26
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 3
  • Хоћете 1
  • хоћете 2
  • Хоћеш 1
  • хоћеш 9
  • хоћу 12
  • Хоћу 2
  • храњаше 1
  • Хрисантија 2
  • Хрисантије 2
  • Хрисантију 2
  • хришћански 1
  • хрпу 1
  • хте 1
  • хтеде 2
  • хтела 1
  • хтели 3
  • Хтео 3
  • хтео 8
  • Хуј 1
  • хукати 1
  • хукну 2
  • хумуша 1
  • хуче 1
  • ца 1
  • Цаја 7
  • Цаје 1
  • Цајка 1
  • Цајо 22
  • Цајом 1
  • Цају 2
  • цар 1
  • царева 1
  • Царица 1
  • Царја 1
  • Цвеја 1
  • цвет 1
  • цвећа 1
  • цвећем 1
  • цеђ 1
  • Цекића 1
  • целог 3
  • Целу 1
  • ценећи 1
  • цените 2
  • цео 2
  • цепају 1
  • цепаница 1
  • цепте 1
  • церекају 1
  • цериш 1
  • церова 1
  • Церовина 1
  • цигане 1
  • Циганин 1
  • Циганина 1
  • циганише 1
  • цигаре 3
  • цигарица 1
  • цигаром 1
  • цигару 9
  • цикну 4
  • цику 1
  • ципеле 2
  • ципелице 1
  • Циц 1
  • цицаној 1
  • цицваре 1
  • цицвару 2
  • цмокнуше 1
  • црвен 1
  • црвене 3
  • црвеним 1
  • црвенкапа 1
  • Црвенкапа 1
  • Црвенкапе 1
  • црвенкапе 2
  • црвеног 1
  • црвену 1
  • црква 3
  • црквених 1
  • цркви 1
  • црквом 1
  • цркву 3
  • Цркни 2
  • црна 1
  • црне 3
  • црни 1
  • црним 2
  • црно 2
  • црног 1
  • црној 2
  • црном 1
  • црномањаст 1
  • црну 1
  • цузпајиш 1
  • цура 1
  • цуро 1
  • Цуро 1
  • чабар 1
  • чађав 1
  • чађава 1
  • чаир 1
  • чак 3
  • чакширама 9
  • чакшире 3
  • чантра 3
  • чантру 1
  • чанчини 1
  • чарапе 1
  • чарку 1
  • чаробне 1
  • чаршија 1
  • чаршије 1
  • чаршији 2
  • чаршију 4
  • чаршиски 1
  • час 18
  • часа 2
  • часком 1
  • часник 1
  • часова 2
  • част 2
  • части 2
  • чатрљу 1
  • чачка 1
  • чаша 2
  • чаше 16
  • чашу 8
  • чворке 1
  • чворци 1
  • чвркну 1
  • чек 1
  • чека 3
  • чекај 1
  • Чекај 4
  • чекајте 2
  • чекало 3
  • чекмеџе 1
  • чела 5
  • челик 1
  • чело 15
  • челу 4
  • Чељад 1
  • чељад 10
  • чељаде 4
  • чељади 1
  • чем 1
  • чему 6
  • чес 2
  • честит 2
  • честита 1
  • честитај 2
  • честитање 2
  • честите 1
  • Честити 1
  • честитка 1
  • честитку 2
  • честито 1
  • четворица 1
  • Четири 1
  • четири 5
  • четке 1
  • четрдесет 2
  • четрдесетим 1
  • чецајући 1
  • чешкајући 2
  • чешкам 1
  • Чешњејшој 1
  • чибук 4
  • чибуком 1
  • чивија 1
  • чивију 1
  • чивитом 1
  • чизма 1
  • чизмама 2
  • чизме 3
  • чије 1
  • чији 1
  • чију 2
  • чик 2
  • Чик 2
  • Чика 1
  • чика 3
  • чикам 1
  • чико 3
  • Чиле 4
  • чиле 7
  • чим 1
  • Чим 3
  • Чини 1
  • чини 7
  • чинију 2
  • Чинило 1
  • чиним 1
  • чинио 2
  • чиниш 1
  • чиновник 3
  • чиновника 1
  • чиновнике 3
  • чиновници 4
  • чином 1
  • чињаше 1
  • чир 1
  • чист 1
  • чисте 2
  • чистих 1
  • чисто 1
  • чистом 1
  • чита 2
  • читав 3
  • читава 3
  • читаве 1
  • читаво 2
  • читавог 1
  • читаву 3
  • читају 1
  • читајући 1
  • читањем 1
  • читао 1
  • читати 1
  • Чича 11
  • чича 29
  • чичи 1
  • чичу 1
  • Члан 1
  • члан 5
  • члана 3
  • чланова 1
  • чланове 2
  • чланови 1
  • члану 1
  • чо 1
  • чобана 1
  • Човек 3
  • човек 41
  • човека 1
  • човече 2
  • чокањ 1
  • чорба 1
  • чорбе 1
  • чорбу 1
  • чохом 1
  • чошни 1
  • чошним 3
  • чошном 2
  • чу 1
  • чубером 1
  • чува 2
  • чувај 2
  • чувамо 1
  • чуваре 1
  • чувати 1
  • Чувена 1
  • чувени 2
  • чувенији 1
  • чувеној 1
  • чувену 1
  • чуда 9
  • чудна 3
  • Чудна 4
  • чудновата 1
  • Чудо 1
  • чудо 4
  • чуђења 1
  • чује 8
  • Чујем 2
  • чујем 4
  • чујемо 15
  • Чујете 1
  • чујете 5
  • чујеш 1
  • Чујеш 1
  • Чујмо 12
  • чујмо 2
  • чују 1
  • чукљом 1
  • чукну 2
  • Чула 1
  • чула 3
  • чули 3
  • чуло 1
  • чумом 1
  • чуму 1
  • Чуо 2
  • чуо 7
  • чупав 1
  • чупаве 1
  • чуства 1
  • чути 3
  • чутуру 4
  • чучао 1
  • чучи 1
  • чуше 1
  • Чуше 1
  • џака 1
  • џангризалицу 1
  • џезвом 1
  • Џелепџија 1
  • џемадану 1
  • џемат 1
  • џеп 2
  • џепа 1
  • џепу 1
  • џигерице 1
  • џилитну 1
  • џоки 1
  • ш 23
  • шабачки 1
  • шајкача 1
  • шајкаче 1
  • шајкачу 3
  • шака 2
  • шакама 2
  • шаке 1
  • шаком 1
  • шаку 4
  • шал 2
  • шала 1
  • шале 2
  • шали 1
  • шалџија 1
  • шамији 1
  • шану 12
  • шапама 1
  • шапатом 2
  • шапће 4
  • шапћу 2
  • шапћући 2
  • шара 1
  • шаран 1
  • шаренилом 1
  • шареним 1
  • шареницама 1
  • шару 1
  • шатром 1
  • Шваба 2
  • Швабине 1
  • Швабом 1
  • Швабу 1
  • шверца 1
  • шебек 2
  • Шеврљуга 1
  • шегрт 1
  • шегрта 1
  • шегрти 1
  • шес 2
  • шесет 2
  • шест 1
  • шета 1
  • шетка 2
  • шеткаше 1
  • шећер 1
  • шећера 1
  • Шећо 1
  • шеФ 1
  • ШеФ 1
  • шеф 2
  • Шеф 8
  • шефа 1
  • Шефа 6
  • Шефу 4
  • шешир 2
  • шешира 1
  • шеширић 1
  • шеширом 1
  • шеширу 1
  • шикну 1
  • шиљасте 1
  • шиљастом 2
  • шиљасту 1
  • шиљатој 1
  • шиљбок 1
  • шиљега 1
  • шиљте 1
  • шиљтета 1
  • шиљу 1
  • шиндралија 1
  • шипарац 1
  • шипарци 1
  • широки 1
  • широм 2
  • шишти 1
  • школа 2
  • школе 2
  • школи 1
  • школованим 1
  • школски 1
  • школском 1
  • школу 4
  • школују 1
  • шкргутну 2
  • шкргутнух 1
  • шлафрок 1
  • шљива 1
  • шљивака 3
  • шљиваке 1
  • шљиваку 2
  • шљокице 1
  • шљокицу 1
  • шоља 1
  • Шорића 2
  • шотке 1
  • Шрајберове 1
  • шта 133
  • Шта 67
  • штаку 1
  • шталом 2
  • Штампарија 1
  • штап 4
  • штапић 2
  • штапом 1
  • штете 2
  • штетовао 1
  • штикле 1
  • што 153
  • Што 26
  • штовалац 1
  • штогод 3
  • штоје 2
  • штошта 2
  • штулама 1
  • штуче 1
  • шћери 1
  • шубари 3
  • шубаром 1
  • шубару 2
  • шукундед 1
  • Шумар 1
  • шумар 5
  • шумаре 1
  • шумарев 2
  • шуме 1
  • шурака 1
  • шурује 1
  • шурују 1
  • шућурке 1
  • шчепа 2
29862 matches
леник Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из с 
ри!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n 
pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S 
и ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гин 
Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130"  
„пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не 
 рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја 
а га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и  
ам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или п 
гов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни 
.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и по 
 двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Апр 
с..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд д 
есеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од швер 
 учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не  
је...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S 
чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо сл 
едног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здра 
ваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S}  
 збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>К 
>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама 
о; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми  
али.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здр 
 ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у то 
ђе из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав  
о „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћат 
рачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери прире 
еравице у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог  
 с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњен 
к.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с  
м коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p>  
е даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од р 
 да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, 
 да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с га 
стре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо  
Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде? 
иму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на вра 
 те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још  
 глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’х 
ичило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше дав 
36" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио 
но је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ о 
важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т 
истају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И де 
јсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто з 
 брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на к 
... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, п 
ту, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — 
 истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радо 
арише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на г 
њаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рам 
<pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа 
S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи 
а, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под тере 
оће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ће 
ике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје упуства ка 
ођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио је 
ућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му 
о није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојад 
атаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно прав 
ст члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} 
 чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема ко 
чка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прили 
дин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> 
подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оста 
ше водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} А 
уди, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо,  
и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што 
ио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене 
ру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајућ 
 паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за ме 
ипеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Изб 
с гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет,  
мир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и  
b n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, ко 
е.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се п 
 своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских гл 
Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како сл 
нати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало 
било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и дол 
ри и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још ви 
од куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се у 
е, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо 
 знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Зд 
ље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном п 
 прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, дов 
ића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> < 
сило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на пе 
гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махн 
ашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, с 
 то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседа 
шта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власт 
 Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све гот 
тељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „господине, ни 
 врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра нек 
 Неограниченом оданошћу својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гла 
..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с ду 
љнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са  
/p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда  
фе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, д 
ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послуже 
 да заведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што стариј 
 с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !</p> <p>—  
е...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и ос 
у две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити мож 
удо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у вој 
то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледа 
о приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову  
> <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Н 
и покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудил 
 нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, по 
чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и иза 
сти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имј 
ко Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.< 
а, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну тор 
то знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105 
та, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад 
подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} С 
 а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и к 
> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p 
 што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мој 
 столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и пра 
 — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно 
уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловст 
м, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много  
 уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћ 
ахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог 
леда к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На ви 
 пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста  
аћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да  
...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" 
председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, 
ад служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — к 
овану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сим 
м ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београд 
 војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и з 
крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пи 
о у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!— 
дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p 
ре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисл 
ипину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушат 
 ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћ 
и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размут 
S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто 
арце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’  
 и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је. 
лог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог зах 
у.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочи 
 и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноплатежни п 
к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану  
 То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће 
ређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић  
</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, 
ојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја са 
едаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића 
поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, по 
кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестан 
г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви  
иким растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе п 
Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на 
ести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те н 
ом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије  
петаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S 
земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о д 
мести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} Т 
мамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га избере 
ражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштов 
 и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— 
 Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до  
 Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S 
е заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мр 
 а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцни 
<p>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о 
<p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви  
ца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p 
— забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p 
.</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам!  
дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а 
род није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</ 
у.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чил 
л’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и о 
коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер 
о да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни 
х се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура  
омахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи се доса 
ор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Прода 
рав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p>  
 имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној слу 
у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, —  
 далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи много 
ну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S}  
лије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је. 
ић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заран 
S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зат 
јсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече  
 извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је 
се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао.. 
код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним  
ва.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо.. 
Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба 
 ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђа 
па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168"  
њиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођош 
ску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p 
 са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бог 
стима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек ж 
 било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке. 
, изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, м 
сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона 
о вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсил 
ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у  
му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скоч 
слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Је 
је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријате 
 Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам  
исивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте,  
жем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не з 
<p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у  
ј покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Је 
о твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узе 
окаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже 
к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се  
} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} 
су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</ 
ко одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траља 
се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбач 
, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обре 
нистар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада 
ет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог и 
даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприк 
 седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, как 
о је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да  
 Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба до 
љевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само  
.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тр 
 ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени 
 капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у  
опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој 
 беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и п 
могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дет 
Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, мн 
" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>—  
ажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова м 
а дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје,  
ва: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> 
родужи капетан.</p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, 
у пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слиша 
>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.< 
азвуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим  
ана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде  
је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је 
 молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p> 
ер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за ле 
поја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> < 
ја и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, 
“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље 
говори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, 
 ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два,  
о саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог в 
>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p>  
пус се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет  
ву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам к 
. „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</ 
ујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим  
 Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у н 
А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрв 
у — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и 
ц?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p>  
 прозбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја доб 
, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и раз 
 Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика М 
 Он се затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече нек 
стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако жив 
 ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога и 
ћу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеос 
рах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговор 
} Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф 
но и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако док 
а, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</ 
е ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас  
мо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени фи 
и.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пруж 
родао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се 
аполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унад 
рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сн 
е дотадањи општински председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p 
Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави ш 
наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад д 
38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како  
 и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу з 
равица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли  
 овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки 
отив попа Хрисантија: осам конзисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилно 
та не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кић 
лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иља 
оштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба  
е.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S 
артие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Па 
знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо 
је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на к 
е у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климн 
ше апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест 
 томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Ч 
си торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стоја 
, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакл 
коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради изврш 
 чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скру 
 ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душев 
ста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. 
 не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— И 
ne unit="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, уз 
носни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у  
петанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске 
мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш ова 
!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.< 
ке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом 
и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Доне 
га задовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало де 
Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зец 
e> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пер 
и му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра кап 
 шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару 
 пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Ке 
</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <milestone unit="*" /> <pb  
 апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест г 
ића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најп 
 Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: на 
ајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па пос 
есну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Ја 
 они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновниц 
ио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи 
сланик, Продан Жмурић.</head> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелн 
>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причат 
 Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто посл 
врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо!...</p> <p>Уђоше петор 
а две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулу 
руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </div> <div type="chapter"  
>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под  
осподину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <mil 
та је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и  
S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најм 
јадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се  
езник.</p> <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> < 
 му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, го 
А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га  
се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље  
 коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} 
ше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се к 
идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} 
есту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — 
ица, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — ск 
е власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незг 
удна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p> 
би мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим са 
 у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Бил 
а зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се 
н капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена мо 
ед капетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад оп 
у на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он ве 
н, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с мест 
списник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрс 
 нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза м 
о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским ч 
о због свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову влада 
лача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа  
чка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пу 
 крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жал 
твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети 
наш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p 
парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог  
о пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „ 
е министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола н 
ице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, те 
сећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро 
и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? —  
(ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и  
 Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он р 
, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу. 
ећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво 
ог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади о 
риворечке општине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општински пред 
ћи се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на  
омир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спуст 
зун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — ре 
о тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучењ 
и.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсе 
а Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је  
 динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми мени 
у, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. н 
се хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S 
е истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Ники 
пасоја Жеравице у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала  
 и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад 
ет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прс 
l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста,  
ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — 
врженика, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледај 
— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="18 
 њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Т 
ава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовч 
..{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господ 
 Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто рек 
>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.< 
, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се с 
S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад с 
ћи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспораз 
а година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има  
буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра  
есет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочи 
квих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, д 
ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точ 
 знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и п 
покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Предсе 
стити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то 
ерет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је  
зговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија. 
ко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше вол 
се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село  
ке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости м 
ат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног д 
савом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У м 
господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко  
бично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S}  
 је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта,  
 речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она н 
{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али 
!{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих кости 
ака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</ 
ио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упит 
, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послет 
је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми каж 
сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У на 
у <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" 
вет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Ники 
} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’наког  
тељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај 
ј Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} 
та је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Пошт 
ане — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље. 
а Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb  
у!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, сва 
оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе актив 
 накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону весел 
аже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за  
е и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредн 
Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: вис 
ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{ 
{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се 
озга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни п 
уда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја 
оспода, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умо 
S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сум 
 за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разју 
Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после 
>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p 
екрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби! 
боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" / 
ловно следовао стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави јед 
ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и у 
 да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи,  
 насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Им 
 Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жм 
е на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибер 
и су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с  
 око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И о 
те Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам сам 
 онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p> 
 воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сил 
 <p>— Пресекок ти реч — примети Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, ус 
еак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ко 
 <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића с 
и је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда 
и у собу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у в 
ајповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића  
а, Продана Жмурића са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником 
p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... „Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p 
познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, к 
} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p>  
н је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" />  
му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посла 
— рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к 
ити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим бук 
стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не  
S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шт 
ам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на  
а, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Б 
рлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклон 
обар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здрави 
е извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчи 
та пред механом.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! —  
се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта 
прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трч 
 комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.< 
анџија донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплин 
јсило ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на 
тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{ 
те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И ку 
Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом госп 
јати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тр 
леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик Продан Жм 
омрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини 
д нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изв 
сти из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То  
 Бог“.</head> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћа 
е јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пиш 
о дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода пр 
> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S 
ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири 
 ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да ту 
е шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што  
ча апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два  
, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог 
один капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше д 
— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од 
мурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, о 
уч од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, вла 
еници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси л 
 у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар поди 
им људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово з 
 <p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако 
асти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и вик 
кмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183"  
> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, брат 
днесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога 
с, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не  
одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком наро 
одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народног по 
ојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговац 
 чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година ука 
p>Капетаница скочи :</p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од гр 
 пиши!...</p> <p>— Да донесем министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ј 
 у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром, дебелим сребрним ланцем <pb n="17" /> 
ну блузу постављену јагњећином, накриви астраган шубару, пребаци преко рамена велики шал, узе ш 
дрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, куб 
није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи  
 у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим панду 
 послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче  
сао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник  
прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоћ 
>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена старица, у ша 
а бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави 
ди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто  
ој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="1 
е давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље:  
ицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осе 
кле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји т 
 дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће  
l:id="SRP18960_X"> <head>X</head> <head>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим  
м!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p 
лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи 
ор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај),  
 се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S 
учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме дец 
еби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесе 
Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто 
 себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео, 
 се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе 
е Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} 
*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Ти 
Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст 
потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветла 
ом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он  
 Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани 
, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је н 
кво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин по 
оји беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вра 
мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{ 
 направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите меб 
! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> < 
ва, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу, рибају, изн 
ико људи, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb 
ахори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један п 
у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — подвикну ћосави к 
>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из 
а Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што вел 
език одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па почех  
анчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p> 
рачка посла — тихо прозбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му бра 
а је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљов 
 жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом 
 <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игд 
ракаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p>  
 и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу  
<p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијам 
брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет бр 
ра, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лев 
ипелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S}  
> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. 
n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, 
о.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синов 
 живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не  
вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У сел 
?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Ву 
Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад у 
 и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за 
а, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави  
ке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) ч 
де штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим година 
p>— Кажи: господину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врат 
ао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он  
>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p>  
 за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја 
.{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</ 
а те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођ 
е ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја ум 
о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</ 
, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за  
 — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и 
м дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за с 
ашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га  
/p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, 
} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p>  
ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну 
таху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и ам 
 собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче  
м на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку —  
 сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На м 
</p> <p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне по 
апали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на б 
</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци 
 запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полуглас 
<p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, к 
 литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш 
и ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p 
ђе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац с 
<p>— Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p 
а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, р 
ни сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на  
час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволт 
Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић 
ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по беле 
лио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p 
уди?</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када оп 
ред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине м 
ад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпо 
 на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посл 
апетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знат 
ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије располож 
нак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентирано 
 — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући  
о Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседате 
 врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог ист 
и.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетко се осм 
..{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јов 
ћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из 
 поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, моли 
 у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз 
"105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окр 
уд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чарши 
реко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега 
о ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју м 
S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Ни 
 <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста в 
ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стрес 
ашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми! 
 шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то зн 
њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи 
ко куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p 
у кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} 
!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, не 
идимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у  
вом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зелениј 
а, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског  
 у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто ду 
мах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глоби 
 посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180 
ни усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит 
Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Р 
ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да с 
 тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били,  
 галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ј 
, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о  
ојом се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Милик 
адити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише. 
> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази,  
осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо,  
 посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може бе 
дана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и  
таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p>  
и, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти тер 
еправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то  
 Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Дец 
х у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p 
улетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући,  
 деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом 
сподо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо  
Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ни 
а овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених грех 
ником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S 
узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупи 
а плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату,  
овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку — рече  
и нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде 
 тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и р 
Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Моли 
општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Али од сви 
руз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок чов 
ну да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише  
лучај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени буџет.{S} Кад  
ика, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слуша 
ког поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се н 
и ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и ви 
, у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридес 
се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Ре 
то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу 
и укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом 
, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="53" /> <p>— Државни рез 
 ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја 
а, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло мар 
је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницам 
у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну  
тролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес. 
 да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао —  
до, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, о 
вом стајаћем руху: шареним панталонама, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му  
, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из  
о.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова  
оспо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема 
 министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо  
бе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана  
ан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p>— 
. КОСТИЋА</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Петра К. Танасковића - 2275  
Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића 
ивот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једн 
а Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано...{S} Не 
 Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p>  
ру ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 ба 
 то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они 
Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасен 
ица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— 
ро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало  
е то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме 
ник Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја !... < 
Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за ре 
асоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, ве 
еравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S 
Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, по 
S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према  
рси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвик 
ика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p> 
оседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n 
нички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, ро 
о приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше  
" /> пусник, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час 
зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад је 
 данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе о 
лост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони. 
у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p> 
 дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S}  
38" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим  
Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и  
и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и п 
 се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хо 
Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас 
, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} 
ећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти т 
е суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским  
псана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, 
и и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у цр 
> <milestone unit="*" /> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојади 
 уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик П 
совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и коп 
ом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама, белом п 
прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубил 
е, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— Обренија!</p> 
столицу председнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести 
мо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне св 
> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p>  
 и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте 
ху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и ферм 
 свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помоз 
ше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на  
а, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад п 
ћа се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће п 
е Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје о 
. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} П 
ић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коле 
етоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шт 
/p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} 
 Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо 
у ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код  
ађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, нас 
ни!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћ 
кова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Т 
е наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек к 
ађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, н 
ари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила 
} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан пох 
дин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Крас 
 и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом  
 и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се 
ену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом  
ало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шан 
е у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за 
 Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n= 
ење.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет  
види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја. 
, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па пре 
е, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига 
> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњ 
ови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кеце 
 ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бо 
ј сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало 
, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи 
Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до опш 
тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да п 
/p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мара 
 да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{ 
ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кро 
време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</ 
а прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S 
ћао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше 
..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо о 
 сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с против 
о? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим ва 
е разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’ 
продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис 
јемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и  
..{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке при 
 капетан.</p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта б 
ује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што  
игра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек 
 промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и сп 
="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жм 
це и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па д 
 соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу 
брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја... 
 на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} 
а свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу  
!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велим 
роводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и т 
ора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контр 
 образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића  
 извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костре 
.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p>  
главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић свој 
та ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> < 
} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем  
еко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p 
кић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана  
буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко... 
ури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозицио 
ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у 
 стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} 
n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звижду 
еравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и 
 одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, браво 
или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га 
ко би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у 
 Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> < 
мазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади б 
 какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин 
уком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда 
гатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с  
 од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан 
преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би на 
 Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате  
 масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени З 
Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p 
<p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, 
ом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле 
ниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаш 
 мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p>  
аменат — рече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — реч 
рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> < 
она, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине,  
а. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} 
, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још  
зумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи!  
рету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о  
ели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: 
</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваљ 
радо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капет 
а му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корет 
ди. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} У 
>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина Прода 
а Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршен 
 затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и  
, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један  
жи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али ба 
нанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власт 
.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врст 
:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би 
 <p>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у  
 била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац 
има.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пе 
етаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капе 
био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога би 
n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљ 
чуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} 
итрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница послани 
еља Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретно 
механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине минис 
 ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80"  
па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о 
p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала? 
>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти 
, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли 
 његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> < 
ету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо 
више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш  
> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кр 
пре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запи 
ти, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} 
оља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говори 
љавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два проз 
ћ.</head> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравиц 
.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соб 
е смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> 
 био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једи 
од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна с 
е ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова с 
{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од го 
.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стоп 
ача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије 
 може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они шт 
 <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо  
или учионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори  
ва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чвор 
о не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!.. 
додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> <p>— О 
ам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Те 
ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, м 
та Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после  
његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко ј 
ао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо 
неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами 
 <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Сто 
а, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је б 
 !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта госпо 
, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> < 
о зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џе 
 приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли 
ће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих тро 
..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојси 
p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па 
у</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — 
 зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, бил 
 шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="1 
оложај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком б 
даног, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади од 
e unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb  
ани, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био 
бад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна с 
ну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — пон 
— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти 
и да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их 
 а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли  
ло је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусов 
ило кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Милик 
извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист 
о, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на п 
S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, 
p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p> 
оразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и нек 
читељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, м 
чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у 
 к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> < 
/p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да 
 али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни бил 
p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, 
кметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на мл 
на врата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворе 
зног турског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на гл 
жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави  
сланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше  
а ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта  
шем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршит 
за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застаре 
теве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој коми 
и обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри  
’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте,  
м пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чу 
ма...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Мило 
о својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак 
и од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више за 
таја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или ш 
 до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па  
.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контроло 
 Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, 
а мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истро 
S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и  
и, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, а 
едаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио.. 
head> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Ник 
ити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, 
к на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не 
 се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по 
 дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година, те је цр 
ебају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} М 
знаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је ј 
алим пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По 
>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p 
ш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан с 
Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> 
 телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служ 
иже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. го 
 Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <p 
и Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, кој 
ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога  
рекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, доват 
це и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ пр 
аса, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса зној с чела, за 
он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p>  
оведајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p 
{S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још тр 
оче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру,  
>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин председниче, — о 
уздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде  
од гломазног турског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с вес 
испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <milestone unit="*" />  
 јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник р 
е оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече 
ротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно бе 
окру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса п 
ог Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у ње 
 ваљушкајући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, бе 
жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p> 
ен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али  
да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућ 
а ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из н 
ко је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би  
је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а как 
ло по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљ 
ар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Та 
и план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисле 
 дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишн 
а од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до ке 
, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година р 
х не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић 
 /> <p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе 
е ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће д 
звршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капет 
— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчка 
езуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и коло... 
Историји...</p> <pb n="72" /> <p>— Неће бити тако — примети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Че 
жи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли  
даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак м 
 ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили 
добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш ви 
 на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мал 
p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у 
 Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни  
> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, 
е, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не 
 срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n=" 
а пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш  
ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> < 
 а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и с 
ави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Ник 
и очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но 
ехане.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по  
рода, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двоји 
морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене  
молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p>  
е, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - реч 
е ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S}  
ва са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви 
 да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p 
S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>—  
’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је м 
ом лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се  
 — сложише још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам 
 више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Изва 
 <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила сп 
увам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар 
реко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надз 
и, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш ре 
у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на платном сп 
атији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању фур 
 и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125"  
p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и жив 
народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с 
не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> 
мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату 
рст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</p> <p>— С 
: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> 
 нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан 
у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то  
ернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба није по 
ча, доглед, револвер, чантра од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће 
nit="*" /> <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили 
акви су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа 
е — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћ 
p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну ра 
узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок 
> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним малиш 
 једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ур 
 али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га  
уда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пуко 
разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког брежу 
а из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци К 
 оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћи 
{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу постављену јагњећином, накриви астраган шубару, п 
ротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момча 
 где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и на 
председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Ста 
о...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо леж 
ара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџак 
: — Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— Бог вам помогао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро см 
 у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку 
редседник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господи 
е се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p 
’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки 
ћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овог 
 зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о 
е видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препе 
ачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! 
час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива Богороди 
а Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се зале 
ајвећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена, м 
мер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чо 
p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, 
.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</ 
дин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— Бог вам помогао! — одговор 
и и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила 
плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чу 
рилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — 
0_V"> <head>V.</head> <head>„Криворечки Бог“.</head> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је п 
же се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Проко !{ 
јемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило по 
за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капе 
 домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног  
— „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па 
ашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље дома 
 и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи ис 
ана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја 
. „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „ 
е речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: —  
у је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој до 
<pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</ 
сницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја,  
 кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутро 
припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јут 
доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! 
огледа, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су.. 
Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{ 
 ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидуј 
p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те 
.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, 
ш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здрав 
, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило  
аква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p 
еш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87 
спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... пр 
вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама к 
да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сун 
в глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један бре 
е види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>—  
амештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p> 
у и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нис 
/p> <p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љу 
и.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића  
 што велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <p 
олако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p> 
мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p 
 биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема п 
 човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} К 
>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Тв 
остојанственим нагласком...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш 
Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену 
. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја б 
а...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чи 
јадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="1 
.</p> <p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, мо 
атосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути о 
тру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој с 
> <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а С 
лове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светите 
ком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута 
е ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чека 
е — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Рец 
и ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и  
 изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећ 
оје боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S 
зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прил 
мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му ниј 
ника.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси 
кит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што  
p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим р 
 двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се раз 
ет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А ш 
S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три кућ 
 тројица скочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући с 
и мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе  
ино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министр 
лађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а к 
вета Тројица <pb n="121" /> и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, д 
лом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља 
? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога,  
здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истр 
а Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на 
лови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} П 
те ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо  
обу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог да 
је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S 
 чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да ме 
е, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња 
 је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, п 
дни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађев 
="108" /> <p>—Величанствена природа!{S} Божанствена природа! шапће капетаница, разгледајући око 
 и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већ 
з торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здра 
а затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!. 
... <pb n="18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</ 
ошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине 
... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића 
м ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на св 
и колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И 
би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S 
се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Н 
..{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За  
а неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сва 
да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену с 
ју, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали 
здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да пом 
тивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не 
ти тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столо 
иће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији јед 
ту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко не 
а.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти с 
сти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу. 
мози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> < 
/p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви 
лободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла  
е Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљо 
дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи 
 Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи 
т и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет годи 
 погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројиц 
но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели 
ету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, ко 
лажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> < 
аском и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n=" 
Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Ум 
, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Каже 
м у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она  
аши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разго 
 једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, таква сикирација!..</p> <p>— До 
а и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим п 
{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек ку 
о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Как 
 како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прику 
о, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те 
 Кића.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера... 
Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> так 
се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — 
рићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била год 
ише...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.< 
 дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао шт 
цима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и 
> <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну  
 рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... 
прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p 
S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љу 
p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и свет 
 па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако ниса 
сило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, д 
ашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, 
 дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао д 
фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му 
ћа.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S}  
зиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше парт 
боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем 
"170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозици 
> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како  
 се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели  
авно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мал 
 кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати  
два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по вој 
 <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуч 
 дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти каже 
О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра 
Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади д 
ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не  
збацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p 
ко нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није би 
S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашљ 
—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S}  
те и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и  
>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</ 
ите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" />  
ојничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!... 
тране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмур 
близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше г 
обу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S 
>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би  
ранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Е 
дајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{ 
 Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподер 
ерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја по 
правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај пр 
p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относно...</p> <p>— Р 
 узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... кој 
 огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста 
ледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите 
преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујет 
ном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се  
, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у св 
вуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Ситуација страних сила у  
звршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка  
а зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећ 
ред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у 
мнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први 
ц кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" />  
 не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад ј 
 најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да 
ете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те 
 Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — м 
шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} П 
ше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чу 
Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p> <pb n="145" / 
Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти 
лицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну 
на што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p> 
бурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру 
На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по рас 
 коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} 
</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши 
 <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато! 
 удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за с 
ој Конзисторији.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти 
еме дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило 
ек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p 
 — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да  
{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су политички преступници...{S} Управо, ни 
вој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим 
 за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брве 
и га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја ш 
ате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> 
оспо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — р 
ан од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече  
а у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стоја 
 из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица  
добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи 
 Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико 
у, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и се 
!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, че 
урлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једн 
етић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они ни 
ови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрл 
 синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју з 
гао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, т 
боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука св 
остојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, шт 
Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу 
м пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане! 
ку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћа 
 вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Тат 
евојка!</p> <pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и 
капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па  
зађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепи 
— рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџи 
в геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку 
ом а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и нем 
 и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, госпо 
ахори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да 
езун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{ 
них патриота и народних пријатеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите кући и опростите! — отвори  
д теретом својих сопствених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска 
 <l>Тулум, тулум ...“</l> </quote> <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чуј 
он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посу 
лагну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S}  
аде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’  
 иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, на 
 Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу К 
омиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чу 
из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше с 
а се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем...  
ужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је 
ва милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако м 
ана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n="43 
очи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли 
 Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n=" 
не, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p> 
а то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце  
.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрп 
каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{ 
p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом ч 
 /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по је 
тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз с 
ам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, на 
 к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљ 
е: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те уму 
емер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — у 
 иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! че 
се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p 
о.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и за 
 небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да с 
еко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсн 
ча Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} 
 <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођо 
и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видим 
Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капет 
три..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне... 
неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „ки 
аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Оч 
уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> 
 отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Он 
{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто 
притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зара 
вај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сва тројица  
капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече кап 
рујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми  
како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и  
м је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у 
/p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије: 
..{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за з 
ога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари 
, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према ко 
> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити. 
двирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} 
S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећ 
 се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служит 
е су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљ 
би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p>  
д би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> 
ара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи  
ка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајућ 
 Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</ 
} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко 
јсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{ 
{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче 
мен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— 
p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке, да речемо, не т 
ница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, 
 ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици. 
хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад.. 
вечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремн 
 сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Ву 
 Брадица, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, 
прси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу —  
круни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа  
чи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о 
егова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога си 
, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом 
S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу 
Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушат 
 <p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер 
р, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам годин 
а се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке се  
еколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S 
а, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!.. 
егоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви мак 
мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p> 
 после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.< 
ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посла 
ш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се 
т, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошн 
 за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте 
, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодари 
џирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госп 
/p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S 
{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б 
еда на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш з 
мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се раз 
додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавн 
!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господин Кићо! — р 
е и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прами 
Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова т 
ио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљав 
ам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова  
 — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам 
 слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песм 
жњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво к 
ревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна т 
 галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и  
ини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пу 
тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климн 
наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је 
да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег У 
лази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из мале 
еце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш 
цови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакши 
ти и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помисл 
ар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сеља 
, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> <p> 
и.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се  
 господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— 
о Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, про 
.</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу  
н, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> < 
ање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бо 
нијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 1 
 и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то  
то је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ства 
 владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам р 
и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ен 
 све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Н 
ам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стој 
иљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније  
 ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе против попа и у 
поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p>  
 Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и 
осно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети н 
с’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, н 
к, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у па 
исходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње н 
</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну  
Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један п 
 стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како  
стара...</p> <pb n="159" /> <p>— Понеси бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, 
изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у с 
49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше 
уше прангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама 
весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а др 
да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само с 
у, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Паз 
ејаше једном на претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запе 
даде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прс 
за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи в 
 <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p 
 мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> < 
ћа, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Сам 
исленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би  
ћа бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што је још в 
чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам ка 
ундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" /> <p>— Поднар 
ршује одлуке партијске — објасни Продан важним нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није м 
 сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри уско 
..{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S 
ошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Пр 
авикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S 
а челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермен 
а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле,  
астањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну: 
трчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком 
а, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш. 
овирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојс 
ој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте о 
 стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пив 
о бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво  
ле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} 
ћи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева 
 онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на в 
p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не 
</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку дицип 
:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не 
S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> 
?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> 
 да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи  
а, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскиј 
ајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крил 
 тетка Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како  
дњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јо 
трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче 
разник безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик 
а ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема г 
ивети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било 
ојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:< 
2" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Ки 
<p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш 
 — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро. 
би.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко из 
S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријат 
ића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... з 
 на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш 
p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — р 
ивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="2 
шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да 
 обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p 
м поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, 
 знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’ 
, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, д 
сећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштова 
аће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа  
само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотин 
>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} О 
реко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Прода 
Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голот 
<p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири р 
 Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} К 
лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показат 
ештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кревету, бити на челу сов 
 а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није н 
аписао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се  
p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</ 
приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњеч 
 се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све и 
p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p 
 с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И  
огом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство.. 
На спасеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Зв 
Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и 
им у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господ 
Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— Бог вам помогао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти 
ућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, ст 
 — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — В 
о, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — одговорише њих неколик 
. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уст 
тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p> 
ните како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Р 
олим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, у 
{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш и 
, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин  
дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Н 
опствених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвиш 
 одговорише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане —  
корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде  
>Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишља 
— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваб 
 ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њ 
то се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопошто 
гласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, б 
рчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n=" 
ујући — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили 
шан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, иск 
е Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</ 
овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погодио ? 
уги с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</ 
 бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено р 
 Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тревим 
очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене  
лонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине ми 
то!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети м 
и како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не 
оворићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, з 
овач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> <p>— Ту 
</p> <p>— Ту <pb n="178" /> треба човек варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p 
уна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне  
ошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Продана Жму 
оју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања  
ед пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} 
>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S 
 Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" / 
атомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} 
 да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива? 
амештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком,  
љачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да ре 
суканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на 
>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет не 
/p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, де 
те, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак 
сподине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем за 
ре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине < 
да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, коли 
и...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко ко 
зе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жм 
мер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{ 
ст!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову к 
?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па  
 штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта  
Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон к 
поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један 
ерија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећи 
е прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“... „<title> 
аном.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се 
 — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетаница</p> <pb n="129" /> <p>Прод 
— гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо! 
ете председнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, 
у Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је пр 
 <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза до 
.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <milestone  
ебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ак 
е ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови с 
га.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{ 
ките, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — мо 
реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли  
згледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај — поцрве 
! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оће 
есну се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благ 
ичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’  
> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Не 
иво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...</p> <p>Председник продужи:</p> <p>— 
кочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, 
кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна 
тране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се конт 
вде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> 
 нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста ди 
дајући околину.</p> <p>— Природа је цар васељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто  
не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p>  
и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо би 
ом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па  
дом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S 
чаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пр 
ом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио 
ма и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трго 
ство !</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} Плану 
аџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан пам 
вају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог панд 
>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео 
мци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n=" 
и нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге с 
то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је  
волте, господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори 
 само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска кола,  
оштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а к 
аје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разум 
 Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Кос 
p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је 
дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље,  
к.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потр 
ам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капет 
твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће 
осподин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; 
о здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све —  
 и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од 
шег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље св 
> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p> 
 дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, у 
и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...< 
 почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, изву 
ити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу у 
и сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два се 
а села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна 
волео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>К 
езе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и нес 
ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: тво 
мао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених  
ђа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и 
леји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— М 
 крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио меха 
кни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из св 
 се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а сла 
аћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до  
јој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или њег 
.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па 
 велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чисто 
леда у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да 
аму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Ки 
 очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако н 
p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори  
лицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Н 
е даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоћ 
два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други вел 
међу прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму н 
 на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине <pb n="133" /> и Посланиче н 
 прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваженом <pb n="132" /> господину Продану Жмурићу,  
’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мим 
n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози м 
е већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S 
сподин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновни 
 јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} П 
и да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја в 
...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног 
pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та  
ош?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то  
 откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p> 
о сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он 
шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди гос 
ко, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против за 
алсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести из једне брв 
мо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са 
н...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и њ 
чне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S 
p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{ 
, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна.. 
 је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити прва 
х неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоћ 
е, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, ка 
ојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>—  
 — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит. 
 веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— 
еограду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко  
о, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Пола 
и...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропа 
и кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам —  
Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учини 
 мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љу 
ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p 
наду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређал 
њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облак 
и капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} 
, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници то су точков 
p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као што машинер 
д механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кров 
и астраган шубару, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији. 
бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара 
 деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па 
исок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је  
е, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан вр 
мили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза  
олим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи контроло 
 народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже 
е и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав  
 заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у најве 
на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— Обренија!</p> <pb n="187"  
 ту !</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жен 
туру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жен 
 Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће 
брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал 
(на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о 
а житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, 
у а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубим 
 осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска к 
 унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, с 
мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пут 
ако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Водениц 
 чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници  
 развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја 
</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни 
капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи 
 онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чич 
не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка. 
напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег ј 
>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено 
 пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и о 
p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја, што велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја 
не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Величанствена природа!{S} Божанствена природа! шапће ка 
еко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му  
 министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани  
и печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Браво 
ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца 
еде га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Доб 
и више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Н 
ече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш,  
о је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио. 
и њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“... „<title>Војни Лист</title>“... „<t 
а среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена госпо 
з калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> < 
— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, зн 
еколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопошто 
 стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста)  
...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> < 
 четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ н 
.{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштовано 
рина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисант 
Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана  
те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округ 
се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши 
јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Госпо 
овац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> п 
е косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Бра 
 пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета 
ш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели  
ерујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, н 
енска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ев 
ците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љу 
е! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јес 
сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, зна 
и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у 
вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури 
јете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у свој 
 к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живе 
у се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћан 
аром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183" /> <milesto 
не са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено ј 
.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају  
је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у  
ехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар 
{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а н 
ма и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи с 
ет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га 
лим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>—  
родни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење уживам...{S} Радује 
а Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, д 
Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презива 
у га рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас м 
вања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајб 
тенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмет 
е накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се 
 <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се нареди од г 
гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разговора о то 
} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S 
м, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не зна 
{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пр 
еравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из до 
али.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S}  
 у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: в 
и требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{ 
 <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једног  
/p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново 
виждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стран 
азре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— Обренија!</p> <pb  
а тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан 
личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увели 
ше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ о 
о, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Жи 
 Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мен 
рно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник 
 онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где 
 овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на п 
нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крс 
— изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред остало 
рташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради њего 
Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћ 
.{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је  
петане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S}  
.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, мл 
лим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Пос 
, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан д 
и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад с 
во, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића п 
{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се бран 
столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и  
се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопошто 
ротеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени сино 
а дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним одајама, на  
апија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S}  
.</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупшт 
и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик,  
ном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању 
истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а кој 
 Госпа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин 
господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, ш 
 чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекош 
се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{ 
>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу 
 /> <p>— Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относ 
ге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му 
е дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога  
нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у 
реко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и  
е по палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете пре 
вишим престоничким круговима).</p> <p>— Ви практиканат!</p> <p>— На жалост... госпођице... толи 
“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта 
и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте госпо 
ове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, ко 
ађен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Изв 
ојео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђ 
>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у ру 
клем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш 
 Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здр 
ј, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без 
Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви 
ћо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смеш 
г свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, ми 
док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметим 
/> зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна 
посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољ 
ти Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара  
ре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе бл 
p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво  
 О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха 
 <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате,  
дник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ам 
у Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} 
ше иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића ок 
ш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</titl 
 и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је р 
..{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из п 
н и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми на првом с 
ру и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — п 
сти нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин  
ј, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он зна 
> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Серв 
је, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаш 
 отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетан 
ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кић 
вом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем 
олим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!. 
вуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> < 
оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин кап 
/p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин наче 
О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</ 
је.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? 
 Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за 
мирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата  
на.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о 
то тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар  
’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаж 
 смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијен 
и си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да 
ељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се това 
е — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију,  
 су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се з 
огледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта 
език одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта вел 
о? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинт 
 Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао.. 
ћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на  
ане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан жел 
 Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле пок 
<pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.< 
p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност ј 
 ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољ 
ом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone u 
глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би  
p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну 
они?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{ 
м, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изволте  
н човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, в 
Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да 
 да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узм 
— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Сто 
ичави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну глав 
{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почива 
ју, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није та 
ила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пуши 
чак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну 
 имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у  
 пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели 
госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици  
ише механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај бре 
 њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се с 
пали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека  
у она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца капета 
 викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, ху 
притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из 
ло је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како  
 на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под  
...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућ 
о ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} 
молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод чов 
пет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким  
 ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> 
учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека 
је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе  
је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, т 
ком изјавим радост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите к 
— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> <p>Кића скочи, ману р 
чије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам ка 
руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири у 
цима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p> 
на капетаница под јорганом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелни 
 и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља  
акикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује  
 сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венециј 
 се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први ко 
{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, 
у:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном кон 
пео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт 
 пријатељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је  
 кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа  
ачелног пријатеља Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и зе 
еселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{ 
а два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Је 
носно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и 
/p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на 
азвика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} 
p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, он 
ин председниче, — одговори он.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер 
оденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Ву 
ни и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и рит 
! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене с 
Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сеља 
, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли т 
 тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је 
 јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисаг 
препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p 
поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} 
.</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p 
, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бо 
обар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдн 
>— Господин председниче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — 
 и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракн 
ме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је 
олте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> < 
и ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— Бог вам по 
раћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> <p>— Ту <pb n="178" /> треба чов 
ахори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седит 
а чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише још тројица.</p 
нке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око 
 се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p>— Цркни !{S} Умукни !{S} Леле !< 
 своје слободице...</p> <p>— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жоља 
томир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављ 
.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји 
 око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служав 
Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дотрча она.< 
ке отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече 
механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гомила.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се сам 
ли наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу 
ристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оно 
ра воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капет 
децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну председник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га  
цаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило 
Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита  
м газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе  
<p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог  
ка.</p> <p>— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар да 
ар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га  
о, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S}  
?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај ко 
е баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се п 
 закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и п 
и, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. И 
ма...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријат 
Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и с 
а преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочит 
вади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и пу 
ра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручковиш 
а !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да поп 
в поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо!...</ 
> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ 
тив нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... „Алилуј! 
<p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави н 
ђарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.< 
не:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио 
екај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апса 
Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљењ 
оли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Мил 
е деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— 
 хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи  
 Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ 
/p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београ 
ти, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, т 
сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу  
е грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету,  
ваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише 
"4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На  
обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— 
оше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће 
рђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капет 
оше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Слу 
 не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не  
о гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Р 
ан пут!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се пес 
/p> <pb n="19" /> <p>— Хвала!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем  
.</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о  
 конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја 
ља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозв 
н.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваш 
 Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се нас 
.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлаже 
н пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p> 
коло да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p>  
 прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка 
 и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира,  
з њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме 
/p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила 
 сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет уч 
олик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловс 
p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљено 
ге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад 
учао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре 
Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <pb n="106" / 
на.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурл 
упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо —  
="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави ј 
шта не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек 
радити.{S} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцелари 
 глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не зна 
 тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Гд 
{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Уч 
то сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ам 
авку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је ув 
елог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити  
те се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракиј 
S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Во 
тко време сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад  
сланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Т 
 <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци нај 
е очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непр 
аман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у у 
>— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се ис 
 а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си би 
апетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи. 
Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе о 
и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоу 
м.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и кап 
а.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Милики 
 — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да ч 
b n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћ 
Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница 
а утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служи 
е овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „ 
лити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин  
сећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Сп 
 кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} С 
одиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тич 
овина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p 
н Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум ...“</l> </quote> <p>— Б 
н Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — жиц!“</l> </ 
а Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празници 
м — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко 
аслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Једа 
ли човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезу 
} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњ 
и сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Ја 
 капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и новин 
 опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама кр 
и једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, ко 
е извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамд 
и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село. 
абинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос 
ичином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p>— Ви практиканат! 
мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послет 
<p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S}  
е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отр 
 женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад 
раги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Нар 
смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одли 
м вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— У 
 „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа,  
/p> <pb n="161" /> <p>— На премер, пала влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — д 
 шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како,  
, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо 
— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> 
{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанст 
 без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били он 
мо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почи 
прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ није смео долаз 
да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продан 
 ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем... то јест.. осећам тежину д 
ладика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просветитеља Саве, уоквирени декр 
змишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод  
о заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накр 
како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влад 
скрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хт 
/p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „на 
ом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку с 
тану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по  
 два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и 
сподару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="1 
ити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мо 
ке канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег гос 
На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} 
а лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, 
дите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, 
ја, средовечан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћ 
ој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета 
</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p>  
.{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш 
сади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ 
 Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи с 
сподару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на д 
у... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S}  
ер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и на 
 бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ нећ 
примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша криворечка в 
, господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том прилико 
е!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми см 
господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик 
p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који уси 
збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, 
е...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било  
S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Ше 
омишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... г 
Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом  
’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетан 
ма Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било 
 чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом с 
а има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо мо 
ри, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом спис 
пасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само 
м са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Казао је на једн 
ет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно п 
</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба.. 
p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је  
 Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш? 
нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73 
Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли 
> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, шт 
овом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради 
орника, поротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу пош 
"SRP18960_IV"> <head>IV.</head> <head>У власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је 
одбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене 
ог „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у  
о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин  
кице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, н 
на затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава парагра 
етар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурли 
/p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учи 
л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе ко 
 <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе  
, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали< 
јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — одговорише њих нек 
Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’ 
притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p> 
нику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа предсе 
учињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> 
 ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, 
кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће  
ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крст 
 остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз  
анчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић се насмеја.</ 
 за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи она и по 
има, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излили из корита те поплавили извес 
ишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су госпо 
...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче 
коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, как 
 Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> <p>— Радојка! — вик 
ђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где дола 
р’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мо 
о се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и 
ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да ч 
, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно ба 
опарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су. 
ају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњи 
 Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. —  
с’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића 
S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, 
ко!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава,  
љски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, п 
Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрди 
друзи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не д 
о га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језик 
кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о рак 
Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи  
рану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то н 
<p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојк 
 викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> 
ушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с проче 
еше на два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се  
Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљи 
у! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст. 
} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чу 
атвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а о 
ић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канце 
ло „туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p 
p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} С 
} Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заград 
срећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме,  
p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећ 
артију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу  
<p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако ј 
ца у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсени 
ред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Та 
> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — 
!{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{ 
поведају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жм 
гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и  
и твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели св 
век варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} 
а иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Жив 
 Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја 
ди.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић по 
а да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стев 
 прочитаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезун 
ане:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — 
љак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију —  
 Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га  
н памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је уб 
pb n="176" /> <p>— Народе!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да  
ину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионич 
предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем о 
транке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— Свирај !</p> <p>— Н 
је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене г 
/> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зарад 
мо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвириш 
} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у механи 
је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у 
исам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те пам 
равитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тражи  
Две ноћи у Венецији</title>“... „<title>Војни Лист</title>“... „<title>Тук на Лук</title>“... „ 
>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на п 
— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својствено. 
вџић приђе капетановим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко 
ав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш овде ?</p> <pb n="79" / 
p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а в 
сламом напуњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с 
ицу пандура из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По п 
ала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а т 
ик наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — 
и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из зад 
 више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредни 
} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслуж 
пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је  
ш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то ј 
 ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И гл 
притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А л 
} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна  
 и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуца 
.{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Дом 
 то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин  
а у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>М 
.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да зн 
собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у з 
 Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се 
— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> прип 
не!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларс 
ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу про 
 <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, 
ало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.< 
, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га 
 „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет др 
Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из 
, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и 
вере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>О 
ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: как 
мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајил 
p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> < 
сио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l>  
се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да 
ти, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да ј 
ч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то так 
и госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — 
title>Ђавоља Рупа</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слик 
рисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на  
 Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— Седи, враже!{S} Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још ј 
аљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћа 
клети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његов 
рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чи 
а се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни 
осподине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се 
тру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, 
 зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око проче 
 у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја 
председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ 
 у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p 
ко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тихо пр 
и Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S 
н, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у  
рт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извр 
рати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је  
о откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбље 
ру!{S} Погледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић,  
есно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> <p> 
е с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p 
ја ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до к 
страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и  
 — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, по 
 у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта 
кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type="cha 
кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека 
омчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{S}  
 у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да с 
есем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. ка 
 рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, д 
Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је три часа п 
тих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрве 
врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p>  
 маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Нап 
ревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја  
је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво 
будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну  
олим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и 
подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан 
це! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— 
дићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи  
ело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совр 
и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— 
ва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујн 
ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <p 
евну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни пра 
муче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!.. 
 ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред  
 Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, ст 
пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја 
 „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> < 
, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p 
мо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !< 
да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друг 
— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар да 
</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — од 
уо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l> 
здрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашљ 
и те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њој н 
з њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје!{S} 
ом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрет 
стор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није 
ика, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, бр 
копа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n="66" /> < 
одиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И о 
г по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике 
храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече о 
тарац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном по 
а нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господ 
штина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— 
 Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га ј 
183" /> <milestone unit="*" /> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево 
к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{ 
учио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар  
ати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило 
о већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по ра 
белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“  
 а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три 
..{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убрис 
 не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик! 
 Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Прод 
..</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, бра 
знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} 
гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и с 
 (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му  
а прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа посланик по дружини.</p> <p>—  
{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требај 
рочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Ж 
/p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не з 
ићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад  
аватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, 
да му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и 
...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и суви 
ртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки н 
дин начелнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући чело марамо 
— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Бо 
 га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан 
> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић се насм 
е окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био ве 
ра и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу ти 
 последњи први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, 
се много којечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је  
жи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ није 
о имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола, прода 
ије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до с 
 Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, 
ала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ст 
е окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“. 
>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје  
ачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> < 
мају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му ј 
прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или ка 
ади а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и  
азду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p> 
/p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудн 
> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти ј 
:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче,  
е, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</ 
ојих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затишт 
емо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком  
истру поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— 
ка на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вр 
риворечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна в 
 сам — климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. П 
и ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит 
 и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и  
м.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жм 
о и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћ 
а...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи 
једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Рад 
механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук,  
 те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога 
 мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То  
 те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а 
Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрча 
ишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињ 
ни, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако 
 <pb n="98" /> <p>— Седи, враже!{S} Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} 
е мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган 
еци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или  
а је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— Седи, вр 
се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли м 
има: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, зб 
о је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убр 
адањи општински председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежа 
али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су као 
трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе 
у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у  
 и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два 
...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> 
ој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да н 
да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћ 
а пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да с 
да Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов дес 
их тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена 
аде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, 
 чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Дос 
а <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојиц 
!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S}  
 Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почиту 
ју: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају бару 
 ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдури 
тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов... 
ам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме —  
а радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p 
— ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише 
 врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — моли уч 
— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, м 
ан табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га доче 
заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трош 
о молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића  
стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо мн 
уба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло марљ 
 <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста је 
ред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова 
их врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница по 
још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима своје собе.</p> 
ико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица,  
 господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а 
ник г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Беогр 
озбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p>У ле 
 — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужни 
илику... читањем полезних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришо 
ви са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто облета 
ајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, н 
атио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на крев 
ки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журно прот 
а се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хват 
 ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово зби 
хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини осло 
о.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим 
и председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, госп 
 тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведо 
крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберем 
беремо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш,  
емамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p> 
ени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} О 
ад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао с 
 <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље. 
ује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија ј 
 и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене 
ед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да  
н баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... да 
ај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај! 
 <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Се 
ире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је т 
S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p 
а и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> 
ик, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, по 
вана сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови 
је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о т 
 У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на ру 
S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се наком 
у, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и там 
уд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, гос 
{S} Узе списак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и ово 
p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у њего 
тим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па с 
руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти  
 главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има на 
канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу о 
 у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим то 
где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрч 
’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад ова 
а гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,ка 
а тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147 
га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је с 
pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’  
>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— 
рости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се п 
с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањ 
 славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с че 
ени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> < 
не министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред 
описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину м 
едан „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <pb n="68" /> <p>П 
прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети  
а у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразити и повести путем општег наро 
 остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и  
ене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први 
е Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде  
..</p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— 
 сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до  
 учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; ј 
! — околише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и  
би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у ње 
} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту љ 
у.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак 
дник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га Никит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! — рече ћата 
ћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на  
хане, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" />  
тка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Госпо 
’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се  
да и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из По 
</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и 
 чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, 
е орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је прого 
ерај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута  
пави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо 
тају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки  
у) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Прича 
 И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази 
/p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама  
лаве ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо т 
га кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред наро 
о, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па  
...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата 
ко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци погле 
 краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n=" 
...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} 
де до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кић 
асдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте 
ко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он. 
е ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те 
е био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају нек 
 <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јес 
н, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешт 
{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечит 
руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети. 
ос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, ш 
вали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао т 
мимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу мил 
 а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља поскуричког примирителног суда у к 
робао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским к 
да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио с 
...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и загов 
о се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и  
ћао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је до 
ло ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="1 
} Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, от 
ачелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> <p>— А 
људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетко се  
каз.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад  
.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и 
 врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p>  
бљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „тре 
а Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Шт 
 Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p 
 она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и 
ажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата п 
уку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво.. 
али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о све 
<p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извад 
да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе  
дњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S 
жи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" /> <p>—  
 једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S 
нам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта го 
оће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p 
а ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово 
је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „г 
Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас 
ада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p>  
ве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на  
 су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узе 
азгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о  
азио, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вре 
људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га  
 па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, к 
ла“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи 
, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и он 
 за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, ва 
сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао ак 
механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то би? — упита 
Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се  
се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— 
, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и кап 
де, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ов 
ћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зелена 
ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене 
/l> </quote> <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо !</p> <pb 
> <pb n="141" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја,  
ло што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...< 
осуше пушке, загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а  
{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомил 
пут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом 
 и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакши 
њак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још некол 
и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она  
сподину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће  
али, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили в 
а у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> < 
 Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ,  
г сисана... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити 
да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— 
а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</ 
једног сисана... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што на 
ри, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам  
ећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и брко 
а преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је 
 чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да 
p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро 
капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да госпо 
ије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p> 
S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина.. 
ки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а 
н је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, вароша 
>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требај 
адни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јова 
</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Су 
отовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница 
дравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комш 
ци, нарочито после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини. 
е.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему н 
ру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте з 
ио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у 
 какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува 
</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претр 
теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Т 
а је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу мол 
о има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шап 
ило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с  
 домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у 
 Богородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се  
у) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, 
очекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само у 
S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник п 
господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на 
— Спаса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су  
о ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно  
и и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Е 
>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он па 
 па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> 
{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојади 
 n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу  
илу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јо 
и на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци 
а свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога  
.. „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље и 
„По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> 
н и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! 
ем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио,  
њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у  
ко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је такво 
пакостио.{S} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир  
ма.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се 
раја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, т 
 мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи  
задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић,  
е.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Седит 
м кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} 
нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто о 
а у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену  
тарац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина ма 
! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У механи Симе К 
 очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.< 
а, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред се 
 добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешп 
те молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у 
оја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, 
м и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је најв 
пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важ 
ичи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> <p>— Ту <pb n="178" /> тре 
> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако д 
 А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Ка 
е посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n= 
аве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, 
сила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— 
 да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко наче 
 ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политик 
 радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и  
о такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> 
ешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него  
те испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није доша 
ше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код криворечке суднице.{S} Рано из 
/p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву у 
S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само  
ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то 
е: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крм 
 мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: 
ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> </div> <d 
укбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је п 
по обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за  
ком оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту. 
ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти  
<p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.</p> <p>— 
зида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше д 
осити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се  
ош није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>24 Децембра исте г 
дућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} М 
 коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места  
штат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску суд 
Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд ј 
а наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под обл 
и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу  
то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много кој 
ано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменим 
рити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>—  
неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и  
опоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео. 
е Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Велича 
чког стола тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p> 
скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни оч 
о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје  
менима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p> 
ладос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p 
нам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, д 
p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били 
испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача... 
n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине 
пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров 
им округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих 
чише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p> 
p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај  
очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег  
о.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особи 
а туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледа 
д.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и п 
молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Г 
Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="15 
ваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони прото 
е искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, г 
> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, 
к друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На в 
дан, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и поч 
а убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па как 
p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с ро 
Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну с 
ир. — Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живе 
а полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, 
 каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и н 
председниче, заповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p 
е мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то 
 и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p>  
чу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се н 
Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазар 
идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лаз 
 љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић. 
{S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— 
Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па  
 нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небе 
</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече пред 
о се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, от 
рвака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више 
ик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних с 
ад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7"  
<p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију? — упита  
 четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој ку 
ко је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре  
„По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим 
>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком пре 
очеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Убаво с 
 молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p 
со!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је  
 Што? </p> <p>— Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица.. 
а кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> 
<p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крст 
у, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те 
у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си н 
, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколи 
>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. —  
вукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не 
о, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељс 
еном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласн 
ома из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чуднов 
увим потоцима, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излили из корита те попла 
n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се 
оворан и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта с 
о, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и м 
иви стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бриг 
не... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p 
ашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Послан 
је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, м 
асни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља 
Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} 
 ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али 
p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— К 
атвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И каж 
 је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко 
.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за вра 
носи дугачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако  
ра, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чел 
има Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Ж 
ет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му  
веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у др 
и у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S}  
имискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, к 
шавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисага, био је у т 
чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина на 
.. страшно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S 
је назадан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљ 
к вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</p> <p>— Стока! — додаде Тима.</ 
— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим и 
збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још с 
 тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у  
 од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан 
 вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — ст 
м једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на  
...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку 
 ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда 
Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и пост 
век рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су та 
.{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш 
— додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о т 
рни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (и 
} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу зат 
гу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с к 
 знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о 
и и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p> 
а, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути 
се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорићемо се.</ 
ију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</ 
е у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на  
ека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом  
 Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а 
слак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се н 
куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али 
е чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном  
ко је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће. 
140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукат 
ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па 
а, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, 
ивљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како 
и гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што с 
ица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али 
ладеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све  
ти.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео так 
— упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас.. 
петан.</p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би г 
 У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране, 
одину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин 
е она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Д 
 Живео! — одјекну салом.</p> <p>— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше звекну 
икић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, к 
у се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> 
х спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана 
ородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули 
аса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и 
 за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско зд 
о на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</ 
дариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за 
одило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па о 
ица се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да ј 
народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите 
ирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице с 
Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !. 
} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</ 
нција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју&gt; ју!... па и то пи 
н Пошурлић, човек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јер 
p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пље 
че покућар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и 
к, који с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење уживам...{S} Радујем се данас... 
Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, 
 био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква направљена на овом месту где је дан 
те, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није смета 
 старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> 
извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; јед 
малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу т 
<p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенд 
мар Тодор Коленица, човек у четрдесетим годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, 
 се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи к 
lestone unit="*" /> <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панта 
н Жмурић.</head> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја  
је ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, ка 
па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, то 
асоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити пре 
место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помога 
е госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госп 
>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит чо 
> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n= 
н рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици  
 по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде р 
мо да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви ме 
ређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и 
>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S 
трашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што 
 у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте 
з паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет 
 отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не 
безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хе 
езеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше  
 кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску 
 села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он мило 
о.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи  
вена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички. 
... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести го 
S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Госп 
ред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и 
дан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче к 
 себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на  
ујете ли, људи?</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> < 
<p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да  
} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна  
дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!...{S} Иди! 
.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гомила.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се само покл 
 Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоће 
е странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је во 
S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић з 
је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се 
ла и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопст 
{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун 
авом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована  
, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— На пр 
ђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> И 
 <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — обја 
и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим г 
p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли 
 <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с  
 људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману глав 
о наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље 
каше се око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интере 
, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву сто 
оказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и  
ао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатељ 
чански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, 
>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S}  
ако, Цајо!{S} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, ш 
 капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измич 
извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше по 
кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин М 
один Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за 
ко!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, 
кни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} Она је род свима опозиционим пр 
ите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — 
а премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опс 
иља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код 
>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизо 
’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик. 
ше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге,  
чи! — викну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на нек 
, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> < 
м како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124"  
ај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p>  
е она посланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p> 
 стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више о 
 ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} К 
p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи 
руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p 
вајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p> 
 водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али 
уд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама.  
</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, 
 и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га н 
е на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ГОСПОДА СЕЉАЦИ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ТАДИЈЕ П. КОСТИ 
 саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог п 
 Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар наименовао је министарство од осведочених патр 
а је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Живели !{S} Ур 
е моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За три месец 
ш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, т 
..уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити з 
’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просветитеља Саве, уоквирени декрети капетан 
> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубоко уздану</p> 
а чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он с 
не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ 
 све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ  
у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се з 
аког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S 
ана, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше 
их каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговар 
каше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— Господару!{S} Погледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S 
потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И п 
и аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S 
... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p 
 премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S 
розор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... „Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ 
’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S}  
ине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића,  
и Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— 
о се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћа 
p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је б 
да Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин председниче, — одговори он.</p> <p>— Видиш ти  
 ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетане!</p> <pb n="19" /> <p>— Хвала!{S} Кра 
. —</p> <p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p 
имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је п 
один Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, што м 
ру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаниц 
аснити многопоштовани народни посланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче 
ди многопоштовани дугогодишњи посланик, господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Пр 
..</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, господин Продан...</p> <p>— Посланик...{S} Продан...{S} 
ви... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово п 
а паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каж 
на сударник...{S} Зове нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред 
p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p 
е, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати 
хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их зва 
е главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Тат 
одвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, господин’ председниче, све је исправно — одговори чупав 
г, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, 
икну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — одговорише њих неколико.</p> <p>— К 
 продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... 
 Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест 
зумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <milestone unit="* 
и народни посланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!. 
богом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли  
 назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим покорно, викао сам све село 
ојнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам  
.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин 
е соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, пр 
 не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова де 
Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, 
на, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене г 
ако измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи 
 њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само 
, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац,  
а му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, како сам  
осподин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а 
бичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена 
 су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кревет 
курица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник н 
 којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако му 
н начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, прис 
то ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то 
ашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко 
вка отвори прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су?  
прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> <pb n="170" 
виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето 
заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим  
S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посланика Продана 
рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре  
јствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Продан. — Јоване!... коње!{S} Цу 
, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од о 
 лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ ср 
мурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни з 
ћ, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне члан 
лник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта 
посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели  
/p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад чо 
ад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим господин председниче, заповедио да позовем сваку главу  
амисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S}  
Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шурака, не знам како му беше име,  
 лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> <p>Кића 
’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић 
ћа брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог  
апорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Х 
 Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полек 
тарији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик  
Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отво 
 на многопоштованог народног посланика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у 
шу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори  
ред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика по неки пут загребе шапама, скикне  
 посланика Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, раз 
ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је п 
би требали да припитамо многопоштованог господина Продана Жмурића, народног посланика из Поскур 
 у скупштини жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина, што није озидан мост на П 
ту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n="43" /> <p>— Живео! — одјекну 
 својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати к 
/p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци 
из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си ч 
<p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, с 
ко је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздравише се обојица.</p> <p>— Збогом 
се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не мо 
м крају, живо се интересујући о апетиту господина посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако  
бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас  
 би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Н 
="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте, господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S 
ам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре... познаник и штовалац — рече Спаса, 
 чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да о 
ина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпус 
>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — стаде служитељ мирно и устрепт 
унаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, 
 луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а 
служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> 
адам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је  
ита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S}  
ном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да нос 
ан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око  
 у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља 
пођа извршитељка дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете 
 отаџбине Србије!</p> <p>Многопоштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово некол 
Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих живот 
ова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, но 
авас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини 
Продан се само поклони пред капетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и ка 
ој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкр 
p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је пр 
председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p>  
реви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвете и црквених послова у Београ 
оштофаном и велеуваженом <pb n="132" /> господину Продану Жмурићу, народном посланику наше отаџ 
вамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир  
дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; један „начелни“ тражи препоруку за 
>— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, како сам ступио <pb n="23" /> у њиов 
друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и  
господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац 
 режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине у 
ече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрек 
е, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појми 
амтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву  
{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, 
етрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављањ 
то иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој 
ужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... у виш 
ори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је 
. — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три ис 
са...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато 
о и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки 
 даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S 
о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S 
урић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај рез 
 најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти 
ед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> 
<p>Посланик продужи:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да с 
ве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чу 
ег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком,  
 коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћа 
 празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — 
ешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан Жмурић достојанственим тоном.</p 
другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Ситуација страних сила у нашој отаџбини так 
левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом 
 Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и 
.. што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би  
осите фино одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом прилик 
’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја... 
 а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликама. 
т.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, д 
 запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио:  
 место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Па 
ар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то 
обио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, бра 
 кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, 
 ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо  
и се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Го 
прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Про 
на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозорче 
 <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>—  
њем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто облеташе око Киће, завиру 
аница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном ли 
и пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеш 
 скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S 
се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око со 
његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју 
 и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и зак 
оспође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не 
— рече посланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Ч 
:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре... п 
прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капета 
дићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница т 
старству, носећи пенсију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чув 
тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за  
пођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: в 
 леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџариц 
— Ви практиканат!</p> <p>— На жалост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна служба — одг 
ћемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза 
е...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Ле 
 кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова с 
 женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно  
м, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{ 
ту господина посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Бео 
и чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, ч 
рића, народног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то т 
’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да  
г мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чини 
ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста сна 
ду и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо  
 За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег,  
кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дуга 
ебе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се на 
а би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и  
 <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> 
ом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> 
уку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у к 
ивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком < 
 по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је 
Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под  
м капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владави 
кује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и  
ђија, последње три девојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те до 
/p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориш 
ст клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се пол 
и румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окре 
p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у оке 
> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, К 
руп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p 
b n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>-  
рука, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице  
Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја,  
олите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, пре 
о рупаче од револверских метака пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, 
.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <p 
шиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гос 
е - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молим 
 обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— 
дномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске канцеларије (у којој ј 
месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен у дужност чл 
оришту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> око п 
 што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, о 
арош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „табле 
{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и буб 
истрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су при 
каза особиту радост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, њего 
и јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том при 
 судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстову 
причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он ка 
 се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница  
твори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акт 
ањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, 
Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у  
 их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави 
а они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Јо 
ле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш  
о се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у зг 
 се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <div type=" 
ила година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђ 
 То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом 
има висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кутија, муштикла 
о избрусио тог истог господина министра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове 
прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га мин 
о лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушеви 
нску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача 
 „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, к 
ан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази  
ик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо кој 
>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиља 
 црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што 
/p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од  
ика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је  
лите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — 
 <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра из 
покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, 
p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да в 
ако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и нек 
разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене 
нистру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шори 
изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p> 
свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотер 
 крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек  
ре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду п 
 пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Ка 
 и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" 
урвала се под теретом својих сопствених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је п 
 цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један  
>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l 
/l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља 
ачи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S 
>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и тр 
p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и К 
Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрек 
кембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Двод 
народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посл 
p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Дос 
маку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном г 
са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18960 
>— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, п 
аш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... дакле 
S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегош 
његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос  
ило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> < 
<p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у 
стави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му на с 
} Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му 
и.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и  
 утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>—  
 Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе над 
<p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жера 
— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од га 
е, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек д 
та он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! — 
се косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, т 
грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојс 
епа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, ал 
S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и  
} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p>  
 имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заг 
ао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бр 
</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, зас 
колико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а  
 он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више  
грш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап  
, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па 
га, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одј 
ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљи 
 Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p> 
} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а  
огу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши ста 
 они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ 
p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш  
у, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!. 
општити.</p> <p>Сви са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница  
 — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} Н 
смеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је  
е супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S 
ту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба  
нарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић  
та мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег 
S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" 
е капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици о 
 а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скик 
м живите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно. 
 шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има св 
резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, 
орио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се,  
е влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба 
... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударник 
разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у ск 
а да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим х 
{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се м 
е чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од  
, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не  
о код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да  
 одликован поверењем господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, н 
сача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара 
да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и 
е седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како нар 
еротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он  
пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо је 
доше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошур 
је? — погледаше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да  
а би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса 
г посланика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федер 
како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим. 
 искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — с 
им и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште  
о су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким пу 
е се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у 
 саопшти Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, уст 
 да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да т 
е, обилази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” и 
те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод  
чемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто д 
е кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат  
 једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши. 
страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој  
вом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенерг 
м га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родст 
} Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке парти 
бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја б 
у му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шт 
о косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су  
еће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово  
он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини о 
 и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> < 
 надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш г 
ри он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p 
а чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се т 
што читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Кривореча 
иђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу  
 несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући 
 упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, мол 
/p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој 
них људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих с 
њу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и је 
? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, 
и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно вре 
Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно пос 
месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не 
тупака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што  
и, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - ша 
оји се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја 
S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама 
кој индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као чов 
 зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је г 
рбију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учини 
ене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну к 
то, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...< 
а.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрав 
а били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије држав 
ни му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кр 
ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе. 
 што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, о 
својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт 
амичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на је 
ционара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} С 
 да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S}  
 свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико 
у ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су н 
још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана 
ала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p> 
S} Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на в 
И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и 
 министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних  
отрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди 
најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и би 
Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> <p>— Политика! — рече Продан  
орацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p>  
ње пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, 
еђ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> < 
ојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па да сву Срби 
надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечке општи 
оче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S}  
аслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не 
2" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Ки 
анин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тр 
какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разм 
чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с  
<p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S 
„Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, кој 
игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудн 
{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини  
ик продужи:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се веш 
веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепи 
 на скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошт 
каже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и 
 да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и пуно ко 
дос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће 
 један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S 
поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо 
 кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ с 
тељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пија 
гме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац 
што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> < 
 апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа  
овора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у  
ван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се на 
гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код вод 
та, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — ч 
да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне т 
ћа са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником.</p> <p>Продан  
ко је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа,  
{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после 
ћ“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петро 
 овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврж 
 је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, госп 
 опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, м 
</p> <pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и издува 
Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p 
ши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што  
<pb n="170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се о 
p> <pb n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Моли 
p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не 
Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво д 
 капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо м 
ло.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о предмету о коме се ди 
н зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово  
ко њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> 
{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поста 
иликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике и удари п 
озовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си ка 
 заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, по 
нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, г 
 полако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потп 
у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А 
ћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капе 
руги табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или 
и опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с нек 
од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један ч 
орта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: б 
 је ли познато томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у наш 
ај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју < 
овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се п 
е?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и бе 
 И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> триде 
.. не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— 
 је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посв 
истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у  
у, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким ист 
гу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милости 
 под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли 
а да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то б 
па, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га нос 
} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио 
иже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћин 
е Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице 
им из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни 
S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па с 
ки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га избе 
 од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, с 
данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од сво 
 окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{ 
ека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> < 
 он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мо 
јсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— 
 зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да 
 изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклија 
ћ диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. 
аправи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чи 
обег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу... 
инио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — р 
 Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда. 
</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би 
а престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова  
/p> <pb n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p>  
крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ,  
 кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да 
е теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће з 
м написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја  
 да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића М 
вани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон 
S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилост 
 Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су с 
 — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо  
...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре 
} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта м 
p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p> 
и“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану 
ујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У  
 Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што 
о, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бру 
p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...< 
 би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на бе 
, да речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну ко 
и немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p>  
p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> 
у у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донес 
ешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо,  
ун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и 
. — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капета 
 било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Извол 
новна капетаница под јорганом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Наче 
 говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој  
<p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну мо 
редлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше  
 рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, 
намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно з 
капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа кап 
но.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— 
/p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу х 
/p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скоч 
p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и 
са.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се  
то... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право 
вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадин 
 нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> 
ј...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да и 
звади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је х 
 одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама 
ући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим на 
љубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни 
м речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од 
вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали 
научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти ре 
е је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару 
ти наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако 
има се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, 
ротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Ст 
 како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови п 
као...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је  
, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а  
а, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда 
каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} К 
њеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служит 
а пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па п 
S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} К 
из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кућ 
ке.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и  
ић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим  
се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, 
на.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кић 
 ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— В 
ет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и упуте у Краг 
 ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Ч 
чи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу 
богатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању  
.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? -  
ну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка н 
ико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора  
/p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — ре 
ема човека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред ог 
н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти  
те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на  
њице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ го 
е мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S 
ест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој 
ђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну  
с.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, 
лаго Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић,  
јемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан 
Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо 
слите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прами 
е, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам,  
за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким р 
бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин 
лепо реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Ба 
а, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окме 
ота, почаствован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на 
 Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p 
 Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— С 
 Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p 
.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата 
S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече по 
алио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — м 
роданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с 
у из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, моли 
 и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем ! 
к кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић иша 
ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи 
, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се  
ог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па иде 
, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина 
да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} 
> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у 
азду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове бу 
џолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто  
му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да 
ло више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на про 
{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је... 
! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче как 
ако имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром 
ићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> 
треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубин 
и они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезе 
а десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и 
а света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S}  
а видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу 
орити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и пом 
S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку:  
рзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећ 
 нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе та 
, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и 
а страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Сна 
там госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам  
је нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поз 
, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало о 
рши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посла 
нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том  
г до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна врем 
Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и п 
опадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главо 
рете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>—  
одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и  
аношћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Т 
аџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог и 
зира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци  
а уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића ра 
у, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бит 
илиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да  
p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.< 
рича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду ра 
да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави 
у није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, а 
озора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред д 
мену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како 
ући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Ки 
Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови 
pb n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два 
.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S 
његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукл 
 дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком  
есту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је ова 
р васељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дод 
в план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак наче 
ну и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му с 
у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној  
рка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића 
</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још с 
инистре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...< 
тави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола,  
— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, 
ес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многоп 
е иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
елу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму В 
т’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо ј 
рић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Стар 
— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није свак н 
S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што  
а смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та  
х песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су  
но празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још мно 
о опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S 
е муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије прокли 
 је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је  
’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа че 
шћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и ме 
еротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе 
/p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напо 
и тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један 
си пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који посл 
— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста  
 да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p> 
а иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општин 
дин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Пос 
с’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и  
а пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезн 
 сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање  
 се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истин 
 подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чуч 
?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу  
итељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се 
молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и те 
 Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“,  
изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је рече 
оврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозо 
а, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> <p>— Стојадине, опро 
 Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пи 
 који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p 
вност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су 
о, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на  
е ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није  
 не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, а 
да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, к 
г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина Продана Жмурића, 
се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборит 
асти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило  
су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.< 
азговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шт 
 ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n 
вамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, о 
ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’х 
 и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђ 
пућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлиј 
и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из водени 
е против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воден 
ише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин кап 
 све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство шт 
 га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему м 
сија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, 
 заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе  
инак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> 
 !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи рук 
м ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти с 
сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити. 
— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, кој 
салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цај 
.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта 
ушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брук 
о не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} 
S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од трид 
дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила доби 
 почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тира 
сподин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!... 
им...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећ 
е, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не з 
са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам м 
...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала 
од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и с 
о смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби ми 
ајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује  
ив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклет 
 потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристај 
ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше 
ослови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном к 
ре?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђе 
.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под јед 
га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру  
 трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усу 
ф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не 
па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је г 
 причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, 
т...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућута 
а је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изг 
 а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и  
.. ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи.. 
 пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи  
ни се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} 
ад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у  
и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и с 
<p>— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на  
по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп т 
таницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако  
 Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем 
{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двој 
 ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} 
вео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста  
каже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат 
ута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S}  
премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.< 
— рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Прода 
дера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} 
аглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо,  
</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— 
е боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се 
них гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Мил 
де шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, ш 
ровукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина 
, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из 
мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећ 
О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступ 
слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S 
 још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Не 
} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Ал 
 не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчк 
е искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> 
 Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим м 
олико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило  
 Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празн 
аду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздра 
трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кић 
(коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му 
ћете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n=" 
но ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, 
едај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, м 
нска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а о 
ницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то з 
а Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ств 
 Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србин 
јатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд  
 ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељац 
елу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{ 
 Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима,  
 ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се  
ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве соб 
усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне 
, молим господин председниче, заповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође дан 
p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важ 
 у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канат 
кога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет сел 
о је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет сто 
ети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему д 
етан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... 
а Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p>  
аше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— По 
да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паме 
} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још б 
ћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу 
{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је јед 
 ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио. 
они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} 
и је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посв 
е млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског 
— преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо о 
цо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћ 
>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Предс 
о собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— 
 онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа 
, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> < 
> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселниц 
нац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја  
ница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!.. 
 /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здрав 
м то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лу 
 хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић 
о је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капе 
 — унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, т 
за се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Др 
 криворечке општине...{S} Хтео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хв 
рате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испра 
орео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p 
пет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупшти 
дра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, мол 
а.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан. 
нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо 
одмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> < 
дно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагла 
емо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је св 
ларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење с 
ни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе,  
путује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — д 
ега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да 
ај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, 
Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по 
мо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p>  
 се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јер 
 ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу 
 да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступ 
акле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе 
ем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, 
се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, 
/p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољн 
апетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун :  
 жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не мог 
 ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу ј 
мер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p>  
смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни много 
за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то 
 госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, 
лићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, г 
упили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом 
овима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p 
 прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита 
о, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} 
че.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Ки 
људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом 
, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву теш 
је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико се 
ови председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се предсе 
едседник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да реч 
оли кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до  
а је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц ! 
.. федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о свему општ 
та Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гла 
 моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — про 
..</p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p 
жем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако н 
.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> 
ањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас...  
водај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљ 
ка ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и 
што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти  
и можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— 
 мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то сто 
ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и ш 
видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ 
 ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што 
.</p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно,  
а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу п 
вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи оч 
<p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> <p>Председник ско 
ојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик  
а Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хриса 
и, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Пр 
pb n="183" /> <milestone unit="*" /> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно  
I.</head> <head>Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би  
рат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — 
кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња  
 Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Прок 
у, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што 
ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S 
кића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити  
чка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p 
p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у  
пако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан 
одином послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младолик, креп 
тан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{ 
мејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служите 
 један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча  
цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устад 
ак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, 
видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило 
а два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће б 
} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не  
 раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, гос 
адости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да мо 
 телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода 
имо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко 
> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Ј 
— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану с 
 ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, ш 
— Изволте, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану 
n="187" /> <p>— Чујем, девере!</p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>—  
нђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њ 
ога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту д 
рилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млек 
а и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди председник.</p> < 
 од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и  
 надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове 
ије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стоја 
и даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић з 
/p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут д 
а сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S 
" /> <p>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верује 
ди:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слуша 
ћи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, ударајући кажипрстом десне 
немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага  
 црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоск 
 <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што 
овној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај 
на сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бр 
тресе.</p> <p>— На премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи < 
поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за 
 <p>Пст! — накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа предс 
ше још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и д 
ер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког мле 
ђе капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n 
ну и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем с 
агњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и с 
о) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Ка 
кну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана 
Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је 
бира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свем 
ну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те  
 ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојс 
 је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста  
ној Историји...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић, свештени 
 колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад с 
тана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба к 
сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина  
 се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а  
икића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општин 
тврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији 
од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} 
 опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћ 
е Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко 
есец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код го 
SRP18960_X"> <head>X</head> <head>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом. 
} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче  
и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, иск 
ти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Р 
посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а 
b n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S}  
ата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он п 
ког дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обој 
/p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и капет 
 га Никит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пру 
 <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p>  
.{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нек 
 нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај  
пасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаник 
вене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, 
у судници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи опш 
ије ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те 
и смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве 
ликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили к 
воречке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у  
сти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске  
/p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у на 
а!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечк 
обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће да 
као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, с 
о, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p> 
 Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Би 
о...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <p 
г истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених законских пост 
 Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет да 
ојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред вла 
нашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто 
 <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ па 
седам година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад? 
Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p 
а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе 
 каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се 
 јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако ниса 
 узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време ш 
азда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Га 
ледње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио о 
ваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</ 
е црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у ко 
служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ 
његово поверење уживам...{S} Радујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочек 
/p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишањ 
 министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, ка 
све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стар 
а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије 
ља поскуричке општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} 
вих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.< 
" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташ 
ћоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени  
 је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао,  
е..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем... то јест.. осећам  
гаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и  
вља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо 
1" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто 
>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <p 
м, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, 
 јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама  
ојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Пре 
ечата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затво 
Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпусти 
ибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе по 
p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p 
 за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога да 
>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, 
бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене 
/p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа  
’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, 
и огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвено 
 Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и 
рова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио  
а без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молит 
кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „К 
и се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим  
 Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону  
>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p> 
 лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекас 
оворим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а  
овори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћосла 
S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, 
д неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас  
ћи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати  
им синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о 
} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и 
броту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с  
ичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совру, па и 
потписаше неписмене одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом 
 су слепи приврженици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, д 
стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али  
Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим о 
 око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба 
/p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав. 
газа за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом мла 
на, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана 
омаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то,  
ушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p 
ше.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S}  
дању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: влада 
 у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Глав 
ша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Уба 
ју, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда... 
атури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Прод 
а.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог  
вла Поповића „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик,  
зић за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за оп 
истар запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се д 
кова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче — викну о 
и посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење уживам...{S} Радујем се 
/p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ма 
 за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину посла 
 се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и маш 
 Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p>  
p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића ста 
ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда 
и !{S} Умукни !{S} Леле !</p> <p>Пукоше две прангије узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живел 
Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег 
ија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механиш 
> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један км 
S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“... „<title>Војни Лист</tit 
> <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника п 
вак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста 
е свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quo 
ате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргу 
p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, 
а (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Бр 
.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласн 
оји је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> 
ци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>За тр 
{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра  
дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина 
/p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто 
прости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натр 
г летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, ср 
 нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно мака 
ше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један таб 
ако.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је праз 
 „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} 
“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који сто 
 а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним војничким б 
дседник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, пит 
ими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" 
за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општинског писара, који у прсте  
нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} 
 Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише 
ва, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p> 
 Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда 
 пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S 
амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњ 
живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а  
Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, ста 
аше иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сеља 
так беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јер 
и.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вра 
да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Прот 
е му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{ 
 доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску сал 
и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к 
b n="55" /> <p>Чим се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, пр 
ме званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подр 
е ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, о 
 у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једн 
овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати  
три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулукџије  
 што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће п 
етаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар ча 
и конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи  
варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном  
онац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се  
, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— П 
ењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</ 
Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну сто 
p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} 
стинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’ 
м чакширама, чизмама, астраган шубаром, дебелим сребрним ланцем <pb n="17" /> преко крошњавог т 
ише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дуги 
> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине,  
Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова С 
бренија!</p> <pb n="187" /> <p>— Чујем, девере!</p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу,  
— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџак 
 аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш 
ив попа Хрисантија: осам конзисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилност 
ажена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве за крупн 
 — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Ники 
 добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на н 
 приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, ко 
</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога девојка!</p> <pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, да се з 
ира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће п 
и и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— Ниш 
на.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, нај 
Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога девојка!</p> <pb n="152" /> <p>— Станте, 
{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — 
p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и ко 
ашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.< 
/p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у нек 
>— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послу 
аја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{ 
н, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — о 
т, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{ 
о једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера 
 гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шт 
 и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гво 
че он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— О 
ти да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : ш 
рдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — по 
репак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, брк 
ивео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p> 
<p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама који 
господара, просветитеља Саве, уоквирени декрети капетана Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискиј 
b n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лола и не 
’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</ 
инистарског савета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета... 
вршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита де 
ца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп... 
агу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p 
 пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад 
ња о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на  
 глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Д 
 мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.< 
внина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једн 
ли отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стој 
ојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, с 
{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у к 
н’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се наке 
ин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет кри 
предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, д 
то, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изу 
— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n=" 
у ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народ 
баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш  
осподин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p 
> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаниц 
ђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Са 
> <milestone unit="*" /> <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су с 
: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозицион 
ом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелнику среза...{S} Председни 
ишњи званичник) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења,  
столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, разм 
к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира  
<p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и 
— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="163" /> 
{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми 
рство“ <pb n="162" /> урадити.{S} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p> 
у сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{ 
једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни  
> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу. 
 сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с противницима нове 
 нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, 
дба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџи 
ко исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предм 
p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унут 
“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Продана Жмурића, који се  
амо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих сељака, као што си ти, куд би  
ког примирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Ву 
ично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао,  
ић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја са 
вом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у  
 кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би  
уговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико ва 
коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Ж 
 газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца  
равље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и тр 
оче она набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете нап 
очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића 
ича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор 
тимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен са 
{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S}  
л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, т 
 каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те о 
ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то з 
а Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене,  
ом.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.< 
<p>— Пловка је перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим г 
— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздр 
..{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав 
 још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш,  
у мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относ 
раг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </div> <di 
овече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искаш 
оја је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђ 
p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" 
је:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би зн 
ма!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а  
Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том 
м се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу 
а...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а 
м месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, он 
м месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, он 
еника.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом  
 свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватр 
им током, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печ 
 отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пила 
, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики  
снуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори 
 убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо,  
а одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p> 
 медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прсну 
а Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p>  
> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да ва 
ус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> < 
 вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... ре 
повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешн 
сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни 
 Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у жив 
озбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци.. 
вади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите 
ви, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S 
а су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у н 
 на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза уве 
</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућу 
 Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе з 
глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Наву 
напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече јед 
...</p> <p>Председник продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одг 
 се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о же 
е ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође дове 
 климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну председни 
от.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седите, молим  
 Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче 
аље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни  
ди пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" />  
 једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо  
 јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се гос 
е.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} П 
 у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам д 
 око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>—  
 Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима.</p> <milestone unit="*" /> <p>Капе 
огледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Отку 
јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пи 
стајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ гд 
.{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има 
 Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има рус 
ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви  
лук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у п 
дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат  
ева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звижд 
ог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе ба 
} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p>  
се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањ 
b n="126" /> руке : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} 
у грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукл 
су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни ј 
о?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису  
Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} 
м к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{ 
 у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, 
гом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати 
и табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или, б 
ваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дођ 
е једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде дру 
премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове ди 
ад њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запев 
 n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати  
ној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну  
а Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и н 
уни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> 
е млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капе 
 капетана Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — са 
Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног д 
> <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на ње 
p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре 
 старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који помаже сваку вл 
инара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама пр 
тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n=" 
урно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну п 
ијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 
и.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад 
квих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да  
 Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Го 
</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош 
шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики другови моји 
Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да 
 намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, се 
и стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује мн 
сте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, ка 
 немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче 
н млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стић 
шно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији 
 како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека 
ио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесети 
пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На позд 
тељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n 
жи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист 
вачије расположење о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени  
p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за д 
estone unit="*" /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуст 
ељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.< 
e unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Мил 
анство, послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегор 
Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта 
ше, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, д 
p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом 
лупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше  
трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш 
 Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеј 
атеља поскуричке општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује. 
 памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као е 
 беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спас 
.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких кли 
у могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Па 
ина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га  
шивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке 
p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коц 
н...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> 
тке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење 
е да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац 
кширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово вр 
атомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут  
</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Ср 
јасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува. 
 кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S 
Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њем 
/p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више н 
њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p> 
и, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови п 
ти и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазр 
ељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта 
Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам к 
 и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчм 
ш већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу  
уну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.< 
 напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те  
ос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти,  
Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="63"  
она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви ни 
дин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— 
еда и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више 
у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. послан 
</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо,  
 рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде 
Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих тројица у  
ињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика на па 
вио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме 
послице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш х 
<p>Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас од 
p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шк 
Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на свој 
е зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе  
ко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који 
 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Д 
ом народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани п 
јску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекру 
Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из 
као се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као о 
ита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и к 
о и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> <milestone unit="*" /> <p>С 
о, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распе 
ном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с  
:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>—  
кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да 
у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па м 
 без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине —  
Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтите ли о 
, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце...{S} Ч 
 <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зев 
обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, да 
оздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним војн 
/p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он. 
н с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја.. 
 господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и вој 
а среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише с 
нама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и 
обри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И < 
здрави га Никит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свим 
а.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд  
дели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p 
“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p>  
, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио 
ало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</ 
, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, пробише г 
другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Зла 
 писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса у 
 Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се 
о је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрк 
апева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна кол 
вац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош опш 
 вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га  
уће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила  
д а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао сво 
 да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара  
ља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљ 
д дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здрав 
ац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и  
а згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међ 
д?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А нар 
>— Хвала!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p 
а речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега д 
бродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог д 
 се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића 
рата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане  
двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има ли перн 
господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ј 
иташ како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камен 
 разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? ( 
 би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Ј 
ече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеро 
ш...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p 
} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n= 
на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има  
вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам п 
вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да рече 
 помогао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокну 
Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— К 
е Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило голо 
це, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, б 
p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори  
лпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S}  
ило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја з 
<p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја.. 
ма, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>—  
еш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ва 
 а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије? 
овечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком 
м, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — 
ском...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у  
!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <p 
ечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, 
— климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, 
или, господо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај... 
/p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— 
мао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и к 
Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пред м 
 <pb n="121" /> и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашл 
... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о св 
 /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Држа 
p>— Изволте, господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата з 
 и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли 
 Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам 
ши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико има  
рата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>—  
Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n=" 
..</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> < 
ном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одре 
 <p>— Пст! — околише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића 
 <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</ 
како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у 
шљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе  
ати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p 
бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А е 
ктиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, ро 
убером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвеног бланка, слике неких 
о!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кљу 
ешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, до 
— дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече је 
ече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> < 
p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан  
туација страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик продужи:</p> <p>— Признаћу,  
 Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> < 
дјекну салом.</p> <p>— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p> 
и.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмет 
реневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од в 
ао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о о 
лупан ! — рече Никит.</p> <p>— Стока! — додаде Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> 
ио сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, ал 
ре, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице 
 једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црве 
ад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Живео!</p 
им се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово  
а Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи  
 народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p> 
туацији страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча 
он захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Пос 
 относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S}  
дан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, св 
ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л 
инак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се,  
аменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација 
се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p 
e unit="*" /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и  
а дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништ 
ан брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча н 
вем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао 
ти у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижи 
 је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом 
ости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> б 
а претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="11 
биљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад кап 
.{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а с 
де је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} 
 /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Г 
води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није мог 
 искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек по 
 Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте брад 
ислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао 
и пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их 
оларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њег 
две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет  
њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред в 
— пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</ 
тојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*"  
 Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови пр 
он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Ш 
 продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет 
о, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на в 
а Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, х 
> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић и 
— рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, б 
а мислите, таква сикирација!..</p> <p>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — 
p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку К 
а прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вел 
 <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на 
ет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочи 
ко је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је пог 
<p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукам 
лим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш  
а.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољим 
’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи  
, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?< 
вом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — ре 
сну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида  
брадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} 
рио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим  
и и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био већ гото 
 Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, именом, м 
 Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone 
 шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</ 
> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искаш 
му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика ист 
— ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како 
а с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потпис 
кић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио  
шу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши ду 
сто близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе вар 
уо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче  
држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> 
ео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да зав 
S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос  
друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја 
чи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас 
дном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Ж 
не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице м 
од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика 
полеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мо 
ини удостојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о 
у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама с 
} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необи 
лашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима 
ице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као бу 
било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млад 
 колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због 
 Спасоја Жеравице <pb n="33" />, у част доласка народног посланика, Продана Жмурића са скупштин 
ави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шт 
p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки  
и моји већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско министарство !</ 
е ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, ш 
Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који он 
 — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> 
направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — трес 
 господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчик 
је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="161" / 
</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Л 
<p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, с 
ахну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} 
а тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и ост 
си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p>— 
кли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јер 
јке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закр 
b n="40" /> <p>Сви заћуташе.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који в 
ш неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стр 
 : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до п 
Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме 
ек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ра 
е на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана 
/p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дет 
аћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем з 
главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и сре 
н капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег 
ашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је н 
 све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметов 
говори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, г 
>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> < 
ћ очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> < 
ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људ 
ви се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о н 
и још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крње 
 <p>— Браво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... мол 
и једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута нагла 
Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а  
ен Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — 
о краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин  
мурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту ра 
’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и 
 затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он с 
лавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посл 
на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћин 
ко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контрол 
! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан С 
е им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је з 
<p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p> 
е...</p> <p>— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, њего 
бре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је 
д.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Одго 
> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - пог 
 више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све р 
сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека до 
{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n="33" />, 
ост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једноми 
и причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла!  
зноси само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рек 
с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совр 
се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ иза 
ров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи,  
 пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</ 
ли у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик 
а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и 
 сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу 
 виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми ново перо и погледа председник 
 школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{ 
p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> < 
а Јеротије скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p> 
 министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час  
те паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на 
ца.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, воду и ракиј 
а неколико људи, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и ја 
олице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта 
Изволте... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како ј 
ича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</ 
ју, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их намести 
ица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, предсе 
му дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прас 
Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву по 
е он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу  
се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> < 
ту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имај 
му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано 
А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и  
у мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продан 
сланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеру 
ом, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Је 
мну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја 
и лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>—  
ајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина п 
уче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пу 
" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то с 
ју.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским  
мили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, рато 
 све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха  
 иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост,  
в бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p> 
Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штула 
леже раменима...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош 
ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски 
општи Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устума 
/p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћат 
житељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о св 
а, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— 
и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: уч 
 их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд д 
.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми оп 
у.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропасти 
твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, 
мо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу  
p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или ст 
 дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за гост 
n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће  
е одговара пропису.{S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год ј 
 родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, шт 
ко изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — практикана 
 А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...</p> <p>— Па Бога ми... нис 
</p> <p>— Господо! — поче Продан Жмурић достојанственим тоном.</p> <pb n="40" /> <p>Сви заћуташ 
укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то 
 Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Жел 
а стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општински председник збацује а за вршиоца те д 
 <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет чита 
ног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глого 
„честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене ум 
p>За три месеца његовог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један 
 је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једн 
он се нађе на платном списку званичника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало 
 n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао мас 
 дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит  
 Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта  
прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој оч 
ну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дан 
елеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао и 
ше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, с 
ече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с ч 
хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај с 
ља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И за 
а ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмур 
се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? 
 ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата  
ер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о зл 
" /> кокош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да 
спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о  
осно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> 
ца...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је те 
 на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{ 
 иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са ср 
Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољав 
рији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали 
руштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљ 
на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и д 
, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то л 
чак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала 
а дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико 
ристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећ 
} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следова 
љег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована 
мор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупић 
атвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> <p>— Молим покорно, на 
и куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не 
 овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — ра 
ча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и с 
римера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астрага 
поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и коли 
иста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду  
} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни 
да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, 
оди министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада 
 какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се 
зику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут;  
а ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић  
Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{ 
S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу 
.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика 
ица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ак 
; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћ 
 уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и по 
дговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут 
гоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из св 
 за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истр 
 и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и 
 Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... воло 
 ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да  
мир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем  
 продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: к 
еон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени 
сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ос 
у точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што  
ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мис 
> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си сло 
, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошк 
<p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S}  
p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>—  
ом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцима и пот 
: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна,  
само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима ч 
<p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— 
овати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф! 
 додаде Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и 
 из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} 
сли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма св 
 ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како  
 и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи пос 
} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо то 
 но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Држа 
 све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће  
 они што уз власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни. 
ић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни. 
је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану  
 то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S}  
 слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон 
 /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — захтева...{S}  
жник записује...</p> <pb n="53" /> <p>— Државни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на  
ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — дода 
цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро ра 
 то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> 
 то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш  
о, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде.. 
слимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство, по 
а чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све  
</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласком и мету п 
} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Ки 
жавни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас испр 
ните а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем 
главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се 
и земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоваре 
лађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што је данас  
овучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађ 
ла да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд с 
, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милос 
 (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се п 
.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церов 
ко је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслуж 
ек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — практиканат !...</p> <p>Од 
шлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се  
</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</p> <pb n=" 
а, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја 
рија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да може 
 мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито з 
 понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он 
стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце  
/p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p> 
 Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко 
и народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача 
аша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога 
брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина мануфактурног и колонија 
!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже 
урише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бир 
о буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је 
д, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три мла 
викну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Н 
ећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша,  
 <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Так 
ому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“,  
аром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око 
ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S}  
</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљ 
аше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p> 
етан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу позван, 
} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаш 
а му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, т 
едан.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— П 
једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина 
— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S 
иком утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви в 
ам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> 
>— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p 
 па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше на 
ћа седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, п 
ће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је т 
о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у 
p>— Живио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, 
 празник, послови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрч 
.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли М 
 надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се  
 је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око 
о није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће р 
 шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета 
је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати —  
ном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи. 
арских месечно, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с ти 
буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни  
 тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали  
нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само 
о после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у рад 
и се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја  
диже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Сит 
 искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да 
ушеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним ј 
цу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Б 
авице у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог ле 
н шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба,  
општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом наниш 
о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове ку 
дина, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је 
д</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им з 
а пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb  
а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан ко 
 ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. 
{S} Контролор подврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чи 
ћа партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрдесет 
на најодличнију индивидију ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу 
ом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама 
 пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> < 
е истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да д 
— одговори он.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповеда 
>— Вредан младић! — погледа посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можем 
оњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у његов 
шта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb n="69" /> <div type="chapter" x 
p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче 
арочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је 
народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брч 
бјаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} В 
 и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане.. 
авица!...{S} Ја !... <pb n="18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крс 
, како сам ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу  
обито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате 
који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у споразуму с госпо 
е воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{ 
 моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који свом пре 
а — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже. 
а, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.< 
уначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје ср 
ну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је 
о господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама  
ња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{ 
кочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ће 
, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>— Изволт 
дим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са 
S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилаз 
 у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај по 
њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још д 
за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни 
 <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли с 
ресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> <p>— Н 
ојој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} 
{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Бо 
поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на 
ротије, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешу 
ше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало,  
слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово, ист 
сла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена 
влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сла 
ве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један срет 
!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb n="69" / 
во, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?< 
иони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто  
 он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом 
ича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у  
онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуд 
Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу  
ехани сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, и п 
 председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p> 
ена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочи 
авао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређиват 
њеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S}  
шао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова пош 
, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада 
ти влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе одани 
> <p>— На жалост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко 
ког ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општинског писара, који у прсте зна све па 
 непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура Продана Жмурића, преседате 
а магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи званичник) па извршитељ, порезник, депозита 
ругу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи посланик, господин Продан Жмурић...{S} И, з 
гне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво с 
 то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију  
си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанство 
{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Ц 
ога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и п 
нам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се нареди од господин 
 у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да с 
нској сали“ среске канцеларије уведен у дужност члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је ве 
нски председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет нав 
 Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се друж 
шине устајем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу н 
 друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом 
е погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>—  
кетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S 
 <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да н 
обро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша крив 
 суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре  
/p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} 
 је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме 
о прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пеша 
ама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку 
нај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Т 
..{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, ма 
оји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су за 
ног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу 
, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на 
иском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за  
ко ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем 
у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> 
е шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у св 
несрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој ор 
 Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих пита 
</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор 
 је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се 
ивници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога 
и.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки  
 још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам са 
ори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чува 
 марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар. 
>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам виде 
ешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле вити 
54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколик 
тофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и све 
о.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти 
: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и  
и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Ка 
 Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну очајнички:</p> <p 
у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква  
Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш,  
 на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> <p 
e>Пешадијска Служба</title>“... „<title>Ђавоља Рупа</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к 
е во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Н 
зи код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комиш 
иђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама ка 
шире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше де 
подине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно пр 
а се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p>  
ат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црве 
 калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке 
уше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — 
/p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојси 
 Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да зна 
креса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му по 
рча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај... 
ј врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{ 
е у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p 
ци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубав 
.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</ 
начује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако восп 
 баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном са 
уто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с госп 
и...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’ 
маћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти п 
<p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну 
>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад п 
епа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јаб 
 накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S 
се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти 
А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у  
естита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја 
од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто как 
обро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</ 
Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувено 
S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девој 
њче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, ди 
 растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— Господару!{S} Погледајде!</p>  
 да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног 
.</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака 
} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а ч 
 чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p 
а.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, 
гло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескач 
— протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади јед 
..</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајст 
о и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде  
служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св 
 који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића М 
послица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се занос 
 /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Пр 
p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук 
ја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи 
м перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p> 
p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири га 
 за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се  
ламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с в 
а послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокр 
{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не  
ћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој  
— Што се спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику.. 
што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конц 
ва, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљес 
 појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим  
задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво 
Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шт 
рости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у 
а пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p 
овимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Ал 
 кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> 
 рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек науче 
оче:{S} Поштованој Историји...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије По 
труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти 
пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди  
па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и  
главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Ј 
 ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти 
и још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : —  
ори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љуба 
ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њег 
ланик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја р 
у ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, м 
м стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’ 
да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова пос 
 збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам 
а мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чо 
p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно п 
а вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у  
најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, злат 
</p> <pb n="98" /> <p>— Седи, враже!{S} Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче 
оре, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на 
нији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} А 
о...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресн 
че Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га 
S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p 
о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у  
му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капет 
ољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезу 
дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њи 
оја га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и с 
Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз  
о каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S 
и ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у 
опреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави кон 
апетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао. 
роба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— 
беди народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овак 
од главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки 
а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— Господару!{S} Погледајде!</p> <p>Он погл 
p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Суст 
е собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Оч 
 кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S}  
> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p>  
јена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико 
огме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p 
/p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас  
 кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу овом режиму с 
 Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш...  
, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим поко 
 Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић!  
, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механ 
е, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и  
во дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији  
у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У б 
, трговина мануфактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћ 
лимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна  
тељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бо 
 Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тихо прозбори нишанећи  
чем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет,  
 — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> 
то лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћа 
подо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што и 
 Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је по 
кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја 
Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну б 
 баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{ 
 знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели др 
дсмену се Тима.</p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледа 
рекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца ка 
ј крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекр 
 том припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{ 
> <p>Продан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радн 
иће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече капетаница.</p> <p>— Прод 
 гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам во 
— дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па е 
драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>М 
мета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — 
е су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S 
дан за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао 
под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај 
 служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Ост 
ира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год  
 истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за 
ачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница празне чаше 
Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо ве 
е Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекива 
).</p> <p>— Ви практиканат!</p> <p>— На жалост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна сл 
е, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јов 
 окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја  
а, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како  
анском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му н 
{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у ко 
он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су 
pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде 
пљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па пр 
пс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{ 
</p> <p>Многопоштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављ 
овориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечк 
мњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, сусе 
ине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те пола 
 Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти 
ђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И 
мо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господи 
дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица. 
по, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закик 
ље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: и 
дно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p>  
ик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две 
ветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћик 
унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, мол 
о вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито  
ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа  
олако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и 
</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једн 
ру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу, рибају, изналазе преобу 
макне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од 
 места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се ло 
привом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче  
 сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше к 
 сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше к 
елимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без преста 
рата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{ 
из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Дево 
— и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањир 
и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене 
те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</ 
али Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут 
ште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, пов 
е заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека  
св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или сит 
м мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7" /> <p>О 
 је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци. 
аћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чује 
 натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму 
 старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра 
пчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, мо 
 како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, з 
од једном такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како 
 Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гој 
> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости и 
одан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погле 
капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, тр 
и посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће 
одан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњим 
дин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја !... <pb n="18" /> Наше друство...{S 
p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме ј 
 је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни 
{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује г 
сланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рач 
 <head>II.</head> <head>Капетан Спасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Милик 
га треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и из 
Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! 
осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше ле 
{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> 
ању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На  
о ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати ј 
а у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p>— Цркни !{S} Умукни !{S} Леле !</p> <p 
ла Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петро 
гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n="33" />, у част доласка народног послани 
о толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним актима, а другу за то, 
ћамо!</p> <p>— Памтите ли обест Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} 
ћ из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгр 
е да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер  
титеља Саве, уоквирени декрети капетана Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискија каваљер мајора  
 на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли 
ао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> < 
аф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну  
лужио црној владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао,  
рце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце. 
ника Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} К 
је.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина 
бриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек  
Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, под 
т:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к 
и најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — 
уда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик  
 <p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница уст 
. ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, ка 
ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир ве 
ије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и с 
је узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на крев 
деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом 
воришта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татом 
осподар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар наимено 
p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — 
итељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да с 
дницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — подвикну ћосави контролор.</p> 
. и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се  
тулумима — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! живело „туцинданско министарство“.</p> <p>— Пали !</p>  
жни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско министарство !</p> <p>— Живео ! — за 
весно учинио, <pb n="182" /> кличем:{S} Живело „туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф н 
за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викн 
в нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа 
програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— Свира 
вео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање 
на, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ? 
ли пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Бр 
 написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је л 
авца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, жив 
 се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу р 
} Живело „туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...< 
е — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, ко 
<p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и  
еба човек варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} У 
 магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у ис 
еда тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, бра 
нистарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дво 
 господина Шефа!</p> <pb n="43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он  
ело туцинданско министарство !</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, 
жине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев  
рисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одјекну салом.</p> <p>— Живео говорник — дода  
Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста че 
зун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћ 
 у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Си 
здао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зеленаша.</p> <p>— 
уге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p 
> <p>— Живео! — одјекну салом.</p> <p>— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше  
, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише још тројица.</p> <p>Капетану благну н 
литика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! —  
 нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се ма 
во туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли:  
у земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста,  
 увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије 
с’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на 
оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад как 
Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино 
де је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти тво 
траних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одјекну салом.</ 
то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан  
ука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до с 
 посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p 
акав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај други до њега.</p>  
и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — прен 
као међународни човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у народу има и 
103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се 
највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: 
ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о  
а врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: к 
 неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мој 
страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата К 
орњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина посланика.</p> 
у каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крст 
..{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Лугов 
ог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба 
атрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблис 
 да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Про 
који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба 
ики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n 
ачки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, ми 
да је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он с 
 треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од овог одличног скупа да ступим у  
ас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој,  
S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који  
 што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, п 
 учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули  
зник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренило 
х обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница посланику — Само д 
а воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и ка 
ода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржава 
... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостиј 
 у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш в 
к, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Д 
е није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! живело „туцинданско минист 
 служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{ 
..</p> <p>— Посланик...{S} Продан...{S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа 
унтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, го 
ник у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништ 
p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је го 
поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Дес 
многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице.  
.</head> <head>Народни посланик, Продан Жмурић.</head> <p>16.{S} Августа исте године била је го 
општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} Неограниченом 
p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111"  
{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом  
Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „м 
прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмак 
, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури 
 кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа ост 
 устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог  
 Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га п 
, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p 
и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} По 
нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић у 
зговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан Жмурић достојанственим тоном.</p> <pb n="40" /> <p>Сви  
се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власт 
Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Кол 
н Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би 
ом прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p>  
што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта с 
 то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у 
апетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колен 
и озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим госп 
ше и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин ш 
 Многопоштовани народни посланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Сп 
 многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Др 
и дугогодишњи посланик, господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер,  
м капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Срб 
 о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одјекну салом.</p> <p>— Живео 
срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и поку 
/> <p>— Државни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта  
мимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку)  
реле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на тр 
м...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док ј 
вету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким т 
са господином послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младоли 
 нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да бл 
p> <p>— Свирај !</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l 
 и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l 
је уведен у дужност члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криво 
аника да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје з 
аст доласка народног посланика, Продана Жмурића са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упоз 
а, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све  
е, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господ 
м десетак затуцаних приврженика Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљ 
г народног посланика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон 
итамо многопоштованог господина Продана Жмурића, народног посланика из Поскурица и госпођу капе 
од дугогодишњег среског пандура Продана Жмурића, преседатеља поскуричке општине.</p> <p>Отада,  
.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у његовом изборном срез 
 њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за  
аше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало н 
ране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</ 
 Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и 
ече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>Н 
ишта не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодо 
ну Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш општ 
аженом <pb n="132" /> господину Продану Жмурићу, народном посланику наше отаџбине Србије!</p> < 
оју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p 
ричам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S}  
 до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно голобрадо. 
</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p 
о.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} К 
по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушк 
сали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> < 
 чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше 
>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напр 
то је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испоред 
да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес о 
ше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обу 
 најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали 
е купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича  
што плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет изра 
Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових у 
{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; ваше 
је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна  
.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, ко 
 <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на 
о мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се ! 
. за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, 
а.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.< 
/p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина 
се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо в 
 — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке 
ци ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био  
 познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шта 
коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је 
Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше! 
="19" /> <p>— Хвала!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, о 
невица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску  
емојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам н 
тан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца  
крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, пред 
p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљас 
!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мо 
није, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министа 
 предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпан 
ог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здрављ 
д грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{ 
вољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје 
.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући 
Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у л 
еротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о 
ена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ... 
шег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хриса 
чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — т 
 Хвала вам! — одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За 
 једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу 
чунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређи 
. кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па  
, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — в 
ише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гро 
ника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамен 
адин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам  
 преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и  
је.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је... 
!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранци 
дотадањи општински председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Т 
" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како ка 
 <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере, 
судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} У 
пир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о це 
осланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи свој 
том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, ова 
а да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка 
у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху с 
— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} У 
</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима.</p> <milestone unit="*" /> <p>Капетан узе де 
бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку,  
 јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћи 
а !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S 
.{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пу 
у промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испегла 
ано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче  
ку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се колик 
 к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за 
 узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца т 
ађа пријатеље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску кан 
арију: издаје упуства капетану, разбира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спрово 
зарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико д 
ицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Каз 
S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми ново перо и погледа пре 
гов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се  
ица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасо 
ци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни први 
ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е 
естричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је 
свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе ви 
нице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био 
дравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија  
а се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Им 
у славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Уз 
мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим 
оде!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb n="69 
рама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугог 
а леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>За тренутак бех 
 пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља поскуричког примирителног суда у ком је  
као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом  
што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p 
едио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од п 
а, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Је 
у и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо.. 
ц!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак  
јку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима 
S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n= 
S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од к 
 да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} 
је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то  
Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и в 
што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зор 
зјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови 
 заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји...</p 
 од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти каже 
лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p> 
куша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мај 
не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блуди 
> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— 
 и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говори 
 говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l>  
те, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нем 
ће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми  
ји...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</ 
кни! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравиц 
они прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме. 
ја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с 
! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ма 
Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола 
 добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где 
 па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p 
ети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да 
о молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за не 
<p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Го 
драво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога 
а прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа,  
У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батин 
 му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни ре 
стише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуч 
дициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пош 
(стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће д 
епет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да  
у се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као најверни 
а пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одоб 
 је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И с 
 који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му  
љаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, 
мо да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, к 
 чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дош 
 ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде  
као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S 
се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</ 
вади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну 
>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле 
јно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он 
ик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb 
р човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депоз 
<pb n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао  
ослу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девет 
 ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ 
ваним чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову,  
а Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити ј 
 прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме 
дине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају 
а, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан 
он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што с 
а нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те  
у кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>—  
.{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не 
ји нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао с 
ан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски ле 
 године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме у 
— али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размач 
 Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, По 
ија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb  
ији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је пред 
10" /> <p>— Поднаредник Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну  
а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида 
S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају  
 што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса 
p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и 
ео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> <pb n="154" /> <p>— Ј 
ок ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— Т 
{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, по 
} На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на М 
ло — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, 
адовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од С 
а вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је 
у“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година  
> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се 
поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо  
<p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, 
ести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко 
, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико н 
од, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, тво 
ш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш 
зе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и С 
ило — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако  
иде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије  
S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министар 
гуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</ 
ване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједн 
екајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Ва 
 је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на 
 Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију 
 ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те 
 је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</ 
ата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на  
рочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет  
.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, 
 и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p 
вала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, мла 
 ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средове 
, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабач 
а сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и прив 
вокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта у 
ла, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штетовао што нар 
ђу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћ 
мири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао  
сподо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом оши 
и је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи 
се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега не 
упа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у 
уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је  
засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи да 
 <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај.. 
ја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио 
 власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесе 
о тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечист 
 марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за  
 рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Мари 
>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p>  
, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Троји 
> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и с 
у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на  
/p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — реко 
 ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му 
>— Чујем, девере!</p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај  
ланику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, ка 
 докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n="66" / 
апетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плов 
а помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n= 
ију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, 
капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате  
.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, п 
ндури.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда 
 и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућ 
кућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше ба 
о и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље  
e> <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га 
за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у дворишт 
и“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су с 
нко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} П 
подар и господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог председниковања дотерао је у ред  
, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов ст 
покажи се — заповеди председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и т 
званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљ 
и... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу  
/p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћ 
 Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли 
расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— 
адић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе з 
ра, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од 
исељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S}  
 занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој с 
о и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било го 
јадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{ 
љем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се св 
ај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шурака 
ођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам,  
ос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације...{ 
p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као  
ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада др 
екок ти реч — примети Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе 
ш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S}  
, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, пос 
 око поврћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Б 
{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико  
 је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живет 
.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећак 
ишта, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није свак науч 
 председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се председни 
лавом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — пог 
о у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом бра 
е неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, т 
одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко пољ 
 Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... 
апетаница враголасто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује 
ћи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, дед 
тује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уве 
p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи пра 
номисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима  
 га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капета 
држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опи 
таше.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви 
и.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p>  
вета, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Ста 
<p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одр 
же на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата 
/p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта вел 
{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у о 
S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} К 
/p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — п 
 „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један предлог,  
р под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет в 
у, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли 
 стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину  
Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи званичник) па извршитељ, порезник 
...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} 
з извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У з 
хектор“ господина посланика по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опе 
у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали 
ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у с 
у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У ос 
ланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огроман и пре 
 /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и дво 
S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смеј 
оре, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочи 
иром.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, д 
то благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав сто з 
од, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Госпо 
> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на 
е странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и  
луште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле 
ду по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p> 
х могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, 
а није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празник 
="18" /> — рече он и осети неко особито задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</ 
е слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи  
ико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здрављ 
it="*" /> <pb n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не  
ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријате 
здрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зн 
рупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас 
<p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место 
 разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом мест 
на навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „ 
ше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна:  
ћу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће 
им путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начел 
 рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер.. 
о девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</ 
 не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху  
 у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по 
и му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, 
 плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По коли 
ко ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се,  
сланик, господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни  
кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p 
ику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како  
дник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Ха 
/> <p>— По чему то, чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по вој 
p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>—  
ване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па поделићемо !</p> < 
е зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још х 
а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{ 
ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му 
бџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредо 
> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кр 
.</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед струг 
а право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S 
аму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих. 
, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</ 
еде ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче ру 
оче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитељ 
 опра песком <pb n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, п 
о, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — разву 
лобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Гос 
S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и 
ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p 
мурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону ш 
тије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомр 
жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или 
, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном пос 
графе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је 
ана затвора за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да 
и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради  
да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он  
преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверс 
 Господо!{S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан. 
/p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бр 
ундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли п 
дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску 
и.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије  
агледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Пом 
трљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију,  
ете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, зн 
капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро д 
кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — реч 
, заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић 
 живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> < 
рке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Сим 
има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, к 
са, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме д 
о, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S}  
да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, не 
смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> </div> <div type="chapter" x 
а, наших кметова, одборника, поротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог п 
твом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о ч 
 јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин минис 
 се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премеште 
истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли 
— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу  
аплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабч 
 Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској ф 
Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега 
ра!{S} Живео!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови ст 
хана) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, <pb n="171" /> радници, чиновници и 
изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} К 
заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече  
то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се кап 
} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе обо 
Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то 
Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уоз 
>Председник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Н 
ај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село  
елима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви ж 
апетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и б 
лаву и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит 
еди колачима све сем Татомира, посланик запали цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни  
ри се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Бр 
врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Т 
тао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капет 
меравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших 
и, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за јед 
Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу и 
е око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго п 
 Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p> 
 димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> < 
млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор 
ад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, 
 прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти зн 
.</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазу 
ући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="53" /> <p>— Државни резон! — узв 
ија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмен 
о, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> госпођа Цајо!{S} 
апоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} 
/p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.< 
ам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ак 
а.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по  
воје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушил 
га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби 
ђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секре 
 је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p> 
веру! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин председниче, — одговори он.</p> < 
ојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже 
 око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе  
 Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и 
 /> <p>Остала чељад слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Кр 
е нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да 
ану руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист 
о именије, дајде механџија, покажи се — заповеди председник.</p> <p>За час обреше се на дугачко 
 n="159" /> <p>— Понеси бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S}  
а дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Маслов 
лагосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе сто 
реза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каж 
<p>— Ти си, молим господин председниче, заповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, д 
н што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што  
 Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике 
ведио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p> 
> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздравише се обојица.</p> <p 
p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рук 
...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан 
знио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари. 
и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, 
 за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим 
 једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — 
ва полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</ 
Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, т 
, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S 
 Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише по 
не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, би 
од ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога  
хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унес 
о нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин 
је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укр 
Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да и 
же да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто ве 
, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни прија 
скадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног  
дости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задо 
јем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина,  
многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић 
p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њ 
, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шт 
 у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и поче п 
и... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, з 
као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у со 
му мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду 
ру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> </text> 
ека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве цен 
а, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај  
политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију 
више симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — до 
у, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити ме 
е и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа  
p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту 
е зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p> 
лук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!...  
ок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p 
ј цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем  
олико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у 
ао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, 
 сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војс 
чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с њег 
е сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у ча 
да у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разг 
{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже гл 
е си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се С 
м, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гиб 
идео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу до 
о је неколико дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко 
p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си, да  
ко је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p 
а, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цик 
главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, 
спраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише,  
икну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге. 
истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је  
ог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених законских поступака 
 и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује 
а ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе про 
оле, пошто је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало 
у у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнес 
S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да 
до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају тол 
ади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Зн 
..{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, 
>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир 
/p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начелник 
да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја об 
ему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али ње 
дрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала 
д Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуација страних Сила у 
нтролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог муж 
ко учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада 
стина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још јед 
о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном раду капе 
е сем Татомира, посланик запали цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо 
 га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па  
е у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S 
се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш предс 
<p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шт 
 тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана ја 
— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, п 
те Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столи 
 природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберов 
ло се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Продана Жмурића, који се нису пом 
Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и о 
 да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мој 
ственим тоном.</p> <pb n="40" /> <p>Сви заћуташе.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као нар 
ћа, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се к 
од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр. 
и, како је збиљски терет <pb n="111" /> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је  
но и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмако 
две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !.. 
p> <p>Пукоше две прангије узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну ка 
анско министарство !</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одјед 
кну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — наст 
убима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева 
аше.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, 
рангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли с 
ко врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и п 
еви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,< 
а Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуш 
> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то држ 
ржавни разлог! — подвикну он значајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштов 
ђу народом живите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... 
ић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држа 
е у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан пре 
 државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на  
воје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у как 
 њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да м 
ра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — дод 
’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се 
ну да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „По 
дару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p> 
 остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог б 
зу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца 
.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зор 
ну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита М 
н је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па  
млека.</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— Молим 
..</p> <p>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Прод 
се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородн 
 А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу  
 самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да го 
 на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} 
} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полак 
и !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и 
<pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p>  
да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капет 
еднако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с  
/p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које о 
а, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ам 
 којим се дотадањи општински председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић 
иликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свако 
з задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобича 
ечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на ле 
у, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p 
е насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми 
на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капет 
..{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју& 
бу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" /> заузети такав положај, как 
овром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом пос 
д отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве 
својио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Мили 
ве седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога м 
његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслу 
о болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па как 
..{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Господин капет 
не...{S} Хтео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и нема 
{S} Јављај се — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћат 
 Шефа — поздравише се обојица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна 
>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан:  
— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> <p>— Молим покорн 
, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружи 
Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваљ 
} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири 
е тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дош 
 Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код криворечке судни 
{S} Зове нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’ 
знемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је 
ло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа је 
 како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — пре 
кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом 
ови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како,  
{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вер 
јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу и 
 устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И 
реда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја са 
е да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и с 
<p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па 
поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства  
нећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— 
Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мо 
, па Татомир (под заградом: дугогодишњи званичник) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.< 
им људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није н 
Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путе 
рчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак 
} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из соб 
ића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општинског писара, који  
о сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштениј 
дседниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне  
и су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу,  
на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу сто 
— дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан трља 
<p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору 
кикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контроло 
мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у 
Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца 
} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.< 
ану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило  
ла, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обрен 
каво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући,  
меном напретку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На  
е гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким тур 
е уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је  
ана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p 
Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном 
т. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и  
 помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> 
ђеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени 
јдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је  
вима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе  
е зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим друж 
ци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те у 
 тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...< 
 кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви оп 
кола по његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не достане 
 некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{ 
јишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особ 
сло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуци 
>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута влади 
pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше се. 
сука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе 
{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек  
стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p>  
о састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— 
м Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пиј 
ећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље 
 на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А 
и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за  
приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „мн 
 ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе 
 дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, относно, шта ј 
господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га  
еко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој 
какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p 
 да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућ 
а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, д 
, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисанти 
ала вам! — одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ва 
остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана 
и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег 
ву затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца жели 
е народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и  
уди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку!  
у главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао 
х укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и д 
ули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и  
дравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; ваше 
ја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Милик 
не их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздравише 
 — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе к 
ти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још једа 
рцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви ак 
и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуација страни 
олим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, 
 Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на сред 
 ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, ч 
 Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја,  
<p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} 
 Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто 
вот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетан 
 њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, как 
рвус, учо! — викну председник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га Никит.</p> <pb n="75" /> <p 
јег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови 
> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало .. 
Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</ 
ди чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здр 
 воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А  
в па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — п 
и од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, 
и нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У пос 
ник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечера 
одиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека 
иму служи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазари 
а кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p> <p>— Да види 
 на прилику... читањем полезних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више 
оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гра 
ова мајка, погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S}  
се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећар 
отписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугог 
пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар  
у Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не п 
>— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест да 
> <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо !</p> <pb n="176" /> 
, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десетор 
вао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лисичином, гло 
гачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На с 
јсила да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Из 
ка и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча  
, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам  
— подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и  
 би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске судниц 
а, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, 
 ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неко 
с’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јер 
то деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници 
ажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре. 
шло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што  
неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> < 
 из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и 
и се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловц 
 и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су с 
ој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просветитеља  
, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пијани 
ендар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шеш 
азгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Види 
 и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, гос 
к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>—  
ане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи 
 у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а 
џије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на 
стелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радови 
 те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за 
е с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седе 
 за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како 
мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска к 
те — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" 
е Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник 
ину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну 
ни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћет 
еротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и  
е нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи ру 
до...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо 
ће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини 
псеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су политички преступници...{S}  
..{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123"  
вој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p> 
рићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питај 
ружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров  
ан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа 
{S} Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} 
p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па  
 подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно,  
 њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, највол 
аћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас де 
преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разг 
бурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда 
 у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи де 
</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S 
 посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — р 
ротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће,  
..{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одј 
’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи љ 
мен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсил 
ему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она 
рећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У мех 
 да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће 
г балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што н 
овек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно  
Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита  
ила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се на 
човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S 
а колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више  
 относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печ 
ст ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угос 
тојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то 
ј влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор 
одишњег општинског писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у зак 
 те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву 
 се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, на 
 не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов су 
говара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{ 
лим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зн 
сци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписн 
у се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а ода 
рујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су п 
 љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу пле 
{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћута 
амо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те 
е, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао 
<p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n=" 
а се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и 
м, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим  
 ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени... 
госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи контролор, поклони се и превал 
пам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p 
е водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S}  
е то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он пр 
, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онд 
е.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима  
е.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} 
ене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже 
им лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</ 
оритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капе 
опцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила —  
ио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, 
/p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја. 
власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, б 
 <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на 
во их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први 
.{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачи 
е јетко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци  
" /> <p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три пр 
адбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћи 
сни Продан важним нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својев 
 подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претва 
ч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а то 
м, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја ј 
/p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — стаде служитељ мирно и у 
еста их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар д 
Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа  
о шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, б 
а.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми нов 
, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се п 
у ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви 
вим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, 
ланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, 
обратим господин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Со 
ди, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, ка 
...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер 
 — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је зават 
 у Стојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин в 
{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канц 
оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је н 
...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запита 
 господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати  
учак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од ку 
итлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и ист 
ану руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту  
направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим  
— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се н 
а се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обича 
о.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рек 
. молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n= 
</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбе 
 али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то 
{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра 
ти.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме  
а било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и мах 
 и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће т 
мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— 
и ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што 
о порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш:  
b n="137" /> госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Ве 
авио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терет 
 је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, гд 
="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је з 
дане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} 
су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на п 
и, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слобод 
народни човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображен 
о сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’  
брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли —  
 Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранин 
слетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Ст 
хар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је? 
стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а ш 
, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте з 
злану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти  
нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну  
унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, такв 
председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о крем 
и се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука и  
4" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, 
љена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относн 
</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво са 
ете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо н 
д ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса о 
/p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n=" 
прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не зна 
то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се бор 
че.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S}  
з нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити  
у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је 
аци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни госпо 
е...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша? 
ша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Тра 
диже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — реч 
давати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопа 
а, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке 
та веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја  
господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, и 
ићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом... 
уцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и стран 
усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. 
реко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, к 
молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Е 
о, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па и 
</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне —  
 у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један  
 /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи 
а, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чек 
Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов п 
 то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег коман 
аг ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лаже 
ла, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, 
вом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај 
о ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те за 
омишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Сто 
 разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председн 
он... </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на  
 Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о  
ви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја г 
 нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па  
, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Он 
н се затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким 
е оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан 
 видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’на 
 сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. минис 
 <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то ј 
 рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врат 
мо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође прек 
чи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{ 
 то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарат 
 што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не  
} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Не 
е је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у  
 и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласко 
ричати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближ 
</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, селе.. 
асмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему  
ри се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи н 
 у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледа 
ад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде  
е насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они  
 ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пре 
ази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата ј 
петан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на 
— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се. 
један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па р 
> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’ 
ијатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговори 
p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жа 
биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је бац 
p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу,  
ручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.< 
авио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући 
иха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани 
{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци р 
усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђе 
еш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, господин Кићо збор и на збору да  
на је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је постав 
припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо). 
— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О 
познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p 
е сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем сп 
 да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табак 
nit="*" /> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај ср 
 капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S 
та љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p 
 крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе 
д, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (се 
озвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше 
м: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмл 
ловима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос 
{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он  
ротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ д 
дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали 
: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки 
јете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p> 
ине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчк 
/p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди. 
 берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p 
а косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, раш 
затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плав 
да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али 
челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врат 
намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно и 
о звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе ко 
е и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има  
ви кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није в 
пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље  
ља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси кос 
ли на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испре 
.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, 
 Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка 
 к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о 
ој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамн 
!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мој 
би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из околн 
х воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио 
, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му бра 
у.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадиј 
а оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та 
 паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у виш 
ре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у до 
ца, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочише.</p> < 
д?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с противниц 
 Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p 
 <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја  
 дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш 
ли из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> 
еко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <q 
ионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја 
шу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан  
овима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу,  
е (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће 
тестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем пар 
а нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро  
 што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим 
и — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га поз 
 више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива 
а влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и 
— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код су 
е сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се к 
од изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Ст 
 је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхо 
 „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> < 
та! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — 
ме Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} 
 реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина. 
 он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се д 
њи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удос 
ракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко го 
еђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Ба 
жно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још  
жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и  
дравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље 
ет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> < 
емо, треба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, го 
Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Та 
вић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме 
<p>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико 
колико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђе 
?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо 
!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> 
у.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не из 
 и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине мини 
ико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: 
злен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милу 
е, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што ра 
етановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао с 
че, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна  
 бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем  
} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима нек 
 вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</ 
музом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам  
6" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— 
 Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у обра 
 јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да з 
ж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је чове 
.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи на 
ишта не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не 
то је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли с 
релости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом пос 
 поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утер 
од мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{ 
ег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаш 
сподом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам 
е таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду...  
т, али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да  
али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Јед 
едно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S}  
ла тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена 
петан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм 
дима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири  
јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарство“ <pb n 
<p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, си 
 увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — преки 
2" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву истори 
трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам д 
оскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник 
 Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Б 
{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се прија 
<pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p> 
ицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под расто 
је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он је 
 прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли 
премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о д 
браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, 
то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до  
носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који по 
све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сис 
а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> <milestone  
p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наст 
ник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко 
огопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам го 
то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин мин 
е.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Бео 
!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад с 
језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још јед 
е, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су с 
е, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> < 
{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и 
шом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради 
 тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му б 
ћемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок 
је њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— П 
дур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> < 
наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да  
се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо!  
р, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у шк 
ко је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да з 
p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат  
унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> 
е мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет 
p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре јед 
Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, е 
 да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општ 
подин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из П 
 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Мо 
наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже с 
угови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искаже 
е... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо у 
... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна с 
а декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... о 
лас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје...  
мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече 
ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и в 
 је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који  
идим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p> 
 настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Др 
репи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ по 
огне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где  
леуважени Честити Србине <pb n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а т 
о, те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби.. 
е стакларија опра песком <pb n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засука 
 су се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највер 
ридесет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — 
на све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два мах 
 попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће  
/> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и  
 запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — поче 
!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се  
ок у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што  
је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако 
еђу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на 
 Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанст 
ако нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господ 
 шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес 
господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као шт 
...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком  
, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код ку 
смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те д 
 га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени 
и не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ри 
ине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола 
да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом  
 чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на 
иге су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим... 
ожји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, 
трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на гале 
ојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други,  
...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S 
риликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она  
.. сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме  
о је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може. 
ај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути 
опе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p>  
итеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и 
се и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно  
ај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од најве 
 да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте 
ављена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, отно 
ење уживам...{S} Радујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту рад 
 посланик, господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународ 
 напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господи 
<p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно  
 да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки! 
нашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће повр 
раго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос... 
ој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жив 
на кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића  
е <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда з 
ошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Је 
pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помоз 
 а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, пи 
Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза с 
аницу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана. 
ан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала 
тре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната св 
ала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио од 
ваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој рук 
вече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њ 
} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" 
ази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али м 
да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жер 
на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће  
аља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески на 
p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим 
сци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S}  
н сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се  
 Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти 
е се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, р 
ње од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови,  
 селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, н 
е повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и ле 
 Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је 
 глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум,  
ише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе рег 
а је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, у 
<p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p 
апетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни  
скочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале  
...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа озд 
p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <p 
 динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, 
</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и пон 
дера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има 
 какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> 
 Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У в 
<p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска  
 Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с  
/> иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са  
шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла.. 
ло, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше 
S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат 
није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза 
д деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купус 
 на трновитом путу политичких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пан 
ји су слепи приврженици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, 
у !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочи 
 нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је н 
рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, 
ворник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капет 
рно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S 
кује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и  
p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у ва 
: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, 
гло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <div type="chapter"  
:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартиј 
амети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му н 
/p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Ж 
!{S} Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да  
<p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! —  
 Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p 
 Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре! 
посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... доб 
аповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него 
им те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу црк 
, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор 
лила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо 
 плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте  
ну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио —  
рчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а 
а, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</ 
а тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо,  
тарији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда 
{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто  
 и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{ 
знао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас 
мо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’  
то је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И 
ркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — 
! — подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свец 
е... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три 
 начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S 
} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да 
гару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — 
 Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није  
да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове  
ад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ј 
 краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, 
.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара  
е, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за го 
 затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у ш 
, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Пр 
 једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу,  
 даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу  
S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не трев 
ате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо т 
 дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, уст 
теља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тим 
 мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се  
ателно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Р 
ун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста та 
, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише ст 
 капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, вод 
олове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместиш 
а од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ј 
Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>П 
аправљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к 
и.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешт 
младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, 
о, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, 
.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <p 
реметане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаниц 
а у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они оста 
 потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко  
к, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа м 
 <p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим п 
Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам о 
 и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени 
ић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема т 
који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао.. 
 ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те м 
 И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини вид 
да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђек 
о.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</ 
се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Ис 
радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} 
свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено че 
ила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке с 
 чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над со 
 ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуп 
то веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И  
ега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш кап 
г учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој  
г Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Ко 
ед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака. 
се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад б 
икну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко 
у, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако  
ају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић. 
та.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и 
вару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те 
, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, п 
 n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити о 
а је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, 
али, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала М 
ло о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, 
ам, помало — рече Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио  
...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Ста 
ар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кић 
> <pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло 
д си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p 
бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практи 
ео!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пр 
а кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђе 
— рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити ст 
— Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољ 
, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{ 
: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Мил 
 десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контро 
n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послу 
се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S 
Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанч 
ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни  
у иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило до 
етова, одборника, поротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у з 
 је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној 
 сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у  
села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стој 
аше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изг 
рсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с јед 
 повести путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и отн 
у и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S}  
а, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, т 
>Извади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, п 
} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола се 
ече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, 
отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — ре 
к безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— 
своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p>  
ва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама  
ћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <p 
а нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p 
радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња 
пка, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> 
у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича  
у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича  
в. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и  
власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекрија 
ћа „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајућ 
авађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта  
водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду. 
<p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија,  
о сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овај 
та тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана  
Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зо 
еротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће изви 
еротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће изви 
лне општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стев 
ора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се т 
журба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети 
скаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Ки 
пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Осле 
 Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну 
ту са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. послаников 
лижњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво 
подару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богм 
ром непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само сл 
 вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... отно 
рним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општи 
рвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутр 
сага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>О 
едовечан човек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и 
се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћут 
ани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јах 
ао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке трећ 
гажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо... 
чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију 
а (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мал 
сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</ 
е књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и прету 
<p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим  
андур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погле 
} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и 
ва, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу,  
м чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а  
 и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преис 
и се с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних 
вика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, 
ти јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као ш 
смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине 
 шареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора 
а здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је нашао  
и Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господ 
/p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, 
дравица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> < 
стовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На го 
ред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она сла 
и, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта б 
 <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко ј 
руги дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, 
једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије 
цвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и с 
ат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах,  
а ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не зн 
 коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће  
а и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном угл 
 десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цеп 
уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб  
 столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише свир 
е се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помо 
а дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи 
нам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим 
{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за 
машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без по 
е, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; један „нач 
ча Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсил 
Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест 
и шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чинов 
е, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p> 
pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говор 
 у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви  
S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што ради 
ом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти ре 
е она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш м 
, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњ 
тра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од 
а он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном го 
аде, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и 
 рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, госп 
редан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче 
одан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да ниса 
 Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичн 
ша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ 
p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — 
огопоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застиде 
казне службе?</p> <p>— Ју&gt; ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није  
Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, 
 и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он ниј 
де су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество,  
 је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Пров 
 Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш 
n="84" /> да опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} И 
 је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} 
тво</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, 
т дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> 
отписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да 
’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије 
 за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — и 
имо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механ 
да своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће  
анка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог с 
, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они ку 
а су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, 
 сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Заш 
"77" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод  
ио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, оста 
тојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате  
хане.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом 
две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пош 
 Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено,  
...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div  
леда у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва 
ишња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите 
?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта в 
це хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и  
, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н 
ани кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам  
у посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа  
 људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type="chapter"  
 људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини  
а, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро д 
/p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спу 
носали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> 
 рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <pb n="6 
атра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручков 
 кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да 
тог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика по неки 
, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се скло 
— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих  
хово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће на 
еда основне и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако и 
 сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбуниш 
/p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио с 
а народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мос 
ло ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељад 
> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, 
је министарство од осведочених патриота и народних пријатеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите  
одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{ 
} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> 
а, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њи 
 па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилнико 
етри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сеља 
рић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> 
ја уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а ук 
и, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174 
главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јован 
ена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролор 
нио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам 
г света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је  
а се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по  
..</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало 
> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На свак 
 марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци.. 
Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" 
p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, 
обу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У  
је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Ка 
ака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан 
е живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха,  
 у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа 
алази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће мар 
S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многа 
ашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком  
ујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна  
S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ћ 
о из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Де 
ић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кић 
а шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} 
 доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се 
 врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извини 
 с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји а 
ивели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча к 
 бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу м 
мурића, народног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то 
> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p 
-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет 
/p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо. 
 Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мој 
мо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова: 
p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <pb n="71" /> <p>Ки 
ог градива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској кан 
, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављал 
} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час  
> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> < 
ад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, 
онтролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кућ 
о...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} 
 контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под с 
дниче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим  
и, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта 
и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије 
 трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива Богородица;  
 — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: 
> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> < 
новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош о 
ревић „Пећанац“, трговина мануфактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране 
n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мис 
из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а слу 
ао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим по 
газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...< 
 у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио ј 
и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст!  
вник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо 
ви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу 
дин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" / 
к био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их п 
туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24  
 ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла 
преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од к 
дин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пр 
збира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад го 
, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим 
<p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јер 
 сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метн 
 руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик  
отије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, ср 
здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и  
Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> < 
а, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да вид 
а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, 
вест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Ш 
д, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантиј 
оћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, 
а сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и з 
рпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како  
ица седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... н 
 пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до проз 
Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у  
уће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никит 
воришту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет ту 
p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи. 
и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, 
 (плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је  
{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако:  
магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обуз 
ри се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премеш 
нао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осо 
<p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћ 
фактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо 
ременом напретку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— Н 
! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође прек 
е би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком 
ли министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако и 
.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо,  
, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једн 
кић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и п 
канице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рук 
 своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да 
 чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта  
 прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква 
мену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, р 
ме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хте 
диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насли 
примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда... 
ла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо н 
Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ра 
ари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који  
о, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се  
пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је шк 
нутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан  
 <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као о 
 уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље ј 
 <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он  
о гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је  
А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има  
Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застар 
е ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда с 
ећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док 
ото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на 
списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за 
совачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас н 
подине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба  
 се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмет 
 што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А  
тар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет 
 Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију 
Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p> 
 ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нек 
 их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, кој 
м ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад п 
> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — ос 
<p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p 
ћа.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сут 
ју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо  
бљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица ско 
 народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чин 
му Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.< 
аше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече, 
нике, даје препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре 
>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; ве 
ју и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури п 
помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивањ 
аво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше 
} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег 
ој, следователно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радо 
 је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брз 
тву, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и до 
n="83" /> потписаше неписмене одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића  
а потпише неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Ни 
оји су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљ 
из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабо 
е руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремље 
ретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси 
> месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује,  
 њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, та 
осно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин 
— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукам 
реко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, нити 
иза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја,  
ца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје  
и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу 
{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у меха 
рави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је  
з велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку,  
је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Шт 
ра — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступ 
</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издр 
S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа 
једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје 
 он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а  
да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између м 
 и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стев 
ко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који обл 
иљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ? 
колаче.</p> <p>— Четири разреда основне и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.< 
 чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> < 
у.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани прив 
ти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао 
емундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли 
А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад  
школованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цај 
ио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је је 
пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухв 
 Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да п 
ника по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захор 
 Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се  
 Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и нова 
о као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?... 
ену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропас 
канти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрав 
 и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта т 
зи, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од  
 Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мр 
ацију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли? 
зора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијск 
<p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељад 
нише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.< 
 распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу 
 пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му ос 
а.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, з 
у метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио 
ако знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p 
јем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p>  
 Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш 
о општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом нан 
ногаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Гос 
. таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p 
 Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На п 
..{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава 
 погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Ш 
ста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскр 
ров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо!... 
к Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже  
не, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, ко 
ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се нас 
дан млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли ст 
обе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </div> <div t 
 он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Е 
пу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу  
што чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тим 
о и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја?  
сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам в 
Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер 
има и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здра 
е чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На 
{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, п 
ији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве  
едлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и загова 
о.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било о 
.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Го 
p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ј 
 с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибу 
 <p>— Пиши: господину министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Само пази на сваку р 
— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде 
 И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да  
рет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си  
омира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је значи 
ту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, ко 
ају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не приз 
ник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча 
д се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче кап 
 самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужнос 
макињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукн 
уначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си,  
у ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — а 
ислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њи 
рља столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку ј 
руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где 
?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја н 
Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле 
чи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!.. 
прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S 
посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... 
ег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођ 
т, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако ни 
меши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико им 
х крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима 
е меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава д 
Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља кап 
 писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије 
у...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо госп 
“.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимо 
кивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар  
на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ 
 ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш  
укаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} О 
о донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, 
о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је 
зволте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> 
, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — при 
м да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а о 
стали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље ок 
{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића са 
јаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у с 
<p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то ј 
 око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и 
>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку 
 Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан  
 И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} 
з обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче ч 
е чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и нап 
ресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланиц 
ећ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разгово 
чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183 
икну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита 
договоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код  
ања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна  
ун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газ 
нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине 
бавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старос 
за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окрену 
 тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни 
 су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом 
јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Ки 
.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера  
у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7" /> <p>Остала че 
да се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје 
’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да 
седа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког ра 
 нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Про 
чен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у  
елу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Пр 
притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шурака, не знам 
о Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти 
власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још  
ан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у  
батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је 
их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (К 
аметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не  
ма плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb  
уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ 
 смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служи 
онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли л 
ворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... 
зден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! 
чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, 
м, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагла 
мараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче раз 
ће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликам 
, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} 
 <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад с 
идића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <p 
шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким посло 
има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Поре 
ну дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабран 
Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} 
одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двори 
ло на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би  
е капетановим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам  
ра!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p>  
и је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујск 
ска, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се с председником и тукли с п 
ин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од  
канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса. 
ности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господи 
им не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар чи 
 негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина мин 
е, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је  
д урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и  
у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времен 
.</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо  
у у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да  
мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он з 
шо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине <pb n="133" /> и Посланиче 
 руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару,  
и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.< 
дио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По 
а!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто  
 рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми 
{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узм 
 нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог  
ног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви 
/quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам  
 Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашо 
спођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичн 
ињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачар 
у собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судни 
у „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом 
онешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу 
бек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта рад 
их салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде изв 
ија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честит 
> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири 
} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстарије 
Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве за кру 
ају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има  
по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени,  
 те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чи 
.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они у 
и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог  
 ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S}  
тео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће 
и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја  
шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, св 
е знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре о 
ину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> 
 док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходн 
н човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезек 
 највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премунди 
наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Ју 
икаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.< 
лим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља 
ј и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила 
у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени гов 
ј задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић 
ди, који ће га... относно... изобразити и повести путем општег народног напретка и које ја, на  
а се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да ради 
 Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео 
ам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими в 
у у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, за 
е зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, 
идесет дана затвора за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Казао је на једној прес 
 поротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</ 
 си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд 
 раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. 
погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице  
е збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још 
 на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ћ 
ење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнут 
к сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па 
S} Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загле 
ас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за 
ма говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а 
...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима. 
, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да 
ића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће та 
господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне р 
ри.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} 
 ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и 
ленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесе 
ој владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам 
да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питањ 
ну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих пи 
овци, <pb n="171" /> радници, чиновници и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.< 
 из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У 
азаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183" /> <miles 
 столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим год 
еограђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак бр 
едника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</ 
 даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како  
це, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту с 
орбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да г 
 седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору  
миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса з 
би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> ист 
— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на п 
.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> < 
ч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза 
 из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвет 
 голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: 
шапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свињ 
 шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје  
 у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим  
 на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масл 
десету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне 
петан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „П 
о ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: к 
звршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица ту 
Извинте, господине министре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није 
 Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугач 
уних табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <pb n="83" /> потписаше неписмене одборнике и у 
и како ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Ис 
људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога 
е „црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафа 
но изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакшира 
...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подма 
а.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удвар 
би, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу 
 на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче п 
м стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Ал 
 <p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе н 
реба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на у 
 партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — 
ам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> 
 на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напр 
— Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здого 
е смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S 
ала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се < 
за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на  
 <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она  
— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу прав 
Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на  
ом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о б 
рујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> 
како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се 
pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им ј 
="54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свекол 
оштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и с 
ротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не ма 
аслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је  
p>Многопоштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и С 
ће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не д 
 начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја 
ас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца 
. кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни 
ице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Сед 
рижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} 
Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече изврши 
воје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у 
данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било 
и начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликић 
</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Величанствена 
од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти зн 
и је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да  
ију ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог нар 
ли, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десет 
 члана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке партијске — објасни Прод 
пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнут 
едовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошк 
а.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, о 
о одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где 
ни је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси с 
Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — практика 
стављали рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је ту 
 резон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим  
дић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрач 
ша...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разу 
..{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте,  
/p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје,  
цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p 
у је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шарениц 
 кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле 
 и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваженом <pb n="132" /> господину Продану Жмурићу 
ђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, н 
} О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чант 
му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа  
ажи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Ни 
<p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (круп 
ски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушн 
te> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата  
е сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пр 
рет...</p> <p>— Политика! — рече Продан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде 
о! — поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коц 
капетаница</p> <pb n="129" /> <p>Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури ша 
чалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране  
г Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИС 
роман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер.. 
одинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет 
који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се 
ти у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџи 
> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>екон 
је тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да  
о од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима 
ало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добр 
сви опозициони прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а  
<p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде 
р.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он зн 
Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подми 
нате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје планове, да д 
<p>— Продужи, продужи! — рекоше капетан и посланик.</p> <pb n="114" /> <p>— По чему то, чиле ?  
ели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, 
срећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Проти 
арод, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Гос 
{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово  
јсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попр 
а ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве љ 
мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> 
тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Ј 
и прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита П 
у на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозор 
е, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“,  
емој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, у 
ете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Да 
а на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито задовољство, што му тако подесан и 
коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“!  
ка га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Ниг 
Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути  
мо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{ 
 благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе с 
 се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си т 
ако ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? -  
</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај  
</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попи 
d> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је 
, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо  
напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Је 
аводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше 
о употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капета 
тије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословиц 
мо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он се 
а видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па  
 <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, ал 
..</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Так 
свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и  
 пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старц 
! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете с 
је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадн 
наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће  
ојој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плав 
 да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем.. 
одужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта  
 два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако 
одана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n=" 
 не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за 
 а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S 
— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се пу 
вилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша ид 
и и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су  
један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— 
е молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p 
и образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p 
ајају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све 
ћу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у се 
бом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјави 
 то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтев 
Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске судн 
зиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жм 
највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да 
, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите 
.{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не ка 
.</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које 
је Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и 
 да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га ј 
ата свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловк 
е или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помаж 
у, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше  
 и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бра 
се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа,  
вим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{ 
јући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче н 
ом такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми  
ко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам ч 
 што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и 
у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије,  
оше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као нар 
 Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бо 
 само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило д 
} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих тројица  
пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је и 
те?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћ 
овара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била ки 
и у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У  
а седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад не 
а ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове кућ 
чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и ун 
>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стој 
 Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрил 
ало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — раз 
вајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — за 
бњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије 
За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађе 
ио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жес 
>— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуч 
а леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик Продан  
акомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупшти 
 а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" x 
учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића  
о казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: каз 
и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић мет 
 вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом 
коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваженом < 
је наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон 
.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, пр 
т!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и  
кајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p> 
, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу  
е делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: г 
ођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Б 
ине председниче, — стаде служитељ мирно и устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мој 
ићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме с 
о колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</ 
вори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа 
с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О з 
 из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да 
 час донесе хартију, припреми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} По 
и.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, м 
рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на 
говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај св 
>Продан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника  
 мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, к 
</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не 
 причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S 
ана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спас 
е...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке  
есном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам реч 
та и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило  
— прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се  
ред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозор 
 сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с 
уње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, о 
не саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог 
ј се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао. 
тпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у 
невни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне  
чник) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после проч 
пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кић 
био одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума шт 
кне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак  
до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капет 
а да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја,  
је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсил 
ове нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и к 
— узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред,  
н је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“...  
вољан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је вран 
ш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадн 
ћ, Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жак 
p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редо 
 подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила т 
десет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к 
"80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим 
дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по војничк 
јиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз нај 
рсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на сто 
.{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S}  
>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n 
/> <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе  
ет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А гд 
 <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, др 
д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Ни 
сет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу.  
сеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а  
лужим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики  
ало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дво 
 тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише понеку, за 
дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се  
 да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празн 
е, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у 
: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у мех 
тељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од они 
т.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе  
чку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и тро 
ењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{ 
 шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалил 
идићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа к 
е многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш 
 Државни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то д 
ца у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И б 
радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајк 
 Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прст 
 Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти 
твени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом 
цију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, коман 
е звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Ш 
 мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћ 
дне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људ 
’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног д 
ите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на 
 <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила  
па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овц 
р, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао  
 на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb 
 не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни љ 
..</p> <pb n="159" /> <p>— Понеси бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај 
а два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — оби 
} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцелариј 
рче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p> 
 апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом 
ужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да  
аницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш  
жу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варо 
петану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било п 
 господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи 
Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: 
ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише 
у: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја  
ремер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде  
раже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто  
су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог 
м углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђа 
чио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у уш 
а.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе,  
ки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p 
дници, чиновници и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун 
сад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их,  
штву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те друж 
ни друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде п 
сав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак,  
корно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Ст 
 надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви с 
. нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их 
сподар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> <pb n="15 
талом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у  
— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим 
— рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Жив 
 трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети с 
се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, оста 
уху: шареним панталонама, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у 
тојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселни 
ца уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим 
и, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе п 
и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразни 
<p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Ј 
шке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још 
и и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом  
о до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</ 
ају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, в 
</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина  
 дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза ваја 
д сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, вла 
м годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S}  
тна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И 
а јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу 
ким сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамуз 
/p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти кр 
осао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан ч 
ућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше  
диже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S}  
шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— Седи,  
 овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа 
ним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које 
сак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{ 
ко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дуб 
— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p> <p>— Што? </p> <p>— На 
је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> 
Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, пр 
р!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте 
 даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци н 
ик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</ 
 имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као  
а истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да  
.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} 
о крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме,  
 поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћ 
{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с  
куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу пре 
несе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио. 
ца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о п 
тупам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p>  
у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у ов 
, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна и 
н је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозв 
> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик за 
м врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му ка 
, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времен 
у слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не мо 
 синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се 
} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} 
ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу  
ју, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> < 
.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’ 
S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" 
— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с 
води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић  
та.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече ко 
<p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S}  
шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми 
S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S 
 <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти  
дне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?< 
ад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га з 
Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо 
, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и  
кују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају ба 
ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један с 
а и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и он 
Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S}  
 <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелнику среза...{S} Председник минис 
седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа 
 ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти  
ан до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— 
уштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беш 
т криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} К 
По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим  
 овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — за 
а господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео б 
е?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у 
фани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као ш 
и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S 
те, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је  
илици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрм 
 овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују з 
 </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комиш 
ури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гу 
мер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће 
у службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег п 
амичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће  
де Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст  
 мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег п 
 <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> 
ориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p> 
— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p> 
Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: 
/l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихо 
д кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:< 
 он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од са 
а смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> </div> <div type="chapter" 
ле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. мин 
! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу. 
на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим током, како су остали  
 зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с рефо 
и, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у 
, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кр 
ело и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зи 
комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му 
p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад  
 и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке  
 му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>С 
о у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, он у 
м ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 
, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и  
 пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници на 
књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури 
ек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то ј 
ш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглу 
 гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда мож 
 и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и папр 
ружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас 
е стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, 
а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истура 
иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бр 
 пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавн 
ћа набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећ 
.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да к 
и да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{ 
леда на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Б 
д беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лиси 
причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостиони 
 како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је  
Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16 
} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „ 
е и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта 
p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p 
кве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша 
p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} 
p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посла 
ржавни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и  
то, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, госпо 
злог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и 
 захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом 
о, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — разд 
 се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к 
 си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то. 
волте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Н 
ло, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни 
исам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. 
е и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлић 
 се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим  
ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ј 
пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му  
чи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу перо 
река се председник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на в 
 скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пру 
х пријатеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзи 
на, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан оз 
ој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један 
тео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи...  
чење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодита 
 Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус прич 
 веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче 
а, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>—  
ао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи јед 
е је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не ос 
 двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом 
механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га доко 
расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим током 
али наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе о 
ли ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} 
ори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше ч 
же, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин  
азјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје 
то је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик 
чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} В 
 кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ 
те.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, кр 
, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли  
 иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врт 
ина Продана Жмурића, народног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, 
/p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави  
 први потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Наро 
јају мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Про 
ти.{S} Треба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не  
одне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> < 
 из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну кон 
опозиционари, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним 
жи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење тег 
 чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести.. 
Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а  
бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да т 
n="154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и згр 
 својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође н 
<p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тор 
 је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, зн 
ришту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто заг 
 Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју  
лавни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S}  
S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Прода 
едан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће  
ко ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног приј 
куто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте о 
журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, 
аћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много ј 
ици — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па 
а, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> < 
ан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“. 
о си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволт 
>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве! 
овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник једнако рас 
ти мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити 
товарено.{S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог држав 
 посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га свој 
гу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели  
ик.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — прого 
врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само оста 
рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео 
љно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p 
це која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа)  
 Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и по 
 у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевим 
т, гласовите водене 1863 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада 
рочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да 
/p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодо 
спође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <p 
о пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p 
о пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p 
руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} 
климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо м 
о је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голоб 
 и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће о 
ји законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и  
род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје 
и Миликић.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекар 
н стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се  
 наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београ 
ад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, молим 
им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на кој 
едан „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кме 
е ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну 
S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, 
д да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе  
е рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку проз 
помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се  
> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно је 
его да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Е 
мен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти,  
род, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас 
"43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, 
ма.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи  
иканат !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обра 
одо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени б 
ле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из  
приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где д 
е дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Продана  
> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>—  
кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</ 
 па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју  
редседнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ зат 
збир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о 
ди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} 
штовани народни посланик, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд ј 
 <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана па 
 чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећа 
ад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Прода 
 Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бог 
и шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бо 
тице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се 
<p>— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојк 
ан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је К 
/> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а  
обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p 
} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко 
иче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p 
вори чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза у 
а, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спр 
ад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди  
 Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта 
ан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од сви 
 <pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је 
опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p> 
оба председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог с 
p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где 
<p>— Што? </p> <p>— Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двоји 
ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </ 
, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p 
аја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? —  
, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тих 
илази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разгово 
Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књиг 
{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћућ 
са јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извин 
беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутв 
другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја са 
нчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођи 
/p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се  
ше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта  
осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, н 
пасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кић 
главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра 
нај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или  
, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још не 
 у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га жи 
 чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би  
аш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! ш 
 пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што и 
</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио  
лан како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелно 
ро, бекуто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изв 
а разноврсних колача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико  
га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из 
ата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, от 
ју и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да ј 
>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бр 
о с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом 
и и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну  
ео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири 
— проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сам 
и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си 
 огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S 
 као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, 
ости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Је 
рму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем  
остију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојч 
маже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања  
. тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито задо 
(а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је  
 ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костад 
ога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, к 
поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе 
ја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — 
ј има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо!  
емо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вре 
мо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Сто 
нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздра 
Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механо 
 — практиканат !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимни 
ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да 
апетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима  
урића и највернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима п 
не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите с 
однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га пог 
 бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десн 
искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’х 
отрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата 
у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се  
 баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина, што ни 
голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p>  
>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S}  
но, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закик 
восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p 
{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> 
ћи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони 
капетановим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам ми 
м случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја т 
 уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p 
 првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово 
јели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст 
 ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, п 
а нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће,  
ад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви с 
да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да буд 
3 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, пов 
ма пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Ка 
 ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се г 
ију, пуну млека.</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p>  
штована <pb n="137" /> госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грч 
 се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знаје 
.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се  
се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре... познаник и штовалац — ре 
 Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси 
че Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи К 
S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> 
S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Н 
нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — 
 <p>Она жена под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишње 
есе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду 
мо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед ук 
те ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Ч 
ш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председ 
ећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чеш 
— кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — о 
...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ј 
p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка 
у.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем ова 
 и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="10 
не и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какв 
ко било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитив 
из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас 
вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетане!</p> <pb n="19" /> <p>— Хвал 
/> <p>— ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ с 
м.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — 
{S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.< 
— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписа 
 рече порезник.</p> <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Си 
мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од ап 
/p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте, господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у о 
има састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису  
а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Све 
{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, ова 
 <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Беогр 
омаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу ч 
им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од ког 
рији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у р 
<p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важнос 
сте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, ди 
није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића  
егрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише п 
ту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи з 
под заградом: дугогодишњи званичник) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У најве 
на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од ка 
зитар.</p> <p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику мет 
им чином треба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чул 
 владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је  
коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му по 
Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у м 
ад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и п 
’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p> 
ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се њ 
 да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене  
уштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад г 
ко дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном либадету с 
и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S} У ваши 
 <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S 
{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Ско 
етаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба м 
/p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, бр 
име убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни 
инићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго 
тије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке партијске — објасни Продан важним нагла 
учају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} В 
! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> 
ку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози,  
ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и 
е нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— 
 па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо 
и једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на ње 
је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвал 
 с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{ 
те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин капетан! — р 
спођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н.  
чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одр 
поведи Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како  
„Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одбо 
.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} 
, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје упуства капетану, разбира за кретање опозиције,  
е удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од  
има Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир  
ствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тражи још два 
азао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем 
.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад 
ој стриц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и  
..{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез 
одан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — по 
мо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војс 
} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу за 
емо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо !  
говоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Ла 
 наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се 
нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S}  
 допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим младог пријат 
образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p>  
, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад 
тарац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели 
Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила  
пштине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{ 
 га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запит 
едњи пут, гласовите водене 1863 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S}  
S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад м 
 Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председ 
месиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И ост 
петаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’т 
лованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете  
p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p> 
исара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије ј 
?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шт 
к“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук ста 
о ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} 
uote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам св 
Жене <pb n="186" /> месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије  
раше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгл 
зисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита  
 и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је председник и ћ 
шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривиц 
, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком <pb n=" 
 ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева ка 
еда у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она послан 
<pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим др 
колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразити и  
сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни наче 
та остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде 
ображени људи, који ће га... относно... изобразити и повести путем општег народног напретка и к 
 месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</ 
словима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том пл 
некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако  
собито задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија 
душевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што  
одарни — примети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{ 
 и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и пом 
шег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: наш 
2" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, чов 
лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је нек 
 два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се  
дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречаг 
 на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћута 
" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на 
сило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на ов 
уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, 
емате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлаји 
ш’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште 
пих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и 
 <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта 
ио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</ 
ас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата 
ма ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик има 
ућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руц 
 реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све 
 састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —< 
а време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да раз 
вчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачека 
и, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све  
</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми неће 
петан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’ 
и се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та миса 
 шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати 
па.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го,  
 помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, д 
/p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на 
 да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Ср 
та: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи 
 ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без 
па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о  
ед воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надглед 
ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у  
 је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смеш 
’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандур 
ви државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и за 
еротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимов 
коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прих 
ити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шт 
и, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кличем:{S} Живело „ 
премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког 
; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају 
е и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капета 
ак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био ј 
као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“)  
сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан прич 
— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Уну 
стале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не сп 
ити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао д 
 посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што р 
да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158  
 тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али 
ј прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се посл 
и, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћут 
упише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које  
елова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на в 
твом..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средин 
а нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор,  
љака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> < 
ади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е са 
дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, нес 
 жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа,  
и и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“)  
 брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ов 
 ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S}  
асти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну 
, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капет 
дина.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито посл 
младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и з 
 облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко и 
бавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удад 
у затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори,  
 Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... - 
b n="18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p> 
22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и  
 дела, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи 
о, учо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на вра 
да или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају  
</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb 
а, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој зна 
па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве 
овемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S}  
— насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} 
</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцела 
{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета  
каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мај 
о овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар М 
 Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — и окр 
 озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичн 
S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави м 
 скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-п 
{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стр 
, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац  
, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити 
, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А,  
ас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ 
га, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му  
рачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чем 
ароде!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p 
етаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше,  
ика.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа 
а ароганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју&gt; ју!... па  
розору своје собе, размишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме 
јпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има ст 
и, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кл 
вару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чак 
 најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферов 
ате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразит 
десеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата М 
 /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе 
редседниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на  
Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика виногр 
 Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће оста 
и.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шуруј 
вора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу 
ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је по 
“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капет 
— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— 
а, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике 
ла прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се 
и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да п 
.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S 
уши, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која 
ику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>—  
е, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</ 
ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш нико 
звири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Мил 
Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} 
>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о  
беде јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко коб 
</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили,  
 људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих сеља 
/p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир  
јадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S 
меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да  
јица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тр 
 за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на как 
ачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>В 
а.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој 
и накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац у 
ти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмур 
 другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} О 
туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, 
ротивницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, 
{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба ни 
е и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Он 
{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да иза 
 возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао 
— „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S}  
стина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>24 Децембра 
> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n="43" /> <p 
: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капета 
о су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо дос 
што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о шт 
<p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n="128" /> < 
.. фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила  
ете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне с 
ли ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш 
жавни.</p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Отно 
тије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокој 
/p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да 
инистровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан мл 
ко, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и прес 
мо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— П 
 Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb  
а Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос 
п Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде 
у непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S}  
абак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плаву 
цељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди председн 
чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’ 
— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! —  
и, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата и 
 од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка,  
други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи воса 
, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени буџе 
Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, лел 
мо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао 
а зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те стран 
 Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о ст 
!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n=" 
ако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: к 
ни таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине 
артији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабране дружине, управо словом и делом  
 скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... к 
уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море... 
ове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише  
"107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послужу 
 сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S}  
Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти р 
јавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате зв 
оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, 
редседник министарског савета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог  
ас <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина посланика.</p> <p>— Хв 
 да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована 
начило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне д 
мер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> 
ечи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од ов 
к домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је нашао такво гостопримство 
је и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима 
ик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жму 
<p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усу 
оља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те 
свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> 
 — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи 
p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" /> < 
> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два  
оша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поч 
.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код  
 воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли з 
им иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако 
за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетан 
ва баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која ј 
 к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подво 
га за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званиј 
ко занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклониш 
 главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестано се изв 
 Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, љу 
S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— 
 корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у с 
бука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколик 
 де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт огра 
 остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депоз 
 и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигн 
улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, < 
 села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, 
о...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштан 
зиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић с 
p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на по 
 друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пре 
о с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам в 
у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирс 
а - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан с 
велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и  
е види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запа 
ролор подврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он под 
 доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што 
је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, изв 
к’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, п 
чи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Там 
облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и 
кови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из 
даље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе 
приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову ча 
им чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њег 
удије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“  
 на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисага, био  
рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи 
шио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причат 
ну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де 
>— Молим, господин’ председниче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" />  
оју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо 
он!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство, послушност.</p> <p>— Увек, у  
ну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на  
 — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се в 
видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све излож 
и, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> <p>— Пристао 
традан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да и 
едног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ослови 
а чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетко се осмехну Продан.</p> <p 
 сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Луп 
 у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и поса 
а, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</ 
у душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се  
нке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву 
затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелиста га 
рикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина по 
тан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и новина и м 
, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу 
ком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> < 
 Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад н 
> <milestone unit="*" /> <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве  
Продан Жмурић.</head> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спа 
тојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p>  
м жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Кић 
 рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и ло 
ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме 
а чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како  
ајволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и 
т постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да с 
и Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.< 
љну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их вла 
 Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој партији највише си 
...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p 
је, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е п 
не!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на ду 
е сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав ту 
>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе,  
, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа 
више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролећ 
Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} С 
од криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића б 
 сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за о 
ну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непр 
Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина, што није озидан мос 
А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао  
е у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравиц 
ећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за  
а леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш пароки 
очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Поштованој Историји...</p> <pb n="72" /> <p>— Неће бити тако — при 
ар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те 
а ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море? 
 млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!< 
пио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Ј 
..</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густ 
уку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, о 
а игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што 
м...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин капетане — рече  
па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше... 
ћа.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Пе 
о дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачн 
ђем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169"  
томир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју  
 нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S 
, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Сп 
 викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетан 
еста!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p> 
ију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко 
p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче  
Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни 
{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! 
 том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је дол 
кружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секрет 
S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> < 
Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Ра 
дижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} 
 ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојс 
Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Может 
где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад не 
амо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, се 
<p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <miles 
е ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је д 
 — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам 
а је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствен 
нара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спас 
, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо 
на, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изм 
ика и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи 
у.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како ка 
празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много  
е памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И  
ћанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, 
Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председн 
ти у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<t 
ле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" 
 и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико 
е четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Ка 
} Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа пос 
авац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како 
у могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то ч 
тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бат 
убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, п 
н седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђе 
 па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — д 
бе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј 
... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не д 
ица празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути 
тање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао,  
 и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако! 
p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здрав 
p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одгов 
е сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецка 
још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му 
 Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде  
јат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! 
о: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојиц 
председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовуд 
рви људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплав 
р — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — с 
 што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо  
 војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби! 
, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и О 
аво, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи  
 припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} М 
а се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез 
о, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...</p>  
} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи к 
> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант бат 
> <p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизн 
а се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит. 
окојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим  
а заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="112" />  
мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде у 
народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мосто 
ли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задруз 
 свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапет 
ог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев 
 жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом пре 
ead>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о о 
 шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} У 
дном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Беог 
жније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Ки 
 <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— 
а викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не реч 
ј... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Ј 
више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с  
p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи 
гледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по  
ове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти во 
посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју 
ше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>—  
 упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај к 
ним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој 
 и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко 
/p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о уве 
...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Мил 
ква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} По 
томире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли ј 
сподин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по К 
дим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче из 
је се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим в 
де их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.< 
з доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече  
 једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писм 
не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, д 
ичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха 
 сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан 
 :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче м 
и:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа  
редседнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на п 
 <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Жив 
али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујем 
аћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог 
разе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и при 
лу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори М 
но, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима. 
ркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а о 
 је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се нас 
у песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S}  
</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом поз 
ве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезу 
ослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном,  
сакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта с 
само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар 
</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викн 
и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... она 
ани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и њег 
воду!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. 
но...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S}  
ду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја !... <pb n="18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има л 
</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже р 
о, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем 
род, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана 
p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем:  
ка брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу... 
... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсил 
знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрош 
овек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке...  
у :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу 
но Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећо 
...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно вид 
арицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И 
е своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марв 
огатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — при 
ошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо 
мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си тр 
ин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задр 
 причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим пут 
S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и с 
м се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, госп 
помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се  
чи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, ва 
<pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносит 
се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p 
еравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени пр 
емој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соб 
<p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прек 
им.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу 
обар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, 
е дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на т 
јена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи  
 сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком  
один и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад каже 
Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, п 
знајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S}  
и — погледа председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он 
уму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} 
ош десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћају 
 Изволте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S 
ко ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим  
..</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја, што велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, зла 
, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво 
 Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S}  
 док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је. 
је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук 
авље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш -  
чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{ 
ије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћ 
олте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окр 
 и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш 
стави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Ниј 
кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} 
ркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p> 
, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и к 
из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к 
куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господ 
 ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо ј 
>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Је 
а сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша 
 Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог гр 
т виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, в 
</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, 
... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи  
ивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте, го 
еди, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како  
озовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој к 
а је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, мног 
/> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха 
у, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мај 
дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, га 
..{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...< 
и да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те па 
Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопошт 
к, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <d 
ве на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али з 
 радиш овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се по 
ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми  
х помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за 
и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку сво 
а брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb  
и путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, с 
јка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну с 
ом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задо 
</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, К 
то ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим.. 
И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код суда 
сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се кап 
 изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Стар 
 /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју 
 <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат ко 
мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет т 
шњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површи 
сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се да 
ла с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђ 
 онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове ду 
 видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, 
 о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Исти 
о пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће с 
Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на пре 
Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здогово 
смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S}  
а влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb 
Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правит 
видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па мо 
казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казал 
усте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Б 
еко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом 
и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена  
ренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза 
ило.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ? 
еници да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила са 
 рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде 
т, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече п 
 у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије 
са њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пре 
сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни послани 
е би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</ 
е би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим 
 то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо о 
и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не 
 n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћут 
х до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone uni 
. рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је  
 на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука 
ну — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит 
шали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа  
њејшој Конзисторији.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти как 
 Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само 
какује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.< 
о, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше р 
м би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он н 
 Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: 
ик сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим 
он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — стаде служи 
 село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека гово 
 не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...</p> <p> 
аном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигн 
 знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезу 
<p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S 
кова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски  
’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по  
ушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи пре 
тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здр 
и? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и  
 ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и госпо 
и...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} Она ј 
и се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржав 
а на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, 
 ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би  
о је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, 
етан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годи 
добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и по 
то више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спас 
вани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја 
и, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два час 
сла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам 
тави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ р 
а и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, по 
...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас. 
 Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — ск 
3" /> <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је исти 
дина, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских 
 сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: при 
 чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље 
,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, ч 
ајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес 
, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана 
Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем да 
ије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници 
а вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од к 
инити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Дина 
ри !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри.. 
ти и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му 
у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и  
..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар 
 „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајга 
посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачун 
их тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пе 
 да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила м 
израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три најви 
 јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{ 
/p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и 
у:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S}  
премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише 
на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...</p> <p> 
p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кр 
 у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ 
 дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по 
, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибу 
 и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се 
уди, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type="chapter" xm 
уди, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шт 
м путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављ 
ем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће  
к поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да 
} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.< 
тоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она п 
{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на иг 
качу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му пр 
} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на пос 
нда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нем 
панталоне; чизме, црну блузу постављену јагњећином, накриви астраган шубару, пребаци преко раме 
 смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p 
ића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — 
на капетана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ј 
...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, је 
 У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} 
b n="110" /> <p>— ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо.. 
ло овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с ч 
аре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој  
— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p>  
аже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жму 
у — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресн 
</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Ј 
атила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p>  
она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе. 
 Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, — 
.тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> <pb n="154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаниц 
 варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси. 
волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Р 
адили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, из 
старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="102" />  
,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе  
д Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију збо 
 га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>С 
>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ с 
вет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Продана.</p> <p> 
Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, т 
зден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сла 
дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу,  
> <p>Њих тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа  
, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не раз 
но окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’  
<p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и вла 
 <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта им 
о ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман 
 па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бо 
 је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин раз 
> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже —  
 лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>—  
ма то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што ј 
а, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести. 
 и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па продужи:</p> <p>—  
аду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио 
 одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадв 
 Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} С 
и колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове 
е Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.< 
рвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко  
ији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новц 
не попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко 
абљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, б 
анцеларији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико  
им кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је 
и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, м 
овек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гло 
ав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се размета 
и лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе 
.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— 
ко има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, 
<p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послужив 
и Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</ 
 на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наме 
ика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, н 
та Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се 
 бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну 
врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо мој 
 Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, поре 
од амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - т 
дим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> < 
јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеш 
менима.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај 
 а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" 
шти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> 
муца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на прем 
реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> < 
капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите 
а, па ће рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> < 
те браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се 
пе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— З 
едало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменим 
дија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мо 
 ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ ме 
 руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије!  
поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Брани 
са и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, з 
де, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћи 
{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мо 
>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек 
ладос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p 
ије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Мил 
о саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{ 
аћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљ 
/p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се ни 
а у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Ки 
—додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> 
 Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p> 
ија страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данаш 
>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p 
а сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови по 
аву и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има најле 
целарији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обав 
ио прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке в 
који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто в 
, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта  
и се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао трен 
баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља поскуричког примирителног суда у ком  
ао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кров 
: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</ 
и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" /> <p>— Под 
е слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И,  
} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу 
евукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кме 
> <pb n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да 
лас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба св 
ривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као 
ту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не мо 
ака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је  
мус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је гово 
а тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су небл 
 Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио 
 ли познато томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој  
је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет 
атомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, с 
ас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје  
 <pb n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p> 
.</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде  
 <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече  
есно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и ку 
а колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмо 
е навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије 
дао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{ 
у?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај н 
асељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода к 
и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се т 
.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</ 
уке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаш 
 с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и к 
Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> 
полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће 
не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и зат 
та.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи тре 
а све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из је 
Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи н 
ко ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о 
,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, 
ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, ко 
еља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је  
пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе п 
тан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — ц 
, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљт 
лавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није 
амо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господ 
тарији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb 
ило, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку 
 разгледајући околину.</p> <p>— Природа је цар васељене — рече посланик, сећајући се да је тако 
брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} 
штим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила  
зећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Ма 
’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p 
Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити  
ција страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и  
тогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чем 
n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница 
у госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе  
а је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј 
л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе. 
p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ра 
<p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује 
ead> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb 
алом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би  
Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да  
о бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци: 
 звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи сн 
 је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Ј 
а се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p 
 и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је 
Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и к 
...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.< 
а, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> 
 у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт наје 
кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’д 
речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори К 
жете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи 
титај славу госпа Премундировки.{S} Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p> 
тара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће 
и удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>—  
t="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред б 
целарију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је о 
 госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач! 
аследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више о 
ла, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полуг 
ежим пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, 
ји чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове к 
p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разл 
 Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— 
упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао с 
екну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је гор 
на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог пожи 
Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да 
ачи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, п 
прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, д 
пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погле 
вено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласком и  
Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да с 
кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса 
ојица.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да р 
тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Прод 
вините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборави 
а...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело 
ише.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, от 
 се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мар 
осподине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...< 
 наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p 
е и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер,  
е трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан. 
ћа, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n 
>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крс 
 влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих ч 
Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p 
 ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Сто 
кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када 
пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кић 
и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрљ 
стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штет 
контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, ј 
ве село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса  
окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклоко 
моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време 
/p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је ка 
ћута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо! 
сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста о 
{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од на 
 његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они др 
ише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи нар 
 И он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у К 
лем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала,  
раза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мај 
 осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у сво 
 се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, без 
у се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто д 
остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{ 
о прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро. 
да их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратк 
Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рука 
о?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p> 
 а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја ва 
раћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начи 
 па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујс 
конома из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чуд 
лаго сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрште 
он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И ме 
ашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.< 
уда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У оста 
> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцелариј 
алерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и 
до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у  
в положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичко 
гољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло м 
оворио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио ј 
стинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузим 
: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га 
га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, м 
рженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, н 
век је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће  
с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољуб 
ри о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле 
, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на коли 
и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да 
јте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где  
/p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Ки 
езун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија. 
блаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, ста 
нгије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „з 
хвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, 
ди...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде с 
n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако 
Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га б 
Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и пам 
ће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за рук 
откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„ 
e> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, крвол 
бе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n="181" /> <p> 
а у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стр 
оред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потпис 
в је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поло 
 спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њ 
 сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (и 
а и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаљ 
/p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено,  
 нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).< 
{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри св 
 <p>— Молим, господин’ председниче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60"  
самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ј 
/p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p 
ратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S 
ље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско 
 се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се 
му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким  
аћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мен 
пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево м 
та је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандур 
По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза п 
стио.{S} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури 
о више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откид 
е је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у 
ечемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било  
58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалси 
 које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на  
Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће  
 су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто 
ојнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин  
реме док се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Н 
с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S}  
, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види 
тан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, 
ојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек ск 
жење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који 
ете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — ре 
ченицу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад  
 већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио 
а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — ал 
о пре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И  
кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању:  
 практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12"  
о воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да ре 
укац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у зн 
, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркали 
>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што вел 
а изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <pb n="83" /> потписаше неписмене 
не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Рист 
 сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути у 
 вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n=" 
 децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И 
 једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже 
ац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p>  
лично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <p 
ој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Али од  
у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића 
је и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: стари 
 бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом  
, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, ка 
p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капет 
један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дува 
 мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа С 
а погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извр 
ами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђ 
>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код кривор 
уга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види 
/p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред п 
 слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мрт 
ојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ј 
— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха,  
атеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник јед 
та, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела,  
г дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с  
е како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} 
на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</ 
ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — за 
ору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> 
 фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и  
ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина 
кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ра 
ек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у њ 
> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол 
зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па 
, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу.. 
ред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он 
акле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да с 
S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру пре 
ичан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам 
с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече 
, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао са 
а у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Т 
ке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала 
је седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, м 
о заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече 
а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>—  
p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа 
знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом,  
ао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па 
еговог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило поглед 
ружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p 
ога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — ре 
> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си,  
еди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S 
о ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате мед 
ечемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе 
и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зн 
чи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе 
баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ 
за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p>  
мо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машин 
и одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници то  
</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си  
спо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да 
о!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb 
исичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, пос 
рцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед М 
м:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаниц 
 у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ј 
еграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода деп 
 како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше ку 
 дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе узд 
на намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивн 
тано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе 
тије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} И 
задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У 
им разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, т 
у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових ј 
).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и о 
 Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста 
и“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике 
аке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоруч 
у из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38"  
/p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста 
слама?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пал 
је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти  
е овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио 
је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз о 
>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља,  
ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у ко 
“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко 
оворише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече 
 сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом с 
 да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" />  
рилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се послани 
ва дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи 
м..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине д 
ате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово ј 
орним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесн 
ојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговора 
о уздану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећ 
родан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравиц 
ажи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно  
ља поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанст 
а, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са нек 
само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му  
Ју&gt; ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за 
је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао  
пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом,  
е то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би  
ао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек 
и никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јер 
ефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p 
е пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Ниса 
Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p> 
магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{ 
шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препо 
b n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на 
зме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога  
Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиро 
 глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задр 
пекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији пр 
 Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више 
људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тош 
у салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших неприја 
,“ пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чини 
} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се  
ана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једн 
лио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је  
са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о  
} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>—  
> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p 
риповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али  
кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чич 
ака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађ 
 : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи ду 
> <p>— Наш узвишени Господар наименовао је министарство од осведочених патриота и народних приј 
<p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико и 
тарији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type 
и и њених законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно  
S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица зас 
ио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и ме 
да није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама  
то је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S 
, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а пр 
 миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се  
 месеца његовог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач н 
, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина 
омолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Хрисантија: осам конзи 
окладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести т 
е.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач з 
ико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За т 
ден пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцела 
ени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мал 
изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни по 
} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и р 
о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, 
вом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био м 
и а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и м 
ој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} 
, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шуба 
а, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Т 
ањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна в 
саху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>—  
ам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{ 
ну преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те о 
сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p 
 <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче раз 
што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, ка 
иш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p 
јте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти 
лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не з 
кла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор к 
. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{ 
Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића 
р иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш 
исао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић  
и у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{ 
S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта  
 само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што 
 турског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави  
м брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и ла 
ичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једн 
епристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелост 
 да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији 
ор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све. 
> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит В 
 пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том 
Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посла 
ушмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је 
а ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни пр 
иновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, а 
 влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш уз 
} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом не 
о допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над гл 
е.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир  
је се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до подна 
чи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И  
о.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на гл 
а и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина 
ред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што 
 си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на с 
к виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па с 
гох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане. 
вирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} О 
укам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} 
истаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи ра 
партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу ил 
!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Ки 
а врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>—  
один...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S 
ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то имениј 
ољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако 
{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он п 
им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да  
ићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...< 
 коње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Ниј 
к.</p> <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>—  
 к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи  
а све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се лад 
петане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја р 
нистре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој 
</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, тек да 
ине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и т 
 сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара  
е.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S 
и пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ,  
 тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и 
, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је  
дан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици  
чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" /> заузети такав положај,  
 n="111" /> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с 
ни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, госп 
пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. 
и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <p 
ко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио кон 
 разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити бољ 
а печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан 
рста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се  
и оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади 
ажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми  
на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе 
 кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, г 
вски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{ 
вите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онд 
 још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се уне 
tone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично < 
но, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо  
иве отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруц 
имети Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’  
додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи па 
и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови пре 
е газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложе 
бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није  
војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, 
а изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића п 
ако је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља  
 осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио  
Тима.</p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црв 
<p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић по 
ио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и по 
о-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе 
а Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, 
здрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати  
ила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — од 
места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S}  
јаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — п 
пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p> 
ођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— С 
они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде  
ј — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог 
ај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица о 
пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је предс 
 путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим ј 
механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу  
баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере 
тио за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механ 
 који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остав 
смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— А 
ет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p>  
рту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су  
игај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И.. 
На премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — р 
ом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био 
лици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами мини 
о време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар ли 
ата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку ш 
адњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично 
...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три 
челног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пит 
чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, 
к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он  
и ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S 
ргусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово дана 
ничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос г 
о.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди.. 
м словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S}  
а читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То је 
је их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>—  
у око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је  
е Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су 
</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па  
 послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у 
 казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многоп 
ре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магаз 
им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет,  
код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} С 
промрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — додаде К 
ин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не з 
господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наред 
> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред вод 
оре, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— На 
те, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нан 
ајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка 
 кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас 
цвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу по 
нка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начел 
 показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило свој 
м преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њ 
ледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци,  
 дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у амурл 
{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, д 
а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, 
p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише 
ом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као шт 
.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има ј 
дребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зн 
 једномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. саз 
 подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! —  
 ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде 
ој служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна време 
ква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни жи 
раздавати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их док 
или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељ 
>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетан 
вих укућана, исказа особиту радост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ов 
у хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од љу 
 је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља 
јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу —  
а би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натов 
оста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га н 
чу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S}  
ког жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом  
менила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{ 
смен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе. 
 је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина 
 упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не м 
ас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{ 
<p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да 
ш једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешт 
сти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече стара 
оју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки  
ао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реш 
еравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом по 
ви, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао 
и боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, гов 
аније, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>—  
>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. мн 
отијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к 
купио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу 
 што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не о 
 долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу  
 намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од на 
еће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кант 
е ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контроло 
>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ 
..</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начел 
то да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја 
и!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто н 
 га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време што се  
време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину 
ам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће пот 
а су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља напис 
И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је чове 
м до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па  
е народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али  
а Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а н 
 Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је та 
су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожр 
— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се нареди од госпо 
кић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелиј 
накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p 
150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>24 
једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би  
ску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и ис 
љачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима 
ном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је ју 
 и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би кр 
урско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури 
> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, го 
наштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак  
 то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, ш 
 шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окиће 
хвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што са 
 о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’  
у: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му  
у, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да с 
ји хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде  
, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје  
анов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за т 
их дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p 
пути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p 
о како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурли 
ни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зе 
ога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а П 
 не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га  
ли је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што п 
едаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч њег 
та Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више  
т’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин са 
 сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: 
 Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, 
 — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p> 
но глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само д 
!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, поглед 
Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бој 
а пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њо 
оји се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског к 
анки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд 
{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави с 
тале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пи 
амти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад 
има необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, за 
ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> 
јске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p 
е по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“,  
 у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи кола 
p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљо 
— моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви 
> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео!  
посланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огроман и  
один министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свак 
 суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести  
ора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано ј 
а?</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради 
ше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на  
те мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи ус 
...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <p 
тајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, 
м, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаће 
и“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с оп 
е за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дван 
кога половину нуди господину посланику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; је 
..{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="11 
дну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о  
 мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па реч 
дио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какв 
 наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима. 
ште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско место, па че 
пак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, пр 
инистарство“ <pb n="162" /> урадити.{S} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</ 
ну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, исп 
ега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се  
!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пан 
у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</ 
>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек 
 капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шан 
сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешт 
/p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p 
лагодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као  
о три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи  
 а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што 
 разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напр 
<p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— 
заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујем 
Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испо 
— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући г 
е ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p>  
 је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу с 
К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— 
p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за о 
>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S}  
риса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш —  
реми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао 
нице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и руков 
е младића сашапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, 
 у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио 
ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село  
ки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S}  
</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта 
т.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, поглед 
p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море,  
во ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> < 
ћи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Нак 
S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Ми 
?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију? —  
Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Тат 
.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише још тројица.</p> <p>К 
еротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спр 
2" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо... 
ако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди? 
теди.</p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122 
 се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту  
/p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спо 
ло ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за п 
небесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па 
, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам м 
очели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ва 
и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта ј 
зу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици,  
<p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> <p>— 
 партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф каза 
у закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи  
ише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — 
тојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских 
е иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</ 
р ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесе 
одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p 
и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре,  
рема ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, п 
p>Председник продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише д 
 — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца. 
о мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује 
/p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац 
ине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то п 
Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се  
{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли  
 томе, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља 
шта се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> < 
..{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, 
Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</ 
ашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи 
— погледа посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем осло 
љте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и ин 
...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шта м 
и.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити  
 <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију 
— скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинери 
дговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници то су  
</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као што м 
рком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> < 
 у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} О 
 <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Н 
га ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми 
 апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</ 
ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, па н 
позиције штогод напакостио.{S} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не за 
 па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује и нар 
 <p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног ви 
која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) иск 
иликић.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарниц 
о доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу: 
з ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућан 
и још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а дру 
леда на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и  
и да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Ј 
же последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади д 
м поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план как 
а улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, 
 Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један ч 
"163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку 
ита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га 
климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у ком 
вљења, после прочитаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и оп 
и и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министр 
овим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио не 
51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који ко 
а носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све по 
о кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије уку 
вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете 
едавао у судници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, којим се дотад 
ре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају Гајића, ко 
поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљ 
S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зида 
" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, уж 
</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Про 
јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупшт 
 родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о 
се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, 
 њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском пр 
м Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, р 
 <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама 
а обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет 
ло живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним 
у то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у  
или за учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити  
иче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ ди 
 Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S 
head>Капетан Спасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица пу 
Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с  
д мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, 
а брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак  
них законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је 
да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а т 
епорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића  
оносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине ми 
пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и мало млађ 
</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Ч 
"111" /> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с не 
ло.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— 
прети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S}  
осподо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о  
где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ре 
о.“</p> <p>Касније, као практиканат при једном министарству, носећи пенсију опште уваженој госп 
} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера 
ђена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и бел 
пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне  
и:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извука 
и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни пре 
 ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служи 
 Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S}  
ошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „гостинској са 
н се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а на 
гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније,  
а.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, за 
мо! — рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну молбу..</p> <p>— Чујмо! — рече Продан.</p> <pb n= 
екоше остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту бр 
воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема. 
му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и др 
аници приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпева 
еко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за по 
јама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар П 
тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</ 
, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Ма 
 време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p 
м не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Једа 
е вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за ти 
— скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша  
а, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је 
ва пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истрес 
/p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила  
 веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био 
е од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз п 
"82" /> <p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} 
че гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Од 
>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну  
ни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у зн 
д...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’р 
еде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му з 
еба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствен 
ство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља,  
рио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испор 
, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђек 
ело по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од 
ширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светињ 
сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је пи 
аџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикн 
а о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на прав 
оведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се н 
вара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина  
онесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече 
е стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те припо 
продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се 
ој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било. 
ћ воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се,  
а опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ 
екасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ћ 
ђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> 
се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давн 
 И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од 
27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p>  
тићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p> 
аје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја 
 амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са рес 
апија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S}  
тије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без то 
и и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Др 
е ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капет 
 се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, ра 
, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после прочитаног поздрава, стиже једно 
несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко 
рве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за с 
о ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша 
ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <p 
е још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, море!...</p>  
p>— Седи, враже!{S} Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — вик 
 Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</ 
ворио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l> 
ну министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га др 
ти Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и т 
} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на 
је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не дос 
> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за н 
сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, 
дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоћ 
, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с буд 
а они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p 
и сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А 
ојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св.  
 и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће  
нији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџи 
се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о 
е!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дом 
 залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговим 
 А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> 
 се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти с 
unit="*" /> <p>Њих тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су  
{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су б 
ова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он 
ј.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице 
87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> < 
 и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>—  
а, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велик 
но макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише. 
 се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око ку 
 <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’р 
кића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно 
да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка 
</head> <head>Ук</head> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црве 
 великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S}  
 великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S}  
</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укрес 
шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми кострет 
епрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојади 
ан крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ —  
избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> < 
зе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у  
ве то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, ц 
 сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела 
ну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неп 
 Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Нико 
 брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто 
ући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>О 
убише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где с 
На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође 
 : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се н 
p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нем 
88" /> <p>— Бог вам помогао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо 
шли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ра 
ата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ј 
<p>— Прођоше стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите  
домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Пр 
Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени 
ад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам,  
им.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадо 
и, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој  
" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.< 
куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости  
зађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће 
ђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији ча 
орњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега посед 
ка раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од  
p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако 
Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад ни 
куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — ре 
узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и  
унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S}  
} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме  
 си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, госп 
а, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, им 
м се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи к 
с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку,  
.. овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!.. 
коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, вик 
.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио 
и све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да 
 звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на  
е.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, зн 
p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p 
 у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад б 
дицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме 
 ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И т 
рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван 
 и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јероти 
а опет виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљ 
и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што в 
тарац се раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ  
к да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан,  
..{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку 
и чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас з 
 оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погл 
 тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и п 
 зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изе 
не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Н 
в, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и по 
а одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у 
розор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ма 
/p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече ј 
д му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују... 
даде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мо 
сно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ о 
м ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну  
добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p 
поведи, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Про 
јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>По 
едак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф 
имити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Председник узе табак, те по 
ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име  
унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S 
 капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, 
, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али н 
ођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном 
 Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве  
а још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја б 
викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помил 
 пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљи 
 рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај 
де, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p>  
ле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p 
колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По л 
шљивака.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гу 
чак из шљивака.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто су 
безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— р 
имо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Бо 
 Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глоб 
петане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо  
 ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да 
 власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— П 
Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тирани 
 ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је  
 и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о пре 
кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав он 
ало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S}  
{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео 
лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаник 
анашње владајуће површине устајем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој парти 
ломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n= 
ијих питања, које треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако 
шта.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије ба 
ја донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине... 
 <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у ко 
ет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре  
је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... „А 
ли су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јероти 
правити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозици 
.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи да 
{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њих 
ча...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се  
о је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једн 
хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин к 
 Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да г 
:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с ови 
аснити господин <pb n="20" /> Продан. — Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p 
 те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> 
ри у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> < 
ајречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господин капетане !</p> <p>— 
n="141" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије 
— трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим 
> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и 
ула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наш 
могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бо 
— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући 
леда на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p> 
петан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p 
едва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе 
p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и  
} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...< 
<p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је  
престано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има  
 хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{ 
ре, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу 
отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа 
, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој к 
 косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хум 
вој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" />  
оље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p> 
 с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуд 
нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’ 
аш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула 
и је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре  
 шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га  
S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јо 
нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакета 
едном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, с 
 Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и  
ече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и к 
не.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се  
="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можем 
лонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната 
ослушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити  
.</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, г 
дући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула,  
 покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посла 
ице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче 
{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице,  
 одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуч 
 његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би 
ји чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} П 
прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, ра 
ости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај д 
чки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово 
 премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука бр 
/> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он р 
м — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <mi 
 Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Х 
за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{ 
х“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} 
па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа 
 хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет з 
прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе 
Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претур 
 девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумл 
 па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и теле 
ко стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још 
икит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, б 
дномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао 
е.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> < 
до моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, д 
да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и кр 
ашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ни 
оду је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али о 
 <pb n="82" /> <p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље  
.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ма 
викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе б 
 поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n= 
е помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан 
овест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ 
тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, од 
, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то  
 са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог 
, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, на 
 код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с  
 онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, ко 
о да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом двори 
Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се ок 
 министар запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му  
ланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осме 
ић давно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок,  
олико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да  
м — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш 
бријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму,  
артије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад б 
воточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуз 
ји ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господ 
</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не з 
> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мр 
Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!. 
ић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се 
шурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ј 
прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Ингли 
га ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p> 
среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у се 
ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да  
и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче — вик 
 својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Ш 
, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите се, госпо...{S} С 
аница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’. 
прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гла 
и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите се, госпо... 
 из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу —  
 осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — в 
у, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и насл 
Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману  
н година указне службе?</p> <p>— Ју&gt; ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године.. 
ади у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{ 
 псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато 
туна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте враг 
...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века  
ахори се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо 
петан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капе 
у Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Ца 
Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! 
 — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и  
капетаница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, 
о дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу. 
о има он година указне службе?</p> <p>— Ју&gt; ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три г 
е она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ 
у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова де 
 <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— 
у бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар р 
дан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и т 
, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сеј 
м је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну  
p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко? 
 Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> <p>— 
и. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвор 
{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухват 
 искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p 
ле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— 
онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има јед 
е с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви 
о заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положи 
је.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути  
 је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај 
абаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} С 
ично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта 
у дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> < 
!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда 
у — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја  
{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је з 
е, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, доте 
же под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео 
шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 са 
као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p> 
 Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор. 
им иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n="61" / 
а чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао 
о ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво 
ила, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Он 
ила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојси 
 — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њо 
то рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а б 
редседниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, оте 
м, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— 
>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{S} Умукни! — стиште песницу  
а бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указ 
скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p> 
...{S} Јао !...</p> <pb n="154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S}  
о и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећ 
.</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{S} Умукни! — стиште  
S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја 
ају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то м 
о!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав  
 очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је  
л дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p> 
те, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.< 
рског савета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} На 
 <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мој 
скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p> 
...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !.. 
>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па прод 
черао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Ни 
пору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — ре 
ећи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи П 
 продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chapter" xml 
а пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p>  
пет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације стран 
а обигравају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећа 
могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од ка 
чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена 
о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатк 
, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је  
жињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, как 
инистру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (нем 
ћа.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Бе 
ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пре 
ељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се 
ос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Ки 
е не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучн 
сао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p>  
ловицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи:  
Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb  
ње.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко рад 
иворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли с 
на времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} З 
де је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врат 
вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</ 
вилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића 
ло добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша  
а виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помен 
 ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто  
S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи дома 
раћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’ 
 ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Ниј 
тка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка  
д народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово д 
{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија  
еницу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и  
 меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, изди 
...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем.. 
Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и  
било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и с 
ле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти стариј 
рође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S 
т!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S 
значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82"  
лико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— 
ечемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зо 
} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се во 
рви лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча 
 у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом  
 а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и п 
itle>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n 
 /> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Петра К. Танасковића - 2275 </p> <p>1896</p> </div> <pb n="2" 
на Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?< 
{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џе 
се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипар 
учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграци 
, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — м 
спише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо!  
 овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а о 
Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} 
својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— З 
крете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> < 
из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранис 
мејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>—  
га, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су 
>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече пре 
оспођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о 
а мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће шт 
дило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— Па  
су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И рад 
.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Прод 
 рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је  
аде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао м 
пао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај прев 
а?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини сна 
еће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на з 
ва се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29 
ција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се  
ред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог 
ече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb  
аг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда 
 сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>С 
/p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја 
уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p> 
5" /> <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, 
а ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, ка 
 пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, п 
p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но  
рише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на 
а дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, 
чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића свој 
ше се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p 
ло.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одел 
итнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о 
 то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{ 
ало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— 
— Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једн 
{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, м 
у ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је  
 ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може  
а, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа 
ка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је 
и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о све 
!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци,  
уша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p 
? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Каж 
— одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци то 
 вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к 
евине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и т 
одом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпо 
, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S 
 (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на  
хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p> 
ат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз вр 
 ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис 
странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Ге 
b n="43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на ст 
у нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — под 
"42" /> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних  
и њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <p 
>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држали 
е.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе 
ст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, ч 
<p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и з 
у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач 
 неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занем 
се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они б 
Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у посл 
.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође п 
м кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпу 
И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, 
је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p> 
ако то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капета 
атомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир  
 Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>О 
b n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам,  
 се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то др 
о — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не 
цу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетаница скочи 
ма се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — зак 
 Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а он 
е својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљ 
 параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се ра 
к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p 
 бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p 
е, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} 
<p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госп 
и си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не зн 
Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>—  
ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко са 
е досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, 
е за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S}  
не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и  
’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S 
љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем  
д шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како  
рође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Ј 
.{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда н 
је и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} 
х пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја  
 Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На пре 
, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S} 
Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — састављена с 
стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механски 
 с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају  
S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полица 
а.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у дв 
head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцел 
м ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам  
} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на проз 
о којечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао 
 с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикн 
тупи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и м 
о чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То 
ико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, и 
ирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капе 
а и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка С 
ја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим —  
— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја об 
рао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испрати 
такав положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањ 
к Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, вр 
 а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење 
ао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразија 
ојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћ 
еници.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки —  
о његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја т 
, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог на 
S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником нос 
 нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад  
ад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му 
pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Прода 
уднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S}  
л...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два мил 
 „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима пред 
ола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано 
е по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шт 
пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, ник 
ст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ј 
довољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда т 
 су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капет 
тос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројиц 
Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика ши 
у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се 
у, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозби 
а их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, жив 
— то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчиј 
а, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се про 
а воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта 
те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико  
>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно  
еротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који закон 
е претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш,  
има, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти деб 
 разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под какв 
у апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате  
— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укре 
 жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92"  
ом на претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n 
ом погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по 
приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне кас 
и (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, в 
не у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на вра 
не у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на вра 
 и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код к 
 ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи  
 браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перић 
удима свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта 
p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, ка 
ог кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи камениц 
Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђ 
ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине  
 Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама м 
 кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ни 
ири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спу 
.{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" / 
те...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p>  
в онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона,  
је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да им 
вој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само но 
чуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао снос 
а играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно 
ине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућ 
колика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јул 
раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у п 
нај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка. 
ију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим п 
смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Је 
е да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га 
говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: од 
се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се п 
арод не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делов 
 Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам 
ад редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити и 
it="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић 
издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и на 
>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на  
тојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, 
дан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурић 
вољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поск 
ром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људ 
а ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</ 
</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац уд 
Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и 
 они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се св 
се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испо 
 — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У  
су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо 
оче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гост 
 министарство</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, н 
т тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опор 
верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу  
како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца  
, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке 
{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> 
 док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића 
недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то  
и :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> < 
не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коц 
реба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва ка 
че Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџ 
, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тр 
од облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, 
у се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар чо 
ојој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби 
ан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате... 
били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завилич 
, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вад 
</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку  
 прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошл 
на Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних и 
хори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капета 
 Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун, а контролор кр 
а врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Т 
 рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S}  
ару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет 
 Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узв 
..{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се мак 
} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И м 
 неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим 
{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стаси 
.{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S}  
е од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо п 
тини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништ 
есама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бун 
 купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по 
 да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево је 
 и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића. 
арију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овам 
 кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’ 
о Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, 
повеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић 
<pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем  
!{S} Старешина читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n= 
иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је п 
, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и 
 остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} 
, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба  
закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, 
ру, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије  
.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама требају људи млади, в 
ца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка им 
а устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме с 
усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем !</p 
ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.< 
да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу 
е, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће 
 дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише с 
— упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да  
а их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S 
 у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде 
главе, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, ка 
о, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње  
> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прс 
мо о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с 
ш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те 
опоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја 
— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш 
} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, 
ше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче како си м 
 да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се од 
е да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, он 
воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парлам 
 /> Продан. — Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>—  
бу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} О 
а Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, са 
андурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га 
а је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.< 
у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!.. 
до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пл 
увамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у  
 зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове ко 
>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{ 
а првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> < 
 Дакле, — поче она набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb n="126" /> руке : —  
ке, даје препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре,  
е он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много шт 
и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим сме 
н пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступа 
ан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, 
p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече 
— упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти п 
 и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата куп 
издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору 
 <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Ин 
тарешина читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" / 
 власти и њених законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све 
 овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата 
лим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у неде 
, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим госпо 
е друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у под 
а свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се  
и игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћ 
 њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док 
и с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! —  
и:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти 
да у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашањ 
{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика д 
као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све 
крете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, г 
слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они 
о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— 
у: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За 
језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и ус 
о?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарат 
Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</ 
 кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу 
 Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На ова 
од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра к 
анцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p>—  
жи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у ов 
краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин 
 њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена  
у.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да доче 
ја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа.. 
даде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ов 
та.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносо 
азна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа п 
одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата 
сине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па 
погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздр 
евају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или немора 
мо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа,  
ким изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да 
ћ“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не 
х захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину да 
везде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.< 
говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача и о распоре 
је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну 
и сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад ј 
ћин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ства 
апалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како  
еме, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разглед 
и опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се  
 већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако 
ељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа  
вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног ниј 
кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак 
и били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, св 
00" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадник 
ла је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угље 
облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштул 
 бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу  
, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{ 
ине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (од 
кић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради  
ажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не  
гу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели изврши 
лужитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ам 
ече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мо 
ли то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинск 
. „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: 
ане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l>  
и...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин 
 може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што 
а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прел 
S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— На 
града, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Ве 
етан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан! 
е Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вуко 
селу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" /> заузети такав поло 
т <pb n="111" /> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кош 
о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Ј 
p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p> 
 да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, го 
И остали обичаји текли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују 
{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: н 
м покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте 
не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и  
 на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић. 
стављена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући се по капетаново 
, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, 
 о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S 
е!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа по 
{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и  
ло млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су  
ин капетан похвалити господину Продану, како сам ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ћ 
те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он  
 али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!. 
ра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капе 
м га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јо 
где се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И 
 Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан чове 
дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онд 
к се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћат 
" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p 
е преко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупи 
кић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Н 
јпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бит 
с гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задо 
разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику 
<p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџакли 
еротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти 
о сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купи 
без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мен 
нлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На 
 к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави 
ки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или,  
е и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио ка 
ив нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да ка 
 влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити  
..{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче пита 
ист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А пр 
 — рече Продан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p> 
вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> 
рно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— 
ане — одговорише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капета 
Капетан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то без 
 перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што  
 тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p 
 знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105"  
 пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> 
 знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Пр 
вори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, г 
 и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксм 
ме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршит 
кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ,  
 </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?< 
</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Милики 
>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио  
е: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрч 
и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја 
„Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви 
?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта 
 али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник д 
 <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро 
а баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разум 
на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <pb n="97" /> < 
> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Е 
д!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега 
јести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хте 
 орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог с 
 „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући 
> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти г 
ни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти т 
.</p> <p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаниц 
 Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте,  
зе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто с 
 Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока 
то овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опск 
д хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није л 
..</p> <p>— Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре 
нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро вл 
влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и п 
 је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да зав 
шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно  
milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као оби 
етнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ва 
зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, а 
врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо 
S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну стра 
ски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањ 
 речено, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на о 
голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код  
о и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сно 
 к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког  
иког, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури руке за ле 
ако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у  
p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на в 
 — примети Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>—  
Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим нек 
им господин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе... 
ојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело 
м! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжеш 
S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Предс 
 л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n 
е, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ 
 а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и  
арод и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нов 
еда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га 
— рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна н 
тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа  
амо пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запј 
продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи: 
о је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> < 
још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и 
е бити тако — примети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Чешњејшој Конзисторији.</p> <p>— Не чешк 
<p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — пр 
ами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како о 
о по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље  
..</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта 
>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контр 
капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресн 
 господин капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пи 
разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то  
 око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси ог 
очањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S 
о синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквас 
оз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ та 
улук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њ 
ли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и и 
ну каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и  
е, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару  
 Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...< 
ерује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, к 
 је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела?  
е рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је 
 Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и м 
може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или гр 
и, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о с 
ици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако о 
 историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам кам 
оре?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо мо 
баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би  
а, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку н 
 његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Б 
.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланику:</ 
и бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли њег 
<p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну  
ста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен у дужност члана <pb n="57" /> Жмурић 
латном списку званичника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву паж 
теној „гостинској сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чи 
варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни  
 ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у 
ики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као 
у у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу 
 посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — ре 
ућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта  
петан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у поз 
> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомрди 
S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> 
а званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже теле 
еље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје упуства капетану, разбира за кретањ 
Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p> <p>— Што? </p> <p>— Напред! — продра с 
"*" /> <p>Сва тројица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} К 
...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње ј 
ини по десетак тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш  
иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— 
ај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, д 
аво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као практиканат при једном министарству, носећи пенсију 
/p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор уч 
 не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За 
S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тим 
и гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју м 
к и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ  
кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Је 
ћ с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио госп 
њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем... то јест 
 заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, што међу народом живите, знате к 
се Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно 
 и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док н 
ти на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фе 
г!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем ода 
е презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајст 
велика машинерија — продужи посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивиј 
к пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чаш 
шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањем полезних књига — зевну г. пос 
рљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва  
.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> < 
 поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ дваде 
тие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре 
{S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код ка 
кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније 
 изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем  
било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, 
 је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим пото 
олажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечке општине...{S} Хтео сам само  
еђа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу овом режи 
аник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса ј 
 Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја: 
које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног  
је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, п 
.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за љу 
ад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће ( 
 рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора  
шао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној 
очито после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у 
овог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он  
head>Туцинданско министарство</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа д 
гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су по 
е, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе з 
спразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави по 
 рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко  
 варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је 
 више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, гол 
ов приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="63" />  
Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то је 
{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Ки 
} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта  
је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је  
с је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начелник срески!{S} Старешина читавог среза 
 многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београд 
ћи.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дор 
ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима к 
> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p> 
ћ!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја !... <pb n="18" /> Наш 
 жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се  
сти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де 
.</p> <pb n="40" /> <p>Сви заћуташе.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик 
со! — показа капетаница празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би тр 
 се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p 
и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан  
а вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начелник срески!{S} Старешин 
им растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе пос 
).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p 
<p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Отн 
 и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} 
/p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: 
ило ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о  
капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n= 
кону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, 
} Ту су сви опозициони прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спа 
!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим госп 
ет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тр 
/p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p 
ева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик д 
ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак... 
о бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му  
 боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци 
је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по њ 
и Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — вик 
..{S} Продан...{S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Про 
p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Стра 
не, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... господине, 
кнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> <p>—  
 на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се з 
баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете 
ћа.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, до 
е о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени ситуација страних 
ођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове:  
људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече  
и...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те панд 
о сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје плано 
е једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш  
 То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по  
ца.</p> <p>— Продужи, продужи! — рекоше капетан и посланик.</p> <pb n="114" /> <p>— По чему то, 
{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Беогр 
је крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и 
 — поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца  
петаница</p> <pb n="129" /> <p>Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку 
употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетано 
<p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик запа 
мо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? 
>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и  
/p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти  
ди.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево је 
у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студен 
— а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмурић, п 
 свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија 
тера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Вер 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно 
јући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни п 
 најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, како сам ступио <p 
ади за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и как 
p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, как 
овори, па седе.</p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, гос 
С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би с 
истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане 
 што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозни 
икни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозорче:</p> <p>— Није 
{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. 
d="SRP18960_II"> <head>II.</head> <head>Капетан Спасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана б 
а колима.</p> <milestone unit="*" /> <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{ 
ком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Вид 
к, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу 
!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати. 
ите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару  
распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи 
— истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену 
 и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по канцеларијама.{S}  
езних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе  
мо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.< 
 преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљ 
ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ћ 
је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, 
 /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику 
аћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знал 
вао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком 
р ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жм 
} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план р 
д.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у 
оштованог посланика Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Б 
а, просветитеља Саве, уоквирени декрети капетана Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискија каваље 
 а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошл 
о никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, 
лику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам по 
— рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капетана.</p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми ба 
вања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подбоч 
о, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да пр 
 предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ р 
а то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним актим 
та и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти 
, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} 
је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дод 
адите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>—  
хвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише јо 
ујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро,  
ред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ ка 
ико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су  
емер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чиз 
во...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети.. 
дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капета 
што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.< 
</p> <p>— Па... сељачка посла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући 
и назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напр 
тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетане!</p> <pb n="19" /> <p>— Хвала!{S} Красно вино! 
p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе  
а и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, д 
и си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави 
 истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, 
 — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир 
ата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — одговорише њих неколико.</p> <p>— Како вам ј 
и, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ј 
/p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, а 
овину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур П 
о, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подв 
речкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми 
ам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, 
дњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем:  
иве наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли 
 наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шум 
гару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одс 
за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше 
екну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече: 
дмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готов 
 посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви уп 
чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше  
пођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа из 
, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, д 
ху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто облеташе око Киће, завирујући, шт 
{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и он 
е Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обред 
p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>О 
ин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи колаче.</p> <p>— Четири разреда осно 
њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете 
 природа!{S} Божанствена природа! шапће капетаница, разгледајући околину.</p> <p>— Природа је ц 
</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече капетаница.</p> <p>— Продужи, продужи! — рекоше капетан 
а се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат 
<p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је п 
!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова:</ 
о пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри  
p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу,  
..</p> <pb n="154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекн 
 Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, таква сикирација!..< 
р.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетаница</p> <pb n="129" /> <p>Продан и капетан погле 
во.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немо 
тола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служавка с б 
...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p 
 Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“  
 к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетаница скочи :</p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Т 
, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обор 
на и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине 
ио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ног 
личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капет 
е и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћ 
звршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху 
осланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на  
осланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" />  
 опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, 
{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Г 
родног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико до 
ија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам  
иљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица 
ки капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио 
час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, 
којици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— 
амтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко 
тида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и т 
макоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави војнички и извади једно пи 
.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор 
ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан  
 потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је  
нију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив  
>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један 
хађа среску канцеларију: издаје упуства капетану, разбира за кретање опозиције, прима молбе и ж 
т учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта р 
нем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче 
 На сред пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за т 
укојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади одано 
— Живео ! — сложише још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо 
 !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире 
 — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (д 
 бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима!  
 у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем  
p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш 
 виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја М 
ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и при 
у и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а др 
осланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде мол 
р, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисаних панду 
/p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зе 
киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нит 
овек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта 
и да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није 
Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млека 
вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаш 
а задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Бо 
, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и з 
Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Т 
ћ у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу. 
авезе читаво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као практиканат при једном министарству, носећ 
ком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће  
ако стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и  
е одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто 
направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаре 
 двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се з 
 Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмљ 
дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи о 
 /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} 
евља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају 
и је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође к 
чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на 
ака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— 
 Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан  
знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о  
 браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здогов 
 је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову парт 
вао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура!  
зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасе 
ају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и крат 
шен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у  
из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — зах 
у у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он ј 
.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам ни 
ље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенц 
, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у 
за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку три 
загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче пантало 
нин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{ 
 Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и о 
 тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, на 
<milestone unit="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице кој 
 и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, 
ну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и чес 
ирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика 
клонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Са 
оздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта 
 им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n=" 
 чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета 
з пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дод 
 из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</ 
о и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} О 
у рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајд 
ин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија 
сподин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечур 
е господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека д 
бе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек 
азвуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и  
...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, ни 
а кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Да 
> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се  
љано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и з 
ости: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли  
дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се  
 странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја прија 
то се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{ 
 ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошк 
и, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то,  
ај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на  
рео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за 
 је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — ре 
... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљс 
им је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срез 
о новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш над 
 свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узне 
 свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одс 
..{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, 
у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише  
у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута. 
 ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија 
 и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неки 
сле чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча  
о...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи: 
 поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затв 
ен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устреп 
 <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p 
 ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорни 
а, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и 
ек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашин 
ака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заво 
<p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то бил 
ница.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, 
 Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако п 
ему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек поне 
 он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте се 
а је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па нап 
 Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, о 
г? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захте 
/p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, с 
</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин председни 
ја страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик продужи:</p> <p>— Признаћу, госпо 
 кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђ 
равос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господин Кићо 
ко то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Виде 
Тражи ли, относно... реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да  
мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кан 
еците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме по 
лик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’ 
ко !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се 
!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно руков 
ло нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку,  
!...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и 
 страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча изврши 
о, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама тр 
> <p>— Относно... страшно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки пок 
на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на чет 
> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својст 
уту!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјури 
петан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p 
t="*" /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад ј 
е би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је оса 
.{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : —  
астркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трч 
 unit="*" /> <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; ч 
орне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да 
 то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нек 
и!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На 
 име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S}  
 се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове с 
 чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, уста 
 што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него  
капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени крев 
 доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p 
посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S}  
</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама 
о девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше  
 сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гости.</ 
" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капе 
ћа и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Нап 
покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никит 
!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огле 
<p>— Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone uni 
 Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Х 
мер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S}  
/p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послу 
ког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан.</p>  
.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит 
ашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ т 
ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће,  
ако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од 
а се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, 
арци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми х 
е хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како б 
<head>Старачке муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Је 
рсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p 
 Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и доведо 
ва реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га поглед 
о, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, господин’ председниче,  
 О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво!  
 с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разуме 
 пред председника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што с 
ти слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер,  
Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на 
подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, 
ацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Ка 
дно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки н 
н!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мо 
на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин С 
, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, ка 
 а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>—  
ободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот п 
ло поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значи 
ћи видим талентираног младића...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчић 
о како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ће 
па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспосли 
е они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије држав 
тин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта 
мо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док 
ри врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На преме 
а Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљен 
једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па п 
здерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком пр 
шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се разв 
 у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, д 
} Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наокол 
 свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, 
два печата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред  
ку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и 
што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек 
кли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На пре 
н озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је 
о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа  
теље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, погледа кроз п 
аже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S}  
дели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p 
а ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но  
а идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије:</p> <p>фр, фр...</p>  
 би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице. 
} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Нем 
Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо 
е потписа: председник општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, д 
ра, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема 
ке неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: на 
ље младог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многај 
е Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад  
тулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а 
 Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{ 
од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за 
ас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад 
/p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се у 
} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама. 
пођа капетаница враголасто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник за 
ладићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио  
Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То 
 <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише понеку, завише још по 
> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скоч 
ри, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, м 
> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> <p>Кића скочи, м 
<milestone unit="*" /> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се  
и претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у зад 
тролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, 
ковао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да  
е око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је  
и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свог 
а Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, с 
ако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, господин кап 
у један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз 
те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено  
више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S 
е и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> < 
а — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> 
те, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Прода 
е рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он из 
одаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — реч 
..{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти же 
 а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште з 
> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан 
ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад см 
е.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да  
ојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено п 
оћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!. 
 рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто ка 
о одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком н 
{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је т 
 вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно 
 је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у на 
 да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како н 
ик...{S} Зове нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је  
</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <milestone unit="*" /> <p>С 
то је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</ 
.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p>  
, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра  
S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, относн 
ича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p> 
мо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом  
ло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Милики 
ећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на креве 
а кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба би 
осподин капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone  
о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за ме 
 је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у к 
ам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде,  
 чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо  
ош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упоз 
дан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и се 
и се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрс 
к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен 
оси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ ј 
 на камену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Ми 
д лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се 
ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у 
p>— То су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде и звиж 
води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и т 
а ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не о 
у дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се...{S 
ојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисанти 
} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!. 
 спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и на 
или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101"  
чке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин  
 с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче д 
еца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.< 
вели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведит 
, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из 
 је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја в 
ће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја  
нина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја,  
сно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кличем:{S} Живело „туцинданско министарство“!{S} Живео  
...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г 
че панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прс 
м млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у уч 
метака пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још 
{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове 
ућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају кав 
 је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Ш 
 подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче 
арица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експ 
дур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n= 
 није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и суд 
послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле 
обару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас он 
но безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што  
<p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апса 
те, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којо 
 и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна кап 
нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа сво 
ицу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И з 
ан кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} 
а Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну предс 
један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио 
н, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>П 
о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо 
, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" / 
ина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се с 
.{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, 
г је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Же 
 погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор —  
оштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, о 
 и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p>  
> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председ 
тио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су о 
ег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметова, одборника, поротника, замењеника и свију у вла 
а, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролоре и друг 
 мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} 
 се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и заглед 
кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке ви 
га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих мла 
акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је  
кти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрва 
ше испреметане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Кап 
<p>— Као на прилику... читањем полезних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата  
, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, е 
рице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, 
апетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослиц 
же на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица  
 смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p> 
вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p 
} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепрк 
капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно 
рашно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, ш 
После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, дакле 
а, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја к 
који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила см 
6" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше  
дник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, п 
Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска п 
Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, о 
 руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћ 
дури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом  
ује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Т 
 могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ уста 
 извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S 
о ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане 
> <p>— Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога девојка!</p> <pb n="152" /> <p>—  
 Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес 
обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је! 
и самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозо 
ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропал 
 пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи 
ре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу 
ом о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телегра 
 га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— 
о на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p 
али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку 
 кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си 
не, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, господин Продан...</p> <p>— 
<p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и заглед 
 упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{ 
кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; нар 
осподин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан 
заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мрго 
К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Ч 
тује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба би 
ни — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, 
 што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио.. 
руго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> < 
 жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— 
Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> 
ачин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} 
ху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то име 
и...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не 
 им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде  
гомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А  
 нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Разд 
{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона 
су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа прем 
 криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е н 
рију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Изв 
 Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Поб 
’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да го 
 многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и о 
ј...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... к 
Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много 
 начелников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који после презимена наве 
ерацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, П 
век: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихват 
ц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне  
Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</ 
 о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или  
отовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S}  
кој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јероти 
отије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „сол 
 му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или ј 
и!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш 
 председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазо 
 слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — стад 
 ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним ча 
е те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчет 
>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У  
ке.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, о 
кељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p 
сли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Не 
чким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претп 
ше још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза  
ли им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма  
доје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и п 
, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!. 
о му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...< 
м влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, уз 
љи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Ј 
еде коње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S}  
војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исп 
цију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре 
само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вре 
више пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, пр 
а у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је 
нам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Н 
је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Ки 
ве чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У  
одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> 
њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се так 
петаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето ви 
p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара 
свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко  
ли ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу р 
ужини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и 
та, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће по 
 ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и зап 
је чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; један „начелни“ 
његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из доњег 
о треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и п 
ршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тума 
! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусе 
<p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора 
е једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с мест 
сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово оса 
миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у 
звао збор пореских глава своје општине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, бе 
тане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, 
е.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојади 
гледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије по 
, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продан 
шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? 
 и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" /> <p>— Понес 
о.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи пл 
, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две  
, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, м 
, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи г 
да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје вод 
се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо он 
е.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај ја 
оград.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гоз 
 пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S}  
ј <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господу 
рати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и 
 ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли рег 
 <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама  
од мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана  
ките, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с п 
о од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би има 
о рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, м 
рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале ло 
емо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, 
ју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка 
из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S 
с је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{ 
како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Са 
парац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није  
lestone unit="*" /> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се  
у, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, с 
p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?< 
n="181" /> <p>Пали су тирани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам  
никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Пониза 
, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е,  
 саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике го 
 Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће 
о, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, д 
ати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</ 
иса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу 
 излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљева 
<p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење,  
би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеј 
рама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чарши 
а је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне праве ули 
е:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо в 
S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му  
ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим  
 пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> как 
о ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој  
... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које 
е наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон! 
о издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину 
чени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кли 
Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нар 
S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и сре 
колу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се оп 
ића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити госп 
 Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па зан 
ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ра 
 <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Х 
!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хит 
м се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутк 
>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, не 
шем, пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, о 
p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у њег 
е само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег 
{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалу 
дине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, к 
 за време док се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> 
је била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за  
стира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парок 
та не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не у 
.. и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо укл 
е:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе регра 
 усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> 
овести путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относ 
>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" 
 за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу За 
ати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај — поцрвени до 
емер... относно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече о 
ожеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, к 
ако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче 
еба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин  
 некакав ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе 
а у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Ал 
овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара П 
еклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који  
еротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице:  
обичне чланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S 
ео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи но 
воречанин“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p 
оца!{S} Хоћемо одушевљених приврженика, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гој 
 онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с парт 
 А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које о 
сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године,  
оката“, дугогодишњег општинског писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и 
е почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појав 
 сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“  
врженици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, 
 затуцаних приврженика Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи 
Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор 
 униформисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је 
главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозициј 
ину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући дад 
>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини,  
ли беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> < 
хтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразити и повести путем опш 
>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића  
 то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег стања — и два младића 
ри, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се 
ј), надзорник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, а 
чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите 
 лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мрк 
 Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} 
> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и р 
ћа корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И  
не чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге,  
о у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година његово пове 
асеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуш 
такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин ка 
је.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос  
ине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник 
етану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео в 
 .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n= 
петана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође 
и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докуч 
али, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали  
ј.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ко 
ре док су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча  
уштву сумњичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу овом режиму служи.</p> <p>— Није д 
потписује ко први претпостављени писар. који после презимена навезе читаво „Соломуново Слово.“< 
!{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазле 
p>Кића јуначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здр 
 ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао  
p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код к 
 — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми н 
ара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спа 
 њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степениц 
век био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде 
им!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ? 
 заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се 
ија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На с 
динама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовим 
граде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сет 
и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале 
е ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинов 
жим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и п 
о особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као ш 
едног дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општински председник збацује а за врш 
{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се 
ате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих стр 
а пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово 
мама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зуб 
ађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи 
очекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, почитује и уважава и  
 кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајк 
мурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причал 
гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више њег 
е, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{ 
хну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија бе 
.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кутиј 
анџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасу 
е нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај 
ијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад 
ри у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији стра 
 знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу нам 
ане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и лад 
ој сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе 
оје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би  
 записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n="52" /> < 
а да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш 
 ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа 
ем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодлич 
им ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, 
амештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је  
нгубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда  
алеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопо 
алетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, 
упио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јек 
е крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, по 
е накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је нег 
бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадино 
 Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има  
и, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> < 
брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља 
.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече 
к погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под  
о..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>—  
андурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта 
аше им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од  
ролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку 
..</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И 
вара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај трича 
и.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро 
и без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњч 
ремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало сми 
p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат,  
турити...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмар 
ну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, ка 
коше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварим 
деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише  
деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише  
p>— Спасоје!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан ист 
кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p 
етаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!.. 
 и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита јед 
ић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ов 
ну се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — 
{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и раст 
кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђеди 
S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића,  
тке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем пита 
 учили школа — упита капетаница, нудећи колаче.</p> <p>— Четири разреда основне и ратарницу — о 
ко смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик запали цигару, зату 
да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ госпо 
> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среск 
предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Милики 
ан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће  
т пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрдесетим годинама, у уским чакшира 
и човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи 
} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и га 
о неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе  
о, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p>  
 ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што в 
првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>—  
ор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} 
ф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју&gt; ју! 
е пропатио за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његов 
ионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пу 
је на прозору своје собе, размишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли  
p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи колач 
... сељачка посла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро наб 
.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико 
си, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У то 
а чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар 
славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у повере 
</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, ал 
д није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> 
ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сил 
 <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојси 
кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им ј 
тиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим го 
учен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче  
 <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Св 
, не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији... 
ша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се веш 
так, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жм 
уде?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би,  
.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— 
ла.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — о 
.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је виде 
/head> <head>Старачке муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико  
 Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Сте 
> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима.</p> <milestone unit="*" /> <p>Капетан узе депеш 
од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p 
 у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели: 
ше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе 
авица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p> 
вић „Пећанац“, трговина мануфактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:< 
 — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља 
 то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... д 
 фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за наро 
датеља поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капет 
ла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није и 
 се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Ма 
 је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у  
атио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" 
амо, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ 
се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку 
доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману рук 
шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> 
 нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магл 
 <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Чов 
{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па 
служи и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста 
послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) 
ади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} 
ља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник једнак 
поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! 
 Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, 
p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поч 
му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пље 
 оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да с 
 који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетани 
ку печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а 
вео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допу 
томир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је по 
е до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капет 
ића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! 
 капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен ш 
а 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину у 
и Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада 
му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурн 
а ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Ра 
е окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>— Мир 
 али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не  
е нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите,  
 смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, 
лем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Крив 
ка, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Ка 
, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учите 
 и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје  
овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обав 
а Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати добро 
еном срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и и 
д поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе д 
 опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у какв 
ађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никита <pb n="136" /> Видића.{ 
узи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећ 
’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> 
а се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прља 
Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — з 
п црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчк 
а.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Чешњејшој Конзисторији.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па д 
ест тужаба против попа Хрисантија: осам конзисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је ј 
тву, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, з 
е оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко гов 
Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p 
о Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, 
шити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, у 
/p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те дружина испија чаше 
 служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — кап 
: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> < 
народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта  
 у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање. 
од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.< 
е чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от 
си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>—  
!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо 
ивели сас наше право! — подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао гла 
расположење не знајем што чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb  
овољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте 
бодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши г 
 Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетан 
 оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца н 
 брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био з 
129" /> <p>Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну с 
а кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда 
. „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори  
оги ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он т 
ео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом сн 
о виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:< 
рији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана к 
 Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведе 
јашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућо 
ојом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само  
уше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав 
 капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодо 
один <pb n="20" /> Продан. — Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче ис 
има — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жит 
гледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај капетан?< 
ли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — за 
?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62 
Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић оч 
 шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, 
 човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јо 
двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Ц 
</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му наст 
 што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју с 
м чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које с 
беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре 
стакларија опра песком <pb n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше 
јка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је 
Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетаница скочи :</p> <p>— 
дан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце,  
животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S}  
ћа, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођ 
стите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачу 
пширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чист 
ош боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што  
 ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одје 
гласовите водене 1863 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је 
 ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравањ 
љским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува в 
итова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> 
се?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешт 
ора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала, пуна 
 је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос  
 се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пу 
<p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p> 
...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И к 
ледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово д 
>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај  
парника, ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаља 
ма приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима  
Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П 
> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура! 
а се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о 
 га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну с 
ЉАЦИ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ТАДИЈЕ П. КОСТИЋА</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Ш 
 скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мо 
 готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ор 
 !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури. 
е.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави војничк 
 кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан. 
касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур и об 
ница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше ш 
в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна  
и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, т 
ема коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ре 
114" /> <p>— По чему то, чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило п 
, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам 
на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не д 
аса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... мо 
ича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изв 
дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли св 
.</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме... још сам јак 
о.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чик 
па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече  
 гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече  
 да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и промрм 
 дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам,  
S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача 
ма Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се 
 чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бр 
ран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p 
идим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> < 
о̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p> 
 честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав 
ним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, звано 
в влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p 
у три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — по 
 у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де!  
убића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу,  
обрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је и 
ом приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је побед 
 <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле 
>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... 
, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими вил 
араму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о ч 
ру десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па  
 гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши ка 
pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што 
 том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Ј 
тан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а с 
ата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и голо 
да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учит 
лем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито 
p>— Народе!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</ 
петан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с 
 из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији ж 
 славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и 
 Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше изврш 
 прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S}  
еторица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим покорно, вик 
 на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не  
писати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Би 
 очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмур 
.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно за 
о је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од 
авом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - ус 
 и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господ 
 и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И по 
Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече 
де чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт из 
аза на двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек 
м господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада осл 
час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина послани 
p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и д 
аба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с лев 
ужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>—  
 Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца  
ласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} М 
7" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} О 
аставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола 
ећ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просветитеља Саве, у 
толетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годин 
а, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на  
" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е 
орило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, ки 
етане!</p> <pb n="19" /> <p>— Хвала!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ак 
, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило д 
 (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од  
о велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола 
<pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата пре 
тругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како им 
овечан човек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и п 
, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је 
!</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, 
> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и у 
..{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S}  
у хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна  
мо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћут 
на: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гл 
мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе 
питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице 
коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> 
риђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била 
су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадил 
и! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, к 
јући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпоска посла. 
ла варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у друго 
 ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и ку 
154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби 
а.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Н 
ан у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком прв 
— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служавка с бубуљичавим но 
н.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као 
посланик, ваљушкајући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као  
апетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, ку 
е, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману 
 испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — капетаница ус 
га.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n= 
ешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи 
 ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капе 
био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим,  
и истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухв 
идиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, 
оваца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу. 
жим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукл 
ју: издаје упуства капетану, разбира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи  
именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и нас 
 сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Д 
ти се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам д 
вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да призн 
оклони пред капетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{ 
га, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) к 
ити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она. 
одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале,  
одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мис 
ршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S 
ажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по  
<p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — 
тички преступници...{S} Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати 
пу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад 
 запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина д 
род, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те так 
ом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад 
... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што  
то се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и д 
 како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разре 
> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председн 
дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен  
> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушн 
децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А гд 
одина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском хо 
свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{ 
 општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписм 
од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који се овак 
с’, на премер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном 
 да те скорим поздравим као председника криворечке општине...{S} Хтео сам само да свратим...{S} 
 збор пореских глава своје општине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху п 
ртије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт среског на 
о оном многобројном затварању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта 
кијан поп Хрисантије Поповић, свештеник криворечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло добро! —  
id="SRP18960_V"> <head>V.</head> <head>„Криворечки Бог“.</head> <p>Сутрадан рано механски амурл 
три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит  
ући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — з 
ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву вл 
 год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог з 
аји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се 
онтролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подвр 
етаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се  
, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја 
рило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и м 
 кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} На 
е: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се н 
Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не 
</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p 
к.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татоми 
ма, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестан 
е руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p 
 се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постој 
це!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађ 
нови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да 
а.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од р 
анка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа 
 синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо 
личног служитеља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о 
 пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у мех 
 је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије 
ода неколико пута преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теб 
 ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, мла 
 си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна  
и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а ова 
тулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не  
се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на  
д сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза сте 
ри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака 
, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој  
нли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочише.</p> <p>— Остарило се, бо 
натих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Дец 
а среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче пут 
p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S 
лим сребрним ланцем <pb n="17" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старо 
 веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према в 
ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачим 
p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ вел 
} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти  
учадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Ка 
ли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{ 
д бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се нала 
ацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Кр 
Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића па 
, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) и 
p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије у 
се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком. 
ао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким 
} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
а да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док ј 
љ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних  
тити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S}  
чких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли 
it="*" /> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и  
ханским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тим 
ошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на 
оже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта 
} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S 
.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад те 
се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога н 
тарац устрепта очима:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза  
<p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за  
есе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта очима:</p> <p>— Па, тек, 
у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских гл 
 овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S 
ом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет 
 у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>На 
, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Биров  
на је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p>— Ви практиканат!</p> <p>— На жалост 
сетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ че 
, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и 
да капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Бр 
а, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) кл 
ана.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек 
.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дуга 
ога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело 
ричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с 
Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио  
седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора,  
дић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху јо 
тиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше  
е мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а 
 тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парни 
ити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>—  
хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...< 
.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је с 
/p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вал 
е он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре?  
ови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најс 
 је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> < 
ма ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чи 
Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p> 
јсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} 
уката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо  
ко прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, 
би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Пр 
 главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим,  
тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>К 
ангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лу 
 са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места  
чи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, зд 
а указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест 
 Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p> 
о § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он 
.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{ 
е да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</ 
 ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, н 
b n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — 
 конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И по 
после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име д 
Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у ч 
 ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S 
 и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништ 
ји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, н 
амоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност. 
ји и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пр 
 сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n= 
аству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио в 
и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмур 
о !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овам 
но протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви 
p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на 
 клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо 
би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је с 
 и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене с 
:id="SRP18960_I"> <head>I.</head> <head>Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јероти 
сева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му криви 
ојој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунц 
ржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца 
је Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу  
а точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ  
е дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших при 
 брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишар 
н, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се доб 
и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом с 
 кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласк 
жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим к 
 кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> < 
но било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: веруј 
ла? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Он 
ихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под  
начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb  
<p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, 
еже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мој 
т новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, н 
икад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јероти 
..{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз пос 
 цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпај 
p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, 
к продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> <p 
јић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости г 
е, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, д 
ом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке брк 
 грађанског поступка, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је 
 на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли 
 ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће 
врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча к 
ено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} 
...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Ник 
не све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог р 
шкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник  
ти и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S 
овца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о 
ем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим 
о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се 
е ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који на 
 да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} С 
мурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а  
 <milestone unit="*" /> <pb n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнин 
} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Је 
ељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере ст 
едео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n=" 
 ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а 
м.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под те 
ead> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави по 
јездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави в 
p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, ј 
а се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије поскоч 
е то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје водениц 
b n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује:  
 n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — ре 
е.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и 
оденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И  
one unit="*" /> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помо 
 она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чи 
и.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони,  
 се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздрж 
к мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду,  
сли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ра 
е Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ују 
емо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — 
 беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и 
 !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунава 
ријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{ 
гљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру 
д кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју про 
и, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте,  
мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити на 
та с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе  
 <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовач 
ољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> < 
ољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> < 
>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јерот 
а оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</ 
е богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што  
а јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти ј 
 Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаро 
к да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женс 
, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање  
рађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да  
њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Ти 
ења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:</p> < 
 /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на  
љаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То ниј 
атеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим кора 
војице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора би 
ао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће  
, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, погл 
184" /> <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет 
отије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Н 
> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у посл 
> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у посл 
ке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу  
а прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p 
чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја не 
к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече Продан 
буо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Ди 
поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
лас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> 
S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што тре 
.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при по 
ца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са св 
ти чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... ки 
ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређ 
ам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за  
ује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта  
{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — 
 кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па по 
зеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ преко 
ad>X</head> <head>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана пор 
сте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“ 
урлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам тво 
јно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> < 
за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни 
Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напре 
Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту 
 Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику п 
тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> <milestone un 
 неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облач 
} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом,  
 кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручит 
екако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, н 
утине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочев 
 шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... 
{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује 
н и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да  
 пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — о 
 се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и  
да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три с 
з врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче 
, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су  
умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца 
е...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n= 
26" /> руке : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У баш 
кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио. 
</p> <pb n="159" /> <p>— Понеси бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај с 
 јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти  
спава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p> 
да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p 
паница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— 
ширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> 
епа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?.. 
 немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезни 
 је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши с 
овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> 
 рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p 
а Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, 
у да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— 
ло, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.< 
а — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојси 
 појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем 
адин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — 
еле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ен 
а, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’о 
p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</ 
ике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господ 
унце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небо 
рилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекај 
е, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и  
есетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепан 
 за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" xml 
те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на с 
им ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>—  
е, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Осто 
а у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> 
 мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служит 
, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цени 
 неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним  
иљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина мануфактурног и  
милу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} 
 у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису мог 
/p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда у 
 баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и 
шу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недола 
, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нис 
огу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ 
па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговара 
а и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојн 
варање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пута по т 
онио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што у 
ако да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или  
а сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте  
е стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како 
ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мер 
 нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви по 
ма.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом ил 
н: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пр 
а доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивај 
Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{ 
па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајет 
таде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до по 
та си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па прод 
тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковн 
ио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служавка.< 
ама, астраган шубаром, дебелим сребрним ланцем <pb n="17" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу  
о, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прок 
троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — по 
женопочивши господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S}  
волео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>О 
а другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују љ 
ће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго 
ра.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек 
 дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер 
ти столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те нам 
 сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— И 
видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, 
их се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p 
амо о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — пр 
 да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се го 
 да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану  
ера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се  
човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n=" 
ва најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само  
роко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца 
ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о 
ма, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и к 
ти, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити дивну ку 
огодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: ш 
ако нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начелник срески!{S} Старешина читавог 
ј се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>—  
мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња  
!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — И 
 <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без  
аше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића р 
и.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себ 
равос, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Б 
и се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо  
еком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњ 
жавних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се из његов 
поведа — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји...</p> < 
 прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ? 
а.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— М 
а да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо;  
ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле  
p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја 
Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <mi 
брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ов 
ву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да 
уд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они прот 
м вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p>  
, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка  
а, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала 
логу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневни 
м да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођиц 
ко је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде 
 погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S 
одужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан  
Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до са 
лазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p> 
 <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</ 
р развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се на 
равица.</p> <p>— Цркни !{S} Умукни !{S} Леле !</p> <p>Пукоше две прангије узастопце.{S} Захори  
и, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p> 
..</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла 
ледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине 
ани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуд 
ене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја  
е та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ј 
} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Ч 
ар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се с 
ту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваз 
то говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не  
радом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лаков 
зуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља о 
S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, гово 
ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о 
ече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми,  
нено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим цип 
и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске канце 
 Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођиц 
под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаче 
изи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталн 
ицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелис 
петан Спасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника,  
ивео !...</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле К 
ве живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак 
— рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и ж 
 оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испре 
су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, д 
ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разро 
дну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} 
у Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта м 
: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капе 
а се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и ни 
а, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буко 
 пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали 
дакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио ка 
 размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Мили 
{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о  
<p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Х 
 се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагла 
ван Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> < 
ријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник  
"18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе 
а, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те 
чо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.< 
ли поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с на 
 <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n=" 
ља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори 
етана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам 
Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они 
..</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву...  
а ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа 
асто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="5 
е, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја  
 биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она 
врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорел 
усе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то  
{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка 
 Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, 
и’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки! 
ам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво.. 
ест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропр 
орише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p> 
 приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луд 
ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и о 
дседник продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.< 
че један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p>  
, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и о 
ављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то  
p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да 
има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, ка 
Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању 
ула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p>  
 језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметну 
 винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!< 
Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на 
кова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Ки 
амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже 
 Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— 
има.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти 
етане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на 
па ће рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>О 
браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се те 
и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Запо 
ке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — р 
е је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав 
и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш 
 батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.< 
лушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вел 
!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још  
може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо б 
сан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути учит 
 он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он мож 
/p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради ма 
олази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> ко 
он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у је 
 приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама 
е у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врат 
е, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну  
с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у оч 
а овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, дак 
> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p>  
— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ј 
а ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</ 
лаву и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{ 
есницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећ 
p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтите ли обест Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с 
ти уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плаву 
тајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута. 
 њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Та 
ћемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="11 
и свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p 
, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на  
м преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Пр 
пустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дув 
е деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим  
е ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— 
, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш ка 
 иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања 
 капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака. 
ну:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га м 
наче овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Пр 
о, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — 
 Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о  
/> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да  
утрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана. 
па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексут 
не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из ок 
ниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, м 
ирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче,  
на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укн 
затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особ 
што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не б 
ње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у л 
 и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја са 
’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> < 
 относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које о 
ом лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше... 
итељка, млада плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још гол 
Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио,  
{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у пог 
вње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како ј 
ај !</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулу 
сма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулу 
ела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>—  
 он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Пого 
си ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бак 
еленијем“, носи дугачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни виде 
ћи у Венецији</title>“... „<title>Војни Лист</title>“... „<title>Тук на Лук</title>“... „<title 
и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један 
е да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, 
ехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у ви 
лагодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком ј 
у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, преш 
 у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се  
 — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чул 
атомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и се 
би!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је 
 неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи ви 
титељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
век.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радос 
, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p>  
а.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пи 
т се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— 
во ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па м 
Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онак 
ртију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну ма 
, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> 
рди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па н 
и, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се н 
до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопа 
 али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос в 
инама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет г 
ернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом није мог 
S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <p 
оје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да доби 
 сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он 
 што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то 
и у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власт 
како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бе 
главе врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветова 
Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{ 
ка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу нас 
 к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игд 
е Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!...</ 
е, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макл 
шло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулет 
те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил 
рете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније  
у, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати г 
</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: 
ви опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „М 
 оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну предс 
городно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око госп 
 доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се  
 Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p> 
де, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лисичино 
Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи  
 пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине минист 
S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>—  
да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јо 
ноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и т 
а уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоће 
у — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p>— Цркни !{S} Умукни !{S 
о, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо јед 
дна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, 
</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапи 
S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлуч 
</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га 
су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне. 
Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о  
ос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>—  
ривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама. 
e>Војни Лист</title>“... „<title>Тук на Лук</title>“... „<title>Пешадијска Служба</title>“... „ 
проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и до 
 с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац 
пркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим ко 
кше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и  
 Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не  
p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.< 
 тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли 
једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће зак 
ну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> <p>— Р 
 Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> 
<p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђ 
лануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> < 
 те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174"  
нај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, 
 ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> 
> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо 
едномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плоту 
вио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости ус 
чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по 
ио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.< 
один Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме... 
иће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох 
Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Н 
иса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па п 
ба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влад 
 јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то  
 ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n=" 
ји има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је  
ији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина  
 А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у рук 
 пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцелариј 
ће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крви 
колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зел 
механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“ 
 и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Њ 
ш три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се 
а.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p 
, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има 
лађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коц 
собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Је 
собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Је 
 поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: и 
у, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и дост 
преступници...{S} Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати се он 
/> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: —  
у, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је бе 
<head>Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било  
у помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из  
мо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песниц 
 и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошл 
 те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’док 
еба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразити и повести пут 
ју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уно 
..{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељац 
ла.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са ма 
 <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али  
уч, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху  
ан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у де 
се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="1 
осао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p>  
рију јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људ 
/p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бр 
ије, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> 
жем ја господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући 
/p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p 
амо за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег стања — и два м 
 говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им в 
, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије 
ића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођ 
ивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници,  
нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој о 
ругују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у бо 
то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство 
/p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знал 
ко је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне 
је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсен 
 стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете  
еће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које  
ања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава препера 
изан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица.. 
тино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p>  
 гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У 
оће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треб 
има свет остаје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подиже 
олим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за  
/p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његово 
ичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли 
ислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег пра 
, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S 
 к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па н 
један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против 
 куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих  
n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани послан 
 соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора б 
>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> 
ешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који помаже сваку владу,  
S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи звани 
д телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Живео!</p> <p>Не 
да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> <p>— Ту <pb n="178" /> треба човек вар 
<p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је  
ћа, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори би 
говином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре наме 
акељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</ 
 а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме  
он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију  
разник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Бож 
ако се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетан 
ен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре  
емо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Ју 
китим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја  
 памучне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега 
 бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам сре 
ја...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срм 
гледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас —  
{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поч 
 пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, кој 
 па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, 
Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се н 
ајстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег дв 
>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, о 
уши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за стари 
Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила 
м.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си н 
рата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и ду 
инове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Ока 
...</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш  
ог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те 
ити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби  
не чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми оп 
S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је 
пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен,  
</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковишт 
зода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не зна 
 и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку,  
ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда част 
руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то бесп 
ред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и сам 
достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим на 
чи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — 
, <pb n="37" /> сабља димискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — састављена су два ст 
 нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се виш 
 се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајст 
ц оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни о 
л оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а  
ном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове 
 почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су,  
зе направили учионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су  
колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се 
расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џак 
/> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића  
руги веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ло 
 нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па ск 
је код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> <p>— 
о вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с 
 Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из Стој 
.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима 
уцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо мо 
и од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{ 
..{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука бр 
’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џеп 
<p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p 
/p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква  
— јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше  
ава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена  
рављена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о 
 слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има  
у он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију. 
 увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре 
</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, круту 
ено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаван 
коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио 
 уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p>  
ла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгај 
ојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухвати 
 и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихо 
омуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са 
ика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у 
јка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим  
, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица,  
 На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S}  
p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} Неограниченом оданошћу  
.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење уж 
ица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати ј 
едњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по  
’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим,  
117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два ми 
 на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а 
Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за оно 
јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па как 
ора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} 
упи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих 
S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у куп 
 и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто ла 
/p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница з 
{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже 
а би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен,  
.</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиж 
адмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у 
адоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, 
те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у 
та прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p 
ње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} 
гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, по 
} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за с 
 такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми он 
ривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову год 
} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког,  
е натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </div 
а брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице 
 све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о д 
 саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Ба 
’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да призн 
л и крочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељ 
артије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћ 
 година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану 
је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетан 
, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чек 
 -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> < 
ате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код ку 
{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не изби 
 с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници,  
вене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели д 
“... „<title>Ђавоља Рупа</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледа 
жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Иб 
одинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал о 
у! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони  
— рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—В 
причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p 
 дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p 
дник скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их  
тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе је 
ентираног младића...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брад 
, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред 
ђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добр 
трес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из с 
ревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан  
же раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p 
ну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетаница</p> <pb n="129" /> <p>Продан и ка 
 је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати. 
n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојс 
 обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</ 
узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати 
{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђе 
сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке 
ћа стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле,  
/p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми 
јвол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођ 
<p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јерот 
на...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на че 
лас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљ 
? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, зна 
 Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш 
 Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина мануфактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се 
 <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа 
су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има  
оксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе ув 
 капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и са 
ваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да  
ијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</ 
редузимљиви — рече капетан утирући чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на  
ађанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Отно 
 пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли  
 је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе и 
 знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви 
p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш  
<p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вра 
ећ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем  
едати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање вла 
ао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Ј 
еглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лаз 
на госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чув 
 да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n="25" / 
 поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви с 
 голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима 
амо : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три,  
ремер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се 
Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија 
оче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, п 
ик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</ 
>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p> <p>— 
 нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи  
рски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је ј 
 за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! 
исији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи 
аст стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без ње о 
жник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n="52 
седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи 
ише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледат 
цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О зид 
илитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о 
аконима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно:  
господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би  
 полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! —  
вни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне ча 
воји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег  
pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене з 
 запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то б 
Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у м 
{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева при 
акикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p> <p> 
а“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> < 
е разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о 
д.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама 
бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је 
у зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p>  
 се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је  
ан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака  
жи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници то су точкови на то 
подо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као што машинерија не  
ашинерија — продужи посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако  
елика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из  
Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="15" / 
сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ј 
а, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, к 
<p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не бр 
петан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми р 
ранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, почит 
у.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букач 
’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="8 
— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на ули 
шај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} В 
, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на  
о ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог 
руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то уч 
/p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>—  
Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и з 
ештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — р 
ану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, д 
 сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслон 
но, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, 
рдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те  
: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости 
...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек 
 Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: 
p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате 
ицу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате 
затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само  
де, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— 
зун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb n="1 
 ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — реч 
е Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те 
мишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Зна 
, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кут 
јем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако под 
би мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кл 
ивео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p 
 ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико од 
апетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком пос 
. удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш,  
ушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти  
 прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви  
је они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ћ 
ко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p> 
ос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{ 
— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе пре 
бе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па  
> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су 
добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти сла 
на ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и  
а и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S}  
ан ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А 
деш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпо 
<l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је 
лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа —  
p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109"  
и шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{ 
ве редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једно 
 збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb n="69" /> <div type= 
, на премер, као међународни човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у 
како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што  
ста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, што међу народом живите, знате колик 
, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. 
је — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око с 
н притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна в 
</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> 
учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} 
!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето 
 се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљи 
отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај 
 уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покре 
ртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p 
 Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуб 
рили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко  
Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — 
 Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али са 
о...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури 
лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз обра 
ланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> 
.{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком др 
>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, гос 
 господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и 
мено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетане!< 
начи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посланик 
а се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, ни  
</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— 
акше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зори 
n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски 
еротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у о 
седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему:  
ђе Премундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај,  
!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било 
омир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасоју  
<p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и  
Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{ 
 и нешколованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђ 
ку:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n="50" /> < 
шњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо с 
 онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком... 
еца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца 
 сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; не 
 молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, х 
p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сеља 
 Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија  
 сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени гов 
{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под м 
 господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да буде 
амисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они с 
о?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. 
, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило.. 
према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они н 
о да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случа 
но доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и каж 
о и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смот 
сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па п 
/p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.< 
премају барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</ 
 ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала 
та ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати  
ead>У власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали 
 младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно са 
, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити 
 господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог председниковања дотерао је у ред све жив 
и, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш  
{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу 
ешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капе 
етра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара 
с’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноп 
лад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости 
бор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирам 
!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занеми 
ај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те 
.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, д 
ад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежем 
!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и наред 
.</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полак 
шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с  
 /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше,  
на се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје зап 
 једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади ду 
е остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у 
ева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вук 
 се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаре 
ан сељак упречио молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има засл 
 госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку п 
и ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није ре 
 Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји  
 година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у с 
лико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је л 
шој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко по 
ше поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Ше 
еларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза п 
виште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и п 
виште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и п 
ку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посла 
довима и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице 
ржавни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то држ 
 ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у оч 
та је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај ист 
/p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S 
S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао б 
м по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Сто 
 п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет,  
езон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си 
одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се,  
у...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb  
е праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, тр 
ти угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве 
ед, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао оно 
евом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на к 
и како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то забора 
ије озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и  
обројном затварању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо 
:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Д 
н и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам 
се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти  
/p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, п 
 забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко п 
тељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И  
S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „ови 
ла и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како  
179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гомила.</ 
 посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у ост 
 ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор расп 
езник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече  
е ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те  
рост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола 
Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљ 
лик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногам 
p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S}  
 на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о с 
скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му к 
риворечки Бог“.</head> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су пред 
 пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић 
нску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси  
старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме згот 
се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средо 
 је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неко 
p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p 
оше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће би 
цу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном 
војих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села г 
о што народ није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког д 
 Тако је! — рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не мо 
{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере стаклиће и то 
о у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнер 
аклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди председник.</p> <p>За ч 
74" /> <p>— Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ће 
</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чу 
руги, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p 
носно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, господин’ председниче, све ј 
а ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јерот 
по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге  
д у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише  
те господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите  
априкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешп 
 — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће 
јпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали ст 
ш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит з 
 наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора с 
/p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан дост 
сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на че 
и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени 
 смо, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — п 
ека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо  
мо !</p> <pb n="176" /> <p>— Народе!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немам 
чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Пит 
ну се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> 
Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p> 
 нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако ј 
ици то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и 
>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да посл 
ангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на  
мо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо 
азице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе  
ено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помоз 
у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љ 
="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p 
м о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као ш 
о? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње ј 
о, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошње 
ује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — ре 
ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па 
 <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вал 
ј ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухв 
беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p> 
и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна 
 дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце  
ени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба  
p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учи 
> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчић 
велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n=" 
камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји љ 
анственим нагласком...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо 
ју и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио,  
пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Сп 
е...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ госпо 
 маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче како с 
n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два ос 
S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к 
свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ј 
оћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се 
ог Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Про 
аку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, виш 
 министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и с 
а и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће 
де ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S 
уда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пре 
...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{ 
столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми 
 Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу м 
ја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде,  
д на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком —  
</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Из 
овори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вал 
 Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо 
вече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену 
 се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојс 
 воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака  
и све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се 
овом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево 
 плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи 
капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и разм 
да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони о 
ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — 
ам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта 
p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’ 
, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе 
разованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића зад 
ито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у гла 
озора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка  
, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</ 
ели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава 
ес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећ 
е саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p>  
тила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван  
</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало 
... на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p>  
{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> < 
 Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о к 
p>— Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море,  
ама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чи 
ије скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и 
ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Ни 
волте, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у к 
ци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац 
ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио  
о пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи 
ацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим сл 
, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити д 
и.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру  
} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо  
а.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Р 
е, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за т 
/p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одос 
p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за  
реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Вер 
а и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и 
р, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и 
ук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — р 
викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи 
>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад 
b n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Пр 
ригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар руча 
 мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадин 
ате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао 
неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без  
S} Спасо, честитај нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полексији...{S 
р и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти т 
ћо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, стра 
>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио 
 <pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је  
с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа 
а?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „П 
Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли  
— сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се к 
ашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — о 
 <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конак 
би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене 
ко би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али 
ше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у с 
а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Ми 
, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, 
на сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао  
рође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен  
рез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Ос 
 чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
а шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био  
јвећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи,  
„фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му  
адника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар т 
 /> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде д 
м кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тими 
S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју 
ше, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким ина 
, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику пр 
{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срес 
а Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презим 
родан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, д 
, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.< 
се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам час 
ојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предм 
Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, 
тије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се  
— скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заве 
 би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то 
едседник општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпиш 
, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који 
 је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад ур 
 и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се 
d> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p> 
ече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и  
, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</ 
иката.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре  
мер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један  
ам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш по 
 сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају  
SRP18960_I"> <head>I.</head> <head>Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Ми 
 што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено 
estone unit="*" /> <pb n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} 
head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђ 
 Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше на 
оће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му 
оже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешт 
<p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећ 
ких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама тр 
адог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љет 
, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у рук 
је је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који 
> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким  
еља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Ки 
лику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одан 
ели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све р 
/head> <head>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили 
 његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по  
програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмари 
 само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с про 
ој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>Наста та 
сподин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у опш 
 наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Проко !{S} Хв 
г, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, п 
и да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак за 
едни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мај 
ко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак  
да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на н 
р запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, 
е, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S}  
ји.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} 
те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости. 
ко идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како 
омче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Па 
и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с 
и председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Н 
хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> 
>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — прот 
у кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из да 
не Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где го 
ужбу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичн 
p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</ 
шта даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде да 
 <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ 
је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице  
мо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима 
а...{S} Председник министарског савета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео је остав 
џет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона! 
{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара 
ните, ја пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драг 
бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уват 
и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" /> <p>— Понеси бунду и куф 
ати : „Начелнику среза...{S} Председник министарског савета, министар иностраних дела, јуче по  
p>— Наш узвишени Господар наименовао је министарство од осведочених патриота и народних пријате 
 Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско министарство !</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.< 
_IX"> <head>IX</head> <head>Туцинданско министарство</head> <p>Као пијан човек кад удара и о тр 
ом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарство“ <pb n="162" /> урадити.{S} Један деран, п 
 </quote> <p>— Ура! живело „туцинданско министарство“.</p> <p>— Пали !</p> <p>— Свирај !</p> <q 
"182" /> кличем:{S} Живело „туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш прв 
 <p>Касније, као практиканат при једном министарству, носећи пенсију опште уваженој госпођи Сос 
за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово <pb n="14 
, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзис 
д на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пи 
.{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека  
сортира — примети извршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли м 
ни жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина, што није озидан мост на Поточањку,  
обро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замак 
 знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... как 
аборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да 
спође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен 
где има свињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и  
 пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Ц 
 зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животи 
ашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало 
ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, госп 
 нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу  
p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног си 
редим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо 
а његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника. 
жно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам  
је, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би  
Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао  
рши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошков 
.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво 
, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није 
а Хрисантија: осам конзисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилности у ње 
у, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише 
 и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Са 
ли...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу с 
е.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</ 
> <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поз 
 гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под лад 
ина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватр 
аше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве це 
ilestone unit="*" /> <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке 
жу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S 
— тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p 
церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} 
 Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’ 
S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београ 
и...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви. 
аш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по 
о! — викну председник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га Никит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар 
осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, 
лико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири д 
о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне  
ако је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем 
господине председниче, — стаде служитељ мирно и устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си п 
е ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! 
 То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јер 
 њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе 
оповић, свештеник криворечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Никит.</p> <p> 
<p>Чича Јеротије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из 
 Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити 
резива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ц 
егова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој 
још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза сто 
и посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није ко 
ом преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S}  
 онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш 
бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милион 
на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S 
и му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’ 
му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с  
е за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко  
он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта  
 Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— 
и, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састат 
 собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p>  
а.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, и 
p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџакли 
а крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће  
запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и ш 
 за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> < 
је иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су 
м ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник ви 
дан лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Т 
сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, кој 
и ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} А 
</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађи 
6" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се,  
њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђум 
 Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога 
нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора 
писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да ва 
жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну он 
а мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она посланику.</p> <p>— Немојте та 
’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите се, 
јом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — практиканат !...</p> <p>Од тада није избијао 
 кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженим 
ко — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, таква сикирација!..</p> <p>— Доиста, относно,  
 се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и д 
и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете 
..{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да 
 Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак 
немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ј 
не, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У  
и кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...< 
еде преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{ 
е а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас 
или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико д 
ћа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном за 
што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има ка 
и врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <pb n="68" /> <p>Пред црквом, у порти, с 
а!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!... 
за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе 
 моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="* 
дина ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, 
а то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџа 
ко с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он 
.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све зама 
ли порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} 
<p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{ 
бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрде 
че?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на вис 
го причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном либадету са безброј бел 
о Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S}  
> народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говор 
а господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући чело 
ве је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим покорно, 
>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, 
рнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав  
рљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали ук 
р, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа посланик по дружини.</p> <p>— Једини  
његов верни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну гл 
 је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјури 
>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не  
говори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу  
слепи приврженици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се 
у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и з 
еше разгледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један табак и сме 
ито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на п 
читеља да се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић  
етовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочи 
пуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> 
јавим радост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Ми 
авно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежм 
— пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману гла 
 тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — 
 море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — 
 Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојси 
>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне 
 изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову 
ића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта 
ротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су б 
јем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о  
ијају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и пош 
шом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они доб 
е старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љутити чича 
 брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: ш 
гњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у  
е млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p> 
икић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{ 
 относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— С 
та ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукаво 
е то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С- 
и, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не 
рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На 
ог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми 
дврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојс 
а, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако! — п 
 испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред с 
 зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n 
</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве 
кића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— 
друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише т 
рећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> <p>— Хвала!{S} Срећан пут!{S 
 <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад  
4" /> <p>Кића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе гла 
го ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S 
 и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се  
крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо 
у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда 
обра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди 
ивео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес 
.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад се наро 
кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, <pb n="171" / 
ој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плавуш 
стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да 
млати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан што 
Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечке механе) ура 
.{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам  
зману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик Продан Жмурић!...{S} Го 
рет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он 
="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</ 
 УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Же 
ши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да сл 
а показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески наче 
 до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Ж 
ашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи посланик, господин Продан Жм 
ева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштовани народни посланик, господин Продан.</p> < 
 тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић из Поску 
вом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народног посланика, господина Продана Ж 
ерма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, па ни самог  
у?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, ни капетана  
ом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина Продана Жмурића, народног пос 
Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине <pb n="133" 
 посланику наше отаџбине Србије!</p> <p>Многопоштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом д 
ам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наш 
ник отвори писмо и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваженом <pb n="132" /> господину 
b n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> 
> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша вл 
н се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке п 
Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио ка 
— мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господ 
 изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n 
теља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{ 
е дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави и 
{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био  
навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче —  
:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље до 
удем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и ви 
ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{ 
а тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици 
н.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича 
и :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писм 
а, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог 
, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли дове 
е</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мој 
еже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања  
ени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш т 
нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја н 
{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Пит 
а премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет... 
 Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} А 
о се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је 
е тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопоштовање 
е, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Тр 
ма су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гости 
изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb  
х не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу он 
</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црн 
Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Ба 
 та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, м 
ш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде  
 Хвала, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу 
ед села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди,  
је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па бил 
ројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац  
ице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју р 
ова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да реч 
одужи посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не мо 
{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш 
} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, у 
р, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И ј 
он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој  
а посла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и л 
сла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘ 
 његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћи 
цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице је 
сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезн 
 — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код судниц 
p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи п 
!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и п 
.{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице. 
> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p> 
p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш 
е Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134 
спослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p 
ханише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих кик 
 неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два  
а к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они зн 
/p> <p>— Прођоше стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Остав 
 ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а  
че Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{ 
д, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Б 
вом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једн 
ик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачу 
Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... пос 
и и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p> 
се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, 
ава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер 
ша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p 
молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мрт 
 и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако тр 
о молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он 
к, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко ч 
} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца  
ови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз 
азива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њ 
 Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би... 
к од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учи 
е мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младо 
а на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој С 
и, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову с 
ним људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p>  
разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај  
елно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Рад 
p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бат 
и к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих дво 
у га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим 
 ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кр 
гичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осеч 
 погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом 
>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у  
 позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за 
и, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да 
ш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти 
{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет 
Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиок 
едник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су 
есечно, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{ 
окојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто 
за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S 
 не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајка 
 куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно  
г њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мо 
клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} 
гледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, ни 
ри народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>М 
</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије с 
 свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>—  
> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ух 
тана.</p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капета 
м на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година —  
ца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену 
заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише ч 
а погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога  
тојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако 
жни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и 
жи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан 
} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одбор 
чима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази к 
 стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна.. 
шој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога 
ца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и о шко 
 да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па 
аћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Серву 
 Па како ти, пријатељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро. 
ти...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била 
ату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си погодио!< 
ом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чиз 
и, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се 
а, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — п 
ти и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> 
са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и 
јсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови 
овише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и д 
жише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам б 
стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то  
 Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из 
олице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку  
е живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и п 
це, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, д 
— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То 
 Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћ 
 не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, 
инограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек  
је руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, ус 
!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је к 
 /> <p>— Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику 
/p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, 
аједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је б 
асте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Н 
а је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, х 
а?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном рук 
pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није 
 тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>—  
ужиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан  
слице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбо 
к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и  
, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше њ 
воју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да р 
бу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га  
 <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задовољно — рече Продан.</p> <p 
{S} Срећан пут!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захор 
> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пу 
шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n 
p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! —  
олимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као 
Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се и 
ро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, на 
сило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен човек. 
ићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити  
ушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча 
е, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже о 
ободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са сви 
сило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n 
осланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно с 
заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта  
те посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај  
делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко 
атко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p>  
S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.< 
, дивно, сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави н 
 Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука пот 
— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капетана.</p> <p>— Слободно, слободно 
 комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Но 
/p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— Т 
ко смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева пог 
: „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не  
Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетић 
с, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволте  
 тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би виш 
ни, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? 
 Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти,  
зе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ић 
 напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... 
е кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ 
на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> < 
/p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београд 
ну, разбира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S}  
лармали пандури.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да м 
аник — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која 
и је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба в 
, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабране дружине,  
право словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народног посланика, господина  
рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну молбу..</p> <p>— Чујмо! — рече Продан.</p> <pb n="41" / 
..{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу д 
д стотине чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, д 
.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило 
едниче, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S 
S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче,  
ред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господ 
 по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћ 
овек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на пре 
 их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“... „< 
ед механом.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — наком 
.. ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетаница</p> <pb n="129" /> < 
 <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих 
ко Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па 
се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, тр 
рио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да ч 
се окрете председнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>—  
онтролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојси 
„ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се н 
 у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ в 
} Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли  
о ономад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим господин председниче, заповедио да позовем сваку  
 затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог! 
<pb n="185" /> <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у 
— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> < 
одвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово 
ачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и  
знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и п 
х најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</ 
?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S}  
ла вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{ 
ће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желит 
чинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта виде 
мој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" />  
апетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћ 
а.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпај 
 ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</ 
.. видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у к 
а идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p> 
и?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та  
ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигиј 
 Реците, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} 
лас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <mile 
мо у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S 
ица јекну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде. 
!</p> <p>— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечанос 
ладић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како  
.. које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Пос 
 до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће сво 
ред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и панду 
?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај... 
p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу З 
S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} О 
аш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим ча 
{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на  
сподине министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори 
дник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам 
ица и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико располо 
добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до 
Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - о 
а вратницама среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — 
но... реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: има 
оче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај —  
Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад б 
 климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри оч 
иче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, господин’ председниче, све је исправно — одговор 
! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овак 
р дочекује — цикну председник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и зам 
натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погл 
 то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у  
етку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>Т 
ља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> < 
што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...</p> <p>Председник продужи:</p 
<p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</ 
чка посла, госпо, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>У 
слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко,  
а цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине <pb n 
би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе бли 
Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S}  
други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> < 
 начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задово 
јемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо 
.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> 
асмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Прода 
 се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује с 
служење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око го 
 гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја к 
’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка п 
> <p>Чим се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се  
о ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по кан 
ајвише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундиро 
ста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Бож 
д у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо ш 
ама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не 
чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би  
еца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте п 
е.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натова 
адов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p> 
 деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> 
уку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>—  
етка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог д 
А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи:  
а и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, сре 
</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n="128" 
га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи 
же и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мор 
жати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора 
нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну рук 
да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновн 
</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора 
’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само уста 
чкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован  
>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамот 
ој 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам т 
ланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то  
така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима  
је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог пр 
о макар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{ 
м издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турч 
одужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која г 
, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више осло 
>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога 
и твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик 
ића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из из 
ом...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се на 
 Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављ 
ризнаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она панд 
био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку 
 и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, га 
 одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све 
<p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мир 
иле, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о с 
тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њ 
лице! — погледа кроз прозор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’  
Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... к 
ао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часов 
њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> 
утрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узв 
ће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево м 
>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне< 
понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми 
 Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово 
ке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не ск 
 је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... п 
 Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се 
о да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином  
 посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... 
ојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти  
ати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет пол 
гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у ру 
 <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о  
аш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како н 
 те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца с 
p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај ма 
— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић 
 му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па  
вера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</ 
убим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Ми 
дигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио.. 
достну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња,  
> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача 
ина министра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу 
ети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пу 
ају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Н 
ну у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка 
онаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује бил 
и место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара  
на под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу,  
кију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора пл 
И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, до 
>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том 
 кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</ 
носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи  
у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског сед 
беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче р 
 порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метак 
фатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само т 
о ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму  
> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја 
S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе н 
ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журн 
 А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Је 
а...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тич 
.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина кл 
 за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног тур 
или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану  
ршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је 
иче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у кој 
ићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S}  
ов, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би 
андурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па панд 
о на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисл 
, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик 
то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити,  
она!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му  
се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се 
 беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери  
из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на сре 
омим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лак 
илад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице. 
а од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па 
</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, 
шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта  
кивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, к 
е и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотин 
му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметни 
игда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље 
 тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многоп 
 се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу 
 <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он  
о се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да 
p> <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћ 
 јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угар 
стри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, виш 
д ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зор 
а!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, од 
.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан  
о одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно ш 
нај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако 
е служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p 
т та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад нек 
ема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју 
Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Н 
ник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контрол 
pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што м 
ђу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице 
с га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и  
же, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, ок 
ли: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још ка 
 обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе вл 
ти посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја ра 
и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што 
</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ј 
} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитово 
подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чи 
ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</ 
дину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он  
ослу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, д 
ника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изоб 
е.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред  
снији хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и згра 
 рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе јед 
писа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{ 
војој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а је 
узи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, изда 
ежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх 
фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, р 
а се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си 
петанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; з 
> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Стар 
?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш так 
које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном поло 
 својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше са 
 снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ т 
 Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се 
ће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гле 
 на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb  
и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{ 
S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му  
као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га гро 
ренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова стара 
у и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почив 
абезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и у 
з брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p>  
 час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану с 
— окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом 
вица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и ка 
обуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем 
 у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му с 
е верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама 
на....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, б 
 Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћ 
ашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана.... 
о.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта  
ју...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђек 
 <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком 
<p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и д 
>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови  
 пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А о 
} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти прича 
и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на П 
 бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стоја 
чио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а друго 
ну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобр 
толицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, пре 
 Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену с 
> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи  
ађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин капетане — ре 
и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> 
скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бат 
а тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и 
о... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмо 
и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну 
а Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татом 
, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закико 
снио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошу 
ларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, 
ве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с наро 
о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи,  
отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и  
пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио  
а се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у  
н или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Шт 
S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш да 
ав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упит 
комрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, п 
сподин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} К 
и једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч  
истао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора 
/> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона 
тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, к 
Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све ви 
ћ, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} 
Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин 
амо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме  
 — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти 
резу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камар 
реобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и  
н и осети неко особито задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не т 
{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити км 
ремена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја  
Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S} Све  
ршун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем 
Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p>  
рашно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Сам 
ји се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом 
у под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа 
е.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и зад 
и, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>По 
/p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Ба 
ако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док  
, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро би 
само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знат 
 и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког бр 
осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради њ 
и рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, т 
шим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љуби 
ав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, п 
 <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам г 
 направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и  
 млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се од 
b n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на преме 
наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи посланик, гос 
 више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p 
Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину о 
госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од 
 треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео  
а се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти  
, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира... 
60_VI"> <head>VI.</head> <head>Старачке муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и с 
лности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде  
и у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који 
p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, ст 
S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сељак упречио молбе 
зговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они  
 друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p 
 од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови  
ди !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са 
“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, ко 
фа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић з 
оје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и в 
 <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео 
оћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свиј 
ког поступка, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Мили 
е полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних брко 
укао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и по 
!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај н 
и код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујн 
један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утек 
 не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> гос 
овориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> < 
олико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас с 
премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска ч 
ство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети 
о дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капе 
, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола 
 Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и 
Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p> 
 се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет зак 
 назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад  
тем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, срцем 
љка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, услони 
ђивате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих  
а дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, почитује и уважава 
тане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим п 
 пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци 
и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши  
шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већ 
воме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, 
ну.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пач 
/p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мо 
средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају 
 о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво отмено др 
 О, молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно 
 и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеши 
Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и ста 
све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изј 
 да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже не 
сциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу пр 
у само устаоци!...</p> <p>— Одушевљени, на премер, не устрашими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хо 
вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> < 
одан важним нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно и 
 се узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове  
 — накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа председник се 
ш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. 
 Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“, 
 <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно... 
 Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људ 
ић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, што међу народом живи 
 <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p 
ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p 
... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем 
сикирација!..</p> <p>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гле 
зреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.< 
 те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом  
и му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памет 
ило ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — д 
родан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к 
тивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p 
насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — и окретоше назад 
до...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно 
.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од ње 
борило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то зна 
о зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао 
 То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо  
рућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стоја 
ју на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p 
} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира,  
 приликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога жив 
еогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанк 
ана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, 
 на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Ки 
де кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па и 
моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љутити ч 
.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, н 
ађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај  
ајцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку.. 
адујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладин 
ом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим ва 
ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљн 
ам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.< 
.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и раки 
е!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувиш 
а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај 
мо су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља о 
ка брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђене 
ом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и р 
аше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очи 
мој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на  
цима и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње 
с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везе 
акширама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о с 
бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи нам 
стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се неп 
S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} К 
.</p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну гла 
и се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очек 
у врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио  
ашњава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— На премер, пала влада према ситуацији страних сила у на 
лади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријат 
има).</p> <p>— Ви практиканат!</p> <p>— На жалост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна 
ду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви ме 
ви управише поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од гос 
о Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем  
су обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој  
хта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим 
уче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем к 
опитиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим 
вршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по не 
поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане м 
и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и  
. спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и про 
} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсил 
ног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво 
лави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоћ 
памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што ј 
ешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погр 
ова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двој 
поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло 
се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" />  
 Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, господин Кићо з 
ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођ 
 господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први... 
и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поску 
 <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама тре 
 и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића  
арамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! 
једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прами 
едбу“.</p> <p>Председник скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још  
икић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ так 
поде и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види  
јо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два 
у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> о 
одару!{S} Погледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурли 
е приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи. 
ако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестан 
ра.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха. 
апе“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који  
е.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Беог 
и ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није 
ћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и у 
а светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S}  
зда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— О 
p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јован 
.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из 
о везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храња 
да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а т 
рила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених г 
.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу 
ићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну з 
даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особ 
у, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању  
p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одгов 
ама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако ско 
 инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спас 
докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Доб 
тридесет година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је ц 
ктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу 
 научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и по 
зник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потпис 
ју и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шт 
Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</ 
едан шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави об 
ра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунц 
лудесно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p>  
презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала 
показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>—  
аквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом с 
еларији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то  
<p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цај 
 је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од 
ску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, све 
у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Гл 
рузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доно 
p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај 
ну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан.</p>  
уче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : л 
да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта л 
а се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> 
е бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— П 
енија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се д 
 само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви 
Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај ја 
дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла д 
гару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, 
ана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, и 
у правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тра 
 зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.< 
мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, 
г и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласо 
 баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, не 
ови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотин 
вољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руљ 
</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан  
ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча н 
 се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му ле 
е он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав  
ли...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{ 
Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па пог 
ц) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у  
нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један,  
е она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам 
од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пр 
о млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој  
<p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> 
ару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, с 
 гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебе 
агодарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске канцеларије 
се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну 
К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само ј 
ли страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, 
ете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, 
цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и е 
је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зор 
ему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S 
се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жерав 
pb n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су 
*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди 
 <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића  
ти Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да 
ратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни 
 Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви с 
 ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види ка 
ерети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам д 
чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугач 
 њених законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што 
и, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S}  
 у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одгов 
ојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је 
се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу  
чка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико има пријате 
а му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њег 
Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће  
ш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p>  
ка брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, 
/> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици о 
а свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране 
од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се нави 
 и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе 
на мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чино 
спекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичај 
 извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па 
све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цига 
мурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једн 
ш.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какв 
му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> 
алило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној  
из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми ч 
злокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и 
м и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соб 
ас доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, 
, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као пред 
..</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> 
 се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручкови 
да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше гла 
к из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто 
једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се пр 
еди председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p>  
ше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type=" 
ше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Н 
...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разго 
а Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{ 
ште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја,  
а гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — о 
дин Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди 
} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S}  
шише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан  
а совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом  
колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу  
 - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то 
о Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно  
риликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој св 
 Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш ш 
цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене  
, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{ 
 ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш д 
донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. 
 ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
а се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>—  
е вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је  
адин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном,  
ед ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у со 
ед ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у со 
оји за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног  
скује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Т 
ше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле 
 <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p>  
ећ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић  
мо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку 
звукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са ства 
вим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли 
. ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је три час 
рнатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два д 
стало што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да 
аже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи 
ги дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, ш 
света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је не 
 се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Ж 
 биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је др 
>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан 
уна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци  
а се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је  
ара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишн 
чуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на п 
е нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и как 
мао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да 
оздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, 
не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или 
криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кић 
</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? -  
 је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за св 
 бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу 
е, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе;  
ко му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и 
једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на љ 
...{S} Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n 
Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb 
увену и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у наше 
авио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене нази 
ем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па 
вених послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам 
 дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаниц 
ије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и оста 
ам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му  
Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у н 
p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p>  
о и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> < 
еда се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зориц 
узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији 
 на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p> 
им бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојад 
у доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине 
ше од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добр 
 орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у  
му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мај 
Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такиш 
ед врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</ 
S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаш 
већем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомир 
 не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S}  
 у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.< 
нерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господи 
 А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох  
шкајући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у  
ате — викну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најва 
 врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа посланик по д 
роњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока 
ко сортира — примети извршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како л 
су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико и 
аше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се пре 
Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Мор 
је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки да 
мо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му н 
е још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али  
ли), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је три 
 са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На свак 
близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошиц 
p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> < 
itle>Војни Лист</title>“... „<title>Тук на Лук</title>“... „<title>Пешадијска Служба</title>“.. 
Дете ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође д 
 свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско  
>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође  
нам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p>  
и прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</p> <p> 
ица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађ 
а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и провода 
ло потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осве 
извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} 
и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића пр 
 /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одг 
 учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Серву 
е.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је 
 се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би би 
и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хв 
а приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, б 
 <p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, у 
же, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну предсе 
 и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на во 
 лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који  
урском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у двориш 
 и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су  
... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! 
 је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Татомир.< 
 не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очи 
кит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим  
 се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је 
ли дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пре 
е канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p 
S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к 
ла са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
"99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала 
р — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањем полезних књига — зевну г. послани 
S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко 
шу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна  
исаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто 
 — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њ 
ко сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека 
у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>—  
њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.< 
ијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не с 
— развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди 
одарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили 
накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: —  
 ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Бор 
ролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак з 
а, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори шт 
— здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Бић 
S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оно 
шати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише а 
ланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p> 
еко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Чест 
о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка 
пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева  
дио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није в 
 што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по 
пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора 
инистра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави 
ницу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — 
ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче ра 
н! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон! 
, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— 
жавни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни р 
и „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи мл 
-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцен 
че неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима 
м „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жму 
 дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабране дружине, управо 
словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народног посланика, господина Продан 
цу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била 
наш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што 
и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овд 
а и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тим 
епеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> 
пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ 
е у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чу 
аповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p>  
ај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони  
подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па ст 
.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој  
<p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
а: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S}  
ку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разг 
рдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p> 
>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га о 
 Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш 
Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они п 
ише још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам 
да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огр 
, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчић 
кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седите, мол 
де и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> < 
риште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S 
!</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану  
рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин 
еде, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, 
ислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и б 
е ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете... 
ана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</ 
 и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаниц 
плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном 
у је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се н 
ги притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде 
приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелник 
планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „го 
о подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S}  
аби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо.. 
изме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је 
, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, по 
 време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта јо 
и ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и 
е која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у по 
радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, 
S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пр 
са је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фа 
 <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пи 
же и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p 
к, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по не 
уком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb 
.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад н 
тавља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с понос 
се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p 
овној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква  
{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{ 
тпостављени писар. који после презимена навезе читаво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као п 
нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца  
 гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако  
 а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен,  
 на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спас 
те године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу постављену ја 
арод поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се  
 сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт 
жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па 
 испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" /> <p>— Поднаредник С 
длуке партијске — објасни Продан важним нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, 
то државни резон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко 
оздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранс 
 скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вуко 
мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општина 
ц изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег стања 
тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много 
 прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p> 
овима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у  
блаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на дим 
...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине мини 
о, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кућ 
шу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим по 
</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, 
вд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују зас 
.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш,  
и, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан  
и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се го 
 ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта в 
ва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: ј 
е страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих  
И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и то 
 врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори: 
ади (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, да не б 
 премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура Продана Ж 
<p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом  
S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске канцел 
 добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта 
га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!... 
ше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>—  
и, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, ку 
од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годи 
јадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p> <p>— Шт 
ом путу политичких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мут 
 на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{ 
мрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — додаде Кића 
{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта  
рата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</ 
а здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госп 
 овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дот 
овамо!...</p> <p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председ 
ужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише понеку, зави 
 и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет без 
 иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикн 
, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узне 
{S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар наименовао је министарство од осведочених патриота и на 
ни, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари 
.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врат 
 њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{ 
 душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте по 
 од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служ 
 најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад  
осно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тот 
ни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...< 
рао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quot 
пло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом мест 
накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Н 
 порезник, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после прочитаног поздрава, ст 
ad>VIII</head> <head>Начелни пријатељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другу 
читељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у браз 
p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> < 
а, нисам нигде уписат, али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S}  
е ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене 
а ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</ 
ћо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржен 
аше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљу 
јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира  
Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило 
ојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и 
ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од  
јатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на  
букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и  
ре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам н 
.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају —  
 књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — П 
ро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, 
тује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бо 
тови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви 
откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи 
ави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалит 
тати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа  
а“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пун 
 <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње  
гујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабране дружине, управо сл 
којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после  
S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом до 
свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да  
урише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео 
ромени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те ов 
 обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, о 
ена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као ш 
 молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонц 
 ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обрени 
дуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па  
{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо  
 ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S} Све му је ов 
 с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p> < 
чад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њени 
та свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији привр 
/> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди ре 
ц Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би 
p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце 
е, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје упуства капе 
о би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли  
ћ, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели госпо 
? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} М 
 дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на  
је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ов 
— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> < 
лимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу. 
/> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — реч 
p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам 
иља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је  
Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупа 
ајке... имати потпору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p 
рију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списа 
ак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} У 
 пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег 
ње, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нар 
све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им 
} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па  
 се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста нов 
 Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{ 
артију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — р 
обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману пре 
изме, црну блузу постављену јагњећином, накриви астраган шубару, пребаци преко рамена велики ша 
 види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, п 
на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисан 
из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се ч 
 садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да д 
ић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шор 
/p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано  
!</p> <p>— Изволте, господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва  
а да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти пр 
е: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како 
мета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та нап 
 Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскур 
 служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо,  
 да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га 
едник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо 
 јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, дост 
> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{ 
де пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p> 
вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био  
ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>У 
амо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато !  
 Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајм 
.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљиви — рече ка 
дени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђ 
> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> <p>— Одушевљени, на п 
о подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгр 
зден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> < 
те...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S 
апе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прекрилио <pb n="59" /> народ: напред старци, па с 
— Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно једн 
p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам к 
ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра 
сподина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко  
дом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гла 
е Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, 
лав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и 
же прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђ 
дице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бит 
верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовем 
арамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{ 
p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је 
а донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише во 
шили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је 
етке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капет 
 на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народ 
препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, к 
 помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="15 
а.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застр 
оба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У  
 „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући  
ића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпо 
е његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске канцелариј 
ао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здоговорићемо се — рече изв 
скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> 
уства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може 
арод...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је  
носно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и ла 
стано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из ку 
 како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна  
бену ситнеж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогати 
 чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb n="42" />  
оло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте, господине!</p> <p>— Наложи доб 
о се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Провири ту на прозорч 
адио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дот 
и рукама и чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb  
емо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа 
та је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— На премер, пала влада  
 <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну То 
ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb  
џаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испо 
те сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зид 
, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му  
 раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када  
ији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник једнако распитује где је то „зв 
рошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу 
 раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и р 
p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} 
, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p 
где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Пр 
} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред  
 собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је 
з ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да р 
о зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Хрисантија: ос 
а беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га пр 
ај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Председни 
 ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би прич 
разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{ 
о у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сло 
внике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на ми 
дрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ће 
ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</ 
то се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Пол 
оље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!...</p> <p>— 
 — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и  
а опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он 
анте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта,  
е лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <p 
не заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни 
јурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — З 
у, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. . 
аше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре  
то је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори били, кол 
стију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вр 
ко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церо 
би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> <milestone unit="* 
цу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну б 
луге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, 
 сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам,  
те се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе,  
 n="73" /> тридесет година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли  
ке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара. 
но, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и д 
, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе  
ред нама прекрилио <pb n="59" /> народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S 
твори велику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с де 
са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрм 
ку канцеларију.</p> <p>— Што? </p> <p>— Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како  
 Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића с 
 народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а  
 и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно  
сит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро  
ца путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и доб 
а два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинк 
ку кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче путем сво 
ња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе л 
срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остаје 
 Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа о 
бразити и повести путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна уви 
а госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изр 
 безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разг 
 зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p> 
 Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p 
!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што  
 буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај. 
у, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је 
ом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебетом.{S}  
е, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стоја 
ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац пре 
<p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један с 
> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па  
столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седи 
 и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најзд 
апетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у со 
еми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком <pb n="104" /> и к 
сте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па 
је дужност својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре п 
Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би 
аде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се 
Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> <pb  
!{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} 
 није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи изв 
 и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пал 
чувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote 
кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, 
</quote> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, 
онтролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну 
а а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n="181"  
— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш 
и.{S} Пред нама прекрилио <pb n="59" /> народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви голог 
 буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’ 
ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да  
p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ.. 
а вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври  
а, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Ки 
да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да  
 господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n= 
ам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидн 
 бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb 
ло што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да из 
 питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез. 
 особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав 
поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све 
ада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чоба 
ечи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, с 
и помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на  
ему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној с 
п Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам  
т на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањ 
, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени 
шљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су пр 
о у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора  
шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и  
Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или  
 кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Ки 
>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, ш 
{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се п 
бно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почив 
пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто  
 пита, како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита  
 црне владавине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механу, а колико је о 
укбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти 
/p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин К 
 је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста  
еколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свога првак 
редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, које т 
чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>—  
томир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и  
ма преко свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како 
Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Продана, 
анферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — дод 
а, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, пон 
 погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо!...</p> <p>Уђоше петорица се 
јмо!{S} Чујмо !</p> <pb n="176" /> <p>— Народе!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, 
 Пали! дум !</p> <p>— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редит 
аја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бира 
реко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки с 
 пријатеље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцел 
поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{ 
н’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још  
ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се пр 
рије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и 
 му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жерав 
е и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Бе 
у господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у п 
алом, то ће ти објаснити многопоштовани народни посланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је зада 
{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Ро 
 Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Св 
лед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет  
"SRP18960_III"> <head>III.</head> <head>Народни посланик, Продан Жмурић.</head> <p>16.{S} Авгус 
 министарство од осведочених патриота и народних пријатеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите ку 
у увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети о 
гопоштованог господина Продана Жмурића, народног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Ца 
 Жеравице <pb n="33" />, у част доласка народног посланика, Продана Жмурића са скупштине.</p> < 
но... изобразити и повести путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> о 
лутно управљам молбу на многопоштованог народног посланика, господина Продана Жмурића, да овај  
b n="132" /> господину Продану Жмурићу, народном посланику наше отаџбине Србије!</p> <p>Многопо 
и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох гла 
знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан —  
у у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и о 
зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не  
ке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево 
и и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе 
премер, као међународни човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у наро 
итељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку! 
прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телегр 
елим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући:  
"128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође  
ите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... из 
 разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, ко 
ци, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини  
 али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица 
 није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су као другокла 
дају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додад 
лим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слат 
еограниченом оданошћу својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласа 
pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је 
оја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је  
кнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их 
 која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под терето 
> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да 
федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште к 
b n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... м 
а пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми. 
p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се 
b n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p 
раду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Поп 
} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с пост 
 се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да уст 
е тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши  
странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тра 
питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог 
 резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство, послушност.</p> <p>— Увек 
 у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко  
рог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — ск 
о неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ 
вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна  
b n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — захтев 
, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад 
еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Н 
 А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да с 
 прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и с 
тељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе 
о зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по неш 
рната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче пер 
>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> зд 
ем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све  
 /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсифик 
огама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од св 
у и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем  
их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко в 
е.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који се 
а, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зе 
рагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините 
ну се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, реч 
з фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвете  
ик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капе 
сти.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, 
 уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо,  
таде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше 
ас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о 
т капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је 
ера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — п 
 КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се  
 !{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно 
</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом пу 
ило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна  
ицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му н 
асником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> < 
глед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S}  
да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’ 
 Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујат 
 и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још више 
коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели  
победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, 
екнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и ж 
живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="17 
а, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи  
на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на  
и — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне 
штину — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не 
ровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић. 
м Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума,  
ко ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате во 
{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразл 
 свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем  
а, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се с председником и тукли с пан 
 сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр.  
 и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се  
 је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га зва 
рупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше р 
е даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије.. 
х брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се из његове гла 
те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим к 
д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — 
дужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p>  
на је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S}  
акшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни 
ило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попрек 
 — Напред!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стоја 
кну председник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</ 
госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p 
о и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи 
ћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, 
дане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се дел 
 би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, ка 
 сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <milestone unit="*" /> <pb n="5" /> <p>Ку 
ичку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда ј 
аса, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркај 
 здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити п 
но, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смес 
које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се 
 то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица 
у:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} 
р они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наје 
SRP18960_VIII"> <head>VIII</head> <head>Начелни пријатељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и  
ловину нуди господину посланику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћат 
...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начелник срески!{S} Старешина читавог среза!{S} Он што  
ани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Ше 
састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем ногу, да нос 
у, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо  
штине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општински председник збацу 
сте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n="33" />, у част долас 
м истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претпост 
 n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, 
ће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљив 
.</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелнику среза...{S} Председник министарског савета, м 
 задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту  
ако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да  
е главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго зн 
..{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште с 
њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, 
ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господ 
амисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи  
отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Прода 
ло да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити  
 што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> < 
ину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и 
е му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капет 
 и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим љ 
 ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напуни 
пен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцим 
 он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S}  
 шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача  
 није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших 
 поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар 
 кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични арга 
ији...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић, свештеник криворе 
:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! жив 
 <p>— Ура!{S} Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар наименовао је министарство од осв 
шама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре 
дни посланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огрома 
.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте г 
досну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Ж 
господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S}  
 зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог ме 
ан како је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину 
ство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</ 
сподин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе 
да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради за на 
ге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господ 
ку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми т 
ина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, он 
анско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декемб 
ди на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи  
спод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу изме 
е ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да р 
> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком 
ди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи посланик.  
о да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови н 
 ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни слу 
ријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — пхи!.. 
— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је 
пчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хо 
а влас’, на премер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свеш 
ребају људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже главу...</p> 
ај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше н 
и је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више 
 укућана, исказа особиту радост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове о 
 разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— М 
наш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око 
а Жеравица!...{S} Ја !... <pb n="18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене 
вољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца 
S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!< 
 против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем извршуј 
ди, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће 
ила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову ч 
а у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби с 
стити Србине <pb n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад б 
ни Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као што 
та ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> 
 га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућар Петр 
да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тра 
 климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је са 
заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И она 
ину Продану Жмурићу, народном посланику наше отаџбине Србије!</p> <p>Многопоштофани Господине П 
евојче истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, 
 за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметова, одб 
ија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметова, одборника, поротника, зам 
, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p 
{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми 
о има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас во 
 замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чуј 
 и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Ки 
 Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родо 
 њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пиш 
азговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о д 
ушом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран д 
увени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани 
жи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштован 
осле кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде д 
иди Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај  
 и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, бац 
е с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — заглуш 
 кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сва 
а свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само д 
тан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образов 
!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље: 
а: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметова, одборника, поротника, замењеника и свију 
ору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема... 
ре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татоми 
, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S 
их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> 
а о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви  
а што пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— Н 
ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али 
ивник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф к 
.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивиди 
>— Господо!{S} Ситуација страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој инд 
, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} 
но да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик продужи:</p 
осподине Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти  
ла влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи. 
ој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим П 
а и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, че 
ти учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> 
 опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се 
> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а он 
 на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали. 
и та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо 
 и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић с 
} Побратим господин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка 
анице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> 
Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата П 
— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p 
 се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми ка 
упа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па ку 
спо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глуп 
ад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је  
о бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва ва 
е верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре 
.</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се т 
{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи! 
о влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p 
 прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавц 
топе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић! 
главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ј 
уд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрч 
е у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p> 
 к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> < 
ге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха  
 људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, 
а видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај 
гог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура Продан 
 камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мој 
ити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на пре 
 сред села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говед 
...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и за 
.{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да ид 
а Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице... 
спуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну з 
паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они  
 <pb n="113" /> <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо ш 
ко је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па  
оци!...</p> <p>— Одушевљени, на премер, не устрашими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хоћемо одушев 
а.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пу 
 : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S}  
иликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Прода 
ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Зна 
толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, с 
м, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхо 
— Овај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сва троји 
амо мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на пр 
ије — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је за 
о посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и поче 
н, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избо 
.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну  
е и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је 
у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и  
Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шур 
 ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под ста 
, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а з 
те...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио з 
Све је то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу  
S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на д 
де на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин 
и женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} 
еротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спо 
у, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадо 
о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је  
да...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— 
писивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n 
а велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— 
} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У  
је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, бр 
се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ј 
еда у Стојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојади 
 је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се слу 
ро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је з 
е Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, к 
ра и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад  
...{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску к 
> <p>— Чешњејшој Конзисторији.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} П 
и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо стар 
 и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све 
 повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке 
 и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он ј 
 партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну 
е?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарч 
, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Ви 
погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и 
ли</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, мага 
 ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи 
у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га  
мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и бра 
...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S}  
радице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на кој 
ијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Ми 
мљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да  
шао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а х 
вица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он 
оме како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим 
е пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и гос 
 да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о 
{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши ду 
!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштов 
обилази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из м 
 сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, с 
ицу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако зап 
а...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села,  
 жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јероти 
очкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да  
 његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не достане, удари 
ње навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче 
к с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... има 
— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет 
{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S 
р ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од 
ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и  
о Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit=" 
 продужи посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не 
то би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на коми 
</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговор 
че председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о к 
о ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на мес 
есан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро нар 
тају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дош 
идим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да вид 
S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обре 
> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџа 
чио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шт 
у!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— 
учемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође п 
Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је о 
и очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крај 
 Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука 
шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за пред 
у ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S}  
дног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих шт 
д куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плот 
е час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да  
ем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме,  
ла сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> <p>— Обрен 
S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Прода 
 би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млата 
 би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа  
.{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— 
: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити. 
.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n= 
е човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мир 
>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пи 
ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, мол 
ади; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за до 
 њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Никит — ал 
p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те 
у: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко 
а Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мок 
...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеле 
е, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи контролор, поклони се и пре 
— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова пос 
рави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ис 
 и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, м 
у.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је к 
подине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је т 
, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Је 
и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га је 
ује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> < 
алом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је пе 
штина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је пос 
кочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се 
ији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према 
 презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац ос 
ко.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле  
еки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> 
поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине 
адвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>—  
им? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изво 
спитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за  
т та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те нећ 
ече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Прод 
али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубр 
Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опози 
.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто 
<p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово с 
, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки об 
ен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује 
 оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, пита 
> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жен 
е г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо  
 Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојо 
Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде с 
 које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да ме 
рци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... < 
 не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар чита 
у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се 
p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Величанствена п 
Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се пре 
а...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— На 
онише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленаш 
 сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што  
 и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S}  
твор, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S}  
је он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато т 
пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Не 
одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље  
 само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко 
исмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога 
ао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се нада 
а... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb 
шина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али ка 
и? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фи 
анака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља 
"148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S}  
снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Ву 
е заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Ва 
пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина... 
: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна ви 
— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било  
поведају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type="chapter 
ле, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем,  
.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти с 
о да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га ожен 
е Поповић, свештеник криворечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Никит.</p>  
: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насам 
а гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мањ 
 око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше и 
а даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је н 
а бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што  
и.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, ди 
 чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их у 
ство, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће  
а не одговара пропису.{S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што го 
децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресе 
ама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S 
"124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— А 
>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и 
а’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти,  
ше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да 
ој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић 
та!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — по 
 блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а б 
 Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрис 
>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоћ 
S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред мех 
упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко 
ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S 
воли да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од њ 
одом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и у 
 то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово измени 
огли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује 
е у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p 
ну, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њ 
чије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања 
l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ 
ad>IV.</head> <head>У власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у  
 поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале гр 
p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле  
S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад сам 
„Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом.{ 
 пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор  
 са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене,  
ветиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А ч 
, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз ру 
а ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p>  
 преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Л 
нистре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и пи 
S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и 
се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{ 
<p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, каз 
а белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта 
..{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко М 
ваки ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељев 
мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се п 
ћ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор п 
ам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на суд 
ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у с 
реба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за с 
та.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује —  
адни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт  
.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрен 
ју.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен 
пу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p 
тели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи  
?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећ 
за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подиго 
, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> < 
она слама?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} 
амо је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима вла 
цу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И не 
че код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њем 
о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158"  
арити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих.. 
 Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом чла 
="157" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p> 
о, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим 
даше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p 
пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвоз 
та могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето 
ише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кић 
артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе харт 
 Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен из 
е сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Е 
{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с 
>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратит 
едниче, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће л 
 појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> < 
 врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу 
а седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она 
ласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад с 
он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да 
 цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?.. 
и!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима.</p> <milestone unit="*" /> <p 
— и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</ 
>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући 
великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који се износи с 
p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, он му  
.{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — 
ва, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" / 
м !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направ 
иниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; једа 
рви код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист 
ше заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> 
 све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здоговорић 
ш сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Б 
 ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S}  
преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово  
а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни га међ 
ају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</ 
S} Само „хектор“ господина посланика по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</ 
 као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовит 
, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>—  
ва ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То ј 
ћ!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Лел 
ом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српс 
еском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="3 
волвер, чантра од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> 
камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb 
о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам 
која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и о 
ипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> < 
н не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p 
ај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он 
аде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја 
— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној влада 
ва, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се госп 
</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћат 
ере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћос 
ј изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито задовољство, што му тако подесан израз пад 
тала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p>  
.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча шаке иза врата 
анише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, 
нски празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад,  
и.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем к 
мо хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболо 
а отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, погледа кроз прозор, па вик 
 плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдит 
те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше барута и л 
рча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да у 
 ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с 
м Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у амурлук  
коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом ут 
>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>П 
p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, друг 
ав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетк 
појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S}  
им ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треб 
Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољств 
вдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{ 
д би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову 
 пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, осуш 
на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По к 
воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га 
е мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S}  
гао, господин капетане — одговорише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свако 
и љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p> 
> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману р 
тоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то дана 
p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени ч 
а и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који ј 
 и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки  
/> <p>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе оп 
две куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру 
да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој пар 
 у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повир 
 шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио  
рузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво шт 
оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта 
а ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти 
ешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се  
т зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А  
олико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто 
ма здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много  
коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p 
зу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли  
.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао. 
в Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па да сву Србију  
ећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринв 
о нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце  
ц до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магаза 
рја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и м 
 шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде и 
о мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, 
 министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има 
адзорник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али ко 
ио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њ 
неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан,  
у.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јај 
е ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је 
ијатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, брати 
ело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме 
к брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, х 
на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар  
дућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Моли 
ови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем  
ликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ма 
!</p> <pb n="176" /> <p>— Народе!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо ! 
се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p 
вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S 
/p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, 
 знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, ј 
и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У св 
 ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке 
осно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, 
пред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapt 
се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о т 
 с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и ка 
 поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се пола 
<p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подск 
<p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — с 
:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p>  
ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на в 
Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p> 
ало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај п 
о буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку п 
— Пресекок ти реч — примети Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред  
је крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, м 
 господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи 
p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес  
те! — окрете се она посланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све по 
песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смешкају 
олико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори  
тамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жа 
о празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко 
урић, с малим прекидом, посланикује.{S} Неограниченом оданошћу својој партији, а нарочито њеном 
дседник и ћата; <pb n="83" /> потписаше неписмене одборнике и ударише два печата: школски и опш 
нин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p> <p>Так 
 уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и  
ет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’ 
 зацерека се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у  
 у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“ 
у, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} 
, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом н 
ли народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану 
ћуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, 
 хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита 
д у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па до 
ин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone unit 
 господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно в 
ицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрза 
асти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесет д 
 Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег сре 
асти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају 
ешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу.< 
а ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кличем:{S} Живело „туци 
>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде  
 му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p>  
} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учи 
о, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живе 
опча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она си 
а доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја, шт 
ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан и 
ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као 
 они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо 
 и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића  
— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са пр 
S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајк 
} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћ 
орупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески  
аној Историји...</p> <pb n="72" /> <p>— Неће бити тако — примети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p 
у руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</ 
Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка  
зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ри 
Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, д 
м само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помис 
 наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— Свирај !</p> 
ео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p> 
вре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у  
 ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нан 
 већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо каз 
</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испра 
58 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то  
 и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се из 
вем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући 
ци да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам!  
у и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Ки 
најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Ј 
н: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} 
е... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеро 
аклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух в 
љу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</ 
Хоћемо одушевљених приврженика, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — п 
знат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом 
авање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и с 
ачину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја ч 
мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово 
, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори  
њо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно 
p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослобо 
 Жеравица тумараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из раф 
 с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се зд 
.</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, 
15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико м 
— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да 
етос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему тр 
 од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, об 
оље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се по 
укло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к 
 где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — р 
куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше 
 послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе пови 
тре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да 
 де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Де 
/p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој баб 
удо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослу 
чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{ 
b n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и п 
и у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја 
 сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S}  
 реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S 
Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас т 
 летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и 
p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>—  
Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капиј 
> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писм 
могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} 
— рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаниц 
 им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Н 
зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p> 
обичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> 
ши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о на 
!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, 
љак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S 
е Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти 
с пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служ 
од-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа ут 
 из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе  
 се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му,  
а значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посла 
е верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, па ни сам 
ne unit="*" /> <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја 
у...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, 
гопоштованог посланика Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа  
 који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изаша 
о?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посланика Прод 
меју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, ни капета 
а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је п 
аших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци 
трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{ 
 госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> 
...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, б 
опа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да мол 
лази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића  
да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај бала 
ји.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не пре 
ли су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа н 
мр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој 
у да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића,  
јег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурли 
 нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио г 
рнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се 
Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Ни 
 је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он ра 
м ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што  
м — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — дод 
 Стојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: из 
n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који 
: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је се 
вечан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски 
 Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша 
трба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па доб 
>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече о 
а и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор 
инатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд с 
што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и  
н пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У механи  
оштованог посланика Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуш 
Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама 
 нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро,  
ead> <head>У власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинск 
три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да м 
ка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жар 
еспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и  
, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све 
опло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S 
де му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Ст 
{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је л 
м по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије  
ћ упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечур 
јсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Величанствена природа!{ 
ешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Сто 
ју, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је  
 своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и  
 ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доист 
Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или бољ 
е му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господ 
ла — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и раз 
} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{ 
јист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — реч 
ф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, 
ним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се 
ешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из 
азан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S}  
гачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{ 
 <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...< 
оже без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били 
 Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из водениц 
, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене т 
ционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу ти 
м, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали  
 више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше д 
ад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из вод 
 погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог м 
олитички преступници...{S} Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухв 
ужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и во 
 седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода 
!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о се 
ко се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, нареди 
јој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф к 
у.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S}  
 се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не  
усника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не д 
овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече поре 
он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Ники 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а  
лте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој партији највише симпатишем, и зн 
е.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав  
ћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S 
олим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да  
 пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, 
амо поклони пред капетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пу 
сла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А 
’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сј 
дио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег ле 
 закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капет 
тор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{ 
ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али т 
е!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршит 
квог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула  
ан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се ду 
п у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Поша 
астио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда оде 
авом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма ран 
цу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:< 
и да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога 
/p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за 
И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, 
 преданошћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> < 
ори, погледа, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметн 
е.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепа 
> <p>Служавка отвори прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ј 
</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, 
очивши господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар п 
р Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун манга 
њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> им 
ла је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је 
е лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што м 
лите, — практиканат !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао  
S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гур 
о с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, 
ачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две пра 
 из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педес 
 дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинић 
огледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по сре 
ече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том  
, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћ 
владавине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механу, а колико је опет по 
, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну 
ранци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег у 
рић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум ...“</l> </quote> <p>— Браћо! 
рић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — жиц!“</l> </quote 
е уживам...{S} Радујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радос 
аду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу бе 
е...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, 
 уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспу 
га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које 
 n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, 
 прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и  
а.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после с 
служитеља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капе 
...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељил 
зда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграј 
амог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и 
 куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од свој 
<pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га 
гласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати што  
кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у гл 
аведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији тра 
истог господина министра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се  
ко, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су  
ћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића к 
н, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А ш 
а дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображ 
иво у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао 
Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milest 
— рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опш 
{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ли 
ник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је 
Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> 
исантије Поповић, свештеник криворечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Ники 
 кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић 
и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на тем 
ару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану 
 не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, 
затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његов 
к.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га Никит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! — рече ћата.</ 
ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Д 
е.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже о 
ме што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, п 
ћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S 
а благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</p> <p>— Стока! — додаде Тима.</p> <p>— Стој!{S} 
ква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише поне 
’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звек 
p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече јед 
учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој оп 
седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони 
ељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише  
е не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета) 
у школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошн 
ико димова, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја н 
ирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, проте 
и...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у с 
о стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Ки 
а и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ 
ачелни пријатељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Ник 
, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних 
</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и  
вари пресели у конак начелног пријатеља Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа,  
> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>—  
 свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S 
ике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики ј 
па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. предс 
е.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, за 
.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја к 
ђице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђон 
 џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је о 
чи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекл 
; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господ 
е иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и 
 је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је бил 
е осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад  
д на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Про 
 таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тро 
ио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> <p>Ј 
љали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свију, одред 
квог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, о 
у играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним  
стрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни 
историји.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се зап 
ко пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко  
варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> <p>— 
аји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, н 
ру...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика 
“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на 
 шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S}  
и — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни мног 
ријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој п 
p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам 
чени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остаје 
 се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокој 
 Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру —  
— Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој партији највише симпатишем 
.</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— 
} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде 
е?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос 
ним нагласком...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Бео 
 партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају 
дин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} 
дес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофа 
родан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад са 
грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да 
триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао м 
— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’  
чима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је 
ју...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је  
ридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГО 
попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p 
’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поно 
о дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или о 
</p> <p>— Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, п 
{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p>  
авом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад он 
аја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госп 
> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрука 
 Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p 
 се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јер 
спеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин 
 су политички преступници...{S} Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика  
вица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, већ као прва 
<p>— Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у 
p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служа 
о, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш 
ици к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су политички преступни 
дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам  
чини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољуб 
их приврженика Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су 
Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад девет 
де на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <milestone unit="*" /> <pb n="5" />  
Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и п 
илуј!“... „Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? —  
авца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не тре 
љен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже 
кој канцеларији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неко 
2" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад  
</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућ 
да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекакви 
} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним крово 
ућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му 
ивотиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господи 
певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао ( 
ка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у  
 с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш  
е уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њ 
 отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>С 
ке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетк 
иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КО 
онајлак, старачка посла — тихо прозбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — 
, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>П 
 вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума 
асти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Ка 
— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, зна 
зрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у ово 
 затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што 
слушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n=" 
ала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се  
 младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија у 
реташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина 
а шта ћу с њим?</p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пут 
та ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p 
<p>— Које? — погледаше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо! 
Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тет 
 Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} 
г Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничк 
ти.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало,  
це.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S}  
к.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То 
да, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни послани 
ичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу,  
 к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже 
општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орман 
одина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је з 
 шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна. 
ави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва  
 је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S}  
сно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи  
ник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити 
 ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве н 
о било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од 
к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, 
 — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпо 
ан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му с 
е и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклиј 
онтролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде зна 
рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p 
тиканат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} О 
у (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке 
по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћ 
ини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> < 
нцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображењ 
ао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче 
олику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин 
 биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата.. 
челни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко соб 
з брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — 
 и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, 
Неће бити тако — примети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Чешњејшој Конзисторији.</p> <p>— Не ч 
ану служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ? 
и у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лак 
24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу 
 или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то т 
 велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мал 
ш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташ 
 сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти з 
 ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухв 
сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и  
 је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вај 
си за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био већ готов — у г 
ет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрењ 
доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није 
Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а им 
ег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на 
/p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па 
рама како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала 
све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезел 
ини искрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљења и хтели  
ом копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, 
је, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог пожив 
но у осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам п 
n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе...</ 
ча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па о 
Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</ 
забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући рук 
метане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница  
а седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... нис 
 запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кре 
<p>Ћата за час донесе хартију, припреми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши ов 
ено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од во 
 Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коц 
 и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан чов 
ђе.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу —  
овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{ 
 било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на од 
вати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с  
 Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче  
стрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће 
ће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим В 
свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић 
убоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене  
шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јах 
 и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи  
мештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад ку 
ли на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до 
ирама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и 
двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић мет 
.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрс 
и цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море,  
в. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се прод 
еде, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>—  
мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скрес 
апетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви 
елник, полако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да с 
 чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену  
p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђ 
ук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже о 
руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино  
па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p> <p>— Ни 
а русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветр 
к: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како 
њаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Бради 
Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p> 
а, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила 
...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скоч 
..{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...< 
ес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос 
и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— 
 <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта очи 
ф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу ка 
{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на пу 
м госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва г 
, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S 
/p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко 
о роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, го 
 да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча 
нистре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шак 
роба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Напол 
али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућан 
ао практиканат при једном министарству, носећи пенсију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с 
дној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово 
и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“ 
лако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потпису 
овара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у  
 каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>Пос 
н Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред 
ео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а 
 к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у споразуму с господом и прв 
<pb n="42" /> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разнов 
стављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Доби 
ути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидо 
ед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио  
нски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су пра 
идите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“... „<title>Војни Лист</title>“ 
сле дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура  
јсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари 
S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} К 
арицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у т 
а што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и ост 
цне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико н 
ш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај но 
ико сте учили школа — упита капетаница, нудећи колаче.</p> <p>— Четири разреда основне и ратарн 
} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гос 
.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задовољно — рече Продан.</ 
волте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би  
 пре дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; један „начелни“ тражи препору 
ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распедљи 
едесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас 
</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она 
ез гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја...  
селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одл 
лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи млади 
 меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Ц 
 Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој  
 се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић и 
е он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Ки 
ху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Ж 
, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило п 
 трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Гд 
ватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умук 
ци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него  
де власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p 
д главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад 
е тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци,  
рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" 
им дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с  
ијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: 
ајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун  
 затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} К 
, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је држа 
 — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златан 
еда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S 
к.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама у 
оћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“ 
 селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њи 
, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење",  
 <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но њ 
 — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> 
ре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика на панду 
 господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме са 
кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који по 
и причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града 
акоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад чов 
га!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам го 
 ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспослица !</p>  
р Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к 
тане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетан 
тио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са 
во у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љ 
 Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — реч 
врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан младић с једрим 
ме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је  
<p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, њ 
н!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на 
неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и 
ели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан  
 оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, 
у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се м 
и, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово 
Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’х 
о је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се и 
 к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p 
мо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о  
лим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали,  
ј!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— И 
зао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он  
ести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелаз 
у смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега,  
и у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али с 
ојим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напр 
арено.{S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државник 
К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шт 
, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се  
х има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која  
ча Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унуч 
се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, остави 
е реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „гости 
авље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље:  
здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је нашао та 
га, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мал 
 с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење уживам...{S} Радујем се данас...{S} И н 
н Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" />  
био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их пом 
p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се 
ар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог председниковања дотерао је у ред све живо у сво 
ишта?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се дет 
е на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрад 
 мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, ва 
што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се н 
ира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што 
и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, 
 на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, 
ену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p 
 на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара проп 
ади и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, 
ш један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д 
вете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао 
одана Жмурића и највернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша 
сти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре п 
дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су  
штетовао што народ није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог полит 
а гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује и 
даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од рад 
} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на л 
и.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у 
 да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је 
о их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас  
Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</ 
?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се  
та ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, 
пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относн 
 шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану 
нај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми  
и само празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му  
 куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисав 
 се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У  
то и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је  
граду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће сву 
 — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Пр 
вај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована  
 у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју соб 
 молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“) 
: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца: 
икну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — п 
есет дана затвора за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Казао је на једној пресла 
ном оданошћу својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но как 
пште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у виши 
ољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да с 
!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати с 
пних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председ 
рста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте  
p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се 
тијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Ј 
ић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одп 
грнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викн 
 на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу 
а.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{ 
н Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сил 
еко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи 
 дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кро 
-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у 
им чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што 
е !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћ 
ник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступ 
аше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости  
 Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На п 
b n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује. 
 поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ  
мански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријате 
 и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми! 
 легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју 
 Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак 
едио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у 
онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај луд 
 тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жм 
ти, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васда 
о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждреб 
ари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше барут 
лас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истич 
да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословим 
Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим  
 једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата 
и он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте!</p> < 
ш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S 
но би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Вел 
их укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу с 
аспитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, д 
А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата 
је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које о 
родану, како сам ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину 
 таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића  
забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>З 
 једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S 
кане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и ос 
итељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус,  
 опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{ 
поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Д 
помогао, господин капетане — одговорише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у с 
ађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево 
иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића око њ 
х пријатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, б 
ући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’ч 
 пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта ради 
ити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p 
 Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> 
нте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="12 
о не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање ув 
о ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стој 
воја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без 
праван глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7" /> <p>Остала чељад слушају шта ст 
 згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> < 
?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очи 
 Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и  
куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>Већ при 
/p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндрали 
дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што  
видији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данаш 
ица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђ 
нац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, брк 
бу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици 
и претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци 
е зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</ 
поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За 
!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче усн 
ели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је се 
 само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S 
и сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак  
човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну 
је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — 
 — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што зн 
 притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница посл 
он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријат 
рже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака - ба 
} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> св 
 нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши 
лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о к 
 народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми 
ању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S}  
су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо сре 
} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном 
 Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много прич 
ући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе 
у он с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ј 
а врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капета 
е гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више њ 
обљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе. 
е кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о р 
ле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</ 
е да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвисну 
 се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочиш 
 Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси  
љујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине с 
а !... <pb n="18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!.. 
алендар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два ш 
здели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива ис 
ама, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанско 
ви се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је. 
икну он с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама каже 
— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На прем 
да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и ж 
ча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалишт 
н Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојад 
рчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро же 
е на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н кап 
о учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта в 
рсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко  
се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да  
средно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази к 
</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p> 
егове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се  
аблето“.</p> <p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, ка 
/> и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дош 
зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Од 
ра о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води  
за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојн 
или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јероти 
 памет, да се оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— 
ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени г 
дивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек дан 
..{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под 
 а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну р 
кисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлу 
.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међу 
к Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особи 
ом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да бу 
исте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њ 
нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— 
о</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, т 
 градива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канце 
 се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између мен 
 <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и 
ицом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш св 
а.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И н 
ћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша да 
љи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом ме 
а, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У 
ложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви 
 којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... жи 
 /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо. 
рку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи стол 
мача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности пре 
одор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими 
ра!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намисли 
а, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто  
 сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Жив 
е! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S}  
.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је 
 замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они 
а или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико 
е пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести 
великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</ 
пли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође он 
једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— 
ди!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или бољ 
p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p>  
 им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7" /> <p 
 још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су до 
p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу 
pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече  
ци и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан ч 
је и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим 
се оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да 
 разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Ви 
 толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи 
</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело. 
згонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше в 
адовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.< 
е (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просв 
а неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће 
 заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврве 
исмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти 
 би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како ј 
к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи 
 Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „пут 
руј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</ 
о нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{ 
 приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, ал 
Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...< 
ита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш 
рао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Ники 
ру власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече 
и — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Про 
родера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p 
т, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних 
обигравају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећато 
гао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капе 
ти да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{ 
{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког 
дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то 
њера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, какво 
истру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој 
.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Беог 
 здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред  
о, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се о 
 заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо 
не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне  
о.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p 
вицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у  
 бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n= 
.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радит 
оречка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све 
 времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна 
 је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата  
с, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> 
лених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића М 
 добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша кр 
виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, 
и, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто го 
 Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћи 
ћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о  
е тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није  
а мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка пл 
народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово дан 
} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ст 
ицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <p 
еда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигл 
.</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{ 
ка Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и ку 
ло.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и сла 
, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији? 
ђе још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S}  
{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S}  
ачило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> 
ко.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— П 
емо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро 
Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се води 
и лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча,  
 његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зе 
 контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и под 
le>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n=" 
 Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p 
} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џема 
 уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци 
итељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију 
мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма  
ише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! —  
вог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово 
а му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Д 
ојих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здр 
ете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </d 
јаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шт 
, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су к 
 Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече предс 
пођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђ 
мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што  
ло да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— Па Ми 
 му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радни 
S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан 
ече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за 
е...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мрт 
о дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај превра 
{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха 
е, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збр 
 се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29"  
ја !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се уп 
д, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог,  
е се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n= 
 — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда,  
ваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Ско 
> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и 
ади, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>—  
 /> <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а 
ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад  
ивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па  
 <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но де 
ше, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на ч 
дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, п 
ча Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим 
 се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p>  
.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, 
нио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о њ 
о...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} 
о притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А 
Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног 
} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, мле 
ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то 
хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чи 
 — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа г 
, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је н 
долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о свети 
/p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, бр 
а.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>О 
— осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, 
одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торб 
ратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о 
ине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек 
ом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору 
мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S}  
крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на је 
ћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>—  
.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, 
 — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:< 
ранке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак 
n="43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на стра 
нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подуж 
2" /> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних ко 
њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb  
оца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу 
</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе м 
 на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чич 
>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и зви 
свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о 
еколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемил 
 боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они бор 
ротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у послов 
S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође пра 
кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
огнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуно 
седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, д 
 све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>—  
о то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетани 
омира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће 
вамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он  
n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, ва 
е учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то друг 
— одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не м 
 — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетаница скочи : 
 се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закик 
улетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они  
својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљин 
араду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се разд 
о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>К 
ркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p>  
 да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} П 
>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођ 
си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш 
богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се  
ђи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брад 
је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, чове 
<p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“. 
p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју 
вати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочит 
 сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p>  
ече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стакли 
. — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и ка 
искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чик 
трошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb  
, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?< 
 Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти та 
.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте 
ичам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ма 
 те <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет ч 
="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву ист 
та...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојк 
а ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни  
јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поч 
 општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Јаћим.</ 
/p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и д 
..{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</ 
/> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сук 
 И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док п 
емаш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и  
 Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зно 
— Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти ра 
јнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не  
аговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="112" /> <p> 
е преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би  
д је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не мол 
мо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигр 
 домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спуст 
 <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.< 
:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а је 
леда председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже  
и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о ч 
 Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакет 
ред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— 
рацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корис 
 Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радов 
у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није з 
укова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозбор 
а, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око велик 
раја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у дру 
 Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтите ли обест Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њи 
 викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам н 
 и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а  
м, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p>  
Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, нег 
старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.< 
е сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чу 
> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p 
ш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана  
је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде  
у, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим током, како су остали од старин 
не крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак 
один шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, који се мора за 
родан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква ј 
дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и  
ојим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине  
итао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко  
Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капета 
.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, поп 
ију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели 
„Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презив 
Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу по 
шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и  
ожртвовањем извршује одлуке партијске — објасни Продан важним нагласком...</p> <p>— Знам, на пр 
Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег.. 
оји сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме при 
о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о 
јно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштовани народни посланик, господин Про 
оје је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Продан. — Јоване!... к 
 доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— На премер, п 
ри из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарство“ <pb n=" 
д влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси 
 заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А б 
пано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао г 
дралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена. 
о како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је о 
ет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Ту 
але грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се в 
в снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни ж 
 на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он  
ика, само госпођа капетаница враголасто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно  
есек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p> 
а то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, 
— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из кап 
механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима,  
се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намеш 
је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђен 
!{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита 
то их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фер 
</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја 
заповест господина Шефа — поздравише се обојица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Ки 
на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, шт 
на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бра 
> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, 
оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан.</p> <p> 
ић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног  
к; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S 
седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непр 
> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бр 
 дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, 
и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и дец 
Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне изв 
ива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.< 
њичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да 
јте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Пос 
убимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...< 
аци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имам 
 имамо у свакој општини по десетак тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли —  
Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену  
ити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’х 
еба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде и 
{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зи 
а у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хри 
на! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе ј 
 поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше пра 
 се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик запали цигар 
 празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути —  
ротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јер 
ше већ око великог ручковишта.</p> <p>— Обренија!</p> <pb n="187" /> <p>— Чујем, девере!</p> <p 
..</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са закло 
 браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучад 
 је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — о 
, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра 
 и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p 
омене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, 
се — заповеди председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир пе 
а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу 
ортира биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па 
бацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове 
ротиван — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало 
к пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} 
 Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p 
> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо 
укали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Ч 
 море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, к 
урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и од 
 Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до с 
вну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, К 
бично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и 
ке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је 
е на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ј 
обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко  
 и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а 
зун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шеш 
а одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на 
 и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим  
брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних б 
о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’ 
> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка 
иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комеси 
ну: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то  
е чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председ 
Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :< 
си?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— 
че иза мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зуби 
мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом  
 сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, а 
с, којекакве беспослице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> < 
ђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти зд 
ог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући М 
омози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да  
у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу сво 
. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су по 
осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</ 
ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду. 
осланика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федераци 
Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, б 
 <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше  
вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала 
 ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.< 
 да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само једа 
 за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како  
вљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се  
туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци 
о?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> <p>— Политика! — рече П 
 је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а з 
потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак  
„мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је  
 и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ по 
рчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те  
даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по о 
 се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p>  
лава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, го 
ного штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли позна 
вори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца  
де ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради !.. 
оглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Сто 
Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако  
имо, да попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</ 
p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то д 
и: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас к 
м преко бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да рече 
/p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> <p>— Молим 
ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда 
ели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осмехну:</p> 
м ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> госпођа Ца 
ема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црв 
и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о проме 
 посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} 
вана Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</ 
н“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Ско 
огледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Поштованој Историји...</p> <pb n="72" /> <p>— 
иче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да до 
исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог,  
} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, 
Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l 
зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!. 
ја пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> < 
господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који с 
..{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кић 
 ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — заг 
у:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо!...</p> <p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и  
у, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи 
 и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо!...</p> <p>Уђоше петорица сељака, назваше  
нак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га  
луживању, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p 
усти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали  
сати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину мини 
је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има св 
зиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала ср 
афист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу 
ну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, ве 
еве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну 
ођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле  
 Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљи 
ам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун.. 
кића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему м 
аст његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једн 
ри ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи с 
> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се он 
<p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> <p> 
p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем 
ам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману 
м испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога 
 ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> 
лаву пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p> 
таде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамилијаз — одг 
Служавка отвори прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где 
о гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>По 
и да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе против попа 
мурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрд 
ића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно  
 наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе осло 
та ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој с 
ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ко 
у на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> 
S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...< 
рављам молбу на најодличнију индивидију ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно у 
ник Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А 
 — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Т 
 засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу  
ад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она па 
едузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаност 
јте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала  
престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и по 
азо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви ж 
} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} 
’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити. 
> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример 
акав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о  
родужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} 
рески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже о 
а које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и  
е висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> < 
е знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља 
азману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S}  
.</p> <p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су политички преступници...{S} Управо, нису ни крив 
 ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване  
</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче 
во је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору 
ило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно 
ге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше  
ат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеро 
 Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p 
е дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Иде 
</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кр 
 служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ  
</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваженом <pb n="132" 
м, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живе 
Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разл 
..{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допуст 
м.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу.. 
ца.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да рече 
.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относ 
о. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин н 
и прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Св 
хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и ч 
а продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му до 
к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора оп 
ка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему н 
тваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта 
редузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошт 
е — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе. 
} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да пробл 
, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарство“ <pb n="162" /> урадити.{ 
{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацим 
} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да 
имим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S 
итрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шурака, не знам к 
Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с к 
ар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се 
} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да  
 цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта мог 
осподо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухва 
а је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога м 
рца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> < 
 наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’  
мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево  
а да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе. 
>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" />  
ине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задово 
здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситу 
нистарству на одобрење.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судница у Србији 
’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су политички преступници... 
 капут постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало 
иже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што 
мир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, к 
ријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч ов 
зређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших к 
м тренутку свога живота, почаствован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партиј 
="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на пр 
ни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да  
и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак;  
 знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</ 
за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да нап 
а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он 
ви потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе! 
 обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није  
p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије 
... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље осл 
е, размишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције шт 
ти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао 
 том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положа 
десет година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је цркв 
и: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, 
одом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам р 
, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим 
сподо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер.. 
<p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја ре 
ти у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среск 
охвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>—  
вачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић 
јзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p>  
нзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштован 
 на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак 
ш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, сл 
 у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је пре 
е ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од овог одлично 
зван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, 
ергичан полицајац, који свом преданошћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћ 
ња и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав в 
верењем господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се вла 
 волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „чес 
{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре д 
а посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио р 
мо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и  
133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто  
напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече 
е Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок 
га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан чо 
.{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb n="172" / 
а колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, 
ком чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја 
овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет д 
еницу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу  
p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— 
S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по б 
p> <p>Скочи, па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун 
прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе 
ћ!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако,  
ђе преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p>  
 не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забац 
 пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: цр 
авило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајка 
ругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки  
S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја 
сам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p 
 казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Казао  
рве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за неп 
Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара,  
...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем 
 к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено,  
у стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде —  
> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</ 
раду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и  
ранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио по 
датак огроман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на  
осподин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман. 
формама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли  
све за време док се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.< 
а била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p 
знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> <p>— Радојка! — викну он свој 
ли говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: 
т Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши  
у <pb n="178" /> треба човек варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоће 
 <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоћ 
“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача и о расп 
 се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа председник сељака.</p> < 
{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих пред 
унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њ 
ко ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али К 
 ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И 
о и устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да паз 
с се тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а на 
, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребниј 
И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако им 
ше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се  
ки, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његово 
 над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време,  
а те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S}  
 га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у к 
амо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је з 
 плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надн 
S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он  
и и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном позд 
S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођ 
аше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз 
ај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ј 
l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, наро 
 n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S}  
која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обрени 
ан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих  
осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у 
ита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај каме 
, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то је 
— изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наши 
леда према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, за 
асно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је п 
повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгле 
авље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p 
ју се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те с 
шира, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То ј 
ма.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да 
а и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлу 
S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама 
"48" /> Татомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну 
звршитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без па 
две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура Продана Жмурића, пресед 
нико није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога  
им изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакшир 
ангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p>  
н сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господин 
, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се  
аветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те 
, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, кро 
н.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p 
мо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти  
ићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под 
, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече  
, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена 
gt; ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за пр 
уп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи 
 буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Тат 
иликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, ни 
вала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, 
иликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу 
о ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од с 
>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с д 
е ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, 
и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, ал 
е оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“  
месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n="43" /> <p>— Живео! — одје 
 је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, ш 
а кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>—  
 кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толик 
тава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“,  
и како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“,  
{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скор 
S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Б 
ареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под велики 
ди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много све 
</head> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави 
речио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију, орибао столове, 
реме сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хте 
не: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И 
 је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојиц 
 да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од ша 
 је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p> 
Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p> 
 Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше  
али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће 
иће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а н 
 које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; један „начел 
ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н к 
Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> < 
} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира 
и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у б 
те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш дру 
ост својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушат 
вим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнац 
 пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњац 
вни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство, послушност.</p> <p>— У 
му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="1 
{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али 
ство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и зат 
</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај ист 
о следовао стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једноми 
и текли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} 
ић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се 
тан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав при 
— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи контр 
клем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса 
може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја  
с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га 
ене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће п 
еше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> < 
 уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио  
 ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозо 
 с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ов 
 било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, боје б 
ада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Гос 
сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али  
 испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па 
овом тренутку свога живота, почаствован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну пар 
ким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху 
почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво мест 
 докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви је 
е, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако  
е одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми до 
оговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину власти, шт 
о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она 
кућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пе 
еговом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеле 
>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="12 
 !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упре 
 куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> <p>— Радој 
ични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор 
ени Господар наименовао је министарство од осведочених патриота и народних пријатеља...{S} Браћ 
 <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде н 
 одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрав 
алост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нов 
петане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода тр 
и и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте 
ротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а ле 
>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p> 
е бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проук 
ворила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ов 
ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} 
орића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори 
Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте  
 кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, пл 
власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ срес 
осподин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беш 
ори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером пре 
пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграф 
 Шта мислите, — практиканат !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж,  
ам молбу на најодличнију индивидију ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управ 
не тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све 
!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било  
уо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} 
.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том сти 
тка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим 
ко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића с 
и, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар  
и кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђ 
ери приређивате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих 
лак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избр 
а овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: к 
да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у  
.</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење  
з скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како ј 
оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре  
ји сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — 
 у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић< 
<p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ 
ута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две н 
ишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура Продана Жмурић 
да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пу 
 да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја,  
прекидом, посланикује.{S} Неограниченом оданошћу својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни  
оговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби  
 врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> < 
а се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу  
танија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{ 
стре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> 
pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од те 
рисантија нашег учитеља, наших кметова, одборника, поротника, замењеника и свију у власти и час 
ћата; <pb n="83" /> потписаше неписмене одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p 
ст, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта 
зом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам ум 
дур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај ка 
до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо,  
ог сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, 
окош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, ч 
осподару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и  
у!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету  
говом предлогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не достане, удариће  
вља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) 
? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика м 
нтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да 
p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мен 
ица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <mile 
 Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих ш 
 <pb n="188" /> <p>— Бог вам помогао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се 
>— Заповедајте, господин председниче, — одговори он.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола 
 толика дугогодишња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони.</p> <pb n="11" /> < 
ачин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p 
вци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе 
о, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци ј 
 А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли —  
pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бо 
и.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p>  
</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> <p>— Хв 
бро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, 
ам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то  
дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— 
осподин’ председниче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнера 
 Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ 
>— Четири разреда основне и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта м 
<p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова  
тити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те 
е ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репу 
>— Вог вам помогао, господин капетане — одговорише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> < 
и Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине у руку.. 
аш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Крив 
ући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да в 
 <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко 
потаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму. 
 и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их 
ћ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи р 
p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у 
лићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркн 
/p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили.. 
</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p 
т ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек 
ко је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад  
стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Гос 
мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</ 
..</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђа 
а и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на 
рковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{ 
сте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим п 
одине министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чује 
врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</p> <p> 
ка други с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, бекуто !{S} У 
S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> <p>— Стојадине,  
точкови државни.</p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> 
м на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојн 
око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале  
рипуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Ст 
а Шефа!</p> <pb n="43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу  
 живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одјекну салом.</p> <p>— Живео говорник — дода посланик  
 к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бр 
 г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце бе 
 руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли р 
наш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришта 
, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да 
— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић д 
Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима.</p> <milestone unit= 
{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на 
 <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна 
ај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мра 
/p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Ко 
се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Продана, да првачиш у ово 
 свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Т 
нутку свога живота, почаствован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, ко 
вог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и 
с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке партијске — објасни Продан важним нагласком...</ 
/p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Милики 
 да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако 
речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде  
 говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — п 
ованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхт 
 песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим к 
у она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини  
ек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се  
таш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, 
, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, дон 
head>Ук</head> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и  
 напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где м 
и!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три окан 
 нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим на 
то, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Испра 
на сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу 
е час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгле 
цама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или 
десет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — м 
в!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за трен 
еленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести  
ме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким б 
ког кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмури 
м.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана. 
ојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) 
био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била пр 
 побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинско 
а, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљу 
штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, 
, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца. 
>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћере 
> <milestone unit="*" /> <p>Сва тројица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа н 
тали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је т 
p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на  
p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако не 
дскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!. 
вару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под растом, 
 ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и за 
знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под с 
на пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој н 
и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо  
знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. јасам до 
се се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и г 
> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешт 
о игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује  
 <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљниј 
асо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} Сваком 
осе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тиј 
— Стање ово — продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и н 
ак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, в 
>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p 
дан младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Ж 
.. —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком 
воља Рупа</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зид 
ктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу 
е опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !... 
 Нама требају само устаоци!...</p> <p>— Одушевљени, на премер, не устрашими.</p> <p>— Хоћемо ус 
ими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хоћемо одушевљених приврженика, који ће неустрашимо...{S} Ох,  
ељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Та 
озитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после прочитаног поздрава, стиже једно писм 
p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза не мога 
дан на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то са 
 направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још  
 и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он ј 
>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића 
он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак бра 
губљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин 
> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, кој 
сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред 
оји се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали на 
е и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан Жму 
Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.< 
ачин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Ја 
ле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио капла 
 испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке ми 
ост и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну 
 устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али  
 — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина је,  
и, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли 
е натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако 
а се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца 
раду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмури 
:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан  
{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Мил 
 господина министра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ 
ле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затвори 
 точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележни 
— рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?< 
дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, 
ламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо 
 тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} 
ије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим момцима 
{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке,  
>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.< 
 врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без  
не земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и ша 
p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, дол 
и контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша почеше 
лушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко ка 
тише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа  
} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало  
дијске службе.{S} О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед 
ко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје 
ашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке 
 висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, 
салу“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се при 
 : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак,  
толу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и прави 
/p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бир 
 свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба шт 
Извинте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n 
агазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је зап 
n="68" /> <p>Пред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића п 
и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије  
зволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који  
</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S 
урлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред  
а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Сп 
аја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="39"  
старство !</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} П 
агазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан 
ању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде киј 
 госпођа капетаница враголасто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележни 
ри он.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Н 
>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, 
рече капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница 
.</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубоко уздану 
еки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „мно 
{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Ма 
игравају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог  
 ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да 
Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише  
 изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, 
нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући  
 се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— Обренија!</p> <pb n="1 
да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било г 
— рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Ник 
укач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за пев 
скашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p 
природа! шапће капетаница, разгледајући околину.</p> <p>— Природа је цар васељене — рече послан 
S} Стој! — дрекну Кића.</p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и доведоше га пред председника 
зиционари, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним ка 
е онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила с 
ко му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ  
куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p 
 ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је и 
Узе списак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога н 
оде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и т 
е шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — 
.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb 
ктурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо с 
и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њи 
сподине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха,  
} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капетан, б 
е!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја н 
петанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </d 
тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она посланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — 
к понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Ја 
Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси п 
p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак,  
че.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p 
љ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу п 
, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта з 
тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S}  
таше.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb  
ица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете. 
а трновитом путу политичких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у панду 
ј лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо м 
екрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чи 
ици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке 
з оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја 
еханску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова 
 пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким су 
тиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак позд 
осподин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи п 
бражење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем ногу 
 <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с 
значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво и 
Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </div> <div type="cha 
они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће б 
цима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, почитује 
даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7" /> <p>Остала чељад слуша 
ију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <milestone u 
а Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну: 
било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске  
бјаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин П 
 домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да 
о је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Н 
имо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, 
ињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало 
S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p>  
е полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ 
валио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S 
в’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих дом 
и посланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на прем 
 ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа 
абеларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не вар 
их пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина 
зиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако  
!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен... 
јак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на 
ад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике 
 прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с н 
на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нане 
дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше 
 срески!{S} Старешина читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. 
ну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!. 
 у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и пр 
 <pb n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... 
објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Ч 
к узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша сло 
ћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Л 
 у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћа 
>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га с 
?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, ма 
 га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S 
ко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у з 
 шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и 
у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6"  
н, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче кмет читаву бе 
тије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ 
ди код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према 
респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији 
и и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова рад 
Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празн 
, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљо 
{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још в 
етан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш 
, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљ 
ам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај  
се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице 
екну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непр 
ора,“ пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску ч 
— Врло добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради н 
одина...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на 
, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поп 
воје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април 
.{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да  
а му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с гале 
ила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна 
 члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Ј 
..</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу: 
 Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p 
то мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојси 
 поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно о 
>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви уч 
ахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади 
ле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба д 
ило мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... 
аже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже н 
вим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ 
еже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за ш 
десно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и  
спо, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, 
оганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју&gt; ју!... па и то 
 срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за ду 
да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Зн 
} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове З 
pb n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађар 
ако мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петрон 
е испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држав 
укач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Х 
на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лиц 
ако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Ре 
ено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и шт 
— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Зн 
ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет го 
рио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је ч 
 Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{ 
p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за парт 
тносно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он у 
доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати 
жњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а 
ишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој  
 зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи... 
> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију. 
 Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам 
лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате 
сана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне наро 
— Немој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу 
 на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S 
ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?.. 
чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— 
ква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један 
Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо,  
} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради  
та.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше 
вама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито задовољство, што му тако подеса 
се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако 
 Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S}  
 с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћу 
у, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Де 
ри моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце ха 
о смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека. 
ого благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило уз 
p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у  
е.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па  
p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус п 
то сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Бож 
ема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријате 
апалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео  
 сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме сл 
е, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната свињ 
се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек 
.{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, 
 иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?< 
дине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од 
ића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На пре 
{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава д 
чак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насме 
се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капет 
у, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом ш 
!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p 
о у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушим 
службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пан 
о момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана 
— рече Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима 
 осталом, относно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> < 
..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухо 
: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њи 
Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они ку 
 навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је доша 
</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач. 
ешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса 
избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађе 
 да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где с 
куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</ 
 — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Ј 
авити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та  
ли: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се 
ут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У механи Сим 
о видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачк 
д Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро н 
дајте, господин председниче, — одговори он.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и о 
 /> <p>— Па ја сам вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми пој 
А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? 
ко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо ов 
им...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.< 
њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже р 
ше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, с 
о очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о њег 
 газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заг 
ља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов 
едам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник 
разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не прими 
г среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што  
...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она п 
камо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p 
 Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и б 
 врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе  
 слободице...</p> <p>— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава жен 
умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{ 
{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала,  
> <p>— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, доб 
.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко м 
е уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објасни 
 Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле вод 
</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет в 
> <p>— Господару!{S} Погледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стоја 
кикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћ 
ове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо  
крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога  
чки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу 
ем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо 
олим те, Цајо, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се  
<p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу?  
еда у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један к 
и те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> < 
м бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и  
иљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> 
у.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не  
S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се кој 
рих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одгово 
е...{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, госп 
те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де 
} Можете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони 
кићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић 
 Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је  
, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Згр 
 честитај славу госпа Премундировки.{S} Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> 
ачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ћ 
гу, дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше  
руги.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капе 
ва стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од нес 
би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> < 
p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, п 
вуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим ва 
а Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. В 
 unit="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгр 
 стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутро 
то је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на 
авку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} П 
’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гу 
Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> < 
ечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу 
отписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече он 
а, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p 
ажен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она посланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се  
{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Ки 
<p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p 
</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p 
{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> 
оз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и исп 
у чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која 
... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, 
ло се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> 
чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запа 
собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</p> <p 
ну руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве 
јка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет 
ануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам г 
ст’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми поко 
аса</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Сто... 
има, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата 
есе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> < 
ко ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пош 
е мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провук 
н кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школ 
/> <p>— Понеси бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу сам 
да у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита. 
и — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набра 
>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајде 
 Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поч 
p> <pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Г 
а</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> < 
 луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{ 
вета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су  
ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај  
е, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињ 
.{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— 
т села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе  
ј, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, че 
ј ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На  
е, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете  
наш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па 
ју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестано се извирује, мрда усна 
вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} З 
ајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанств 
ита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја  
.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини 
ије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи 
био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита 
 руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Б 
о што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми  
ед Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав 
кића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жут 
да к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На види 
признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио свак 
кује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скоч 
илиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори д 
че депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи на минис 
и.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S}  
то да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их нају 
код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је  
руго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али п 
рића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад  
т’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом 
/p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим 
ко је празник, послови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија 
кћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год  
— подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца! 
 само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види  
гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чу 
/p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја нем 
 и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!...  
озор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S}  
тао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p>  
и у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је  
ма посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, гос 
тим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запа 
"143" /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p 
ш шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели ст 
ендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни ш 
p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p 
 знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’наког пријате 
 овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p 
, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да 
 је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се  
има.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како  
р, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се 
и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му 
ишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Оту 
" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио к 
па њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан  
род у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти види 
влајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, 
внијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у 
и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећ 
о да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, згот 
клијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен ч 
и, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, 
пет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.< 
е каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата 
ло...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли  
ћет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, к 
била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез 
ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су  
рића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, п 
менити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, ника 
аље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову припо 
погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S}  
тног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти  
 одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>—  
опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S 
кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капе 
копаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један 
но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је  
цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли  
е рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на д 
 жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то. 
а хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна 
 и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију 
 и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију 
 да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије државне то су ма 
{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе 
 па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за 
хну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати 
ник климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Госпо 
о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су м 
> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману гла 
а, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема  
а ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу 
Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како см 
ини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њих 
де њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све  
{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш дан 
 збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посла 
ена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једн 
ојсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и зам 
во што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: 
{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито 
p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <milestone unit="*" /> <pb n= 
јте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничи 
ака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији ч 
ело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! —  
диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их 
у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — п 
 подмазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић изва 
 Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога 
</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то 
 опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше  
га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају? 
 и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата  
ом о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <p 
pb n="179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гом 
! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — р 
>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико п 
Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" / 
а избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек уз 
 без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз  
шкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова 
уком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадино 
го се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ! 
 позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве 
варе и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том при 
аћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, н 
кић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се 
 Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господ 
умен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</ 
ољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у  
.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из  
’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, исп 
— продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, ко 
 ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушком 
Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми  
?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у њего 
зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{ 
оз прозор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али...  
а.“</p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — ре 
 је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</ 
сподин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, господин Продан...</p> <p>— Посланик...{S 
{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи  
погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле  
жем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу м 
дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Моли 
а на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у н 
 деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо 
и њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и 
д оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна в 
 — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе —  
ује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оцен 
м!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Ка 
жем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је 
ђе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p> 
идиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!. 
ком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где ч 
} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p>  
се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, 
утуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} 
 једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да 
ова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p> <p 
и се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно голобр 
 не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И  
..{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p>  
! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица ј 
а!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају 
вац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што ј 
 Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— П 
е.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту о 
н, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је п 
 <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чант 
ћемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога девојка!</p> <pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, д 
е делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није ист 
и већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па  
и и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је  
, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да д 
p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечке механе 
ађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да 
 и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> <p 
>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Же 
</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док ва 
авијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, наро 
, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хар 
вати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим господин пр 
p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чује 
 — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{ 
 о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води ра 
енија!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знал 
очије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрв 
>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> < 
етићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо,  
ет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хри 
>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, 
 — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе  
Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад 
али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадосни 
це, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p 
за оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једар 
крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осме 
 овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што 
</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па  
у: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први 
е“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикот 
ров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</ 
н’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим н 
 политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац був 
 што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може  
Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама н 
и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се 
риђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имај 
; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{ 
оје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет за 
о је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу 
?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</ 
е песницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с 
песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад  
розора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} 
јата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће зна 
дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи ст 
о долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— Ако  
ер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, заву 
ече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, п 
.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима,  
="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону 
лужи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш,  
пунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеро 
 руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави 
 Чиле, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти 
ричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост  
олико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без теб 
 без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко 
еца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну  
ма, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави кон 
 к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратил 
 И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли п 
се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је 
ођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом в 
аби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти 
— упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили проти 
 какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта  
је упуства капетану, разбира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министри 
ј владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник једнако распит 
Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине. 
года, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами ле 
а?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што  
шила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из околне општи 
верљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p>  
... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца капетан и увати се за чело. 
оспа Премундировки.{S} Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд са 
из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да 
ридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу 
т Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p> 
сте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком <pb n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћ 
лове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, о 
/> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је за свог 
имо.</p> <pb n="185" /> <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продуж 
!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чуту 
ека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у р 
ва посла! — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије  
и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb 
.{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</ 
е ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и пр 
но...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин с 
 лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубок 
о!...{S} На сред пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који 
 Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га мож 
b n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла:  
е.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Ј 
а сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>—  
 коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и к 
p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не 
ве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно 
p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавити Сери 
ви треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубиво 
ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се г 
при једном министарству, носећи пенсију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричи 
ести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео!  
 Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, к 
. относно... изобразити и повести путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="5 
итовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда  
е и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену  
но? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море? 
стао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог председниковања д 
стопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „ 
оји је сазвао збор пореских глава своје општине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог 
им поздравим као председника криворечке општине...{S} Хтео сам само да свратим...{S} Збогом 16  
 је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, ко 
Продана Жмурића, преседатеља поскуричке општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим 
сто јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, ин 
ри, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и  
вања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па  
</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих сељака, као што си  
твореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно след 
а у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваљ 
ели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а ш 
p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Ст 
 земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутр 
је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена ј 
борнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у дворишт 
кт среског начелника, којим се дотадањи општински председник збацује а за вршиоца те дужности п 
а.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогоди 
 Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општинског писара, који у прсте зна све параграфе и изм 
едник узе табак, те потписа: председник општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ п 
ње да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла  
авно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре у механску с 
tone unit="*" /> <p>Сва тројица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом м 
та, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако 
 благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те  
 која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђ 
бу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о  
{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише 
е гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“ 
, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Ми 
!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! —  
од револверских метака пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао 
жмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довле 
вом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S 
жете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p>  
..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} Јао !... 
}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> 
е озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први 
дамнаест тужаба против попа Хрисантија: осам конзисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао 
 своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију,  
p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима прек 
 у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, гос 
 Господар наименовао је министарство од осведочених патриота и народних пријатеља...{S} Браћо!  
 брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве 
, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрн 
{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле там 
ао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су 
 срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за 
на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито задовољство, што му тако подесан изр 
есмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну 
н човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Милик 
владајуће површине устајем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и уп 
ко степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да 
лио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И нар 
ићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоста 
ног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита:  
>Старачке муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротиј 
ли он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: 
ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жерави 
меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи  
 наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће 
 си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанство!{S} 
ме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље 
 тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверење 
 колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те  
 нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p 
шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити  
ати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од  
а ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S}  
рно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како 
у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" /> <p>— Поднаредник Спасо!{S} Т 
 тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се  
 кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини м 
нцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p 
о, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико 
канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцеларији и ср 
о, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше м 
S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чу 
ам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто 
цу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полак 
 на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече  
јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се  
зише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вал 
ај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, и 
отије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим,  
15" /> испратити у скупштину — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се мо 
ких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!. 
 нудећи колаче.</p> <p>— Четири разреда основне и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у 
Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић  
њате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Сп 
, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, бо 
авестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} 
ланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан. 
 му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не прези 
ћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито задовољство, што му тако подесан израз паде на  
овек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дот 
ина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је нашао такво гостопримство у дому 
>— На мах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижн 
За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном р 
{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, п 
Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи 
 прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојн 
ко немаш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач  
а и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим ва 
сило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и см 
 салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио 
стави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, 
кај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом 
 Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви  
гу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</ 
{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна  
о полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опе 
 — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се зак 
 к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да 
ије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набо 
аве ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, 
 један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибр 
трицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, 
је — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда б 
ностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш..  
креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се с председником и 
значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, 
о и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ћ 
 омладина, на којој, следователно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима 
адрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, када м 
нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и мн 
а Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.< 
ине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата 
и, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двок 
 Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће  
би омладине њихове.</p> <pb n="7" /> <p>Остала чељад слушају шта старији заповедају.{S} У ту че 
аничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, 
ће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу преву 
S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о  
правио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и сам 
ј хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад бе 
ији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зу 
лу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано  
че Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну молбу..</p> <p>— Чујмо 
</p> <pb n="41" /> <p>— Чујмо! — рекоше остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за  
 <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — н 
у.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У ку 
к не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча ш 
чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напре 
се се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици  
ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће  
а...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, 
ик) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после прочит 
 бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим током, како су остали од 
ве је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му п 
 обичаји текли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—м 
 њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је израђ 
шитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пасти 
, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ...</p 
реске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то и 
 госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад м 
сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пут 
а прегоревањем, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Прода 
вала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанку и у своје дру 
 за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и бран 
 подвикну он значајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштовани народни посл 
опоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се 
па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи он шапатом — нај 
0" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим в 
 једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> <p>— Хва 
кроја.{S} Сва тројица скочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе 
р на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око  
а се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у двор 
е, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „ 
друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, 
у учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Коме 
поведи: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико први 
ама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше  
ра на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има ј 
овом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{ 
омиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо с 
аница вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Ке 
пева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дне 
 преседатеља поскуричке општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посла 
оскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води  
некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.< 
и посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо,  
 Србине <pb n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде в 
родану Жмурићу, народном посланику наше отаџбине Србије!</p> <p>Многопоштофани Господине Проко, 
 као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их ј 
подо!{S} Ситуација страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидиј 
а је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све ј 
се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик продужи:</p> <p>— 
не Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора б 
да према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!. 
лан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били  
шу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде 
 О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе  
 остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога т 
pb n="166" /> Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, 
 рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом... 
госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа. 
та — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и в 
ига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов ве 
има и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, на 
 јорганом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелнику среза...{S} Пр 
није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи 
S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беш 
јсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше к 
ло да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и 
а, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не  
иже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беш 
арце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче к 
ј! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута пре 
 трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку место  
е у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит св 
 Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета,  
ји су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављал 
рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли б 
прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У 
о си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегда 
уре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p>  
оним првацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} П 
 је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> <p>— Политика! —  
 један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у панд 
 Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да пр 
ојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам ко 
вај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио ма 
сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у споразуму  
о господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како се 
мер, особито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убр 
е приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пиш 
е, таква сикирација!..</p> <p>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти  
<p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте 
а се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> 
же подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: куп 
ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од р 
емер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповест 
ца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, 
о је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рука 
аза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је с 
Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p 
р, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује  
е:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она 
дравише се обојица.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан отк 
роду има изображени људи, који ће га... относно... изобразити и повести путем општег народног н 
а поставили за учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зн 
мичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем !</p> <p>— Па 
 грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на к 
ш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори  
о цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му 
е се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџ 
="123" /> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити па 
лопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се д 
>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете н 
а премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напред 
виће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује ј 
елико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на  
авицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> <p>— Хвала!{S} Сре 
окру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру  
ушом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из  
министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њи 
 по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, бл 
p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи ст 
ј! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S}  
очи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале ок 
ше свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, ба 
p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ма 
у... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиж 
он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова  
ор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну посланик. —  
ица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди реч 
је.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Ј 
Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи ка 
S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто там 
ста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик. 
 — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дво 
 приврженика, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гл 
и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Мили 
.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p 
, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за к 
е трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Ист 
> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпутуј 
 — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — дода Ки 
и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не  
луге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пр 
/p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> < 
и ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо доба 
ремена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна с 
у душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се !{S}  
 Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке  
де.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћа 
/p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу  
а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздравише се обојица. 
 сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, 
луци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране се 
сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћу 
 страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи 
нази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки,  
Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p 
 како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у  
?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас —  
 се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! 
p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по ли 
што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p> <p> 
?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено 
ди — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одга 
но, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да с 
оду — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p 
амо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— 
рати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p 
<p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осме 
.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутра 
пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја в 
у је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо  
екао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> < 
 — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, 
н без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— М 
ака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p>  
 какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у  
ти...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик 
/p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину м 
пет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— П 
погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеж 
одвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она. 
S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик.</p>  
е овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју 
ога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{ 
 чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекид 
преми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Поштованој Историји...</p> 
лико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с че 
унак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магаз 
се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелиста га, окрен 
...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој б 
хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо 
ниче, — стаде служитељ мирно и устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и 
— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта очима:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс 
Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искр 
сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано 
ин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа  
амном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступи 
 најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његово 
руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени 
а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа,  
 натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S}  
ојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред г 
Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаљ 
госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га 
 <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чиб 
ише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да се 
— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка,  
ојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о мл 
 — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На 
и ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и д 
 жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појес 
е састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>—  
дине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њ 
ње теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је п 
 се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио 
!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из куј 
> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Трид 
 СЕЉАЦИ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ТАДИЈЕ П. КОСТИЋА</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД.</p> < 
а.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чел 
а и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>До 
</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Т 
р (под заградом: дугогодишњи званичник) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У на 
ит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што п 
се раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане  
 и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> <p>— Хвала!{S} Срећан пут!{S} Прошћава 
{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на 
се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спрем 
ло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно  
/p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Тама 
/p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p 
хвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</ 
а запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о н 
Обренија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи о 
 ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, 
лико одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относн 
, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе 
дахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо  
аде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> 
 сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, д 
а приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта и 
узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако. 
бу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљ 
Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопо 
, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је н 
а потписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: ду 
а младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, с 
, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ разву 
е, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима с 
и каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</ 
отписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи званичник) па изв 
авог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а  
p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви 
хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше  
 <pb n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну : 
ајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво бу 
ашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во  
: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би 
велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мо 
дајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посла 
вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин ми 
омад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком 
ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе в 
> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића  
Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, сни 
 ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметн 
да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни 
а онај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре т 
вицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> < 
 подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандур 
погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, 
<p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарај 
а и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кме 
азара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> < 
 поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S 
шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на д 
гопоштованог посланика Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то рас 
е наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, виш 
ћ, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Ки 
 Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да н 
дан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у об 
ки начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <mileston 
 не може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они 
и.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — 
ну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она  
ића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које виса 
о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, моли 
, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шт 
ош на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муш 
апију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, 
 ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Б 
ерићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела 
 нареди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у 
01" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у р 
>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (ко 
е одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењак 
 Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p>  
и се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала. 
машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о д 
а нема човека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред 
 што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасо 
о онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мач 
еда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мо 
а скочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на шт 
а се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом 
неше четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} 
 се закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну  
пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај 
очеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учи 
једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св 
је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стој 
бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шеши 
} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да  
ира, посланик запали цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, з 
ла н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта  
 и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет,  
да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну  
услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све шт 
вали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се 
а и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлај 
ивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ 
 своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет 
лико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају си 
енима...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у при 
е и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не 
{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и 
звади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Ба 
абуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се ко 
<p>Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! —  
н!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже О 
 сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то.. 
 — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да с 
а поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним в 
о и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај д 
о јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, с 
 леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чук 
 Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не  
кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће 
Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба про 
та, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу  
> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам кри 
" /> народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, го 
ам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — вели 
лио <pb n="59" /> народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, п 
 било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ наро 
 узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спас 
 да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} 
ројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим 
Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, 
?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не јед 
 му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се.. 
.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он ру 
/> госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, зна 
је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирац 
ове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њ 
 чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он по 
огледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати. 
Бранисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обу 
сти Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човеч 
но лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.< 
мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније  
пилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава на 
оји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартиј 
 тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било,  
се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило ов 
и с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад 
>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, п 
</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у  
глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је  
ук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, з 
ану руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси л 
Погледа на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p>  
 и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену 
јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад  
/p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта  
 се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — ј 
, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прути 
слујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капе 
ан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио 
к упречио молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за  
на од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? 
оре?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта  
аршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <mileston 
.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа  
<p>Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице 
пута преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доско 
же и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кри 
и кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их 
’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац до 
 а насред среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, с 
 изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стоја 
.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у С 
} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима  
таница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на ч 
 многопоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се заст 
ља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо. 
 И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим 
ме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} О 
 чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S}  
кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њи 
 тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гр 
облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две  
е ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј,  
...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењ 
зва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си т 
еда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће ост 
ча Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они 
ва са свима, пружи столицу председнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> < 
и!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се на 
ловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја пој 
 је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседа 
е један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави 
} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) и 
 пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — 
 <p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које 
ати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} 
 показа „чаршиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца 
и...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n="143" />  
те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залај 
њира разноврсних колача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, коли 
>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси  
Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затек 
 Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ј 
на Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с н 
 <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћ 
<p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке 
с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; д 
 извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и 
тносно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> 
е.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи зв 
а указне службе?</p> <p>— Ју&gt; ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Ни 
{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Л 
е што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им 
и обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!... 
имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и неб 
 — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Зби 
 плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено..</p> < 
ред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе поп 
ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, 
 мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука пр 
ти!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде  
оздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише,  
чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрић 
е делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и н 
д човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на  
елче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те уда 
/p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— До 
} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Ра 
чи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о 
, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партај 
ену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он  
 дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како 
 ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. ми 
лећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршиј 
ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ки 
ча Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, по 
а, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно по 
, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кместв 
ћу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јев 
ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <pb n="97" / 
или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} П 
ико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добр 
му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а 
p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, м 
p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком п 
учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</ 
 чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посл 
 прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> 
 бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна. 
/p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два ко 
ко лепо реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— 
уке к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, 
 ти радиш овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се 
 ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога  
> <p>— Реците, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо 
ад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— 
ад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували  
иционим првацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S 
е, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: рет 
н достојанственим нагласком...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседа 
т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— К 
узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> 
ужи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, п 
у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, господин капетане... колико се мож 
на хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — у 
аше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>—  
крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и 
е она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p 
</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p> 
ин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам  
 спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у  
нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb 
ла — одговори Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и  
ца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} 
</p> <p>Старац устрепта очима:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуч 
ноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, о 
 а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно. 
. збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, 
p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, нег 
/p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, т 
 сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њ 
а: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и о 
, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по л 
м ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, С 
сти ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у к 
речене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јут 
цима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће с 
 какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопош 
е, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, 
! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за 
е ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало  
Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!...</p> < 
а, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико н 
 и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. јасам 
подин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, да 
у питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан млад 
 „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио 
="37" /> сабља димискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — састављена су два стола и н 
180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и прес 
 задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса 
ели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча кап 
p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и зако 
 и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да 
S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству 
врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Со 
члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у 
{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојал 
Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође  
чке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви к 
Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{ 
ије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све б 
и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин  
моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— С 
д ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увред 
м радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће ко 
и црквених послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— 
д мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђа 
ишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који 
рици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу  
оре бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи јед 
деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну 
p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах! 
елити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и суз 
Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше 
распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а 
ика.</p> <pb n="161" /> <p>— На премер, пала влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбин 
{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А к 
д имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да и 
аћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је 
аки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „а 
дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а  
ћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се н 
} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше  
— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим 
ло „туцинданско министарство“.</p> <p>— Пали !</p> <p>— Свирај !</p> <quote> <l>„Продан Жмурић  
народ је победио!</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја с 
р. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу мет 
е кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом... 
т и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да 
абрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити ди 
т на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о предмету о ком 
сно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> <p>— Поли 
ем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фио 
 безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У 
воме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шт 
а ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’  
е, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p 
и старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Мил 
ручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p> <p>У 
S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p 
ласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање о 
год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја,  
су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше С 
те ли обест Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знат 
а?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтите ли обест Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S 
 траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, к 
дним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкач 
сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ 
p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајм 
изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе и 
у...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Ки 
ђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вра 
и, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, нос 
 пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само т 
зађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <m 
 <p>— Разумем, господин капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње. 
 Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у ла 
</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> < 
— Хитна ?{S} Онда, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурс 
S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред 
<pb n="165" /> <p>Капетан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{ 
ао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин 
е нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура Продана Жмурића, преседатеља поскуричке општине 
 једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само  
рно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стак 
пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гос 
 зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним војничким блузама и 
едник и показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</ 
:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну  
ђује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић пе 
.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати 
зађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско  
о ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он 
 рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре 
 премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О 
ад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела 
ри.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S 
ромоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Ш 
капа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <pb n="68" /> <p>Пред црквом, 
азад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ов 
вуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре на 
родан. — Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као н 
{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господин 
шавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло < 
е, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар да 
ине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедри 
а урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу постављену јагњећином, нак 
рча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зг 
>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Бра 
 Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно 
о за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у 
в бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, ко 
а, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — 
е чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — ви 
Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке !  
трага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{ 
ш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпо 
орио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити  
андурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црве 
а са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики другови 
ик речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог О 
S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, 
општинског писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S 
у торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било ј 
пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак  
он казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и В 
елики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у  
тивницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник 
е, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Мно 
а ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му  
тоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стер 
им Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Про 
 пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас мол 
бодно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, ј 
снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: косидби (доскор 
и сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више н 
..</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић, свештеник криворечки, 
не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пи 
ко је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни о 
, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак 
од власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па  
артаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи  
али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигд 
ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије  
џбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противн 
сподин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Ве 
едње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Пр 
н у дужност члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке оп 
нска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седе 
аше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шу 
 узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још нек 
ив нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одл 
>— Истина, нисам нигде уписат, али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије засл 
икује.{S} Неограниченом оданошћу својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није дру 
 колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио. 
ћам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове 
ђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p 
јанством и пожртвовањем извршује одлуке партијске — објасни Продан важним нагласком...</p> <p>— 
Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Зн 
лав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан 
</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо,  
 му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге:  
 Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb n="172" /> <p 
чног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господи 
а, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи  
е капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико  
ру а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи  
ских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Ист 
механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p 
...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину г 
 почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута 
сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — за 
прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на  
именовао је министарство од осведочених патриота и народних пријатеља...{S} Браћо! <pb n="166"  
 дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, пи 
аселе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’ 
 на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, бр 
икић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико,  
едну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — о 
м) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме 
 мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Не 
оји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да к 
ду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, н 
ће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Пр 
куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вин 
плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудру 
 n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор р 
ло.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, боје броћ 
<p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.< 
а зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Краг 
„бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник кој 
м.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} 
рвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време д 
 и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом 
ће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се н 
тиканат при једном министарству, носећи пенсију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном  
што зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хар 
ном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина мануфактурн 
говоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред  
ко је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и п 
о за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (госп 
без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, пад 
а Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се 
S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пе 
грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> </quote> <p> 
кта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стоја 
ком подруму истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли прим 
— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити  
ете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тра 
 Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ...</p> <p> 
и на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Продана. 
 је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоно 
од о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?< 
 господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој  
 питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> 
осподине, што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак  
воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S 
а и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је п 
 длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, иск 
оку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на  
у....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p 
ране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у  
та за час донесе хартију, припреми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{ 
оди ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско ми 
 — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си јо 
у. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S}  
тељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше порезник 
у барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p> 
quote> <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо !</p> <pb n="17 
назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њен 
 ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49 
мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављали  
знети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком <pb n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, 
е се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од 
рле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l> 
бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи! 
а према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замак 
ти ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> 
дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и  
 к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чиниј 
мић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његов 
н за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татом 
о море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не зн 
се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушат 
} Цркни !{S} Пукни!{S} Умукни! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу 
ељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} 
pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац  
ар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ ди 
ђе на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица 
— рече покућар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шес 
ама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти  
а сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побри 
ме слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <p 
ило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{ 
<p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb 
паса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за не 
ивица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, плати 
е би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људ 
 срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p 
S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба 
ан.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задо 
к, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осмехну: 
за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пут 
а, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S}  
не од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора им 
 врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Ки 
де!...{S} Овамо, овамо!...</p> <p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— 
је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му ј 
aphic" /> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Петра К. Танасковића - 2275 </p> <p>1896</p> </div> <pb 
трањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (к 
/p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и трина 
> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд 
 ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у оса 
.{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S}  
в. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво ос 
{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од 
да под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и 
одар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина мануфактурног и колонијалног еспапа) 
p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам 
 у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр 
 !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, п 
е неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p 
исаше неписмене одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и и 
ју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и прип 
 викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека  
 Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{ 
дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бо 
 купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глав 
о динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ 
 „<title>Тук на Лук</title>“... „<title>Пешадијска Служба</title>“... „<title>Ђавоља Рупа</titl 
рке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, окићено чуб 
с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p 
арауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а 
рба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{ 
ен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се же 
>Туцинданско министарство</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га 
и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, напра 
чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица 
оба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јес 
рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и 
евен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} 
е и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господи 
/> радници, чиновници и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима  
и кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} 
е друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те 
4" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто  
зе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p 
у из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, т 
није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и п 
S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде  
пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам 
ући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сел 
бог тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па це 
илеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су 
Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" />  
Јок !</p> <p>— Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога девојка!</p> <pb n="152"  
д увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље 
 да се потписује ко први претпостављени писар. који после презимена навезе читаво „Соломуново С 
сам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавит 
ла удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p>  
аног „двоката“, дугогодишњег општинског писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n=" 
о знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p>  
а прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на 
ада он мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по  
н...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p 
из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би 
n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{ 
 једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за  
 писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав 
ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваж 
тао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде 
во које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуациј 
 после прочитаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише 
олима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо с 
је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је 
т, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави он, у име 
се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Ц 
ошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дом 
као...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметуј 
45" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је 
јо!{S} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се з 
/p> <pb n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли  
ни, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде на бог 
 кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да ј 
S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито  
, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и восп 
ан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Лича 
ћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} П 
че ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а о 
на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{ 
 је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; н 
чиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине мини 
пријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан чов 
маћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да па 
 је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха!  
 људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве,  
акуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) 
ште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људ 
е и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инг 
, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича  
 помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’ва 
могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвор 
— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури  
арода око ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте послати поздра 
е вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали 
обро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, з 
 службе?</p> <p>— Ју&gt; ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни 
дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спу 
тњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи  
реми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита к 
 један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масн 
ђе вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у 
ни и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p 
етим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да пре 
акле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен 
Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може 
 сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с мест 
тесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам ка 
а, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад ч 
лове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{ 
а мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{ 
твор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, п 
на ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: по 
даље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура,  
 даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је  
{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему... не прил 
премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које он разбира кол 
јану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему...  
.. да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>—  
вештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало ла 
теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем министер ’артије — рече ћа 
брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури ру 
о и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Поштованој Историји...</p> <pb n="72" /> 
ију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвете и црквених послова у  
еве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкап 
рти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, по 
ну и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишаних брко 
} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} 
ит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S}  
не Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу постављену јагњећино 
сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Д 
а ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Има 
и срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос 
 Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београ 
ме јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама  
Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, н 
чала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука 
тином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.</p> 
ене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, 
>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарст 
а то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задру 
е док се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Неде 
Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код ка 
поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у двор 
инар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, з 
лат министарству на одобрење.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судница у  
 <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима  
ака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци  
а динара и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет  
дарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске канцеларије.{S 
.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци 
 обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради ( 
за мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: 
Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије:</p> <p>ф 
и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, 
ка Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</ 
снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово. 
е целог света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а  
иликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S}  
тре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозора. 
— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо  
треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђек 
ермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко 
...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> 
, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и 
ем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шт 
</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кић 
p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Одговори дет 
ована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их к 
а — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђе 
на испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша  
/p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> к 
лужитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — вр 
 n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не 
 требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару,  
>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси л 
еш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, м 
т на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си по 
, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> < 
> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, 
p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане зб 
 крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре 
зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бат 
реврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му  
а Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пре 
ш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{ 
p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја 
лузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму  
н и послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска суд 
аха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> < 
тан и посланик.</p> <pb n="114" /> <p>— По чему то, чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја  
 Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“.  
оту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је в 
 дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију 
... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је.. 
, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пе 
ам.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе 
ј с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јероти 
а.{S} Само „хектор“ господина посланика по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата.. 
ница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако 
државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, разбира за 
 <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Д 
шла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара п 
 — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских 
> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечке мех 
 год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част њег 
, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у К 
у.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, 
lestone unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крс 
пристојно понашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање 
о.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што  
— виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ 
{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа 
milestone unit="*" /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио уп 
 Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и 
ђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службе 
оглав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш овде ?</p> <pb n="79 
Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У К 
агујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педе 
посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже 
ника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћут 
икира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови почел 
/p> <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хва 
о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кић 
ане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо 
на и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ра 
аде и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује,  
на к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Кића се узврпољи:</p> <p 
јадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можд 
дио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пиј 
ћу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљуск 
а набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити 
читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали циг 
асмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, 
већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} 
ава пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, о 
кла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном 
осланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ к 
ко ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Прод 
те донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како... 
 на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и 
p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.</p> < 
јтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић,  
ао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се  
 савета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз. 
и сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стол 
p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе јед 
и донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!< 
 тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена п 
р промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p> 
отије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извири 
отије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извири 
обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чут 
жа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} П 
а свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка  
има.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при 
м.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младо 
— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих сељака, као што си ти, куд  
оследње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је 
 <p>— Вредан младић! — погледа посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се мо 
подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и 
 деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са 
о о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Ум 
вако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти  
петана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом ве 
иво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема 
„путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па с 
...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</ 
ћ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" 
, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, т 
.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет,  
ог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу парт 
tone unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста  
а ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди она 
 <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће 
тојанство, послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са пре 
ик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислимо  
брише, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети 
то, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— 
жном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли 
замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — под 
вао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник.. 
че воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да 
н се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми зд 
антра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да 
е се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кро 
је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој  
 n="82" /> <p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово: 
даље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Ст 
видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p 
лико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата? 
ште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле! 
ече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— П 
 Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је  
ра !{S} Живео !...</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу 
о је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен  
помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S}  
ру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперац 
} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дв 
еким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио  
<p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, крволоци 
д осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписива 
<p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стаја 
</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте с 
оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја, њег 
де у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља стол 
петан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шурака, не знам како му б 
ји, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње в 
а рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се п 
љесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну де 
не, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> < 
јадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче 
е русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј... 
уке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је  
м прекидима, већ двадесет година његово поверење уживам...{S} Радујем се данас...{S} И није шал 
и на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Продана, да првачиш у овоме крају.{ 
 пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те 
нства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу  
епоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарим 
те шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје планове, да дос 
спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваб 
е ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопоштовањем гут 
 Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакши 
, који ће га... относно... изобразити и повести путем општег народног напретка и које ја, на пр 
еба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о 
дан...{S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмури 
, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, до 
лу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p>  
у : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p 
ешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> 
шњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи 
и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из з 
 зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће  
.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке, ви 
до и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем... то јест.. осећам тежину дужности, к 
азити у његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо  
 и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су н 
 и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи м 
аба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире,  
кну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу,  
шњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу 
ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па  
укаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче 
ућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га 
сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад з 
 малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у у 
те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он  
ва перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и б 
ића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посл 
а кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељ 
 Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раск 
е меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш какв 
 то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе! 
и гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не с 
..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан? 
 читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан 
p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Ов 
 — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и он 
>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде ка 
ића прохода неколико пута преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ 
 па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, 
ијску уредбу“.</p> <p>Председник скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> < 
ршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> 
Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Ј 
зумем, господин капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <mi 
ти други.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се  
>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам как 
едну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно ј 
пусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцелар 
врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин п 
, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где с 
им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „ 
поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> < 
клем, на премер, од свег села само ти — погледа председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче  
ј телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно г 
јмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да св 
 га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре 
ренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" / 
ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" 
лни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> <p>— А зн 
еротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што п 
а Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ак 
риса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — реч 
Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пе 
> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам 
о од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осоје 
>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш 
’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко  
олобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: г 
о ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - уп 
p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина 
ас донесе хартију, припреми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Пошт 
а пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n=" 
крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, св 
Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима  
p>— Господару!{S} Погледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин 
е детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и д 
ресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капетана.</p> <p>— Слободно, слободно, чика М 
ту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други 
е и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен ч 
ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба? 
а се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је ост 
тојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота: 
кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљ 
казати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голо 
 Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— Господару!{S} Погледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S} Путањом прек 
 на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више 
па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се  
ишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочи 
е, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме уб 
 баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспо 
ата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p> 
 знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста кап 
</p> <pb n="129" /> <p>Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста 
есан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на држав 
стресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта д 
е и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Из 
ликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећ 
 тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, 
ио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, к 
јаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</ 
а по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p> 
 помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком  
нио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмури 
тинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељак 
 погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирн 
кића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју 
лидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони п 
равље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић,  
, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и пома 
зун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <pb n="164" /> и од 
 је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депеш 
 на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и мало  
без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде  
натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пук 
дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја,  
а је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколико ди 
дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мој 
, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јас 
иновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених грехова.{S} Браћо, саопшт 
 шиндралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљ 
 <p>Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом  
му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми с 
и.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и о 
та очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко дола 
шурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи с 
ик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тич 
калин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, који н 
у, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Мил 
 је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао  
 нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чи 
ашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капета 
ости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone uni 
 здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Пр 
</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га по 
сав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га 
 састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадов 
нисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у п 
е се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контр 
 о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се  
скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или к 
 те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно с 
" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта 
 па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи званичник) па извршитељ, поре 
стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже  
велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих сал 
ају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишт 
 сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше пола 
>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћ 
ри Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p> 
оји помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, 
ајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Госп 
де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно б 
</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> у 
 n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори! 
 Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кри 
оже бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нем 
тан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плована 
ако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се 
ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — захтева...{S} У осталом, то ће т 
ј фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том 
в бас</p> <p>— Живели сас наше право! — подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стоја 
</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом  
ве спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, господин’ пред 
/p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>—  
ика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не  
> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата уљ 
пи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ пора 
у на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти 
о једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, 
на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само 
p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и понов 
 једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад,  
ати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео  
емо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где  
ића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општин 
мо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога дев 
{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича 
и неко особито задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба гол 
ен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чинов 
ролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S 
рузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У ње 
у њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио.</p>  
и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, прос 
не.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да с 
} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и н 
 погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета  
живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p>  
ас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бе 
те! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик 
Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза глас 
 Чујмо! — рекоше остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати 
епимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: види 
 и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>—  
огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом п 
ћ попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме с 
ати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} 
уте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се: 
ти...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете  
оницу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те  
S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати 
оје је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господин 
.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и  
ча Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић...  
ју главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p 
 сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо,  
 Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели  
„Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n="52" /> <p>— Одјак 
олора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта  
p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <mileston 
гласком ословио:</p> <pb n="10" /> <p>— Поднаредник Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове реч 
у.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута  
вета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...у 
а г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Ву 
министар иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. ви 
лека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, 
ника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> 
збиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— К 
 Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпа 
p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто,  
е љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{ 
сли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је  
г гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у  
плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли 
p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183" /> <milestone unit 
огом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" / 
дан старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у он 
ко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, нити ј 
прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се же 
кну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми г 
ане!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом члану н 
 собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и л 
та вели? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S 
едник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Пр 
 како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки ста 
вију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испали 
лана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке партијске — објасни Продан 
артијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим  
чак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос 
и Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</ 
b n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном 
, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу 
вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку на 
опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести  
оје треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p 
вџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах в 
 Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 п 
атомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину че 
већем јеку одушевљења, после прочитаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отв 
ње.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" / 
цем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p 
 Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p>— Госпо 
едно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све  
Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик о 
срет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, 
ну председник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га Никит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! —  
учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комиш 
се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечке општине...{S} Хтео 
зи Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> 
љу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздравише се обојица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут ! 
ху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у сре 
 На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n="43" /> <p>— Жив 
и!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља 
ош три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пош 
а ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S 
, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пр 
 Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и бр 
зи!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком 
седнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури 
..</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...< 
их рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што вел 
/p> <p>— Извинте, господине министре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p 
о рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, 
лазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око 
е... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био  
 што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути учитељ  
е.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти тор 
олим господин председниче, заповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас  
{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршите 
, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би 
 — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова 
домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> <p>— Хвала!{S} Срећан пут!{S} Прошћавајте 
род неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у  
 Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ 
ризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут 
ђе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, 
рењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те! 
а милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин  
с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку 
и господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар полови 
/p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — м 
браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну 
 те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...< 
ћу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у 
к, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, на 
 <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди председник.</p> <p>За час обреше с 
 Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, 
а се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању, па се упути гост 
ом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница празне чаше.{S} Капетан притрча, те и 
„црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафане 
Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p> <p>— Што? </p> <p>— Напр 
е да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани по 
вуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око с 
еговом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и  
 не знајем што чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb n="120" />  
чна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{S} Тако из 
иви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „господине, није крив.{S} Ако с 
д му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојало се у 
преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет г 
 <p>— Пред свршеним чином треба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако  
/p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, нећ 
unit="*" /> <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја ки 
ач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи св 
се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће д 
ј.</p> <p>— Господин председниче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се 
<pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш 
алом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p 
кује — цикну председник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на 
и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмури 
>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштова 
а насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега  
до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> 
ору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да 
ече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о... 
е људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци 
Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима некол 
Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијск 
ар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и 
екријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и раз 
хапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да а 
{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душе 
о мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом  
 с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозд 
е сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео ј 
што мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га о 
 напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам каза 
ле прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p> <p>—  
остојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председник 
p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се сп 
се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну бра 
, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ? 
ом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита 
оље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита  
— дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Ви 
а, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски кон 
о...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе  
шта учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима 
е у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на д 
дости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто,  
 смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час 
д куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе 
е прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, 
ледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозо 
иже.</p> <p>— Као на прилику... читањем полезних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отво 
икици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног  
за гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18960 
уд овај, да речемо, прекрет...</p> <p>— Политика! — рече Продан и слеже раменима. </p> <p>— То  
и криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. кап 
Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с гал 
{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, т 
p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су политички преступници...{S} Управо, нису ни криви људи. 
Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Мил 
ану, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти с 
м питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за 
алуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У 
у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу овом режиму служи.</p>  
ђе преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје м 
тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то 
д, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> <p>Председник скочи, погледа на 
 /> <p>— Поднаредник Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их  
ка ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; један „начелни“ траж 
дан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, им 
еграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, 
љски терет <pb n="111" /> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је било потребе,  
ици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се посланик п 
вника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта 
одиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си 
ка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио, нар 
p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко меха 
редседник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> 
 пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овака 
 — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па му 
ли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у ср 
кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се д 
е се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле  
— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{ 
!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синк 
њче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебео л 
ин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда и 
е био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун ка 
који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вр 
/p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је та 
нове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гости 
је.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише  
је.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише  
 Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S}  
ти ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољу 
ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не 
> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо... 
>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p>  
ба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на ули 
е.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Де 
 ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> <p>— Стојадине, опрости, м 
 и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у поч 
ку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози  
и, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и о 
p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али  
, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи гов 
о ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, да р 
 Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Милик 
Дина магазаџија, средовечан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:< 
врисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича  
ици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке,  
, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и поче причати, как 
иврженика Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у ме 
м непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеж 
ије пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако  
се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији  
а му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, д 
 познато томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој мех 
 себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} 
исле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео,  
 краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оће 
јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... „Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, н 
 Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мо 
 бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао са 
 шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта  
ељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га п 
Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле  
зи вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „Како ст 
зи Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— Бог вам помогао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дош 
раћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — одговорише њих неколико.</ 
на вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се 
за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива  
{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине 
наш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што з 
 у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише 
е Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— Бог вам помогао! —  
ој блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише  
ења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p 
азмачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као шт 
чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење... 
а поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: 
’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, го 
о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — вели 
</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена стариц 
а устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из кућ 
к што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n="96 
н.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под па 
штини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест  
А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ 
 га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, вл 
а имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија  
ве речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона  
, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тихо прозбори нишанећи уз ба 
ам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми обј 
т дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Ст 
драви Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Дак 
 Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му 
од Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему —  
на министара...</p> <pb n="159" /> <p>— Понеси бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се 
 одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, д 
јете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> < 
Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР 
а ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну 
<p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков 
p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим к 
аја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми  
иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли 
та товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је некол 
p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послу 
же раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’ 
а основне и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изо 
розбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква ј 
је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака 
на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, 
 послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, 
Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта је то  
..{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти 
>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је  
 клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накид 
е ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По  
ка по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори  
ознато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година 
p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни љу 
он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су 
де у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине т 
<p>Пред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до пр 
добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Н 
 све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећи 
је ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримит 
је, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шт 
ркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван. 
— Е, сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић, свештеник криворечки, никако не 
 помилуј!“... „Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп  
{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Хрисантија: осам конзисторији а девет министру про 
 <pb n="84" /> да опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим... 
равље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметова, одборника 
астави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дршт 
а кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном  
p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... „Алилуј!“ Попе!...</p> < 
опе!... „Господи помилуј!“... „Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шт 
S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у  
.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и у 
кнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код водени 
p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници ! 
 оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... п 
="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао нови 
т и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> < 
како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и р 
водене 1863 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том по 
о мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро,  
и даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић, свештеник криворечки, никако не мирује...</p>  
/> сабља димискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — састављена су два стола и намеште 
<p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја  
а узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код  
ви вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{ 
ма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и  
ањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвал 
празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S}  
 а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима 
а ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет 
еш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала  
 беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и  
 — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други к 
нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, а 
“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у  
едамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас  
м: дугогодишњи званичник) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку од 
?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у механи.</p>  
коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто 
т, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је по во 
а и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитањ 
{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црно 
{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где 
 пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и  
ици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај  
овудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код криворечке суднице.{S 
дниче, заповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И ј 
, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, 
>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S} Она  
о уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече 
ашег учитеља, наших кметова, одборника, поротника, замењеника и свију у власти и части комшија  
...</p> <pb n="68" /> <p>Пред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају 
у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који  
 с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !. 
 је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</p> <pb n="56" /> <p>—  
љи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу 
ародом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег  
не.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.< 
у, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, пр 
 му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} И 
доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по 
ве живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За  
ош да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати  
и речи! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поје 
 какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је 
 сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те намес 
е, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је 
сти тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њим 
и: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да ни 
а.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и  
 столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата 
ица свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича 
н...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда 
бавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— П 
,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам гос 
Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара у з 
орбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућ 
џаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — з 
 како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин кап 
 Продана Жмурића, народног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шт 
ш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду  
вани народни посланик, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и 
ог пандура Продана Жмурића, преседатеља поскуричке општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмур 
n="35" /> поставио га је за преседатеља поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак 
<p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли н 
де, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, ку 
алџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, ш 
 што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже 
 — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у т 
p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и вид 
гла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, господин капетане... колико се може и уме — рече 
мате, на премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изволте молим — трља он рук 
— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Ки 
ш кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и прев 
врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тихо прозбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А т 
ико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни он 
уке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кок 
 Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — о 
петан обреди колачима све сем Татомира, посланик запали цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— 
врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потур 
ку... читањем полезних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и 
<p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим ду 
 Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, ко 
ан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља с 
о посланик, господин Продан...</p> <p>— Посланик...{S} Продан...{S} Жмурић — узврпољи се капета 
р отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и ви 
{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се пре 
 сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на к 
у салом.</p> <p>— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цај 
} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! 
звин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим п 
апут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачо 
о...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p>  
с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жера 
ај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи  
<p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи: 
/p> <p>— Природа је цар васељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници 
авамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече 
ст к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па как 
Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p 
та ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Же 
>— Продужи, продужи! — рекоше капетан и посланик.</p> <pb n="114" /> <p>— По чему то, чиле ? —  
слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може 
</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да рече 
то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осо 
{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били 
хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из 
} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему  
’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... 
Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и са 
 је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Ж 
ћи: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну 
адио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југ 
{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет овак 
ијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у ч 
ост скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па  
 и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!. 
ин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у 
 ће ти објаснити многопоштовани народни посланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огро 
кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је и 
 доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише 
рнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година њ 
0_III"> <head>III.</head> <head>Народни посланик, Продан Жмурић.</head> <p>16.{S} Августа исте  
дро предводи многопоштовани дугогодишњи посланик, господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, г 
>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та с 
чи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.< 
<p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благ 
тола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кревету, бити н 
анат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они  
ин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, господин Продан...</p> <p>— Посланик...{S} Пр 
<l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум ...“</l> </quot 
<l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — жиц 
..{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нар 
да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше  
д „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар 
а Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ  
/p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак 
ла у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик продужи:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у  
ави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:</p> <p>„Многопошто 
уде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњ 
и док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу 
 шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— 
олбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића пар 
са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто облеташе  
а и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши о 
иво се интересујући о апетиту господина посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако богата трп 
и господин капетана, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у 
не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу,  
ног господина Продана Жмурића, народног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Пр 
 <pb n="33" />, у част доласка народног посланика, Продана Жмурића са скупштине.</p> <p>Али, пр 
ављам молбу на многопоштованог народног посланика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп 
 голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима своје собе.</p> <p 
претходно, да се упознамо са господином послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесе 
 човек!{S} Шта мислите! — окрете се она посланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се шума 
ло живу раскинути — унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и з 
тар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{ 
 /> господину Продану Жмурићу, народном посланику наше отаџбине Србије!</p> <p>Многопоштофани Г 
одина и од кога половину нуди господину посланику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из  
данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} Неограниченом оданошћу својој партији,  
уважени Честити Србине <pb n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тој 
одан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај 
ију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулек 
} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово <p 
итања, које треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! ж 
али.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после прочитаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеу 
ора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе 
<pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, д 
онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немец 
не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бе 
ија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи  
им вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и н 
 честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се 
сује ко први претпостављени писар. који после презимена навезе читаво „Соломуново Слово.“</p> < 
тало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су као другокласци, раме 
 и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; к 
 <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послужују, те п 
 данас је последњи први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Ник 
 Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама,  
 на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време што се вел 
ове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излили из к 
море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи 
 Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.< 
 ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјави 
весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас,  
 да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Деш 
 се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније је да и 
 господину министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачка 
слови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, тек да би и он кој 
то хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да 
ш — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, б 
мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="34" />  
ојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и пос 
узно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јер 
 за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно доб 
Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’ 
јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да ре 
мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријате 
/p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио 
аршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине 
 на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и љ 
 на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и љ 
 првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, ш 
 Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изв 
же главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је наслика 
а ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи  
ве спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо 
— Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бо 
последње три девојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше ч 
еће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из к 
им госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе  
део, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су  
 Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у  
а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес  
ури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово 
одина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу... 
а и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да 
 тражи од нас исправност, постојанство, послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде К 
pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: 
 с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и  
лем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно једног ба 
к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља поскуричког примирителног 
 ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом 
 тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Живели !{S} Ура!</p> <p 
одар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> <pb n="154" 
седник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на 
како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколи 
де лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је ч 
вуче плаве панталоне; чизме, црну блузу постављену јагњећином, накриви астраган шубару, пребаци 
дише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p>  
ије прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разлико 
ли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јеле 
 госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањем полезних књ 
ца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам 
 ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији 
 државни резон тражи од нас исправност, постојанство, послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у по 
ност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке партијске  
ад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а др 
у је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава 
и рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у рад 
а за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спас 
 му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га по 
да части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и п 
му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм  
чео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранин 
рао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику к 
 не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S}  
аба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом 
о срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта,  
ече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <pb n="68" 
 <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и п 
укопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Бла 
мач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовите водене 186 
стра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави... 
лада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (по 
ћата...</p> <p>Председник узе табак, те потписа: председник општинског суда: „Кића Радојев Мили 
сом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она .. 
 акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, с 
ивео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> < 
аше је председник и ћата; <pb n="83" /> потписаше неписмене одборнике и ударише два печата: шко 
ко је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <pb n="83" /> потписаше 
ање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> < 
о“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па ма 
p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S}  
ети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала. 
а табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с увере 
у браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који после през 
уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па 
риворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p 
а изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на  
 ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је г 
у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави  
{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прекрилио <pb n="5 
к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „госп 
, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који  
немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, сам 
дномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје у 
ј, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду,  
 <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај народ подн 
 Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— 
на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми с 
етан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни !  
немирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира 
скашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише погл 
ареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора,  
адин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} 
 <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синов 
 голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусни 
, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: господи 
едини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на Та 
 па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пре 
 времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори капета 
ослу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, разбира за народне ж 
а за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје упуства капетану, раз 
антију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Поглед 
кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи 
ја.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, како сам ступио <pb n="23" 
</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председник 
какве беспослице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е,  
именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Ч 
ани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг 
лази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соб 
а искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од овог одличног скупа да ступим у чувену и 
апетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с вре 
јавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете по 
ку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само 
шак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се,  
озбиљнији разговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан Жмурић достојанственим тоном.</p> <pb n="40 
оворила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p> 
на ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу 
жише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа 
едседник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменим 
ча Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја 
/p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно од 
{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! се 
{S} Он, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> 
одан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман... и хвала 
отер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А 
p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми 
и на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто с 
 <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман з 
а, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се  
у руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас 
едне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; друг 
седник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји...</p> <p>— Е, сад продужи 
 пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта оч 
учио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци 
апетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола ста 
 <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варо 
, помало — рече Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ру 
ази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве 
еже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од кој 
н’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Ки 
гаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Госпо 
ира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је значило 
к!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш 
делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гре 
астила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, кој 
нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их с 
p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина шт 
p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелнику среза...{S} Председник министа 
да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по некол 
а увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> 
ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама,  
 Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" /> зауз 
његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, изба 
l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се с 
решло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је к 
наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мен 
о се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева  
елове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quote> 
ад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псова 
испоређује и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткос 
еца се опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:< 
да у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва п 
рке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже 
/p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Конт 
} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића саша 
и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захо 
еоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу 
нтра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића па 
 знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га... 
У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које 
ео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су  
<p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о ј 
а разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишл 
а, на којој, следователно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није  
ко, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови пред 
и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде н 
а, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапор 
</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се панд 
икну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече,  
 погледа председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он сл 
пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице 
од је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче  
дна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршите 
 виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и  
ти комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун 
 Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита 
епши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{ 
 је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили уч 
а сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу затворена, јер зград 
до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику  
то.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — 
машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је ср 
а сам вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат 
н тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад  
 да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечи 
 ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је 
ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац 
ати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије с 
 стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди кол 
могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> госпођа Цајо!{S} Извините, зна 
{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивиј 
тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} 
дседнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Поштованој Историји...</p> <pb n="72" /> <p>— Неће бити 
у старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ 
аш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа у 
ика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Жив 
о, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, разглави 
ва пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун  
.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану 
ене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину  
 застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} З 
чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се пре 
: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и неколико година, сниска ра 
ајпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније  
 редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост.. 
 му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу мо 
 људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чарш 
че један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за л 
од суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном. 
 знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> госпођ 
 чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико о 
 ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Др 
е, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило  
 ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p>  
 помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у со 
ма да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружид 
ило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ма 
 свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволе 
едник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове поз 
 очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само ј 
Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му 
е и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, оки 
</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади 
 из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке 
 и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p 
... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p> 
 ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треб 
ачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим  
ши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дро 
н, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар ч 
, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{ 
ући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се  
 прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с мали 
летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, мо 
она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан  
ун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге  
ти.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— 
јсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Ки 
главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држа 
ац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{ 
40" /> <p>Сви заћуташе.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ дв 
кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор 
pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а к 
> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, тек да би 
тво што му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и 
 Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо с 
 Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и  
 ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради !...</p> 
 учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, 
рави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш 
ма му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег м 
јанственим држањем...{S} Шта мислите, — практиканат !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће 
им престоничким круговима).</p> <p>— Ви практиканат!</p> <p>— На жалост... госпођице... толика  
ше кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим ли 
„Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као практиканат при једном министарству, носећи пенсију опш 
таница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик 
о се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, п 
ци, <pb n="171" /> радници, чиновници и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.</p 
{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварањ 
/> толики другови моји већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско  
нимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относно...</ 
 један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како  
p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам ре 
аде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — нам 
 па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви с 
 да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди  
мо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник 
Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћ 
!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S}  
урити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда јед 
S} Умукни !{S} Леле !</p> <p>Пукоше две прангије узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живели !< 
еколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише свирке. ..</p> <p>Газда 
мах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир д 
! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и кат 
ском <pb n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше 
ју млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко брков 
Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на врем 
е може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру,  
 проклети Продан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако ва 
ди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под великим р 
По том плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за  
<p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним 
 а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му и 
тељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан сп 
“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> < 
ји је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је би 
унали у обичне чланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора сасл 
у је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицај 
p>— Ето види...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— К 
ека трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам —  
ировки.{S} Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> 
>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> <p>— Ту <pb n="178" 
..{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном п 
ликован поверењем господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на к 
вет сестричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За  
..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу  
Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о г 
е у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „ 
а лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како  
мам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и брков 
ола и пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје.. 
 ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механ 
атворио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим р 
 — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у  
је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.< 
’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Кић 
..{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. П 
д кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика  
ајпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљено 
челников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који после презимена навезе  
одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где ч 
.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, 
ст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Ка 
е шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам 
оварић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Је 
а младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p> 
ранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Тат 
— рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог 
, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Др 
Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана 
} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и оп 
управише поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господ 
 премер... у осталом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кић 
 одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p> 
 чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете  
ећ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена г 
или, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша  
ељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину п 
 ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за препи 
, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то  
аде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи парта 
 собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испал 
господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на сил 
око. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратн 
иску, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за т 
асти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква направље 
p>— Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога девојка!</p> <pb n="152" /> <p>— Ста 
о од најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</ 
Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обри 
ну јагњећином, накриви астраган шубару, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође 
} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— 
ји се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред огледало.{S} Огл 
е сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима н 
во осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће наро 
о чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић 
укајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и  
сио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, о 
двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Тат 
>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину мини 
tone unit="*" /> <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви ис 
87" /> <p>— Чујем, девере!</p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо 
че Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном 
{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се борим 
 вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно сврш 
е и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад  
је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње: 
оку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Дв 
углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво 
ноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својствено... у осталом то ће ти  
ог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зац 
 бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите 
тну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси т 
чили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пос 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, прим 
ја облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним  
учио за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мрко 
рвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прекрилио <pb n="59" /> народ: напред старци, 
о!{S} Свршено! — викну гомила.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се само поклонити — рече извр 
ђе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра 
љиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — р 
, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад г 
а и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра пес 
 околише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и под 
 /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду 
о шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око повр 
стоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се не певај 
осади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, по 
о! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>П 
е апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Ј 
рбију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп чове 
шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни п 
н исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш  
о ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге 
овори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нол 
</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом  
ет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава па 
{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин По 
и.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} 
ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саве 
кну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту 
ајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту 
p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>—  
ица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај ш 
амлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коц 
ст га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, т 
преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гост 
Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S}  
свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањ 
и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао 
лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те 
их дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здрав 
ед трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре 
ажи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’. 
p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледа 
мести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно. 
олеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један  
одане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља п 
дурском мишицом...</p> <pb n="68" /> <p>Пред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешт 
а јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стој 
Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онак 
ко место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да 
а Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсн 
и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овц 
 и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до 
ичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да речемо.. 
 коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи посланик, господин  
> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну П 
 приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А  
S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и п 
и.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — р 
жавање школе, пошто је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S}  
ајмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, 
ској канцеларији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравиц 
...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу 
амет, да се оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— О 
ница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За 
на и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата 
p> <p>Председник узе табак, те потписа: председник општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криво 
 и поче читати : „Начелнику среза...{S} Председник министарског савета, министар иностраних дел 
сли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је про 
 <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, го 
ути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и  
 премер, од свег села само ти — погледа председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, а 
знела пет пуних табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <pb n="83" /> потписаше неписмене од 
...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно... м 
!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} По 
 ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{ 
 пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи...  
осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже 
" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p 
, дајде механџија, покажи се — заповеди председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу д 
 начелника, којим се дотадањи општински председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Кр 
о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој от 
<p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи. 
е седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну председник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га Никит. 
р се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у П 
ко цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисаних пандура на 
урлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави крив 
нице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукне 
 иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали 
руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја с 
ате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и по 
о?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Председник узе табак, те потписа: председник општинског 
> <p>— Молим вас, председниче...</p> <p>Председник продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус? 
а севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> <p>Председник скочи, погледа на сва три прозора, ману глав 
иди се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, п 
ан човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш о 
је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> <pb n="154" /> <p>— Јуф! 
ише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе  
у.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечке општине...{S} Хтео сам само да с 
е општине.</p> <p>За три месеца његовог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општ 
стављали и настављали рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S}  
е хартију, припреми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Поштованој И 
ене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитив 
<p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину минис 
читељ се рукова са свима, пружи столицу председнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања п 
ар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутар 
у још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n="61" /> <p>—  
цију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде 
што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...</p> <p>Председник продужи:</p> <p>— Децо 
исну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — моли учите 
та ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу 
ћа механџији.</p> <p>— Молим, господин’ председниче, све је исправно — одговори чупав и чађав м 
 ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — стаде служитељ мирно и устрепта очима.</ 
 бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин председниче, — одговори он.</p> <p>— Видиш ти — рече др 
да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{ 
Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим покорно, викао сам све село, иза гла 
pb n="63" /> <p>— Ти си, молим господин председниче, заповедио да позовем сваку главу пореску н 
аја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, ст 
аћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он прв 
једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима 
ено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у 
лнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући чело марамом.</p> < 
атури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те 
на у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформ 
езиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац остав 
а се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме 
ризетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу  
Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично 
“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура,  
 је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презив 
.{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од  
 се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки  
ала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни је 
о први претпостављени писар. који после презимена навезе читаво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касн 
а радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог чла 
ла су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, 
 пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће ти се по мол 
{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за под 
<p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење уживам.. 
Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} Неограниченом оданошћу својој 
не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојад 
иоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек 
S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо 
му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред сел 
, дебелим сребрним ланцем <pb n="17" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у 
еле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избри 
речке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио ч 
ш ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаш 
тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије  
 снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвар 
наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је јо 
 !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ни 
твор.</p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Н 
ле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Ова 
а прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери јед 
ну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука 
..</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај наро 
одвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље п 
се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и ра 
ласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, п 
овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Ми 
 а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти  
ћином, накриви астраган шубару, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској 
 <p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих к 
етине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, п 
ладића...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p 
ни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p 
</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке, да речемо 
ема огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њи 
капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би  
а глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у вод 
је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’н 
</p> <p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића. 
ризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још дети 
>— Јес, заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије М 
 свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Относно...  
неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак 
се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш  
ађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и ост 
чисмо кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кић 
ница седе, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> 
удила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народн 
ачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те 
отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, 
у, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучи 
авити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и 
да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> <p>— Политика! — рече Продан и слеже рам 
 у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прекрилио <pb n="59" /> народ: напред старци, па средња 
ко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија  
даде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом з 
и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и д 
ђе вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на црк 
е: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и ви 
ије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећ 
 <p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди 
Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} 
, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Мил 
 баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата 
еше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и поп 
 један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми рас 
иње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уве 
ајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару 
ед очију.{S} Узе списак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} 
<p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во  
ју, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збор 
b n="161" /> <p>— На премер, пала влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — додаде  
е у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, гр 
н и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — 
ка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице... 
 господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџи 
и се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да 
S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно 
кит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и ко 
једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А 
 једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закико 
 општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, срцем и  
ће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — 
свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво отмено друст 
 молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно... 
 значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде  
 би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки  
плине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу предс 
амо устаоци!...</p> <p>— Одушевљени, на премер, не устрашими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хоћем 
а.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— 
н важним нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извр 
 узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове три 
накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа председник сељак 
>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p 
ја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи д 
..{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, што међу народом живите, 
— рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p> < 
 к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, н 
ирација!..</p> <p>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледај 
ке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> 
 к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то  
у настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — 
 ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да с 
ан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о  
ати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> < 
..{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, д 
иликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога живота 
роман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанку и 
 из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — в 
Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића 
ава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— На премер, пала влада према ситуацији страних сила у нашој 
ићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем пам 
обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој ота 
, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим бу 
 капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем кисе 
е разгледати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој  
ашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџир 
идесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочил 
мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладе 
 се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују 
ди одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од 
 никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрин 
и за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у 
} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} Она је род свима опозиционим првацима 
?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жало 
он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} 
д вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавал 
n="186" /> месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што  
куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се раз 
p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздра 
ман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер...  
/p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ т 
p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га  
то мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешк 
дине...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упам 
<pb n="162" /> урадити.{S} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан 
 да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од наше 
вели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само С 
 подигао, имање увеличао, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу 
подину посланику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво сао 
ама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тим 
тицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и скида 
е, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} З 
 n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једног дана 
дишњег среског пандура Продана Жмурића, преседатеља поскуричке општине.</p> <p>Отада, до данас, 
ед смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља поскуричког примирителног суда у ком је зва 
ошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у  
 молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око 
а уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Никит — али немој заборавити  
и се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никита <pb n="136" / 
 био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Ов 
ликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пи 
онских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а 
 мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Мо 
ара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Жи 
</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је 
адену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте 
а и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’O 
 Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p>— Ви практиканат!</p> < 
во злочинци, брате!{S} Ово су политички преступници...{S} Управо, нису ни криви људи...{S} Такв 
.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао н 
ебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш 
дина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће  
 је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше св 
ков секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који после презимена навезе читав 
ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војен 
гачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугу 
/p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} В 
да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један  
одана Жмурића са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником.</p> 
аложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад 
8" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Пос 
Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, а 
слаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у сн 
ци се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господо! — по 
кајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори  
.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рач 
 неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица  
кој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном угл 
е танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Г 
ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, о 
а у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици 
з државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" />  
Слово.“</p> <p>Касније, као практиканат при једном министарству, носећи пенсију опште уваженој  
 га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак ха 
/p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они уст 
с’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p>—  
му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој! 
ог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те п 
ас се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за сре 
његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја са 
тране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— Господару! 
 у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у 
живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Продана Жмурића, који се нису помаљали из с 
— Хоћемо устаоца!{S} Хоћемо одушевљених приврженика, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красн 
и како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег стања — и два младића, који се нала 
аву и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се изв 
ти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне 
 још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало  
 <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, 
 и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете 
 Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па виш 
ица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим је 
те. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p 
и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{ 
те“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта 
ише крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива б 
 Оно је пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни 
 се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави војнички и извади је 
те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним 
евојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистиш 
д, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} 
улетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и св 
 Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван 
Кића.</p> <p>Посланик продужи:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприл 
 И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} 
(немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети П 
Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, 
"94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли 
p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се з 
ају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напи 
_VIII"> <head>VIII</head> <head>Начелни пријатељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Ми 
ш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун 
ру своје собе, размишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из  
видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би 
адост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића! 
. имати потпору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно 
и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до 
одужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирниј 
ство од осведочених патриота и народних пријатеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите кући и опро 
ву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> 
воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па 
 Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, разбира за народне жеље и п 
ој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{ 
66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.</p> <p>— 
> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један  
и су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљењ 
дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбина:  
еде до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу х 
 море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, поглед 
а — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се је 
 к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата 
д Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће  
а, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију ком 
 ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају м 
дује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) сме 
Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’ 
задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико им 
ри године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и  
и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — 
послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим млад 
, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер... тре 
> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Шва 
лико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Б 
ем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пло 
аки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. —  
цу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“,— в 
 и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да 
 трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањем полезних књига — зевну г. посланик.< 
у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај узд 
 ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{ 
 мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на преме 
и наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} П 
капетану, разбира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београ 
ачим неколико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупшти 
ем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{ 
м, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још ч 
 срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је пр 
читује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја 
мо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен.. 
з главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај ду 
ницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, 
капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чар 
ако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на преме 
>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела. 
глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера 
/p> <pb n="72" /> <p>— Неће бити тако — примети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Чешњејшој Конз 
де не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Никит — али немој заборавити како је јео сир он 
им како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ се 
 вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капет 
 <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојси 
а келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посм 
S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капет 
 на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одуше 
 знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити  
, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намисл 
кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, на 
ставио га је за преседатеља поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак година проб 
звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Шта 
лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим,  
Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина Продана Жмурића, на 
м, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад м 
e="titlepage"> <p>ГОСПОДА СЕЉАЦИ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ТАДИЈЕ П. КОСТИЋА</p> <gap unit="grap 
ста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} 
вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу,  
м...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p> 
их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стоја 
рага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у парад 
ре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише свирке. ..</p 
 и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојс 
 служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> 
 зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима  
код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о кој 
S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић нами 
етаница, разгледајући околину.</p> <p>— Природа је цар васељене — рече посланик, сећајући се да 
>—Величанствена природа!{S} Божанствена природа! шапће капетаница, разгледајући околину.</p> <p 
и.</p> <pb n="108" /> <p>—Величанствена природа!{S} Божанствена природа! шапће капетаница, разг 
а продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад 
</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, таква сикир 
ети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и ис 
право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била 
{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га  
ши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> < 
раже!{S} Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, 
одана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш  
њу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија 
господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је 
даш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <p 
, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време прес 
ну децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татом 
 <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп 
не зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као пред 
о у парламенат — рече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк сме 
тиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да он 
мама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се је 
а се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — 
на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто. 
?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вел 
осподо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај...</p> < 
— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побра 
 на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потр 
</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало с 
 механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у двори 
каза капетаница празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало жи 
че шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— 
>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убрис 
е, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усука брк 
н капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone unit=" 
кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девој 
ажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хук 
тине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па прит 
, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, коли 
почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог 
ки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У остал 
ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели  
ати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како 
н по руци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће 
 Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком прек 
 па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : п 
ка Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мар 
 јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се ви 
је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у б 
м.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је пр 
ви.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написа 
е, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пит 
ин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло м 
ј ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те ис 
 писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у ва 
} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и 
 Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, во 
ало — рече Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак М 
донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" /> заузети т 
гледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — 
е и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где  
бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одр 
 да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шт 
 Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза з 
ог суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице стиже је 
гне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац 
мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:< 
а, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше ко 
 <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госп 
 ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем. 
р...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и 
рчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде 
куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.< 
поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n="181" /> <p>Пал 
раћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо в 
а, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> < 
{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</ 
чинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уште 
ња, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадин 
о си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, 
дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жер 
ead>III.</head> <head>Народни посланик, Продан Жмурић.</head> <p>16.{S} Августа исте године бил 
уричке општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} Неогра 
орно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n 
 вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па  
сподин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за 
 ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Продан. — Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек по 
подин Продан...</p> <p>— Посланик...{S} Продан...{S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на пр 
ири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са 
ранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали  
 коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и дом 
ља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћин 
Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни  
 растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком р 
ладића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор 
p> <p>Старац се јетко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману  
га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и ам 
љ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „господине, није 
p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...</p> <p>— Па Бога ми 
 /> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше св 
Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанч 
 и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина 
кит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Ми 
о, прекрет...</p> <p>— Политика! — рече Продан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари  
 глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше остали.</p> <p>— У 
.. једну молбу..</p> <p>— Чујмо! — рече Продан.</p> <pb n="41" /> <p>— Чујмо! — рекоше остали.< 
 пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капетана.</p> <p>— Сло 
p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења  
</p> <p>— Јес, заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јер 
 нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како то, на премер, да  
ојсило.</p> <p>— Свега задовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче кап 
нији разговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан Жмурић достојанственим тоном.</p> <pb n="40" />  
.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандари 
и од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разу 
ако су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона  
њем извршује одлуке партијске — објасни Продан важним нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то 
обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се тво 
Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да 
 морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Ка 
сла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, а 
мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао иш 
— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође о 
ан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће 
оспођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шу 
 капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда 
 ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестит 
же он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p> 
ти, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господи 
брава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег д 
о, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њ 
 све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам гос 
p> <p>— Многопоштовани народни посланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Кап 
 ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи.. 
огопоштовани народни посланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића дек 
оштовани дугогодишњи посланик, господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на п 
>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, господин Продан...</p> <p>— Посланик...{S} Продан...{S} Жмурић — 
а нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и г 
p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, господин 
ш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да им 
один Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину вла 
 сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одјекну салом.</p> <p> 
 је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду 
n="53" /> <p>— Државни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господ 
спратити у скупштину — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло прим 
о и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву 
 руком капетаница</p> <pb n="129" /> <p>Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он  
езвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо 
 разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p> 
вом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с ду 
ознамо са господином послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још  
 штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то им 
али !</p> <p>— Свирај !</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није, 
се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није, 
 />, у част доласка народног посланика, Продана Жмурића са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да 
ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетани 
 капетана, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду! 
, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни само 
шице, сем десетак затуцаних приврженика Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{ 
 јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имат 
 здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одгово 
 берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка.{S 
оштованог народног посланика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фе 
 да припитамо многопоштованог господина Продана Жмурића, народног посланика из Поскурица и госп 
{S} Ти си одликован поверењем господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше с 
данијег од дугогодишњег среског пандура Продана Жмурића, преседатеља поскуричке општине.</p> <p 
тиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну  
ад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се 
ар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p> <p>— Молим  
иђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо 
ја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у његовом избор 
ана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве ко 
ку, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и го 
ам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капета 
капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb 
b n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — ми 
 би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p 
ницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну очајнички 
адио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.< 
 једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса 
 касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозици 
, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна  
и велеуваженом <pb n="132" /> господину Продану Жмурићу, народном посланику наше отаџбине Србиј 
се господин капетан похвалити господину Продану, како сам ступио <pb n="23" /> у њиово друство, 
новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да ј 
ћу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да пол 
 Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча  
{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он  
 <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бо 
а око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај  
рију.</p> <p>— Што? </p> <p>— Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше 
о, — рече капетаница.</p> <p>— Продужи, продужи! — рекоше капетан и посланик.</p> <pb n="114" / 
 он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија 
pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у о 
ва наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као што машинерија не може без точк 
> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељам 
 чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући 
 се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати! 
 да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говор 
сад, Спасо, — рече капетаница.</p> <p>— Продужи, продужи! — рекоше капетан и посланик.</p> <pb  
ну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од  
, посланик запали цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захт 
е један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Ж 
извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио са 
 подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо.... 
са свима, пружи столицу председнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> <p>К 
, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају  
 Поштованој Историји...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић,  
амо ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да  
ј отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик продужи:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном сл 
м вас, председниче...</p> <p>Председник продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— К 
 се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— Полак 
 је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Ник 
>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он 
молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе  
 и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића  
леда на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, поме 
вешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, 
IV.</head> <head>У власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „го 
— чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} 
седу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај  
</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то беспослице 
 — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како  
ас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћ 
е први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај 
а, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити ју 
ше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о  
е да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно поглед 
е над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, господо, т 
ду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђ 
>— Ет’, понајлак, старачка посла — тихо прозбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпаз 
уће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из т 
 рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од к 
 да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесет 
мак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! —  
на!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак 
е и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се  
славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пу 
риклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p 
Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше н 
гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их и 
еколико пута преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу  
коро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’  
нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилу 
 за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, в 
г пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика по неки п 
<p>Председник скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} 
м...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола в 
еним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, п 
 нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће 
> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још 
 се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обич 
“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи 
> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спуст 
клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од изло 
ше кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и помахује 
 уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико има пријатеља  
...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Шта ?</p> < 
p> <p>— Изволте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану кап 
 — шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Мож 
 рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби 
, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још  
а би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p>  
 уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те ч 
 Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли  
 кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта в 
лазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p> 
до сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>—  
јте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>—  
S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф,  
е!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</ 
о су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Мол 
атој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи брко 
не...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад 
сти неколико димова, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’ 
аш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио сваки кор 
нији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморк 
чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника  
мшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег до 
Србије!</p> <p>Многопоштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у 
исмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини така је д 
ликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, м 
ан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, што међу народ 
смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и за 
 извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао о 
еф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Прот 
одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убиј 
 ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, о 
авица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтић 
 <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу 
ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> 
} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би  
ране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје 
ош од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотр 
 ?{S} Онда, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској нав 
ина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> 
ако...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале п 
<pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло,  
 из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака - баци  
ему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да  
} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стре 
иди...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја т 
у, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јер 
 Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта 
 n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвор 
врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p> 
на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кућ 
 Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и он 
> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, за 
 у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што  
ла до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штетова 
 он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не л 
 бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде посланик 
длогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не достане, удариће се прирез 
нику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на премер, 
 ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се  
н Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути 
тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељев 
ија: осам конзисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом рад 
и се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Само пази н 
дове красе слике: владајућег господара, просветитеља Саве, уоквирени декрети капетана Жеравице, 
ке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод 
еса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши 
ре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> 
речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни са 
сто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, с 
 дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми 
! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>—  
и на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> < 
тано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга 
А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека в 
прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто кр 
же руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да 
е девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вам 
 <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему  
клат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и усп 
 радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Хрисантија: осам конзисторији а девет минис 
букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да в 
 у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> < 
бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да 
 <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} 
родан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по з 
иче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се м 
а цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти 
н имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон р 
рам и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно бол 
ра бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео  
о десет телеграма како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разгов 
у пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служ 
ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</ 
—викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— До 
 биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>—  
 и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, погледа кроз прозор 
:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њи 
и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре с 
 <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У  
мчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо! 
к дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца с 
ња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваженом <pb 
p> <p>У највећем јеку одушевљења, после прочитаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кез 
огледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршит 
е Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште ув 
 за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у ово 
у, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у ово 
шише.</p> <p>— Хвала!{S} Срећан пут!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>П 
 то... спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата  
ца.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и М 
та.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо о 
ле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p>—  
Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Госпо 
ајаћем руху: шареним панталонама, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута ч 
<p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе. 
 воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прили 
 прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</ 
ањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и по 
 резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни р 
руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> 
то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти држа 
 звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш мно 
л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се 
 — рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се љ 
 дугогодишњег општинског писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне 
ир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Сл 
 је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, 
н извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта в 
петан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан мл 
ник Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} 
<p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта 
...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а другом с 
 селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то 
ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи столицу председнику, па продужи рад.{S} Беше час  
о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ 
е пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на 
 те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благосло 
То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> 
прости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У вел 
 поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји акт 
бост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p>  
ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Са 
ш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да  
та велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, 
<p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате ка 
’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око господара.</p> <p>Го 
то загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— 
“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је к 
ко би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му иск 
рвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и и 
 Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и доведоше га пред пред 
им вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер,  
S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Н 
 је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>М 
ако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Ст 
реснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан 
 осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> < 
<p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> 
 ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{S} Умукни! — стиште песницу : — Ухватио си се за 
ије се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори с 
>— Цркни !{S} Умукни !{S} Леле !</p> <p>Пукоше две прангије узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S 
 свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, б 
ајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици глед 
и огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те манг 
оветку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на  
p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Види 
икић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланик 
ански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли 
оње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он 
о одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што  
> <head>У власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској  
упан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једн 
Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и 
а.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мара 
Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је рус 
им носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совру, па изађе 
м ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа п 
кресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да за 
 па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научи 
а синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш 
лично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <pb n= 
о, треба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, госп 
ле за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака 
 знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: го 
то иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је ле 
он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије 
 <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Живело 
леда децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> 
че она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако 
 домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p>  
 с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко 
блеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се  
 ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња 
ротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу биров 
поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога.. 
и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојади 
д њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ра 
е под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит, проклети Ники 
ви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем 
ривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p>  
 n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је  
ни му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опе 
p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лаза 
ксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо!  
’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за ру 
че капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першу 
<p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило 
/p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p 
мо „хектор“ господина посланика по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p 
} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, 
ким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излили из корита те  
се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како 
шло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се с председник 
су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l 
 па појашише.</p> <p>— Хвала!{S} Срећан пут!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.< 
 се обојица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</ 
на кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не забо 
ам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S}  
 зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп 
лашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се 
 у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} 
ина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали 
 среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајуће 
за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опороч 
н Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише 
/p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи:  
топарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S}  
 у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> < 
 скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо 
ригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, 
чаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ру 
ледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{ 
 викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцела 
.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду п 
е га... относно... изобразити и повести путем општег народног напретка и које ја, на премер, <p 
у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече  
ли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је п 
ове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошу 
 дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан 
а. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздук 
ролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Прод 
 Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>С 
<p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крст 
ика, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, го 
!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу,  
У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се 
ка од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практика 
 најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо 
аје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не п 
Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се ов 
се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па 
еницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе 
меја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> < 
сило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се 
вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун от 
>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска бл 
/p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бран 
родужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Ка 
опало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци ск 
веде, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) ст 
видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах ис 
 Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља 
ма.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш  
} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити кол 
ина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни 
су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се к 
ница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учин 
а, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, д 
ћа?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с теш 
, пружи столицу председнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не х 
пију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p 
мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и —  
ли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господин ка 
ице.{S} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетан 
.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, 
 Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, кун 
кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни ч 
ски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио калу 
/p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за 
 најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово дв 
.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дув 
ј се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, 
тана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Па 
смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био  
осланик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како ј 
ике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S 
го штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној 
мети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је  
уст дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјур 
ез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, оби 
ла на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb  
а свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа. 
 /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењ 
о капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога тр 
уковна влас’, на премер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о 
а прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај 
уће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.< 
ћин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред 
а, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S}  
веопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и 
ађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му 
ле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је 
коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли к 
 погледа оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите!  
 друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на 
 радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, м 
одари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је 
остива Богородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — доб 
туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то р 
авежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро притис 
анови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њи 
з своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим т 
а Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се пре 
ану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S 
е Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурић 
ч није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Хрис 
ане!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсе 
 глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари прес 
 српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије  
варати с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа —  
ика, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамилијаз 
Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вала Богу 
} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто  
народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти  
етим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским  
има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који  
елу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на  
у су занатлије, трговци, <pb n="171" /> радници, чиновници и практиканти.{S} Пију и разговарају 
 спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточиц 
аћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља наднича 
.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала 
осбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се 
елу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} 
 и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама 
у и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капет 
ланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни зн 
писа: председник општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћат 
длучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема чове 
оденице, од своје слободице...</p> <p>— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p> 
је.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ћ 
ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p> <p> 
вених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени  
 моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су... 
те, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крст 
..{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет ос 
 дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког 
е поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а 
ило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест  
им, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже 
 раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад  
>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај н 
братно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић  
прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и са 
 Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на ј 
полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и  
ности предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад  
ча и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности предм 
вог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним  
:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја.. 
сет година његово поверење уживам...{S} Радујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима ж 
ења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем  
реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Милик 
 је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А 
нац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S}  
ванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сре 
, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коли 
ог у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике...</p> < 
... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице,  
езу, похађа пријатеље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа ср 
у канцеларију: издаје упуства капетану, разбира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те и 
аље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе шт 
и да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од њего 
м, пишем, не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој пар 
та Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко са 
 би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Сто 
 и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, нак 
варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S 
 њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{ 
 на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S 
му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на  
ри спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту  
крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник  
ан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер,  
..</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Н 
ви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече ка 
аду — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску со 
ћ искупио сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уст 
ђу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к 
ећ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— 
 Божанствена природа! шапће капетаница, разгледајући околину.</p> <p>— Природа је цар васељене  
рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само моли 
S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве трид 
врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Кића се 
а.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакв 
з доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се  
а, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, по 
има нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам 
упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лу 
 онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Ал 
ици, чиновници и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун,  
 то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћ 
> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Мил 
S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говор 
 из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан Жмурић достој 
а.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико  
ећ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не 
љив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја 
 И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, ми 
да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина 
 сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Н 
 Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаниц 
штати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепи 
/p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је значило: не  
жи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик махну руком 
очи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорк 
е...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде пр 
о јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају п 
и, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману п 
загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жен 
лију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уноси кл 
 док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу... 
бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из  
тајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на из 
ет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за пра 
емер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да  
апетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — захтева...{S} У остало 
затури се, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо 
а Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p 
размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Милик 
де како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.< 
ган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштован 
иви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ре 
, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си  
{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} 
ш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>—  
.{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div ty 
ра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи саб 
 Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Мил 
не, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни ре 
ну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И,  
г, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан 
виждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој па 
де, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду ко 
 у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— А 
фа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати 
 на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би  
јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право! — на 
етаница, нудећи колаче.</p> <p>— Четири разреда основне и ратарницу — одговори ћата и поносно п 
није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик  
ран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зно 
ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш 
ите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци ци 
 разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, к 
је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта 
{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин капетане — рече пандур, погледа Кићу, 
оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић пљ 
{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и заћута.</p> <p> 
вори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо 
 онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио. 
ора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити  
ну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко с 
 и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је по 
оћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да пр 
толу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише свирке 
м...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим н 
 се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> 
 млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало п 
два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — обила 
се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S}  
о-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жало 
г рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости дели 
 n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мо 
 накриви астраган шубару, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канце 
е“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужвар 
 је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јер 
p> <p>— Политика! — рече Продан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Тоша.</ 
ак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори вра 
а чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p 
вја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на слу 
ко, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си  
Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, 
ор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{ 
>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Дома 
иже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и на 
е срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здрав 
н они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена старица, у шамији  
стање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, 
љуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је  
ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи  
прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће  
 проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p 
S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p>  
 свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Ран 
оје општине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судн 
— рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Посло 
чекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема  
, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је,  
ad>„Криворечки Бог“.</head> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су 
 како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — так 
, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови председн 
мен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфист 
шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновни 
софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин капет 
о и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо,  
ло, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса зној  
упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варак 
 жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> < 
мљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> 
еди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница посланику — Само да зна 
ла, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојад 
 и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, услонио с 
 и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жера 
аство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађ 
} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и поју 
ахори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</ 
 — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади  
ивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устур 
у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар  
 штогод напакостио.{S} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S 
то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао и 
и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпутује — рече капет 
а си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи контролор, покл 
радива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцела 
метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио к 
е леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место  
т, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чи 
викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</ 
господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу т 
м, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке 
 испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор 
лиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јерот 
е, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у  
ек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре т 
а Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади  
шу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{ 
е ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопо 
с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !< 
— промрмори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић по 
 наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут,  
где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стар 
 <p>Један човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p 
S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости 
 бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не дад 
</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на  
и оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет зак 
 вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили ота 
лаче.</p> <p>— Четири разреда основне и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p 
ијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд  
ас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прекрилио <pb n="59" /> нар 
од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја  
а не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја  
ћи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за че 
ће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долази 
и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглећ 
 не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбаца 
ојој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања 
кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <div  
 збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, господо,  
радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави  
p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура!  
.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и 
се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} 
и ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb n="172" /> <p>— Извол 
 и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, који 
 та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</ 
огледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господине, т 
спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да бр 
— рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га позна 
тан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Пом 
-</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, 
да: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лол 
поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народ 
га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека р 
ше око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="53" /> <p>—  
 босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвеног бланка, слике неких царева  
ио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију, орибао столове, кл 
дан глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, председнич 
е по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема ја 
 с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли 
ја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћ 
један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди госп 
тресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> 
о збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је 
и, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња г 
 собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ва 
, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> <p>— Ова 
 Господо! — викну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> < 
чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос,  
“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта 
ца његовог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није с 
уморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се  
 то старији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p 
све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p>  
— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору о 
а, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род  
 играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и 
 Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватр 
} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш  
оздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p> 
ших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вред 
аћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по нек 
> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре з 
 — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> 
Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ће 
ио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, к 
ућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки госпо 
, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону 
’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда 
јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим ципелице 
ност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, 
ан полицајац, који свом преданошћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и 
 увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон!{S} И т 
исује...</p> <pb n="53" /> <p>— Државни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Р 
хори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капет 
а је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство, послушност 
 Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овак 
— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на ч 
зон!...{S} Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност,  
 је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S}  
лом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да 
 млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „ 
ако је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић,  
/p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окре 
у.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на  
о ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нар 
јаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.< 
о нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати 
 — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и ст 
.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене б 
омаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече ка 
и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драг 
p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему п 
о је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и нек 
p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађ 
 лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Та 
 злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. 
 Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n=" 
</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели 
роданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше с 
p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би не 
 снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јак 
кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Ва 
а на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чуј 
ислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и 
кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно је наза 
ј !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица од оста 
бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относн 
апетаница.</p> <p>— Продужи, продужи! — рекоше капетан и посланик.</p> <pb n="114" /> <p>— По ч 
о! — рече Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну молбу..</p> <p> 
Продан.</p> <pb n="41" /> <p>— Чујмо! — рекоше остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку зав 
Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслуж 
апе“ скочише.</p> <p>— Ја, што велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не 
<p>— Станте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знат 
је, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и ви 
дника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, кома 
ет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до прозор 
ра, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог  
деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Никит  
а преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само ху 
, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстариј 
 Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чл 
причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што  
ар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о  
 је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих 
— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</ 
>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Кој 
фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те не 
одавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је 
к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на 
ам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војвод 
Пошто испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фио 
 га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава та 
ми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глог 
посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се н 
/p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа 
ра, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, г 
инистра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику с 
а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, г 
>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и пон 
вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>—  
p>— Шта да кажем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да ка 
егову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисл 
ф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада 
се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Никит — али немој заборавити како је јео  
евљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздр 
лова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим т 
<p>Сви са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто об 
шћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има б 
</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана  
едном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p>  
<p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета 
омаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... госпо 
 коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!< 
’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из њег 
ђем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</p> <p>— Стока! — додаде Тима.</p> <p>— Сто 
м наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет м 
речемо, прекрет...</p> <p>— Политика! — рече Продан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ст 
е звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p>  
.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Ш 
сет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме... још са 
>— Молим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окре 
Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића 
ирући чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, 
вој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> 
иш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише 
ит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи стол 
еде.</p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S}  
решта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше остали.</p> < 
раво... једну молбу..</p> <p>— Чујмо! — рече Продан.</p> <pb n="41" /> <p>— Чујмо! — рекоше ост 
ник. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те д 
b n="74" /> <p>— Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А с 
/p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му  
о како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је 
лучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља,  
— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше 
усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече капетаница.</p> <p>— Продужи, продужи! — рекоше ка 
с’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ 
</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том и 
м буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито задовољство, што му тако п 
, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По 
е пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но  
ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p>  
сподин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с о 
исала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, виче 
 кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{ 
, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад х 
чи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винц 
својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распедљи уста од у 
<p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А ј 
> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко к 
ивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално,  
знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p>  
о, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капетана.</p> <p> 
} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед? 
старило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли 
, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поре 
чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића 
ма пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео  
, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену гла 
</p> <p>— Да донесем министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам... 
ложење о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени ситуација ст 
S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p> 
один капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени 
 и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у н 
<p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> 
.</p> <p>— Разумем, господин капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе  
 посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p 
ину.</p> <p>— Природа је цар васељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жеље 
и...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшан 
...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До ви 
 депозитар.</p> <p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходник 
} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Меха 
 Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је наз 
 <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки 
Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави  
 рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њ 
бају људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући чело марамом.</p> <p>— Устаоци! —  
ћи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се 
видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{ 
ака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да г 
о ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p>  
чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нис 
иче, — одговори он.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „зап 
.{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време 
, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво ту 
вршеним чином треба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да с 
а кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практи 
 већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од му 
.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друг 
ш како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас 
>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ 
} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Председник узе табак, те потписа: п 
терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те 
 ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа мали 
азрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — 
 Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душо 
ина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје  
иле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не  
тини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и поче причати, како је негд 
це...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер,  
 Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како то, на премер 
 Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку,  
уди Мојсило.</p> <p>— Свега задовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуч 
си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— П 
ет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћат 
>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече председник. 
воје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</ 
и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} В 
<p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође капетаниц 
то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од тел 
уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је  
а ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народ 
Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, в 
<p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане,  
..{S} То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слик 
шљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам  
— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> 
иве — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, е 
га много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојси 
те, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти прич 
одине министре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни не 
ла.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — реч 
p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате.. 
или, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сор 
 ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и п 
енија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде 
<pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од 
бук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Нем 
ријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га сна 
<p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Величанствена прир 
аженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш  
она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му  
и, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, 
аку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваљ 
тије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче 
 уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим с 
p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од к 
ан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: —  
} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опаса 
а леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли о 
 <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвал 
а Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.< 
 — погледаше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чуј 
ова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би к 
 <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме 
или они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије државне  
јих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт ст 
не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> <p>— Политика! — рече Продан и с 
е, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и ка 
 је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и пуно којеш 
/p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без г 
јсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</ 
рестави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миљ 
шћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог  
 речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она 
речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд  
м Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дош 
е Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Па 
 сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече  
 месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућ 
гово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то прези 
ајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лев 
Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад 
 ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуш 
непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде  
сташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} 
 собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пре 
ојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгуб 
ло га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Величанствена природа!{S}  
ице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха! 
на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, 
} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом 
 и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману рук 
лим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече  
 Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Ки 
к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мај 
а!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>—  
мао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у ко 
 најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> < 
т...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Ј 
е имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— 
м, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса... 
нисаве!{S} Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост  
 без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — 
и би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква 
чија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може по 
г ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, к 
 го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} Пос 
то тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година, те 
 њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражи 
и у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S 
... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и 
дару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, 
 <p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола 
S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне сто 
је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, н 
 а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јес 
јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад 
ти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</ 
кну Татомир. — Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p>  
ај славу госпа Премундировки.{S} Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p>— П 
/head> <head>Начелни пријатељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из мл 
ко ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, над 
ељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — пхи!...{S}  
 у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер 
ас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна,  
ико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка  
овца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао бла 
 на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, по 
 љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна к 
ни се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу,  
ник, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Ж 
ају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све т 
ма...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} 
и на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи пр 
адином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак ! 
 Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у  
дравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ру 
ку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему 
му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да  
це Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео нека 
ру сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те,  
жи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Б 
ру, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, нити мируј 
 влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговет 
 к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа  
ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича  
 их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кић 
мић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крил 
е прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шап 
ојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, на 
 к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p>— Ч 
здану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећити 
 <p>— Извин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас  
рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај 
 хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужи 
он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном госп 
знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи 
разлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{ 
ајо!{S} Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи!  
разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — п 
у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час с 
 либадету са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. пос 
а сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chap 
стом десне по палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће им 
еђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>За тренутак беху к 
стали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p 
твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака;  
p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, 
а плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јо 
> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли как 
 на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, ки 
он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, при 
мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то... 
ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји. 
ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколи 
ом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти 
е.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике 
S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О,  
му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p 
Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја 
ићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му  
и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не  
оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо б 
, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у  
..</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> 
> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим  
јз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где н 
аци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, 
обар дан! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи столицу председнику, па продужи  
 она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</ 
.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где  
оје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још,  
тупим у чувену и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а ко 
, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p> 
ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на сто 
икић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више 
 Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.</p> <p>—  
с га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га  
е.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави н 
сна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас н 
гледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и друг 
>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јер 
 <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, бо 
у прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би 
моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. —  
о.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>—  
ј!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја 
а прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну ч 
аног младића...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.< 
че чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капи 
..</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, до 
а испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан се ра 
нтролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетаница</p> <pb n="129" /> <p>Продан и капетан 
ири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, уда 
чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке, да  
аде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће 
о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се  
не се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јеротије.< 
</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и  
оца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало ш 
акрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја 
, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о  
еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су н 
тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а  
о подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну  
кте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја  
дант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у  
, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, ве 
етаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са  
спода?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} 
тојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскуриц 
 зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано б 
авља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан 
 понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, 
да, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, нас 
и код госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Сте 
т у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића 
ого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, деч 
 цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости  
наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103"  
е сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, ова 
 промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у ус 
момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</ 
 узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па из 
а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>К 
ани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда по 
остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу. 
, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до  
..{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А 
{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и го 
та ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокиц 
> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p> 
 је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетано 
ице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег  
ијска Служба</title>“... „<title>Ђавоља Рупа</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од з 
чи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију, орибао с 
 они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине пол 
то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће 
могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегл 
овемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : 
смеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мал 
</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p 
о је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала 
е заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S 
ланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама, белом прслуку и чошном ферме 
адом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, О 
, које увек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте  
уван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{ 
жавне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у оп 
о да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти вел 
- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господи 
то послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити шт 
ионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разговора о томе к 
У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брук 
 чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.< 
студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и п 
те се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па  
{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, мор 
у и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, 
 како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост к 
стави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све 
 и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb 
.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет 
, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— Обренија!</p> <pb n="187" /> <p>—  
</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича 
 — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича 
p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</ 
е: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па 
ило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравиц 
 и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наш 
жности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде л 
ић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао  
га имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а  
онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим  
аква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То 
 што иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је  
тале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, уја 
 и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата 
м ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к 
а прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или  
че „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> 
{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, уте 
едан у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком п 
а дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта с 
— Шта мислите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S} Шта м 
дигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво 
е: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко на 
прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n="140" /> <p>—  
то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И  
еш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, 
не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Даклем:  
ца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један о 
</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} Неограниченом оданошћ 
аводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско  
о је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише  
 Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да веж 
ушмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег прија 
је!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нар 
...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Пол 
отије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у ст 
и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује  
ју странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја при 
ћ, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља м 
ама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p> 
ан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте за 
ад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не сме 
ужност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке партијск 
о се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оста 
 кревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна 
<p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — пр 
ну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмури 
и велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врат 
да, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:< 
p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служавка с бубуљичавим  
и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то имени 
укло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Мили 
— врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча 
 Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми  
ћа к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си и 
 /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији прим 
але се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегл 
том.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, кале 
е на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренута 
 дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p> 
премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече 
господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетк 
беђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!< 
иска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи о 
уло десет телеграма како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разг 
и већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско министарство !</p> <p 
ја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јун 
есну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> <p>— 
ви једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћа 
ове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!... 
</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, пола 
а ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> </div>  
тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца 
бегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, преск 
кић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Л 
 опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у ви 
Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— 
лте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, мол 
7" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше 
обедио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда 
вус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволт 
 остављали и настављали рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S 
 пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад  
ундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет 
јака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> <p>— 
вни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иља 
 Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’ 
 терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <pb n="26 
а посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се 
а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пођ 
рама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и 
ишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’! 
 уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућ 
{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привик 
мања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојад 
ћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик  
ема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То  
поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p 
чи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење  
д механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју с 
баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота. 
 рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изне 
е да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на др 
..{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантр 
е онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај л 
е тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" />  
ицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и 
лиже последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади 
 би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n 
Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом ку 
ље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но 
>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше. 
.</p> <p>Председник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p 
— рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p>  
а... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што б 
алети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписал 
се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану  
сли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте!</p> 
срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кре 
— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, ре 
p>— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар  
 чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> < 
учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други  
мури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, зна 
 пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p>  
 што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала 
да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја коко 
вити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Вас 
ади, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то 
; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, н 
стао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати  
 Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на  
анке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А е 
равити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S 
шки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широк 
 где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт  
ерни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у  
уди и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане се 
иком, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и ср 
ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па с 
 носите фино одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом прил 
е.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане —  
к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждр 
е коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан 
аник Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, ка 
х, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало 
грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша  
разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше 
 задовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете 
и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмури 
јег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синов 
бави двојицу пандура из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама 
 иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића се 
им јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним  
хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само 
ницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за 
 <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...< 
 поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својствено... у осталом то ће  
олеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади  
е опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Госп 
н! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи столицу председнику, па продужи рад.{S} 
а, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских ме 
..</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </d 
ска народног посланика, Продана Жмурића са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са  
ху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратим 
 јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће  
о века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам 
ш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нис 
— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду С 
авили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.< 
 у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то би? — уп 
 Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кме 
и, па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи круп 
бавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да с 
нима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи 
 поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p 
</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p>  
ам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, само 
оре глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен... 
<p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и он 
.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{ 
ку (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу  
 Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених за 
</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влаш 
 глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од  
нке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!< 
валило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне п 
.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је 
љен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чаш 
а!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала са 
лада плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још голијем врат 
</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша 
екрети капетана Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца 
к у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата  
Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <m 
јом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и с 
ре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, 
ема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к 
неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце,  
о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да 
 њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S}  
а ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и 
е и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S}  
ва милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко гово 
ановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се  
љан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано. 
 и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чуј 
ике: владајућег господара, просветитеља Саве, уоквирени декрети капетана Жеравице, <pb n="37" / 
ику среза...{S} Председник министарског савета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео  
S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb  
: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спа 
 преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве  
<p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’С 
:{S} Поштованој Историји...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Попов 
ју и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега,  
ом послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господ 
 — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсил 
и срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукне 
 Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:< 
е од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан 
 мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, В 
 је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и 
.{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S}  
...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у 
учајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А  
ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у  
 и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеш 
ру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Тато 
икића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља п 
— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку. 
тавите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p 
?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола се 
о цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер харт 
ачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, 
ере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећ 
, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ 
S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па по 
тају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца 
 и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, о 
саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам 
кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Гла 
 слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не и 
<pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако,  
еду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, мор 
 устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш  
а два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с у 
у и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитам 
 за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и ст 
даде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> <p 
лаго Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли 
да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кић 
акост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а ш 
дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> < 
ју к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, 
<p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је з 
то, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p 
е брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио 
оглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} П 
магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет 
таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <p 
 од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па 
{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто  
адости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и 
 с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он  
ху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— П 
д пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капетана.</ 
и Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да  
д појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу 
говорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, и 
а убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — 
е.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуч 
— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи на м 
дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код су 
огли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић 
а је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћу 
ећа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бад 
че Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и  
и Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи пл 
, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком прек 
 кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако б 
164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији  
ажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице 
аест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и се 
и ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, 
 подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорић 
 службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана... 
иљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече капетаница.</p> <p>— Продужи, продуж 
дговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази з 
слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се  
грађују људи, који су слепи приврженици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у дру 
..</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали ци 
 пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу 
а суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га би 
деља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код криворечк 
је, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића  
 бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше ст 
се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не  
ка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, у 
 граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p 
ђали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двори 
чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, 
о му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удо 
а.</p> <p>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два п 
на, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен у дужност члана <pb n=" 
/p> <pb n="43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а 
родан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одјекну салом.</p> <p>— Живео говорник — дода посланик — У то и 
је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, 
ан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ н 
тумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> око прозора, к’ 
ла кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог г 
: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева  
њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам 
продужи:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто  
:</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је  
г’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S 
ди за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиља 
м у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на  
 знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако  
о сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{ 
пац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића у 
асмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пац 
дних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по јед 
.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш 
 си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожур 
дин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крст 
, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза м 
оњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb 
дно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо д 
на...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чу 
, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово 
> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раме 
воје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве.. 
ести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се отк 
— седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, 
вици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак 
десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући  
 си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Раз 
, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин  
ам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</ 
диш овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погод 
омагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за је 
и к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Б 
успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> < 
</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће  
јем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће 
је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, 
спо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном о 
око, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би  
госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао с 
то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације 
 соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога 
хане, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим г 
Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезу 
Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Прод 
шчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама о 
лазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му с 
 мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја  
..</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џил 
рвацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{ 
, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док повр 
ма то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако —  
тељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — нам 
 <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу  
Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се М 
штински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на сам 
народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кличем:{ 
главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — о 
ан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам  
мурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне  
начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: 
и се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам п 
зурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се мора 
ио и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде посл 
у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећ 
>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> 
из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и  
гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури  
ки гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља м 
ани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Вид 
наш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, з 
pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.</p 
 њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се 
ика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на креве 
орим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" 
подин председниче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапор 
137" /> госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте 
 шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, си 
те сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он ј 
сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Ч 
<p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и в 
огледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капе 
едседника криворечке општине...{S} Хтео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p 
ови су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића 
 тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прич 
 и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.< 
уди... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, ко 
S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам  
<p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њени 
ван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред  
p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p> 
шћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, м 
еже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — стаде с 
 ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека  
у се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...</p> 
апетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет с 
петан похвалити господину Продану, како сам ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то  
— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда  
газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Т 
аполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеува 
ло а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наш 
оже се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасоју Жеравици и 
дин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затв 
м и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако  
едом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам љ 
аквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића. 
равици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу 
гама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце 
> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, госпо 
p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мо 
ућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме  
но важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гл 
нара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим,  
омир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљи 
те.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} Т 
ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Ос 
нак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик  
рим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш д 
штовањем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто облеташе око Киће, з 
вом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше 
 брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S 
S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила  
јица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћу 
је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела у 
Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар  
 /> урадити.{S} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канц 
еш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи...  
младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо г 
 му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у врти 
дати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Ј 
нуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — М 
ачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме пре 
апетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганци 
"189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај  
" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и вик 
вете и црквених послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> 
наки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори 
да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума  
оји колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика по неки пут загребе ш 
овор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Ж 
е на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мис 
{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, 
петан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: 
адића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у  
инути — унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S}  
.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад  
бор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крс 
му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, 
ти, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко  
 и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке на 
p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о. 
и радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бриг 
олико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, пој 
 то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Татомир.</p> 
запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи 
ју, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући  
ла магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столо 
.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном  
груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, го 
к скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „господине, није крив.{S}  
ушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Гр 
е, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња н 
ати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се  
ртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> 
<p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки  
 то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> < 
ше борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} 
иликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само је 
л са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и ви 
ђо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На 
 ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к 
да низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. 
дника криворечке општине...{S} Хтео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p 
су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га  
 и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања,  
е, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, М 
је главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади, п 
и који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су  
било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> <p>— Одушевљени, на премер, не уст 
— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако до 
а се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> 
 мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, прет 
ам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити. 
ованог посланика Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштен 
рића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, о 
лас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капет 
њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говор 
 за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Кап 
 главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г 
роклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{ 
аницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p> <p>— Да видимо...< 
 зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни 
ом својих сопствених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада  
 с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе  
е ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила  
ла тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад с 
е страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопоштовањем гутаху сваку  
зо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је  
 скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз 
а и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берик 
ше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се  
ао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас ј 
! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И 
— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’ 
вирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на улици  
 <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све 
и се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио 
 у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли 
х ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, 
ј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и м 
аљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће госпо 
ни!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њ 
р... у осталом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се з 
p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p>  
крсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... ова 
 геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак К 
 — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте!</p> <p>— П 
оклони свом изображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полак 
е варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7  
Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат. 
 је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до  
иће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко сви 
<p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Да 
емило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем,  
...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мо 
ше, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> < 
дину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио 
х купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна 
реобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглаш 
ћег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена, мој Ј 
’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, бо 
ледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џе 
ако је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то  
делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Је 
и Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротије 
ликом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> 
 <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p 
 То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник шт 
и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се 
у“.</p> <p>Председник скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је  
о вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива  
 споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле  
"118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека 
че, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићем 
станића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „ 
у ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би гот 
им...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка пос 
гајте!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сва тројица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не  
ћу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p>  
личао, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је  
" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и 
браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је к 
— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знала, друк 
да у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их ми 
ори три пут остављали и настављали рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе  
це...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Руж 
 војничку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, р 
 се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{ 
а, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти с 
ртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним  
/p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многоп 
Мене назива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што с 
" /> <p>— Народе!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га избере 
 направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу 
, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да  
S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише,  
де и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се неприј 
нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори 
е остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се наст 
да, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они н 
дили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба  
ареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је неш 
ећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противн 
ти Продан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше  
ако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна м 
бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди  
а господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена  
сносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући до 
отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све 
 Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени  
се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожртво 
и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило 
уву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, он 
диле преко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на  
 му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и о 
 отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој  
{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окри 
> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и  
/p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцрк 
народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих сељака, као  
 везе са првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно 
p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије  
 на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би ре 
а сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си поб 
их послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, м 
газаџија, средовечан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p> 
подин председниче, заповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...< 
авих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Та 
.</p> <p>Сви са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница врагола 
олако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, М 
це, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда  
тији највише симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оцен 
 Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпутује — ре 
ко бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S 
ворим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу:  
ију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министр 
 посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је д 
</p> <p>— Молим, господин’ председниче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n=" 
се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама ш 
 одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађе 
 Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и в 
ти што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} 
, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга 
 ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ 
оме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед пр 
 n="50" /> <p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Тато 
е напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="c 
уцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p> 
радоснији хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и  
 га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — 
...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно 
 је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{ 
ници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док  
где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме  
је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти гор 
акле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести 
Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само так 
ку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој  
он!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, до 
траних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно 
то; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа 
S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> 
т наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је  
<p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по 
у.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p>  
кује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћ 
о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не с 
е ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик  
вршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — 
на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик запали цигару, затури се, па 
онијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за  
ману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брл 
везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да с 
уци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Л 
њег општинског писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законим 
насред среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, стар 
еговог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео  
у је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> 
е обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто дода 
им.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} С 
и дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S 
ст сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште за 
ајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која  
ако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањем полезни 
" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика 
ко доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастес 
једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за  
руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и 
 да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, раз 
Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он по 
атио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ о 
а звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n 
ог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђек 
ница се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетан 
ехане има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак 
како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... 
а разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању, п 
а).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића  
е овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Предс 
лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше...</p 
ст на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</ 
, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакл 
{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па  
аница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Ми 
уну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Уст 
 о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и 
в...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао ј 
ини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Ч 
>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима 
н председниче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира 
<p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у зат 
/p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у 
ици свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, таз 
екарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план 
и се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један предл 
ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче 
зних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много што 
у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<titl 
аре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан 
ру одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је  
те, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се уж 
лако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у ко 
 пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа председник сељака.</p> <p>— 
„ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја 
ко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрсни 
ако ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од 
имо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хо 
апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроб 
едно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко  
ове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се не 
Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито 
с обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Ж 
 ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за н 
д српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кличем:{S} Ж 
новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У гла 
да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу  
га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је 
е у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, к 
p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају  
угачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би зат 
два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кмет 
како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи 
 речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани  
, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — с 
ак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата. 
S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом  
рећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива Богородица; до 
15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, <pb n="171" /> радн 
омози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="12 
ан, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз  
о!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеск 
 Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан с 
ушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</p> </ 
 Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило  
тав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави он 
у.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореск 
у ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојси 
Чујем, девере!</p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај 
о, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бо 
ад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле и 
а ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Јед 
} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић, свештеник криворечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло 
е, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је п 
ечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све т 
> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>—  
 напред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, прич 
> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па поделићем 
е механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" 
радице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p 
и и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траж 
е куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а 
нкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се по 
>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог 
е!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви,  
ли, батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Бил 
p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило о 
p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Б 
изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан ис 
не чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ је 
оп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао 
 хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и на 
арод у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини  
истајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, 
та узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили,  
у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше  
м, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти 
S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек по 
 већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да  
леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Такво 
Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што је ј 
ad> <head>Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно б 
чиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и 
пешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца капетан и увати се за ч 
да те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да 
ојанственим тоном.</p> <pb n="40" /> <p>Сви заћуташе.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као 
 и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о и 
ник, који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Ки 
а потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту 
то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика,  
и Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете  
Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и гд 
и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пуха 
одбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније ј 
о није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога ник 
олим господине, што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи  
ледовао стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисле 
 вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег 
{S} Треба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не сме 
опа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ру 
ова, одборника, поротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здр 
о дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — ре 
оздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се з 
ксутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију 
о се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад она 
 чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по д 
у од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за ти 
урад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— Пет  
— рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи столицу председнику, па продужи рад.{S} Бе 
мози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? 
ога сијају мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружи 
лаву госпа Премундировки.{S} Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p>— Па от 
ити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили 
аћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— 
не министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, ни 
ко!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — за 
 ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У шко 
отије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... — 
те почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетил 
џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и  
та баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она рамен 
одан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног п 
 Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ...< 
министарство“.</p> <p>— Пали !</p> <p>— Свирај !</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> < 
емо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — ви 
 варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и п 
ипуцаше прангије, осуше пушке, загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу 
пет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господа 
па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне  
Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин 
 којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство  
воју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глав 
сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и заћ 
 највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом ниј 
е!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Д 
 уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја  
— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они з 
у механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, 
д“, који је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он 
 и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни просед 
Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посл 
ве стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако 
мер... треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од овог одличног скупа да сту 
ако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Милик 
 га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За три  
 чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, 
е, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S}  
ама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па в 
сти! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, гос 
 и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не м 
напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S 
, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, 
куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народо 
г. посланиковог „хектора,“ пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држе 
поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу 
помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; изв 
о, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> <p>— Радојка! — викну он своју д 
ће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> <p>— Радојка! 
а ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ доб 
о ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за  
ћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога з 
е радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никита  
ћа га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <milestone unit=" 
партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направ 
 аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— 
 према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је 
м... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу 
 Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико има пријатеља у овој в 
тан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу,  
премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — 
аја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n="48" 
овек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозита 
каменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и 
н</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Јо 
>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183" /> <milestone unit="*"  
и не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, та 
ик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </div> <div type="chapter"  
убила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се игр 
лу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред стариј 
ина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чино 
 куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контро 
одана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и посед 
ила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам рад 
<pb n="184" /> <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у 
седниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помоли 
 посланикује.{S} Неограниченом оданошћу својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред н 
, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати 
да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика  
ички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb 
 узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете  
ободице...</p> <p>— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица 
јо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То 
перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" / 
део.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S}  
е. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубар 
сам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђош 
...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S}  
ира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа кру 
е да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> 
едам предмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он:  
обе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи Па 
 распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb n="69" /> <div type="chap 
 канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће  
ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собам 
ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собам 
ем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира,  
 сумњичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да реч 
е ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојало се у томе: д 
S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је с 
у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац,  
ан од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама, белом прслуку  
ењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блу 
 чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> 
се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држав 
иворечке општине...{S} Хтео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала 
е, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, 
 Свршено! — викну гомила.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се само поклонити — рече извршитељ 
таше они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гомила.</p> <p>— Пред свршеним чином т 
то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гомила.</p> <p>— Пред сврш 
онике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторит 
вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је т 
 човека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред оглед 
ије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење саст 
поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потам 
 Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па ниј 
} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p>  
био и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да б 
и сто под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњ 
а штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S}  
ам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си по 
и стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У 
 дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p 
ила.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезун 
по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да п 
 „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>—  
p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти,  
, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, 
<p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова  
е, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> заж 
 се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, 
леда брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му  
вом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад се н 
.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и пруж 
од куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се  
је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и ју 
и валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зн 
и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште ора 
у прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем 
о... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!. 
 читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин 
 се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у 
Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</ 
 индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек  
 бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> 
 га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али 
ча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, т 
а, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна м 
дан Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} Н 
ћа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид 
 и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка 
... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ 
са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником.</p> <p>Продан Жму 
 али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић 
ај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи привржени 
> <pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше  
 n="170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опоз 
</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпу 
!{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капетан 
„Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час  
Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се з 
ави се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича  
молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке  
и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и из 
</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Ка 
</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обр 
.. јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право! — 
ивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Од 
е да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и  
...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно 
д излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћут 
Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи 
нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и н 
разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, пр 
стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагује 
} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - пон 
 стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз  
еба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Стан 
олом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по  
ос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто чит 
га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је 
ба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина,  
Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да  
, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо 
што га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак 
 госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је  
ра, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред докс 
} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} У 
пчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} З 
рекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад 
тије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — 
пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који после п 
ржавни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тај 
 да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина ј 
љ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се по 
ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> <p>— Стојадине, опрости 
 ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило 
слуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе зва 
а тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сики 
мири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мисли 
, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он  
требе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем  
њине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усука  
.{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе  
зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти ј 
 Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје,  
 све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Не 
ече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан-  
а и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и 
ш час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема  
ротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим момц 
 крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S}  
иликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p> 
 ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{ 
е чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведо 
лађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског ра 
о, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> < 
пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па  
ује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — дода 
обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p> 
 му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у 
е се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, з 
 ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, ил 
ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, ка 
о, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је.. 
ју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопош 
ли и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, п 
{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, 
ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељак 
ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и се 
ни...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји  
n="183" /> <milestone unit="*" /> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и л 
 да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — ве 
дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа 
оје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у с 
еде опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> < 
адин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији  
оро, Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберск 
кочи, па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи к 
кић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S 
у насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што зна 
лугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села 
>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на ра 
 биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо! 
.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на пољ 
одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И т 
се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, 
 тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј 
ичао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем  
не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> < 
„Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, х 
е, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, 
Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p>  
 шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи 
љеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он  
на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 
p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима. 
иноћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше 
еде...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно.. 
 нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, н 
с чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених грехова.{S} Браћо, сао 
ика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је напр 
ца Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n= 
ђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини  
знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић поди 
де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати о 
еколико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина пов 
аинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Ску 
викнем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири! 
 четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p>  
кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутњ 
p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пуст 
иже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ст 
три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пан 
ију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у 
ликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује  
 ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На врат 
Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја вели 
<p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према оглед 
{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што прим 
се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно гор 
драган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопошто 
акриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки 
аменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p>  
леда право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха 
начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone u 
реди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њо 
о из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје! 
кочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку 
ове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир,  
нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седи 
p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке  
лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> 
ј Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад 
од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? —  
p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Свет 
 а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од о 
каза „чаршиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца —  
.{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и п 
е, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао. 
итељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћ 
сно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шт 
уку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, зна 
тељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p>  
а Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухв 
/p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну 
p> <p>— Што? </p> <p>— Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она дв 
! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну пр 
</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како  
ам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> 
а, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата 
<p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!...  
 на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован повер 
ко је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога крај 
А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови  
ита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако  
де.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена ста 
p>— Чујмо! — рекоше остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухв 
, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> 
 n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацер 
S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> < 
ај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{ 
рошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њем 
ажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапс 
о, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нам 
господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта ј 
 Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски  
 љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек д 
рата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{ 
 мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског двори 
сла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} 
ра и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га 
, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" / 
 живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном сам 
и се насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</ 
ике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу 
н стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква б 
а нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца  
ткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: в 
о — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са  
с онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S 
од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:< 
у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загу 
иљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било 
ће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{ 
ам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p>  
, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му н 
ико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат 
ком, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу 
о“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слушт 
ури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут 
мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њ 
ано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир 
Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручј 
ремер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, з 
p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола  
 стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се јед 
ијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и  
гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла 
ића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериг 
у.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прили 
ван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца: 
га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о д 
 мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, 
јечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оно 
а.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатиц 
 поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{ 
ије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик и 
етвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо 
метао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом ш 
сеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, 
кај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса л 
{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Б 
 Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p 
Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p> 
 је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} 
толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренут 
 се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетанови 
 сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, ко 
*" /> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а  
 га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак 
уха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком к 
драсли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било 
н час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по ку 
ио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се  
а капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{ 
ебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цај 
} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — п 
 скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њ 
 Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли 
ав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а ш 
<p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној вл 
а, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> 
дина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жен 
ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је  
а : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шт 
чепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Сл 
и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије 
ише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p 
а, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћем 
лим, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као п 
 шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је 
је, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе  
зволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње,  
шћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одј 
 Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{ 
pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је  
 грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с пр 
месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико и 
p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај  
: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да м 
 зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: ве 
и свачије расположење о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оце 
самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница 
ор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно,  
трча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, ку 
аде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p 
и служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн 
м!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:< 
 права пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије 
и, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за 
еда се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручк 
та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чуј 
кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени. 
онова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n= 
ганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час  
 руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помо 
дели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије  
 пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на  
 треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком <pb n="104" /> и копривом, за 
а предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>П 
а очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p> 
 то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</ 
у.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врат 
к...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на пре 
один сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у спора 
е вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко,  
е собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </div> <di 
ображен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она посланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша  
е онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па  
то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш 
} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46"  
аменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, мл 
чин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. п 
Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, 
у Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе  
, ју’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посла 
 образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше 
аћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p 
 на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од с 
ајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задовољно — рече Прод 
 треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буд 
о је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Гово 
та.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће с 
ује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им м 
ли да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше  
ћ, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и 
воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за мла 
 Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, како с 
де ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити  
овек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} За 
 поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јес 
{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>—  
и поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S 
 Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... 
он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке...  
ће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу 
овече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, моли 
у.{S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић н 
"147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплак 
ћи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се 
 ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>—  
кочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! —  
— рекоше напослетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Пери 
а врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се ни 
одиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило  
а Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="3 
 му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам... 
 на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опоз 
 ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохв 
поведи председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</ 
 па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p> 
мо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} 
уј заповест господина Шефа — поздравише се обојица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори 
 се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца пр 
 у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народ 
транке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише п 
игоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div typ 
игоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S 
чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</ 
читељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере 
лим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче ра 
, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку,  
обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, о 
е победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види св 
омрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спуст 
вом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју в 
 није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> < 
ују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади беле 
сну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорк 
> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{ 
>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи 
е.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој  
Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изв 
амо поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> 
} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори пис 
онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" 
каше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно м 
 На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле.. 
сподару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p>  
ај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију  
це.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Изв 
ће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а дес 
 натоварено.{S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог др 
ојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза с 
 Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, моли 
амо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у 
о сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, хукну,  
е на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак порески 
ука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један  
м у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села сам 
p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Н 
pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја г 
, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди председник.</p> <p>За час обреше се на ду 
реко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торб 
о првака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало в 
кав ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева 
е чланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За  
анин“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p> 
ици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те д 
цаних приврженика Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли 
о! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с  
 Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је  
ше деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Ник 
иликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда С 
има, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и оста 
дник продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> 
један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p> 
...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може ш 
 кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у 
p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p> 
 странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активније 
имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не 
рста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом поне 
пут остављали и настављали рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе слично.. 
ла, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви,  
 раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на креве 
у.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, 
и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> 
Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је кап 
а врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ зна 
ом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баски 
не.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца 
} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p 
 вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> < 
ик...{S} Продан...{S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S}  
етан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахи 
а.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пре 
је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у држ 
 рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с о 
шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду  
ајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Рек 
 капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и би 
ем што чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима  
атиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпој 
јсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> < 
министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвете и црквен 
ом, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљн 
 задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...< 
рав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад 
не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> < 
ки:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим 
сам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, нећ 
> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађ 
кује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало 
нгије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> < 
укоше две прангије узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну капетаниц 
инистарство !</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S 
а магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Сто 
те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по не 
: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта  
а...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче нек 
Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p>  
атомира, посланик запали цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћ 
ка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.< 
целарију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе с 
кића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, зат 
о.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то з 
p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром 
ксији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!.. 
Умукни! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жера 
илијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец 
S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да  
ој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где 
е посланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду 
 да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p>  
} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли т 
<p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="6 
очеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић с 
ициони прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам ко 
е — рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone unit="*" /> <p> 
ебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред ста 
ће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви 
нераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? 
сподин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> < 
 Таква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну је 
атос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да  
њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кр 
не, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по  
Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошт 
м месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је  
 дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова  
 зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{ 
оге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Каж 
> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру. 
ревлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.< 
 погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му  
диже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећно састањ 
и се згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, 
ј се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи,  
аредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаниц 
и <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да 
тпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи. 
>Прока Жмурић климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесе 
 се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла —  
 обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разг 
 како ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>П 
едва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о  
 цар васељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица —  
а ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ј 
 нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — зав 
икит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге 
/p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљ 
, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја 
тити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим. 
о слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја  
же сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које на 
 Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, бра 
 запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{ 
— Господо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се 
 /> <p>— Умукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p>  
И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криво 
акше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остав 
вно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{ 
итав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак н 
ани, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју др 
ди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да т 
 кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S}  
 па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</ 
 ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>—  
<p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p 
 на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти 
 искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете 
одан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа ч 
 ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити  
 ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у он 
о се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да ст 
говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>—  
..</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци 
да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпр 
...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели?  
зицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како пр 
ата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик с 
добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи  
рисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Пог 
те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапато 
РЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би  
жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па прод 
то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{ 
утић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели го 
удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био већ готов —  
ну главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу  
пише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком н 
— Добар дан! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи столицу председнику, па проду 
 ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој с 
једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на глас 
ши био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем ј 
>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја... на пре 
на његово поверење уживам...{S} Радујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота до 
 прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у з 
је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S}  
ше га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чек 
ећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, пог 
а где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— 
 ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она ра 
а!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Ју 
ито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац 
дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општински председник збацује а за вршиоца т 
: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на < 
 су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обоји 
стрепта очима:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.< 
ори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће 
ница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из  
слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p>  
ложај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згње 
е тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањем поле 
{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би се оје 
а: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n="52" /> <p>— Од 
логовца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао  
је дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбин 
к, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се  
ет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p> 
 и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес 
овек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „господине, није крив.{ 
 до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њи 
 Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p 
јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> 
 нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по  
 Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n= 
{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то проху 
аво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо поко 
о.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске кан 
олако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ би 
ио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Т 
е „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако оби 
 радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на ст 
није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, р 
p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, 
у се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галериј 
/p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} 
сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже,  
насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетани 
 ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима м 
жбу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандур 
ло...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, 
нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} 
’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, 
 је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, к 
pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао  
.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обиграва 
>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли  
м брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на 
, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина посланика.</p> <p>— 
е неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...< 
 не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, 
а влада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир  
у врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је т 
ште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> < 
шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био к 
ојадин Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Г 
напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам  
ни.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата 
за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цај 
је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господ 
 Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зн 
и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p 
еш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком 
шта без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе 
"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није каз 
ељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пру 
ојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило 
<p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p> 
.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p> 
ебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег ст 
радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— И 
 ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо 
ачка посла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени  
 ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се н 
подин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет  
из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине 
} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на  
о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не с 
орочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{S} Тако 
="115" /> испратити у скупштину — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се 
.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{ 
м изображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимна 
 по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико  
174" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних привржен 
35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, <pb n="171 
 Сва тројица скочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањају 
прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајиша 
вљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова м 
 кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници,  
е:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом с 
— рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна 
> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" / 
рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и 
ник? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S 
ели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је  
{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па  
о чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и о 
дрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господо! — поче Прод 
се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задру 
p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о св 
и сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће ти се п 
одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш < 
у је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може с 
де се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никог 
краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари 
мо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Ка 
>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} 
моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије г 
у собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог 
</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде н 
мигну депозитар.</p> <p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у х 
о Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и  
утљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде с 
жно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече де 
p>— Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и 
 реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кић 
и ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Доб 
мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се к 
/p> <p>Она жена под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у ви 
лица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S}  
 Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то 
р и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада траж 
, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захте 
Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велик 
...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И ј 
у не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбир 
улума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, 
не тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ  
подеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, 
 остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанс 
е: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!... 
> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако 
> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’  
ај... — одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — р 
тук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми.. 
с и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво са 
однесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта очима:</p> <p>— Па, т 
ет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један мл 
ати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пра 
урчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво 
први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пр 
{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што ј 
је он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Н 
нуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем 
ећ је дужност својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пр 
„прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а 
о? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили пр 
ована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности  
е наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим 
p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане 
 распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером  
 овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу,  
 све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се поди 
е, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима  
омрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас д 
— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила. 
ом прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто 
олујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> < 
ит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса  
ажи исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши стар 
нке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи д 
ице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Прод 
 и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S}  
цо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе  
ћуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на де 
ама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S 
p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поч 
х рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l 
м Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и 
а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се позна 
 су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу 
де.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом 
о им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их 
S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, и 
, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заг 
се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели 
ју.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постоја 
} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— 
сподо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже 
јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те  
!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се  
седу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери бас 
м и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако,  
д радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да 
 ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да  
к осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопошт 
 с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћути 
а два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко г 
капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у  
p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ? 
агу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти,  
жи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се не 
калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се.. 
..{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко.. 
>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до 
Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да м 
ћ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гра 
то ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин 
— рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита П 
ао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</ 
ње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад  
у, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђ 
брази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сва 
се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</ 
S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задово 
ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погле 
 Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу,  
је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је ве 
иљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то бил 
сланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина... 
то дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо 
та.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> 
била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном  
p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, прав 
вља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам јед 
ку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече ј 
 и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога во 
> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} С 
p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан,  
зи да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и 
 /> <p>— Извин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја уж 
и сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како 
амо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Има 
! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канц 
ао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.< 
о је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесетор 
е у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса 
 су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетаниј 
но, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу 
а је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкињ 
остове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излили и 
и, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали,  
!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како 
 се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана на 
који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У  
бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се 
амо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но  
ло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, 
е те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво отмен 
 до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, 
овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница пра 
вом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га с 
 <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и же 
се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад сто 
се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Ста 
рошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску. 
S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати оп 
а за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да с 
ш пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од лит 
било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцај 
сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац 
ехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> </quote 
ор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јаб 
<p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, 
и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Сп 
е: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за п 
 наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S}  
и.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове г 
о зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Б 
ави контролор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну п 
— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> <p>Председник скочи, 
суђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних  
 и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газ 
ати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указне слу 
ва, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шт 
ш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>—  
!...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Гово 
 — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор 
т дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. —  
 и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и 
лити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Хрисантија: осам конзисто 
.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} К 
еш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и о 
 <pb n="68" /> <p>Пред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} К 
и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механ 
оже да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима 
ликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици  
е на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово 
ајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила в 
 одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај друг 
еда на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p 
, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{ 
— рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бран 
продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у  
ећих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>—  
 по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>—  
 поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће 
 Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, п 
а ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита 
 и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, ударајући ка 
— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb  
 месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста таја 
нцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S 
ћом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути је 
ао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан чов 
е до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p 
 врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с насл 
 познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} С 
ота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу д 
— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? осл 
нији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{ 
имио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојси 
 Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћос 
, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали 
 муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контр 
, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S}  
 скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— Седи, враже!{S} Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави 
че Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћат 
/p> <p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и с 
Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, об 
е овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и го 
ротре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до 
дигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао! 
расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стра 
, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде  
та?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати —  
..{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седи 
 и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете л 
ите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљ 
ецу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитивати...</p> <pb n="78"  
оњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше  
} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње по 
се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакш 
ле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а  
и.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здрав 
ицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S 
хаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад 
јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стој 
 кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кре 
и нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те мол 
и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе. 
и ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи пог 
главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну председник.</p> < 
p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим пок 
само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест  
се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом т 
м чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна  
да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, кој 
Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, де 
Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, де 
емој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па 
 је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мо 
, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеро 
 Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђи 
 ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писа 
егде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина минис 
раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти 
мо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо 
ур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа председник сељака.</p> <p>— Ја п 
хане.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S 
поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направ 
лету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче  
 брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке,  
..{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Б 
Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} 
а овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p 
еже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p>  
у тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочи 
е има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па 
едседниче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира бир 
вник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџ 
ару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S 
је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb  
спода на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне реч 
ана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, 
 n="17" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија. 
м.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу 
и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако н 
зиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд ба 
<milestone unit="*" /> <p>Њих тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, 
</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нар 
 крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: коси 
е к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и 
атерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст  
ом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p> 
ник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и у 
’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест г 
} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско место, па чека г.  
д стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за дру 
не под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који  
ак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, 
 — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прв 
оше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{ 
, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче — викну он с  
ромрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане  
 Овамо, овамо!...</p> <p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин 
н Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита к 
 веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кр 
!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и приј 
 свег села само ти — погледа председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур м 
традан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић см 
мори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, 
аче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приб 
кој општини по десетак тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капе 
а раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје 
1" /> <div type="titlepage"> <p>ГОСПОДА СЕЉАЦИ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ТАДИЈЕ П. КОСТИЋА</p> < 
а брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је  
довати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад 
кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да вид 
ричао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих  
ка се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи  
p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Ки 
четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, господин капетане... колико се може и ум 
..{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изволте молим — трљ 
</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, 
— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћат 
и прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кр 
 ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> 
 то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкрг 
ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S 
ично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Продана Жмурића, који 
е влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш 
ше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му  
бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кутија, мушт 
е.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталон 
вом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик запали цигару, затури се, па про 
На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p> 
“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он 
{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, об 
 Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, к 
а тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека вл 
...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се  
м плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и 
 може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} З 
, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хл 
икит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава ка 
иђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајк 
сланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.< 
махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну председник.</p> <p>— Здраво, мирно 
а Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мо 
ОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете  
<p>— Молим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никит 
 Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И  
з Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разглед 
а наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога н 
госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а 
важеној госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим прес 
 ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскињ 
.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, 
у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: как 
ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</ 
/p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Ц 
рирода је цар васељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>—  
се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтите ли обест Спасоја Жеравице ?</p 
 Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтите ли обест Спасоја Же 
ати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећам 
апалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а 
 мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те 
ена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијс 
они се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не зн 
ш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је  
итом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по §  
<p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи ко 
ћо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" / 
 И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и си 
јадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одгов 
 сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — р 
 што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писм 
гова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти ис 
ече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се 
сила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p>  
репта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко д 
упи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно виде 
се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p> 
</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да 
има.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми,  
 му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p>  
и’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{ 
 <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо к 
ања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају 
> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога  
n="10" /> <p>— Поднаредник Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у с 
ра се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Продана, да првачиш у  
родана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од на 
/p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.< 
казао ономад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим господин председниче, заповедио да позовем св 
о хартије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Ка 
>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има  
нас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћ 
е? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S}  
— закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p>  
има Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’ 
чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би т 
.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За сов 
и неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је  
ошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n= 
аш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја 
позиционара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{ 
ролор развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца с 
ожити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетане, како 
ако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је свак 
олексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј 
S} Умукни! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Ж 
на:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насм 
а јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quo 
> <p>— Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, мор 
} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> < 
есетак тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</ 
, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S 
вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на ме 
рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше 
ља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху 
Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш 
о мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из доњег крај 
врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> < 
l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови со 
апетаница болећиво — Шта мислите, таква сикирација!..</p> <p>— Доиста, относно, на премер, зашт 
аборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не мо 
ш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја с 
тепенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p 
да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о  
кну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ов 
ву, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спа 
че пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{ 
 <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам 
тину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једн 
 молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш 
амоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" /> <p>—  
</p> <p>— Господо!{S} Ситуација страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност сва 
 премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки на 
— Относно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик прод 
p> <p>Господине Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој 
{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са  
мер, пала влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха ! 
оту да нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</ 
сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо с 
патом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово 
а опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора 
.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше ч 
е Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> <p>— Одушев 
 пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.< 
и кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише апсе 
 Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S}  
дио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да  
је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао 
говарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и 
, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурну 
упам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео !  
ранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} 
ко је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главњ 
</p> <milestone unit="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошиц 
исари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здра 
шурлић за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под ми 
пушке, загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче  
итаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да  
арошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако 
 ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, с 
Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Вера 
.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они 
 нигде уписат, али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам  
 Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и на 
<p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>М 
леда по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му прев 
у се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је ж 
е насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун гр 
ле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и р 
к озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, п 
p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, по 
и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n="140" / 
ло и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: 
а Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Кр 
иновима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат 
ћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди  
сторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црвене земљ 
ну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мен 
 Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — На 
} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Ј 
 грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто про 
том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мо 
господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— К 
инистру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати 
икит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ће 
пџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће о 
ени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се ду 
 ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, поузд 
штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато то 
Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају Гајића, које он н 
к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да 
: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S}  
ом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, 
е снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи 
ту прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о предмету 
ре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе сли 
рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила  
ијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове ку 
и шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Ситуација страних сила у нашој отаџбини таква је, да ст 
 Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Т 
е капетан.</p> <p>— Относно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p 
 здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини така је да све  
к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопшти 
61" /> <p>— На премер, пала влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.< 
ојој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живи 
, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло,  
шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак ви 
стиле витице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, св 
је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жму 
а писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролоре  
ркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варак 
— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска 
 у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај 
а посланика по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше  
ко слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршите 
моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све пр 
 јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник 
 Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што примети 
 стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за К 
есна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цик 
и.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је  
 немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина, па му п 
{S} У неко доба председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта 
, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечке општине...{ 
 сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рук 
вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожур 
 се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" 
 постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсило  
најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они куку 
кам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја ш 
 згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те  
и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли с 
.{S} Београђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прами 
оде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад  
Јао !...</p> <pb n="154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — 
радимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и  
нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, с 
мо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме 
/> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — 
и слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан 
 <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко 
е ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића,  
е могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу,  
елико расположење не знајем што чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p 
амо да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика маши 
</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Т 
оће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— Седи, враже!{S}  
ди дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата  
 председника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крс 
дим талентираног младића...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и о 
л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Немате,  
 кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетаница скочи :</p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је стр 
никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми костретну торбу. 
p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{ 
 „полицијску уредбу“.</p> <p>Председник скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе 
мрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, 
p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или сво 
се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то 
етну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини,  
ужа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на че 
ује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих стр 
кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима се,  
о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја п 
ло се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S}  
ли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здрав 
 бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја, што велите — рекоше „срески.“</p> 
.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њи 
убуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиж 
...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <milestone unit="*" / 
но! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а  
ор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса  
н : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем та 
 је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа св 
и, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред 
ки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p 
господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у којо 
га живота, почаствован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руков 
ао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатр 
 <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних  
, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и с 
 народног посланика, Продана Жмурића са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са гос 
Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало — рече Прода 
чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина министра 
 бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: крша 
пало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим 
ђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да чо 
 ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала  
араш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="112" /> <p>— А  
 разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману  
екретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" /> <p>— Понеси бу 
ма сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — реч 
 вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута  
о би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко т 
а стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини 
и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут п 
p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се  
S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} Она је род свима опозицио 
вајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фи 
ра..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! о 
} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају  
, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А 
 робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па 
} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па 
ну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, м 
мао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној служб 
а на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Д 
ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле,  
 у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебет 
ета од цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде. 
бично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Ба 
вачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас неп 
p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га по 
ако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи о 
е извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче пр 
ем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: 
ете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> < 
моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста  
ли су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се 
 и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, почитује и уважава и моја на 
 То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чи 
свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицвар 
p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> < 
>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је 
т...</p> <p>— Политика! — рече Продан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Т 
че сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отво 
авом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади, па вик 
ве и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом  
ит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па с 
се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег стања — и два младића, који с 
 Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Уч 
ед, револвер, чантра од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликић 
 па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово ј 
 пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просветитеља Саве, уоквире 
н, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не  
кочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Кића се узврпољи:< 
" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>24 Де 
еже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Ники 
 <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а ка 
едседником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{ 
еца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у сре 
премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...</p> <p>Пре 
 посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се оп 
начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су 
би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> <p>— Радојка! — викну он своју домаћиц 
цу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — 
 погледа у капетана.</p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народ 
 ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>—  
<p>Мојсило погледа у капетана.</p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо  
стаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки  
сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица.. 
сле презимена навезе читаво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као практиканат при једном мини 
индивидију ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштова 
н.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да 
 о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је кап 
ане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па 
шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако,  
ре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману 
амети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пу 
о Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Вернос 
Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је 
у о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А о 
.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево  
етаница с кревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе 
сподин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозорче:</p> <p>— Није овди господин и 
уги ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дотрча она.</p> <p 
 девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Мо 
/p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са вели 
к на Лук</title>“... „<title>Пешадијска Служба</title>“... „<title>Ђавоља Рупа</title>“...{S} М 
пођице... толика дугогодишња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони.</p> <pb n= 
 мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, окићено чубером и боси 
, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам го 
<p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју&gt; ју!... па и то питате!{S} Указа 
е једна велика машинерија...{S} Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо,  
ама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом нанишани, и 
а није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају сре 
одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим љу 
ко би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао  
кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне в 
 <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак п 
 Изволите, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде виш 
ац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарам 
Хвала!{S} Срећан пут!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, 
и у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојс 
 влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и в 
е ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле 
код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према пр 
цајац, који свом преданошћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и поглед 
, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су  
 Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара ди 
аћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Прил 
се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буз 
>— Знам, господине председниче, — стаде служитељ мирно и устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од 
ла, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— 
> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="1 
, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој ха 
 од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом није могао упот 
аћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохо 
} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цига 
ник Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из сво 
 поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну 
 — дрекну Кића.</p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <p 
ире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама. 
к за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави  
ом раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном  
исао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми 
пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих три 
<p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Б 
 па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад,  
 и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се  
ш сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир 
="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с  
 си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p>  
ужитељ мирно и устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужно 
ихове.</p> <pb n="7" /> <p>Остала чељад слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је 
..{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује с 
ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и прод 
и народни посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!.. 
ст, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су го 
} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, 
ији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n= 
 што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S}  
 кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у иви 
а иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задовољно — ре 
н Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркал 
>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче н 
м се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и преда 
ни, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију. 
Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обрениј 
а не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо 
о прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испр 
ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их 
о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма  
умње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни 
p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брад 
 педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим по 
и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгони 
 премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>—  
ажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чик 
је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} Ки 
ор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за п 
меја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Ш 
 министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S 
с ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} 
у јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао  
мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштов 
У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи 
елим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти 
 — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте 
ш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S}  
а сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа 
, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — уп 
вине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао 
 својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је с 
отина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти 
има а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{S} У 
ети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на  
пта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње  
есеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и 
них људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће р 
рве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи 
 Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско 
 тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјац 
м кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p> 
—</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја  
ка.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Ц 
радом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на пр 
чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— 
не).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да 
уташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’н 
је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јапија 
чајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, 
 дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико сте 
 у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Т 
 пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немо 
лу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се 
ице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева 
ам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег  
били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</ 
 једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили  
 Само брже — рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну: 
е народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти  
> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" 
и, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам 
ша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се о 
иш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаће 
луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ј 
 то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви 
Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послује 
ње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине ми 
ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „А 
ао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се  
ицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади вр 
 муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки  
И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без б 
?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља поскур 
еговом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му т 
ну се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не см 
повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} 
арта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је з 
уца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одре 
ила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S}  
а ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прос 
 наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон р 
н „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <pb n="68" /> <p>Пред 
ту годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, пл 
помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и  
ен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну... 
арти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре  
трица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.< 
радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача  
урић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{ 
) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у 
ић, човек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем о 
Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S 
 је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је м 
 устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми 
 и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао чи 
ад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати  
!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант 
, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелник 
оска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо. 
ка посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и ур 
 чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из ку 
 чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из ку 
на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а. 
мцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а з 
азе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману  
ланиковог „хектора,“ пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фин 
итар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико има пријатеља у овој владају 
дник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p 
ко — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, господин капетане.. 
</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговор 
зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово  
евет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, 
.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта  
у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчић 
 чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дан 
а коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Т 
еду, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, 
 баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посл 
абаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не зн 
рића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуру 
еје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не 
 теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш  
исли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан чове 
ше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју 
е не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинд 
г осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву мушти 
ји од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> < 
дур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њој нигде мир 
 Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено  
/p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а на 
> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо у 
е не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним с 
редмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово  
} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи Пајчету  
бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо  
ицу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану 
 журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с дв 
ућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p>  
" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се  
, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и  
 у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="39" /> у 
ка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заг 
 се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у гл 
се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним ч 
, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Прод 
зоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Шт 
пуна тањира разноврсних колача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Кој 
бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што т 
се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа пор 
ар. који после презимена навезе читаво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као практиканат при  
а га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote>  
безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну ве 
ар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи на министра унутра 
з.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина 
ом сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p>— Ви прак 
Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није х 
беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .< 
>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре... познаник  
, носећи пенсију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „ 
реће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновн 
е и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори 
Свега задовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало 
ларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара,  
 па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је  
осподо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p> 
во му — додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца  
у шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <d 
е још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствене в 
спођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} 
крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је  
ица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо много 
 г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду 
че се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролаз 
</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с то 
у.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата 
 Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније 
 министре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколик 
p>— Као новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговор 
угогодишња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта м 
еограду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто  
штовани посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S}  
ник Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на 
 Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја !... <pb n="18" /> Наше друств 
и мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... господине, нисмо с 
авише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби 
чех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем  
астим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмурић, па и глав 
</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостоји 
анта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Ув 
чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног мл 
S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно. 
Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућ 
...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене. 
параграф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — к 
еза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Пр 
 Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојс 
т — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, 
</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} Она је ро 
 развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече капетаница.</p> <p>— Продужи, продужи! —  
лони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p> <p 
о, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин Микици..{S} Спасо, 
</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже 
ститај нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа 
/p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати вез 
 спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, чест 
тане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница празне чаше.{S} Капетан прит 
вио:</p> <pb n="10" /> <p>— Поднаредник Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је  
била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n="33" />, у част доласка народног 
 му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним актима, а друг 
о!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтите ли обест Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S}  
ати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана,  
и у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S 
/> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не  
крсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић у 
родни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нис 
960_II"> <head>II.</head> <head>Капетан Спасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пр 
ник и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по канцеларијама.{S} Нешто тр 
за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Мо 
то сам служио црној владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам 
 посланика Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду.. 
вакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мал 
е, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S}  
рвих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја,  
илостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му 
ића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb  
 у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а о 
види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу сл 
ици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бог 
ка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог све 
 под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... т 
 више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопш 
а друштва, носите фино одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и 
 паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.< 
мо моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко до 
ми, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде,  
“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ће 
радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре л 
</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — у 
бијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртари 
н истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше  
апетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - понови 
 ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти 
 једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у 
по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те с 
венкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћ 
пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прекрилио <pb n="59" /> народ: нап 
7" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капе 
— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ј 
овима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p 
ше госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуче ж 
згледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању, па се 
/p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића меха 
е опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гос 
ше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде и 
ви ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се свој 
 посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се сп 
о, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <div type="chapter" xm 
p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљ 
ритвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа послан 
таријега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њи 
е редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, 
S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, праз 
 одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро от 
 сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, 
 дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет година. 
урићу, народном посланику наше отаџбине Србије!</p> <p>Многопоштофани Господине Проко, желим и  
дни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јет 
="149" /> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S 
којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат 
ека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред огледало. 
тих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости  
им Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине <pb n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми о 
ћа из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>—  
ама, чизмама, астраган шубаром, дебелим сребрним ланцем <pb n="17" /> преко крошњавог трбуха.{S 
 све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића  
рње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S 
ваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељ 
анас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек ра 
ве.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и 
о и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они ниг 
дравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће,  
ом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде ч 
а.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе 
 <pb n="59" /> народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па г 
 један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који помаже сваку владу, уста иза сто 
ју и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе 
еде.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</ 
ка, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усука 
овом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и кратком кап 
мој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш би 
е поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту 
ад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како леп 
је Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар м 
} Начелник срески!{S} Старешина читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, запо 
твори депешу и поче читати : „Начелнику среза...{S} Председник министарског савета, министар ин 
Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугог 
орији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог го 
 извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде 
ајвернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из д 
авном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, разбира за на 
јевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет 
<p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> 
озив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не веруј 
д је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен у дужност члана <pb n="57" /> 
ђе на платном списку званичника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да  
о намештеној „гостинској сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спа 
та Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа бе 
 кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње  
опоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам госп 
p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начелник срески!{S} Старешина читавог среза!{S} Он што каже, каз 
Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов п 
чише.</p> <p>— Ја, што велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам —  
за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ 
спртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на 
није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио ук 
 ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо! 
 ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура Продана Жмурића, преседатеља поскуричке 
речке општине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општински председн 
вгуста исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n="33" />, у ча 
мена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, нити јахао  
распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности предмета на  
а се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким послови 
ришту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића тако 
родне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје упуства капетану, разбира за 
 твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p> <p>— Што? </p> <p>— Напред! — п 
чје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> 
" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, 
леже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је мом 
 Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још ка 
9" /> <p>— Хвала!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она  
p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећити...{S}  
ша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му 
огаја“, па појашише.</p> <p>— Хвала!{S} Срећан пут!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и руку 
 прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди,  
дравише се обојица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где  
викну она кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S}  
Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече Продан...</p> <p>— Због 
ан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> < 
крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима н 
бразованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образо 
има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, 
м да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради ч 
на, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где  
} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па п 
есети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ ил 
данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најп 
љокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, ле 
 Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кре 
:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђиј 
 се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди 
ма?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали!  
рће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је  
ло.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам рас 
по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо  
аз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи 
 народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ 
 мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвес 
м на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио  
а се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз ра 
="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му  
е мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Го 
мтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енер 
 !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарн 
мих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варош 
полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо,  
 <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем  
Многопоштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Сре 
дин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли 
е, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства 
а увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам 
донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а 
аље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких по 
аних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој реж 
би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишањ 
> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори о 
ињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Ж 
 и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш овде ?</p> <pb 
орбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла кру 
/p> <p>— Знам, господине председниче, — стаде служитељ мирно и устрепта очима.</p> <p>— Слушај! 
е зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели  
ст.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је  
Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш как 
ти се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p>  
 сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Ле 
и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин  
а се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко к 
ју! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то нач 
акав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> < 
ан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S 
грађанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брад 
а се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му при 
рке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> < 
 Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћем 
, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једн 
осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до келнера 
.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе 
 да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо нај 
и.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</ 
сну башту...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћ 
е! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на к 
 то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овци. 
 млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама, белом прслуку и чош 
 у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и свако 
оше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, б 
уком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види 
Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о  
уци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све ле 
> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте 
апетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, воду  
и, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Мај 
еба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком <pb n="104" /> и копривом, закла 
>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, по 
ханџија трља столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарни 
ича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... ки 
 заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’р 
о у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се посл 
 готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, 
— рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, господин 
гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао  
ипуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрну 
{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показ 
носити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у ку 
се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојади 
</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој  
 Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића с 
 онога девојка!</p> <pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, с 
људи, који су слепи приврженици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву прв 
кама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно м 
нак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, сам 
ују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим ст 
е седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију 
пиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Је 
а.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карау 
Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{ 
је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о  
више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, 
 велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> 
н Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом ш 
— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по 
но.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> < 
има.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред ме 
 ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних с 
и стадо без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старе 
Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код  
а сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману  
..{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S 
бији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га 
 да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад п 
 да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује... 
под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта очима:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> 
и се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тихо прозбори нишанећи уз баскију.</p> 
 се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Мих 
d="SRP18960_VI"> <head>VI.</head> <head>Старачке муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је си 
И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
едне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за в 
, Лево, капетан!{S} Начелник срески!{S} Старешина читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што 
келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, 
та, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јо 
о и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе  
а.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S 
сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганиш 
ња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро  
а столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па  
е, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђе 
а велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет оста 
, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештеник 
не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим љ 
гих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мир 
ели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А 
о влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам пр 
ство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су господин Вођа  
pb n="7" /> <p>Остала чељад слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хт 
 у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — 
 је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми ч 
 слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани нар 
 у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p 
 свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и 
екли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Мо 
амији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочише.</p> <p>— Ост 
ба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну ста 
и он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} То с 
Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућан 
ићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћ 
трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зн 
а пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забране 
Кића.</p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <pb n="71" / 
 научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног 
а прекрилио <pb n="59" /> народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устај 
тојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p 
p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} З 
ановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко по 
ти, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никита <pb n= 
 слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад с 
— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћат 
{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој. 
о, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— 
е нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише  
/p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> 
сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здоговорићемо с 
господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S}  
 <p>— Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно  
те обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у от 
него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће 
н, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинт 
роман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми на прв 
носите паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађ 
а!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се  
а.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати о 
один капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он 
 Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи колаче.</p>  
ови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — 
 се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господи 
ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин Микици. 
ене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она  
ан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Не 
ран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура!{S} Жив 
ликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиља 
> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави војнички и и 
у на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кић 
мић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се преп 
итка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је г 
апама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „дв 
, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у 
ад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче о 
ажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед 
и, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је не 
н ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — пр 
 без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Чла 
н, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, који нема  
и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десе 
 послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и 
 послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и 
и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S}  
 вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <p 
им, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јо 
л’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на коли 
ију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како зна 
не, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове соб 
Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, 
 одушевљења, после прочитаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писм 
и ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p> <p>—  
ници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општинск 
о.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми јед 
носно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је 
уну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p>  
.</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, 
на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, 
 Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје 
Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{S} Умукни! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, прода 
Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у мех 
ликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! —  
} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{ 
p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачун 
ца...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се р 
стук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.< 
више га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им  
е прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име ј 
лаву ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе п 
а од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим ва 
ата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа посланик по друж 
иже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде 
.. и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</ 
 качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци. 
мер, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зел 
ј се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb n="69" /> <div t 
во! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— 
токол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише 
д прашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а ка 
/p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Х 
 чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч 
!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили 
ви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живел 
 — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Ми 
Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу к 
p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и 
јео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, 
рзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај 
одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S 
Стока! — додаде Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> <p>— Пст! — околише служитељи  
/p> <p>— Стока! — додаде Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> <p>— Пст! — околише с 
ом врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај н 
 а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беш 
е.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, 
то их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или  
осави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш мор 
 влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто...{S} Симе 
 ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и 
кут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — запов 
 — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчиц 
 куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учи 
им је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гл 
>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о м 
или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај м 
 руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра  
 на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! 
тем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још  
ени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Је 
скараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету  
<p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право в 
 је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> < 
 како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето на 
 онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам —  
/p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кућ 
 у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И бра 
иш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинт 
ицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај 
како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, чов 
арац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— Седи, враже!{S} Ево вр 
} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, и 
„уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је  
аде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за ко 
 Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па  
 си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће 
 је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и неколико година,  
одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капе 
рији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и 
а је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капет 
м добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја,  
 одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат? 
ену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој ка 
ло и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право  
— узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p> 
да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она дво 
</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цик 
е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрост 
речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена старица, у шамији „зејтунл 
д је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротиј 
добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, 
трану.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, до 
законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у п 
ругу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма б 
 глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} 
, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p> 
ем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај 
учење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Пе 
.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда 
 Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке,  
 идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три  
p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила —  
ормисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је стар 
, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потпи 
ници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подм 
месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, ни 
о је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Ми 
 говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметов 
рди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> сваки 
у се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких  
ако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пи 
се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— 
— и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам 
на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако с 
Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} В 
наш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здра 
p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</p> <p>— Стока! — додаде Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну  
д кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладен 
е, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане 
То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мој 
Поповића „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљу 
овек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију п 
 n="122" /> кокош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на  
 већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку  
 ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, и по коју по 
ким чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за  
а сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и о 
рама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време 
8" /> <p>Пред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе 
н.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, н 
 капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с к 
че ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</ 
 к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Ч 
њи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве 
е зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухват 
ијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му оста 
н и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав под 
{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну за 
ену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, п 
ту да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p 
/p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи столицу председнику, па продужи рад.{S} Беше час из Поз 
у, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу 
еде посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капета 
...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред 
и разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У к 
и и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија доне 
лверских метака пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозор 
розора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око 
 дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звижд 
? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео  
у (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин 
су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од м 
 коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и расп 
а и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и  
цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „н 
ад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуца 
ик.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и је 
ин „народ“, који је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликова 
 је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</ 
<p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опан 
 да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се  
а застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, платио је 
 смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људи!.. 
ад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба пом 
 <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Срби 
ште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p> 
очицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се з 
еде.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, 
ан стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, 
скашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S 
аде пред огледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црн 
еба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавн 
д гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— Пет динара 
ило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по к 
стурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шара 
емадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни 
алног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај 
, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу  
ану руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писм 
ну по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> 
н, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића парти 
ну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав нар 
брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Ситуација страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дуж 
 <p>— На премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на  
</p> <p>— Относно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посла 
атече,</p> <p>Господине Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше 
 буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p 
— На премер, пала влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћ 
ати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живио Продан Ж 
о је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p> <p>— Па шт 
раду, нису га рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији  
се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина  
 памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>—  
 нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— 
вачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи ис 
ељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог 
 Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом  
 је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се  
— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опа 
ном мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове ку 
и.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S 
ити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао. 
 грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и 
могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, само го 
p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у  
страшно је назадан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, го 
Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и н 
рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Относно... страшно глуп —  
<p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и  
евен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, в 
е", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнути, 
а.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> 
ква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S}  
</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... даклем... тешк 
адо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз вла 
“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог з 
одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, о 
апетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко  
лим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је  
г вам помого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момча 
министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом 
„Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме са 
еун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <pb n="164" / 
 збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како  
е удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за 
е сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо 
ка: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, х 
Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, 
ој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усу 
 виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: наба 
.{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки  
енија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, 
 у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодаре 
p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном 
а испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се  
 у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трља 
 паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, брадан 
 пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и 
, почаствован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на да 
а ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који в 
!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао д 
Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, ал 
н похвалити господину Продану, како сам ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то дост 
 к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађа 
ија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу треш 
па, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако по 
n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли  
апетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици обра 
, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над 
 га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле  
и своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а 
и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу из 
ни добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекну 
ће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па  
Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесе 
ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... в 
/head> <head>Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрн 
би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о  
{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше. 
чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га ж 
к’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, 
еустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па  
ника, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући  
ово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко 
ељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Сп 
 Павла Поповића „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће господин послани 
S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше друж 
икнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l>  
тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање 
повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосин 
жаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочав 
 да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капета 
 набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и у 
 Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} У 
 и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" 
служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко  
 знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на  
нарочито после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S}  
од куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу  
ав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јап 
один Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на рук 
 једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да 
госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — и 
а ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од 
ао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљ 
ињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озим 
и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај поса 
, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад ј 
ле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.< 
се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Сто 
попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у  
, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о. 
е, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим 
 један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — р 
p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове вл 
д га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од муш 
е мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излил 
асти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивал 
да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег стања — и два младића, кој 
к су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и пес 
нке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради 
 брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунит 
 да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу  
 га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш  
а разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог 
, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате,  
 је победио!</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам ув 
ћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а 
је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бака 
ote> <p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само скл 
аш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе 
Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама с 
бини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не 
 све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу,  
ролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца  
ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се  
еђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког 
не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли рад 
<p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p>  
 из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег с 
, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" /> <p 
ко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос 
 тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни 
о би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу 
а Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајст 
> <p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су политички преступници...{S} Управо, нису ни криви љу 
ај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким с 
 да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудн 
едседник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове  
и, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали 
али обичаји текли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чи 
еђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} К 
ађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стоја 
у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На свак 
што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана 
к, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} 
а је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше пови 
ви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да 
n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић клим 
> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде и з 
његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од по 
е Продан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, такв 
е сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом напре 
на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} К 
 власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без њ 
ележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n= 
а старији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни послан 
 машинерија...{S} Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точ 
о те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем  
е капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— П 
чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она 
 гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ам 
а будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и 
 Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре  
у и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на гов 
 амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави к 
ти људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’ 
 Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општ 
решло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобрав 
 депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца капетан и увати се з 
 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, <pb n="171" /> радници, чиновниц 
м кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S 
 изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пуст 
едесет и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет 
тена волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а м 
редузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовите воде 
ачин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S}  
чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћупов 
 молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широ 
.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима 
 су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде и звиждућући 
азбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин в 
а, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти. 
олском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угл 
абак, те потписа: председник општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда запо 
а преседатеља поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>З 
је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели 
— рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама  
стовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, господин Кићо збор 
!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да 
<pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда збо 
Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и  
 апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави  
 ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за 
 вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали к 
окретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан, пред 
ких глава своје општине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и 
а, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошно 
урића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт ср 
 су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, ко 
 и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрењ 
 је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а аму 
ицу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се  
је на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мо 
истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Т 
...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разуме 
 Свирај !</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, 
ри песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, 
Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?< 
 и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{S} На но 
те доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!.. 
 куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од кућ 
зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове тутор 
} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинац 
 О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргу 
 ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" 
а баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште 
ш општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по 
 Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна  
S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да буде 
шали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак 
 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сум 
то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>Послан 
аш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се см 
о срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу  
ји наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{ 
и... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом св 
би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком н 
:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак  
{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани. 
 тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— О 
ић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са 
 салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола 
асуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а п 
абрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, и 
и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, 
од, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених грехова.{S} Бр 
 скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђ 
дем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница 
гледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера  
 — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза в 
..{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Прод 
ам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да п 
уднице...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је г 
head> <head>„Криворечки Бог“.</head> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Це 
однише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше и 
ену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдан 
ришту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужа 
ционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмур 
важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p> 
p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> < 
, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангиј 
Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим,  
та!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, 
уће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла  
p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!... 
тан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница п 
збочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећиво — 
чи :</p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>С 
— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!...</p> <pb n="160" /> < 
— И... ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетаница</p> <pb n="129"  
љад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо слав 
у, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не ста 
раво, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Ж 
— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>—  
> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови 
/p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и д 
: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> ве 
о говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћо 
у.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те др 
 кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би н 
 упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није ла 
слећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпа 
.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зор 
ам — рече ћата...</p> <p>Председник узе табак, те потписа: председник општинског суда: „Кића Ра 
извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру п 
’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— 
ића сашапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његов 
 му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића  
 <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћор 
..{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <pb n="83" / 
дном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, он му је покло 
, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разговора о томе како жи 
/p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата. 
 је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да довед 
е да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет  
ицу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен човек!{S} Ш 
.{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> <pb 
аничника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом  
 у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена писма, награђу 
" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио д 
е поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад 
а мислите, — практиканат !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спр 
овао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозб 
 смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове  
и и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог г 
ГОСПОДА СЕЉАЦИ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ТАДИЈЕ П. КОСТИЋА</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД 
ољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба. 
ст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде к 
а лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је 
 шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде... 
се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p 
 /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције. 
накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воде 
 Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам мога 
 годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намешт 
 село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару  
ка кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шуку 
азаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S}  
ње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није д 
ас, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни  
 <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пушт 
азмислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство 
ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.< 
ова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — у 
>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко! 
ожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али с 
аде честите куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се лев 
но сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет 
даде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, 
и: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Ког 
љивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани н 
ситуација страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Углед 
је збиљски терет <pb n="111" /> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је било пот 
кочи капетаница болећиво — Шта мислите, таква сикирација!..</p> <p>— Доиста, относно, на премер 
твари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?. 
амо да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он годи 
" /> <p>Капетаница скочи :</p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о 
...{S} Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</ 
Ситуација страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој 
књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би 
да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је ве 
на, исказа особиту радост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине 
на премер, особито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене та 
његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Поло 
оспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш 
Шта мислите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S} Шта мис 
 чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зов 
а знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских  
{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје  
!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живе 
усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање з 
..{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све  
16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, с 
ивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушка 
о и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово К 
 не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па 
 погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она п 
{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног прија 
 а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је р 
>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, 
 се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</ 
p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p> 
ве сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук  
у се Тима.</p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући  
 ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко 
аш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па пред 
а Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у с 
</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндарев 
</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанствен 
еца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{ 
 оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео 
 човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научи 
динове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се  
 пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се 
а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Ц 
p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод де 
м га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>—  
ти поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потпи 
них сила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила 
овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде . 
заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шеф 
иних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p 
 је вођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> < 
о, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и в 
ки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у ков 
 Па шта вели? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не трев 
ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и р 
рачун о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ин 
за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезник, механџија и трој 
мамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезник,  
ко јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p 
 па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> 
“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући се по капе 
а Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак 
страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му  
ин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас 
руму истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити,  
тељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка,  
оручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића ус 
ти прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и под 
вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог од 
љене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капе 
рије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и за 
актиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12" />  
пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, 
оли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, у 
о и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му уве 
ивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети п 
ваки корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако  
о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и з 
ли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је  
реким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за  
рете се она посланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</ 
ј забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече м 
пати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галери 
вала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти ј 
.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ од 
кији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише м 
окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} У 
драво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине  
ији...</p> <pb n="72" /> <p>— Неће бити тако — примети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Чешњејш 
ш — слеже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’ 
е, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмак 
 <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из во 
— рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек по 
 Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два  
’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и па 
 зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица  
онце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — 
, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вред 
о, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p 
 орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{ 
твори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младо 
и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састан 
блеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="53" />  
</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас,  
ус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те ко 
је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити 
 Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи посланик 
 осети неко особито задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треб 
рикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ама с 
наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и 
p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у ва 
тељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака 
ст у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову суд 
анове и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми 
ажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати,  
Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> <p>Кића скочи, ману руком п 
p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред вод 
лико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко 
ореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, 
есну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Сто 
ету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија  
ржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капетане!{S 
попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>—  
ине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљу 
 механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздра 
>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасни 
 преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић иск 
али цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пу 
а.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гроб 
, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очеку 
за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово 
 Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</ 
{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — 
ија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сн 
тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет с 
азда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена  
на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара  
ан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми ради 
друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетане!</p> < 
уке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик Пр 
 се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у ск 
ше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се пр 
језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с 
 колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле л 
p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! 
м ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја при 
беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратниц 
 у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је насл 
едно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележник 
 ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам,  
сте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из  
лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује  
, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у м 
 <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Петра К. Танасковића - 2275 </p> <p>1896</p> </div> <pb n="2" /> 
— Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на 
н — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на п 
не, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни јед 
} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом: 
 је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</ 
се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози 
сом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совру, па изађе.</p> 
ше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком прек 
урбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за 
иђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше 
— одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, м 
 у собу до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p>  
ојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва доч 
то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објаш 
ко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега 
иса вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи званичник) па изврши 
је, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „зван 
мо се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што са 
</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он знач 
p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир 
кта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет г 
на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун  
о уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате ш 
и!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p>  
ароде!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа 
 сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бест 
 политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик  
 како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} При 
и сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поре 
 нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у панд 
а се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, т 
онити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче разда 
месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик запали цигару, затури се, па продужи 
табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам 
хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади  
дан од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— З 
нцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо 
Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — ре 
, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше...</p> <p 
, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p> 
 — одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здрав 
цо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у ме 
у!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и  
љи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да 
еја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, 
драво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцелари 
цима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Им 
е свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за н 
и у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Н 
> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, 
е свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бират 
здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваш 
напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и л 
 Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком 
нам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну  
<p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, з 
оздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе 
ати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, ч 
га ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи н 
“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крај 
>— Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на к 
алио пре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} 
е, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здањ 
 за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="1 
 И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном п 
лио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за  
а се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали 
 Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те с 
или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше 
таница празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскин 
и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо! 
.. прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, надн 
ти с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од нај 
столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу 
кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би доша 
окупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главо 
и у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} П 
ђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише 
Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е 
му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступи 
чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па се 
 видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јероти 
и, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја 
Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубил 
е и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића  
ко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n= 
га ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напа 
што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком <pb n="104" /> и копривом, 
ужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их наме 
звршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад 
адника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи сл 
тио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој р 
<p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> п 
дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи,  
S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи 
аста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и  
упи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел 
беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се за 
че ћата...</p> <p>Председник узе табак, те потписа: председник општинског суда: „Кића Радојев М 
нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина:  
>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи  
с’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с 
ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> < 
но одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко  
ал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор 
ицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види 
и девојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очис 
у, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицан 
е шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ј 
Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, ш 
местише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а госпо 
 се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Ста 
тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше  
>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели љу 
p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ов 
у преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а  
.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да пр 
иона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И 
<p>— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче  
еђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки 
 Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се К 
бњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>—  
ића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, јо 
а ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, 
 пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило. 
ре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чу 
астом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталон 
ама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечке општине. 
а ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било 
 <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи К 
<p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и ту 
изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на вра 
’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, М 
па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да  
о највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена 
p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је 
ару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одев 
ог.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, н 
а достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председ 
. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практикан 
те водене 1863 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том 
штински председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет  
је и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и  
ју.{S} Контролор подврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, 
у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с  
аник Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, ос 
век крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Ув 
ту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто заглед 
ко се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Ди 
нат !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачун 
 <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму  
ме уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p>  
и: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— 
аћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Са 
и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> 
што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за  
аче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> 
о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји 
на потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јан 
и.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми. 
а знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу 
"185" /> <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чарши 
ога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше 
га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточ 
ри.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p> 
 да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— П 
ица се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само 
 дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића с 
S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковн 
ите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, ш 
кну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S}  
 ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она ода 
е министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата. 
и чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа пр 
свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе пос 
 он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, ударајући 
 <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посл 
 соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> 
тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да 
исли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице 
 шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па  
трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p>  
Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из јед 
зобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p> < 
..{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> 
— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче,  
ну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну председник.</p 
спа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Пр 
ћ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у 
сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо с 
 очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљач 
 „<title>Ђавоља Рупа</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати с 
уну млека.</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— М 
 И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злоста 
емо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо 
кију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза в 
 јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на  
/p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће кој 
 ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђек 
ује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> 
еру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, го 
и за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S}  
</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> 
господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристаје 
есет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, нег 
епају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине 
ротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и  
н и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину  
 па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школ 
е, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p 
 казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каж 
пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести з 
и се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај 
диш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— З 
абака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се 
сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душманск 
че разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за огова 
дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он г 
зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над 
 упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети 
аш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну 
адник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша 
ће површине устајем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и управљам  
 <p>Старац устрепта очима:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он 
к, послови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пун 
, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми 
"*" /> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџа 
/p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И се 
 к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако,  
а, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показ 
ко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по н 
 његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S}  
у изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскиј 
>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, сина 
мо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок,  
ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под 
{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отп 
 све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадниц 
 ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. минис 
 ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у с 
девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „ 
е ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} 
I"> <head>VII</head> <head>Ук</head> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу ј 
пише, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и 
ад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим током, како су остали од старина.{S} Де 
pb n="178" /> треба човек варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо! 
/p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p> < 
 човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— 
депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу 
а их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с противницима нове владе 
p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с паз 
 на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овамо!</p 
г јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви ш 
Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двој 
оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију  
е и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу 
во:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на је 
 био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик П 
тарац слеже раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у з 
, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан  
/p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и 
јбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојс 
ан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" /> заузети такав положај, како је јед 
ти поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с 
у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали 
е...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и  
па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, 
нике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених грехова.{S} Браћо, саопштавам 
>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана 
едну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и 
спред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народ 
 Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и дана 
еда оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите! — реч 
ћно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Оп 
е и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вала Богу...{S}  
} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о 
на, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја  
ко му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Због 
ваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији  
 с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p>— В 
а то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у 
.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју стр 
 <p>— На премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18"  
и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу  
ан подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> 
боре, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да м 
S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му  
.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако 
 стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и 
држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом кр 
јгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p 
ита капетан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи те 
</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти тво 
ори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро иша 
p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пут 
ли а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p 
ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? шт 
 Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан,  
етић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— До 
pb n="10" /> <p>— Поднаредник Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и  
де Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не м 
олити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За ти 
} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара н 
 твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи  
 мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Продана, да првачиш 
 То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, 
 беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем... 
е живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту б 
а Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од 
а.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече послани 
а и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да буд 
ам казао ономад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим господин председниче, заповедио да позовем 
реко хартије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} 
 од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагода 
p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не ка 
 <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} И 
/p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, 
а?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца сл 
и причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе б 
чи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, сел 
 данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера с 
 бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{ 
јевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</ 
реши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, мор 
изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мрт 
розбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро 
Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{ 
> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, пок 
а, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... мла 
 — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — 
>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђога 
 дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, с 
ко ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" />  
и у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шт 
ану руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то  
а буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајк 
рдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих ре 
еде у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ  
тије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их  
е насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у ње 
дзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глуп 
он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> < 
ологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, 
тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно послед 
лед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гл 
<pb n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим в 
јадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошл 
евени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и  
</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се  
о реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата  
!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p 
а.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци шта 
ичај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те 
 само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се нис 
љина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S 
ожеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да 
а — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.< 
 „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општи 
„срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни  
и, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше 
ружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те п 
а, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићо 
текао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— 
д његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило пог 
а ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи. 
се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је л 
> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> 
а — погледа оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седит 
едника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамили 
 се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и рак 
 Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у 
ашну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати 
итиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш 
омози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „Како 
љан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те на 
 <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљ 
мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар 
д Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — 
, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема т 
видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама з 
араш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ј 
ачајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштовани народни посланик, господин  
, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Продан. — Јоване!.. 
бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S 
киде посланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’вал 
 кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p> 
родан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p>  
ије вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</ 
</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако  
..</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у  
изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дан 
дужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис... 
ј синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </d 
ство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти,  
 и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса  
де и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе  
туче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповед 
о да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="112"  
а гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S 
м — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — с 
једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и 
ури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особити 
ри Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вала Б 
 Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у н 
ин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори 
 у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели. 
залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Е 
> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да се 
.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, пре 
 засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p> 
так тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p>  
p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа раки 
, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури руке за 
т динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама 
а сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Ба 
ајо !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи  
креса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча  
то се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Никит — али немој заборавити како је ј 
де...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделић 
гласком...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, 
ад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посл 
 пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Ки 
</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао с 
p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми  
{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну ру 
о Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи  
 вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’.. 
и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно п 
 државни.</p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— О 
ко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јероти 
он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господ 
 Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, гос 
му?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Н 
Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Бо 
 па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</ 
е. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{ 
дајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко 
у хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како 
 од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману г 
> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га 
>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... —  
— одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три  
?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би ва 
а ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес 
тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате  
а речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и из 
са и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не 
 речи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па ож 
е, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учи 
ка за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</ 
ирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој ма 
кати одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници  
.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — изв 
...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад  
 госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао 
јила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш т 
> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја о 
ица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p>  
{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се д 
 ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна м 
е опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, 
хао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину 
укче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу 
, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, мо 
 би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који см 
ђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад 
ђује и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је г 
<p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече  
а је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скрес 
Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се т 
ј ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то  
 на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта р 
дседниче, — одговори он.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: 
Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви 
</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим 
н и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сики 
Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају 
а, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је љу 
</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} 
.</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, 
 искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо 
ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се о 
ка.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> <p>— М 
и нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пај 
вну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сн 
ма:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служи 
ндури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић  
/p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! —  
 — рече Никит.</p> <p>— Стока! — додаде Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> <p>— П 
контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и- 
дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у 
ћ уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и под 
да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механ 
, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли 
ли једну окењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у  
те слатког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно —  
в пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, 
је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту ј 
риворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском 
} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља. 
 пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто 
 у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишан 
 премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пр 
дну окењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два г 
атког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а кон 
це Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општинског писар 
у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Н 
реће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала 
е знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: господине министре 
ци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општинског  
јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек пр 
 победио!</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек  
ћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце...{S} Чујмо! 
ривидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се 
већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско министарство !</p> <p>— 
у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{ 
 који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун —  
ста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> 
саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</ 
 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се потпи 
а се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат... 
, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не 
изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама 
ео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у 
 <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Ја 
 ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Сед 
n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја гово 
p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тихо прозбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, ј 
што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковин 
пате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и до 
м и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из 
а продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... 
 прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S}  
је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, господи 
аје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на с 
 да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је  
ије по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме т 
.. — одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече 
ина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво са 
аћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим ст 
ко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најпо 
 овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито прези 
: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне на 
 знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пље 
</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред  
а ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Су 
о горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— 
ње? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли 
е: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав 
Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава  
ек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> 
а ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посла 
 сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују 
 додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— 
тносно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес 
 он значајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштовани народни посланик, гос 
глашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непросп 
идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бод 
<p>— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Ш 
 затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је мл 
д су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а  
хиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p 
 нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати ш 
и Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Веле 
, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{ 
...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, по 
на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свеча 
ди рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао 
у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му ка 
и...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче 
ој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море? 
иче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</ 
к данашње владајуће површине устајем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој па 
{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би 
буке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну ру 
 заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик  
мо тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви има 
е преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки 
</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде  
, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског посту 
 ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Да 
и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и 
 мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу 
бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин на 
Стани!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’ 
 а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у 
 бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S 
 носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, 
 и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од 
е пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је п 
{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну: 
 сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, 
ито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати  
рво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе,  
рече Продан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, т 
а је сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом на 
азмахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p 
 Ни речи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па 
ом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило с 
уком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше  
p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан 
ериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад гос 
а заведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији  
о гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсц 
ину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушати. 
да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни н 
се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из 
 Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато  
стар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада т 
сни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у ам 
иш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после 
ће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се сас 
 о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језиц 
озиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу 
о је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Чове 
свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам 
а тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, ка 
 <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина Пр 
ица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску сал 
е, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарст 
ити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје за 
рић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лифе 
 и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја  
...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Ке 
 бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас  
 Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p>  
тојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јуна 
ст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S 
е на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи пр 
.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у бу 
купштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на Кис 
е, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у 
/> <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, 
{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, 
 првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекн 
у и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофат 
Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и пове 
ките, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p> 
 Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече.. 
:</p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скоч 
азда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свр 
а би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А ко 
зетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као 
сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој 
ачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службени 
 ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан  
ата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су 
ед среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у 
ени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кме 
деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје сло 
 : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ћ 
т на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да с 
д њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа. 
о :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласком и мет 
 зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се н 
ите, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио.. 
.{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а 
рже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p 
а.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} 
 Државни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас и 
гове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго 
он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Крив 
 ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама  
S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— М 
трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас п 
етњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или  
ог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћ 
 <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p> < 
је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима 
о.{S} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из 
прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p>  
 он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сва 
и“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни  
а.</p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене 
> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’на 
енимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде 
 уз власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Бе 
и бележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb 
зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то 
мори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти п 
безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад  
етаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у ску 
ти јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p 
е са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, моли 
</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жерави 
еши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с 
pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви  
е што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопо 
лости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посла 
апредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин  
 у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, 
тина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест,  
зне службе?</p> <p>— Ју&gt; ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он 
" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жмури 
вадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти  
ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— 
линиш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем даб 
еш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — в 
, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на 
Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи. 
а...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к 
 шта старији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни пос 
Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен чов 
 запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Не 
о облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="53"  
 година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито п 
да, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостит 
аља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, им 
рамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S}  
p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <milestone unit="*" /> <pb n="5"  
 капетан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет 
<p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје  
ески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, 
ћа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— П 
..{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо 
и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господине 
ика машинерија...{S} Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој,  
 и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то бе 
ратићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин ка 
ом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се 
ов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако 
м за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} О 
 <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p>  
евањем, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Продан. — Јов 
.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но оп 
 верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да с 
Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кић 
неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} 
с борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем к 
че Продан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Она 
ан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобраз 
ран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му јед 
лом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — мол 
ши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт  
и Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p 
 кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди предс 
би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав 
<p>— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! 
рији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћат 
да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа  
удницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S}  
авуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир  
сланик.</p> <pb n="114" /> <p>— По чему то, чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’ 
жи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко сви 
ођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што  
.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, к 
ви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај 
 влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори вр 
и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то 
дравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о сви 
 рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му  
ледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Милики 
 занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше 
ут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора  
и Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избаци 
 зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за  
 је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина, што није озидан 
 <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> ус 
естан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје р 
аћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прс 
во, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било 
родан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника —  
 Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служ 
} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{S} К 
предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрдесетим годинама, у уским ч 
на велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе 
{S} Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="1 
и, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио  
ђе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно  
ше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад дру 
 а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам  
стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183" /> <milestone unit="*" /> <p>Д 
/p> <p>И остали обичаји текли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се играју и з 
Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И  
ећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћ 
е ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до ње 
нат!</p> <p>— На жалост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна служба — одговори Спаса и 
ом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — 
ара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноплатежни практиканти!{S} До 
!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добр 
торо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојси 
истојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости.. 
...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана. 
{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, та 
 относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>С 
ницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупшт 
ића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не 
Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, мут 
гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: 
неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други д 
’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и 
купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни 
 сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У о 
 послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судниц 
ра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те 
ао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за 
 извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на д 
о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? 
али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака. 
ишта, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи ун 
о, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: 
 што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну  
, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:< 
ести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p 
шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са 
{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захор 
 с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних таб 
 просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек  
одану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се с 
лето“.</p> <p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капе 
те</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију пе 
 га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео 
бражењу, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичк 
ве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> 
о! — поче Продан Жмурић достојанственим тоном.</p> <pb n="40" /> <p>Сви заћуташе.{S} Капетан до 
колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> 
но, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужа 
ча Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан д 
ма, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После крат 
те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па 
трчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубит 
/p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке. 
> <p>— Обренија!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> 
} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и  
ћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>—  
Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше 
аља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошу 
метња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку 
а није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо 
ли овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки  
а столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јаг 
е, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не 
ланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без св 
а тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас. 
о ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањ 
 државне то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочил 
 државне то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш  
шинерија...{S} Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точков 
орном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек  
м он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изази 
. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација страни 
.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману  
ачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} 
емо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин 
 депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за 
, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, ве 
н и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради п 
<p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — р 
ић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — и окретоше 
онтролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори 
 Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај до 
икну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} 
ни, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И 
учио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је 
ни говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли 
датке, министар запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле  
 рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију? — упита Кића.</p> <p>—  
ди господину посланику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљи 
ати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи он 
ој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је  
аш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да н 
 погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... 
а нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је гос 
одола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.< 
 исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији 
, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи да с 
о државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство, послушност.</p>  
ица тумараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и по 
уљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: косидби ( 
b n="113" /> <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што  
о пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај 
S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из свију с 
диш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло  
рчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како 
им ланцем <pb n="17" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао д 
S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на 
:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина мануфактурног и колонијалног еспапа) устаде и  
<p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине  
ило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, <pb n="171" /> радници, чиновници и практикант 
сли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ?  
брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Как 
ји је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>—  
поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и пуно којешта памет 
ј родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш  
и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаство 
магазаџија: </p> <p>— Ту <pb n="178" /> треба човек варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Си 
ођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</ 
рце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и у 
{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из свију странака.{S}  
љка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше  
 не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак др 
а, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се спор 
ре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој дично 
е народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— 
осланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше  
н израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа 
’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигур 
у што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок 
ребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Гос 
то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи 
боди, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча 
обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p> 
ну гомила.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са 
, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па 
та: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прим 
клијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија оп 
 <p>— Кажем ја господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан 
кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђења.. 
— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> <p>— Одушевљени, на премер 
век и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутац 
куд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина Продана  
јизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по чел 
ча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница посланику  
ити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота ј 
вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже н 
сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> <p>— Обренија 
ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да  
} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти 
руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште,  
м понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вре 
{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се  
.. на премер... треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од овог одличног ску 
— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом  
 море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они к 
!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — 
ди, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога м 
је, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у р 
 ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи 
а истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде нас 
а, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним одајам 
њу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер,  
а други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с 
у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезу 
а мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и зна 
прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица  
обу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и кру 
, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:< 
господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> < 
е насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p>  
гуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шт 
л, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седа 
 тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за  
е Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кље 
/p> <p>Председник скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано 
ар и господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог председниковања дотерао је у ред све 
урлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— 
12" /> <p>Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: п 
оцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школ 
ше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послужују, те приђоше ру 
... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача 
 да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја  
туру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче 
 а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју!  
 Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је  
 отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се с предсе 
онова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева. 
 имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а по 
вити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S}  
жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршав 
но жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им,  
оја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је 
а на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа  
заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим до 
о ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од они 
поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква направљена на овом месту г 
ље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених закон 
{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тр 
чекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам. 
аде и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек  
је броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им н 
...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање 
стојно понашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање то 
истоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе у сво 
дгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{ 
наша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет  
 којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте заба 
му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе оп 
у оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине 
кац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за  
атио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би  
!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зуби 
 гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину д 
е туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
нице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па св 
е једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је 
роица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две  
ма.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска  
а, госпо, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у к 
и људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S 
p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S 
и конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим. 
есне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контроло 
/head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, так 
меја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — и окретоше назад.</ 
: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{ 
а вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У 
 шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S 
гачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се јед 
е!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сва тројица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше 
о, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стој 
а свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива Богородица; добродош 
рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стад 
 зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увелич 
утру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин 
у један.</p> <p>— Живео ! — сложише још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе 
Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" />  
 што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се 
е.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </div> <div typ 
> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад,  
м леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="13 
 опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, по 
ћ. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачно 
 Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а ба 
она.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, 
p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, М 
афу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што 
рдак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу го 
ице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S}  
кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, ви 
 Немојте тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањ 
не, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повук 
ој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о,  
она похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну сл 
 њим?</p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити. 
ав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је проп 
— Добро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, дед 
/p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, м 
S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...< 
, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпођ 
ће бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нан 
ше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Дон 
 знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Тре 
господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану 
аби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца капетан и увати с 
и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, <pb n="171" /> радници, чинов 
јатеља Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покре 
Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и к 
дним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови 
во, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час п 
рвачи геак, викну магазаџија: </p> <p>— Ту <pb n="178" /> треба човек варошанин, од телегенције 
, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоско 
дило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу си 
равља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благо 
г стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне по 
рише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече је 
и, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препород 
о њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али 
Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђ 
је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска  
ла...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет 
ад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти 
нчи!</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — ша 
шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом  
</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С ме 
ад слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p>  
>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка о 
 Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење  
зник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочеки 
 Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа 
S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одо 
тив учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Види 
 шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Хрисантија: осам конзисторији а деве 
и, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S}  
 Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи. 
дурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је председн 
а ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, н 
доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прос 
 „<title>Војни Лист</title>“... „<title>Тук на Лук</title>“... „<title>Пешадијска Служба</title 
ављали рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужб 
 Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p 
} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стоја 
l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум ...“</l> </quote> <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газд 
l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! живело „ 
,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум ...“</l> </quote> <p>— Браћо!</p> <p>— Чуј 
,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! ж 
осланик више није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! живело „туцинда 
молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S 
ле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да 
>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабу 
а ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла...  
како ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Исто 
идим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти н 
н погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’о 
 окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
зда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке  
ву, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисага, био је у турском оде 
руже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, слу 
ког седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опа 
дед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет,  
Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуац 
 да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега с 
Ф, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p>  
, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под м 
купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони. 
еде за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић 
ктиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско министарство !</p> <p>— Живео ! — захори се 
id="SRP18960_IX"> <head>IX</head> <head>Туцинданско министарство</head> <p>Као пијан човек кад  
ером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарство“ <pb n="162" /> урадити.{S} Је 
 — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! живело „туцинданско министарство“.</p> <p>— Пали !</p> <p>— Сви 
инио, <pb n="182" /> кличем:{S} Живело „туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Ж 
 без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чврк 
олан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче пра 
тане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момч 
ленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, сла 
лима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур 
апетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разглед 
„многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатин 
 речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се 
кић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике и удари печа 
> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} 
> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће  
 здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо  
довољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> 
дио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два  
p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи столицу п 
о знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет 
<p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом  
<p>— Да донесем министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p>  
а: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Би 
и ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Председник узе табак, те потписа: предсе 
ља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече председник.</p>  
ју у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест с 
их табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <pb n="83" /> потписаше неписмене одборнике и уда 
 изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама 
зе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“. 
немо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никит 
 разреда основне и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, т 
n="72" /> <p>— Неће бити тако — примети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Чешњејшој Конзисторији 
Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко кратк 
 да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Л 
е пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што под 
жи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозицио 
аво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Ве 
, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — 
 ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је  
ужи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу каз 
 Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну  
ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и на 
 рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете л 
еси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми ново перо и поглед 
 председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји...</p> <p>— Е, сад пр 
ко према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратки 
 /> <p>— Чујмо! — рекоше остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а друго 
 цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</ 
а?</p> <p>— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да ди 
 рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посланик М 
опустите један предлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— Да ч 
 како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче  
зе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се 
кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри п 
ље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здра 
сторији?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна  
{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем министер ’артије — р 
епоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општин 
ћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да  
ба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи  
осе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су про 
Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Г 
ла, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>—  
а се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Милики 
д ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, кра 
...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео ј 
омир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је трид 
 <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>—  
р, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те 
 продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му 
Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ћ 
та вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — по 
?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе м 
стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p>  
свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јер 
ређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су и 
Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „ 
ео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жер 
д их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жму 
’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не  
ри га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговара 
љен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дуж 
: — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук п 
обу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарство“ <pb n="162" /> урадит 
де к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио 
м, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло де 
азали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — ма 
икић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува 
ешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеј 
Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо,  
едарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из ча 
клони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод ве 
ва воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за  
{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, как 
седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би з 
е себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S}  
ринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не 
асмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћ 
50" /> <p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир  
одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У механи Симе Кезун 
 у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши се 
 у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад  
ла Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: са 
самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да 
је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само 
S} Хоћемо одушевљених приврженика, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни  
да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се  
, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразити и повести путем општег н 
, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јунач 
а јуначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво с 
од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на  
 Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И 
, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропрати 
лаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, бић 
и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за вој 
 Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се г 
нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила  
д човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} 
.</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири 
} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја,  
о <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} С 
вај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>—  
он... фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних си 
 тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дас 
S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из  
?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се пора 
осланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, 
и извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Ка 
и да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у д 
е се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пе 
на дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало,  
о.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb  
 је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је < 
 га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућ 
>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не  
ена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кре 
емену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За  
...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p 
 он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га 
pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе.. 
та још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко 
бори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити  
уго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје 
инистри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мис 
алишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку,  
и!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећ 
 значајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштовани народни посланик, господ 
<p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан тр 
њем, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Продан. — Јоване 
Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио 
е их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти је је 
м приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој 
лентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да 
е Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и коло 
уњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а 
ли су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао 
сова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се к 
е.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељац 
 Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Вера 
ра Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— 
 будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо  
 к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетк 
говори Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокрто 
охвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно г 
, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам пом 
>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па поделићемо !< 
ог свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу 
p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како то, на 
Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’е 
..</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она 
среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, го 
?</p> <pb n="141" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два бо 
ву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те дружин 
ознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, 
ки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} 
Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</ 
о палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекра 
ја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја  
ста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића разма 
 за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја  
 <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, 
ољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S}  
дамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци  
мукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим 
ивоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос 
на и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здогов 
азне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дан 
357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он пок 
нај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не 
чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој 
То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојадине.< 
сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогач 
ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</ 
 ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, от 
 ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш  
S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће 
ни — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом на капи 
а !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за кол 
 нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капета 
е јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госп 
насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово  
од раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећ 
ос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф,  
ко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p> 
онтролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под сте 
звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве севдалиске о 
 И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима.</p 
омаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <pb n="106" /> <p> 
 <p>— Живели сас наше право! — подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, поди 
отрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, 
а, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му  
вом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце м 
беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући.. 
 нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се 
/p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у ч 
седнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на прем 
 разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p 
у!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .< 
<p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако 
ј да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.< 
н ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво от 
> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да 
бија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капета 
аче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’,  
ладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из  
 сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му 
</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну 
 друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у ма 
нао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, 
n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречити 
 не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који 
мнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем  
 леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а  
амо да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мил 
ет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три на 
и, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о  
гледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>С 
вом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако  
ја: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! 
и ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не 
 изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, н 
ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вел 
..</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Им 
икну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{ 
 пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љ 
редседник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p 
<p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудач 
ко овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница  
...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: си 
ој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико 
још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска кол 
 ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не зна 
пуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те пол 
> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мал 
у видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао  
{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана 
орба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег 
 говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а т 
b n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити 
и.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао 
тише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— Т 
ше.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — зап 
едседник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, с 
е’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек поглед 
 вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре,  
<p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у тав 
 руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} 
ослужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подв 
кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, п 
> <p>— Шта ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу гос 
ари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p> 
се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p 
?...{S} Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља,  
е на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник под 
љаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу в 
углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата  
дин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и 
итим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама 
b n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</ 
ају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, пре 
а?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p> 
н.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прекрилио <pb n= 
још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. 
елника, Спасоја Жеравице <pb n="33" />, у част доласка народног посланика, Продана Жмурића са с 
Живео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} До 
<p>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута вла 
шћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чин 
овесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкет 
.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клу 
 да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкив 
Коленица, човек у четрдесетим годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с  
им се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све  
мехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија  
ну.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кут 
у у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац 
а Стојадинова мајка, погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога  
 <p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим 
зда Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до ст 
ом кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди пре 
видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошл 
ица згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, м 
шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се в 
ли извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на 
о, послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегоревање 
н Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта је т 
среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n= 
рену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља 
 мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вешти 
 сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на с 
евојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о  
ућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и па 
ћи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S}  
Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је  
 Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S}  
еће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На т 
ртијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али к 
S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита  
ује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га ј 
остојанство, послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са п 
аник Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислим 
 — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није  
а столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступи 
ом...</p> <pb n="68" /> <p>Пред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и чита 
и њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу по 
подо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, 
че Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <p 
њу фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за на 
ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би  
 сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио с 
не, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли 
ело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p 
n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи госпођ 
првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по пол 
ун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен у дужност 
ће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кров 
.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није р 
} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало — рече Про 
најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p 
вори у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији ст 
 те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће 
да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску с 
Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ст 
ања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуж 
 <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места  
уче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а кап 
. е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир о 
 вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н кап 
 Са прегоревањем, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Про 
 хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанку и у своје д 
ма и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p>  
ју!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је би 
куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим 
 усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама  
не у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Гл 
 Продану, како сам ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господи 
у Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брин 
ивајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина 
а би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени с 
 Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздрави 
ка дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, 
се — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе 
рише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј запове 
ио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и бр 
 конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује б 
 — подвикну он значајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштовани народни по 
пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Ки 
 Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?< 
е Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за з 
д Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд 
 широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, 
а!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и ок 
pb n="17" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршиј 
ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао 
те ту !</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Ж 
чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Ж 
.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сељак упречио мол 
си клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све жи 
ет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву с 
лом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане по 
ређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и б 
не.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча шаке иза вра 
ико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а пода 
морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <qu 
 и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зо 
у и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако 
S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама 
огопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу  
ељад слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p 
ојица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јева 
и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А  
е пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегон 
де Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија:  
 озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше 
њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам  
> <p>— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезет 
аша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — ц 
има Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарн 
, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи он шапатом — н 
тарији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћ 
ндура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како 
ине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се ок 
у ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одр 
 живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и је 
тричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p>— Ви практикана 
читељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не је 
 душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним 
таница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S}  
6.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n="33" / 
дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом ме 
 данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек  
ну министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га там 
 си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и 
на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао 
ивите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно...  
 прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церек 
сти се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прек 
.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врат 
чем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја 
рилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам  
је одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си бра 
но је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да дов 
ије да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десе 
.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину 
унам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капе 
Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чуд 
ш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га  
д — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капетана.</p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми  
рницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен човек!{S} 
/p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p> 
иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча 
ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови с 
изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете  
седатеља поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За кап 
телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и  
ва, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно  
ад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад 
и се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не  
.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „о 
— упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и вар 
гоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју,  
како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, н 
рила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд 
прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без ре 
ацију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млат 
Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости 
 Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц,  
га ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да  
 И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу н 
<p>— Господо!{S} Ситуација страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој и 
ер, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{ 
осно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик продужи:< 
>Господине Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парт 
пала влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћ 
оре, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, 
. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је  
ла у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да 
обе, размишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције  
жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или ј 
родни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се ј 
нина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... 
 овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце 
олбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетан 
} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну 
 општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p 
виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да  
зађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловн 
јати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос би 
Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p> 
 ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: господине минист 
 Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се  
сподина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском  
атомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасој 
 продужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{ 
г трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не  
у, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— 
нисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе  
!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ни 
и научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тад 
ећину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрек 
авни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћ 
 крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и 
Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштов 
тра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чош 
<p>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу. 
ац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати 
еограду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће с 
о, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин  
е, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, 
<p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин председниче, — 
резиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд  
ана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано...{S}  
су Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p 
ту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из  
ту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из  
— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас вод 
> <milestone unit="*" /> <p>Њих тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурли 
 n="149" /> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане. 
</p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с п 
омого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, д 
рству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, 
, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива би 
би разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо,  
 и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид пој 
 љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око проч 
рке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шуб 
Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману рук 
апетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан! 
азвуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре  
 - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш. 
е поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија  
ине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S 
све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, п 
.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндра 
браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду д 
се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, 
немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш  
/p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештави 
конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, б 
ара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забра 
т, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрад 
ила, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскаравани 
.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је си 
са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава не 
оточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају... 
еш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сва 
колико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, до 
 се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туци 
омир. — Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Жи 
окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран,  
е пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како ј 
 сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, з 
 и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрост 
лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, как 
 у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пу 
ати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице,  
Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у п 
че се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S}  
акама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па 
 осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђ 
, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</ 
ти и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене 
уну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било 
сташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један се 
 !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S 
/p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомр 
 дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа к 
:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</ 
аше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</ 
о се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, сре 
ао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху не 
буче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>—  
.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црн 
с наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103 
дна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже те 
воришту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића та 
<p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан  
 <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пија 
је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у њего 
 пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да 
 но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је 
урузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Ј 
сеца његовог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није 
во једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром 
рског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и о 
се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаред 
 за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скор 
и штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у 
оћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} П 
 у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је 
 кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки гос 
сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши с 
p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, госпо 
чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кућ 
} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа н 
е лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о 
 руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све  
њаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна 
нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... не 
асти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подиг 
 чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омлади 
 сваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупниј 
>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије 
е Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истр 
а трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта вел 
<p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле ! 
>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би. 
иганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскиј 
...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb n="172" 
у пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћура 
пет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p 
ше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и 
ше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и 
ише сви.</p> <p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, о 
акује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шт 
раграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат  
— Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> < 
тинску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удес 
 хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али тр 
 срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунц 
 опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— 
идесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, н 
бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— 
Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" 
лужитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о  
н сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у споразум 
рата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо 
 знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} 
дну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати 
о“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и 
то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државн 
p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе п 
умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки  
зображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнасти 
иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: 
рајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где 
и та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то до 
м зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их пр 
 колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца  
 седам предмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он 
с је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <p 
> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења  
а!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави г 
 дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p 
ена друштва, носите фино одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, 
ље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети —  
} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се трго 
беру десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, п 
 што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ст 
тета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} А 
е.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричу 
допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним актима, а другу за то, под какв 
с, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погл 
но ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспослица !</p 
равања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подб 
="129" /> <p>Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну 
ашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим 
у главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута преко механ 
.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану 
едан од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама, белом прслук 
а Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје 
едседник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{ 
 обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог 
 назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се  
мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави  
а Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овд 
<p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком п 
лаг осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муш 
четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, кл 
 ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава 
нутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Ј 
и и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа 
 петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим покорно, в 
estone unit="*" /> <p>Сва тројица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом 
оговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, 
 и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у ка 
p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тими 
 <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.< 
на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p> 
/p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо м 
и, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Ка 
више, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> 
и што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се 
, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који 
 румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор. 
асти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још је 
о.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По н 
аме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Ј 
сету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне,  
или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу. 
ед њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је изр 
 то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено 
ри, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа о 
ју!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, команда 
лом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у ли 
 — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у  
омендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни 
а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази н 
 радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био косба 
опуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад 
с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по т 
стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки с 
та на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови кон 
и.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње 
ници, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општин 
 <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, д 
а Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућ 
/p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а  
зи на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остал 
 доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у њег 
“, дугогодишњег општинског писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допу 
а, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовима: ко 
наш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо,  
удо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по н 
меје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јо 
собу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врући 
сподин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, који се мора  
S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник  
изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никита <pb n="136" /> Видића 
<pb n="55" /> <p>Чим се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом,  
, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — сл 
поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одав 
ство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па 
ри том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је поло 
оја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и има 
урђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији  
о, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S}  
да посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити —  
="179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гомила. 
, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова м 
ше и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита ј 
пи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи мил 
м забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући р 
нији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> 
ре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се 
ранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у 
ана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати доб 
вршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распр 
м летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој,  
то чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину,  
вести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, г 
цама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кр 
 ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још пита 
е назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њ 
ду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је п 
вај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам.. 
андур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њој нигде м 
 собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи  
а никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Пони 
крве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</ 
Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15  
е штетовао што народ није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог пол 
па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мал 
акоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће  
о ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S 
с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у  
освете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, пев 
а.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док  
 он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како д 
 благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком 
 ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“... „<title>Војни Лист</title>“... „ 
ко се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="1 
по, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те враг 
, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су в 
д то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које ј 
је Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> < 
 подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори он 
 Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви  
.{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик.</p 
>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p> 
и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p 
т „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник к 
ине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрдесетим годинама, у уским чакширама, џемадану и ш 
<p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о мој 
> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36"  
 Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури у прав 
рци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима  
, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осе 
, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на зан 
Продана Жмурића и највернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, То 
па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши  
 — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} Т 
 испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише 
црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџи 
 овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</ 
ите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко.. 
/p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, ха 
ужи:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто изву 
ати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове 
ски.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим в 
атори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чу 
="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.</p> <p 
?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га не 
ласти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре 
иче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о шт 
оје ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од овог одлич 
 Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{ 
измама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се  
твован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на далеко чу 
, на премер, особито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене  
глим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата. 
 коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у ка 
томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском по 
 што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити  
ућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчад 
сну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из  
дан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’,  
ушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти  
де суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучи 
и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина минист 
тинској сали“ среске канцеларије уведен у дужност члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је  
збира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, ш 
.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Беог 
 име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! 
идим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка п 
 ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне ко 
/p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити  
а.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла  
.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поц 
ељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију?  
 поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, 
ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос 
 /> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних кола 
дло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да  
ве изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Ср 
овараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="112" /> <p>—  
/p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а једа 
Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт  
им, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачк 
 још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>24 Децембра исте 
до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли  
етан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео 
но добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на 
ам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, п 
е Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Так 
и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док с 
 Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо 
 угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продер 
на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прек 
едседниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помо 
ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па  
ћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад 
адост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једно 
мо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} 
 овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштован 
 Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим  
S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насм 
ојим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак нач 
Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће р 
 а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а о 
 позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не вер 
у.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило  
у, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно 
друзи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је ос 
м, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколик 
г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажен 
ом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важни 
рута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <p 
је родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад,  
</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; ка 
где мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраг 
у.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Изврши 
ате к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном 
Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборни 
Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> < 
перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче п 
у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих сељака, ка 
 цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господи 
} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спас 
урица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p 
обро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помал 
се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — 
лободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, 
 ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
е и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуација стра 
елики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb 
>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се н 
е, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, г 
 нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Пар 
 по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим ва 
ће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="53" /> <p>— Државни р 
неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици с 
 га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им доне 
о је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао мас 
да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које  
с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да т 
 да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића,  
Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што ј 
 Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак,  
у о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове  
ебаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандур 
тру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у о 
а свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја.. 
тре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учи 
еткаше се око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се инте 
аљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну  
ницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једн 
ић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у о 
ој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разба 
ога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и 
ољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !.. 
 ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Рис 
еговом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ра 
о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности предмета н 
наш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то 
.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кр 
кајишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о ос 
нути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</ 
сник, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два,  
додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету п 
дборника, поротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу п 
ви ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор ра 
од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром, дебелим  
 чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштова 
 узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ пре 
рипреми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Поштованој Историји...</ 
авла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није 
зекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе  
Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „У 
толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с  
псане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и л 
што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози 
же се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве  
— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије:</p> <p 
 јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну маг 
 Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а 
ом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предла 
ико дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода  
ас готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш  
н Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку.. 
су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> 
<p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе 
 својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села 
подине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он 
, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо. 
седник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>—  
 ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за  
есењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној б 
а доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем минист 
ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па  
дан пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> < 
је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конз 
, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На посл 
моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Мил 
ланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја !... 
н Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за  
Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке,  
 Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи. 
орезник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — реч 
јздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о с 
Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети 
чи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан 
> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S 
позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букач 
 савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, на 
куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</ 
ин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јас 
амукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и  
поверењем господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се в 
ској сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове кра 
је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p>  
 ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Ба 
ј прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, х 
ан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче пранг 
има.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на ч 
d="SRP18960_IV"> <head>IV.</head> <head>У власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад  
где ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту т 
с и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ре 
.</head> <head>Старачке муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толик 
head>X</head> <head>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана п 
у.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и ра 
тарост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког сто 
крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудриц 
к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо 
, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељак 
оришта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете поч 
 Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи  
лно, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаш 
а и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске кан 
ле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викн 
ивој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна в 
 натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прс 
ом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну 
љ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после прочитаног поздрава,  
смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...< 
 мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан чо 
>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пили 
у шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп  
 :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и зах 
И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави ша 
 слађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што је дана 
е данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} На 
 !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p> 
ирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени 
 народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{ 
ђоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p 
..{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима.</p> <milestone 
 ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и јо 
езе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила 
} Контролор развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а  
ђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при  
рајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о 
у људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже главу...</p> <p>— 
 што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу 
о преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти 
м до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени 
, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусн 
ара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напу 
 све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми ш 
му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и мил 
 га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по св 
во...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетане!</p> <pb n= 
, следователно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост 
нчања, добио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестрич 
олико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођи 
м морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико  
дном министарству, носећи пенсију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Ца 
ишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S}  
> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жм 
и опозициони прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а не 
p>— Па за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Бол 
ађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје  
 у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен у дужност члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а 
е прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје пре 
а и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улев 
јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се с 
{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бед 
ост, постојанство, послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p> 
ше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би 
 и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди,  
 плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n= 
волоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово пра 
 и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропа 
 красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто годи 
и посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Раз 
тични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пр 
опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S} Све му  
асамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тројица  
сет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о 
 тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај. 
 „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па д 
ојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте 
 закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је 
..{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — упит 
" /> Татомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну дв 
мир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о с 
Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарств 
оје ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то је 
депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сано 
екарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Татомир.</p> <p>— 
, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка... 
!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га ј 
ије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно до 
 но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — поглед 
нути чарку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, поди 
 прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ о 
 о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, господи 
механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам 
<p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Ниј 
де, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти  
узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а  
исао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! —  
 све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а како је  
ла сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јаст 
 бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у до 
ибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи 
— запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија  
чала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио  
 воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га 
Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг 
стала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о дев 
послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7" /> <p>Остала чеља 
> <pb n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и ра 
едем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата. 
истарство</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не 
е</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb n="126" /> 
потпише неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Ники 
 па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ај 
а пропису.{S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста М 
"83" /> потписаше неписмене одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића да 
ликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако 
нти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрава, 
собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница 
и преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p 
 ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељ 
а.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш 
сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, 
еравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А  
</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n= 
ори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан младић с је 
ници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошиц 
ђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p> 
ца?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, на 
пка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и напи 
е вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Б 
 богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>—  
а, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S}  
виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомир 
мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило. 
 хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори вр 
 дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, 
Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејах 
тиште песницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаш 
елику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна гос 
, народе!...{S} Овамо, овамо!...</p> <p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p 
н руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању 
 господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име  
/p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све 
хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло н 
 више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети ка 
ланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’,  
— рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Сто 
ма, већ двадесет година његово поверење уживам...{S} Радујем се данас...{S} И није шала...{S} Н 
ћи даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да  
а у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувај 
!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчкано 
 бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S}  
вади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друг 
музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, би 
мајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено ј 
02" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по 
 свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Л 
ског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости д 
 <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — зах 
 члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, ко 
старачка посла — тихо прозбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му  
о га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле пога 
.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> 
мо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, којо 
оља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, зла 
нео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изв 
е оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео  
Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој п 
и дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо!  
 !{S} Леле !</p> <p>Пукоше две прангије узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>—  
>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — в 
.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу пр 
/p> <pb n="53" /> <p>— Државни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо 
— Ура!{S} Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар наименовао је министарство од осведоч 
у вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Живел 
Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му ша 
>— Посланик...{S} Продан...{S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коња 
 по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу он 
 додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мно 
ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p> 
ајугледнијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35  
Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петровић“, али како 
трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде за 
>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта м 
дара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа н 
м, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па продужи:</ 
је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је сво 
.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд п 
ња.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не ти 
из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се посланик помоли у  
атуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, до 
ут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајд 
м преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву з 
аку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p>  
’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце в 
убару, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није пов 
бере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је 
е Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му 
ларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лаз 
а се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу,  
ди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну. 
зад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће  
> <p>— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира 
/p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p>  
зницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр.. 
акширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, д 
бу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>За тренутак 
ах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остав 
S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p> 
 Јесам — рече ћата...</p> <p>Председник узе табак, те потписа: председник општинског суда: „Кић 
о; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> < 
а уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо  
ико танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспуст 
 брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p 
есто.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори 
 није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и  
/p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S}  
>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај 
 је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, 
бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га  
...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Ј 
су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњ 
 па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, о 
 учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и  
 а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те 
<p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S 
 Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p> 
н Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сељак упречио молбеницу за  
тровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим  
..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} 
обе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Ко 
 од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} На 
! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једн 
чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те с 
чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На п 
 — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — вик 
ном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње  
 назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик зб 
 она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, з 
>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А  
 <p>Пали су тирани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био 
, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p 
ају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истел 
 њих нема...{S} Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи 
а осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Де 
ок дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник 
том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и 
ој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих тројица у сел 
="SRP18960_VII"> <head>VII</head> <head>Ук</head> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, доју 
 знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вре 
игару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака. 
т к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће  
а, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса удала ј 
> <p>— Ју&gt; ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, ниј 
 година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} С 
..</p> <p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју&gt; ју!... па и то питате!{S 
е општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси 
чланови странке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, те 
 шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено  
ржавни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа 
ште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насм 
еде на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој М 
ичам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи  
кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо 
 га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда 
аћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здрав 
и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је нашао такво гост 
лим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до  
 друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— Го 
са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— 
{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и 
ено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је н 
ред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се мно 
 — викну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважни 
 Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком  
шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од ре 
анину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та с 
 у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин 
текао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали 
та.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на д 
н — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме? 
„Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крс 
појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, 
 а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим  
држава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с  
, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо нам 
Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да 
 како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се 
слонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на б 
<p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад 
сланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на 
сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84"  
вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну 
знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа  
не, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спас 
сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви н 
ите, ју’, ју’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — ша 
жи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, све 
 <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де д 
 вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, и 
чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, 
што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!< 
! — викну Жеравица.</p> <p>— Цркни !{S} Умукни !{S} Леле !</p> <p>Пукоше две прангије узастопце 
— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{S} Умукни! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Прод 
а ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премун 
Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати 
 да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} К 
 а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.< 
дур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа 
— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он значајно — г 
 ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>К 
 крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говор 
— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само  
е пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, 
посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на 
а срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Мож 
ај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, зап 
иви капу председник и показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ 
е се кућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туца 
и.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрв 
пред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред  
уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мо 
ожићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас 
 примети извршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? 
То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: 
(коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали  
<p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} 
’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да с 
ницама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p> 
меју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничин 
ладајућег господара, просветитеља Саве, уоквирени декрети капетана Жеравице, <pb n="37" /> сабљ 
толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с 
 до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — п 
 да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— Па Миле 
сти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.< 
ш по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој партији највише симпатишем, и знам, бр 
дана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш на 
{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>—  
pb n="114" /> <p>— По чему то, чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мој 
е то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије  
с су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — 
 га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим  
жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето  
шље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...</p> <p>— Па Б 
p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="1 
не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — с 
Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећ 
, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не с 
<p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну  
="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракн 
p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S 
 <p>— Тражи ли, относно... реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би би 
а.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра с 
господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи колаче.</p> <p>— Четири разред 
Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми ј 
ојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је п 
е нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изгово 
им вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник  
м.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — в 
 два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционар 
ћи пенсију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка  
скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником.</p> <p>Продан Жмурић 
у и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учини 
кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек 
е.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народ 
тури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, го 
 дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабране  
ружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народног посланика, г 
ичнију индивидију ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу на много 
!{S} Ово су политички преступници...{S} Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња п 
изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у бе 
>— Да чујемо! — рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну молбу..</p> <p>— Чујмо! — рече Продан.< 
.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан  
име Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиж 
тваку узлармали пандури.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско место, па чека г. послан 
новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навик 
чешће похађа среску канцеларију: издаје упуства капетану, разбира за кретање опозиције, прима м 
Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S}  
се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по ср 
а „чаршиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти  
— рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S}  
ићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа кап 
ца тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, 
авио је...</p> <p>— Ура!{S} Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар наименовао је минис 
ља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да би 
о Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера  
и је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — 
и, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један човек у поабаном летње 
ве прангије узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и пад 
е једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то б 
} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климн 
лум, тулумима — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! живело „туцинданско министарство“.</p> <p>— Пали ! 
 <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пр 
насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — вик 
вишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар 
и и вреде — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и се 
џић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много  
то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете.. 
 /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Прод 
? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викн 
уцинданско министарство“ <pb n="162" /> урадити.{S} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{ 
је заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набављ 
="*" /> <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, 
 затварању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки 
ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> <p>Председник скочи, погледа на сва три пр 
и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу  
и ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један човек у 
/p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — 
је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S}  
леница, човек у четрдесетим годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с ле 
а Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стол 
седник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{S} 
 суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучиња 
а да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се н 
е на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у госп 
им актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно в 
ном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам 
ници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звез 
7" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о  
е цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад 
д прозором непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он  
} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем. 
p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, в 
церекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече капетаница 
ља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима  
...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да к 
есе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, госп 
<p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама 
а Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S 
оравити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то  
довечан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} О 
ше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге < 
ану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, 
лице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива наси 
 контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујем 
а веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од 
аста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p> 
ирска <pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— С 
гледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчеп 
pb n="48" /> Татомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку,  
н узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за 
S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећни 
и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зор 
Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде! 
на мануфактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми 
аде сувременом напретку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> 
љаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с  
Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже ча 
 кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Про 
 /> услони се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разгово 
 средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна 
о, као човек данашње владајуће површине устајем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугуј 
 /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џанг 
едлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, ал 
 не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вуле 
— вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: н 
ра капетан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигар 
а премер, не устрашими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хоћемо одушевљених приврженика, који ће неу 
сти га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно засту 
 капетан утирући чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</ 
милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> <p>— Одушевљени, на премер, не устрашим 
Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за  
>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} 
!...</p> <p>— Одушевљени, на премер, не устрашими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хоћемо одушевљен 
 опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је 
е председниче, — стаде служитељ мирно и устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом 
:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта очима:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Ш 
b n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и 
оме букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Дец 
ослушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ј 
сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо 
 скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама бла 
роводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим 
рата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изр 
уна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, 
те.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се раз 
, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд 
 ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господи 
звади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па  
ас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относн 
човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с  
ени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом с 
, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу 
подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а  
 код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бит 
p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} С 
ом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста 
јвећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да м 
скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S 
ди, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и н 
 реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена пи 
 бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мисли 
е ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прс 
да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то 
 јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што 
 на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује  
{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било оно 
м те, Цајо, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обу 
 у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кико 
симо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад с 
{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано зву 
, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека ј 
ила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белеги 
p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе 
е него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И циц 
 И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> 
итељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чу 
што ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани п 
S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он  
 у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, П 
рикаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жен 
Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетани 
"131" /> <p>Капетаница скочи :</p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се 
ећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја с 
p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у ап 
 је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Ц 
и...{S} Таква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — в 
— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S 
>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.< 
 Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојад 
 Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију,  
} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Ситуација  
обро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али. 
— што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Мор 
 госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали.. 
 Пукни!{S} Умукни! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>С 
} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га  
 већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом пр 
брисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, от 
 и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p> < 
м је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа 
чити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — 
а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, 
S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отв 
е не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема ов 
х што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — примети Никит — али н 
.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се и 
а, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p 
 смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи колаче.</p> <p>— 
.</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до са 
/p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавр 
помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и 
застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p>  
ежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли  
а апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општинск 
сти грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кличем:{S} Живело „туцинданско м 
аше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како к 
тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар и с 
сланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозо 
ра ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигур 
а вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим,  
Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опшир 
се — прекиде посланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице  
ио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци,  
дио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори били, колико је оти 
трдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, клим 
за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она,  
ебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете пре 
сти ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну  
дслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S}  
лим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену де 
 /> <p>Дете ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек 
 стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до на 
д црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, 
е, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Поб 
томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и до 
е перја...{S} И, господине министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало по 
адзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господи 
:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један гла 
: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— 
 /> <p>— Добар дан! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пружи столицу председнику, п 
Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овци.</p> <p>— На кол 
p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе  
е министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају Га 
 ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је:  
 овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметова, одборника, поротника, замењеник 
 су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграци 
"84" /> да опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи 
о глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, 
е, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у ш 
воју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеж 
p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на  
} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из преда 
 и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих св 
ком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну председник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздр 
’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’ 
га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин капетане  
 својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје со 
</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> < 
лице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу 
је; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој  
p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако т 
аљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближ 
нски чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, 
 акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово П 
честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Он 
о: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{ 
ове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном,  
а, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, д 
ли скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о  
ћа, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да н 
.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж 
ше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, 
м сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе. 
ним панталонама, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, с 
} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви з 
n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S}  
да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точков 
Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точков 
век, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у споразуму с господом и првим људи 
од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се 
>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</p> <pb n="56" />  
: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> < 
знети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа 
ј — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{ 
ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S}  
овек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина м 
 „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— У 
к, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преоб 
. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислит 
јица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p> <pb  
скречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече  
размачу пером преко хартије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш 
 обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p>  
о, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — р 
ића размачу пером преко хартије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Сл 
ашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да  
ура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како,  
обитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу уве 
} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјур 
/p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <p 
ите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он сед 
арен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед 
ела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељ 
 ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, сед 
тнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон з 
и!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — о 
та:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p 
 желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он 
о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачк 
егорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p 
које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, 
кргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни рез 
додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — 
ј отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом 
и, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! 
кикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо 
обро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> < 
у к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си  
а прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p 
... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Сед 
 и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни 
{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима 
ије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску у 
 Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полици 
ј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и поглед 
е Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прич 
S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојс 
> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у сво 
е.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивајући час у горњ 
т, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p 
 у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У 
а сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p 
ђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} 
у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст,  
>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће ре 
та ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми ново перо и погледа председнику у очи 
о!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: госпо 
{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше дру 
 <p>— На спасеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> 
сподин капетане!</p> <pb n="19" /> <p>— Хвала!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S}  
ан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И 
о апетиту господина посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи сам 
 један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели 
.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумира 
певаше „многаја“, па појашише.</p> <p>— Хвала!{S} Срећан пут!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило в 
ма на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог  
декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... обј 
а ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте,  
’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, жив 
ови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе 
о сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе л 
ик, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а  
не, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни  
лаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика по неки пут загребе шапама, 
, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако  
никовицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S}  
онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се 
окота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање,  
орезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!... 
и у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеј 
заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кија 
ше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха 
ољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — За 
о и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на  
колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, сл 
г нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово ј 
амо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблаго 
... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, 
Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли ру 
 у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, да 
.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — ре 
глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да т 
криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запа 
..{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништ 
 и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један  
шитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и расприч 
намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S}  
> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није с 
две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш 
е почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослобод 
анас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа  
оп нит’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким с 
Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан 
 но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта  
ољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не тр 
не због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — пром 
ад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин 
воја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчин 
 И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! 
у и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете у 
којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество 
е нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу  
тајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} А 
ју.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у ку 
 конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та д 
и шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан... 
58" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S 
 ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било 
е не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мо 
 неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачн 
и једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и јо 
есени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосн 
 устрашими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хоћемо одушевљених приврженика, који ће неустрашимо...{ 
ије!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум! 
љени, на премер, не устрашими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хоћемо одушевљених приврженика, који 
— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важни 
одиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> < 
оста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S}  
ите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и у 
оји усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече капетаница.</p> <p>— Продужи,  
.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> <p>Председн 
си л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га ру 
е спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше  
и Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам 
 <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ? 
а и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без 
ш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, б 
ко и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из 
а говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта  
јете...</p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</ 
да кажем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, нек 
но — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p 
ревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците  
, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин предсе 
е склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим ва 
. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му  
линаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у 
н Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не зна 
p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска и 
>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече 
 као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јавља 
{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> 
оре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све т 
укама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима своје с 
аписао је седамнаест тужаба против попа Хрисантија: осам конзисторији а девет министру просвете 
 свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметова, одборника, пор 
о га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’  
 сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић, свештеник криворечки, никако не мир 
ког за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стоја 
Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, ка 
 и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој маг 
 њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију 
ас из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да раз 
е...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакл 
} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из 
ом разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те ј 
ше се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашево 
е, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и З 
ани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако  
> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом,  
ји заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type="ch 
ева погледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи 
ао председника криворечке општине...{S} Хтео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозб 
 Послови су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p 
дао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се к 
ли су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скрив 
 народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било сил 
едају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type="chapter" x 
 је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у 
ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам. 
г геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке  
има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет кри 
е — рапортира биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један  
> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли 
нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће р 
ио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S}  
 какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) —  
одан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га вар 
 он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <p 
} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у пре 
олели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овај 
ју, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, зас 
, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског пи 
 ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посл 
олим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оно 
а теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и  
еш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затв 
оље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, молим го 
фер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p> 
 сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану,  
унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и  
 за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S 
, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умир 
За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: 
аш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: м 
ца и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! 
{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="15 
егде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код 
удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све минис 
вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој д 
 пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин минист 
 то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецај 
стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S 
 шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p>— Цркни !{S} Умук 
соје Жеравица јекну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стаје 
 капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: 
и :{S} Поштована <pb n="137" /> госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је т 
ки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку  
ођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким кру 
читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — д 
аника из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду 
згледајући околину.</p> <p>— Природа је цар васељене — рече посланик, сећајући се да је тако не 
, чантра од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>—  
је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и  
отегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мо 
 бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, 
, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића 
јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо  
м.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календ 
ибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по п 
 Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викн 
ства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и на поносн 
 преко крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отвори 
х дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Г 
 механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко с 
мурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко 
</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе 
 Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и 
а а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све  
које речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштоф 
ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} 
Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и  
вако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и показ 
лају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара 
м ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у 
 пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетаница скочи :</ 
p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ ч 
али набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око  
кргутну зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем о 
 шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да 
ко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчин 
 ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост 
 као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Относно... страшн 
ут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, 
ска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} По 
велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата  
дник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пош 
уљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени? 
 играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите о 
 блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од  
тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит, прокл 
ачима све сем Татомира, посланик запали цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, 
S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Не 
сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је 
онеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> 
ицом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> <p>— Рогове у глав 
p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p> <p>— Што? </p> < 
спођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком. 
жо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зај 
ра“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови почели с 
ком носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на  
и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових б 
.</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило г 
тва?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>—  
е послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивајући ча 
 раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што 
 се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — пр 
аш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p 
 ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} 
. познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а С 
вче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да  
и старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n=" 
, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу! 
е општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџи 
маче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар  
> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском 
еро к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прек 
та!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на двојиц 
} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја, што велите — рекоше „с 
а, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је с 
а — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У ко 
где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може  
ре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И зна 
.</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Поб 
p>— Пиши: господину министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч 
оде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа де 
ом мишицом...</p> <pb n="68" /> <p>Пред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пиш 
ном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупа 
на попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S}  
дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу 
уд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{S} Умукни! — стиште песницу : — Ухват 
Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p>— Цркни !{S} Умукни !{S} Леле !</p> <p>Пукоше две прангиј 
еве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек н 
ац у седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој за 
те и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ није смео  
еп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се пр 
ушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{ 
овом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови 
и двојицу пандура из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S 
ој преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то с 
вице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посла 
о!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтит 
 наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану  
бичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог,  
p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S}  
Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, 
ично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу постављену јагњећином, накриви астраган шуба 
урећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш 
вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилов 
сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p> 
n="20" /> Продан. — Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> 
трпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — в 
иче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим по 
 у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије з 
 и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она су 
и се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На  
ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, м 
он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је  
танских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама 
им војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинс 
, човек у четрдесетим годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стр 
 Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, слу 
 питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p 
 судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо  
чи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на гла 
Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На н 
ојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром, дебелим сребрним  
 Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кл 
икит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије л 
а небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’п 
 два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{ 
ом фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше дува 
реплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче 
научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада  
{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па са 
плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана 
ад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, 
е прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... 
ао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни  
 или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пу 
двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том 
 зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико  
које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> 
 једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром,  
ме да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — 
а...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и п 
и по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> 
око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о 
рознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S}  
Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми ново перо и погледа предсе 
ари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола... 
паве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли! 
и врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну то 
 капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан  
ажи се — заповеди председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањи 
нији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једно 
цу председнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ 
исмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тро 
даше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас! 
и, шеткаше се око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се  
 председниче, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако бил 
обар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Б 
ти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.< 
ас!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n=" 
лу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајин 
им, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они  
> <milestone unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S 
.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p> 
ући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и об 
у војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учи 
дељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, господин 
ника, Спасоја Жеравице <pb n="33" />, у част доласка народног посланика, Продана Жмурића са ску 
лико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошл 
 то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p 
оротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> 
сматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупач 
еди за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору св 
ичким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мас 
та Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопу 
одврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне. 
акидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она 
 <p>— Спасо! — показа капетаница празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та 
оцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, кој 
</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша 
Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Прод 
<p>Сви заћуташе.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет  
} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли  
оњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева 
p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем 
рник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан 
</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе пр 
годио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p>— Кад  
’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије 
тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта  
олико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране,  
— било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шт 
очише и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових 
та, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се  
танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је 
ану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које  
твари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици исле 
ства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Кић 
кова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Б 
/p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад 
ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам  
глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, 
ли... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу  
ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пер 
пречио молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жму 
аје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди 
у оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано! 
ашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и о 
петане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсени 
нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчи 
чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам л 
један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим послед 
 относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у с 
деница меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> 
едан уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило с 
еће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота  
леграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и ве 
 ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но и 
ви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</ 
/p> <p>Председник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p>  
рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p 
 су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p> 
 шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Поно 
 прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} 
 — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душ 
 та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p>  
пада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозор 
— узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!... 
е седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Ка 
ни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разл 
к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени с 
неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима св 
д!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине...  
ни, предузимљиви — рече капетан утирући чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести г 
еди бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта св 
Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на  
н Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, зд 
ам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти уд 
 се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице!  
јући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чош 
} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би он 
донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} 
 његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.< 
у чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У 
пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се 
ића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „прип 
лучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће ре 
 он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва  
дине њихове.</p> <pb n="7" /> <p>Остала чељад слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спа 
 те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су сво 
гли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе  
и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачк 
слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </d 
, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па не 
 видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Св 
је у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а к 
{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, б 
 су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; 
S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није род 
те рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њем 
м најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље 
 и посланик.</p> <pb n="114" /> <p>— По чему то, чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих 
виња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка виш 
 се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све од 
пштини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p>  
 ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жесто 
 дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим с 
да за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Т 
 у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и присло 
 и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се шт 
>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} Она је род свима 
и мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави 
к и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписива 
 — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="179" />  
младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се зг 
 Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине <pb n="133" /> и Посланиче наше отаџбине 
ју шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, е 
рав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, тр 
 однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том  
за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} 
ла, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у ка 
ј — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаес 
ита капетаница, нудећи колаче.</p> <p>— Четири разреда основне и ратарницу — одговори ћата и по 
.{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла,  
 поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— 
ерзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <pb n="26"  
а се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лу 
приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их наместише за с 
ок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, дец 
т Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао  
е.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрдесетим годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљ 
езета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну к 
>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачк 
уш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у  
p>— Чешњејшој Конзисторији.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши 
римети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Чешњејшој Конзисторији.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, н 
" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу: 
ет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, п 
/p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парч 
 Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је с 
ије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стај 
шинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без пома 
је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крс 
 и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> 
 стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим ро 
 Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром, дебелим сребрним ланцем <pb  
ком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном о 
е но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу постављену јагњећином, накриви астраг 
е чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> < 
порану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из 
у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просвети 
ећ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима м 
b n="150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" />  
у под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столиц 
ајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу 
е и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже  
> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељ 
рачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она,  
 капетана.</p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече к 
у оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна годи 
ће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — под 
о! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и исп 
у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме.. 
p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Сп 
позитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи на министра у 
 вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>—  
ат — рече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Ко 
е од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> 
ик.</p> <pb n="114" /> <p>— По чему то, чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о —  
родан и капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— 
 — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> < 
нице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> 
 ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко 
реди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> < 
це — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> 
ло.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на пете 
 до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме.. 
а чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаж 
петаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше 
 ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.< 
е положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и  
клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S 
.</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се  
ича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се  
и камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и ку 
још много штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли  
Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољст 
и опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, в 
ојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излаз 
 — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{ 
љат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, за 
на све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта  
 си од велико расположење не знајем што чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну оке 
чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карт 
иш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогм 
 ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени  
 Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у 
и на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступ 
дин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку  
м’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осмехну:</p> <p>— П 
ба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и кажњава, 
: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има:  
а је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом св 
тлије, трговци, <pb n="171" /> радници, чиновници и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом  
, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S 
г да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, а 
дајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за за 
 — викну гомила.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби 
ставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} 
старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе  
еме, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још в 
рно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао 
де печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n="186" / 
ник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и муч 
нас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — 
тници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се н 
?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми  
 још неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави 
ик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозо 
 се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, гос 
едно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из 
ларници, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсто 
удима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>—  
 зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потпис 
.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог председник 
љени писар. који после презимена навезе читаво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као практика 
н, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића  
петан!{S} Начелник срески!{S} Старешина читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он запове 
b n="65" /> пусник, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође  
ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи 
урић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ов 
де око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа,  
да дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и иг 
све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањем полезних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капе 
 кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала 
а видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелнику среза...{S} Председник министарског 
у, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А к 
Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекр 
’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се  
tone unit="*" /> <p>Њих тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живел 
овом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То 
јадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисл 
е, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од к 
 Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си б 
акуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с п 
b n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.< 
 Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p>  
мо Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и  
тити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаниц 
} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега  
а и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од 
b n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене. 
и из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
и из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће 
чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије:  
 Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p 
олованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају. 
и једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаме 
м шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је о 
т остаје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} 
.</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у 
цу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у ме 
 Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и куку 
том.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о ч 
ању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, с 
ћаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше  
d>VII</head> <head>Ук</head> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од  
{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу 
{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу 
Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је,  
реко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми ко 
нас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Ст 
а један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Дух 
се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:< 
зналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, нити мирује.{S} С чибук 
 па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годинама, дуга рас 
н само слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’ 
ирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На 
не стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружи 
ана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас с 
зи Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> < 
 <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу: 
азара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чив 
Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} 
су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Ж 
борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем и 
ли“ среске канцеларије уведен у дужност члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ пресед 
ма и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним  
зда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p 
ф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, који се мора задовољит 
лија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклонише се исп 
> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти  
S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави 
арод је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, отн 
прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, ра 
е дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрдесетим годинама, у уским чакширама, џемада 
 народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје тан 
у му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посл 
ије ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и неколико година, сниска раста, сув,  
глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мрша 
но, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало... 
 помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклон 
џија: </p> <p>— Ту <pb n="178" /> треба човек варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кез 
 Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после ду 
о... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о 
резник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера 
} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине,  
.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к 
во се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво ве 
ла у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гу 
ој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико  
но.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n 
да због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести из  
— рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S}  
подин Проко, на премер, као међународни човек, што међу народом живите, знате колика потреба за 
ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</ 
 окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика. 
, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде 
о :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури  
а, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} П 
ота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здруж 
данско министарство</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта б 
клији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, 
ега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи 
њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је  
ју.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи о 
S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог ју 
илује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</ 
н.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она посланику.</p> < 
 /> <p>— Шта мислите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S 
/p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље  
S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, с 
побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем... то јест.. о 
> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе.. 
ло.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, но 
а се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, 
икит Видић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим и 
ош младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, 
икић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па да сву Србију преби 
е! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам  
ело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже  
 крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — И 
 иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Д 
седа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љут 
имо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски тере 
углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов 
напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова 
есма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом 
/p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{ 
 тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром, дебелим ср 
} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме  
у: шареним панталонама, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у к 
главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам г 
лужбе.{S} О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револв 
и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце из 
ји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни по 
 каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с ло 
заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ов 
пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, сл 
а и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца пут 
 народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тиран 
, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима). 
бновио и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чув 
личну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и  
ени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије ти 
вај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони.. 
ован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на далеко чуве 
в ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о з 
 остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за 
 Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће ба 
ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Н 
: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребац 
{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S}  
лом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је 
ди ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му ч 
кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, вид 
мо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али т 
аке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништ 
а ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p>  
. пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чу 
ачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И 
ји?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уб 
 је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива  
ако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quot 
<p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно  
ста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на  
још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ у 
каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, 
.{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво,  
— покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у  
 изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се 
“... „Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику  
, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ов 
/p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко г 
слушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једил 
 ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— 
. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и о 
..{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан Спа 
 <p>— Обренија!</p> <pb n="187" /> <p>— Чујем, девере!</p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>—  
да га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’ 
ротив попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици 
ле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продер 
... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни с 
у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у  
говарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупш 
 беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> <p>— 
 није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо  
ло око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мо 
вну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да по 
мо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то  
а речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контр 
о реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта 
 обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаниц 
ло ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, 
— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну молбу 
лог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше ост 
/p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p 
игну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— 
, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласко 
крену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш 
а посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</ 
/p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он  
p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Седите! х 
вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се д 
је ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да ме са 
ова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо. 
народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мој 
ика, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се  
имо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко брк 
газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо !</p> <pb n="176" /> <p>— Народе!{S} Ми немамо во 
ете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>—  
ј који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао кап 
..{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима К 
! — рече Продан.</p> <pb n="41" /> <p>— Чујмо! — рекоше остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну 
p>— Чујмо газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо !</p> <pb n="176" /> <p>— Народе!{S} Ми 
ћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба? 
 ...“</l> </quote> <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо !</ 
> <p>— Управо... једну молбу..</p> <p>— Чујмо! — рече Продан.</p> <pb n="41" /> <p>— Чујмо! — р 
кну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан прит 
’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руко 
’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди  
{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на п 
ста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу  
о увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог  
ем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Б 
чеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће нек 
а, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па  
>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влаж 
 причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорил 
добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за зд 
есе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Ов 
ема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине минист 
пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S 
 он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни њих нема...{S} Па толика наша  
емо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како 
ве редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви н 
и онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Милик 
и Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро!  
н весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — по 
чином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послуш 
еко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Т 
тку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо  
е, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погл 
 посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаница.</p> 
председниче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнераја...{S}  
/p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше 
а и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здрављ 
онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила 
тем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама 
е ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио с 
борише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S 
би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и  
лим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући  
Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћу 
да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: 
вни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац. 
 на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га мла 
Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну ке 
тари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој 
кочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та и 
 он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић  
— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скор 
етрдесетим годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога П 
{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се 
Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мо 
и да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18960_ 
Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— 
му би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, 
ика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n="128" /> <p>— Ет 
званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише 
 сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, с 
 Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на 
тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћ 
озор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у 
ву, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{ 
штено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зуби 
етовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око 
и за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо 
па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода  
подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио 
 за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старос 
 је то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и ш 
Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи 
вуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за 
леда кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и он 
 слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колик 
о би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе б 
то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без ме 
 сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да 
уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештен 
вик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мисле 
 се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо.. 
зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, с 
о, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“ 
 за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је ми 
окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвеног бланка, сл 
ана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети  
 па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се г 
 на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган ј 
гледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе. 
каза бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју р 
 реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он 
 Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат,  
е, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окре 
еко доба председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је  
ек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њи 
ледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо  
олико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у  
тну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако 
ватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : 
ган шубару, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Ниј 
аред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одма 
вам...{S} Радујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да 
 Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек ис 
 Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше чита 
њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу поди 
их и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о 
Стојадинова мајка, погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кр 
 све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— П 
ију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бат 
лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, 
е и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозорче:</p> <p>— 
— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи 
жи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је доб 
оспо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе чита 
..{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акт 
ну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући и 
а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама  
 смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече 
лужитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> < 
господина посланика по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекну 
, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, го 
талом, относно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> <p>— 
ствена природа!{S} Божанствена природа! шапће капетаница, разгледајући околину.</p> <p>— Природ 
а да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели 
а свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} 
е ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И 
у чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не призна 
 живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја ра 
очеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, нам 
лони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Ј 
анча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — река 
нуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној  
, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би  
 те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама, белом прслуку и чошном фермену.{S} 
јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним вој 
де из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси 
, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна  
верљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, пову 
аопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S}  
гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ра 
д је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски обр 
ојављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p> 
ити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, 
жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвен 
>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разгов 
није Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p 
имарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропу 
</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрнд 
зео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а од 
ци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <p 
жим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики др 
пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месеч 
дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> т 
столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише 
, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p 
е „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, разб 
слује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што гов 
p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивајући час у горњем, час  
ка, донеше на два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш 
атуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове 
 из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је 
 није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у 
у, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S 
цинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Де 
 посланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја  
ководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предв 
и држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм 
 плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> <pb n="170" /> <p>—  
петан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни 
тан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове стран 
паса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему л 
Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како  
 веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p>  
 Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано.. 
а Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас. 
о и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n="43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о 
о извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није мо 
У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздравише се обојица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећа 
знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да при 
ико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>—  
м букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница празне 
 нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Мил 
аношћу својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му ј 
 овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитиват 
оне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљун 
дри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и н 
ледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвеног бл 
ипеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S 
, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Чове 
 у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу,  
ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима. 
е и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти,  
еђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине,  
Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндар 
 руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Ситуација страних 
годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Ње 
 се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде и п 
ала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се 
 од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удосто 
 је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, о 
та ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb  
двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Б 
езива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор В 
</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се рас 
 јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцим 
66" /> Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капета 
.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту 
онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се 
о је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не одго 
питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи колаче.</p> <p>— Четир 
је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу затворена, је 
...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао 
доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем министер 
е препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између мене  
писмене одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам 
ој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна вод 
ију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати  
ква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија 
е, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учите 
 по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А о 
 налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у ла 
калиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{ 
 ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један ста 
вај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захо 
д јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p> 
ар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је поставље 
ли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје 
гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, молимо — 
ћ... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лев 
ћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојси 
нђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама. 
штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у к 
сом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} О 
 љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од ме 
</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџ 
ове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе напр 
ром, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој 
ужавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успре 
 руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Ни 
е и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.< 
 тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, моли 
абезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је 
р и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог  
о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, 
дин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада 
ара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S}  
н овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје ср 
ко <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек ш 
да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здра 
е, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким пост 
ј значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко брков 
 навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? 
зврпољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред! 
 Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, о 
к се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја б 
че утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p>  
а одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад  
ва, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом,  
аголасто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb  
како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити  
о и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о  
"93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом ми 
тну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтев 
аде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га п 
анствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласко 
се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам та 
од од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило 
{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но  
а чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије  
г с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и изб 
е обојица.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај,  
оспођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жера 
молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изво 
аше жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисн 
бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — в 
ала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о  
би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, б 
 па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке 
аш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на  
 да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p> 
 у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваља 
 живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан 
шао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г.  
} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам забо 
хтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на  
оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, кака 
ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитла 
, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан 
дјурише.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате 
— Шта мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она посланику.</p> <p>— Немојт 
 начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају 
а варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа 
и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам мес 
 рођаци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни г 
ћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не см 
 Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам 
 па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што 
— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите 
рацијом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — практиканат !...</p> <p>Од тада није изб 
 сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу  
 већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} 
отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разго 
стављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на 
зом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас ож 
} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат 
0" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја... 
ловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове ср 
 Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане,  
твори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, ш 
ера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразл 
<pb n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најре 
>— Умукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— М 
уд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње,  
он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркв 
толико — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, таква сикирација!..</p> <p>— Доиста, относ 
 Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам госпо 
 одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— 
ала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо,  
боко се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом 
са газда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} 
то кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да  
седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Ка 
 Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај 
ишта, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог з 
<p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачк 
> <p>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и до 
м, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти ми 
 општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па  
и, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да 
и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми јо 
трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади 
диже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове сед 
а, господине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан 
и на министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и наниш 
о њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, 
Ништа — погледа оно у учитеља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, с 
о бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ј 
а механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, мол 
нама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чуј 
удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Б 
е за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила 
редседника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам ва 
азговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништ 
ата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — ок 
ило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} 
 ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита  
ици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом 
иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прег 
ргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на прем 
ћа се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капе 
ану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој с 
p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи об 
ору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — реч 
и, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између п 
е, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, 
н Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> < 
> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је 
 како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и ког 
ану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима  
 сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... 
д кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним ју 
вака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добр 
апетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у ап 
дужи капетан.</p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, ш 
олила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>—  
и опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, тр 
 у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарство“ <pb n="162" /> ур 
удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао свој 
 велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>—  
бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беш 
, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му 
ограду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошур 
од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рука 
{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p 
ичај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи 
ан букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против по 
151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик  
ма русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је 
ујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће  
ска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси,  
ас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу ш 
ла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекош 
аздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити 
у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем  
нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће 
 Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево 
 столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p 
на Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> < 
рдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у рас 
— одговори Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и про 
’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, 
 /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио 
 од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је  
 шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p>  
да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар нав 
ече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припр 
в партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина... 
 се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствар 
ам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, хукну, обр 
, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана  
диже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је?</p> < 
p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти  
о закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо м 
ша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чарши 
 шурује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала;  
 зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} 
 о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, б 
кињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнул 
м, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља!  
 Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и о 
им и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на  
ни нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње,  
а погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p>  
 се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и зак 
еротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути 
ричала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога  
к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у в 
лиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест 
први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и т 
ана, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, 
ка врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутва 
ао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан ј 
ском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског д 
ћа !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног  
ојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су господин В 
 и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чуј 
гу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крс 
и...{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи о 
а посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања 
м из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта он 
p> <pb n="7" /> <p>Остала чељад слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео н 
творише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи 
.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас 
’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, ва 
и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју 
ти — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у 
...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ  
густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, то 
 у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен 
амиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одго 
 око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, ни 
 госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... из 
ap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Петра К. Танасковића - 2275 </p> <p>1896</p> 
, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <mileston 
 торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојади 
у, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео п 
воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрен 
 Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на 
ивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ п 
гу службену ситнеж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић на 
забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, п 
 ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се  
 за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механу,  
n="26" /> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у вод 
, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жм 
ића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно в 
нији једномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. 
p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја, што велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане 
не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{ 
ају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па,  
неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p 
</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p 
тог истог господина министра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но 
а се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром 
ју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљи 
кији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} 
 чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије ра 
Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и минист 
у, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „ 
ог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у  
еченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извад 
 зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не 
 — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасоју Жерави 
ему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p 
рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И јо 
</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Ж 
 из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству 
 „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће  
ремер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књи 
жавној служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна в 
икит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} 
роко, на премер, као међународни човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева,  
м каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди н 
важене тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта,  
оче раздавати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их 
је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и што ка 
ли (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши 
А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...< 
че он и осети неко особито задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама  
 клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Мо 
> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Кап 
мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, бр 
одо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Милики 
његових укућана, исказа особиту радост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глав 
јном остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и пош 
у, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Д 
 мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом 
ст дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја,  
p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанств 
 - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, зн 
— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p 
очивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред с 
 да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не п 
тавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’,  
?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— 
му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p>  
смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ?  
{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица пр 
 Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је о 
и ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — изб 
ви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог к 
сто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чаш 
, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди 
, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа н 
о, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече  
И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви  
 кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’х 
p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кан 
тојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да  
>— Доста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише  
јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ 
а кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, ал 
ју и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли 
о, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не веру 
:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па,  
Уживај... — одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио 
у и показа среску канцеларију.</p> <p>— Што? </p> <p>— Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Н 
 јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога...  
 глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљив 
 и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта очима:</p> <p>— П 
е...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради кол 
није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадин 
 нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...< 
покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Једа 
м да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и 
пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишава 
ајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару ! 
Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влад 
’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S 
 ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S 
ренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се к 
тинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по њего 
и између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мара 
и: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин минис 
екиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p 
н млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо 
се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу 
езду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67 
а петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> < 
 оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стаклариј 
ри Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу повер 
8" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, пред 
жваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пу 
дњи први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола  
му, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о 
Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме 
јну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у св 
где тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Ниј 
ни за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа  
 Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечи 
, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми 
иче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бит 
еља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и ш 
и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — приме 
многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш,  
би.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти 
е прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше м 
точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значај 
 викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стр 
и на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Ов 
о писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из шк 
речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије државне то су маст,  
а му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Опш 
лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето,  
о, већ је дужност својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ћ 
 из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, 
стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се  
имио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те  
кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом бр 
/> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклиј 
ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју 
<head>VII</head> <head>Ук</head> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један 
 Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он 
, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну 
ом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из 
/p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћ 
и још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од не 
 што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе гос 
о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекал 
ески!{S} Старешина читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <p 
 власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече с 
ед моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>К 
тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није св 
 познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору в 
оримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борил 
реме црне владавине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механу, а колико  
S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутар 
по десетак тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у бр 
езон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и  
чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту  
.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’,  
ева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно је  
} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде. 
ка машинерија — продужи посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, т 
ући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва чети 
поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајно 
ух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и 
ричам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! т 
{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S}  
 могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, 
кова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ј 
рочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака г 
града не одговара пропису.{S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Шт 
се Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главо 
капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S 
и сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти ј 
еслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам са 
огаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у  
 бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, 
о званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> < 
и?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} За 
и.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ло 
ћа, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и шт 
а.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо,  
н.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капе 
ра у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господин Пр 
уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— П 
це; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— 
.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{ 
te> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум ...“</l> </ 
te> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — 
е, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му ј 
ађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} 
винте, господине министре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није п 
 шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила  
ој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник једнако распитује где је 
ше уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната сви 
их Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у б 
и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, бе 
вој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му не 
 које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан што сте г 
Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о  
аспојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу!  
/> <p>Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве  
, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману 
, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуг 
 Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>—  
у у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром, дебелим сребрним ланцем <pb n="17" /> преко кр 
, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећер 
постављену јагњећином, накриви астраган шубару, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у рук 
изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима... 
капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се  
/p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику. 
 разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она в 
— На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли п 
, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића  
 беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрдесетим годинама, у у 
, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, про 
/p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите 
 Рогове у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — подвикну  
.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи: 
и ово:{S} Побратим господин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почив 
би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао  
ко да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама? 
ра, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске  
 га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фише 
рупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни вра 
а ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозо 
 та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити  
<l>Тулум, тулум, тулумима — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! живело „туцинданско министарство“.</p> 
ше није,</l> <l>Тулум, тулум ...“</l> </quote> <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газда Перу зеленаша!< 
</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ 
> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо  
/l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио! 
</p> <p>— Пали !</p> <p>— Свирај !</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик 
.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик 
ку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси,  
У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не слом 
и грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом 
држао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда с