| леник Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из с |
| ри!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n |
| pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S |
| и ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гин |
| Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" |
| „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не |
| рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја |
| а га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и |
| ам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или п |
| гов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни |
| .“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и по |
| двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Апр |
| с..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд д |
| есеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од швер |
| учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не |
| је...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S |
| чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо сл |
| едног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здра |
| ваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} |
| збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>К |
| >— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама |
| о; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми |
| али.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здр |
| ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у то |
| ђе из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав |
| о „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћат |
| рачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери прире |
| еравице у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог |
| с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњен |
| к.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с |
| м коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> |
| е даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од р |
| да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, |
| да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с га |
| стре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо |
| Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде? |
| иму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на вра |
| те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још |
| глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’х |
| ичило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше дав |
| 36" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио |
| но је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ о |
| важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т |
| истају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И де |
| јсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто з |
| брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на к |
| ... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, п |
| ту, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — |
| истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радо |
| арише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на г |
| њаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рам |
| <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа |
| S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи |
| а, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под тере |
| оће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ће |
| ике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје упуства ка |
| ођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио је |
| ућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му |
| о није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојад |
| атаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно прав |
| ст члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} |
| чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема ко |
| чка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прили |
| дин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> |
| подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оста |
| ше водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} А |
| уди, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, |
| и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што |
| ио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене |
| ру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајућ |
| паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за ме |
| ипеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Изб |
| с гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, |
| мир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и |
| b n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, ко |
| е.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се п |
| своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских гл |
| Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како сл |
| нати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало |
| било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и дол |
| ри и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још ви |
| од куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се у |
| е, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо |
| знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Зд |
| ље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном п |
| прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, дов |
| ића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> < |
| сило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на пе |
| гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махн |
| ашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, с |
| то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседа |
| шта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власт |
| Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све гот |
| тељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „господине, ни |
| врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра нек |
| Неограниченом оданошћу својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гла |
| ..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с ду |
| љнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са |
| /p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда |
| фе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, д |
| ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послуже |
| да заведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што стариј |
| с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— |
| е...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и ос |
| у две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити мож |
| удо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у вој |
| то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледа |
| о приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову |
| > <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Н |
| и покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудил |
| нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, по |
| чим он подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и иза |
| сти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имј |
| ко Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.< |
| а, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну тор |
| то знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105 |
| та, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад |
| подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} С |
| а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и к |
| > <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p |
| што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мој |
| столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и пра |
| — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно |
| уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловст |
| м, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много |
| уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћ |
| ахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог |
| леда к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На ви |
| пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста |
| аћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да |
| ...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" |
| председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, |
| ад служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — к |
| овану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сим |
| м ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београд |
| војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и з |
| крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пи |
| о у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!— |
| дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p |
| ре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисл |
| ипину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда је слушат |
| ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћ |
| и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размут |
| S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто |
| арце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ |
| и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је. |
| лог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог зах |
| у.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочи |
| и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноплатежни п |
| к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану |
| То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће |
| ређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима Тимић |
| </p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, |
| ојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја са |
| едаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића |
| поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, по |
| кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестан |
| г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви |
| иким растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе п |
| Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на |
| ести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те н |
| ом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије |
| петаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S |
| земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о д |
| мести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} Т |
| мамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га избере |
| ражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштов |
| и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— |
| Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до |
| Одслужи црква: поп оде у своју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S |
| е заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мр |
| а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцни |
| <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о |
| <p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви |
| ца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p |
| — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p |
| .</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! |
| дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а |
| род није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</ |
| у.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чил |
| л’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и о |
| коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер |
| о да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни |
| х се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура |
| омахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи се доса |
| ор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Прода |
| рав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> |
| имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној слу |
| у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — |
| далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи много |
| ну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} |
| лије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је. |
| ић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заран |
| S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зат |
| јсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече |
| извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је |
| се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао.. |
| код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним |
| ва.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо.. |
| Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба |
| ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђа |
| па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" |
| њиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођош |
| ску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p |
| са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бог |
| стима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек ж |
| било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке. |
| , изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, м |
| сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона |
| о вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсил |
| ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у |
| му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скоч |
| слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Је |
| је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријате |
| Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам |
| исивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте, |
| жем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не з |
| <p>— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у |
| ј покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Је |
| о твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узе |
| окаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже |
| к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се |
| } К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} |
| су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</ |
| ко одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траља |
| се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбач |
| , која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обре |
| нистар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада |
| ет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог и |
| даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприк |
| седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, как |
| о је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да |
| Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба до |
| љевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само |
| .{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тр |
| ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени |
| капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у |
| опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој |
| беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и п |
| могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дет |
| Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, мн |
| " /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— |
| ажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова м |
| а дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, |
| ва: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> |
| родужи капетан.</p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, |
| у пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слиша |
| >— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.< |
| азвуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим |
| ана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде |
| је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је |
| молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p> |
| ер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за ле |
| поја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> < |
| ја и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, |
| “... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље |
| говори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, |
| ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, |
| о саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог в |
| >— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> |
| пус се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет |
| ву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам к |
| . „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</ |
| ујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим |
| Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у н |
| А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрв |
| у — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и |
| ц?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> |
| прозбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја доб |
| , ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и раз |
| Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика М |
| Он се затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече нек |
| стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако жив |
| ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога и |
| ћу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеос |
| рах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговор |
| } Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф |
| но и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако док |
| а, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</ |
| е ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас |
| мо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени фи |
| и.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пруж |
| родао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се |
| аполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унад |
| рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сн |
| е дотадањи општински председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p |
| Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави ш |
| наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад д |
| 38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како |
| и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу з |
| равица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли |
| овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки |
| отив попа Хрисантија: осам конзисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилно |
| та не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кић |
| лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иља |
| оштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба |
| е.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S |
| артие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Па |
| знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо |
| је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на к |
| е у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климн |
| ше апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест |
| томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Ч |
| си торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стоја |
| , погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакл |
| коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради изврш |
| чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скру |
| ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душев |
| ста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. |
| не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— И |
| ne unit="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, уз |
| носни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у |
| петанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске |
| мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш ова |
| !</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.< |
| ке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом |
| и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Доне |
| га задовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало де |
| Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зец |
| e> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пер |
| и му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра кап |
| шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару |
| пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Ке |
| </p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <milestone unit="*" /> <pb |
| апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест г |
| ића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најп |
| Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: на |
| ајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па пос |
| есну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Ја |
| они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновниц |
| ио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи |
| сланик, Продан Жмурић.</head> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелн |
| >— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причат |
| Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто посл |
| врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо!...</p> <p>Уђоше петор |
| а две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулу |
| руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </div> <div type="chapter" |
| >Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под |
| осподину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <mil |
| та је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и |
| S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најм |
| јадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се |
| езник.</p> <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> < |
| му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, го |
| А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га |
| се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље |
| коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} |
| ше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се к |
| идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} |
| есту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — |
| ица, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — ск |
| е власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незг |
| удна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p> |
| би мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим са |
| у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Бил |
| а зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се |
| н капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена мо |
| ед капетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад оп |
| у на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он ве |
| н, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с мест |
| списник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрс |
| нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза м |
| о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским ч |
| о због свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову влада |
| лача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа |
| чка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пу |
| крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жал |
| твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети |
| наш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p |
| парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог |
| о пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „ |
| е министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола н |
| ице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, те |
| сећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро |
| и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — |
| (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и |
| Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он р |
| , па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу. |
| ећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво |
| ог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади о |
| риворечке општине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општински пред |
| ћи се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на |
| омир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спуст |
| зун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — ре |
| о тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучењ |
| и.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсе |
| а Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је |
| динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми мени |
| у, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. н |
| се хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S |
| е истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Ники |
| пасоја Жеравице у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала |
| и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад |
| ет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прс |
| l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, |
| ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — |
| врженика, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледај |
| — Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="18 |
| њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Т |
| ава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовч |
| ..{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господ |
| Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто рек |
| >— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.< |
| , младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се с |
| S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад с |
| ћи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспораз |
| а година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има |
| буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра |
| есет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочи |
| квих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, д |
| ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точ |
| знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и п |
| покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Предсе |
| стити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то |
| ерет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је |
| зговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија. |
| ко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше вол |
| се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село |
| ке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости м |
| ат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног д |
| савом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У м |
| господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко |
| бично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} |
| је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, |
| речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она н |
| {S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али |
| !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих кости |
| ака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</ |
| ио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упит |
| , ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послет |
| је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми каж |
| сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У на |
| у <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" |
| вет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Ники |
| } Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’наког |
| тељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај |
| ј Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} |
| та је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Пошт |
| ане — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље. |
| а Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb |
| у!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, сва |
| оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе актив |
| накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону весел |
| аже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за |
| е и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредн |
| Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: вис |
| ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{ |
| {S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се |
| озга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни п |
| уда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја |
| оспода, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умо |
| S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сум |
| за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разју |
| Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после |
| >— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p |
| екрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби! |
| боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" / |
| ловно следовао стопама свога првака.{S} Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави јед |
| ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и у |
| да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, |
| насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Им |
| Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жм |
| е на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибер |
| и су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с |
| око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И о |
| те Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам сам |
| онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састати...</p> <p> |
| воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сил |
| <p>— Пресекок ти реч — примети Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, ус |
| еак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ко |
| <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића с |
| и је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда |
| и у собу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у в |
| ајповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића |
| а, Продана Жмурића са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником |
| p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... „Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ чује, нит’ хаје...</p |
| познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, к |
| } Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> |
| н је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> |
| му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посла |
| — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к |
| ити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим бук |
| стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не |
| S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шт |
| ам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на |
| а, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Б |
| рлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклон |
| обар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здрави |
| е извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчи |
| та пред механом.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — |
| се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта |
| прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трч |
| комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.< |
| анџија донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплин |
| јсило ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на |
| тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{ |
| те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И ку |
| Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом госп |
| јати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тр |
| леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик Продан Жм |
| омрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини |
| д нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изв |
| сти из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То |
| Бог“.</head> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћа |
| е јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пиш |
| о дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода пр |
| > у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S |
| ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири |
| ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да ту |
| е шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што |
| ча апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два |
| , јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог |
| один капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше д |
| — Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од |
| мурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, о |
| уч од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, вла |
| еници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси л |
| у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар поди |
| им људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово з |
| <p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако |
| асти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и вик |
| кмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183" |
| > <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, брат |
| днесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога |
| с, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не |
| одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком наро |
| одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народног по |
| ојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговац |
| чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година ука |
| p>Капетаница скочи :</p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од гр |
| пиши!...</p> <p>— Да донесем министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ј |
| у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шубаром, дебелим сребрним ланцем <pb n="17" /> |
| ну блузу постављену јагњећином, накриви астраган шубару, пребаци преко рамена велики шал, узе ш |
| дрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, куб |
| није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи |
| у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим панду |
| послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче |
| сао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник |
| прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоћ |
| >Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена старица, у ша |
| а бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави |
| ди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто |
| ој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="1 |
| е давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: |
| ицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осе |
| кле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји т |
| дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће |
| l:id="SRP18960_X"> <head>X</head> <head>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим |
| м!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p |
| лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи |
| ор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), |
| се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S |
| учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме дец |
| еби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесе |
| Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто |
| себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео, |
| се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе |
| е Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} |
| *" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Ти |
| Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст |
| потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветла |
| ом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он |
| Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани |
| , и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је н |
| кво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин по |
| оји беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вра |
| мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{ |
| направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите меб |
| ! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> < |
| ва, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу, рибају, изн |
| ико људи, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb |
| ахори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један п |
| у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — подвикну ћосави к |
| >— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из |
| а Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што вел |
| език одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па почех |
| анчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p> |
| рачка посла — тихо прозбори нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му бра |
| а је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљов |
| жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом |
| <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игд |
| ракаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> |
| и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу |
| <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијам |
| брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет бр |
| ра, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лев |
| ипелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} |
| > <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. |
| n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, |
| о.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синов |
| живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не |
| вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У сел |
| ?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Ву |
| Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад у |
| и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за |
| а, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави |
| ке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) ч |
| де штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим година |
| p>— Кажи: господину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врат |
| ао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он |
| >Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> |
| за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја |
| .{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</ |
| а те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођ |
| е ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја ум |
| о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</ |
| , па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за |
| — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и |
| м дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за с |
| ашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га |
| /p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, |
| } Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> |
| ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну |
| таху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и ам |
| собу, смаче чакшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче |
| м на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — |
| сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На м |
| </p> <p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне по |
| апали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на б |
| </p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци |
| запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полуглас |
| <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, к |
| литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш |
| и ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p |
| ђе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац с |
| <p>— Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p |
| а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, р |
| ни сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на |
| час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволт |
| Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић |
| ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по беле |
| лио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p |
| уди?</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када оп |
| ред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине м |
| ад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпо |
| на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посл |
| апетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знат |
| ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије располож |
| нак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентирано |
| — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући |
| о Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседате |
| врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог ист |
| и.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетко се осм |
| ..{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јов |
| ћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из |
| поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, моли |
| у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз |
| "105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окр |
| уд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чарши |
| реко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега |
| о ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју м |
| S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Ни |
| <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста в |
| ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стрес |
| ашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми! |
| шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то зн |
| њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи |
| ко куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p |
| у кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} |
| !{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, не |
| идимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у |
| вом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зелениј |
| а, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског |
| у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто ду |
| мах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глоби |
| посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180 |
| ни усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит |
| Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Р |
| ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да с |
| тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, |
| галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ј |
| , Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о |
| ојом се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Милик |
| адити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише. |
| > <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, |
| осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, |
| посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може бе |
| дана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и |
| таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> |
| и, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти тер |
| еправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то |
| Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Дец |
| х у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p |
| улетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, |
| деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом |
| сподо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо |
| Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ни |
| а овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених грех |
| ником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S |
| узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупи |
| а плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, |
| овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку — рече |
| и нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде |
| тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и р |
| Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Моли |
| општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Али од сви |
| руз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок чов |
| ну да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише |
| лучај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени буџет.{S} Кад |
| ика, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слуша |
| ког поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се н |
| и ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и ви |
| , у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридес |
| се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Ре |
| то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу |
| и укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом |
| , завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="53" /> <p>— Државни рез |
| ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја |
| а, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло мар |
| је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницам |
| у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну |
| тролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес. |
| да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — |
| до, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, о |
| вом стајаћем руху: шареним панталонама, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му |
| , проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из |
| о.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова |
| оспо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема |
| министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо |
| бе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана |
| ан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p>— |
| . КОСТИЋА</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Петра К. Танасковића - 2275 |
| Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића |
| ивот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једн |
| а Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано...{S} Не |
| Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> |
| ру ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 ба |
| то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они |
| Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасен |
| ица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— |
| ро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало |
| е то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме |
| ник Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја !... < |
| Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за ре |
| асоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, ве |
| еравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S |
| Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, по |
| S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према |
| рси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвик |
| ика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p> |
| оседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n |
| нички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, ро |
| о приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше |
| " /> пусник, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час |
| зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад је |
| данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе о |
| лост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони. |
| у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p> |
| дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} |
| 38" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим |
| Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и |
| и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и п |
| се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хо |
| Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас |
| , печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} |
| ећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти т |
| е суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским |
| псана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, |
| и и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у цр |
| > <milestone unit="*" /> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојади |
| уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик П |
| совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и коп |
| ом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама, белом п |
| прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубил |
| е, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— Обренија!</p> |
| столицу председнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести |
| мо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне св |
| > <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> |
| и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте |
| ху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и ферм |
| свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помоз |
| ше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на |
| а, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад п |
| ћа се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће п |
| е Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје о |
| . а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} П |
| ић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коле |
| етоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шт |
| /p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} |
| Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо |
| у ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код |
| ађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексутра, нас |
| ни!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћ |
| кова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Т |
| е наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек к |
| ађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, н |
| ари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила |
| } Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан пох |
| дин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Крас |
| и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом |
| и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се |
| ену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом |
| ало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шан |
| е у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за |
| Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n= |
| ење.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет |
| види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја. |
| , дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па пре |
| е, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига |
| > <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњ |
| ови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кеце |
| ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бо |
| ј сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало |
| , молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи |
| Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до опш |
| тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да п |
| /p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мара |
| да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{ |
| ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кро |
| време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</ |
| а прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S |
| ћао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше |
| ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо о |
| сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с против |
| о? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим ва |
| е разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’ |
| продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис |
| јемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и |
| ..{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке при |
| капетан.</p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта б |
| ује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што |
| игра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек |
| промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и сп |
| ="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жм |
| це и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па д |
| соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу |
| брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја... |
| на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} |
| а свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу |
| !{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велим |
| роводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и т |
| ора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контр |
| образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића |
| извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костре |
| .</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> |
| главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић свој |
| та ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> < |
| } Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем |
| еко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p |
| кић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана |
| буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко... |
| ури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозицио |
| ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у |
| стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} |
| n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звижду |
| еравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и |
| одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, браво |
| или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га |
| ко би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у |
| Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> < |
| мазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади б |
| какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин |
| уком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда |
| гатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с |
| од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан |
| преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би на |
| Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате |
| масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени З |
| Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p |
| <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, |
| ом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле |
| ниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаш |
| мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> |
| аменат — рече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — реч |
| рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> < |
| она, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, |
| а. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} |
| , истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још |
| зумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! |
| рету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о |
| ели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: |
| </p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваљ |
| радо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капет |
| а му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корет |
| ди. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} У |
| >Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина Прода |
| а Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршен |
| затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и |
| , ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један |
| жи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али ба |
| нанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власт |
| .{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врст |
| :</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би |
| <p>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у |
| била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац |
| има.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пе |
| етаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капе |
| био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога би |
| n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљ |
| чуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} |
| итрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница послани |
| еља Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретно |
| механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине минис |
| ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" |
| па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о |
| p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала? |
| >Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти |
| , ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли |
| његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> < |
| ету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо |
| више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш |
| > <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кр |
| пре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запи |
| ти, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} |
| оља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говори |
| љавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два проз |
| ћ.</head> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравиц |
| .{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соб |
| е смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> |
| био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једи |
| од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна с |
| е ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова с |
| {S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од го |
| .{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стоп |
| ача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије |
| може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они шт |
| <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо |
| или учионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори |
| ва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чвор |
| о не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!.. |
| додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> <p>— О |
| ам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Те |
| ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, м |
| та Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после |
| његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко ј |
| ао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо |
| неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами |
| <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Сто |
| а, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је б |
| !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта госпо |
| , Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> < |
| о зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џе |
| приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли |
| ће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих тро |
| ..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојси |
| p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па |
| у</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — |
| зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, бил |
| шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="1 |
| оложај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком б |
| даног, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади од |
| e unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb |
| ани, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био |
| бад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна с |
| ну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — пон |
| — Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти |
| и да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их |
| а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли |
| ло је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусов |
| ило кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Милик |
| извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист |
| о, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на п |
| S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, |
| p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p> |
| оразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и нек |
| читељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, м |
| чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у |
| к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> < |
| /p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да |
| али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни бил |
| p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, |
| кметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на мл |
| на врата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворе |
| зног турског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на гл |
| жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави |
| сланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше |
| а ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта |
| шем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршит |
| за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застаре |
| теве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој коми |
| и обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри |
| ’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, |
| м пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чу |
| ма...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Мило |
| о својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак |
| и од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више за |
| таја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или ш |
| до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па |
| .</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контроло |
| Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, |
| а мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истро |
| S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и |
| и, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, а |
| едаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио.. |
| head> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Ник |
| ити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, |
| к на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не |
| се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по |
| дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година, те је цр |
| ебају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} М |
| знаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је ј |
| алим пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По |
| >— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p |
| ш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан с |
| Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> |
| телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служ |
| иже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. го |
| Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <p |
| и Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, кој |
| ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога |
| рекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, доват |
| це и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ пр |
| аса, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса зној с чела, за |
| он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> |
| оведајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p |
| {S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још тр |
| оче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, |
| >— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин председниче, — о |
| уздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде |
| од гломазног турског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с вес |
| испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <milestone unit="*" /> |
| јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник р |
| е оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече |
| ротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно бе |
| окру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса п |
| ог Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у ње |
| ваљушкајући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, бе |
| жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p> |
| ен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али |
| да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућ |
| а ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из н |
| ко је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би |
| је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а как |
| ло по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљ |
| ар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Та |
| и план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисле |
| дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишн |
| а од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до ке |
| , а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година р |
| х не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић |
| /> <p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе |
| е ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће д |
| звршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капет |
| — А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчка |
| езуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и коло... |
| Историји...</p> <pb n="72" /> <p>— Неће бити тако — примети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Че |
| жи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли |
| даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак м |
| ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили |
| добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш ви |
| на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мал |
| p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у |
| Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни |
| > <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, |
| е, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не |
| срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n=" |
| а пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш |
| ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> < |
| а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и с |
| ави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Ник |
| и очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но |
| ехане.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по |
| рода, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двоји |
| морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене |
| молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> |
| е, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - реч |
| е ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} |
| ва са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви |
| да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p |
| S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— |
| ’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је м |
| ом лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се |
| — сложише још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам |
| више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Изва |
| <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила сп |
| увам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар |
| реко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надз |
| и, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш ре |
| у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на платном сп |
| атији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању фур |
| и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" |
| p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и жив |
| народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с |
| не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> |
| мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату |
| рст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</p> <p>— С |
| : гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> |
| нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан |
| у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то |
| ернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба није по |
| ча, доглед, револвер, чантра од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће |
| nit="*" /> <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили |
| акви су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа |
| е — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћ |
| p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну ра |
| узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок |
| > <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним малиш |
| једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ур |
| али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га |
| уда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пуко |
| разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког брежу |
| а из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци К |
| оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћи |
| {S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу постављену јагњећином, накриви астраган шубару, п |
| ротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момча |
| где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и на |
| председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Ста |
| о...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо леж |
| ара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџак |
| : — Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— Бог вам помогао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро см |
| у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку |
| редседник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господи |
| е се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p |
| ’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки |
| ћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овог |
| зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о |
| е видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препе |
| ачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! |
| час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива Богороди |
| а Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се зале |
| ајвећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена, м |
| мер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чо |
| p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, |
| .</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</ |
| дин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— Бог вам помогао! — одговор |
| и и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила |
| плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чу |
| рилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — |
| 0_V"> <head>V.</head> <head>„Криворечки Бог“.</head> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је п |
| же се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Проко !{ |
| јемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило по |
| за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капе |
| домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног |
| — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па |
| ашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље дома |
| и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи ис |
| ана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја |
| . „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „ |
| е речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — |
| у је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој до |
| <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</ |
| сницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, |
| кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутро |
| припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јут |
| доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! |
| огледа, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су.. |
| Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{ |
| ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидуј |
| p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те |
| .</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, |
| ш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здрав |
| , овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило |
| аква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p |
| еш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87 |
| спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... пр |
| вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама к |
| да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сун |
| в глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један бре |
| е види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— |
| амештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p> |
| у и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нис |
| /p> <p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љу |
| и.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића |
| што велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <p |
| олако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p> |
| мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p |
| биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема п |
| човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} К |
| >— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Тв |
| остојанственим нагласком...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш |
| Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену |
| . — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја б |
| а...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чи |
| јадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="1 |
| .</p> <p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, мо |
| атосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути о |
| тру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој с |
| > <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а С |
| лове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светите |
| ком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута |
| е ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чека |
| е — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Рец |
| и ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и |
| изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећ |
| оје боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S |
| зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прил |
| мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му ниј |
| ника.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси |
| кит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што |
| p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим р |
| двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о би све се раз |
| ет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А ш |
| S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три кућ |
| тројица скочише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући с |
| и мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе |
| ино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министр |
| лађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а к |
| вета Тројица <pb n="121" /> и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, д |
| лом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља |
| ? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, |
| здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истр |
| а Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на |
| лови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} П |
| те ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо |
| обу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог да |
| је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S |
| чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да ме |
| е, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња |
| је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, п |
| дни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађев |
| ="108" /> <p>—Величанствена природа!{S} Божанствена природа! шапће капетаница, разгледајући око |
| и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већ |
| з торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здра |
| а затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!. |
| ... <pb n="18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</ |
| ошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине |
| ... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића |
| м ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на св |
| и колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И |
| би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S |
| се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Н |
| ..{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За |
| а неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сва |
| да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену с |
| ју, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали |
| здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да пом |
| тивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не |
| ти тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столо |
| иће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији јед |
| ту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко не |
| а.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти с |
| сти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу. |
| мози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> < |
| /p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви |
| лободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла |
| е Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљо |
| дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи |
| Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи |
| т и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет годи |
| погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројиц |
| но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели |
| ету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, ко |
| лажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> < |
| аском и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n=" |
| Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Ум |
| , Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Каже |
| м у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она |
| аши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разго |
| једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, таква сикирација!..</p> <p>— До |
| а и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим п |
| {S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек ку |
| о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Как |
| како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прику |
| о, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те |
| Кића.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера... |
| Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> так |
| се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — |
| рићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била год |
| ише...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.< |
| дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао шт |
| цима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и |
| > <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну |
| рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... |
| прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p |
| S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љу |
| p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и свет |
| па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако ниса |
| сило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, д |
| ашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, |
| дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао д |
| фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му |
| ћа.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} |
| зиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше парт |
| боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем |
| "170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозици |
| > <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како |
| се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели |
| авно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мал |
| кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати |
| два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по вој |
| <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуч |
| дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти каже |
| О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра |
| Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади д |
| ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не |
| збацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p |
| ко нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није би |
| S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашљ |
| —мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} |
| те и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и |
| >— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</ |
| ите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> |
| ојничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!... |
| тране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмур |
| близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше г |
| обу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S |
| >фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би |
| ранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Е |
| дајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{ |
| Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподер |
| ерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја по |
| правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај пр |
| p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относно...</p> <p>— Р |
| узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... кој |
| огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста |
| ледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите |
| преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујет |
| ном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се |
| , с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у св |
| вуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Ситуација страних сила у |
| звршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка |
| а зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећ |
| ред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у |
| мнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први |
| ц кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> |
| не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад ј |
| најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да |
| ете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те |
| Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — м |
| шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} П |
| ше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чу |
| Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устрепта очима, па ће рећи :</p> <pb n="145" / |
| Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти |
| лицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну |
| на што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p> |
| бурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру |
| На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по рас |
| коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} |
| </p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши |
| <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато! |
| удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за с |
| ој Конзисторији.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти |
| еме дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило |
| ек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p |
| — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да |
| {S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су политички преступници...{S} Управо, ни |
| вој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим |
| за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брве |
| и га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја ш |
| ате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> |
| оспо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — р |
| ан од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече |
| а у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стоја |
| из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица |
| добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи |
| Па толика наша родбина: ујаци, рођаци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико |
| у, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и се |
| !{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, че |
| урлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једн |
| етић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они ни |
| ови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрл |
| синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју з |
| гао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што више, т |
| боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука св |
| остојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, шт |
| Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу |
| м пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане! |
| ку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћа |
| вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Тат |
| евојка!</p> <pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и |
| капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па |
| зађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепи |
| — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџи |
| в геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку |
| ом а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и нем |
| и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, госпо |
| ахори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да |
| езун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{ |
| них патриота и народних пријатеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите кући и опростите! — отвори |
| д теретом својих сопствених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска |
| <l>Тулум, тулум ...“</l> </quote> <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чуј |
| он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посу |
| лагну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} |
| аде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ |
| иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, на |
| Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу К |
| омиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чу |
| из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше с |
| а се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем... |
| ужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је |
| ва милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако м |
| ана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n="43 |
| очи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли |
| Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n=" |
| не, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p> |
| а то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце |
| .{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрп |
| каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{ |
| p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом ч |
| /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по је |
| тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз с |
| ам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, на |
| к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљ |
| е: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те уму |
| емер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — у |
| иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! че |
| се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p |
| о.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и за |
| небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да с |
| еко свег села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсн |
| ча Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} |
| <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођо |
| и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видим |
| Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капет |
| три..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне... |
| неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „ки |
| аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Оч |
| уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> |
| отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Он |
| {S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто |
| притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зара |
| вај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Сва тројица |
| капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече кап |
| рујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми |
| како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и |
| м је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у |
| /p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије: |
| ..{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за з |
| ога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари |
| , Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према ко |
| > <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити. |
| двирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} |
| S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећ |
| се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служит |
| е су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљ |
| би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> |
| д би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> |
| ара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи |
| ка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајућ |
| Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</ |
| } Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко |
| јсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{ |
| {S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче |
| мен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— |
| p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке, да речемо, не т |
| ница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, |
| ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици. |
| хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад.. |
| вечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремн |
| сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Ву |
| Брадица, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, |
| прси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — |
| круни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа |
| чи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о |
| егова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога си |
| , с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом |
| S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу |
| Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушат |
| <p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер |
| р, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам годин |
| а се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке се |
| еколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S |
| а, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!.. |
| егоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви мак |
| мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p> |
| после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.< |
| ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посла |
| ш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се |
| т, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошн |
| за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте |
| , ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодари |
| џирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госп |
| /p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S |
| {S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б |
| еда на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш з |
| мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се раз |
| додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавн |
| !</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господин Кићо! — р |
| е и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прами |
| Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова т |
| ио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљав |
| ам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова |
| — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам |
| слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песм |
| жњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво к |
| ревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна т |
| галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и |
| ини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пу |
| тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климн |
| наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је |
| да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег У |
| лази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из мале |
| еце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш |
| цови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакши |
| ти и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помисл |
| ар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сеља |
| , относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> <p> |
| и.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се |
| господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— |
| о Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, про |
| .</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу |
| н, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> < |
| ање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бо |
| нијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 1 |
| и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петровић“, али како је то |
| то је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ства |
| владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам р |
| и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ен |
| све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Н |
| ам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стој |
| иљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније |
| ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе против попа и у |
| поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> |
| Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и |
| осно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети н |
| с’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, н |
| к, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у па |
| исходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње н |
| </p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну |
| Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један п |
| стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како |
| стара...</p> <pb n="159" /> <p>— Понеси бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, |
| изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у с |
| 49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше |
| уше прангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама |
| весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а др |
| да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само с |
| у, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Паз |
| ејаше једном на претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запе |
| даде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прс |
| за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи в |
| <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p |
| мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> < |
| ћа, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Сам |
| исленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би |
| ћа бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што је још в |
| чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам ка |
| ундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" /> <p>— Поднар |
| ршује одлуке партијске — објасни Продан важним нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није м |
| сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри уско |
| ..{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S |
| ошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Пр |
| авикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S |
| а челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермен |
| а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, |
| астањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну: |
| трчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком |
| а, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш. |
| овирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојс |
| ој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте о |
| стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пив |
| о бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво |
| ле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} |
| ћи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева |
| онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на в |
| p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не |
| </p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку дицип |
| :</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не |
| S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> |
| ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> |
| да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи |
| а, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскиј |
| ајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крил |
| тетка Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како |
| дњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јо |
| трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче |
| разник безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик |
| а ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема г |
| ивети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било |
| ојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:< |
| 2" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Ки |
| <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш |
| — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро. |
| би.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко из |
| S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријат |
| ића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... з |
| на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш |
| p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — р |
| ивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="2 |
| шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да |
| обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p |
| м поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, |
| знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’ |
| , дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, д |
| сећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштова |
| аће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа |
| само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотин |
| >— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} О |
| реко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Прода |
| Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голот |
| <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири р |
| Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} К |
| лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показат |
| ештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кревету, бити на челу сов |
| а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није н |
| аписао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се |
| p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</ |
| приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњеч |
| се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све и |
| p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p |
| с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И |
| огом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство.. |
| На спасеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Зв |
| Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и |
| им у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господ |
| Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— Бог вам помогао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти |
| ућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> <p>— Стрица у руку, ст |
| — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — В |
| о, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — одговорише њих неколик |
| . реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уст |
| тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p> |
| ните како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Р |
| олим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, у |
| {S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш и |
| , а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин |
| дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Н |
| опствених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвиш |
| одговорише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — |
| корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде |
| >Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишља |
| — Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваб |
| ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њ |
| то се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопошто |
| гласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, б |
| рчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n=" |
| ујући — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили |
| шан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, иск |
| е Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</ |
| овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се погодио ? |
| уги с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</ |
| бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено р |
| Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тревим |
| очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене |
| лонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине ми |
| то!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети м |
| и како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не |
| оворићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, з |
| овач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> <p>— Ту |
| </p> <p>— Ту <pb n="178" /> треба човек варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p |
| уна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне |
| ошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Продана Жму |
| оју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања |
| ед пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} |
| >— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S |
| Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" / |
| атомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} |
| да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива? |
| амештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, |
| љачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да ре |
| суканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на |
| >Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет не |
| /p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, де |
| те, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак |
| сподине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем за |
| ре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине < |
| да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, коли |
| и...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко ко |
| зе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жм |
| мер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{ |
| ст!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову к |
| ?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па |
| штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта |
| Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон к |
| поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један |
| ерија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећи |
| е прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“... „<title> |
| аном.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се |
| — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетаница</p> <pb n="129" /> <p>Прод |
| — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо! |
| ете председнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, |
| у Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је пр |
| <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза до |
| .{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <milestone |
| ебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ак |
| е ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови с |
| га.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{ |
| ките, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — мо |
| реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли |
| згледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај — поцрве |
| ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оће |
| есну се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благ |
| ичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ |
| > <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Не |
| иво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...</p> <p>Председник продужи:</p> <p>— |
| кочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, |
| кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна |
| тране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се конт |
| вде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> |
| нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста ди |
| дајући околину.</p> <p>— Природа је цар васељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто |
| не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> |
| и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо би |
| ом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па |
| дом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S |
| чаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пр |
| ом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио |
| ма и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трго |
| ство !</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} Плану |
| аџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан пам |
| вају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог панд |
| >— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео |
| мци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n=" |
| и нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге с |
| то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је |
| волте, господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори |
| само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска кола, |
| оштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а к |
| аје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разум |
| Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Кос |
| p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је |
| дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, |
| к.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потр |
| ам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капет |
| твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће |
| осподин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; |
| о здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — |
| и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од |
| шег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље св |
| > <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p> |
| дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, у |
| и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...< |
| почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, изву |
| ити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу у |
| и сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два се |
| а села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна |
| волео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>К |
| езе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и нес |
| ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: тво |
| мао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од свилених |
| ђа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и |
| леји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— М |
| крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио меха |
| кни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из св |
| се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а сла |
| аћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до |
| јој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или њег |
| .{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па |
| велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чисто |
| леда у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да |
| аму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Ки |
| очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако н |
| p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори |
| лицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Н |
| е даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоћ |
| два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други вел |
| међу прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму н |
| на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине <pb n="133" /> и Посланиче н |
| прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваженом <pb n="132" /> господину Продану Жмурићу, |
| ’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мим |
| n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози м |
| е већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S |
| сподин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновни |
| јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} П |
| и да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја в |
| ...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног |
| pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та |
| ош?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то |
| откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p> |
| о сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он |
| шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди гос |
| ко, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против за |
| алсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести из једне брв |
| мо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са |
| н...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и њ |
| чне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S |
| p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{ |
| , к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна.. |
| је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити прва |
| х неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоћ |
| е, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, ка |
| ојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— |
| — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит. |
| веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— |
| еограду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко |
| о, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Пола |
| и...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропа |
| и кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — |
| Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учини |
| мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љу |
| ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p |
| наду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређал |
| њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облак |
| и капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} |
| , продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници то су точков |
| p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као што машинер |
| д механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кров |
| и астраган шубару, пребаци преко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији. |
| бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара |
| деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па |
| исок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је |
| е, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан вр |
| мили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза |
| олим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи контроло |
| народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже |
| е и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав |
| заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у најве |
| на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— Обренија!</p> <pb n="187" |
| ту !</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жен |
| туру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жен |
| Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће |
| брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал |
| (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о |
| а житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, |
| у а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубим |
| осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска к |
| унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, с |
| мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пут |
| ако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Водениц |
| чича“,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници |
| развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја |
| </p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни |
| капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи |
| онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чич |
| не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка. |
| напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег ј |
| >— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено |
| пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и о |
| p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја, што велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја |
| не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Величанствена природа!{S} Божанствена природа! шапће ка |
| еко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му |
| министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани |
| и печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Браво |
| ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца |
| еде га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Доб |
| и више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Н |
| ече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, |
| о је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио. |
| и њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“... „<title>Војни Лист</title>“... „<t |
| а среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена госпо |
| з калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> < |
| — Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, зн |
| еколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопошто |
| стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) |
| ...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> < |
| четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ н |
| .{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштовано |
| рина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисант |
| Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана |
| те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округ |
| се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши |
| јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Госпо |
| овац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> п |
| е косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Бра |
| пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета |
| ш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели |
| ерујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, н |
| енска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ев |
| ците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љу |
| е! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јес |
| сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, зна |
| и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у |
| вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури |
| јете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у свој |
| к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живе |
| у се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћан |
| аром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183" /> <milesto |
| не са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено ј |
| .{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају |
| је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у |
| ехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар |
| {S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а н |
| ма и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи с |
| ет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га |
| лим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>— |
| родни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење уживам...{S} Радује |
| а Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, д |
| Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презива |
| у га рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас м |
| вања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајб |
| тенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмет |
| е накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се |
| <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се нареди од г |
| гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разговора о то |
| } Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S |
| м, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не зна |
| {S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пр |
| еравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из до |
| али.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} |
| у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: в |
| и требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{ |
| <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једног |
| /p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново |
| виждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стран |
| азре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта.</p> <p>— Обренија!</p> <pb |
| а тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан |
| личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увели |
| ше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ о |
| о, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Жи |
| Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мен |
| рно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник |
| онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где |
| овде, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на п |
| нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крс |
| — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред остало |
| рташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради њего |
| Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћ |
| .{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је |
| петане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} |
| .</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, мл |
| лим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Пос |
| , празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан д |
| и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад с |
| во, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића п |
| {S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се бран |
| столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и |
| се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопошто |
| ротеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени сино |
| а дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка Сосиним одајама, на |
| апија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} |
| .</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупшт |
| и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, |
| ном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању |
| истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а кој |
| Госпа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин |
| господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, ш |
| чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекош |
| се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{ |
| >— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу |
| /> <p>— Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относ |
| ге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му |
| е дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога |
| нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у |
| реко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и |
| е по палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете пре |
| вишим престоничким круговима).</p> <p>— Ви практиканат!</p> <p>— На жалост... госпођице... толи |
| “, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта |
| и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте госпо |
| ове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, ко |
| ађен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Изв |
| ојео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђ |
| >— Стрица у руку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у ру |
| клем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш |
| Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здр |
| ј, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без |
| Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви |
| ћо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смеш |
| г свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, ми |
| док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметим |
| /> зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна |
| посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољ |
| ти Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара |
| ре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата приђе бл |
| p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво |
| О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха |
| <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, |
| дник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ам |
| у Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} |
| ше иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића ок |
| ш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</titl |
| и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је р |
| ..{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из п |
| н и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми на првом с |
| ру и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — п |
| сти нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин |
| ј, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он зна |
| > <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Серв |
| је, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаш |
| отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетан |
| ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кић |
| вом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем |
| олим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!. |
| вуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> < |
| оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин кап |
| /p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин наче |
| О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</ |
| је.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? |
| Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за |
| мирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата |
| на.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о |
| то тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар |
| ’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаж |
| смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијен |
| и си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да |
| ељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се това |
| е — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, |
| су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се з |
| огледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта |
| език одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта вел |
| о? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинт |
| Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао.. |
| ћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на |
| ане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан жел |
| Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле пок |
| <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.< |
| p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност ј |
| ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољ |
| ом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone u |
| глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би |
| p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну |
| они?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{ |
| м, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изволте |
| н човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, в |
| Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да |
| да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узм |
| — Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Сто |
| ичави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну глав |
| {S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почива |
| ју, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није та |
| ила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пуши |
| чак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну |
| имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у |
| пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели |
| госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици |
| ише механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај бре |
| њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се с |
| пали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека |
| у она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца капета |
| викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, ху |
| притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из |
| ло је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како |
| на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под |
| ...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућ |
| о ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} |
| молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод чов |
| пет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким |
| ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> |
| учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека |
| је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе |
| је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, т |
| ком изјавим радост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите к |
| — Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> <p>Кића скочи, ману р |
| чије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам ка |
| руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири у |
| цима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p> |
| на капетаница под јорганом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелни |
| и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља |
| акикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује |
| сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венециј |
| се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први ко |
| {S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, |
| у:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном кон |
| пео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт |
| пријатељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је |
| кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа |
| ачелног пријатеља Никита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и зе |
| еселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{ |
| а два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Је |
| носно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и |
| /p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на |
| азвика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} |
| p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, он |
| ин председниче, — одговори он.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер |
| оденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Ву |
| ни и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и рит |
| ! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене с |
| Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сеља |
| , како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли т |
| тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је |
| јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисаг |
| препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p |
| поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} |
| .</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p |
| , Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бо |
| обар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдн |
| >— Господин председниче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — |
| и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракн |
| ме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је |
| олте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> < |
| и ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" /> <p>— Бог вам по |
| раћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> <p>— Ту <pb n="178" /> треба чов |
| ахори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седит |
| а чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише још тројица.</p |
| нке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око |
| се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p>— Цркни !{S} Умукни !{S} Леле !< |
| своје слободице...</p> <p>— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жоља |
| томир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављ |
| .</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји |
| око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служав |
| Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дотрча она.< |
| ке отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече |
| механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гомила.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се сам |
| ли наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу |
| ристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оно |
| ра воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капет |
| децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну председник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га |
| цаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило |
| Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита |
| м газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе |
| <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог |
| ка.</p> <p>— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар да |
| ар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га |
| о, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} |
| ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај ко |
| е баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се п |
| закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и п |
| и, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. И |
| ма...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријат |
| Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и с |
| а преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочит |
| вади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и пу |
| ра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручковиш |
| а !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да поп |
| в поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо!...</ |
| > <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ |
| тив нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... „Алилуј! |
| <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави н |
| ђарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.< |
| не:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио |
| екај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апса |
| Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљењ |
| оли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Мил |
| е деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— |
| хаје...</p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи |
| Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ |
| /p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београ |
| ти, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, т |
| сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу |
| е грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, |
| ваком столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише |
| "4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На |
| обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— |
| оше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће |
| рђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капет |
| оше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Слу |
| не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не |
| о гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Р |
| ан пут!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се пес |
| /p> <pb n="19" /> <p>— Хвала!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем |
| .</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о |
| конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја |
| ља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозв |
| н.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваш |
| Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се нас |
| .</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлаже |
| н пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p> |
| коло да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> |
| прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка |
| и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, |
| з њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме |
| /p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила |
| сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет уч |
| олик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловс |
| p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљено |
| ге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад |
| учао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре |
| Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <pb n="106" / |
| на.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурл |
| упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — |
| ="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави ј |
| шта не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек |
| радити.{S} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцелари |
| глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не зна |
| тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Гд |
| {S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Уч |
| то сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ам |
| авку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је ув |
| елог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити |
| те се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракиј |
| S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Во |
| тко време сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад |
| сланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Т |
| <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци нај |
| е очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непр |
| аман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у у |
| >— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се ис |
| а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си би |
| апетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи. |
| Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе о |
| и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоу |
| м.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и кап |
| а.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Милики |
| — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да ч |
| b n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћ |
| Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница |
| а утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служи |
| е овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „ |
| лити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин |
| сећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Сп |
| кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} С |
| одиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила тич |
| овина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p |
| н Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум ...“</l> </quote> <p>— Б |
| н Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — жиц!“</l> </ |
| а Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празници |
| м — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко |
| аслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Једа |
| ли човек прелази у нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезу |
| } У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњ |
| и сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Ја |
| капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и новин |
| опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама кр |
| и једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, ко |
| е извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамд |
| и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село. |
| абинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос |
| ичином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p>— Ви практиканат! |
| мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} На послет |
| <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} |
| е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отр |
| женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад |
| раги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Нар |
| смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одли |
| м вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— У |
| „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа, |
| /p> <pb n="161" /> <p>— На премер, пала влада према ситуацији страних сила у нашој отаџбини — д |
| шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, |
| , шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо |
| — Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> |
| {S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанст |
| без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били он |
| мо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почи |
| прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ није смео долаз |
| да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продан |
| ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем... то јест.. осећам тежину д |
| ладика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просветитеља Саве, уоквирени декр |
| змишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод |
| о заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накр |
| како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влад |
| скрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хт |
| /p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „на |
| ом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку с |
| тану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по |
| два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и |
| сподару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="1 |
| ити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мо |
| ке канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег гос |
| На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} |
| а лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, |
| дите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, |
| ја, средовечан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћ |
| ој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета |
| </p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> |
| .{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш |
| сади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ |
| Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи с |
| сподару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на д |
| у... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} |
| ер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и на |
| бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ нећ |
| примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша криворечка в |
| , господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том прилико |
| е!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми см |
| господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик |
| p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који уси |
| збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, |
| е...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било |
| S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Ше |
| омишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... г |
| Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом |
| ’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетан |
| ма Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било |
| чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом с |
| а има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо мо |
| ри, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом спис |
| пасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само |
| м са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Казао је на једн |
| ет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно п |
| </p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба.. |
| p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је |
| Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш? |
| нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73 |
| Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли |
| > има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, шт |
| овом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради |
| орника, поротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу пош |
| "SRP18960_IV"> <head>IV.</head> <head>У власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је |
| одбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене |
| ог „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у |
| о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин |
| кице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старост) око поврћа, н |
| на затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава парагра |
| етар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурли |
| /p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учи |
| л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе ко |
| <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе |
| , па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали< |
| јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — одговорише њих нек |
| Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’ |
| притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p> |
| нику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа предсе |
| учињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> |
| ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, |
| кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће |
| ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крст |
| остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз |
| анчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић се насмеја.</ |
| за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи она и по |
| има, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излили из корита те поплавили извес |
| ишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су госпо |
| ...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче |
| коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, как |
| Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> <p>— Радојка! — вик |
| ђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где дола |
| р’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мо |
| о се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и |
| ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да ч |
| , па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно ба |
| опарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су. |
| ају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњи |
| Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — |
| с’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића |
| S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, |
| ко!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, |
| љски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, п |
| Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрди |
| друзи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не д |
| о га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језик |
| кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о рак |
| Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи |
| рану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то н |
| <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојк |
| викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> |
| ушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с проче |
| еше на два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се |
| Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљи |
| у! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст. |
| } Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чу |
| атвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, а о |
| ић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канце |
| ло „туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p |
| p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} С |
| } Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заград |
| срећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, |
| p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећ |
| артију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу |
| <p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако ј |
| ца у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсени |
| ред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Та |
| > <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — |
| !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{ |
| поведају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жм |
| гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и |
| и твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели св |
| век варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} |
| а иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Жив |
| Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја |
| ди.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић по |
| а да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стев |
| прочитаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезун |
| ане:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — |
| љак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — |
| Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га |
| н памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је уб |
| pb n="176" /> <p>— Народе!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да |
| ину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионич |
| предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем о |
| транке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— Свирај !</p> <p>— Н |
| је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене г |
| /> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зарад |
| мо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвириш |
| } Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у механи |
| је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у |
| исам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те пам |
| равитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тражи |
| Две ноћи у Венецији</title>“... „<title>Војни Лист</title>“... „<title>Тук на Лук</title>“... „ |
| >— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на п |
| — Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својствено. |
| вџић приђе капетановим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко |
| ав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта ти радиш овде ?</p> <pb n="79" / |
| p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а в |
| сламом напуњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с |
| ицу пандура из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По п |
| ала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а т |
| ик наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — |
| и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из зад |
| више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредни |
| } Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслуж |
| пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је |
| ш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то ј |
| ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И гл |
| притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А л |
| } Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна |
| и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуца |
| .{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Дом |
| то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин |
| а у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>М |
| .</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да зн |
| собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у з |
| Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се |
| — Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> прип |
| не!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларс |
| ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу про |
| <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, |
| ало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.< |
| , и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га |
| „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет др |
| Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из |
| , прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и |
| вере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>О |
| ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: как |
| мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајил |
| p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> < |
| сио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> |
| се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да |
| ти, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да ј |
| ч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то так |
| и госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — |
| title>Ђавоља Рупа</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слик |
| рисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на |
| Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— Седи, враже!{S} Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још ј |
| аљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћа |
| клети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његов |
| рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чи |
| а се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни |
| осподине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се |
| тру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, |
| зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око проче |
| у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја |
| председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ |
| у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p |
| ко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тихо пр |
| и Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S |
| н, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у |
| рт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извр |
| рати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је |
| о откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбље |
| ру!{S} Погледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, |
| есно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> <p> |
| е с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p |
| ја ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до к |
| страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и |
| — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, по |
| у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручковишта |
| кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type="cha |
| кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека |
| омчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{S} |
| у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да с |
| есем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. ка |
| рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, д |
| Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је три часа п |
| тих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрве |
| врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> |
| маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Нап |
| ревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја |
| је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво |
| будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну |
| олим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и |
| подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан |
| це! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— |
| дићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи |
| ело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совр |
| и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— |
| ва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујн |
| ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <p |
| евну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни пра |
| муче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!.. |
| ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред |
| Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, ст |
| пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја |
| „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> < |
| , или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p |
| мо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !< |
| да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друг |
| — Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар да |
| </p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — од |
| уо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l> |
| здрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашљ |
| и те пандур подмири своје бисаге, па се врати у собу.</p> <milestone unit="*" /> <p>Али у њој н |
| з њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју собу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје!{S} |
| ом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрет |
| стор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није |
| ика, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, бр |
| копа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n="66" /> < |
| одиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И о |
| г по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике |
| храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече о |
| тарац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном по |
| а нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господ |
| штина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— |
| Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га ј |
| 183" /> <milestone unit="*" /> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево |
| к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{ |
| учио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар |
| ати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило |
| о већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по ра |
| белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ |
| а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три |
| ..{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убрис |
| не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик! |
| Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Прод |
| ..</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, бра |
| знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} |
| гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и с |
| (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му |
| а прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа посланик по дружини.</p> <p>— |
| {S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требај |
| рочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Ж |
| /p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не з |
| ићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад |
| аватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, |
| да му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и |
| ...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и суви |
| ртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки н |
| дин начелнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући чело марамо |
| — Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Бо |
| га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан |
| > <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић се насм |
| е окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био ве |
| ра и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу ти |
| последњи први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, |
| се много којечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је |
| жи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ није |
| о имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола, прода |
| ије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до с |
| Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, |
| ала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ст |
| е окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“. |
| >— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје |
| ачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> < |
| мају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му ј |
| прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или ка |
| ади а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и |
| азду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p> |
| /p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудн |
| > <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти ј |
| :{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, |
| е, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</ |
| ојих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затишт |
| емо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком |
| истру поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— |
| ка на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вр |
| риворечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна в |
| сам — климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. П |
| и ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит |
| и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и |
| м.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жм |
| о и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћ |
| а...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи |
| једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Рад |
| механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, |
| те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога |
| мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То |
| те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а |
| Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрча |
| ишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињ |
| ни, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако |
| <pb n="98" /> <p>— Седи, враже!{S} Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} |
| е мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган |
| еци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или |
| а је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— Седи, вр |
| се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли м |
| има: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, зб |
| о је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убр |
| адањи општински председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежа |
| али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су као |
| трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе |
| у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у |
| и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два |
| ...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> |
| ој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да н |
| да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћ |
| а пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да с |
| да Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов дес |
| их тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена |
| аде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, |
| чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Дос |
| а <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојиц |
| !{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} |
| Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почиту |
| ју: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају бару |
| ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдури |
| тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов... |
| ам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — |
| а радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p |
| — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише |
| врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — моли уч |
| — Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, м |
| ан табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га доче |
| заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трош |
| о молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића |
| стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо мн |
| уба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло марљ |
| <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста је |
| ред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова |
| их врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница по |
| још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима своје собе.</p> |
| ико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, |
| господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а |
| ник г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Беогр |
| озбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p>У ле |
| — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужни |
| илику... читањем полезних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришо |
| ви са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто облета |
| ајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, н |
| атио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на крев |
| ки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журно прот |
| а се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хват |
| ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово зби |
| хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини осло |
| о.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим |
| и председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, госп |
| тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведо |
| крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберем |
| беремо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, |
| емамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p> |
| ени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} О |
| ад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао с |
| <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље. |
| ује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија ј |
| и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене |
| ед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да |
| н баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... да |
| ај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај! |
| <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Се |
| ире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је т |
| S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p |
| а и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> |
| ик, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, по |
| вана сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови |
| је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о т |
| У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на ру |
| S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се наком |
| у, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и там |
| уд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, гос |
| {S} Узе списак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и ово |
| p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у њего |
| тим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па с |
| руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти |
| главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има на |
| канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу о |
| у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим то |
| где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрч |
| ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад ова |
| а гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,ка |
| а тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147 |
| га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је с |
| pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ |
| >— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— |
| рости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се п |
| с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањ |
| славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с че |
| ени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> < |
| не министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред |
| описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину м |
| едан „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <pb n="68" /> <p>П |
| прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети |
| а у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразити и повести путем општег наро |
| остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и |
| ене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први |
| е Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде |
| ..</p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— |
| сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до |
| учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; ј |
| ! — околише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и |
| би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у ње |
| } Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту љ |
| у.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак |
| дник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га Никит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! — рече ћата |
| ћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на |
| хане, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> |
| тка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Госпо |
| ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се |
| да и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из По |
| </p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и |
| чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, |
| е орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је прого |
| ерај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута |
| пави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо |
| тају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки |
| у) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Прича |
| И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази |
| /p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама |
| лаве ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— Благо т |
| га кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред наро |
| о, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па |
| ...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата |
| ко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци погле |
| краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n=" |
| ...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} |
| де до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кић |
| асдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте |
| ко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он. |
| е ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те |
| е био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају нек |
| <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јес |
| н, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешт |
| {S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечит |
| руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети. |
| ос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, ш |
| вали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао т |
| мимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу мил |
| а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља поскуричког примирителног суда у к |
| робао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским к |
| да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио с |
| ...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и загов |
| о се пред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и |
| ћао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је до |
| ло ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="1 |
| } Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, от |
| ачелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> <p>— А |
| људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетко се |
| каз.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад |
| .{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и |
| врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> |
| бљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „тре |
| а Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Шт |
| Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p |
| она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и |
| ажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћата п |
| уку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво.. |
| али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стојадин води рачуна о све |
| <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извад |
| да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе |
| дњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S |
| жи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" /> <p>— |
| једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S |
| нам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта го |
| оће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p |
| а ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово |
| је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „г |
| Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас |
| ада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> |
| ве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на |
| су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узе |
| азгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о |
| азио, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вре |
| људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га |
| па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, к |
| ла“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи |
| , да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и он |
| за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, ва |
| сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао ак |
| механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то би? — упита |
| Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се |
| се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— |
| , ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и кап |
| де, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ов |
| ћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зелена |
| ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене |
| /l> </quote> <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо !</p> <pb |
| > <pb n="141" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, |
| ло што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...< |
| осуше пушке, загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а |
| {S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомил |
| пут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом |
| и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакши |
| њак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још некол |
| и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она |
| сподину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће |
| али, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили в |
| а у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> < |
| Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, |
| г сисана... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити |
| да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— |
| а преко ових бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</ |
| једног сисана... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што на |
| ри, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам |
| ећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и брко |
| а преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је |
| чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да |
| p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро |
| капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да госпо |
| ије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p> |
| S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина.. |
| ки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а |
| н је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, вароша |
| >— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требај |
| адни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јова |
| </p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Су |
| отовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница |
| дравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комш |
| ци, нарочито после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини. |
| е.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему н |
| ру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте з |
| ио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у |
| какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува |
| </p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претр |
| теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Т |
| а је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу мол |
| о има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шап |
| ило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с |
| домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у |
| Богородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се |
| у) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, |
| очекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само у |
| S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник п |
| господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на |
| — Спаса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су |
| о ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си ти, брадане?</p> <p>— Вала, баш нисмо се одавно |
| и и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Е |
| >— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он па |
| па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> |
| {S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојади |
| n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу |
| илу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јо |
| и на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци |
| а свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога |
| .. „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље и |
| „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> |
| н и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! |
| ем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, |
| њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у |
| ко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је такво |
| пакостио.{S} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир |
| ма.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се |
| раја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, т |
| мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи |
| задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, |
| е.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Седит |
| м кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} |
| нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто о |
| а у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену |
| тарац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина ма |
| ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У механи Симе К |
| очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.< |
| а, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред се |
| добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешп |
| те молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у |
| оја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, |
| м и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је најв |
| пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важ |
| ичи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> <p>— Ту <pb n="178" /> тре |
| > <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако д |
| А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Ка |
| е посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n= |
| аве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, |
| сила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— |
| да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко наче |
| ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политик |
| радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и |
| о такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> |
| ешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него |
| те испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није доша |
| ше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код криворечке суднице.{S} Рано из |
| /p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву у |
| S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само |
| ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то |
| е: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крм |
| мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: |
| ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> </div> <d |
| укбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је п |
| по обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за |
| ком оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту. |
| ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти |
| <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.</p> <p>— |
| зида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше д |
| осити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се |
| ош није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>24 Децембра исте г |
| дућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} М |
| коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места |
| штат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску суд |
| Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд ј |
| а наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под обл |
| и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу |
| то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много кој |
| ано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменим |
| рити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— |
| неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и |
| опоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео. |
| е Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Велича |
| чког стола тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p> |
| скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни оч |
| о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје |
| менима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p> |
| ладос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p |
| нам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, д |
| p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били |
| испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача... |
| n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине |
| пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров |
| им округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих |
| чише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p> |
| p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај |
| очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег |
| о.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особи |
| а туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледа |
| д.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и п |
| молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Г |
| Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="15 |
| ваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони прото |
| е искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, г |
| > <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, |
| к друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На в |
| дан, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и поч |
| а убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па как |
| p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с ро |
| Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну с |
| ир. — Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живе |
| а полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, |
| каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и н |
| председниче, заповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p |
| е мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то |
| и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> |
| чу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се н |
| Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазар |
| идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лаз |
| љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић. |
| {S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— |
| Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па |
| нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небе |
| </p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече пред |
| о се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, от |
| рвака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више |
| ик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних с |
| ад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7" |
| <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију? — упита |
| четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој ку |
| ко је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре |
| „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим |
| >— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком пре |
| очеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Убаво с |
| молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p |
| со!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је |
| Што? </p> <p>— Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица.. |
| а кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> |
| <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крст |
| у, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те |
| у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си н |
| , ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколи |
| >— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — |
| вукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не |
| о, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељс |
| еном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласн |
| ома из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чуднов |
| увим потоцима, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излили из корита те попла |
| n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се |
| оворан и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта с |
| о, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и м |
| иви стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бриг |
| не... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p |
| ашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Послан |
| је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, м |
| асни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља |
| Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} |
| ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али |
| p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— К |
| атвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И каж |
| је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко |
| .</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за вра |
| носи дугачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако |
| ра, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чел |
| има Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Ж |
| ет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му |
| веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у др |
| и у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} |
| имискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, к |
| шавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисага, био је у т |
| чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина на |
| .. страшно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S |
| је назадан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљ |
| к вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</p> <p>— Стока! — додаде Тима.</ |
| — Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим и |
| збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још с |
| тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у |
| од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан |
| вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — ст |
| м једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на |
| ...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку |
| ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда |
| Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и пост |
| век рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су та |
| .{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш |
| — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о т |
| рни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили (и |
| } То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу зат |
| гу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с к |
| знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о |
| и и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p> |
| а, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути |
| се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорићемо се.</ |
| ију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</ |
| е у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на |
| ека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом |
| Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а |
| слак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се н |
| куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али |
| е чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном |
| ко је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће. |
| 140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукат |
| ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па |
| а, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, |
| ивљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како |
| и гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што с |
| ица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али |
| ладеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све |
| ти.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео так |
| — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас.. |
| петан.</p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би г |
| У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране, |
| одину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин |
| е она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Д |
| Живео! — одјекну салом.</p> <p>— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше звекну |
| икић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, к |
| у се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> |
| х спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана |
| ородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули |
| аса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и |
| за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско зд |
| о на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</ |
| дариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за |
| одило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па о |
| ица се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да ј |
| народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите |
| ирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице с |
| Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !. |
| } Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</ |
| нција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју> ју!... па и то пи |
| н Пошурлић, човек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јер |
| p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пље |
| че покућар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и |
| к, који с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење уживам...{S} Радујем се данас... |
| Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, |
| био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква направљена на овом месту где је дан |
| те, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није смета |
| старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> |
| извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; јед |
| малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу т |
| <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенд |
| мар Тодор Коленица, човек у четрдесетим годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, |
| се последњи пут, гласовите водене 1863 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи к |
| lestone unit="*" /> <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панта |
| н Жмурић.</head> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја |
| је ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, ка |
| па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, то |
| асоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити пре |
| место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помога |
| е госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госп |
| >Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит чо |
| > <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n= |
| н рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици |
| по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде р |
| мо да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви ме |
| ређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и |
| >— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S |
| трашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што |
| у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте |
| з паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет |
| отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не |
| безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хе |
| езеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше |
| кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску |
| села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он мило |
| о.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи |
| вена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички. |
| ... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести го |
| S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Госп |
| ред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и |
| дан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче к |
| себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на |
| ујете ли, људи?</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Његов глас — рече ћата...</p> < |
| <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да |
| } Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна |
| дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!...{S} Иди! |
| .</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гомила.</p> <p>— Пред свршеним чином треба се само покл |
| Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоће |
| е странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је во |
| S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић з |
| је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се |
| ла и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопст |
| {S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун |
| авом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована |
| , то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— На пр |
| ђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> И |
| <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — обја |
| и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим г |
| p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли |
| <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с |
| људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману глав |
| о наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље |
| каше се око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интере |
| , а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву сто |
| оказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и |
| ао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатељ |
| чански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, |
| >— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} |
| ако, Цајо!{S} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, ш |
| капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измич |
| извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше по |
| кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин М |
| один Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за |
| ко!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, |
| кни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} Она је род свима опозиционим пр |
| ите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — |
| а премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опс |
| иља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код |
| >— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизо |
| ’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик. |
| ше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, |
| чи! — викну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на нек |
| , добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> < |
| м како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124" |
| ај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> |
| е она посланику.</p> <p>— Немојте тако, госпо — умеша се шумар — трудом се све постиже.</p> <p> |
| стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више о |
| ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} К |
| p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи |
| руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p |
| вајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p> |
| водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али |
| уд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. |
| </p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, |
| и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га н |
| е на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ГОСПОДА СЕЉАЦИ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ТАДИЈЕ П. КОСТИ |
| саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог п |
| Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар наименовао је министарство од осведочених патр |
| а је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Живели !{S} Ур |
| е моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За три месец |
| ш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, т |
| ..уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити з |
| ’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просветитеља Саве, уоквирени декрети капетан |
| > <p>Псето умиљато скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубоко уздану</p> |
| а чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он с |
| не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ |
| све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ |
| у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се з |
| аког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S |
| ана, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше |
| их каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговар |
| каше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— Господару!{S} Погледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S |
| потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И п |
| и аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S |
| ... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p |
| премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S |
| розор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... „Алилуј!“ Попе!...</p> <p>Поп нит’ |
| ’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} |
| ине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, |
| и Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— |
| о се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћа |
| p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је б |
| да Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин председниче, — одговори он.</p> <p>— Видиш ти |
| ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетане!</p> <pb n="19" /> <p>— Хвала!{S} Кра |
| . —</p> <p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p |
| имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је п |
| один Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, што м |
| ру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаниц |
| аснити многопоштовани народни посланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче |
| ди многопоштовани дугогодишњи посланик, господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Пр |
| ..</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, господин Продан...</p> <p>— Посланик...{S} Продан...{S} |
| ви... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово п |
| а паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каж |
| на сударник...{S} Зове нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред |
| p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p |
| е, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати |
| хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их зва |
| е главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Тат |
| одвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, господин’ председниче, све је исправно — одговори чупав |
| г, браћо“ — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, |
| икну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — одговорише њих неколико.</p> <p>— К |
| продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... |
| Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест |
| зумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <milestone unit="* |
| и народни посланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!. |
| богом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли |
| назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим покорно, викао сам све село |
| ојнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам |
| .</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин |
| е соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, пр |
| не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова де |
| Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, |
| на, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене г |
| ако измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи |
| њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само |
| , нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, |
| а му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, како сам |
| осподин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а |
| бичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена |
| су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кревет |
| курица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник н |
| којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако му |
| н начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, прис |
| то ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то |
| ашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко |
| вка отвори прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? |
| прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> <pb n="170" |
| виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето |
| заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим |
| S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посланика Продана |
| рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре |
| јствено... у осталом то ће ти објаснити господин <pb n="20" /> Продан. — Јоване!... коње!{S} Цу |
| , у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од о |
| лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ ср |
| мурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни з |
| ћ, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичне члан |
| лник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта |
| посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели |
| /p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад чо |
| ад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим господин председниче, заповедио да позовем сваку главу |
| амисли — бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} |
| Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шурака, не знам како му беше име, |
| лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> <p>Кића |
| ’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић |
| ћа брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог |
| апорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Х |
| Стевки!{S} Спасо, честитај нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полек |
| тарији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик |
| Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отво |
| на многопоштованог народног посланика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у |
| шу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори |
| ред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика по неки пут загребе шапама, скикне |
| посланика Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, раз |
| ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је п |
| би требали да припитамо многопоштованог господина Продана Жмурића, народног посланика из Поскур |
| у скупштини жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина, што није озидан мост на П |
| ту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n="43" /> <p>— Живео! — одјекну |
| својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати к |
| /p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци |
| из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си ч |
| <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, с |
| ко је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздравише се обојица.</p> <p>— Збогом |
| се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не мо |
| м крају, живо се интересујући о апетиту господина посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако |
| бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас |
| би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Н |
| ="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте, господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S |
| ам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре... познаник и штовалац — рече Спаса, |
| чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да о |
| ина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпус |
| >— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — стаде служитељ мирно и устрепт |
| унаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, |
| луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а |
| служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> |
| адам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је |
| ита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} |
| ном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да нос |
| ан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око |
| у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља |
| пођа извршитељка дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете |
| отаџбине Србије!</p> <p>Многопоштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово некол |
| Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих живот |
| ова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, но |
| авас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуација страних Сила у нашој отаџбини |
| Продан се само поклони пред капетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и ка |
| ој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкр |
| p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је пр |
| председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p> |
| реви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвете и црквених послова у Београ |
| оштофаном и велеуваженом <pb n="132" /> господину Продану Жмурићу, народном посланику наше отаџ |
| вамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир |
| дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; један „начелни“ тражи препоруку за |
| >— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, како сам ступио <pb n="23" /> у њиов |
| друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и |
| господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац |
| режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине у |
| ече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрек |
| е, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појми |
| амтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву |
| {S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, |
| етрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављањ |
| то иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој |
| ужи:</p> <p>— Што се спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... у виш |
| ори:</p> <p>— Што се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је |
| . — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три ис |
| са...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато |
| о и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки |
| даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S |
| о свом посланичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S |
| урић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај рез |
| најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти |
| ед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> |
| <p>Посланик продужи:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да с |
| ве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чу |
| ег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, |
| коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћа |
| празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — |
| ешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан Жмурић достојанственим тоном.</p |
| другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Ситуација страних сила у нашој отаџбини так |
| левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом |
| Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и |
| .. што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би |
| осите фино одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом прилик |
| ’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја... |
| а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликама. |
| т.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, д |
| запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: |
| место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Па |
| ар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то |
| обио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, бра |
| кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, |
| ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо |
| и се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Го |
| прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Про |
| на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозорче |
| <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— |
| њем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто облеташе око Киће, завиру |
| аница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном ли |
| и пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеш |
| скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S |
| се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око со |
| његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју |
| и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и зак |
| оспође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не |
| — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Ч |
| :</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре... п |
| прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капета |
| дићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница т |
| старству, носећи пенсију опште уваженој госпођи Соси, упозна се с њеном сестричином Цајом. (Чув |
| тетка Сосе, само с том разликом, што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за |
| пођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: в |
| леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџариц |
| — Ви практиканат!</p> <p>— На жалост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна служба — одг |
| ћемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза |
| е...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Ле |
| кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова с |
| женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно |
| м, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{ |
| ту господина посланика.</p> <p>— Хвала, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Бео |
| и чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, ч |
| рића, народног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то т |
| ’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да |
| г мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чини |
| ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста сна |
| ду и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо |
| За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, |
| кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дуга |
| ебе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се на |
| а би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и |
| <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> |
| ом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> |
| уку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у к |
| ивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком < |
| по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је |
| Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под |
| м капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владави |
| кује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и |
| ђија, последње три девојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те до |
| /p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориш |
| ст клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се пол |
| и румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окре |
| p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у оке |
| > <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, К |
| руп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p |
| b n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- |
| рука, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице |
| Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, |
| олите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, пре |
| о рупаче од револверских метака пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, |
| .</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <p |
| шиски ред“ при послуживању, па се упути гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гос |
| е - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молим |
| обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— |
| дномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске канцеларије (у којој ј |
| месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен у дужност чл |
| оришту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> око п |
| што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, о |
| арош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „табле |
| {S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и буб |
| истрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су при |
| каза особиту радост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, њего |
| и јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том при |
| судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстову |
| причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он ка |
| се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница |
| твори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акт |
| ањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, |
| Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у |
| их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави |
| а они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Јо |
| ле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш |
| о се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у зг |
| се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <div type=" |
| ила година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђ |
| То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом |
| има висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кутија, муштикла |
| о избрусио тог истог господина министра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове |
| прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га мин |
| о лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушеви |
| нску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача |
| „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, к |
| ан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази |
| ик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо кој |
| >— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиља |
| црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што |
| /p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од |
| ика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је |
| лите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — |
| <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра из |
| покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, |
| p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да в |
| ако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и нек |
| разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене |
| нистру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шори |
| изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p> |
| свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотер |
| крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек |
| ре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду п |
| пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Ка |
| и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" |
| урвала се под теретом својих сопствених грехова.{S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је п |
| цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један |
| >„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l |
| /l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља |
| ачи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S |
| >— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и тр |
| p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и К |
| Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрек |
| кембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Двод |
| народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посл |
| p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Дос |
| маку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном г |
| са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18960 |
| >— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, п |
| аш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... дакле |
| S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегош |
| његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос |
| ило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> < |
| <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у |
| стави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му на с |
| } Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му |
| и.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и |
| утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— |
| Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе над |
| <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жера |
| — Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од га |
| е, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек д |
| та он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! — |
| се косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, т |
| грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојс |
| епа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, ал |
| S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и |
| } Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> |
| имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заг |
| ао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бр |
| </p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, зас |
| колико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а |
| он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више |
| грш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап |
| , па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па |
| га, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одј |
| ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљи |
| Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p> |
| } Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а |
| огу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши ста |
| они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ |
| p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш |
| у, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!. |
| општити.</p> <p>Сви са страхопоштовањем гутаху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница |
| — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} Н |
| смеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је |
| е супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S |
| ту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба |
| нарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић |
| та мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег |
| S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" |
| е капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици о |
| а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скик |
| м живите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно. |
| шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има св |
| резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, |
| орио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, |
| е влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба |
| ... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударник |
| разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у ск |
| а да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим х |
| {S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се м |
| е чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од |
| , кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не |
| о код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да |
| одликован поверењем господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, н |
| сача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара |
| да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и |
| е седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како нар |
| еротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он |
| пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо је |
| доше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошур |
| је? — погледаше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да |
| а би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса |
| г посланика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федер |
| како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим. |
| искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — с |
| им и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште |
| о су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким пу |
| е се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у |
| саопшти Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, уст |
| да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да т |
| е, обилази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” и |
| те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод |
| чемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто д |
| е кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат |
| једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши. |
| страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој |
| вом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенерг |
| м га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родст |
| } Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке парти |
| бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја б |
| у му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шт |
| о косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су |
| еће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово |
| он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини о |
| и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> < |
| надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш г |
| ри он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p |
| а чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се т |
| што читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Кривореча |
| иђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу |
| несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући |
| упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, мол |
| /p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој |
| них људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих с |
| њу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и је |
| ? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, |
| и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно вре |
| Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно пос |
| месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не |
| тупака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што |
| и, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - ша |
| оји се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја |
| S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама |
| кој индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као чов |
| зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је г |
| рбију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учини |
| ене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну к |
| то, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...< |
| а.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрав |
| а били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт стоје...{S} Финансије држав |
| ни му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кр |
| ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе. |
| што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, о |
| својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, били, да речемо, они што уз власт |
| амичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на је |
| ционара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} С |
| да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} |
| свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико |
| у ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су н |
| још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана |
| ала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p> |
| S} Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на в |
| И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и |
| министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних |
| отрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди |
| најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и би |
| Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> <p>— Политика! — рече Продан |
| орацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> |
| ње пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, |
| еђ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> < |
| ојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па да сву Срби |
| надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечке општи |
| оче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} |
| аслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не |
| 2" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Ки |
| анин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тр |
| какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разм |
| чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с |
| <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S |
| „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, кој |
| игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудн |
| {S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини |
| ик продужи:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се веш |
| веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепи |
| на скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошт |
| каже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и |
| да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и пуно ко |
| дос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће |
| један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S |
| поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо |
| кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ с |
| тељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пија |
| гме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац |
| што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> < |
| апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа |
| овора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у |
| ван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се на |
| гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код вод |
| та, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — ч |
| да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне т |
| ћа са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упознамо са господином послаником.</p> <p>Продан |
| ко је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, |
| {S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после |
| ћ“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петро |
| овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврж |
| је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, госп |
| опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, м |
| </p> <pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и издува |
| Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p |
| ши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што |
| <pb n="170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се о |
| p> <pb n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Моли |
| p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не |
| Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво д |
| капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо м |
| ло.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о предмету о коме се ди |
| н зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово |
| ко њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> |
| {S} Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поста |
| иликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике и удари п |
| озовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си ка |
| заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, по |
| нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, г |
| полако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потп |
| у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А |
| ћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капе |
| руги табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или |
| и опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с нек |
| од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један ч |
| орта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: б |
| је ли познато томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у наш |
| ај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју < |
| овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се п |
| е?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и бе |
| И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> триде |
| .. не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— |
| је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посв |
| истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у |
| у, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким ист |
| гу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милости |
| под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли |
| а да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то б |
| па, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га нос |
| } Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио |
| иже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћин |
| е Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице |
| им из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни |
| S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па с |
| ки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га избе |
| од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, с |
| данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од сво |
| окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{ |
| ека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> < |
| он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мо |
| јсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— |
| зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да |
| изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклија |
| ћ диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. |
| аправи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чи |
| обег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу... |
| инио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — р |
| Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда. |
| </p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би |
| а престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова |
| /p> <pb n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> |
| крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, |
| кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да |
| е теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће з |
| м написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја |
| да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића М |
| вани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон |
| S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилост |
| Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су с |
| — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо |
| ...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре |
| } Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта м |
| p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p> |
| и“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану |
| ујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У |
| Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што |
| о, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бру |
| p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...< |
| би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на бе |
| , да речемо, нека беспослица !</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну ко |
| и немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> |
| p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> |
| у у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донес |
| ешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, |
| ун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и |
| . — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капета |
| било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Извол |
| новна капетаница под јорганом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Наче |
| говорио тамо? — упита Продан.</p> <p>— Да, да, шта би говорио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој |
| <p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну мо |
| редлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан.</p> <p>— Да чујемо! — рекоше |
| рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, |
| намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно з |
| капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа кап |
| но.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— |
| /p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу х |
| /p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скоч |
| p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и |
| са.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се |
| то... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право |
| вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадин |
| нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> |
| ј...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да и |
| звади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је х |
| одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама |
| ући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим на |
| љубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни |
| м речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од |
| вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали |
| научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти ре |
| е је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару |
| ти наш Главни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако |
| има се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, |
| ротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Ст |
| како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови п |
| као...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је |
| , од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а |
| а, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда |
| каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} К |
| њеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служит |
| а пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па п |
| S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} К |
| из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кућ |
| ке.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и |
| ић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим |
| се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, |
| на.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кић |
| ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— В |
| ет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и упуте у Краг |
| ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Ч |
| чи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу |
| богатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању |
| .{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - |
| ну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка н |
| ико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора |
| /p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — ре |
| ема човека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p> <p>Скочи, па стаде пред ог |
| н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти |
| те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на |
| њице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ го |
| е мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S |
| ест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој |
| ђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну |
| с.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, |
| лаго Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, |
| јемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан |
| Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо |
| слите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прами |
| е, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, |
| за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким р |
| бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин |
| лепо реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Ба |
| а, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окме |
| ота, почаствован од овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на |
| Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p |
| Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— С |
| Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p |
| .</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата |
| S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече по |
| алио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — м |
| роданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с |
| у из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, моли |
| и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем ! |
| к кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић иша |
| ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи |
| , лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се |
| ог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па иде |
| , где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина |
| да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} |
| > <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у |
| азду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове бу |
| џолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто |
| му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да |
| ло више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на про |
| {S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је... |
| ! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче как |
| ако имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром |
| ићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> |
| треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубин |
| и они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезе |
| а десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и |
| а света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} |
| а видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу |
| орити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и пом |
| S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: |
| рзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећ |
| нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе та |
| , и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и |
| а страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Сна |
| там госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам |
| је нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поз |
| , за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало о |
| рши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посла |
| нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том |
| г до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна врем |
| Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и п |
| опадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главо |
| рете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— |
| одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и |
| аношћу овом режиму служи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Т |
| аџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог и |
| зира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци |
| а уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића ра |
| у, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бит |
| илиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да |
| p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.< |
| рича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду ра |
| да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави |
| у није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, а |
| озора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред д |
| мену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како |
| ући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Ки |
| Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови |
| pb n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два |
| .{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S |
| његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукл |
| дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком |
| есту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је ова |
| р васељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дод |
| в план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак наче |
| ну и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му с |
| у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној |
| рка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића |
| </p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још с |
| инистре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...< |
| тави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, |
| — И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, |
| ес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многоп |
| е иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| елу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму В |
| т’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо ј |
| рић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Стар |
| — Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није свак н |
| S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што |
| а смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та |
| х песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су |
| но празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још мно |
| о опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S |
| е муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије прокли |
| је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је |
| ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа че |
| шћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и ме |
| еротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе |
| /p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напо |
| и тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један |
| си пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који посл |
| — Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста |
| да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p> |
| а иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општин |
| дин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Пос |
| с’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и |
| а пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезн |
| сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање |
| се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истин |
| подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чуч |
| ?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу |
| итељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се |
| молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и те |
| Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, |
| изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је рече |
| оврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозо |
| а, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> <p>— Стојадине, опро |
| Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пи |
| који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p |
| вност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су |
| о, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на |
| е ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није |
| не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, а |
| да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, к |
| г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина Продана Жмурића, |
| се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборит |
| асти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило |
| су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.< |
| азговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шт |
| ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n |
| вамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, о |
| ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’х |
| и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђ |
| пућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлиј |
| и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из водени |
| е против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воден |
| ише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин кап |
| све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство шт |
| га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему м |
| сија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, |
| заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе |
| инак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> |
| !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи рук |
| м ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти с |
| сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити. |
| — Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, кој |
| салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цај |
| .</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта |
| ушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брук |
| о не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} |
| S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од трид |
| дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила доби |
| почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тира |
| сподин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!... |
| им...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећ |
| е, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не з |
| са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам м |
| ...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала |
| од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и с |
| о смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби ми |
| ајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује |
| ив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклет |
| потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристај |
| ваља, а ово се не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше |
| ослови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном к |
| ре?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђе |
| .</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под јед |
| га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру |
| трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усу |
| ф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не |
| па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је г |
| причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, |
| т...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућута |
| а је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изг |
| а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и |
| .. ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи.. |
| пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи |
| ни се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} |
| ад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у |
| и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и с |
| <p>— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на |
| по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп т |
| таницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако |
| Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем |
| {S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двој |
| ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} |
| вео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста |
| каже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат |
| ута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} |
| премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.< |
| — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Прода |
| дера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} |
| аглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, |
| </p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— |
| е боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се |
| них гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Мил |
| де шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, ш |
| ровукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина |
| , за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из |
| мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећ |
| О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступ |
| слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S |
| још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Не |
| } Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Ал |
| не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчк |
| е искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> |
| Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим м |
| олико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило |
| Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празн |
| аду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздра |
| трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кић |
| (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му |
| ћете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n=" |
| но ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, |
| едај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, м |
| нска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а о |
| ницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то з |
| а Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ств |
| Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србин |
| јатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд |
| ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељац |
| елу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{ |
| Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, |
| ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се |
| ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве соб |
| усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне |
| , молим господин председниче, заповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође дан |
| p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важ |
| у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канат |
| кога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет сел |
| о је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет сто |
| ети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему д |
| етан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... |
| а Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> |
| аше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— По |
| да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паме |
| } Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још б |
| ћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу |
| {S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је јед |
| ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио. |
| они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} |
| и је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посв |
| е млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског |
| — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо о |
| цо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћ |
| >— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Предс |
| о собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— |
| онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа |
| , већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> < |
| > <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселниц |
| нац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја |
| ница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!.. |
| /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здрав |
| м то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лу |
| хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић |
| о је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капе |
| — унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, т |
| за се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Др |
| криворечке општине...{S} Хтео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хв |
| рате, бриге, терети...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испра |
| орео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p |
| пет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупшти |
| дра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, мол |
| а.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан. |
| нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо |
| одмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> < |
| дно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагла |
| емо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је св |
| ларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење с |
| ни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, |
| путује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени ситуација страних сила у нашој отаџбини — д |
| ега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да |
| ај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, |
| Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по |
| мо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> |
| се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јер |
| ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу |
| да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступ |
| акле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе |
| ем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, |
| се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, |
| /p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољн |
| апетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : |
| жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не мог |
| ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу ј |
| мер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет...</p> |
| смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни много |
| за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то |
| госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, |
| лићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, г |
| упили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом |
| овима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p |
| прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита |
| о, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} |
| че.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Ки |
| људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом |
| , салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву теш |
| је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико се |
| ови председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се предсе |
| едседник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да реч |
| оли кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до |
| а је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц ! |
| .. федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о свему општ |
| та Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гла |
| моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — про |
| ..</p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p |
| жем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако н |
| .</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: — Реците ?</p> |
| ањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... |
| водај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљ |
| ка ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и |
| што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти |
| и можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— |
| мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то сто |
| ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и ш |
| видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ |
| ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што |
| .</p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, |
| а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу п |
| вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи оч |
| <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> <p>Председник ско |
| ојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик |
| а Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хриса |
| и, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Пр |
| pb n="183" /> <milestone unit="*" /> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно |
| I.</head> <head>Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би |
| рат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — |
| кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња |
| Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Прок |
| у, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што |
| ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S |
| кића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити |
| чка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p |
| p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у |
| пако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан |
| одином послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младолик, креп |
| тан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{ |
| мејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служите |
| један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча |
| цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устад |
| ак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, |
| видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило |
| а два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће б |
| } Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не |
| раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, гос |
| адости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да мо |
| телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода |
| имо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко |
| > <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Ј |
| — Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану с |
| ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, ш |
| — Изволте, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану |
| n="187" /> <p>— Чујем, девере!</p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— |
| нђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њ |
| ога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту д |
| рилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млек |
| а и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди председник.</p> < |
| од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и |
| надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове |
| ије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о ономе што га се непосредно не тиче.{S} Стоја |
| и даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић з |
| /p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут д |
| а сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S |
| " /> <p>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верује |
| ди:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слуша |
| ћи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, ударајући кажипрстом десне |
| немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага |
| црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоск |
| <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што |
| овној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај |
| на сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бр |
| тресе.</p> <p>— На премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи < |
| поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за |
| <p>Пст! — накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа предс |
| ше још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и д |
| ер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког мле |
| ђе капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n |
| ну и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем с |
| агњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и с |
| о) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Ка |
| кну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана |
| Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је |
| бира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свем |
| ну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те |
| ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојс |
| је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста |
| ној Историји...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије Поповић, свештени |
| колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад с |
| тана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба к |
| сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина |
| се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а |
| икића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општин |
| тврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији |
| од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} |
| опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћ |
| е Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко |
| есец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код го |
| SRP18960_X"> <head>X</head> <head>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом. |
| } Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче |
| и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, иск |
| ти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Р |
| посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а |
| b n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} |
| ата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он п |
| ког дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обој |
| /p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и капет |
| га Никит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свима, пру |
| <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> |
| .{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нек |
| нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај |
| пасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаник |
| вене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, |
| у судници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи опш |
| ије ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те |
| и смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве |
| ликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили к |
| воречке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у |
| сти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске |
| /p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у на |
| а!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечк |
| обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће да |
| као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, с |
| о, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p> |
| Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Би |
| о...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <p |
| г истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених законских пост |
| Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет да |
| ојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред вла |
| нашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто |
| <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ па |
| седам година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад? |
| Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p |
| а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе |
| каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се |
| јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако ниса |
| узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време ш |
| азда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Га |
| ледње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио о |
| ваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</ |
| е црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у ко |
| служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ |
| његово поверење уживам...{S} Радујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочек |
| /p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишањ |
| министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, ка |
| све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стар |
| а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије |
| ља поскуричке општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} |
| вих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.< |
| " /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташ |
| ћоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени |
| је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, |
| е..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем... то јест.. осећам |
| гаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и |
| вља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо |
| 1" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто |
| >— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <p |
| м, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, |
| јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама |
| ојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Пре |
| ечата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затво |
| Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпусти |
| ибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе по |
| p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p |
| за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога да |
| >— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, |
| бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене |
| /p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа |
| ’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, |
| и огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвено |
| Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и |
| рова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио |
| а без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молит |
| кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „К |
| и се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим |
| Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону |
| >Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p> |
| лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекас |
| оворим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а |
| овори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћосла |
| S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, |
| д неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас |
| ћи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати |
| им синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о |
| } Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и |
| броту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с |
| ичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совру, па и |
| потписаше неписмене одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом |
| су слепи приврженици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, д |
| стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али |
| Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим о |
| око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба |
| /p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав. |
| газа за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом мла |
| на, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана |
| омаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, |
| ушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p |
| ше.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми.{S} |
| дању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: влада |
| у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Глав |
| ша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Уба |
| ју, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда... |
| атури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Прод |
| а.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог |
| вла Поповића „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, |
| зић за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за оп |
| истар запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се д |
| кова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче — викну о |
| и посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење уживам...{S} Радујем се |
| /p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ма |
| за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину посла |
| се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и маш |
| Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> |
| p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића ста |
| ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда |
| и !{S} Умукни !{S} Леле !</p> <p>Пукоше две прангије узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живел |
| Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег |
| ија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механиш |
| > <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један км |
| S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“... „<title>Војни Лист</tit |
| > <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника п |
| вак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста |
| е свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quo |
| ате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргу |
| p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, |
| а (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Бр |
| .{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласн |
| оји је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> |
| ци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>За тр |
| {S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се гради у чаршији чантра |
| дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина |
| /p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто |
| прости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натр |
| г летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, ср |
| нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно мака |
| ше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један таб |
| ако.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је праз |
| „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} |
| “ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који сто |
| а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним војничким б |
| дседник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, пит |
| ими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" |
| за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општинског писара, који у прсте |
| нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} |
| Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише |
| ва, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p> |
| Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда |
| пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S |
| амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњ |
| живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а |
| Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, ста |
| аше иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сеља |
| так беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јер |
| и.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вра |
| да посведоче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Прот |
| е му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{ |
| доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску сал |
| и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к |
| b n="55" /> <p>Чим се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, пр |
| ме званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подр |
| е ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, о |
| у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једн |
| овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати |
| три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулукџије |
| што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће п |
| етаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар ча |
| и конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи |
| варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном |
| онац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се |
| , била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— П |
| ењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</ |
| Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну сто |
| p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} |
| стинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’ |
| м чакширама, чизмама, астраган шубаром, дебелим сребрним ланцем <pb n="17" /> преко крошњавог т |
| ише у собу, он се полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дуги |
| > <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, |
| Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова С |
| бренија!</p> <pb n="187" /> <p>— Чујем, девере!</p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, |
| — Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџак |
| аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш |
| ив попа Хрисантија: осам конзисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилност |
| ажена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве за крупн |
| — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Ники |
| добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на н |
| приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, ко |
| </p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога девојка!</p> <pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, да се з |
| ира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће п |
| и и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— Ниш |
| на.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, нај |
| Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога девојка!</p> <pb n="152" /> <p>— Станте, |
| {S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — |
| p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и ко |
| ашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.< |
| /p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у нек |
| >— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послу |
| аја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{ |
| н, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — о |
| т, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{ |
| о једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера |
| гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шт |
| и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гво |
| че он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— О |
| ти да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : ш |
| рдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — по |
| репак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, брк |
| ивео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p> |
| <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама који |
| господара, просветитеља Саве, уоквирени декрети капетана Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискиј |
| b n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лола и не |
| ’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</ |
| инистарског савета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета... |
| вршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита де |
| ца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп... |
| агу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p |
| пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад |
| ња о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на |
| глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Д |
| мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.< |
| внина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једн |
| ли отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стој |
| ојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, с |
| {S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у к |
| н’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се наке |
| ин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет кри |
| предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, д |
| то, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изу |
| — Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n=" |
| у ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народ |
| баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш |
| осподин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p |
| > <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаниц |
| ђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Са |
| > <milestone unit="*" /> <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су с |
| : — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозицион |
| ом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелнику среза...{S} Председни |
| ишњи званичник) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, |
| столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, разм |
| к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира |
| <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и |
| — Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="163" /> |
| {S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми |
| рство“ <pb n="162" /> урадити.{S} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p> |
| у сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{ |
| једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни |
| > <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу. |
| сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с противницима нове |
| нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, |
| дба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџи |
| ко исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предм |
| p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унут |
| “, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Продана Жмурића, који се |
| амо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих сељака, као што си ти, куд би |
| ког примирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Ву |
| ично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, |
| ић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја са |
| вом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у |
| кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би |
| уговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико ва |
| коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Ж |
| газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца |
| равље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и тр |
| оче она набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете нап |
| очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића |
| ича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор |
| тимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен са |
| {S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} |
| л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, т |
| каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те о |
| ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то з |
| а Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, |
| ом.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа оно у учитеља.< |
| <p>— Пловка је перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим г |
| — Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздр |
| ..{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав |
| још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, |
| у мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относ |
| раг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </div> <di |
| овече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искаш |
| оја је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђ |
| p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" |
| је:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би зн |
| ма!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а |
| Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У том |
| м се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу |
| а...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а |
| м месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, он |
| м месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, он |
| еника.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом |
| свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватр |
| им током, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печ |
| отпустиле витице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пила |
| , па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики |
| снуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори |
| убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, |
| а одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p> |
| медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прсну |
| а Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> |
| > <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да ва |
| ус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> < |
| вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... ре |
| повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешн |
| сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни |
| Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у жив |
| озбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци.. |
| вади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите |
| ви, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S |
| а су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у н |
| на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза уве |
| </p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућу |
| Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе з |
| глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Наву |
| напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече јед |
| ...</p> <p>Председник продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одг |
| се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о же |
| е ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође дове |
| климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну председни |
| от.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седите, молим |
| Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче |
| аље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни |
| ди пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> |
| једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо |
| јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се гос |
| е.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} П |
| у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам д |
| око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— |
| Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима.</p> <milestone unit="*" /> <p>Капе |
| огледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Отку |
| јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пи |
| стајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ гд |
| .{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има |
| Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има рус |
| ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви |
| лук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у п |
| дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат |
| ева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звижд |
| ог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе ба |
| } Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> |
| се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањ |
| b n="126" /> руке : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} |
| у грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукл |
| су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни ј |
| о?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису |
| Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} |
| м к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{ |
| у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, |
| гом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати |
| и табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или, б |
| ваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дођ |
| е једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде дру |
| премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове ди |
| ад њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запев |
| n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати |
| ној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну |
| а Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и н |
| уни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> |
| е млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капе |
| капетана Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — са |
| Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног д |
| > <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на ње |
| p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре |
| старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који помаже сваку вл |
| инара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама пр |
| тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n=" |
| урно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну п |
| ијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 |
| и.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад |
| квих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да |
| Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Го |
| </p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош |
| шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики другови моји |
| Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да |
| намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, се |
| и стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује мн |
| сте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, ка |
| немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче |
| н млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стић |
| шно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији |
| како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека |
| ио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесети |
| пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На позд |
| тељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n |
| жи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист |
| вачије расположење о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени |
| p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за д |
| estone unit="*" /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуст |
| ељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.< |
| e unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Мил |
| анство, послушност.</p> <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегор |
| Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта |
| ше, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, д |
| p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом |
| лупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше |
| трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш |
| Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеј |
| атеља поскуричке општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује. |
| памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као е |
| беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спас |
| .{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких кли |
| у могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Па |
| ина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га |
| шивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке |
| p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коц |
| н...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> |
| тке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење |
| е да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац |
| кширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово вр |
| атомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут |
| </p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Ср |
| јасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува. |
| кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S |
| Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њем |
| /p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више н |
| њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p> |
| и, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови п |
| ти и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазр |
| ељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта |
| Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам к |
| и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчм |
| ш већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу |
| уну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.< |
| напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те |
| ос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, |
| Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="63" |
| она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви ни |
| дин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— |
| еда и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више |
| у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. послан |
| </p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, |
| рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде |
| Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих тројица у |
| ињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика на па |
| вио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме |
| послице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш х |
| <p>Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас од |
| p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шк |
| Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на свој |
| е зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе |
| ко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који |
| Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Д |
| ом народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани п |
| јску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекру |
| Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржавати везе са првацима из |
| као се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као о |
| ита <pb n="136" /> Видића.{S} Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и к |
| о и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> <milestone unit="*" /> <p>С |
| о, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распе |
| ном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с |
| :</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— |
| кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да |
| у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па м |
| без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — |
| Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтите ли о |
| , браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце...{S} Ч |
| <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зев |
| обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, да |
| оздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним војн |
| /p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он. |
| н с врата.</p> <pb n="61" /> <p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја.. |
| господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и вој |
| а среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише с |
| нама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и |
| обри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И < |
| здрави га Никит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар дан! — рече ћата.</p> <p>Учитељ се рукова са свим |
| а.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд |
| дели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p |
| “ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> |
| , господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио |
| ало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</ |
| , са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, пробише г |
| другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Зла |
| писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса у |
| Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се |
| о је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрк |
| апева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна кол |
| вац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош опш |
| вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га |
| уће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила |
| д а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао сво |
| да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара |
| ља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљ |
| д дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здрав |
| ац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и |
| а згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међ |
| д?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А нар |
| >— Хвала!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p |
| а речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега д |
| бродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог д |
| се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића |
| рата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане |
| двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има ли перн |
| господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ј |
| иташ како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камен |
| разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? ( |
| би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у овом важном питању...{S} Ј |
| ече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеро |
| ш...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p |
| } За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n= |
| на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има |
| вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам п |
| вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да рече |
| помогао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокну |
| Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— К |
| е Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило голо |
| це, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, б |
| p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори |
| лпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} |
| ило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја з |
| <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја.. |
| ма, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— |
| еш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ва |
| а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије? |
| овечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком |
| м, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — |
| ском...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у |
| !{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <p |
| ечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, |
| — климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, |
| или, господо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај... |
| /p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— |
| мао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и к |
| Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пред м |
| <pb n="121" /> и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашл |
| ... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о св |
| /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Држа |
| p>— Изволте, господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва врата з |
| и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли |
| Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам |
| ши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико има |
| рата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— |
| Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n=" |
| ..</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> < |
| ном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одре |
| <p>— Пст! — околише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића |
| <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</ |
| како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у |
| шљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе |
| ати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p |
| бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А е |
| ктиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, ро |
| убером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чантра од црвеног бланка, слике неких |
| о!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кљу |
| ешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, до |
| — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече је |
| ече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> < |
| p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан |
| туација страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик продужи:</p> <p>— Признаћу, |
| Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n="81" /> < |
| дјекну салом.</p> <p>— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p> |
| и.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмет |
| реневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од в |
| ао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о о |
| лупан ! — рече Никит.</p> <p>— Стока! — додаде Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> |
| ио сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, ал |
| ре, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице |
| једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црве |
| ад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Живео!</p |
| им се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово |
| а Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи |
| народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p> |
| туацији страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча |
| он захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Пос |
| относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} |
| дан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, св |
| ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л |
| инак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, |
| аменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација |
| се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p |
| e unit="*" /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и |
| а дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништ |
| ан брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча н |
| вем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао |
| ти у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижи |
| је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом |
| ости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> б |
| а претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="11 |
| биљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад кап |
| .{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а с |
| де је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} |
| /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Г |
| води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није мог |
| искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек по |
| Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте брад |
| ислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с њим састао |
| и пошто да се ниси с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их |
| оларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њег |
| две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет |
| њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред в |
| — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</ |
| тојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" |
| Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови пр |
| он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Ш |
| продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет |
| о, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на в |
| а Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, х |
| > већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић и |
| — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, б |
| а мислите, таква сикирација!..</p> <p>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — |
| p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку К |
| а прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вел |
| <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на |
| ет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочи |
| ко је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је пог |
| <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукам |
| лим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш |
| а.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољим |
| ’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи |
| , остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?< |
| вом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — ре |
| сну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида |
| брадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} |
| рио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим |
| и и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био већ гото |
| Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, именом, м |
| Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone |
| шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</ |
| > <p>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искаш |
| му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика ист |
| — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како |
| а с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потпис |
| кић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио |
| шу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши ду |
| сто близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе вар |
| уо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче |
| држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> |
| ео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да зав |
| S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос |
| друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја |
| чи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас |
| дном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Ж |
| не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице м |
| од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика |
| полеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мо |
| ини удостојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о |
| у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама с |
| } Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необи |
| лашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима |
| ице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као бу |
| било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млад |
| колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због |
| Спасоја Жеравице <pb n="33" />, у част доласка народног посланика, Продана Жмурића са скупштин |
| ави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шт |
| p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки |
| и моји већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско министарство !</ |
| е ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, ш |
| Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који он |
| — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> |
| направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — трес |
| господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчик |
| је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="161" / |
| </p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Л |
| <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, с |
| ахну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} |
| а тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и ост |
| си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p>— |
| кли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јер |
| јке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закр |
| b n="40" /> <p>Сви заћуташе.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који в |
| ш неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стр |
| : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до п |
| Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме |
| ек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ра |
| е на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана |
| /p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дет |
| аћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем з |
| главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и сре |
| н капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег |
| ашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је н |
| све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметов |
| говори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, г |
| >Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> < |
| ћ очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> < |
| ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људ |
| ви се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о н |
| и још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крње |
| <p>— Браво !{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... мол |
| и једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута нагла |
| Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а |
| ен Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — |
| о краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин |
| мурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту ра |
| ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и |
| затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он с |
| лавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посл |
| на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћин |
| ко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контрол |
| ! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан С |
| е им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је з |
| <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p> |
| е...</p> <p>— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, њего |
| бре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је |
| д.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Одго |
| > <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - пог |
| више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све р |
| сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека до |
| {S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n="33" />, |
| ост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једноми |
| и причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! |
| зноси само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рек |
| с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совр |
| се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ иза |
| ров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, |
| пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</ |
| ли у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик |
| а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и |
| сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу |
| виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми ново перо и погледа председник |
| школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{ |
| p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> < |
| а Јеротије скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p> |
| министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час |
| те паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на |
| ца.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, воду и ракиј |
| а неколико људи, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и ја |
| олице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта |
| Изволте... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како ј |
| ича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</ |
| ју, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их намести |
| ица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, предсе |
| му дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прас |
| Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву по |
| е он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу |
| се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> < |
| ту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имај |
| му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано |
| А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и |
| у мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продан |
| сланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеру |
| ом, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Је |
| мну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја |
| и лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— |
| ајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина п |
| уче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пу |
| " /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то с |
| ју.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским |
| мили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, рато |
| све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха |
| иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, |
| в бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p> |
| Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штула |
| леже раменима...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош |
| ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски |
| општи Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устума |
| /p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћат |
| житељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о св |
| а, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— |
| и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: уч |
| их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд д |
| .{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми оп |
| у.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропасти |
| твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца, биће доста, |
| мо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу |
| p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или ст |
| дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за гост |
| n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће |
| е одговара пропису.{S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год ј |
| родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, шт |
| ко изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — практикана |
| А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...</p> <p>— Па Бога ми... нис |
| </p> <p>— Господо! — поче Продан Жмурић достојанственим тоном.</p> <pb n="40" /> <p>Сви заћуташ |
| укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то |
| Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Жел |
| а стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општински председник збацује а за вршиоца те д |
| <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет чита |
| ног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глого |
| „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене ум |
| p>За три месеца његовог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један |
| је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једн |
| он се нађе на платном списку званичника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало |
| n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао мас |
| дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит |
| Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта |
| прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој оч |
| ну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дан |
| елеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао и |
| ше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, с |
| ече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с ч |
| хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај с |
| ља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И за |
| а ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмур |
| се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? |
| ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата |
| ер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о зл |
| " /> кокош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да |
| спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о |
| осно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> |
| ца...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је те |
| на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руци.</p> <p>— Полако, брате...{ |
| иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са ср |
| Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољав |
| рији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали |
| руштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљ |
| на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и д |
| , његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то л |
| чак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала |
| а дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико |
| ристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећ |
| } И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следова |
| љег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована |
| мор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупић |
| атвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> <p>— Молим покорно, на |
| и куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га не |
| овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — ра |
| ча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и с |
| римера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астрага |
| поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и коли |
| иста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду |
| } Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се пријатељили, ни |
| да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, |
| оди министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада |
| какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се |
| зику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; |
| а ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић |
| Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{ |
| S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу |
| .</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика |
| ица; добродошлица о добру ради; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ак |
| ; где год дошли, добро се нашли, где не дошли — добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћ |
| уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и по |
| дговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут |
| гоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из св |
| за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истр |
| и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и |
| Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... воло |
| ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да |
| мир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем |
| продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: к |
| еон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени |
| сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ос |
| у точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што |
| ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мис |
| > <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си сло |
| , је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошк |
| <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} |
| p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— |
| ом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцима и пот |
| : добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, |
| само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима ч |
| <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— |
| овати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф! |
| додаде Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и |
| из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} |
| сли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма св |
| ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како |
| и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи пос |
| } И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо то |
| но што ће сачекати одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Држа |
| све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће |
| они што уз власт стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни. |
| ић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни. |
| је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану |
| то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} |
| слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Државни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон |
| /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — захтева...{S} |
| жник записује...</p> <pb n="53" /> <p>— Државни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на |
| ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — дода |
| цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро ра |
| то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> |
| то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш |
| о, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде.. |
| слимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство, по |
| а чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све |
| </p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласком и мету п |
| } Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Ки |
| жавни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас испр |
| ните а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем |
| главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се |
| и земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоваре |
| лађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} Бар половину власти, што је данас |
| овучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, похађ |
| ла да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд с |
| , он се одлучи, да, пошто-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милос |
| (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се п |
| .</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церов |
| ко је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслуж |
| ек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — практиканат !...</p> <p>Од |
| шлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се |
| </p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</p> <pb n=" |
| а, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја |
| рија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да може |
| мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито з |
| понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он |
| стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце |
| /p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p> |
| Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко |
| и народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача |
| аша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога |
| брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина мануфактурног и колонија |
| !{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже |
| урише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Да бир |
| о буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је |
| д, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три мла |
| викну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Н |
| ећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, |
| <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Так |
| ому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, |
| аром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око |
| ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} |
| </p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљ |
| аше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p> |
| етан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу позван, |
| } Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаш |
| а му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, т |
| едан.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— П |
| једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина |
| — Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S |
| иком утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви в |
| ам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> |
| >— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p |
| па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше на |
| ћа седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, погледа у таван, п |
| ће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је т |
| о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у |
| p>— Живио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, |
| празник, послови су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрч |
| .</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли М |
| надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се |
| је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око |
| о није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће р |
| шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета |
| је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — |
| ном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи. |
| арских месечно, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с ти |
| буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни |
| тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали |
| нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само |
| о после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у рад |
| и се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја |
| диже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Господо!{S} Сит |
| искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да |
| ушеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним ј |
| цу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Б |
| авице у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог ле |
| н шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, |
| општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом наниш |
| о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове ку |
| дина, сниска раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је |
| д</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им з |
| а пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb |
| а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан ко |
| ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. |
| {S} Контролор подврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чи |
| ћа партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрдесет |
| на најодличнију индивидију ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу |
| ом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: шареним панталонама |
| пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> < |
| е истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да д |
| — одговори он.</p> <p>— Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповеда |
| >— Вредан младић! — погледа посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можем |
| оњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у његов |
| шта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb n="69" /> <div type="chapter" x |
| p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче |
| арочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је |
| народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брч |
| бјаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} В |
| и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане.. |
| авица!...{S} Ја !... <pb n="18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крс |
| , како сам ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу |
| обито радовати да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате |
| који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите у споразуму с госпо |
| е воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{ |
| моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који свом пре |
| а — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже. |
| а, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.< |
| уначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје ср |
| ну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| , као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је |
| о господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама |
| ња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{ |
| кочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ће |
| , како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>— Изволт |
| дим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са |
| S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилаз |
| у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај по |
| њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још д |
| за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни |
| <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли с |
| ресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> <p>— Н |
| ојој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} |
| {S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Бо |
| поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на |
| ротије, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешу |
| ше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, |
| слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово, ист |
| сла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена |
| влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сла |
| ве, нос велики, орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један срет |
| !{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb n="69" / |
| во, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?< |
| иони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто |
| он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом |
| ича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у |
| онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуд |
| Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу |
| ехани сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, и п |
| председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p> |
| ена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочи |
| авао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређиват |
| њеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} |
| шао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова пош |
| , о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада |
| ти влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе одани |
| > <p>— На жалост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко |
| ког ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општинског писара, који у прсте зна све па |
| непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура Продана Жмурића, преседате |
| а магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи званичник) па извршитељ, порезник, депозита |
| ругу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи посланик, господин Продан Жмурић...{S} И, з |
| гне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво с |
| то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију |
| си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанство |
| {S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Ц |
| ога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и п |
| нам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се нареди од господин |
| у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да с |
| нској сали“ среске канцеларије уведен у дужност члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је ве |
| нски председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет нав |
| Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се друж |
| шине устајем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу н |
| друге <pb n="47" /> услони се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом |
| е погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— |
| кетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S |
| <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да н |
| обро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша крив |
| суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре |
| /p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} |
| је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме |
| о прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пеша |
| ама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку |
| нај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Т |
| ..{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, ма |
| оји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су за |
| ног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу |
| , рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на |
| иском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за |
| ко ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем |
| у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> |
| е шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у св |
| несрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој ор |
| Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих пита |
| </p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор |
| је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се |
| ивници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога |
| и.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки |
| још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам са |
| ори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чува |
| марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар. |
| >— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам виде |
| ешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле вити |
| 54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколик |
| тофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и све |
| о.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти |
| : школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и |
| и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Ка |
| Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну очајнички:</p> <p |
| у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква |
| Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ш, |
| на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш да севтеишеш „полицијску уредбу“.</p> <p |
| e>Пешадијска Служба</title>“... „<title>Ђавоља Рупа</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к |
| е во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Н |
| зи код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комиш |
| иђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама ка |
| шире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше де |
| подине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно пр |
| а се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> |
| ат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црве |
| калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке |
| уше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — |
| /p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојси |
| Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да зна |
| креса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му по |
| рча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај... |
| ј врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{ |
| е у присрет брату.</p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p |
| ци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубав |
| .</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</ |
| начује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако восп |
| баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном са |
| уто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с госп |
| и...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’ |
| маћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти п |
| <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну |
| >— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад п |
| епа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јаб |
| накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S |
| се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти |
| А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у |
| естита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја |
| од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто как |
| обро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</ |
| Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувено |
| S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девој |
| њче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, ди |
| растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— Господару!{S} Погледајде!</p> |
| да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног |
| .</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака |
| } У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а ч |
| чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p |
| а.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, |
| гло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескач |
| — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади јед |
| ..</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајст |
| о и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде |
| служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св |
| који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића М |
| послица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се занос |
| /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Пр |
| p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук |
| ја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи |
| м перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p> |
| p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири га |
| за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се |
| ламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с в |
| а послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокр |
| {S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И не |
| ћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој |
| — Што се спољни’ сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику.. |
| што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конц |
| ва, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљес |
| појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим |
| задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво |
| Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шт |
| рости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у |
| а пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p |
| овимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Ал |
| кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> |
| рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек науче |
| оче:{S} Поштованој Историји...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш парокијан поп Хрисантије По |
| труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти |
| пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди |
| па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и |
| главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Ј |
| ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти |
| и још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — рече први : — |
| ори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љуба |
| ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њег |
| ланик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја р |
| у ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, м |
| м стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’ |
| да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова пос |
| збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам |
| а мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чо |
| p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно п |
| а вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у |
| најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, злат |
| </p> <pb n="98" /> <p>— Седи, враже!{S} Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче |
| оре, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на |
| нији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} А |
| о...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресн |
| че Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га |
| S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p |
| о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у |
| му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капет |
| ољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезу |
| дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њи |
| оја га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и с |
| Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз |
| о каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S |
| и ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у |
| опреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави кон |
| апетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао. |
| роба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— |
| беди народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овак |
| од главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки |
| а укућани привикаше:</p> <p>— Ђеко !{S} Ене !</p> <p>— Господару!{S} Погледајде!</p> <p>Он погл |
| p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бата!{S} Ене га бата — скочи дете у присрет брату.</p> <p>— Суст |
| е собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Оч |
| кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} |
| > <p>— Да бирамо ! да бирамо !</p> <p>— Ене га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> |
| јена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико |
| огме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p |
| /p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ене сад!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас |
| кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу овом режиму с |
| Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... |
| , намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим поко |
| Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! |
| , свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механ |
| е, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и |
| во дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији |
| у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У б |
| , трговина мануфактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћ |
| лимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна |
| тељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бо |
| Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тихо прозбори нишанећи |
| чем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, |
| — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> |
| то лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служитељ.</p> <p>Ћа |
| подо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што и |
| Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је по |
| кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја |
| Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну б |
| баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{ |
| знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели др |
| дсмену се Тима.</p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледа |
| рекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви опозициони прваци — промуца ка |
| ј крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекр |
| том припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{ |
| > <p>Продан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радн |
| иће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече капетаница.</p> <p>— Прод |
| гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам во |
| — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па е |
| драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си слободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>М |
| мета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — |
| е су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S |
| дан за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао |
| под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај |
| служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Ост |
| ира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год |
| истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за |
| ачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница празне чаше |
| Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо ве |
| е Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекива |
| ).</p> <p>— Ви практиканат!</p> <p>— На жалост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна сл |
| е, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јов |
| окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја |
| а, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како |
| анском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му н |
| {S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у ко |
| он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су |
| pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но деде |
| пљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па пр |
| пс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{ |
| </p> <p>Многопоштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављ |
| овориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечк |
| мњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, сусе |
| ине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те пола |
| Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти |
| ђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И |
| мо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господи |
| дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица. |
| по, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закик |
| ље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: и |
| дно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> |
| ик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две |
| ветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћик |
| унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, мол |
| о вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито |
| ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа |
| олако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и |
| </p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једн |
| ру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу, рибају, изналазе преобу |
| макне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од |
| места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се ло |
| привом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче |
| сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше к |
| сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше к |
| елимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без преста |
| рата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{ |
| из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Дево |
| — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу тањир |
| и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене |
| те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</ |
| али Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут |
| ште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, пов |
| е заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека |
| св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или сит |
| м мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7" /> <p>О |
| је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци. |
| аћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чује |
| натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму |
| старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра |
| пчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, мо |
| како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, з |
| од једном такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како |
| Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гој |
| > <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости и |
| одан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погле |
| капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, тр |
| и посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће |
| одан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњим |
| дин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја !... <pb n="18" /> Наше друство...{S |
| p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме ј |
| је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни |
| {S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује г |
| сланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рач |
| <head>II.</head> <head>Капетан Спасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Милик |
| га треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и из |
| Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! |
| осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше ле |
| {S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> |
| ању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На |
| о ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати ј |
| а у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p>— Цркни !{S} Умукни !{S} Леле !</p> <p |
| ла Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он се презивао „Петро |
| гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb n="33" />, у част доласка народног послани |
| о толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним актима, а другу за то, |
| ћамо!</p> <p>— Памтите ли обест Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с њим!{S} Доле!{S} |
| ћ из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгр |
| е да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план рада, јер |
| титеља Саве, уоквирени декрети капетана Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискија каваљер мајора |
| на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли |
| ао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> < |
| аф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну |
| лужио црној владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, |
| рце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце. |
| ника Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Београду...{S} К |
| је.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина |
| бриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек |
| Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, под |
| т:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к |
| и најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — |
| уда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик |
| <p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница уст |
| . ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, ка |
| ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир ве |
| ије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и с |
| је узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на крев |
| деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом |
| воришта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татом |
| осподар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар наимено |
| p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — |
| итељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да с |
| дницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — подвикну ћосави контролор.</p> |
| . и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се |
| тулумима — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! живело „туцинданско министарство“.</p> <p>— Пали !</p> |
| жни практиканти!{S} Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско министарство !</p> <p>— Живео ! — за |
| весно учинио, <pb n="182" /> кличем:{S} Живело „туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф н |
| за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викн |
| в нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа |
| програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— Свира |
| вео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање |
| на, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ? |
| ли пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Бр |
| написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је л |
| авца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, жив |
| се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу р |
| } Живело „туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...< |
| е — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, ко |
| <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и |
| еба човек варошанин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} У |
| магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у ис |
| еда тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, бра |
| нистарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дво |
| господина Шефа!</p> <pb n="43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он |
| ело туцинданско министарство !</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, |
| жине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев |
| рисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одјекну салом.</p> <p>— Живео говорник — дода |
| Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста че |
| зун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћ |
| у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Си |
| здао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зеленаша.</p> <p>— |
| уге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p |
| > <p>— Живео! — одјекну салом.</p> <p>— Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше |
| , г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише још тројица.</p> <p>Капетану благну н |
| литика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — |
| нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се ма |
| во туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: |
| у земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, |
| увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије |
| с’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на |
| оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад как |
| Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино |
| де је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти тво |
| траних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одјекну салом.</ |
| то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан |
| ука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до с |
| посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p |
| акав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> |
| и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — прен |
| као међународни човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у народу има и |
| 103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се |
| највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: |
| ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о |
| а врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: к |
| неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мој |
| страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата К |
| орњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина посланика.</p> |
| у каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крст |
| ..{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Лугов |
| ог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба |
| атрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблис |
| да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Про |
| који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба |
| ики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n |
| ачки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, ми |
| да је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он с |
| треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од овог одличног скупа да ступим у |
| ас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, |
| S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који |
| што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, п |
| учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули |
| зник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренило |
| х обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница посланику — Само д |
| а воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и ка |
| ода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржава |
| ... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостиј |
| у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш в |
| к, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Д |
| е није,</l> <l>Тулум, тулум, тулумима — жиц!“</l> </quote> <p>— Ура! живело „туцинданско минист |
| служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{ |
| ..</p> <p>— Посланик...{S} Продан...{S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа |
| унтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, го |
| ник у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништ |
| p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је го |
| поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Дес |
| многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. |
| .</head> <head>Народни посланик, Продан Жмурић.</head> <p>16.{S} Августа исте године била је го |
| општине.</p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} Неограниченом |
| p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" |
| {S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом |
| Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „м |
| прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмак |
| , кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури |
| кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа ост |
| устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог |
| Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођа Цаја неће ни да га п |
| , из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом посланичком раду:</p |
| и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} По |
| нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић у |
| зговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан Жмурић достојанственим тоном.</p> <pb n="40" /> <p>Сви |
| се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власт |
| Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Кол |
| н Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би |
| ом прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он ће те о свему обавестити.</p> |
| што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта с |
| то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у |
| апетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колен |
| и озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим госп |
| ше и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин ш |
| Многопоштовани народни посланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Сп |
| многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у по дне, у поноћи...{S} Др |
| и дугогодишњи посланик, господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, |
| м капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Срб |
| о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одјекну салом.</p> <p>— Живео |
| срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и поку |
| /> <p>— Државни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта |
| мимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) |
| реле воде.</p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на тр |
| м...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док ј |
| вету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким т |
| са господином послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младоли |
| нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да бл |
| p> <p>— Свирај !</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l |
| и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l |
| је уведен у дужност члана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криво |
| аника да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје з |
| аст доласка народног посланика, Продана Жмурића са скупштине.</p> <p>Али, претходно, да се упоз |
| а, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, па ни самог господина Шефа у Београду!{S} Све |
| е, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господ |
| м десетак затуцаних приврженика Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљ |
| г народног посланика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон |
| итамо многопоштованог господина Продана Жмурића, народног посланика из Поскурица и госпођу капе |
| од дугогодишњег среског пандура Продана Жмурића, преседатеља поскуричке општине.</p> <p>Отада, |
| .{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у његовом изборном срез |
| њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за |
| аше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало н |
| ране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</ |
| Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и |
| ече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>Н |
| ишта не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодо |
| ну Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш општ |
| аженом <pb n="132" /> господину Продану Жмурићу, народном посланику наше отаџбине Србије!</p> < |
| оју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> <p |
| ричам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} |
| до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно голобрадо. |
| </p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</p> <p>— Деца ућуташе.</p> <p>— А шебек? -</p> <p |
| о.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} К |
| по особљу.</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушк |
| сали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> < |
| чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше |
| >— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напр |
| то је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испоред |
| да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес о |
| ше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обу |
| најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали |
| е купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича |
| што плате, нешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет изра |
| Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових у |
| {S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; ваше |
| је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна |
| .</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, ко |
| <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на |
| о мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се ! |
| . за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, |
| а.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.< |
| /p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина |
| се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо в |
| — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке |
| ци ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био |
| познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шта |
| коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је |
| Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше! |
| ="19" /> <p>— Хвала!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ако смем питати, о |
| невица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску |
| емојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам н |
| тан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца |
| крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, пред |
| p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљас |
| !.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мо |
| није, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министа |
| предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпан |
| ог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здрављ |
| д грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{ |
| вољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје |
| .</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући |
| Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у л |
| еротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о |
| ена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не достане, удариће се прирез на народ... |
| шег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хриса |
| чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — т |
| Хвала вам! — одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За |
| једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу |
| чунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређи |
| . кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па |
| , огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — в |
| ише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гро |
| ника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамен |
| адин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам |
| преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и |
| је.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је... |
| !...</p> <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранци |
| дотадањи општински председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Т |
| " /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како ка |
| <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере, |
| судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} У |
| пир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о це |
| осланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи свој |
| том биров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, ова |
| а да се госпођица Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка |
| у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху с |
| — Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} У |
| </p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима.</p> <milestone unit="*" /> <p>Капетан узе де |
| бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, |
| јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћи |
| а !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S |
| .{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пу |
| у промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испегла |
| ано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче |
| ку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се колик |
| к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за |
| узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца т |
| ађа пријатеље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску кан |
| арију: издаје упуства капетану, разбира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спрово |
| зарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико д |
| ицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Каз |
| S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми ново перо и погледа пре |
| гов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се |
| ица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасо |
| ци не прилази.{S} У селу не верма никог за старијег.{S} Неће да устане попу Хрисантију, ни први |
| ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е |
| естричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је |
| свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе ви |
| нице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида, од које је план био |
| дравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија |
| а се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Им |
| у славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Уз |
| мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим |
| оде!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb n="69 |
| рама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугог |
| а леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>За тренутак бех |
| пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља поскуричког примирителног суда у ком је |
| као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом |
| што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p |
| едио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од п |
| а, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Је |
| у и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо.. |
| ц!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак |
| јку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима |
| S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n= |
| S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од к |
| да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} |
| је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то |
| Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и в |
| што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зор |
| зјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови |
| заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји...</p |
| од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти каже |
| лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p> |
| куша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мај |
| не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блуди |
| > <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— |
| и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говори |
| говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> |
| те, биће потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нем |
| ће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми |
| ји...{S} А ти ништа...{S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</ |
| кни! — стиште песницу : — Ухватио си се за оног Продана, продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравиц |
| они прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме. |
| ја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с |
| ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ма |
| Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола |
| добре се чули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где |
| па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p |
| ети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да |
| о молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за не |
| <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> <p>— Го |
| драво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога |
| а прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, |
| У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батин |
| му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни ре |
| стише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуч |
| дициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пош |
| (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће д |
| епет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да |
| у се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као најверни |
| а пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одоб |
| је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И с |
| који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му |
| љаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, |
| мо да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, к |
| чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро дош |
| ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде |
| као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S |
| се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</ |
| вади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну |
| >— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле |
| јно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он |
| ик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb |
| р човек, с дугом, проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депоз |
| <pb n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао |
| ослу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девет |
| ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ |
| ваним чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, |
| а Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити ј |
| прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме |
| дине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају |
| а, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан |
| он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што с |
| а нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те |
| у кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— |
| .{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не |
| ји нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао с |
| ан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски ле |
| године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме у |
| — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размач |
| Београду...{S} Они ће рећи да нисам ни за шта, ни за редова, а толи за војводу!...{S} Не’ш, По |
| ија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb |
| ији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је пред |
| 10" /> <p>— Поднаредник Спасо!{S} Ти си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну |
| а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судница озида |
| S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају |
| што се госпођина Цаја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса |
| p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и |
| ео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> <pb n="154" /> <p>— Ј |
| ок ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— Т |
| {S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, по |
| } На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на М |
| ло — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, |
| адовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од С |
| а вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је |
| у“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година |
| > <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се |
| поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо |
| <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, |
| ести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко |
| , госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико н |
| од, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, тво |
| ш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш |
| зе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и С |
| ило — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако |
| иде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије |
| S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министар |
| гуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</ |
| ване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједн |
| екајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Ва |
| је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на |
| Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију |
| ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те |
| је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</ |
| ата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на |
| рочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет |
| .{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, |
| и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p |
| вала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, мла |
| ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средове |
| , али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабач |
| а сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и прив |
| вокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта у |
| ла, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штетовао што нар |
| ђу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћ |
| мири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао |
| сподо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом оши |
| и је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи |
| се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега не |
| упа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у |
| уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је |
| засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи да |
| <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај.. |
| ја није хтела удати за практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио |
| власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пута по тридесе |
| о тридесет дана...{S} Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечист |
| марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за |
| рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Мари |
| >— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> |
| , па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Троји |
| > <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и с |
| у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на |
| /p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — реко |
| ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му |
| >— Чујем, девере!</p> <p>— Дај превлаку за свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај |
| ланику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, ка |
| докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n="66" / |
| апетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плов |
| а помози Боже; другу за бољи час; трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n= |
| ију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, |
| капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате |
| .{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, п |
| ндури.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда |
| и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућ |
| кућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше ба |
| о и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље |
| e> <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га |
| за руке..</p> <milestone unit="*" /> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у дворишт |
| и“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су с |
| нко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} П |
| подар и господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог председниковања дотерао је у ред |
| , а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов ст |
| покажи се — заповеди председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и т |
| званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљ |
| и... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу |
| /p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћ |
| Пошурлићу, не’ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли |
| расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— |
| адић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе з |
| ра, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од |
| исељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} |
| занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој с |
| о и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било го |
| јадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{ |
| љем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се св |
| ај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шурака |
| ођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, |
| ос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације...{ |
| p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као |
| ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П. П. Немојте заборавити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада др |
| екок ти реч — примети Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе |
| ш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} |
| , метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, пос |
| око поврћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, да не буде штете.</p> <p>Б |
| {S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико |
| је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живет |
| .</p> <p>Татомир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећак |
| ишта, вала, страшно...{S} Вели, хоће да заведе војничку диципину у општини, а то није свак науч |
| председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се председни |
| лавом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — пог |
| о у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом бра |
| е неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, т |
| одосмо у живобару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко пољ |
| Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... |
| апетаница враголасто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује |
| ћи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, дед |
| тује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уве |
| p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи пра |
| номисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима |
| га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капета |
| држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опи |
| таше.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви |
| и.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту брадицу.</p> |
| вета, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Ста |
| <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одр |
| же на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата |
| /p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта вел |
| {S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у о |
| S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} К |
| /p> <p>— Рогове у главу бестидницима! — заглуши шумарев бас</p> <p>— Живели сас наше право! — п |
| „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један предлог, |
| р под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет в |
| у, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли |
| стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину |
| Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи званичник) па извршитељ, порезник |
| ...</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} |
| з извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У з |
| хектор“ господина посланика по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опе |
| у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали |
| ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у с |
| у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У ос |
| ланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огроман и пре |
| /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, животом, а кућа и дво |
| S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смеј |
| оре, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочи |
| иром.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, д |
| то благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав сто з |
| од, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Госпо |
| > <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на |
| е странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и |
| луште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задовољно — рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле |
| ду по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p> |
| х могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, |
| а није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празник |
| ="18" /> — рече он и осети неко особито задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</ |
| е слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи |
| ико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здрављ |
| it="*" /> <pb n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не |
| ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријате |
| здрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зн |
| рупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас |
| <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место |
| разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом мест |
| на навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако ради а он слади...{S} Е, нема то... „ |
| ше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: |
| ћу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће |
| им путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начел |
| рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер.. |
| о девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</ |
| не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху |
| у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по |
| и му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, |
| плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По коли |
| ко ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се, |
| сланик, господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни |
| кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p |
| ику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како |
| дник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Ха |
| /> <p>— По чему то, чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по вој |
| p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>— |
| ване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па поделићемо !</p> < |
| е зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још х |
| а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{ |
| ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му |
| бџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредо |
| > <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, ха ! — закикота се она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кр |
| .</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед струг |
| а право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S |
| аму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих. |
| , вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</ |
| еде ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче ру |
| оче — да су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитељ |
| опра песком <pb n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, п |
| о, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — разву |
| лобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Гос |
| S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и |
| ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p |
| мурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону ш |
| тије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомр |
| жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или |
| , разбија’ дивите, пише, брише, преврће законике...</p> <p>Тек у по дне, по срећно свршеном пос |
| графе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је |
| ана затвора за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да |
| и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради |
| да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он |
| преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверс |
| Господо!{S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујемо! — рече Продан. |
| /p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бр |
| ундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли п |
| дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску |
| и.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије |
| агледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Пом |
| трљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију, |
| ете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, зн |
| капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро д |
| кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — реч |
| , заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић |
| живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> < |
| рке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Сим |
| има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, к |
| са, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме д |
| о, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} |
| да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, не |
| смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> </div> <div type="chapter" x |
| а, наших кметова, одборника, поротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог п |
| твом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о ч |
| јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин минис |
| се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премеште |
| истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли |
| — ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу |
| аплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабч |
| Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској ф |
| Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега |
| ра!{S} Живео!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови ст |
| хана) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, <pb n="171" /> радници, чиновници и |
| изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} К |
| заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече |
| то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се кап |
| } Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе обо |
| Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то |
| Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уоз |
| >Председник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Н |
| ај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село |
| елима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви ж |
| апетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и б |
| лаву и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} Никит |
| еди колачима све сем Татомира, посланик запали цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни |
| ри се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Бр |
| врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Т |
| тао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капет |
| меравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших |
| и, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за јед |
| Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу и |
| е око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго п |
| Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p> |
| димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> < |
| млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор |
| ад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, |
| прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти зн |
| .</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазу |
| ући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="53" /> <p>— Државни резон! — узв |
| ија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмен |
| о, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> госпођа Цајо!{S} |
| апоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} |
| /p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.< |
| ам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ак |
| а.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по |
| воје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушил |
| га отпустити.{S} Цајо, ако буде потребе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби |
| ђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секре |
| је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p> |
| веру! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин председниче, — одговори он.</p> < |
| ојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже |
| око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе |
| Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и |
| /> <p>Остала чељад слушају шта старији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Кр |
| е нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да |
| ану руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист |
| о именије, дајде механџија, покажи се — заповеди председник.</p> <p>За час обреше се на дугачко |
| n="159" /> <p>— Понеси бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} |
| а дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Маслов |
| лагосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе сто |
| реза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каж |
| <p>— Ти си, молим господин председниче, заповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, д |
| н што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што |
| Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике |
| ведио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p> |
| > <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздравише се обојица.</p> <p |
| p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рук |
| ...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан |
| знио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари. |
| и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, |
| за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим |
| једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — |
| ва полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</ |
| Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, т |
| , од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S |
| Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише по |
| не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, би |
| од ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога |
| хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унес |
| о нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин |
| је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укр |
| Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да и |
| же да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто ве |
| , него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни прија |
| скадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног |
| дости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задо |
| јем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, |
| многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић |
| p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њ |
| , онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шт |
| у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и поче п |
| и... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, з |
| као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у со |
| му мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду |
| ру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> </text> |
| ека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве цен |
| а, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај |
| политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију |
| више симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — до |
| у, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити ме |
| е и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа |
| p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке у врту |
| е зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p> |
| лук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... |
| ок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p |
| ј цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивајући час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем |
| олико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у |
| ао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, |
| сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војс |
| чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с њег |
| е сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у ча |
| да у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разг |
| {S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже гл |
| е си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се С |
| м, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гиб |
| идео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу до |
| о је неколико дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко |
| p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си, да |
| ко је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p |
| а, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цик |
| главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, |
| спраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, |
| икну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге. |
| истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашање пред влашћу.{S} Био је |
| ог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти и њених законских поступака |
| и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује |
| а ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе про |
| оле, пошто је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало |
| у у оџаку...{S} Али претходно сва врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнес |
| S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да |
| до прозора, отвори га, погледа, па опет затвори.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају тол |
| ади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Зн |
| ..{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, |
| >— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир |
| /p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начелник |
| да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја об |
| ему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али ње |
| дрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала |
| д Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуација страних Сила у |
| нтролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог муж |
| ко учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада |
| стина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, послушали би га Никит и још јед |
| о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном раду капе |
| е сем Татомира, посланик запали цигару, затури се, па продужи:</p> <p>— Државни разлог, господо |
| га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па |
| е у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S |
| се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш предс |
| <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шт |
| тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана ја |
| — А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, п |
| те Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столи |
| природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберов |
| ло се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Продана Жмурића, који се нису пом |
| Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и о |
| да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мој |
| ственим тоном.</p> <pb n="40" /> <p>Сви заћуташе.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као нар |
| ћа, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се к |
| од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр. |
| и, како је збиљски терет <pb n="111" /> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је |
| но и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмако |
| две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !.. |
| p> <p>Пукоше две прангије узастопце.{S} Захори се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну ка |
| анско министарство !</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>Грунуше прангије, две одјед |
| кну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — наст |
| убима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева |
| аше.</p> <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, |
| рангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли с |
| ко врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и п |
| еви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,< |
| а Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуш |
| > <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то држ |
| ржавни разлог! — подвикну он значајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштов |
| ђу народом живите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... |
| ић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држа |
| е у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан пре |
| државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на |
| воје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у как |
| њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да м |
| ра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — дод |
| ’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се |
| ну да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „По |
| дару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p> |
| остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог б |
| зу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца |
| .</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зор |
| ну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита М |
| н је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па |
| млека.</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— Молим |
| ..</p> <p>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Прод |
| се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородн |
| А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу |
| самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да го |
| на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} |
| } Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полак |
| и !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и |
| <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> |
| да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капет |
| еднако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с |
| /p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које о |
| а, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ам |
| којим се дотадањи општински председник збацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић |
| иликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свако |
| з задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобича |
| ечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на ле |
| у, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p |
| е насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми |
| на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капет |
| ..{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју& |
| бу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" /> заузети такав положај, как |
| овром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом пос |
| д отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве |
| својио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Мили |
| ве седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога м |
| његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— Ако ћемо по заслу |
| о болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па как |
| ..{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Господин капет |
| не...{S} Хтео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и нема |
| {S} Јављај се — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћат |
| Шефа — поздравише се обојица.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна |
| >— Терај — викну она кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: |
| — У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну председник.</p> <p>— Молим покорн |
| , па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружи |
| Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваљ |
| } Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири |
| е тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дош |
| Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код криворечке судни |
| {S} Зове нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’ |
| знемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је |
| ло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа је |
| како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — пре |
| кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом |
| ови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, |
| {S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вер |
| јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу и |
| устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И |
| реда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја са |
| е да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и с |
| <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па |
| поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства |
| нећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— |
| Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мо |
| , па Татомир (под заградом: дугогодишњи званичник) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.< |
| им људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није н |
| Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путе |
| рчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак |
| } Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из соб |
| ића узе за општинског ћату Тиму Тимића, званог „двоката“, дугогодишњег општинског писара, који |
| о сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштениј |
| дседниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне |
| и су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, |
| на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу сто |
| — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан трља |
| <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору |
| кикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контроло |
| мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у |
| Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца |
| } Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.< |
| ану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило |
| ла, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обрен |
| каво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, |
| меном напретку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На |
| е гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким тур |
| е уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је |
| ана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри час!</p> <p |
| Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном |
| т. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и |
| помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> |
| ђеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени |
| јдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је |
| вима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> донесе |
| е зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим друж |
| ци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те у |
| тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...< |
| кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви оп |
| кола по његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не достане |
| некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{ |
| јишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особ |
| сло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуци |
| >У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута влади |
| pb n="152" /> <p>— Станте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше се. |
| сука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе |
| {S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек |
| стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> |
| о састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— |
| м Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пиј |
| ећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље |
| на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А |
| и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за помози Боже; другу за |
| приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „мн |
| ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе |
| дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, относно, шта ј |
| господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га |
| еко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој |
| какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да дочекамо, па ћеш видети — осмену се Ђеко.</p |
| да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућ |
| а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, д |
| , приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисанти |
| ала вам! — одговори Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ва |
| остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана |
| и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег |
| ву затече а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца жели |
| е народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и |
| уди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! |
| у главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао |
| х укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје главе и д |
| ули, ако Бог да.{S} Ви писте за домаћко здравље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и |
| дравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; ваше |
| ја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Милик |
| не их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — поздравише |
| — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављу !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе к |
| ти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још једа |
| рцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви ак |
| и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече,</p> <p>Господине Проко ситуација страни |
| олим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, |
| Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на сред |
| ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, ч |
| Вала, баш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, |
| <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} |
| Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто |
| вот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетан |
| њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, как |
| рвус, учо! — викну председник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га Никит.</p> <pb n="75" /> <p |
| јег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови |
| > <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало .. |
| Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</ |
| ди чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здр |
| воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А |
| в па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — п |
| и од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, |
| и нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У пос |
| ник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечера |
| одиже главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека |
| иму служи.</p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазари |
| а кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p> <p>— Да види |
| на прилику... читањем полезних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више |
| оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — гра |
| ова мајка, погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} |
| се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећар |
| отписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугог |
| пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар |
| у Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не п |
| >— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест да |
| > <p>— Браћо!</p> <p>— Чујмо газда Перу зеленаша!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо !</p> <pb n="176" /> |
| , теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десетор |
| вао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лисичином, гло |
| гачки с углађеним ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На с |
| јсила да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Из |
| ка и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча |
| , знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам |
| — подужи Продан. — Да није њега, ова би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и |
| би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске судниц |
| а, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, |
| ресама, запалио чибук, оборио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неко |
| с’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јер |
| то деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници |
| ажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре. |
| шло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разликом, што |
| неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис:</p> < |
| из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и |
| и се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловц |
| и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су с |
| ој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просветитеља |
| , да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пијани |
| ендар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шеш |
| азгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Види |
| и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, гос |
| к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— |
| ане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи |
| у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а |
| џије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на |
| стелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радови |
| те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за |
| е с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седе |
| за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како |
| мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска к |
| те — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" |
| е Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник |
| ину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну |
| ни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћет |
| еротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и |
| е нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи ру |
| до...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо |
| ће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини |
| псеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, брате!{S} Ово су политички преступници...{S} |
| ..{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123" |
| вој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p> |
| рићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питај |
| ружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров |
| ан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа |
| {S} Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} |
| p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па |
| подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, |
| њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, највол |
| аћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас де |
| преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разг |
| бурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда |
| у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи де |
| </p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S |
| посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — р |
| ротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, |
| ..{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одј |
| ’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи љ |
| мен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсил |
| ему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она |
| рећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У мех |
| да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће |
| г балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што н |
| овек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно |
| Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита |
| ила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се на |
| човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S |
| а колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више |
| относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печ |
| ст ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угос |
| тојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то |
| ј влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор |
| одишњег општинског писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у зак |
| те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву |
| се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, на |
| не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов су |
| говара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{ |
| лим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зн |
| сци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписн |
| у се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а ода |
| рујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су п |
| љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу пле |
| {S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћута |
| амо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те |
| е, у општини, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао |
| <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n=" |
| а се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и |
| м, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим |
| ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени... |
| госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи контролор, поклони се и превал |
| пам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p |
| е водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} |
| е то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он пр |
| , на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онд |
| е.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима |
| е.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} |
| ене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже |
| им лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</ |
| оритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капе |
| опцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — |
| ио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, |
| /p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја. |
| власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, б |
| <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на |
| во их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први |
| .{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачи |
| е јетко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци |
| " /> <p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три пр |
| адбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћи |
| сни Продан важним нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својев |
| подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претва |
| ч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а то |
| м, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја ј |
| /p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — стаде служитељ мирно и у |
| еста их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар д |
| Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа |
| о шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, б |
| а.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми нов |
| , док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се п |
| у ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви |
| вим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, |
| ланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, |
| обратим господин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Со |
| ди, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, ка |
| ...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер |
| — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је зават |
| у Стојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин в |
| {S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канц |
| оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је н |
| ...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запита |
| господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати |
| учак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од ку |
| итлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и ист |
| ану руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту |
| направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим |
| — Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се н |
| а се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обича |
| о.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рек |
| . молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n= |
| </p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбе |
| али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то |
| {S} Пала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра |
| ти.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме |
| а било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и мах |
| и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће т |
| мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— |
| и ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што |
| о порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: |
| b n="137" /> госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Ве |
| авио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терет |
| је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, гд |
| ="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је з |
| дане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} |
| су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на п |
| и, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слобод |
| народни човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображен |
| о сам, па сам заборавио...{S} Бриге су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ |
| брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — |
| Доле с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранин |
| слетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Ст |
| хар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је? |
| стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а ш |
| , на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте з |
| злану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти |
| нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну |
| унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, такв |
| председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о крем |
| и се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука и |
| 4" /> <p>Е не знам, не знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, |
| љена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относн |
| </p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво са |
| ете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо н |
| д ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса о |
| /p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> <pb n=" |
| прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништа не зна |
| то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p> <p>— Па шта ћемо сад ?</p> <p>— Да се бор |
| че.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} |
| з нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — захтева...{S} У осталом, то ће ти објаснити |
| у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је |
| аци, братићи, сестрићи — пхи!...{S} Шта значи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни госпо |
| е...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша? |
| ша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Тра |
| диже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — реч |
| давати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопа |
| а, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке |
| та веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја |
| господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, и |
| ићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом... |
| уцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и стран |
| усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. |
| реко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, к |
| молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Е |
| о, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па и |
| </p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово осам сати, наше по дне — |
| у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један |
| /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи |
| а, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чек |
| Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов п |
| то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег коман |
| аг ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лаже |
| ла, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, |
| вом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај |
| о ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те за |
| омишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Сто |
| разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председн |
| он... </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на |
| Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о |
| ви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја г |
| нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па |
| , па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Он |
| н се затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким |
| е оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан |
| видети — осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’на |
| сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. минис |
| <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то ј |
| рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врат |
| мо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође прек |
| чи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{ |
| то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарат |
| што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не |
| } Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Не |
| е је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у |
| и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласко |
| ричати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближ |
| </p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>— Немој тако, селе.. |
| асмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему |
| ри се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи н |
| у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледа |
| ад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде |
| е насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они |
| ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пре |
| ази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата ј |
| петан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на |
| — Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се. |
| један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па р |
| > <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’ |
| ијатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговори |
| p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жа |
| биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је бац |
| p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, |
| ручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.< |
| авио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући |
| иха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани |
| {S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци р |
| усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђе |
| еш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, господин Кићо збор и на збору да |
| на је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је постав |
| припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо). |
| — И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О |
| познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p |
| е сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем сп |
| да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табак |
| nit="*" /> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно дошао у овај ср |
| капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S |
| та љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p |
| крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе |
| д, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (се |
| озвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше |
| м: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмл |
| ловима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос |
| {S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он |
| ротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} Реко’ д |
| дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали |
| : „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки |
| јете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p> |
| ине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчк |
| /p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди. |
| берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p |
| а косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, раш |
| затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плав |
| да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али |
| челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врат |
| намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно и |
| о звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе ко |
| е и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има |
| ви кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није в |
| пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље |
| ља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси кос |
| ли на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испре |
| .ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, |
| Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка |
| к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о |
| ој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамн |
| !{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мој |
| би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из околн |
| х воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио |
| , бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му бра |
| у.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадиј |
| а оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та |
| паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у виш |
| ре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у до |
| ца, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочише.</p> < |
| д?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с противниц |
| Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p |
| <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја |
| дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш |
| ли из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> |
| еко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <q |
| ионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја |
| шу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан |
| овима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, |
| е (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће |
| тестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем пар |
| а нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро |
| што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим |
| и — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га поз |
| више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива |
| а влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и |
| — И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код су |
| е сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се к |
| од изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Ст |
| је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхо |
| „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> < |
| та! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — |
| ме Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} |
| реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина. |
| он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се д |
| њи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удос |
| ракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко го |
| еђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Ба |
| жно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још |
| жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и |
| дравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље |
| ет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> < |
| емо, треба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, го |
| Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Та |
| вић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме |
| <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико |
| колико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани привикаше:</p> <p>— Ђе |
| ?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо |
| !...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> |
| у.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не из |
| и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине мини |
| ико пута: прима се, прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: |
| злен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милу |
| е, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што ра |
| етановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао с |
| че, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна |
| бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем |
| } Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима нек |
| вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</ |
| музом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам |
| 6" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— |
| Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у обра |
| јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да з |
| ж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је чове |
| .</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи на |
| ишта не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не |
| то је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли с |
| релости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом пос |
| поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утер |
| од мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{ |
| ег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаш |
| сподом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам |
| е таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... |
| т, али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да |
| али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Јед |
| едно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} |
| ла тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена |
| петан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведите овај телеграм |
| дима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири |
| јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарство“ <pb n |
| <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, си |
| увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — преки |
| 2" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву истори |
| трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам д |
| оскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник |
| Што сам добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Б |
| {S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом се прија |
| <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p> |
| ицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под расто |
| је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он је |
| прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли |
| премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о д |
| браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, |
| то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до |
| носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који по |
| све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сис |
| а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> <milestone |
| p>— Државни резон захтева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наст |
| ник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко |
| огопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам го |
| то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се прстом у чело — с њим господин мин |
| е.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Бео |
| !{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} А чељад с |
| језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још јед |
| е, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су с |
| е, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> < |
| {S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и |
| шом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради |
| тиче.{S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му б |
| ћемо се.</p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок |
| је њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— П |
| дур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> < |
| наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да |
| се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! |
| р, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у шк |
| ко је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да з |
| p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат |
| унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> |
| е мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет |
| p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјурише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре јед |
| Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, е |
| да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општ |
| подин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из П |
| идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Мо |
| наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже с |
| угови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искаже |
| е... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо у |
| ... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна с |
| а декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... о |
| лас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... |
| мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече |
| ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и в |
| је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који |
| идим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p> |
| настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Др |
| репи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ по |
| огне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где |
| леуважени Честити Србине <pb n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а т |
| о, те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби.. |
| е стакларија опра песком <pb n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засука |
| су се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највер |
| ридесет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — |
| на све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два мах |
| попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће |
| /> Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и |
| запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — поче |
| !{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се |
| ок у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што |
| је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако |
| еђу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на |
| Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанст |
| ако нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господ |
| шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес |
| господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, да све ово овако иде, као шт |
| ...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком |
| , али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код ку |
| смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те д |
| га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени |
| и не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ри |
| ине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола |
| да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом |
| чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на |
| иге су, знате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим... |
| ожји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, |
| трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на гале |
| ојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, |
| ...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не брин’те, господо...{S |
| риликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она |
| .. сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме |
| о је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може. |
| ај сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути |
| опе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> |
| итеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и |
| се и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно |
| ај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од најве |
| да ступим у такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте |
| ављена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, отно |
| ење уживам...{S} Радујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту рад |
| посланик, господин Продан Жмурић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународ |
| напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господи |
| <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно |
| да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки! |
| нашњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће повр |
| раго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос... |
| ој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жив |
| на кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића |
| е <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда з |
| ошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Је |
| pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помоз |
| а оно порез скочио неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, пи |
| Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза с |
| аницу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана. |
| ан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала |
| тре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната св |
| ала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио од |
| ваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој рук |
| вече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њ |
| } Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" |
| ази само празницима, да се преобуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али м |
| да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жер |
| на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће |
| аља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески на |
| p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим |
| сци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} |
| н сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се |
| Хвала!{S} Хтео сам само да свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти |
| е се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, р |
| ње од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, |
| селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, н |
| е повукло, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и ле |
| Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је |
| глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, |
| ише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе рег |
| а је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, у |
| <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p |
| апетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb n="155" /> <p>— Умукни |
| скочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале |
| ...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухвати га нека језа озд |
| p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <p |
| динар, ти грош ти стопарац!{S} Пали! — и плану слама преко пута у њиви.</p> <p>Почеше бубњеви, |
| </p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и пон |
| дера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има |
| какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> |
| Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У в |
| <p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска |
| Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с |
| /> иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са |
| шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла.. |
| ло, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше |
| S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат |
| није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза |
| д деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купус |
| на трновитом путу политичких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пан |
| ји су слепи приврженици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, |
| у !{S} До виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочи |
| нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је н |
| рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, |
| ворник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капет |
| рно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S |
| кује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и |
| p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у ва |
| : има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, |
| гло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <div type="chapter" |
| :</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартиј |
| амети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му н |
| /p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Ж |
| !{S} Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да |
| <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — |
| Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p |
| Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре! |
| посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... доб |
| аповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него |
| им те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу црк |
| , ха! — закикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор |
| лила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо |
| плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте |
| ну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — |
| рчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а |
| а, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</ |
| а тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, |
| тарији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда |
| {S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто |
| и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{ |
| знао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас |
| мо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ |
| то је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И |
| ркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — |
| ! — подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свец |
| е... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три |
| начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S |
| } Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да |
| гару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — |
| Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није |
| да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове |
| ад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ј |
| краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, |
| .{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара |
| е, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за го |
| затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, али њега нико тако не зове (сем Стојадин, у ш |
| , наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Пр |
| једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, |
| даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу |
| S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и варакала сам распутицама преко шуме, да никог не трев |
| ате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо т |
| дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, уст |
| теља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тим |
| мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се |
| ателно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Р |
| ун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста та |
| , где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише ст |
| капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, вод |
| олове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместиш |
| а од црвеног бланка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ј |
| Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>П |
| аправљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к |
| и.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешт |
| младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, |
| о, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, |
| .{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <p |
| реметане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаниц |
| а у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они оста |
| потегли, повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко |
| к, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа м |
| <p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим п |
| Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам о |
| и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени |
| ић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема т |
| који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао.. |
| ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те м |
| И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини вид |
| да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђек |
| о.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</ |
| се о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Ис |
| радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} |
| свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено че |
| ила се у некакву шару, па нешто загледа и броји.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке с |
| чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над со |
| ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуп |
| то веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И |
| ега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш кап |
| г учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој |
| г Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Ко |
| ед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака. |
| се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад б |
| икну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко |
| у, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако |
| ају, а наши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић. |
| та.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и |
| вару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те |
| , без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, п |
| n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити о |
| а је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, |
| али, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала М |
| ло о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, |
| ам, помало — рече Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио |
| ...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Ста |
| ар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кић |
| > <pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло |
| д си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p |
| бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практи |
| ео!{S} Живео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пр |
| а кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђе |
| — рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити ст |
| — Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ћемо оно жољ |
| , повуци...{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{ |
| : реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Мил |
| десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контро |
| n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послу |
| се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S |
| Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанч |
| ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни |
| у иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило до |
| етова, одборника, поротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у з |
| је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној |
| сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у |
| села, преко поља, преко сваког брежуљка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стој |
| аше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изг |
| рсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с јед |
| повести путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и отн |
| у и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, свирке, грувања прангија и пушака.{S} |
| а, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, т |
| >Извади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, п |
| } Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола се |
| ече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, |
| отанча баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — ре |
| к безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— |
| своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију.</p> |
| ва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама |
| ћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <p |
| а нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p |
| радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња |
| пка, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> |
| у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича |
| у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича |
| в. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и |
| власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекрија |
| ћа „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајућ |
| авађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта |
| водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, отпустиле витице, па прилегле раду. |
| <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, |
| о сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овај |
| та тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана |
| Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зо |
| еротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће изви |
| еротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће изви |
| лне општине, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стев |
| ора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се т |
| журба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што треба пред госте изнети |
| скаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Ки |
| пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Осле |
| Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну |
| ту са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. послаников |
| лижњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво |
| подару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богм |
| ром непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само сл |
| вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... отно |
| рним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општи |
| рвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутр |
| сага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>О |
| едовечан човек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и |
| се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћут |
| ани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јах |
| ао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке трећ |
| гажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо... |
| чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију |
| а (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мал |
| сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</ |
| е књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и прету |
| <p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим |
| андур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том биров поносно отвори врата, погле |
| } Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и |
| ва, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, |
| м чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а |
| и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преис |
| и се с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних |
| вика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, |
| ти јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као ш |
| смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине |
| шареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора |
| а здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је нашао |
| и Продан.</p> <p>— За здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господ |
| /p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, |
| дравица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> < |
| стовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На го |
| ред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она сла |
| и, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта б |
| <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко ј |
| руги дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, |
| једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије |
| цвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и с |
| ат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, |
| а ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не зн |
| коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће |
| а и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном угл |
| десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цеп |
| уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб |
| столу обре се по неколико оканица вина и ракије Припуцаше прангије, осуше пушке, загулише свир |
| е се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помо |
| а дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи |
| нам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим |
| {S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за |
| машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без по |
| е, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; један „нач |
| ча Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсил |
| Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест |
| и шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чинов |
| е, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p> |
| pb n="155" /> <p>— Умукни ! — скочи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говор |
| у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето види...{S} Ту су сви |
| S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што ради |
| ом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти ре |
| е она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш м |
| , Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњ |
| тра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од |
| а он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном го |
| аде, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву реч овом Татомировом и |
| рике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, госп |
| редан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче |
| одан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београду...{S} Они ће рећи да ниса |
| Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Београду, нису га рачунали у обичн |
| ша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ |
| p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — |
| огопоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застиде |
| казне службе?</p> <p>— Ју> ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није |
| Само да знате!{S} Само да чујете!{S} Па и за вас...{S} Уф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, |
| и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он ниј |
| де су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, |
| је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Пров |
| Видиш ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш |
| n="84" /> да опозовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} И |
| је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} |
| тво</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, |
| т дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> |
| отписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да |
| ’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије |
| за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — и |
| имо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механ |
| да своја посла, да ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће |
| анка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог с |
| , најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они ку |
| а су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, |
| сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Заш |
| "77" /> <p>Гости се повукоше до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод |
| ио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, оста |
| тојавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате |
| хане.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом |
| две одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пош |
| Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, |
| ...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div |
| леда у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва |
| ишња беспорочна служба — одговори Спаса и дубоко се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите |
| ?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта в |
| це хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и |
| , ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н |
| ани кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам |
| у посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа |
| људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type="chapter" |
| људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини |
| а, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли, добро д |
| /p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спу |
| носали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> |
| рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <pb n="6 |
| атра да се прегори.</p> <p>Отвори врата и викну :</p> <p>— Станите ту !</p> <p>Беше пред ручков |
| кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да |
| тог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина посланика по неки |
| , седе за сто у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се скло |
| — Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих |
| хово осам сати, наше по дне — рече ћата и превали очима преко свију око стола.</p> <p>— Биће на |
| еда основне и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако и |
| сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбуниш |
| /p> <p>— Није да речемо... — зевну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио с |
| а народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мос |
| ло ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељад |
| > <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, |
| је министарство од осведочених патриота и народних пријатеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите |
| одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{ |
| } Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> |
| а, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њи |
| па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилнико |
| етри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сеља |
| рић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> |
| ја уз ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а ук |
| и, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174 |
| главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јован |
| ена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролор |
| нио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам |
| г света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је |
| а се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по |
| ..</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало |
| > <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На свак |
| марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци.. |
| Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone unit="*" |
| p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, |
| обу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У |
| је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Ка |
| ака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан |
| е живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, |
| у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа |
| алази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће мар |
| S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многа |
| ашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком |
| ујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна |
| S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ћ |
| о из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Де |
| ић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кић |
| а шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} |
| доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се |
| врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извини |
| с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји а |
| ивели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча к |
| бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу м |
| мурића, народног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то |
| > <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p |
| -у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет |
| /p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо. |
| Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мој |
| мо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова: |
| p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и доведоше га пред председника.</p> <pb n="71" /> <p>Ки |
| ог градива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За овим о раду у среској кан |
| , мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављал |
| } Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час |
| > <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко!</p> < |
| ад ?</p> <p>— Да се боримо! — вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, |
| онтролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кућ |
| о...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} |
| контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под с |
| дниче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим |
| и, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта |
| и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије |
| трећу за свете Тројице: да помогне Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива Богородица; |
| — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: |
| > <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — одговорише сви.</p> < |
| новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир и пун кош о |
| ревић „Пећанац“, трговина мануфактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране |
| n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мис |
| из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а слу |
| ао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим по |
| газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...< |
| у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио ј |
| и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! |
| вник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да заведе...</p> <p>— Бравос, гољо |
| ви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу |
| дин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" / |
| к био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их п |
| туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 |
| ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла |
| преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од к |
| дин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пр |
| збира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад го |
| , те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим |
| <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јер |
| сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метн |
| руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик |
| отије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећан дан, ср |
| здравље твоје, газда Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и |
| Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> < |
| а, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да вид |
| а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, |
| вест, да ћата потпише неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Ш |
| д, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантиј |
| оћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, |
| а сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже раменима и з |
| рпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како |
| ица седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... н |
| пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> <p>Гости се повукоше до проз |
| Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у |
| уће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никит |
| воришту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет ту |
| p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи. |
| и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, |
| (плав, средовечан човек, шиљасте браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је |
| {S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: |
| магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обуз |
| ри се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премеш |
| нао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осо |
| <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде и погледа.{S} То беше Стојадин Пошурлић.</p> <p>— Где ћ |
| фактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо |
| ременом напретку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— Н |
| ! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође прек |
| е би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком |
| ли министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако и |
| .{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, |
| , шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једн |
| кић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан човек, шиљасте браде и п |
| канице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рук |
| своју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да |
| чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта |
| прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква |
| мену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, р |
| ме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хте |
| диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насли |
| примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда... |
| ла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо н |
| Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ра |
| ари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који |
| о, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се |
| пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је шк |
| нутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан |
| <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као о |
| уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље ј |
| <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, он |
| о гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је |
| А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има |
| Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застар |
| е ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда с |
| ећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док |
| ото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на |
| списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за |
| совачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас н |
| подине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба |
| се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмет |
| што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А |
| тар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет |
| Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију |
| Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p> |
| ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нек |
| их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, кој |
| м ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад п |
| > <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — ос |
| <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p |
| ћа.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сут |
| ју собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо |
| бљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица ско |
| народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чин |
| му Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.< |
| аше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу Затече, |
| нике, даје препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре |
| >Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; ве |
| ју и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури п |
| помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивањ |
| аво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше |
| } Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег |
| ој, следователно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радо |
| је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брз |
| тву, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и до |
| n="83" /> потписаше неписмене одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића |
| а потпише неписмене чланове и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Ни |
| оји су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљ |
| из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабо |
| е руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремље |
| ретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси |
| > месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, |
| њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, та |
| осно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин |
| — Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукам |
| реко рамена велики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, нити |
| иза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће!...</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја, |
| ца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје |
| и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу |
| {S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у меха |
| рави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је |
| з велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, |
| је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Шт |
| ра — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступ |
| </p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издр |
| S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа |
| једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје |
| он се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а |
| да се препиру о начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између м |
| и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стев |
| ко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који обл |
| иљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ? |
| колаче.</p> <p>— Четири разреда основне и ратарницу — одговори ћата и поносно погледа у таван.< |
| чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> < |
| у.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућани прив |
| ти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао |
| емундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли |
| А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад |
| школованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цај |
| ио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је је |
| пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухв |
| Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да п |
| ника по неки пут загребе шапама, скикне и поњуши око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захор |
| Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се |
| Проко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и нова |
| о као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?... |
| ену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропас |
| канти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потписивање поздрав |
| и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта т |
| зи, Боже!{S} Срећан дан, срећно састање и виђење...{S} Здрава буди, тетка Ранђија!</p> <p>— Од |
| Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мр |
| ацију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли? |
| зора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијск |
| <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељад |
| нише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.< |
| распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу |
| пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му ос |
| а.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, з |
| у метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио |
| ако знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p |
| јем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> |
| Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Нећемо да заговараш |
| о општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом нан |
| ногаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от Врању“.</p> <p>— Гос |
| . таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују...</p> <p>— Нуто де!.</p |
| Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На п |
| ..{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава |
| погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Ш |
| ста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскр |
| ров поносно отвори врата, погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо!... |
| к Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже |
| не, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, ко |
| ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се нас |
| дан млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли ст |
| обе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</p> </div> <div t |
| он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Е |
| пу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу |
| што чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тим |
| о и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? |
| сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам в |
| Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер |
| има и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здра |
| е чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На |
| {S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, п |
| ији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве |
| едлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и загова |
| о.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било о |
| .{S} А да ти видиш, Господару, оне босе и гологлаве, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Го |
| p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ј |
| с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ, обеси торбу о раме, чибу |
| <p>— Пиши: господину министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Само пази на сваку р |
| — Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде |
| И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да |
| рет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си |
| омира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је значи |
| ту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, ко |
| ају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не приз |
| ник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и остали.{S} У неко доба председник подиже руке, скопча |
| д се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче кап |
| самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужнос |
| макињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукн |
| уначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, |
| у ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — а |
| ислити, да не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њи |
| рља столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку ј |
| руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где |
| ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја н |
| Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле |
| чи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!.. |
| прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S |
| посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... |
| ег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођ |
| т, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако ни |
| меши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико им |
| х крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима |
| е меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава д |
| Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља кап |
| писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије |
| у...{S} У башти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо госп |
| “.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимо |
| кивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар |
| на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ |
| ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш |
| укаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} О |
| о донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, |
| о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је |
| зволте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> |
| , и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не учи...</p> <p>— Пресекок ти реч — при |
| м да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а о |
| стали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље ок |
| {S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића са |
| јаху неколико сељака у углу; они усташе и поздравише га.{S} Он ћутке, без речи, седе за сто у с |
| <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то ј |
| око врата...</p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и |
| >— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку |
| Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан |
| И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} |
| з обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче ч |
| е чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жмурић подиже чашу за здравље и нап |
| ресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланиц |
| ећ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разгово |
| чекмеџе с пазаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183 |
| икну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита |
| договоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код |
| ања прангија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна |
| ун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газ |
| нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине |
| бавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пред влашћу.{S} Од радова ради (сад у старос |
| за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окрену |
| тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни |
| су, брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом |
| јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Ки |
| .</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера |
| у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби омладине њихове.</p> <pb n="7" /> <p>Остала че |
| да се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје |
| ’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да |
| седа у прве гостионице, не носи у торби и застругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког ра |
| нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Про |
| чен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у |
| елу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Пр |
| притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шурака, не знам |
| о Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти |
| власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још |
| ан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у |
| батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је |
| их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (К |
| аметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не |
| ма плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb |
| уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ |
| смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служи |
| онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли л |
| ворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... |
| зден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! |
| чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, |
| м, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагла |
| мараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче раз |
| ће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликам |
| , сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> <p>— Помози Бог, домаћине!{S} |
| <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад с |
| идића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <p |
| шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким посло |
| има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Поре |
| ну дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабран |
| Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} |
| одборнике и ударише два печата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двори |
| ло на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би |
| е капетановим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам |
| ра!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> |
| и је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претурити...</p> <p>У том стигоше волујск |
| ска, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се с председником и тукли с п |
| ин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и више од |
| канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса. |
| ности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господи |
| им не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар чи |
| негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина мин |
| е, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је |
| д урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и |
| у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времен |
| .</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо |
| у у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да |
| мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он з |
| шо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине <pb n="133" /> и Посланиче |
| руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{S} А да ти видиш, Господару, |
| и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.< |
| дио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По |
| а!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто |
| рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми |
| {S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узм |
| нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог |
| ног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви |
| /quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам |
| Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашо |
| спођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичн |
| ињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачар |
| у собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси за апсану.{S} То све за време док се нова судни |
| у „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом |
| онешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу |
| бек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта рад |
| их салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде изв |
| ија и пушака.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честит |
| > <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири |
| } То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстарије |
| Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница: прве за кру |
| ају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има |
| по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, |
| те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чи |
| .</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у углу; они у |
| и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог, браћо“ — викне он — „Бог |
| ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} |
| тео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће |
| и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја |
| шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, св |
| е знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре о |
| ину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> |
| док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходн |
| н човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезек |
| највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премунди |
| наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Ју |
| икаш!{S} Е није него требали сте донети и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.< |
| лим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља |
| ј и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила |
| у њиово друство, а овај ће то доставити и самом господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени гов |
| ј задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић |
| ди, који ће га... относно... изобразити и повести путем општег народног напретка и које ја, на |
| а се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да ради |
| Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео |
| ам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими в |
| у у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, за |
| е зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, |
| идесет дана затвора за оговарање власти и њених законских поступака.{S} Казао је на једној прес |
| поротника, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</ |
| си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд |
| раме, служили отаџбини.{S} И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. |
| погаче и гибанице шапћући: „Боже прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице |
| е збунити и помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још |
| на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ћ |
| ење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнут |
| к сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па |
| S} Боже, шта се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загле |
| ас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и свеопштем задовољству затече а Ви акосте ради чути за |
| ма говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а |
| ...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим корацима. |
| , ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да |
| ића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта ће та |
| господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне р |
| ри.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} |
| ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и |
| ленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесе |
| ој владавини, тиранину Спасоју Жеравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам |
| да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питањ |
| ну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих пи |
| овци, <pb n="171" /> радници, чиновници и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.< |
| из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У |
| азаром.</p> <p>У том стигоше и апсеници и весеље пође својим током...</p> <pb n="183" /> <miles |
| столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим год |
| еограђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука брчиће и онај прамичак бр |
| едника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</ |
| даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како |
| це, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту с |
| орбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да г |
| седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору |
| миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса з |
| би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> ист |
| — Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на п |
| .{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> < |
| ч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза |
| из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвет |
| голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погледа у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: |
| шапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, његове свињ |
| шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје |
| у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим |
| на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масл |
| десету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне |
| петан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „П |
| о ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: к |
| звршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица ту |
| Извинте, господине министре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није |
| Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица седоше за дугач |
| уних табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <pb n="83" /> потписаше неписмене одборнике и у |
| и како ти се заповеда — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Ис |
| људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога |
| е „црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафа |
| но изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакшира |
| ...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подма |
| а.{S} Ено, замакоше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удвар |
| би, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу |
| на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче п |
| м стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Ал |
| <p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе н |
| реба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на у |
| партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — |
| ам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> |
| на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напр |
| — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здого |
| е смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S |
| ала влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се < |
| за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на |
| <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она |
| — Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу прав |
| Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на |
| ом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог руха, а сад се све повукло, рек’о б |
| рујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> |
| како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: прима се, прима се, прима се |
| pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им ј |
| ="54" /> одавна увиђам и относно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свекол |
| оштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и Срећи и с |
| ротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не ма |
| аслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је |
| p>Многопоштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом да Вас ово неколико речи у здрављу, и С |
| ће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не д |
| начину обрађивања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја |
| ас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца |
| . кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни |
| ице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb n="125" /> <p>— Сед |
| рижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} |
| Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече изврши |
| воје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у |
| данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било |
| и начелник г. Спаса Жеравица, па главом и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликић |
| </p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—Величанствена |
| од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти зн |
| и је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да |
| ију ове одабране дружине, управо словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог нар |
| ли, теслимише прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десет |
| члана наше партије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке партијске — објасни Прод |
| пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнут |
| едовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошк |
| а.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и ватре с прочевља, о |
| о одело, стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где |
| ни је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси с |
| Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — практика |
| стављали рад, свађали се с председником и тукли с пандурима и — томе слично...{S} Те тако је ту |
| резон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим |
| дић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрач |
| ша...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разу |
| ..{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, |
| /p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, |
| цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p |
| у је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шарениц |
| кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле |
| и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваженом <pb n="132" /> господину Продану Жмурићу |
| ђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, н |
| } О зиду виси огледало, окићено чубером и босиљком, два шешира, шајкача, доглед, револвер, чант |
| му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа |
| ажи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Ни |
| <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (круп |
| ски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушн |
| te> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су врата |
| е сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пр |
| рет...</p> <p>— Политика! — рече Продан и слеже раменима. </p> <p>— То су обичне ствари —додаде |
| о! — поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коц |
| капетаница</p> <pb n="129" /> <p>Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури ша |
| чалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране |
| г Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИС |
| роман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер.. |
| одинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет |
| који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се |
| ти у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџи |
| > <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>екон |
| је тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да |
| о од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима |
| ало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добр |
| сви опозициони прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а |
| <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде |
| р.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — викну он зн |
| Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подми |
| нате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје планове, да д |
| <p>— Продужи, продужи! — рекоше капетан и посланик.</p> <pb n="114" /> <p>— По чему то, чиле ? |
| ели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, |
| срећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Проти |
| арод, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Гос |
| {S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово |
| јсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попр |
| а ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве љ |
| мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у оџаклију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> |
| тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Ј |
| и прозорче:</p> <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита П |
| у на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозор |
| е, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, |
| емој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, у |
| ете...{S} И немам речи — узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Да |
| а на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито задовољство, што му тако подесан и |
| коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! |
| ка га.{S} Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Ниг |
| Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути |
| мо ти дошли, и да се пољубимо — рече он и цмокнуше се три пут у образе: — Деде у руку, ђека...{ |
| благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе с |
| се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— Где си т |
| ако ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - |
| </p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај |
| </p> <p>— Шта хоће онај поп ? — вику он и погледа у оне за дугачким столом — Шта тражи она попи |
| d> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, ни не боли, тако је |
| , човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо |
| напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Је |
| аводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше |
| о употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капета |
| тије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословиц |
| мо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он се |
| а видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па |
| <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, ал |
| ..</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Так |
| свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и |
| пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старц |
| ! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете с |
| је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци глупи и нерадн |
| наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће |
| ојој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плав |
| да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем.. |
| одужи:</p> <p>— Државни разлог, господо и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта |
| два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако |
| одана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n=" |
| не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за |
| а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S |
| — Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се пу |
| вилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша ид |
| и и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су |
| један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— |
| е молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p |
| и образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p |
| ајају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све |
| ћу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тројица чувени и виђени и у се |
| бом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјави |
| то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтев |
| Ту би био до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске судн |
| зиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жм |
| највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да |
| , не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите |
| .{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не ка |
| .</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које |
| је Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и |
| да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га ј |
| ата свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловк |
| е или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, у чем ’хоћеш они се помаж |
| у, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше |
| и одборнике и удари печат.</p> <p>Тако и би.</p> <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бра |
| се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, |
| вим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{ |
| јући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче н |
| ом такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми |
| ко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам ч |
| што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и |
| у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, |
| оше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као нар |
| Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бо |
| само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи преко собе.</p> <p>— Болан, шта би ти удило д |
| } Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих тројица |
| пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу био је и |
| те?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћ |
| овара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била ки |
| и у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У |
| а седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад не |
| а ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове кућ |
| чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и ун |
| >— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стој |
| Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрил |
| ало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — раз |
| вајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — за |
| бњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије |
| За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађе |
| ио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жес |
| >— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир развуч |
| а леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик Продан |
| акомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупшти |
| а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" x |
| учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића |
| о казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: каз |
| и браћо, захтева...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић мет |
| вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом |
| коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваженом < |
| је наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон |
| .{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, пр |
| т!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захори се песма и |
| кајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p> |
| , види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу |
| е делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: г |
| ођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Б |
| ине председниче, — стаде служитељ мирно и устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мој |
| ићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме с |
| о колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</ |
| вори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа |
| с цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О з |
| из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да |
| час донесе хартију, припреми ново перо и погледа председнику у очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} По |
| и.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, м |
| рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на |
| говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај св |
| >Продан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника |
| мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, к |
| </p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не |
| причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S |
| ана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу, што и остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спас |
| е...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У том припуцаше пушке |
| есном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо и другови!{S} Радујем се и овом приликом... и немам реч |
| та и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило |
| — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се |
| ред црквом, у порти, седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозор |
| сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с |
| уње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси огледало, о |
| не саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог |
| ј се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао. |
| тпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у |
| невни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне |
| чник) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после проч |
| пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кић |
| био одобрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума шт |
| кне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак |
| до нужника — рече <pb n="48" /> Татомир и блажено распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капет |
| а да вам донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, |
| је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсил |
| ове нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и к |
| — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, |
| н је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... |
| вољан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је вран |
| ш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадн |
| ћ, Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жак |
| p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво, и за све редо |
| подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p>— Што се спољних сила т |
| десет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к |
| "80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим |
| дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по војничк |
| јиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз нај |
| рсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на сто |
| .{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице...{S} |
| >На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n |
| /> <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе |
| ет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А гд |
| <p>Стојадин Пошурлић, човек од педесет и неколико година, сниска раста, сув, боје броћасте, др |
| д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Ни |
| сет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе у своју собу. |
| сеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а |
| лужим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики |
| ало да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дво |
| тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише понеку, за |
| дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се |
| да није тако.{S} Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празн |
| е, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у |
| : да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у мех |
| тељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од они |
| т.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе |
| чку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и тро |
| ењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша почеше певушити неку варошку песму у два гласа.{ |
| шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалил |
| идићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа к |
| е многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш |
| Државни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то д |
| ца у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И б |
| радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајк |
| Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прст |
| Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти |
| твени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом |
| цију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, коман |
| е звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Ш |
| мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћ |
| дне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људ |
| ’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног д |
| ите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на |
| <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила |
| па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овц |
| р, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао |
| на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb |
| не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни љ |
| ..</p> <pb n="159" /> <p>— Понеси бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај |
| а два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — оби |
| } Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцелариј |
| рче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпоја...</p> <p> |
| апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом |
| ужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да |
| аницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш |
| жу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варо |
| петану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било п |
| господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи |
| Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: |
| ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише |
| у: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја |
| ремер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде |
| раже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто |
| су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог |
| м углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђа |
| чио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у уш |
| а.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, |
| ки домаћин <pb n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p |
| дници, чиновници и практиканти.{S} Пију и разговарају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун |
| сад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, |
| штву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те друж |
| ни друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде п |
| сав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, |
| корно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Ст |
| надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви с |
| . нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их |
| сподар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> <pb n="15 |
| талом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у |
| — Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим |
| — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Жив |
| трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети с |
| се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, оста |
| уху: шареним панталонама, белом прслуку и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у |
| тојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселни |
| ца уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим |
| и, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе п |
| и званично! — викну Татомир, баци пушку и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразни |
| <p>Сва тројица чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Ј |
| шке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још |
| и и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом |
| о до пролећа, а тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</ |
| ају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, в |
| </p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина |
| дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза ваја |
| д сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, вла |
| м годинама, у уским чакширама, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} |
| тна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико динара.{S} И |
| а јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу |
| ким сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамуз |
| /p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти кр |
| осао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средовечан ч |
| ућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше |
| диже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} |
| шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— Седи, |
| овог одличног скупа да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа |
| ним чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које |
| сак пореских глава, прелиста га, окрену и обрну.{S} И овај није дошао...{S} Па и овога нема...{ |
| ко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дуб |
| — Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p> <p>— Што? </p> <p>— На |
| је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погледа.{S} Он се затури достојанствено :</p> |
| Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, пр |
| р!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте |
| даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци н |
| ик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</ |
| имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као |
| а истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да |
| .</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ноге</p> <p>— И ви живите овде?{S} |
| о крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према варошици.{S} Тамо ука и бука од песме, |
| поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћ |
| {S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с |
| куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу пре |
| несе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио. |
| ца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о п |
| тупам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> |
| у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у ов |
| , не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна и |
| н је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозв |
| > <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик за |
| м врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му ка |
| , и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времен |
| у слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не мо |
| синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се |
| } Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} |
| ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу |
| ју, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> < |
| .{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’ |
| S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" |
| — Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с |
| води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић |
| та.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече ко |
| <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} |
| шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми |
| S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S |
| <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти |
| дне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?< |
| ад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га з |
| Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо |
| , молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и |
| кују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају ба |
| ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један с |
| а и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и он |
| Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} |
| <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и поче читати : „Начелнику среза...{S} Председник минис |
| седе око стола поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа |
| ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти |
| ан до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— |
| уштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беш |
| т криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} К |
| По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим |
| овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха, ха, ха! — за |
| а господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео б |
| е?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у |
| фани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као ш |
| и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S |
| те, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је |
| илици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрм |
| овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују з |
| </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комиш |
| ури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гу |
| мер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће |
| у службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег п |
| амичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће |
| де Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст |
| мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег п |
| <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> |
| ориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> <p> |
| — Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p> |
| Цајо? што говориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: |
| /l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихо |
| д кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:< |
| он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од са |
| а смакнем ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> </div> <div type="chapter" |
| ле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. мин |
| ! — и пушке рикнуше: гру, гру...</p> <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу. |
| на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим током, како су остали |
| зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с рефо |
| и, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у |
| , тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кр |
| ело и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зи |
| комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му |
| p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад |
| и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке |
| му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>С |
| о у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, он у |
| м ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 |
| , како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и |
| пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници на |
| књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури |
| ек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то ј |
| ш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглу |
| гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда мож |
| и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и папр |
| ружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас |
| е стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, |
| а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истура |
| иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бр |
| пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавн |
| ћа набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећ |
| .{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да к |
| и да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{ |
| леда на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Б |
| д беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лиси |
| причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостиони |
| како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је |
| Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16 |
| } То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „ |
| е и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта |
| p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p |
| кве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша |
| p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} |
| p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посла |
| ржавни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и |
| то, тај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, госпо |
| злог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и |
| захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом |
| о, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — разд |
| се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к |
| си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то. |
| волте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Н |
| ло, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни |
| исам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. |
| е и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлић |
| се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим |
| ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ј |
| пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му |
| чи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу перо |
| река се председник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на в |
| скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се прекрсти у оном поповом дућану — пру |
| х пријатеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзи |
| на, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан оз |
| ој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један |
| тео сам само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... |
| чење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодита |
| Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус прич |
| веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче |
| а, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— |
| ао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи јед |
| е је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не ос |
| двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом |
| механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га доко |
| расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичаји текли су својим током |
| али наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе о |
| ли ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} |
| ори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше ч |
| же, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин |
| азјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје |
| то је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик |
| чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} В |
| кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ |
| те.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, кр |
| , и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли |
| иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врт |
| ина Продана Жмурића, народног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, |
| /p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави |
| први потписати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Наро |
| јају мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Про |
| ти.{S} Треба одржавати везе са првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не |
| одне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> < |
| из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну кон |
| опозиционари, па добави двојицу пандура из околне општине, са црним војничким блузама и црвеним |
| жи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење тег |
| чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести.. |
| Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а |
| бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да т |
| n="154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и згр |
| својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође н |
| <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тор |
| је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, зн |
| ришту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто заг |
| Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју |
| лавни Одбор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} |
| S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Прода |
| едан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће |
| ко ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног приј |
| куто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте о |
| журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, |
| аћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много ј |
| ици — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па |
| а, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> < |
| ан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“. |
| о си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволт |
| >Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве! |
| овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник једнако рас |
| ти мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити |
| товарено.{S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог држав |
| посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га свој |
| гу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели |
| ик.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — прого |
| врата с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само оста |
| рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео |
| љно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p |
| це која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) |
| Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и по |
| у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и бубњевим |
| т, гласовите водене 1863 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада |
| рочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да |
| /p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодо |
| спође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <p |
| о пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p |
| о пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p |
| руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} |
| климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо м |
| о је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голоб |
| и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта ће о |
| ји законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и |
| род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје |
| и Миликић.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекар |
| н стида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се |
| наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава тамо у Београ |
| ад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, молим |
| им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на кој |
| едан „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кме |
| е ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну |
| S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, |
| д да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="84" /> да опозовем тужбе |
| е рукова и она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку проз |
| помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се |
| > <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно је |
| его да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Е |
| мен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, |
| род, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас |
| "43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, |
| ма.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи |
| иканат !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обра |
| одо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени б |
| ле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из |
| приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где д |
| е дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, сем десетак затуцаних приврженика Продана |
| > Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— |
| кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</ |
| па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врати у своју |
| редседнику, па продужи рад.{S} Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ зат |
| збир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о |
| ди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њојзи.{S} |
| штовани народни посланик, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд ј |
| <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана па |
| чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, Боже!{S} Срећа |
| ад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Прода |
| Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бог |
| и шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бо |
| тице, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се |
| <p>— Радојка! — викну он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојк |
| ан Жмурић, па и главом сам господин Шеф из Београда, не би се застидео.{S} Видели би, како је К |
| /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а |
| обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p |
| } Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко |
| иче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p |
| вори чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза у |
| а, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спр |
| ад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди |
| Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта |
| ан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и рече:</p> <p>— Браћо!{S} Од сви |
| <pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је |
| опет закикоташе.</p> <p>Никит се почеша иза увета, завуче руке у чакшире, па и он поче:</p> <p> |
| оба председник подиже руке, скопча шаке иза врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог с |
| p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где |
| <p>— Што? </p> <p>— Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двоји |
| ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </ |
| , па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p |
| аја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — |
| , Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, старачка посла — тих |
| илази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разгово |
| Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књиг |
| {S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћућ |
| са јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извин |
| беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутв |
| другог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја са |
| нчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођи |
| /p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се |
| ше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта |
| осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, н |
| пасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кић |
| главу, погледа у таван, па у под, зевну иза гласа и почеша се иза врата.{S} Обузе га нека ватра |
| нај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или |
| , то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још не |
| у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га жи |
| чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би |
| аш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! ш |
| пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што и |
| </p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио |
| лан како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелно |
| ро, бекуто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изв |
| а разноврсних колача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико |
| га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из |
| ата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, от |
| ју и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да ј |
| >Она се полако подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бр |
| о с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом |
| и и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну |
| ео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири |
| — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сам |
| и цицвару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си |
| огрну гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S |
| као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, |
| ости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Је |
| рму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем |
| остију и пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојч |
| маже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања |
| . тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито задо |
| (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је |
| ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костад |
| ога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, к |
| поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе |
| ја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовача.</p> <p>— И — |
| ј има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! |
| емо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Стојан памуклијаш, вре |
| мо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо!{S} Да га изберемо! — гракнуше сви.</p> <p>Сто |
| нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздра |
| Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механо |
| — практиканат !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимни |
| ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да |
| апетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним актима, а другу за то, под каквим је условима |
| урића и највернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима п |
| не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите с |
| однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га пог |
| бришу пачалуци од свилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десн |
| искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’х |
| отрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата |
| у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} Посланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се |
| баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина, што ни |
| голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> |
| >Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} |
| но, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закик |
| восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p |
| {S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, отвори, погледа, па опет затвори.</p> |
| ћи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони |
| капетановим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам ми |
| м случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја т |
| уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи:</p> <p |
| првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај.</p> <p>Све би за час готово |
| јели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то су маст |
| ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, п |
| а нешто знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, |
| ад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви с |
| да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да буд |
| 3 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, пов |
| ма пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Ка |
| ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се г |
| ију, пуну млека.</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако! — пљесну се рукама посланик.</p> |
| штована <pb n="137" /> госпођа Цајо!{S} Извините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грч |
| се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знаје |
| .</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се |
| се не варам, зет госпође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре... познаник и штовалац — ре |
| Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси |
| че Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи К |
| S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> |
| S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Н |
| нешто ћосаво, без браде и бркова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — |
| <p>Она жена под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишње |
| есе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду |
| мо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед ук |
| те ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Ч |
| ш.. виш.. вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председ |
| ећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чеш |
| — кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — о |
| ...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ј |
| p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка |
| у.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем ова |
| и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и пандура.</p> <pb n="10 |
| не и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какв |
| ко било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитив |
| из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас |
| вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетане!</p> <pb n="19" /> <p>— Хвал |
| /> <p>— ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ с |
| м.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — |
| {S} Сељачка посла, госпо, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.< |
| — На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписа |
| рече порезник.</p> <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Си |
| мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од ап |
| /p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте, господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у о |
| има састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису |
| а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Све |
| {S} Да чујемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, ова |
| <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Беогр |
| омаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу ч |
| им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од ког |
| рији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у р |
| <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важнос |
| сте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, ди |
| није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића |
| егрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише п |
| ту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар човек, с дугом, проседом брадом, седи з |
| под заградом: дугогодишњи званичник) па извршитељ, порезник, депозитар и остали.</p> <p>У најве |
| на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од ка |
| зитар.</p> <p>— Здоговорићемо се — рече извршитељ и одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику мет |
| им чином треба се само поклонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чул |
| владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је |
| коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му по |
| Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у м |
| ад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и п |
| ’ш, док сад онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p> |
| ни зашта, није ни за преписача, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се њ |
| да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише апсеници и заграјаше: — Ене |
| уштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад г |
| ко дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном либадету с |
| и опскочи око господара.</p> <p>Госпођа извршитељка дубоко уздану</p> <p>— Господине!{S} У ваши |
| <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S |
| {S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецкати и уједати!...{S} Уф!{S} Ско |
| етаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба м |
| /p> <p>— Оштро, бекуто !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, бр |
| име убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни |
| инићу! — рече Жмурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго |
| тије, да с постојанством и пожртвовањем извршује одлуке партијске — објасни Продан важним нагла |
| учају био у неприлици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} В |
| ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> |
| ку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти се:</p> <p>— Помози, |
| ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и из ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и |
| е нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— |
| па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, господо |
| и једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на ње |
| је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвал |
| с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{ |
| те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин капетан! — р |
| спођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. |
| чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одр |
| поведи Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како |
| „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписмене чланове и одбо |
| .</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} |
| , а најчешће похађа среску канцеларију: издаје упуства капетану, разбира за кретање опозиције, |
| е удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од |
| има Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир |
| ствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тражи још два |
| азао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем |
| .{S} Велика шиндралија, стара и чађава, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад |
| ој стриц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и |
| ..{S} Рус гине за Бога и Царја и снагом издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез |
| одан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — по |
| мо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војс |
| } Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу за |
| емо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! |
| говоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Ла |
| наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се |
| нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полексији...{S} А ти ништа...{S} |
| допустите, господо, да и овом приликом изјавим радост, што у нашој средини видим младог пријат |
| образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> |
| , збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад |
| тарац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели |
| Погледа око себе и поче с реформама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила |
| пштине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{ |
| га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запит |
| едњи пут, гласовите водене 1863 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} |
| S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад м |
| Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председ |
| месиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И ост |
| петаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’т |
| лованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете |
| p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p> |
| исара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и допуне у законима.{S} И судије ј |
| ?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шт |
| к“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук ста |
| о ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} |
| uote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам св |
| Жене <pb n="186" /> месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије |
| раше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгл |
| зисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита |
| и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је председник и ћ |
| шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривиц |
| , да се спреми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком <pb n=" |
| ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева ка |
| еда у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она послан |
| <pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и достојанственим др |
| колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразити и |
| сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде као окружни наче |
| та остало, но да сву пажњу поклони свом изображењу, а то изображење састојало се у томе: да иде |
| ображени људи, који ће га... относно... изобразити и повести путем општег народног напретка и к |
| месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</ |
| словима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том пл |
| некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако |
| собито задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија |
| душевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што |
| одарни — примети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{ |
| и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и пом |
| шег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: наш |
| 2" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, чов |
| лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је нек |
| два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се |
| дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречаг |
| на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћута |
| " /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на |
| сило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на ов |
| уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, |
| емате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлаји |
| ш’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште |
| пих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и |
| <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта |
| ио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</ |
| ас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата |
| ма ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик има |
| ућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стојадин по руц |
| реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све |
| састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —< |
| а време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да раз |
| вчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачека |
| и, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све |
| </p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми неће |
| петан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’ |
| и се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} Али та миса |
| шатром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати |
| па.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, |
| помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, д |
| /p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на |
| да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Ср |
| та: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи |
| ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без |
| па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о |
| ед воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надглед |
| ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у |
| је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смеш |
| ’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандур |
| ви државни...{S} Без ње они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и за |
| еротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимов |
| коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прих |
| ити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шт |
| и, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кличем:{S} Живело „ |
| премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког |
| ; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају |
| е и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капета |
| ак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био ј |
| као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) |
| сељацима, у чему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан прич |
| — За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Уну |
| стале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не сп |
| ити Серија 158 Број 7.{S} За они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао д |
| посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што р |
| да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 |
| тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али |
| ј прилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се посл |
| и, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћут |
| упише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које |
| елова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на в |
| твом..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средин |
| а нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, |
| љака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> < |
| ади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p> <p>— Е са |
| дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, нес |
| жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, |
| и и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) |
| брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ов |
| ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} |
| асти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну |
| , баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капет |
| дина.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито посл |
| младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и з |
| облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко и |
| бавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удад |
| у затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им воду под ноге...</p> <p>Унутра неко нешто прозбори, |
| Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... - |
| b n="18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p> |
| 22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и |
| дела, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи |
| о, учо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на вра |
| да или поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају |
| </p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb |
| а, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој зна |
| па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури да се искрве |
| овемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} |
| — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} |
| </p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцела |
| {S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета |
| каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мај |
| о овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар М |
| Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — и окр |
| озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичн |
| S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави м |
| скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-п |
| {S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стр |
| , народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац |
| , Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити |
| , да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, |
| ас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ |
| га, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му |
| рачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чем |
| ароде!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p |
| етаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, |
| ика.{S} Таквог државника само Прајз ако има, више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа |
| а ароганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју> ју!... па |
| розору своје собе, размишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме |
| јпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има ст |
| и, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кл |
| вару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чак |
| најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферов |
| ате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразит |
| десеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата М |
| /> <p>— Ама видел’ ти, Ђеко, и гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе |
| редседниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на |
| Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика виногр |
| Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће оста |
| и.{S} Шта ће они онде сваки дан?{S} Шта имају толико да разговарају?{S} Они нешто ћућоре, шуруј |
| вора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу |
| ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је по |
| “.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капет |
| — Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— |
| а, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике |
| ла прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за новац се |
| и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да п |
| .</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S |
| уши, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која |
| ику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— |
| е, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</ |
| ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш нико |
| звири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Мил |
| Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора..{S} |
| >— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио сам општинске бу’е и дон’о |
| беде јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију због тога и разгоним Противнике ко коб |
| </p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, |
| људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако образованих сеља |
| /p> <p>— Заведите овај телеграм.{S} Сад имамо и нову владу — погледа по особљу.</p> <p>Татомир |
| јадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S |
| меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да |
| јица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио.</p> <p>Сва тр |
| за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на как |
| ачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>В |
| а.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој |
| и накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац у |
| ти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмур |
| другом стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} О |
| туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, |
| ротивницима нове владе.{S} И шта би сад имао да разговара ?{S} Пала влада, па пала; што он зна, |
| {S} Вернијег пандура, у свом веку, није имао блаженопочивши господин Глоговац, а слађег леба ни |
| е и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Он |
| {S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да иза |
| возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао |
| — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} |
| стина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>24 Децембра |
| > <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Шефа!</p> <pb n="43" /> <p |
| : вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капета |
| о су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо дос |
| што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о шт |
| <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n="128" /> < |
| .. фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила |
| ете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаробне с |
| ли ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш |
| жавни.</p> <pb n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Отно |
| тије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокој |
| /p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да |
| инистровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан мл |
| ко, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и прес |
| мо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— П |
| Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb |
| а Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос |
| п Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони одавде |
| у непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} |
| абак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плаву |
| цељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди председн |
| чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’ |
| — Живео говорник — дода посланик — У то именије — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — |
| и, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата и |
| од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, |
| други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — и шакама растањи воса |
| , био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени буџе |
| Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, лел |
| мо, да се овај поп Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао |
| а зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те стран |
| Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о ст |
| !...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n=" |
| ако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: к |
| ни таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данашњој режији, да се о њој побрине |
| артији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабране дружине, управо словом и делом |
| скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... к |
| уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море... |
| ове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише |
| "107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послужу |
| сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} |
| Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти р |
| јавао се те почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате зв |
| оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, |
| редседник министарског савета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог |
| ас <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина посланика.</p> <p>— Хв |
| да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована |
| начило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне д |
| мер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> |
| ечи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога живота, почаствован од ов |
| к домаћина овог дома и његових укућана, исказа особиту радост, што је нашао такво гостопримство |
| је и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Тима |
| ик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скочише и остали.{S} Продан Жму |
| <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усу |
| оља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те |
| свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> |
| — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи |
| p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" /> < |
| > <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два |
| оша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поч |
| .</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код |
| воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли з |
| им иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако |
| за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетан |
| ва баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која ј |
| к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подво |
| га за Жмурића партију, па пандури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званиј |
| ко занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе, уклониш |
| главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестано се изв |
| Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, љу |
| S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, фр...</p> <p>— |
| корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у с |
| бука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколик |
| де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт огра |
| остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депоз |
| и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигн |
| улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, < |
| села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, |
| о...{S} Довече, пошто се унесу бадњаци, искупиће се сва чељад у велику собу, запалиће се воштан |
| зиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић с |
| p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на по |
| друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пре |
| о с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам в |
| у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирс |
| а - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан с |
| велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и |
| е види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запа |
| ролор подврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он под |
| доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што |
| је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто ново.{S} Ако ништа, изв |
| к’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, п |
| чи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Там |
| облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге с поља и |
| кови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из |
| даље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе |
| приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову ча |
| им чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њег |
| удије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ |
| на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских бисага, био |
| рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи |
| шио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па почех ти причат |
| ну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де |
| >— Молим, господин’ председниче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" /> |
| оју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо |
| он!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство, послушност.</p> <p>— Увек, у |
| ну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на |
| — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се в |
| видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све излож |
| и, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> <p>— Пристао |
| традан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да и |
| едног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ослови |
| а чујемо, па ћемо га баш <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетко се осмехну Продан.</p> <p |
| сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Луп |
| у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и поса |
| а, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</ |
| у душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се |
| нке и пријатељи нове владе, уклонише се испред овог одушевљења и хтели не хтели, теслимише прву |
| затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелиста га |
| рикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ господина по |
| тан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и новина и м |
| , море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу |
| ком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> < |
| Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи озбиљно: — сад н |
| > <milestone unit="*" /> <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве |
| Продан Жмурић.</head> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спа |
| тојан памуклијаш, вредан и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> |
| м жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном оделу, сем Кић |
| рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и ло |
| ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме |
| а чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, да све ово овако иде како |
| ајволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и |
| т постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да с |
| и Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.< |
| љну реч у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их вла |
| Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али овој партији највише си |
| ...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p |
| је, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е п |
| не!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на ду |
| е сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав ту |
| >Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи нове владе, |
| , у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа |
| више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролећ |
| Стојадин Пошурлић за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} С |
| од криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху председник и ћата у судници.{S} Кића б |
| сто, па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за о |
| ну ћата и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непр |
| Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина, што није озидан мос |
| А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао |
| е у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравиц |
| ећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за |
| а леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји...</p> <p>— Е, сад продужи даље:{S} Наш пароки |
| очи.</p> <p>— Пиши овако:{S} Поштованој Историји...</p> <pb n="72" /> <p>— Неће бити тако — при |
| ар су тако наши стари радили, господо у Историји?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те |
| а ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море? |
| млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!< |
| пио сам општинске бу’е и дон’о овде, те истрес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Ј |
| ..</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густ |
| уку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади дуванкесу, о |
| а игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што |
| м...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин капетане — рече |
| па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше... |
| ћа.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Пе |
| о дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачн |
| ђем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb n="169" |
| томир развуче уста, журно га заведе, па истрча у пандурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју |
| нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S |
| , кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Сп |
| викнуше апсеници.</p> <p>Онај у шубари истрча пред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетан |
| еста!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p> |
| ију.</p> <p>— Вала, право велиш!</p> <p>Истрча и домаћица у присрет:</p> <p>— Добро дош’о, Ђеко |
| p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче |
| Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни |
| {S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! |
| том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је дол |
| кружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секрет |
| S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> < |
| Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Ра |
| дижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} |
| ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојс |
| Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Может |
| где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад не |
| амо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџаклији, се |
| <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <miles |
| е ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је д |
| — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам |
| а је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствен |
| нара.{S} У свакој прилици гледао си, да их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спас |
| , да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо |
| на, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изм |
| ика и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи |
| у.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како ка |
| празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много |
| е памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И |
| ћанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, |
| Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председн |
| ти у фиоку.</p> <p>— Е, сад баш хоћу да их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<t |
| ле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" |
| и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико |
| е четке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Ка |
| } Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа пос |
| авац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како |
| у могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то ч |
| тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бат |
| убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, п |
| н седе, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђе |
| па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — д |
| бе повирише апсеници и заграјаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј |
| ... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не д |
| ица празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би требало живу раскинути |
| тање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, |
| и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако! |
| p>— О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здрав |
| p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одгов |
| е сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане пецка |
| још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му |
| Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде |
| јат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} Пристави печеницу! |
| о: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојиц |
| председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовуд |
| рви људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплав |
| р — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — с |
| што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо |
| војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби! |
| , Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и О |
| аво, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи |
| припуцаше пушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} М |
| а се по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез |
| о, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...</p> |
| } И у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи к |
| > <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант бат |
| > <p>Њихови сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизн |
| а се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит. |
| окојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим |
| а заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="112" /> |
| мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде у |
| народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мосто |
| ли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задруз |
| свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапет |
| ог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев |
| жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом пре |
| ead>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о о |
| шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} У |
| дном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Беог |
| жније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Ки |
| <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— |
| а викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не реч |
| ј... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Ј |
| више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с |
| p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико расположење не знајем што чиним — скочи |
| гледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по |
| ове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти во |
| посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју |
| ше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— |
| упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај к |
| ним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој |
| и господин Продана, па што ви учините, ја пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко |
| /p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о уве |
| ...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Мил |
| ква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} По |
| томире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли ј |
| сподин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по К |
| дим, и да стојим...{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче из |
| је се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим в |
| де их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.< |
| з доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до нужника — рече |
| једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писм |
| не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, д |
| ичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха |
| сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чула сам...</p> <p>Продан |
| :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче м |
| и:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа |
| редседнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на п |
| <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Жив |
| али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није реко...</p> <p>— Да чујем |
| аћина...{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог |
| разе: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и при |
| лу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори М |
| но, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ја ћу те паметовати — стиште песницу и шкргутну зубима. |
| ркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, знаш, ја у воденици.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а о |
| је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се нас |
| у песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} |
| </p> <p>— И ако нисам господин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом поз |
| ве!{S} Иначе ако се не поштују заслуге; ја иступам из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезу |
| ослица!...</p> <p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, |
| сакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта с |
| само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар |
| </p> <p>— Браћо!{S} Да бирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викн |
| и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... она |
| ани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и њег |
| воду!...{S} Не’ш, Пошурлићу, не’ш !.{S} Ја ћу те паметовати под старост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. |
| но...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} |
| ду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја !... <pb n="18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има л |
| </p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} Разумеш!</p> <p>Старац слеже р |
| о, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, нисам тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем |
| род, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана |
| p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: |
| ка брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу... |
| ... господине, нисмо се познавали...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсил |
| знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрош |
| овек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... |
| у :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу |
| но Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећо |
| ...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно вид |
| арицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И |
| е своје...{S} Не брин’те, господо...{S} Ја сам га већ добро опаучио за злостављање теглеће марв |
| огатијим се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — при |
| ошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо |
| мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си тр |
| ин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задр |
| причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим пут |
| S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и с |
| м се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, госп |
| помести...{S} Ала су прости и глупи.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се |
| чи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, ва |
| <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносит |
| се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не бије.</p |
| еравици и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени пр |
| емој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соб |
| <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прек |
| им.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу |
| обар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, ратос га било, |
| е дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на т |
| јена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи |
| сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком |
| один и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад каже |
| Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, п |
| знајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... господине, нисмо се познавали...{S} |
| и — погледа председник сељака.</p> <p>— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он |
| уму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете и не чујете...{S} |
| ош десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћају |
| Изволте, госпо! — дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S |
| ко ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим |
| ..</p> <p>„Црвенкапе“ скочише.</p> <p>— Ја, што велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, зла |
| , он ће те о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво |
| Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог!...{S} Ја сам све и свја!...{S} |
| док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је. |
| је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук |
| авље, домаћине! - одговори он.</p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - |
| чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{ |
| ије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћ |
| олте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окр |
| и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш |
| стави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Ниј |
| кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} |
| ркова са свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p> |
| , преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и к |
| из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к |
| куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господ |
| ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо ј |
| >— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Је |
| а сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша |
| Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог гр |
| т виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, в |
| </p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, |
| ... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи |
| ивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте, го |
| еди, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како |
| озовем тужбе против попа и учитеља, — а ја нећу ни да чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој к |
| а је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, мног |
| /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — а ја се окренух и шкргутнух зубима, те умуче.</p> <p>— Ха |
| у, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га одгајила више но његова мај |
| дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, га |
| ..{S} А откуда ти тако рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...< |
| и да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те па |
| Тридес иљада Динара у злату и знајте да ја нисам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопошт |
| к, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писмо у џеп. —</p> </div> <d |
| ве на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али з |
| радиш овде ?</p> <pb n="79" /> <p>— Па ја сам вамилијаз — одговори он.</p> <p>— Пошто си се по |
| ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека виде шта ја знам...</p> <p>Ћата за час донесе хартију, припреми |
| х помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за |
| и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку сво |
| а брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> <pb |
| и путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, с |
| јка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну с |
| ом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задо |
| </p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, К |
| то ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим.. |
| И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код суда |
| сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се кап |
| изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Стар |
| /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју |
| <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат ко |
| мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет т |
| шњој режији, да се о њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површи |
| сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се да |
| ла с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђ |
| онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове ду |
| видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, |
| о сто. — Дужношћу позван, устајем да и ја дам озбиљну реч у овом озбиљном разговору...{S} Исти |
| о пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће с |
| Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на пре |
| Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здогово |
| смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} |
| а влада, па пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb |
| Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правит |
| видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па мо |
| казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казал |
| усте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Б |
| еко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом |
| и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то... „Дух времена |
| ренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза |
| ило.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ? |
| еници да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила са |
| рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде |
| т, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече п |
| у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије |
| са њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пре |
| сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни послани |
| е би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</ |
| е би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим |
| то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо о |
| и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не |
| n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћут |
| х до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone uni |
| . рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула је |
| на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука |
| ну — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит |
| шали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа |
| њејшој Конзисторији.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти как |
| Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само |
| какује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ја тебе...{S} Сита сам те.{S} Умеш ти да се претвараш.< |
| о, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше р |
| м би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он н |
| Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: |
| ик сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим |
| он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — стаде служи |
| село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека гово |
| не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...</p> <p> |
| аном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигн |
| знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезу |
| <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S |
| кова, па се извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски |
| ’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, па идемо ’вако по |
| ушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прстом у чело и продужи пре |
| тако ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здр |
| и? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, успут, никог не тревих.{S} А и |
| ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и госпо |
| и...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} Она ј |
| и се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба одржав |
| а на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, |
| ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би |
| о је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, |
| етан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годи |
| добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише се и по |
| то више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спас |
| вани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја |
| и, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говорим, причам и разлажем пуна два час |
| сла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам |
| тави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе.{S} Учитељ р |
| а и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, по |
| ...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас. |
| Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — ск |
| 3" /> <p>— Овајке, да речемо, не тражим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је исти |
| дина, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара и шесет и шес’ пара динарских |
| сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим неколико пута: при |
| чистом воздуку.“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље |
| ,— веле они — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, ч |
| ајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес |
| , у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана |
| Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем да |
| ије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници |
| а вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од к |
| инити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам тојес Тридес иљада Дина |
| ри !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри.. |
| ти и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му |
| у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто, извуче Фиоку и |
| ..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар |
| „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајга |
| посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачун |
| их тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пе |
| да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила м |
| израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три најви |
| јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{ |
| /p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и |
| у:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теби ћу ја доскочити...{S} И теби и оном балавцу у школи...{S} |
| премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише |
| на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...</p> <p> |
| p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кр |
| у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ораја, те и <pb n="91" /> то; обуче гуњ |
| дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по |
| , маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибу |
| и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се |
| уди, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| уди, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шт |
| м путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече Продан...</p> <p>— Збогом!{S} У здрављ |
| ем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће |
| к поп Ристо у њу поје... и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да |
| } Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.< |
| тоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она п |
| {S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на иг |
| качу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала, па не смеју ни да му пр |
| } У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на пос |
| нда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчија, јагњећа, ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нем |
| панталоне; чизме, црну блузу постављену јагњећином, накриви астраган шубару, пребаци преко раме |
| смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p |
| ића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — |
| на капетана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ј |
| ...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, је |
| У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} |
| b n="110" /> <p>— ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо.. |
| ло овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној с ч |
| аре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој |
| — Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо у Београду, у скупштини?</p> |
| аже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).</p> <p>Прока Жму |
| у — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресн |
| </p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Ј |
| атила сам те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> |
| она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца се закикоташе. |
| Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, — |
| .тавку и поставити за председника...{S} Јао !...</p> <pb n="154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаниц |
| варошици, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси. |
| волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Р |
| адили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, из |
| старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb n="102" /> |
| ,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наше Партие и пре бисе убијо носе |
| д Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки дан имам дешперацију збо |
| га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>С |
| >Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спољни’ с |
| вет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Продана.</p> <p> |
| Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, т |
| зден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, са шареницама, сла |
| дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, |
| > <p>Њих тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа |
| , а Стојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не раз |
| но окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ |
| <p>— Вала, доиста, зло време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и вла |
| <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта им |
| о ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман |
| па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бо |
| је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин раз |
| > <p>— Стојадинова посла! — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — |
| лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— |
| ма то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што ј |
| а, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести. |
| и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па продужи:</p> <p>— |
| аду, у чем ’хоћеш они се помажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио |
| одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за све редом из обадв |
| Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се добро!{S} С |
| и колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове |
| е Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.< |
| рвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко |
| ији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новц |
| не попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко |
| абљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, б |
| анцеларији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико |
| им кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је |
| и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, м |
| овек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гло |
| ав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се размета |
| и лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе |
| .</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— |
| ко има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, |
| <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послужив |
| и Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</ |
| на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наме |
| ика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, н |
| та Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се |
| бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну |
| врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо мој |
| Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, поре |
| од амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - т |
| дим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> < |
| јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеш |
| менима.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај |
| а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" |
| шти рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> |
| муца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на прем |
| реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> < |
| капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите |
| а, па ће рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> < |
| те браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се |
| пе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— З |
| едало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменим |
| дија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мо |
| ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ ме |
| руке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! |
| поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Брани |
| са и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, з |
| де, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћи |
| {S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мо |
| >— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек |
| ладос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p |
| ије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Мил |
| о саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{ |
| аћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљ |
| /p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се ни |
| а у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Ки |
| —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој отаџбини ?...</p> |
| Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати се он за чело.</p> <p> |
| ија страних сила у нашој отаџбини таква је, да ставља у дужност свакој индивидији, оданој данаш |
| >— Знала сам и сама да су чини, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p |
| а сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је по цику.</l> </quote> <p>Њихови сопствени грехови по |
| аву и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има најле |
| целарији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обав |
| ио прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке в |
| који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто в |
| , али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта |
| и се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао трен |
| баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је за преседатеља поскуричког примирителног суда у ком |
| ао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кров |
| : да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</ |
| и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" /> <p>— Под |
| е слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, |
| } Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу |
| евукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кме |
| > <pb n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да |
| лас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба св |
| ривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као |
| ту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не мо |
| ака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је |
| мус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је гово |
| а тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су небл |
| Браћо, саопштавам вам радосну вест, да је пала тиранска влада и наш узвишени Господар поставио |
| ли познато томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој |
| је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет |
| атомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „званично“, скупило се све живо из варошице, с |
| ас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје |
| <pb n="103" /> <p>— Вала Богу...{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p> |
| .</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде |
| <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече |
| есно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и ку |
| а колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмо |
| е навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије |
| дао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{ |
| у?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај н |
| асељене — рече посланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода к |
| и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и да му се т |
| .{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</ |
| уке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаш |
| с поносом понео.{S} Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и к |
| Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> |
| полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће |
| не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и зат |
| та.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи тре |
| а све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из је |
| Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија ступи н |
| ко ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о |
| ,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, |
| ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, ко |
| еља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је |
| пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе п |
| тан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — ц |
| , к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљт |
| лавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није |
| амо и амо и чес им одаје.{S} А баш тада је Продан у скупштини жестоко избрусио тог истог господ |
| тарији траже, а што старији траже, реда је слушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb |
| ило, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку |
| разгледајући околину.</p> <p>— Природа је цар васељене — рече посланик, сећајући се да је тако |
| брчиће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} |
| штим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила |
| зећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Ма |
| ’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p |
| Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити |
| ција страних Сила у нашој отаџбини така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и |
| тогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чем |
| n="12" /> <p>Уважена госпођа Соса удала је три шћери и девет сестричина, братаничина и рањеница |
| у госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе |
| а је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј |
| л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе. |
| p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ра |
| <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује |
| ead> <p>16.{S} Августа исте године била је гозба у дому среског начелника, Спасоја Жеравице <pb |
| алом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Продан. — Да није њега, ова би |
| Ђеко, да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да |
| о бих се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци: |
| звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи сн |
| је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Ј |
| а се с њеном сестричином Цајом. (Чувена је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p |
| и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је |
| Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и к |
| ...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.< |
| а, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> |
| у овом озбиљном разговору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт наје |
| кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’д |
| речи...{S} А цура, ако смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори К |
| жете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи |
| титај славу госпа Премундировки.{S} Она је род свима опозиционим првацима а ти ништа...</p> <p> |
| тара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће |
| и удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— |
| t="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред б |
| целарију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је о |
| госпођа Цаја неће ни да га погледа, па је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач! |
| аследио велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више о |
| ла, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — викну он полуг |
| ежим пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, |
| ји чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове к |
| p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса је постао зет опште уважене тетка Сосе, само с том разл |
| Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— |
| упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао с |
| екну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је гор |
| на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог пожи |
| Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да |
| ачи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, п |
| прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон!...{S} И, ето, тај резон захтева, д |
| пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и само га погле |
| вено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим нагласком и |
| Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они друго знају, но да с |
| кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса |
| ојица.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да р |
| тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Прод |
| вините, знао сам, па сам заборавио: шта је то нос грчки ?{S} Верујте, знао сам, па сам заборави |
| а...{S} Добро размислимо и појмимо: шта је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело |
| ише.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, от |
| се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мар |
| осподине? — шану служавка.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Но, господине, ево иде господин Продан...< |
| наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p |
| е и зачуђено га погледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, |
| е трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан. |
| ћа, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n |
| >То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крс |
| влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих ч |
| Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — рече она, саже главу и тури руке под појас.</p> <p |
| ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Сто |
| кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када |
| пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кић |
| и подвикнути, а испод веђа посматра шта је преко ноћ порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрљ |
| стола до стола, служи госте и прича шта је пропатио за ово време црне владавине, колико је штет |
| контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, ј |
| ве село, иза гласа, али већ види се шта је — рапортира биров.</p> <p>Председник, хукну, обриса |
| окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклоко |
| моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време |
| /p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је ка |
| ћута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чујемо шта је то било ономад — зевну посланик.</p> <p>— Да чујемо! |
| сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста о |
| {S} Државни резон!...{S} Размислимо шта је то државни резон!{S} И тај државни резон тражи од на |
| његове главе!{S} Али зар они знају шта је то начело, шта је то начелни пријатељ!{S} Шта они др |
| ише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи нар |
| И он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животиње нема овамо у нас у К |
| лем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, |
| раза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мај |
| осмену се Ђеко.</p> <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у сво |
| се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тотови, без |
| у се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто д |
| остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{ |
| о прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро. |
| да их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратк |
| Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рука |
| о?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p> |
| а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја ва |
| раћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начи |
| па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујс |
| конома из Дводола.{S} У главном поздрав је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чуд |
| лаго сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрште |
| он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И ме |
| ашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.< |
| уда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У оста |
| > <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцелариј |
| алерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и |
| до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у |
| в положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичко |
| гољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло м |
| оворио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником носио ј |
| стинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузим |
| : ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, нико га |
| га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, м |
| рженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне касе, н |
| век је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће |
| с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољуб |
| ри о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле |
| , мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на коли |
| и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да |
| јте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где |
| /p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Ки |
| езун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија. |
| блаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, ста |
| нгије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошло „з |
| хвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, |
| ди...{S} Е, нема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде с |
| n="16" /> Е нема то... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако |
| Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га б |
| Жеравица! — викну он значајно — где год је пролазио, траг је остављао...{S} Памтили су га и пам |
| ће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за рук |
| откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„ |
| e> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, крвол |
| бе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n="181" /> <p> |
| а у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стр |
| оред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потпис |
| в је гласио овако:</p> <quote> <l>„Тврд је орах воћка чудновата,</l> <l>Не сломи га а зубе поло |
| спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њ |
| сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (и |
| а и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаљ |
| /p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравица“.{S} Узгред буди речено, |
| нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или неморалне).< |
| {S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри св |
| <p>— Молим, господин’ председниче, све је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" |
| самог господина Шефа у Београду!{S} Све је то распуштено, разобручано...{S} Не’ш, сељо, не’ш, ј |
| /p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p |
| ратим.{S} Да вам не би причао, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S |
| ље, за здравље домаћина овога дома, где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско |
| се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се |
| му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким |
| аћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мен |
| пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево м |
| та је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандур |
| По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза п |
| стио.{S} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури |
| о више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откид |
| е је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у |
| ечемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било |
| 58" /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалси |
| које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да се потпише на |
| Запјата је запјата, а точка и двоточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће |
| су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто |
| ојнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити господин |
| реме док се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Н |
| с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} |
| , благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види |
| тан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, |
| ојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек ск |
| жење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који |
| ете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — ре |
| ченицу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад |
| већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио |
| а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — ал |
| о пре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И |
| кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се о здању: |
| практиканта, већ за среског писара, те је тако Спаса, пре венчања, добио указ.</p> <pb n="12" |
| о воспитаног сељака и радујем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да ре |
| укац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у зн |
| , па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркали |
| >— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што вел |
| а изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је председник и ћата; <pb n="83" /> потписаше неписмене |
| не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Рист |
| сисан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути у |
| вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n=" |
| децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И |
| једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже |
| ац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> |
| лично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари особитој <p |
| ој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Али од |
| у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића |
| је и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: стари |
| бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с партијом |
| , запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, ка |
| p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капет |
| један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник дува |
| мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео вођа С |
| а погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извр |
| ами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђ |
| >Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код кривор |
| уга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види |
| /p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред п |
| слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мрт |
| ојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ј |
| — Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, |
| атеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник јед |
| та, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, |
| г дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с |
| е како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} |
| на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</ |
| ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — за |
| ору...{S} Истина је, да има букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> |
| фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели наши!{S} Сад сам видео и |
| ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина |
| кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ра |
| ек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћина...{S} Ако нисам у њ |
| > <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол |
| зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па |
| , ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу.. |
| ред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он |
| акле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да с |
| S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру пре |
| ичан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам |
| с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — рече |
| , терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао са |
| а у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Т |
| ке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала |
| је седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, м |
| о заљуља — Зна се шта је бело, а шта си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече |
| а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— |
| p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа |
| знаш, по овом послу...</p> <p>— Нека ти је са срећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, |
| ао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па |
| еговог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило поглед |
| ружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p |
| ога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — ре |
| > <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара.{S} У свакој прилици гледао си, |
| еди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S |
| о ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате мед |
| ечемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако подиже, слеже раменима и изађе |
| и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зн |
| чи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе |
| баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ |
| за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p> |
| мо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машин |
| и одговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници то |
| </p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго — рече посланик одлучно.</p> <p>— Ето, сад си |
| спо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да |
| о!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тражи воде.</p> <pb |
| исичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни видео, али ако би затребало да се докаже, пос |
| рцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед М |
| м:</p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаниц |
| у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ј |
| еграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода деп |
| како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше ку |
| дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе узд |
| на намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивн |
| тано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе |
| тије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} И |
| задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У |
| им разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, т |
| у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више његових ј |
| ).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и о |
| Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста |
| и“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике |
| аке, и реч његова, у подесно доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоруч |
| у из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" |
| /p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста |
| слама?</p> <p>— Пет динара</p> <p>— Нек је срећно!{S} Дај ти динар, ти грош ти стопарац!{S} Пал |
| је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти |
| е овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио |
| је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз о |
| >— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, |
| ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у ко |
| “. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко |
| оворише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече |
| сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом с |
| да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> |
| рилици, ни из далека, не опажаху, да им је положај уздрман.</p> <pb n="55" /> <p>Чим се послани |
| ва дели дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи |
| м..{S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине д |
| ате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово ј |
| орним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесн |
| ојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговора |
| о уздану</p> <p>— Господине!{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећ |
| родан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Родом је из села Жеравице. (Отуд је и његово презиме „Жеравиц |
| ажи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно |
| ља поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанст |
| а, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са нек |
| само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му |
| Ју> ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године...{S} Није он ни зашта, није ни за |
| је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао |
| пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застрт новом, |
| е то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би |
| ао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у подесно доба, увек |
| и никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јер |
| ефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p |
| е пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Ниса |
| Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p> |
| магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{ |
| шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препо |
| b n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на |
| зме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога |
| Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиро |
| глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задр |
| пекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији пр |
| Али од свију Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више |
| људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тош |
| у салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших неприја |
| ,“ пред вратима своје собе.</p> <p>— Он је тако умиљат — рече она, држећи Фину порцуланску чини |
| } И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се |
| ана <pb n="57" /> Жмурића партије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једн |
| лио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је |
| са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о |
| } Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— |
| > <p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p |
| риповетку) изашао из војске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али |
| кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чич |
| ака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађ |
| : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи ду |
| > <p>— Наш узвишени Господар наименовао је министарство од осведочених патриота и народних приј |
| <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико и |
| тарији заповедају.{S} У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type |
| и и њених законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно |
| S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му кривица зас |
| ио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и ме |
| да није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пиљарицама |
| то је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S |
| , фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а пр |
| миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се |
| месеца његовог председниковања дотерао је у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач н |
| , ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она пандурчина |
| омолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Хрисантија: осам конзи |
| окладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести т |
| е.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач з |
| ико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господар читаве општине.</p> <p>За т |
| ден пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцела |
| ени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мал |
| изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни по |
| } Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и р |
| о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, |
| вом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био м |
| и а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и м |
| ој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} |
| , ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чизмама, астраган шуба |
| а, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Т |
| ањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...</p> <p>— Прођоше стара, златна в |
| саху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— |
| ам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те ово се ваља, а ово се не ваља...{ |
| ну преко собе.</p> <p>— Те не знам, ово је неки ред.{S} Те не знам, ово је неки обичај.{S} Те о |
| сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p |
| <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче раз |
| што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, ка |
| иш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p |
| јте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти |
| лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не з |
| кла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор к |
| . вишени Го..{S}Го..{S}Господар изволео је уважити ос .ос..тавку и поставити за председника...{ |
| Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића |
| р иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш |
| исао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић |
| и у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{ |
| S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта |
| само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што |
| турског седла и поштанских бисага, био је у турском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави |
| м брадом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и ла |
| ичком раду:</p> <p>— Тако, господо, био је случај, где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једн |
| епристојно понашање пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелост |
| да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији |
| ор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све. |
| > <p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су председник ћата и Никит В |
| пословима:{S} План за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том |
| Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посла |
| ушмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је |
| а ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни пр |
| иновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, а |
| влада и наш узвишени Господар поставио је...</p> <p>— Ура!{S} Живели !{S} Ура!</p> <p>— Наш уз |
| } Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до поднаредника.{S} Приликом не |
| о допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над гл |
| е.{S} И за новац се побринуо.{S} Учинио је предлог и добио одобрење да се прода општински чаир |
| је се више ни враћао.{S} Доцније ступио је у војску.{S} Служио је три године и дотерао до подна |
| чи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И |
| о.{S} И радним даном и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на гл |
| а и, случајно, са свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина |
| ред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што |
| си за полицију!</p> <p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на с |
| к виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па с |
| гох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане. |
| вирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} О |
| укам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} |
| истаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи ра |
| партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу ил |
| !{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Ки |
| а врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— |
| один...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S |
| ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то имениј |
| ољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако |
| {S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он п |
| им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да |
| ићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...< |
| коње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Ниј |
| к.</p> <pb n="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— |
| к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи |
| а све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се лад |
| петане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја р |
| нистре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој |
| </p> <p>— Послови су, брате...{S} И ако је празник, послови су, брате — рече онај други, тек да |
| ине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и т |
| сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара |
| е.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S |
| и пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, |
| тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и |
| , не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је |
| дан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици |
| чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" /> заузети такав положај, |
| n="111" /> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с |
| ни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, госп |
| пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. |
| и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онда: <p |
| ко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио кон |
| разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити бољ |
| а печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан |
| рста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се |
| и оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади |
| ажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми |
| на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе |
| кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, г |
| вски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{ |
| вите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онд |
| још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто се уне |
| tone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично < |
| но, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо |
| иве отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруц |
| имети Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ |
| додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи па |
| и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови пре |
| е газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложе |
| бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није |
| војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, |
| а изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића п |
| ако је радио док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља |
| осећа да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио |
| Тима.</p> <pb n="128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црв |
| <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{S} Пали!{S} Бум!...</p> <p>Газда Пера Дрндаревић по |
| ио поглед у земљу па само хуче.{S} Тако је сву ноћ, а не спава неколико ноћи.{S} Пребледео и по |
| о-пото, ступи у државну службу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе |
| а Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, |
| здрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати |
| ила у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — од |
| места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} |
| јаше: — Ене их!{S} У а—а.</p> <p>— Тако је!{S} У здрављу!{S} Очекуј заповест господина Шефа — п |
| пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p> |
| ођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! нећемо вођу!</p> <p>— Пали! дум !</p> <p>— С |
| они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде |
| ј — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог |
| ај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица о |
| пандурима и — томе слично...{S} Те тако је тужба изнела пет пуних табака.{S} Потписаше је предс |
| путем ислеђене и пресуђене.{S} Те тако је Стојадин Пошурлић севтејисао нови затвор, а за њим ј |
| механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у осталим пословима:{S} План за нову судницу |
| баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђеко је у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере |
| тио за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механ |
| који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остав |
| смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> <p>— А |
| ет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> |
| рту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су |
| игај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И.. |
| На премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — р |
| ом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био |
| лици и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами мини |
| о време дође, рече Јаћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар ли |
| ата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку ш |
| адњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично |
| ...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три |
| челног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пит |
| чувени и виђени и у селу и подаље, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, |
| к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он |
| и ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S |
| ргусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово дана |
| ничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос г |
| о.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди.. |
| м словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} |
| а читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То је |
| је их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван.</p> <p>— |
| у око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је |
| е Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су |
| </p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па |
| послаником.</p> <p>Продан Жмурић давно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у |
| казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многоп |
| ре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаревића, а друго пред магаз |
| им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, |
| код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} С |
| промрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — додаде К |
| ин, Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не з |
| господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наред |
| > <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред вод |
| оре, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— На |
| те, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, то је горе — објашњава Нан |
| ајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка |
| кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време што се вели у Св. Писму.{S} Данас |
| цвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације страних сила, и то вам могу по |
| нка, слике неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начел |
| показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило свој |
| м преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њ |
| ледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, |
| дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у амурл |
| {S} После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, д |
| а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с пуно права, говорила да има: течу у министарству, |
| p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише |
| ом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као шт |
| .{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има ј |
| дребад треба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зн |
| једномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. саз |
| подиже и поносно погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — |
| ништа даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде |
| ој служби“.{S} Бар половину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна време |
| ква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни жи |
| раздавати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их док |
| или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељ |
| >— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетан |
| вих укућана, исказа особиту радост, што је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ов |
| у хвала...{S} Да речемо добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од љу |
| је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља |
| јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — |
| а би земљица отишла у тандарију.{S} Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натов |
| оста, знамо се — прекиде посланик — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га н |
| чу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} |
| ког жита.{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом |
| менила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{ |
| смен...</p> <p>— Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе. |
| је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина |
| упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не м |
| ас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{ |
| <p>— Нису то беспослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да |
| ш једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешт |
| сти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — рече стара |
| оју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки |
| ао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реш |
| еравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом по |
| ви, да је у Спасе Жеравице све црно што је бело а бело што је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао |
| и боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, гов |
| аније, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— |
| >— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. мн |
| отијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к |
| купио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу |
| што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не о |
| долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу |
| намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од на |
| еће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кант |
| е ја ви особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контроло |
| >— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да ви’ |
| ..</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начел |
| то да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја |
| и!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по нешто н |
| га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње време што се |
| време што се вели у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину |
| ам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће пот |
| а су видели), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља напис |
| И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је чове |
| м до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па |
| е народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али |
| а Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а н |
| Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и радујем се што те је та |
| су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с постојанством и пожр |
| — Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се нареди од госпо |
| кић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам часова.{S} Одслужи црква: поп оде у своју ћелиј |
| накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p |
| 150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <milestone unit="*" /> <p>24 |
| једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би |
| ску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и ис |
| љачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима |
| ном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је ју |
| и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би кр |
| урско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па пандури |
| > <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, го |
| наштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак |
| то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, ш |
| шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окиће |
| хвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што са |
| о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ |
| у: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му |
| у, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да с |
| ји хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде |
| , зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје |
| анов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за т |
| их дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p |
| пути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p |
| о како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошурли |
| ни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, зе |
| ога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а П |
| не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га |
| ли је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што п |
| едаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч њег |
| та Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више |
| т’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин са |
| сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: |
| Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, |
| — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p> |
| но глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Само д |
| !{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, поглед |
| Чула сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бој |
| а пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови гракћу над њо |
| оји се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског к |
| анки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд |
| {S} Требао сам да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави с |
| тале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пи |
| амти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад |
| има необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, за |
| ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb n="94" /> |
| јске.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p |
| е по њему презивају и сва чељад, што их је ту затекао.{S} У селу таке зову: „припуз“ и „уљез“, |
| у радости и у жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи кола |
| p>Ове речи увртио је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљо |
| — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S} Побеже, па то ти је...{S} Изволте ви |
| > <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p>— Тако је! живео! |
| посланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огроман и |
| один министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свак |
| суда због фалсификата.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести |
| ора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано ј |
| а?</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради |
| ше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на |
| те мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи ус |
| ...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <p |
| тајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, |
| м, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаће |
| и“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с оп |
| е за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дван |
| кога половину нуди господину посланику; један „начелни“ тражи препоруку за зајам из „вонта"; је |
| ..{S} Управо, господо, ја сам чучао!{S} Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="11 |
| дну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о |
| мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па реч |
| дио и почео своје захтеве да истиче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какв |
| наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима. |
| ште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско место, па че |
| пак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, пр |
| инистарство“ <pb n="162" /> урадити.{S} Један деран, препишчик, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</ |
| ну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, исп |
| ега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се |
| !...</p> <p>То ил’ рече, ил’ не рече, а један „црвенкапа“ отвори врата и потиште га снажном пан |
| у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</ |
| >— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек |
| капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шан |
| сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешт |
| /p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> <p |
| лагодарнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као |
| о три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} Служи |
| а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што |
| разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напр |
| <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— |
| заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допустите један предлог, — закрешта глас ћатин.</p> <p>— Да чујем |
| Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испо |
| — Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући г |
| е ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> |
| је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу с |
| К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дода други</p> <p>— |
| p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за о |
| >— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, брате...{S} |
| риса зној с чела, запали цигару, повуче један дим, па је баци.</p> <p>— Не’ш Пошурлићу, не’ш — |
| реми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао |
| нице вина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и руков |
| е младића сашапта се с Татомиром, преви један табак и смести у џеп.</p> <p>— Знаш, г. Татомире, |
| у ред све живо у својој општини.{S} Ни један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио |
| ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село |
| ки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} |
| </p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> <pb n="147" /> <p>— Ради шта |
| т.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав подиже главу, поглед |
| p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, |
| во ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> < |
| ћи тек да се прихвате.{S} Брадица, само један прамичак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Нак |
| S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Ми |
| ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију? — |
| Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Тат |
| .</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише још тројица.</p> <p>К |
| еротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спр |
| 2" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо... |
| ако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди? |
| теди.</p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122 |
| се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом дворишту |
| /p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се спо |
| ло ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за п |
| небесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па |
| , Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам м |
| очели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А за грехом грех се ва |
| и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта ј |
| зу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, |
| <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> <p>— |
| партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф каза |
| у закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи |
| ише.</p> <p>— Остарило се, богме, па се једва гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — |
| тојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског седла и поштанских |
| е иза врата.{S} Обузе га нека ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</ |
| р ће пристати, салетићемо га.{S} Она ће једва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесе |
| одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p |
| и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, |
| рема ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, п |
| p>Председник продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише д |
| — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца. |
| о мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује |
| /p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац |
| ине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то п |
| Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се |
| {S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли |
| томе, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља |
| шта се не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> < |
| ..{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, |
| Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</ |
| ашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи |
| — погледа посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем осло |
| љте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да прати доктора и ин |
| ...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шта м |
| и.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити |
| <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију |
| — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинери |
| дговор, продужи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници то су |
| </p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као што м |
| рком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> < |
| у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} О |
| <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — додаде друга — Н |
| га ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми |
| апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</ |
| ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, па н |
| позиције штогод напакостио.{S} Порезник једнако распитује где је то „званично“ и зашто се не за |
| па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује и нар |
| <p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног ви |
| која се, узгред буди речено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) иск |
| иликић.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарниц |
| о доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу: |
| з ватру.{S} Окрену по неколико пута и с једне и с друге стране, и таман да га растињи, а укућан |
| и још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а дру |
| леда на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и |
| и да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Ј |
| же последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади д |
| м поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави имао читав план как |
| а улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, |
| Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно :{S} Ура !{S} Живео !...</p> <p>Један ч |
| "163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку |
| ита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га |
| климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у ком |
| вљења, после прочитаног поздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и оп |
| и и да сам се вешто извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министр |
| овим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио не |
| 51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећатог пандура, који ко |
| а носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све по |
| о кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије уку |
| вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете |
| едавао у судници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт среског начелника, којим се дотад |
| ре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају Гајића, ко |
| поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљ |
| S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зида |
| " /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, уж |
| </p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — подужи Про |
| јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупшт |
| родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о |
| се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, |
| њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском пр |
| м Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, р |
| <p>— Вала знаш шта је, Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама |
| а обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет |
| ло живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним |
| у то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у |
| или за учитеља једног сисана... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити |
| иче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ ди |
| Потера по педесет, па гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S |
| head>Капетан Спасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица пу |
| Доле с њима!. .{S} Један за све, сви за једнога! — тресну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с |
| д мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, |
| а брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак |
| них законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што је |
| да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а т |
| епорече и сваде, а они никад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића |
| оносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине ми |
| пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и мало млађ |
| </p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Ч |
| "111" /> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с не |
| ло.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— |
| прети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а другом стаде усукивати оно брадице.{S} |
| осподо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n="47" /> услони се о |
| где сам и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ре |
| о.“</p> <p>Касније, као практиканат при једном министарству, носећи пенсију опште уваженој госп |
| } Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера |
| ђена пола сељачки, а пола варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и бел |
| пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају и прегоне |
| и:</p> <p>— Признаћу, господо, да сам у једном случају био у неприлици и да сам се вешто извука |
| и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни пре |
| ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служи |
| Никит се одликовао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} |
| ошли су сем г. начелника и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „гостинској са |
| н се шетка по срезу, похађа пријатеље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а на |
| гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, |
| а.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, за |
| мо! — рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну молбу..</p> <p>— Чујмо! — рече Продан.</p> <pb n= |
| екоше остали.</p> <p>Ћата се подиже.{S} Једну руку завуче за прслук, а другом ухвати шиљасту бр |
| воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо шта је Бог дао... а њега нема. |
| му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и др |
| аници приведоше.{S} Продан Жмурић очита једну здравицу за срећна пута и домаћа останућа, отпева |
| еко бркова, с једне и друге стране, узе једну чашу, па поче здравицу:</p> <p>— Писмо прву за по |
| јама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну гомилу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар П |
| тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</ |
| , затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Ма |
| време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p |
| м не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. .{S} Једа |
| е вама дати јабука и ора.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за ти |
| — скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb n="120" /> <p>Тима Тимић и Тоша |
| а, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је |
| ва пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истрес |
| /p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила |
| веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био |
| е од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз п |
| "82" /> <p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} |
| че гуњ, обеси торбу о раме, чибук узе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Од |
| >- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну |
| ни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у зн |
| д...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’р |
| еде да се разјуначи, али ухвати га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му з |
| еба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствен |
| ство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, |
| рио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испор |
| , стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ ти, Ђек |
| ело по нешто ново.{S} Ако ништа, извиће језик, те <pb n="4" /> од воде прекрстити: „фоду“, а од |
| ширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светињ |
| сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је пи |
| аџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем тамо! — подвикн |
| а о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на прав |
| оведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се н |
| вара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина |
| онесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је! — рече |
| е стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те припо |
| продану душу...</p> <p>Спасоје Жеравица јекну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се |
| ој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Прођите се тога.{S} Што је било — било. |
| ћ воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, |
| а опет затвори.</p> <p>— Није, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ |
| екасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ћ |
| ђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> |
| се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давн |
| И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од |
| 27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише се деца и жене.</p> |
| тићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p> |
| аје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја |
| амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо дугачки гуњ, са рес |
| апија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} |
| тије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без то |
| и и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quote> <l>„Др |
| е ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капет |
| се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, ра |
| , депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после прочитаног поздрава, стиже једно |
| несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко |
| рве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за с |
| о ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша |
| ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <p |
| е још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, море!...</p> |
| p>— Седи, враже!{S} Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — вик |
| Добро дош’о, Ђеко!</p> <p>— Жива била, Јело — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</ |
| ворио:</p> <quote> <l>„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l> |
| ну министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га др |
| ти Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и т |
| } Том приликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на |
| је школа по његовом предлогу затворена, јер зграда не одговара пропису.{S} За остало што не дос |
| > би била прва сеоска судница у Србији, јер би имала пет соба за рад и три за апсане.{S} И за н |
| сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, |
| дигоше ђаци, да носе учитељу реграцију, јер не сме ни једно празних шака у школу доћи, јер ’хоћ |
| , који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с буд |
| а они Тридес иљада држим нећете Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p |
| и сопствени грехови почели су их рушити јер:</p> <quote> <l>„Један пут се само склизне</l> <l>А |
| ојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. |
| и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће |
| нији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стојадин разговоран и и шалџи |
| се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздржава да даје суд о |
| е!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дом |
| залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговим |
| А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> |
| се спустише и по неку прозборише, чича Јеротије се подиже, извуче чутуру из торбе и прекрсти с |
| unit="*" /> <p>Њих тројица у селу: чича Јеротије, Јаћим Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су |
| {S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су б |
| ова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он |
| ј.</p> <p>Све би за час готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице |
| 87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже обрве и добро га погледа.</p> < |
| и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— |
| а, издигла се под облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велик |
| но макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише. |
| се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око ку |
| <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’р |
| кића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно |
| да је силнији и славнији, у толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка |
| </head> <head>Ук</head> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црве |
| великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} |
| великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и по пољу.{S} |
| </p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укрес |
| шуме, да никог не тревим...</p> <p>Чича Јеротије скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми кострет |
| епрестано врши и разри све.</p> <p>Чича Јеротије одану душом, убриса зној, па погледа у Стојади |
| ан крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} Ва имја Оца и Сина и светога Духа“ — |
| избрбља за тренут пред њим.</p> <p>Чича Јеротије га погледа, пусти један густ дим и рече:</p> < |
| зе преобуке и стојеће руво.</p> <p>Чича Јеротије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у |
| ве то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годинама, дуга раста, ц |
| сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену.</p> <p>Јела |
| ну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јеку би неп |
| Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Нико |
| брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто |
| ући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>О |
| убише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где с |
| На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљно.</p> <p>— Вала, доиста, зло време дође |
| : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јеротије.</p> <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се н |
| p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нем |
| 88" /> <p>— Бог вам помогао! — одговори Јеротије.</p> <p>— Добро смо ти дошли, и да се пољубимо |
| шли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ра |
| ата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ј |
| <p>— Прођоше стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите |
| домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p>— Пр |
| Јеротија или Јаћима Вулетића, нити опет Јеротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени |
| ад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, |
| им.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадо |
| и, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?</p> <p>— Прој |
| " /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.< |
| куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости |
| зађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће |
| ђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији ча |
| орњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега посед |
| ка раста, сув, боје броћасте, другује с Јеротијем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од |
| p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџаклију.{S} За њим, полако |
| Стојадин се помоли из оџаклије.{S} Чича Јеротију се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад ни |
| куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Нека чини шта ’хоће — ре |
| узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и |
| унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} |
| } Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме |
| си је врано...</p> <p>— Оно, у ствари, јес... је... — рече ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, госп |
| а, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, им |
| м се Прока бочио и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи к |
| с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, |
| .. овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!.. |
| коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, вик |
| .{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио |
| и све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да |
| звао баш редом сваку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на |
| е.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, зн |
| p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p |
| у шљиваку — окрену се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад б |
| дицу, пречагу, зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме |
| ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то заборавио.</p> <p>— И т |
| рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, рано је, сасма рано — дода ћата и погледа у таван |
| и загледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јероти |
| а опет виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} Ама не знате ви њега.{S} Он је, пусник, ваљ |
| и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес’, браћо, али човек прелази у нашу странку.{S} Што в |
| тарац се раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ |
| к да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, |
| ..{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку |
| и чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас з |
| оно жољаво.</p> <p>— Учитеља?</p> <p>— Јес’, оно голобрадо.</p> <p>Ћата узе други табак и погл |
| тамо у Београду, у скупштини?</p> <p>— Јес, заседавам, помало — рече Продан преко залогаја и п |
| зупце и вериге.</p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изе |
| не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Н |
| в, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и по |
| а одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у |
| розор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ма |
| /p> <p>— Ура!{S} Живео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече ј |
| д му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, да се и без гостинских дана посећују... |
| даде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мо |
| сно, срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ о |
| м ти ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну |
| добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p |
| поведи, заповеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Про |
| јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>По |
| едак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф |
| имити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Председник узе табак, те по |
| ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име |
| унади и Ваш Веран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S |
| капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, |
| , ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али н |
| ођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{S} Остали беху у свом обичном |
| Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве |
| а још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја б |
| викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помил |
| пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљи |
| рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај |
| де, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> |
| ле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p |
| колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По л |
| шљивака.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гу |
| чак из шљивака.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто су |
| безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— р |
| имо шта је Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Бо |
| Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глоб |
| петане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо |
| ви живите овде?{S} Ви!{S} Ви!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да |
| власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— П |
| Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тирани |
| ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени сељаци — и поче причати како је |
| и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцени свачије расположење о пре |
| кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав он |
| ало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} |
| {S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео |
| лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаник |
| анашње владајуће површине устајем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој парти |
| ломи га а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n= |
| ијих питања, које треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој дичној влади!</p> <p>— Тако |
| шта.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије ба |
| ја донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине... |
| <pb n="115" /> испратити у скупштину — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у ко |
| ет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осмехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре |
| је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Попе!... „Господи помилуј!“... „А |
| ли су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јероти |
| правити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозици |
| .</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи да |
| {S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њих |
| ча...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се |
| о је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једн |
| хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин к |
| Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да г |
| :</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с ови |
| аснити господин <pb n="20" /> Продан. — Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p |
| те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> |
| ри у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> < |
| ајречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господин капетане !</p> <p>— |
| n="141" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије |
| — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим |
| > <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и |
| ула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наш |
| могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бо |
| — Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући |
| леда на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p> |
| петан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p |
| едва дочекати да ону чуму удоми.{S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе |
| p> <p>Он ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и |
| } Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...< |
| <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је |
| престано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има |
| хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, Зорица...{S} Плавуша.{ |
| ре, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу |
| отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа |
| , молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој к |
| косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то хум |
| вој задрузи већ четрдесет година.{S} Он јој је подигао глас и увеличао имање.</p> <pb n="6" /> |
| оље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p> |
| с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуд |
| нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешто јој нисам у нос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’ |
| аш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, вала, што бих се господио...{S} Ето, вала, чула |
| и је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јок !</p> <p>— Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре |
| шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га |
| S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јо |
| нишанећи уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакета |
| едном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у другом широки дрвени, с |
| Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>Отвори депешу и |
| ече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и к |
| не.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се |
| ="172" /> <p>— Изволте, ако је по вољи, још један сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можем |
| лонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка је перната |
| ослушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити |
| .</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, г |
| дући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да је чула, |
| покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посла |
| ице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче |
| {S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, |
| одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуч |
| његовог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би |
| ји чантра од нашег сивоњице...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} П |
| прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их ни очекивати.</p> <p>— Јес’, ра |
| ости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај д |
| чки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово |
| премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука бр |
| /> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он р |
| м — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је слику имао у глави.</p> <mi |
| Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Х |
| за тим га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{ |
| х“...{S} Али то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} |
| па ће се од по пута вратити.{S} Но деде још по једну, па ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа |
| хвалу бирова „пусника“...</p> <p>Прође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет з |
| прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да их спајају неке везе |
| Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру претур |
| девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумл |
| па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и теле |
| ко стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још |
| икит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> <p>— Послови су, б |
| дномисленици Продана Жмурића, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао |
| е.{S} Издрж’о је пун рок.{S} Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> < |
| до моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, д |
| да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и кр |
| ашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ни |
| оду је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам нигде уписат, али о |
| <pb n="82" /> <p>Попише понеку, завише још по једну, па продужише:</p> <p>— Даклем, деде даље |
| .</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ма |
| викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе б |
| поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n= |
| е помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан |
| овест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ |
| тамо у Београду у скупштини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, од |
| , Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то |
| са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог |
| , како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, на |
| код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с |
| онда и Никит изађе отвореније.{S} Он и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, ко |
| о да се докаже, послушали би га Никит и још један да посведоче — да су видели), у његовом двори |
| Ево вруће!</p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се ок |
| министар запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му |
| ланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...</p> <p>Старац се јетко осме |
| ић давно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, |
| олико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, страшно...{S} Вели, хоће да |
| м — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш |
| бријани подвољак.</p> <p>— И шта би они још хтели! ’хоће власти? ’хоће госпоства?{S} Нек узму, |
| артије:</p> <p>фр, фр...</p> <p>— Ти си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад б |
| воточије је опет друго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуз |
| ји ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господ |
| </p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не з |
| > <p>- Оно жуто? — рече старац, дохвати још једну баскију, испореди је с овом што је тесаше, мр |
| Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!. |
| ић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један јастук под главу, па продужи:</p> <p>— Што се |
| шурлић севтејисао нови затвор, а за њим још десетину угледних домаћина.</p> <p>— Ја сам сила, ј |
| прима се, прима се, и ако треба да дамо још четири!...{S} Скупштина повика: „прима се“, а Ингли |
| га ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p> |
| среде извио се столетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у се |
| ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да |
| и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче — вик |
| својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Ш |
| , геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите се, госпо...{S} С |
| аница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’. |
| прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гла |
| и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите се, госпо... |
| из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — |
| осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — в |
| у, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и насл |
| Да чујемо!{S} Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману |
| н година указне службе?</p> <p>— Ју> ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три године.. |
| ади у воденици опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{ |
| псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато |
| туна из својих пибодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте враг |
| ...{S} Болан, Цајо, умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века |
| ахори се:{S} Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо |
| петан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капе |
| у Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Ца |
| Само осташе жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! |
| — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и |
| капетаница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, |
| о дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу. |
| о има он година указне службе?</p> <p>— Ју> ју!... па и то питате!{S} Указан је од пре три г |
| е она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ |
| у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова де |
| <pb n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— |
| у бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар р |
| дан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и т |
| , да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сеј |
| м је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну |
| p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко? |
| Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> <p>— |
| и. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба бити јунак!...{S} Само ова ватра да се прегори.</p> <p>Отвор |
| {S} Ја, бар, нисам...{S} Али треба бити јунак !{S} Уф ! — И он хтеде да се разјуначи, али ухват |
| искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p |
| ле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— |
| онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има јед |
| е с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке види свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви |
| о заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положи |
| је.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути |
| је спао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај |
| абаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} С |
| ично“ и зашто се не заводи ?{S} Татомир јури из собе у собу, с пером за уветом, и објашњава шта |
| у дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> < |
| !...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда |
| у — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја |
| {S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је з |
| е, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, доте |
| же под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео |
| шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 са |
| као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p> |
| Ја сам сила, ја сам Бог! — виче он све јутро, испраћајући једног по једног у амурлук у затвор. |
| им иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро јутро, председниче — викну он с врата.</p> <pb n="61" / |
| а чабар и ђугумара воде.</p> <p>— Добро јутро, браћо! — викну с врата.</p> <p>— Вог вам помогао |
| о ни разбир’о, него, знаш, тако идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво |
| ила, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне</p> <p>Он |
| ила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојси |
| — зачуди се Јеротије.</p> <p>— Пораним јутрос из беле зоре.{S} Ником нисам ни причала да ћу њо |
| то рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а б |
| редседниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, оте |
| м, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— |
| >— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{S} Умукни! — стиште песницу |
| а бројати, —Један, два, три, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указ |
| скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p> |
| ...{S} Јао !...</p> <pb n="154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} |
| о и избочио...{S} Ја!{S} Јес’!</p> <p>— Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећ |
| .</p> <p>— Па откуд сам смео ?</p> <p>— Јуф!{S} Јуф !{S} Цркни !{S} Пукни!{S} Умукни! — стиште |
| S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја |
| ају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то м |
| о!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав |
| очи, браћо, у овом важном питању...{S} Јуцо, и онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је |
| л дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p> |
| те, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{S} Славца ти твог, ја сам вођа — викну он жену.< |
| рског савета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} На |
| <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мој |
| скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сила.</p> <p> |
| ...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !.. |
| >— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се раздрага, па прод |
| черао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Ни |
| пору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p>- Оно жуто? — ре |
| ећи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи П |
| продера се иза гласа и размачу рукама, к’о да ће да полети.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| а пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> |
| пет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тиче ситуације стран |
| а обигравају <pb n="51" /> око прозора, к’о око ватре, а ни једно не сме да се прикучи од плећа |
| могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од ка |
| чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена |
| о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатк |
| , дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} А ево откуд је |
| жињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, как |
| инистру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (нем |
| ћа.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Бе |
| ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пре |
| ељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се |
| ос заглед’о.</p> <p>Брацан се ослободи, к’о да га неко одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Ки |
| е не ваља...{S} Овде човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучн |
| сао.</p> <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> |
| ловицу и узречицу.{S} Веле: верујем ти, к’о чича Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: |
| Не бој се, старче, све ће то прохујати, к’о Бабини јарчеви,</p> <p>— Ама шта ћу с њим?</p> <pb |
| ње.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко рад |
| иворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли с |
| на времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Оставите ви те приповести...{S} З |
| де је боље — рече Јаћим и тресну руком, к’о да нешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врат |
| вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</ |
| вилених гајтана.{S} Избријан и очешљан, к’о да ће по девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића |
| ло добро! — примети Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша |
| а виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помен |
| ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто |
| S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи дома |
| раћо, за све редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’ |
| ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Ниј |
| тка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка |
| д народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово д |
| {S} О, Зоро, Зорка, Зорице! — подвикну, к’о да је дозива испред врата...</p> <p>У том Обренија |
| еницу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и |
| меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика шиндралија, стара и чађава, изди |
| ...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем.. |
| Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и |
| било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и с |
| ле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти стариј |
| рође још час, два, а нигде никога...{S} К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S |
| т!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S |
| значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" |
| лико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— |
| ечемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зо |
| } Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се во |
| рви лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча |
| у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом |
| а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и п |
| itle>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледати слике по зиду.</p> <pb n |
| /> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Штампарија Петра К. Танасковића - 2275 </p> <p>1896</p> </div> <pb n="2" |
| на Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?< |
| {S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џе |
| се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипар |
| учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграци |
| , мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — м |
| спише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.</p> <p>Чујмо! чујмо! |
| овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а о |
| Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} |
| својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— З |
| крете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> < |
| из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранис |
| мејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— |
| га, али то им није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су |
| >— Не чешкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече пре |
| оспођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о |
| а мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће шт |
| дило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— Па |
| су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И рад |
| .{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, а Прод |
| рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио га је |
| аде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао м |
| пао дотле, да га варошка дечурлија јуре к’о дивљач!{S} Шта се ово збива?{S} Откуд сав овај прев |
| а?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини сна |
| еће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о да уз брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на з |
| ва се искашља, прикупи снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29 |
| ција !{S} Та то је страшно! — стресе се к’о од грознице.</p> <p>Скочише и остали.{S} За час се |
| ред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим пандури и сексана... „Помози вам Бог |
| ече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb |
| аг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда |
| сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> <p>С |
| /p> <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја |
| уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p> |
| 5" /> <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у чаршију, |
| а ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, ка |
| пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, п |
| p> <pb n="102" /> <p>— Ништа.{S} Трчаће к’о ждребе уз брдо, па ће се од по пута вратити.{S} Но |
| рише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на |
| а дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, |
| чича Јеротије укућанима, и они занемише к’о да се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића свој |
| ше се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p |
| ло.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одел |
| итнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о |
| то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{ |
| ало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— |
| — Продан Жмурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једн |
| {S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, м |
| у ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је |
| ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може |
| а, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа |
| ка, ћир Трандафила, али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је |
| и долове.</p> <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о све |
| !</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— Нису ово злочинци, |
| уша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p |
| ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Каж |
| — одговори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци то |
| вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к |
| евине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и т |
| одом познанство ухвати...{S} Ја не знам к’о што би ти рек’о, Ђеко, али... онајке... имати потпо |
| , мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S |
| (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на |
| хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p> |
| ат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз вр |
| ! — и неколико шегрта, одјурише за њим к’о за зецом.</p> <p>Петар Дрндаревић диже батину у вис |
| странке и не тражи да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Ге |
| b n="43" /> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на ст |
| у нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гласа.</p> <p>— Сила је, бре брате, — под |
| "42" /> <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних |
| и њега.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <p |
| >Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> <p>— То је шака за перо, а ова за држали |
| е.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам писмен к’о ти, дао би и воденицу и подјазницу....{S} Би, славе |
| ст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, ч |
| <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапић и з |
| у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач |
| неколико ноћи.{S} Пребледео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занем |
| се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они б |
| Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у посл |
| .{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође п |
| м кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпу |
| И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, |
| је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p> |
| ако то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капета |
| атомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир |
| Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>О |
| b n="99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, |
| се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то др |
| о — одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не |
| цу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетаница скочи |
| ма се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> <p>— Ха, ха, ха! — зак |
| Вулетић и Стојадин Пошурлић, живели су к’о браћа рођена.{S} И браћа се препорече и сваде, а он |
| е својим редом.{S} Тог дана поранили су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљ |
| параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’о да је било јуче, уздахну Јаћим.</p> <p>Старац се ра |
| к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p |
| бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p |
| е, да видим шта је.</p> <p>— Ти то знаш к’о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} |
| <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госп |
| и си још детињаст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не зн |
| Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— |
| ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко са |
| е досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>То ил’ рече, |
| е за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} |
| не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и |
| ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S |
| љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем |
| д шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како |
| рође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Ј |
| .{S} Ако нисам у његовом списку, ја сам ка’ и брав ..{S} Било је и пре партаја, али овог чуда н |
| је и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им одаје.{S} |
| х пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја |
| Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На пре |
| , јуче по подне поднео је оставку целог кабинета...{S} Наш уз...уз.. виш.. виш.. вишени Го..{S} |
| Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — састављена с |
| стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механски |
| с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају |
| S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полица |
| а.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жмурић изађе у дв |
| head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцел |
| м ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Да сам |
| } Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на проз |
| о којечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао |
| с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикн |
| тупи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женско и м |
| о чељаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То |
| ико тако не зове (сем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, и |
| ирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капе |
| а и повртарима, а за дугих зимњих ноћи, кад су сваке треће вечери приређивате седељке у тетка С |
| ја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — |
| — Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја об |
| рао до поднаредника.{S} Приликом неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испрати |
| такав положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањ |
| к Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, вр |
| а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење |
| ао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био у Београду у војсци, па идем ти ја Теразија |
| ојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћ |
| еници.{S} Таман замлео Дромбуљино жито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — |
| о његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја т |
| , знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог на |
| S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он хтео тако.{S} И радним даном и свечаником нос |
| нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад |
| ад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му |
| pb n="9" /> већој тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Прода |
| уднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} |
| л...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два мил |
| „гостинску салу“, говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима пред |
| ола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано |
| е по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шт |
| пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пред њим не преча, не уздише, ник |
| ст, брадане...{S} Слиниш к’о дете...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ј |
| довољан, све носи срму и памукбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда т |
| су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо да ће доћи капет |
| тос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројиц |
| Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} Велика ши |
| у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у учионицу, деца скочише, а учитељ се |
| у, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозби |
| а их је <pb n="85" /> жалост сатрла.{S} Кад дође празник, задахне све живо весељем, песмом, жив |
| — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: или пилећа, ил’ гушчиј |
| а, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се про |
| а воде, један човек, бос и гологлав.{S} Кад угледа председника, стаде по војнички.</p> <p>— Шта |
| те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико |
| >Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошици, захори се отуда једно урнебесно |
| еротије о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који закон |
| е претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, |
| има, засија се благ осмејак радости.{S} Кад ови ступише у собу, он се полако подиже, спусти деб |
| разметао својом снагом и јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под какв |
| у апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате |
| — Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укре |
| жалости делили су што их је снашло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" |
| ом на претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n |
| ом погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по |
| приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад је Жмурић у власти, Тоша прима плату из државне кас |
| и (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува воденицу, збира ујам, в |
| не у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на вра |
| не у послу, деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на вра |
| и увек је при руци Продану Жмурићу.{S} Кад је овај <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код к |
| ћурећа...{S} Дру го, иде ринвлајиш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи |
| браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перић |
| удима свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта |
| p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, ка |
| ог кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи камениц |
| Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђ |
| ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је Шваба, а кад се они ухвате, биће потегли, повуци...{S} Рус гине |
| Кад би то знала, друкче би говорила, а кад не знаш, шта ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама м |
| кад би што знала, не би то говорила, а кад не знаш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ни |
| ири руке.</p> <p>Деца се забезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спу |
| .{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помози Бог!</p> <pb n="188" / |
| те...{S} Кад би знао, не би то чинио, а кад не знаш, шта ћу ти ја...{S} Да идем дабогме...</p> |
| в онај ћослак засија од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, |
| је у главу и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да им |
| вој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само но |
| чуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао снос |
| а играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно |
| ине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућ |
| колика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јул |
| раздрага, па продужи:</p> <p>— Јес’, па кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у п |
| нај ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка. |
| ију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим п |
| смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Је |
| е да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га |
| говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: од |
| се учини <pb n="96" /> да се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се п |
| арод не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делов |
| Ђеко... ја... што ’но рек’... добро је кад човек с господом познанство ухвати...{S} Ја не знам |
| ад редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити и |
| it="*" /> <p>Било је три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић |
| издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и на |
| >— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на |
| тојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, |
| дан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурић |
| вољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поск |
| ром и скресати угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људ |
| а ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</ |
| </p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац уд |
| Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и |
| они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „овим се св |
| се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n="70" /> и подвикнути, а испо |
| — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У |
| су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо |
| оче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гост |
| министарство</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа да га шта боли, н |
| т тужаба и успео је: да га премести тек кад су Никит Видић и Тима Тимић посведочили да је „опор |
| верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу |
| како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадинова, и рашири руке.</p> <p>Деца |
| , чува воденицу, збира ујам, води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке |
| {S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> |
| док је био у задрузи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића |
| недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то |
| и :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> < |
| не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коц |
| реба да су паметна...</p> <p>То је било кад су се споречкали, а шта је даље било, то зна сва ка |
| че Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџ |
| , у толико чича Јеротије проклињаше час кад се родио.{S} Не имаше санка и одморка, ни једног тр |
| од облаке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, |
| у се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Извршитељ, стар чо |
| ојој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби |
| ан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате... |
| били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одосмо у живобару, па се распасасмо, те завилич |
| , те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вад |
| </l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку |
| прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" /> да је дошл |
| на Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних и |
| хори се песма и гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капета |
| Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Кад служитељи испалише још један плотун, а контролор кр |
| а врата затвори — шану он њојзи.</p> <p>Кад то би готово, изнесе хрпу акта и баци у ватру.{S} Т |
| рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} |
| ару, дошло је, богме, понова оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет |
| Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узв |
| ..{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се мак |
| } Сад тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И м |
| неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим |
| {S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стаси |
| .{S} Његов глас — рече ћата...</p> <p>— Када опет виче — рече председник.</p> <p>— Јес’ ја!{S} |
| е од давнина.{S} Нико не памти да су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо п |
| тини.</p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништ |
| есама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бун |
| купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по |
| да помене?{S} А што да не сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево је |
| и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића. |
| арију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p>— Хитна ?{S} Онда, дај је овам |
| кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’ |
| о Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, |
| повеђено је. <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић |
| <pb n="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем |
| !{S} Старешина читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n= |
| иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али пошто је п |
| , како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин начелнику, а он вели: ето тамо тебе и |
| остали...</p> <p>— Ћути!{S} Умукни!{S} Кажем ја, Спасо, честитај славу госпа Премундировки.{S} |
| , умири се !</p> <p>— Ју!{S} Умукни!{S} Кажем ја:{S} Спасо, неће ово до века трајати.{S} Треба |
| закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, |
| ру, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије |
| .{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама требају људи млади, в |
| ца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка им |
| а устанем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме с |
| усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта да кажем... относно...</p> <p>— Реците, хоћу да чујем !</p |
| ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.< |
| да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу |
| е, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће |
| дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! — здравише с |
| — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да |
| а их што више спетљаш и окривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S |
| у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде |
| главе, у траљама и ритам...{S} И, да ти кажем, Господару, дошло је, богме, понова оно време, ка |
| о, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први...{S} То је оно последње |
| > <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само ово овде — чукну се прс |
| мо о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак Продан, ни пошто да се ниси с |
| ш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те |
| опоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</p> <p>— И ти... </p> <p>— Шта се цериш, и ја |
| — Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто кажем:</p> <p>— ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш |
| } Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, |
| ше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче како си м |
| да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се од |
| е да признаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, он |
| воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у парлам |
| /> Продан. — Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— |
| бу:</p> <pb n="157" /> <p>— Спасоје!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} О |
| а Пава (она врљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, са |
| андурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га |
| а је чек’о док се сам врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.< |
| у очи председнику, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!.. |
| до прозора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пл |
| увамо воденицу и да послујемо.</p> <p>— Кажи, кажи, слободно, па да и тебе једаред испратимо у |
| зној, па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове ко |
| >— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{ |
| а првацима из свију странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> < |
| Дакле, — поче она набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb n="126" /> руке : — |
| ке, даје препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, |
| е он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много шт |
| и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим сме |
| н пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступа |
| ан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, |
| p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече |
| — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти п |
| и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата куп |
| издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору |
| <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја и Стака и Ин |
| тарешина читавог среза!{S} Он што каже, казано је; што он заповеди, заповеђено је. <pb n="24" / |
| власти и њених законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све |
| овде...</p> <p>— И још?</p> <p>— Ти си казао...</p> <p>— Није „ти“, него „ви“ — издера се ћата |
| лим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у неде |
| , и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим госпо |
| е друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч његова, у под |
| а свих страна, па поче:</p> <p>— Ја бих казао:{S} Господару!{S} Тебе влас’ вара!</p> <p>Зви се |
| и игде рекла...{S} То је увреда части и казни се по § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћ |
| њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док |
| и с опозиционарима и још ни једног није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — |
| и:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговарање власти |
| да у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојно понашањ |
| {S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика д |
| као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ћемо их Све |
| крете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, г |
| слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још кајгане, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они |
| о и ја : штогод човек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— |
| у: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача и о распореду у згради.{S} За |
| језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и ус |
| о?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарат |
| Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</ |
| кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу |
| Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На ова |
| од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добра к |
| анцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p>— |
| жи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, у ов |
| краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио господин |
| њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена |
| у.{S} Дрште се добро!{S} Само да видимо,какав ће ручак бити.</p> <p>— Боже, дај здравља да доче |
| ја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа.. |
| даде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ов |
| та.</p> <p>— Ама пружиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносо |
| азна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа п |
| одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата |
| сине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једном сам чудо гледао, па |
| погледа у Никита, што је значило: видиш каква је тужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздр |
| евају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> какве је песме певао (јамачно су бунтовничке или немора |
| мо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, |
| ким изборним актима, а другу за то, под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да |
| ћ“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не |
| х захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину да |
| везде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.< |
| говорило се о здању: кад је грађено, од каквог градива, о кајишарлуцима предузимача и о распоре |
| је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну |
| и сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угарак о чију главу, или кад ј |
| ћин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ства |
| апалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како |
| еме, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разглед |
| и опанке од телећака...{S} Ју, да видиш каки су...{S} Па они с двојим преплетима.{S} А Вују се |
| већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако |
| ељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа |
| вонта"; један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног ниј |
| кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У том је постављен ручак |
| и били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, св |
| 00" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадник |
| ла је сека Јека прија Јоки, да је чула, како је причала Ранђијина Јула, да јој је говорила угље |
| облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како је пукао глас о промени и телеграфиста узео муштул |
| бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу |
| , здраво, и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{ |
| ине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (од |
| кић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскурица, ради |
| ажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не |
| гу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели изврши |
| лужитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ам |
| ече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мо |
| ли то га жижи, што не зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинск |
| . „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: |
| ане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> |
| и...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ја господин |
| може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што |
| а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прел |
| S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— На |
| града, не би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Ве |
| етан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан! |
| е Продан преко залогаја и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вуко |
| селу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљски терет <pb n="111" /> заузети такав поло |
| т <pb n="111" /> заузети такав положај, како је једном приликом, кад је било потребе, тркао кош |
| о, Јеко ?</p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Ј |
| p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p> |
| да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, го |
| И остали обичаји текли су својим током, како су остали од старина.{S} Деца се играју и зачикују |
| {S} Сад јој је тридесет трећа.{S} Цајо, како знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: н |
| м покрету.</p> <p>Ишао је брзо и онако, како би рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте |
| не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и |
| на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић. |
| стављена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући се по капетаново |
| , обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, и да стојим...{S} Управо, |
| о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S |
| е!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа по |
| {S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и |
| ло млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су |
| ин капетан похвалити господину Продану, како сам ступио <pb n="23" /> у њиово друство, а овај ћ |
| те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он |
| али неће, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!. |
| ра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капе |
| м га пљесну по рамену:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јо |
| где се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, замоли и секретаре и писаре.{S} И |
| Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан чове |
| дођу и поседају око њега, а он их пита: како је берићет, да није било града или поплаве, па онд |
| к се не брине.{S} Он служи и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћат |
| " /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p |
| е преко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупи |
| кић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Н |
| јпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бит |
| с гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задо |
| разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику |
| <p>— О, о, добро дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџакли |
| еротије.</p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти |
| о сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купи |
| без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мен |
| нлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На |
| к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави |
| ки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, |
| е и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био у задрузи, тако је продужио ка |
| ив нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да устанем против закона и власти?{S} Да ка |
| влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити |
| ..{S} Да је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче пита |
| ист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А пр |
| — рече Продан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p> |
| вели Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> |
| рно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— |
| ане — одговорише њих неколико.</p> <p>— Како вам је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капета |
| Капетан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јоване!{S} Какав је то без |
| перната свиња — Одговори дете</p> <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што |
| тога.{S} Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p |
| знам...{S} Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" |
| пала; што он зна, то знам и ја...{S} А како, опет, да их не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> |
| знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Пр |
| вори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, г |
| и Снажно у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксм |
| ме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршит |
| кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, |
| </p> <p>— Шта се цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?< |
| </p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Милики |
| >— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио |
| е: — Деде у руку, ђека...{S} У руку, ја како !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрч |
| и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја |
| „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви |
| ?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта |
| али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник д |
| <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро |
| а баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разум |
| на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - погледа у Стојадина.</p> <pb n="97" /> < |
| > <p>Он седе до свога ћате.</p> <p>— Па како ти, пријатељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Е |
| д!{S} А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега |
| јести ако се обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хте |
| орловски, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог с |
| „брадан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући |
| > <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти г |
| ни разлог захтева, да све ово овако иде како иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти т |
| .</p> <p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како имају а не умеју, капетаниц |
| Оставите ви те приповести...{S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, |
| зе га још већа туга и сумор.{S} Сети се како је до сад овај дан дочекивао...{S} Довече, пошто с |
| Персо ! (дозиваше порезниковицу) Ви’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока |
| то овако благородно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опск |
| д хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није л |
| ..</p> <p>— Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре |
| нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо, наша влада, да је Бог поживи, добро вл |
| влада, да је Бог поживи, добро влада, и како, да речемо, треба сваки старијега да почитује, и п |
| је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нови председник ред и војничку дициплину да зав |
| шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно |
| milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као оби |
| етнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ва |
| зна шта још воле, како ће им умостити и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, а |
| врати...</p> <p>— Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо |
| S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну стра |
| ски лебац изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањ |
| речено, он се презивао „Петровић“, али како је то презиме тако обично, да се од Св. Петра на о |
| голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код |
| о и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сно |
| к’о што се опозиција бори.{S} Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког |
| иког, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник и тури руке за ле |
| ако живе отмени сељаци — и поче причати како је „преко“, како сељак кад иде у варош, вози се у |
| p>— Умирите се, госпо...{S} Све ће бити како ви хоћете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на в |
| — примети Никит — али немој заборавити како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— |
| Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па скочим, подвикнем и заинтачим нек |
| им господин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе... |
| ојадина.</p> <pb n="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело |
| м! — додаде извршитељ.</p> <p>— Не знам како је пре било, али од како сам ја овде, он је најжеш |
| S} Гледам ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Предс |
| л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n |
| е, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} А већ |
| а друго што је у глави имао читав план како ће у будуће радити, реши се да изађе из задруге и |
| арод и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и како ће нов |
| еда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако рано? — питам га |
| — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна н |
| тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа |
| амо пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запј |
| продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи: |
| о је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како.{S} Рано је још — рече један од оне двојице.</p> < |
| још ни једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и |
| е бити тако — примети ћата.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Чешњејшој Конзисторији.</p> <p>— Не чешк |
| <p>— Церовина је за шта ’хоћеш.{S} Нуто како звечи!{S} Ка’ челик!</p> <p>— Ја, боља је она — пр |
| ами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам ја у господина шефа, да видим како о |
| о по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље |
| ..</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта |
| >— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контр |
| капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресн |
| господин капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пи |
| разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то |
| око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О зиду виси ог |
| очањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S |
| о синовче, џака и циганише.{S} Размутио калуп црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквас |
| оз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ та |
| улук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те овај посао извршили, а одмах за њ |
| ли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и и |
| ну каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и |
| е, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару |
| Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још пет оваких чиновника...< |
| ерује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама, к |
| је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је снађе.{S} Шта чини снаха Јела? |
| е рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен што се окреће“...{S} Хи, хи, хи, не зна ни шта је |
| Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и м |
| може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или гр |
| и, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о с |
| ици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини по десетак тако о |
| историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам кам |
| оре?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо мо |
| баскију, па сад у њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би |
| а, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку н |
| његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Б |
| .</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланику:</ |
| и бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли њег |
| <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по канцеларијама.{S} Нешто тражи и изналази.{S} Узе једну |
| ста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен у дужност члана <pb n="57" /> Жмурић |
| латном списку званичника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву паж |
| теној „гостинској сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чи |
| варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни |
| ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у |
| ики шал, узе штап у руке и пође среској канцеларији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као |
| у у згради.{S} За овим о раду у среској канцеларији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу |
| посланик по дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — ре |
| ућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта |
| петан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у поз |
| > <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомрди |
| S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> |
| а званична депеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже теле |
| еље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје упуства капетану, разбира за кретањ |
| Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p> <p>— Што? </p> <p>— Напред! — продра с |
| "*" /> <p>Сва тројица одоше у општинску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} К |
| ...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње ј |
| ини по десетак тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш |
| иде...</p> <p>— Држава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— |
| ај резон захтева, да све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, д |
| аво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као практиканат при једном министарству, носећи пенсију |
| /p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор уч |
| не чује.{S} Зашто ћуте?{S} То га једи, као што би га једило и да говоре, па викну:</p> <p>— За |
| S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тим |
| и гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју м |
| к и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ |
| кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Је |
| ћ с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт изговори, па седе.</p> <p>— Живио госп |
| њој побрине..{S} И ја, господо и браћо, као човек данашње владајуће површине устајем... то јест |
| заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, што међу народом живите, знате к |
| се Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно |
| и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док н |
| ти на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у чошним чакширама, с дубоким туром, фе |
| г!{S} Ја, ђеко, као што знаш... овај... као што си чуо... онај...{S} Јес’, ја ’хоћу да идем ода |
| е презива ни један чиновник у Србији) — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајст |
| велика машинерија — продужи посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивиј |
| к пође.</p> <p>Девојче истрча.</p> <p>— Као новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чаш |
| шумар — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањем полезних књига — зевну г. пос |
| рљајући руке и искашљујући се.</p> <p>— Као што видим...{S} О, о, тако, тако — завири он у сва |
| .{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> < |
| поглед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ дваде |
| тие и пре бисе убијо носе Вас одрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре |
| {S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана код ка |
| кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, онда и Никит изађе отвореније |
| изображење састојало се у томе: да иде као окружни начелник, полако, с гимнастичким истурањем |
| било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, |
| је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим пото |
| олажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као председника криворечке општине...{S} Хтео сам само |
| еђа, кад се и у оваком друштву сумњичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу овом режи |
| аник и штовалац — рече Спаса, сав црвен као рак.</p> <p>Није прошло ни неколико дана, а Спаса ј |
| Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја: |
| које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног |
| је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведен пред канцеларијска врата, п |
| .</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за љу |
| ад сам био у срезу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће ( |
| рачунали у обичне чланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора |
| шао је још неправилности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној |
| очито после српско-турског рата, где су као другокласци, раме уз раме, служили отаџбини.{S} И у |
| овог села.{S} А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он |
| head>Туцинданско министарство</head> <p>Као пијан човек кад удара и о трн и о грм, а не осећа д |
| гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су по |
| е, са црним војничким блузама и црвеним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе з |
| спразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави по |
| рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко |
| варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је |
| више распојас, но опасан, довати се до капе и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, гол |
| ов приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао ономад?</p> <pb n="63" /> |
| Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то је |
| {S} Десно од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Ки |
| } Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта |
| је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је |
| с је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начелник срески!{S} Старешина читавог среза |
| многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Жеравица, па и сам господин Шеф у Београд |
| ћи.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дор |
| ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима к |
| > <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p> |
| ћ!...{S} Господин шеФ у Београду!...{S} Капетан Спаса Жеравица!...{S} Ја !... <pb n="18" /> Наш |
| жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се |
| сти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де |
| .</p> <pb n="40" /> <p>Сви заћуташе.{S} Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик |
| со! — показа капетаница празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обреди.</p> <p>— Уф, та њу би тр |
| се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p |
| и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан |
| а вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начелник срески!{S} Старешин |
| им растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе пос |
| ).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани посланик Продан Жмурић.</p> <p |
| <p>— Наш свет, као што рекох — промрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Отн |
| и како је било.</p> <p>Тог истог јутра капетан је као обично <pb n="153" /> устао у 6 сати.{S} |
| /p> <p>— А како ти то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: |
| ило ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о |
| капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом друге <pb n= |
| кону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, |
| } Ту су сви опозициони прваци — промуца капетан и увати се за чело.</p> <p>— Кажем ја теби, Спа |
| !{S} Срећан пут!{S} Чекај де! — притрча капетан: — Цајо!{S} Не заборави и ово:{S} Побратим госп |
| ет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и ухвати је за главу: — Воде ! — и потрча да тр |
| /p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p |
| ева, по неки пут, и да се чучи — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик д |
| ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак... |
| о бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се непријатељи радују.{S} И би му |
| боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек понешто додавао) да су наши сељаци |
| је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по њ |
| и Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осече се капетан и Татомир умуче.</p> <p>— Спаса Жеравица! — вик |
| ..{S} Продан...{S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Про |
| p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Стра |
| не, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— Ја... што велиш... господине, |
| кнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око стола.</p> <p>— |
| на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се з |
| баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете |
| ћа.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, до |
| е о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да се оцени ситуација страних |
| ођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: |
| људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече |
| и...{S} Хтео сам само да свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те панд |
| о сами знате шта сам с њим радио — рече капетан и поверљиво саопшти Продану Жмурићу своје плано |
| е једаред испратимо у парламенат — рече капетан.</p> <p>— Пристао би, чиле, још како.{S} Видиш |
| То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разгледати слике по |
| ца.</p> <p>— Продужи, продужи! — рекоше капетан и посланик.</p> <pb n="114" /> <p>— По чему то, |
| {S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жеравица, па и сам господин шеф у Беогр |
| је крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и |
| — поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца |
| петаница</p> <pb n="129" /> <p>Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку |
| употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетано |
| <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик запа |
| мо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="112" /> <p>— А шта би говорио тамо? |
| >— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сељака и |
| /p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти |
| ди.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево је |
| у општину, онда зна све живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студен |
| — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмурић, п |
| свратим.{S} И тако да сумирамо — скочи капетан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија |
| тера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши капетан Глоговац ни пут не рече: што то Продане?{S} Вер |
| /p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} Није давно |
| јући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни п |
| најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалити господину Продану, како сам ступио <p |
| ади за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n="64" /> добар чиновник наш, и как |
| p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели господин капетан: да те, вели, окметимо...{S} Ја велим нећу, как |
| овори, па седе.</p> <p>— Живио господин капетан! — рече онај други до њега.</p> <p>— Хвала, гос |
| С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с противницима нове владе.{S} И шта би с |
| истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испреметане |
| што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозни |
| икни: нису ту господин и госпођа — шану капетан.</p> <p>Служавка отвори прозорче:</p> <p>— Није |
| {S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. |
| d="SRP18960_II"> <head>II.</head> <head>Капетан Спасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана б |
| а колима.</p> <milestone unit="*" /> <p>Капетан узе депешу, преви бланкет и оде у канцеларију.{ |
| ком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Вид |
| к, само виче:{S} Ура!{S} Живели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу |
| !{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати. |
| ите.{S} Какви су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару |
| распедљи уста од увета до увета.</p> <p>Капетан извади писаљку, чукну два пут о сто, па продужи |
| — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно рукова. а за тим га пљесну по рамену |
| и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по канцеларијама.{S} |
| езних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе |
| мо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.< |
| преседи у овом забаченом срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљ |
| ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ћ |
| је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, |
| /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику |
| аћим.</p> <p>— Било је, брате, и до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знал |
| вао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у ком |
| р ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жм |
| } Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи план р |
| д.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гозбе у |
| оштованог посланика Продана Жмурића, ни капетана Спасу Жеравицу, па ни самог господина Шефа у Б |
| а, просветитеља Саве, уоквирени декрети капетана Жеравице, <pb n="37" /> сабља димискија каваље |
| а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошл |
| о никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, |
| лику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“,— веле они — „Бог вам по |
| — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капетана.</p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми ба |
| вања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подбоч |
| о, и билав, и шиљте, и сав прибор к’о у капетана.{S} Он једини удостојавао се те почасти, да пр |
| предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то у ред доведе.</p> <p>Кад већ р |
| а то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице у скупштинским изборним актим |
| та и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти |
| , у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} |
| је ту?</p> <p>— К’о у свакој апсани, г. капетане — рече један.</p> <p>— Поцркасмо од зиме — дод |
| адите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај...</p> <p>— |
| хвати се он за чело.</p> <p>— Живео, г. капетане ! — викну један.</p> <p>— Живео ! — сложише јо |
| ујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, оди !{S} Чик !</p> <p>— Оштро, |
| ред апсану и викну иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ ка |
| ико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су |
| емер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чиз |
| во...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети.. |
| дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капета |
| што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.< |
| </p> <p>— Па... сељачка посла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући |
| и назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госпојино здравље, вашег дома, ћара и напр |
| тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетане!</p> <pb n="19" /> <p>— Хвала!{S} Красно вино! |
| p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе |
| а и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и у ћуповима и у саћу...{S} Ако је по вољи, д |
| и си, Јоване?</p> <p>— Ја сам, господин капетане.{S} Има једна званична депеша.</p> <p>— Остави |
| истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, |
| — викне он — „Бог ти помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир |
| ата.</p> <p>— Вог вам помогао, господин капетане — одговорише њих неколико.</p> <p>— Како вам ј |
| и, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви.</p> <pb n="14" /> <p>— Јест, кажем ј |
| /p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, а |
| овину власти, што је данас имају срески капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур П |
| о, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подв |
| речкали, а шта је даље било, то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми |
| ам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, |
| дњем седишту беху с десна госпођа Цаја, капетаница, до ње посланик Продан Жмурић, а у предњем: |
| иве наши сељаци; како имају а не умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли |
| наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шум |
| гару, сео до прозора и читао новине.{S} Капетаница је опет, као обично, остала у кревету да одс |
| за спремљени сто под великим растом.{S} Капетаница свуче жакет, а капетан врскапут, па поседаше |
| екну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече: |
| дмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би све готов |
| посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви уп |
| чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше |
| пођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа из |
| , ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, д |
| ху сваку реч г. посланика, само госпођа капетаница враголасто облеташе око Киће, завирујући, шт |
| {S} Добио је пун кантар.</p> <p>Госпођа капетаница унесе се посланику:</p> <p>— Ју’, ју’ - и он |
| е Шефу жалити.</p> <p>— Спасо! — показа капетаница празне чаше.{S} Капетан притрча, те их обред |
| p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна капетаница под јорганом.</p> <p>— Да видимо...</p> <p>О |
| ин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи колаче.</p> <p>— Четири разреда осно |
| њу би требало живу раскинути — унесе се капетаница посланику — Само да знате!{S} Само да чујете |
| природа!{S} Божанствена природа! шапће капетаница, разгледајући околину.</p> <p>— Природа је ц |
| </p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спасо, — рече капетаница.</p> <p>— Продужи, продужи! — рекоше капетан |
| а се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат |
| <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је п |
| !{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова:</ |
| о пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница згледаше се, а посланик рече: — Де, у добри |
| p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља очи капетаница.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, |
| ..</p> <pb n="154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекн |
| Јуф, та не једите се толико — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, таква сикирација!..< |
| р.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетаница</p> <pb n="129" /> <p>Продан и капетан погле |
| во.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немо |
| тола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служавка с б |
| ...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p |
| Ура !{S} Живели !</p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ |
| к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетаница скочи :</p> <p>— Уф, таква ароганција !{S} Т |
| , мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обор |
| на и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине |
| ио женскиње по прелима и играма.</p> <p>Капетаница седе, запали цигару и претури ногу преко ног |
| личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капет |
| е и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћ |
| звршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из далека, не опажаху |
| осланик, гледајући у црвене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на |
| осланик избриса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> |
| опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта ради извршитељка, |
| {S} Ћи.. ха!... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Г |
| родног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико до |
| ија!...{S} Требао сам да упитам госпођу капетаницу...{S} Срамота је да се изговорим да не знам |
| иљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зорка, зовемо је Зорица |
| ки капетани, имао је „у срећна времена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио |
| час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, |
| којици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— |
| амтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко |
| тида уз образе.</p> <p>Чуше се гости из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и т |
| макоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави војнички и извади једно пи |
| .{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и сав прибор |
| ће господин посланик, ваљушкајући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан |
| потражи, а Продан се само поклони пред капетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је |
| нију десетак година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив |
| >— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не чује — уста један |
| хађа среску канцеларију: издаје упуства капетану, разбира за кретање опозиције, прима молбе и ж |
| т учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетаници, шта вели извршитељ, а шта р |
| нем против закона и власти?{S} Да кажем капетану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче |
| На сред пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за т |
| укојице стиже једне јесени поверљив акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади одано |
| — Живео ! — сложише још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо |
| !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире |
| — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! (д |
| бркова уздуж и попреко, па одјури пред капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! |
| у гуши.</p> <p>Отвори велику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем |
| p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш |
| виду рапорта, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја М |
| ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и при |
| у и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе једном руком за један крај, а др |
| осланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се и предаде мол |
| р, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисаних панду |
| /p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезник.</p> <p>Газда Пера зе |
| киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нит |
| овек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и прича шта |
| и да тргује с партијом к’о са чивитом и карабојом.</p> <p>— Сељак!</p> <p>— Геак!</p> <p>— Није |
| Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млека |
| вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом снагом и јунаш |
| а задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Бо |
| , како сељак кад иде у варош, вози се у каруцама, одседа у прве гостионице, не носи у торби и з |
| Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Т |
| ћ у власти, Тоша прима плату из државне касе, ништа не ради и увек је при руци Продану Жмурићу. |
| авезе читаво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као практиканат при једном министарству, носећ |
| ком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па ви цените како знате...{S} Ама, бој се, биће |
| ако стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет полића седам чаша, једну оку и |
| е одједаред.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто |
| направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре запаљено је пред трговином Петра Дрндаре |
| двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се з |
| Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — промрмљ |
| дугачки сто.{S} Служитељи донеше вина и кафе.{S} Пошто испушише по цигару, председник ће рећи о |
| /> устао у 6 сати.{S} Обукао се, попио кафу, запалио цигару, сео до прозора и читао новине.{S} |
| евља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, ручају |
| и је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође к |
| чакширама и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на |
| ака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— |
| Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан |
| знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о |
| браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке бркове.</p> <p>— Да се здогов |
| је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову парт |
| вао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! |
| зна наш опште уважени првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасе |
| ају о новом догађају.</p> <p>Газда Сима Кезун, средовечан човек, роав, у уским чакширама и крат |
| шен, глобљен...{S} Ура! живео вођа Сима Кезун!...</p> <p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у |
| из те странке.</p> <p>— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — зах |
| у у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он ј |
| .</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку!</p> <p>— Истина, нисам ни |
| ље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенц |
| , браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p>Татомир већ беше сачинио поздрав влади, у |
| за опорочавање толико исто...{S} Симеун Кезун за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку три |
| загулише свирке. ..</p> <p>Газда Симеун Кезун отрча у своју собу, смаче чакшире а обуче пантало |
| нин, од телегенције!{S} Живео вођа Симо Кезун!</p> <p>— Хоћемо!{S} Нећемо!{S} Ура!{S} Тако је!{ |
| Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш првак Симо Кезун!...</p> <p>24 Декембра — Дводо̑.</p> <p>Веран и о |
| тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, на |
| <milestone unit="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице кој |
| и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, |
| ну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта је.{S} Беше поздрав новом вођи и чес |
| ирамо вођу !{S} Ја предлажем газда Симу Кезуна овд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика |
| клонити — рече извршитељ и пољуби се са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Са |
| оздрава, стиже једно писмо вођи Симеуну Кезуну.{S} Отворише писмо и опколише Кезуна да чују шта |
| им донесе „послужење", па се склони за келнерај.{S} Ћути и стрепи кад ће што приметити <pb n=" |
| чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета |
| з пастира — рече један подбуо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дод |
| из капетанове собе.{S} Посланик звизну кера, окрете се и тромо оману својим дубоким туром...</ |
| о и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} О |
| у рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајд |
| ин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија |
| сподин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека дечур |
| е господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки!{S} Ћи—ха!...</p> <p>— Уа! — одјурише нека д |
| бе заплачи се пред њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек |
| азвуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и |
| ...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, ни |
| а кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Да |
| > <p>— А шебек? -</p> <p>Опет се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се |
| љано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и з |
| ости: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли |
| дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Боже, шта се |
| странака.{S} Сваком кажи: твој сам — С ким не смеш јавно, смеш тајно.</p> <p>— Имам и ја прија |
| то се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{ |
| ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошк |
| и, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, |
| ај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на |
| рео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за |
| је по вољи слатког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — ре |
| ... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Продан Жмурић поче причати, како је збиљс |
| им је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом срез |
| о новом члану наше дружине — поче Спаса китити уз чашу — ја ти желим, да достојно одговориш над |
| свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узне |
| свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одс |
| ..{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, |
| у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чича Јеко из шљивака.</p> <p>Узнемирише |
| у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута. |
| ја велим нећу...</p> <p>— Ић... кић... кић!... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија |
| и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неки |
| сле чорбе донеше гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча |
| о...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи: |
| поп и учитељ, нешто пишу и читају..{S} Кића приђе до прозора, отвори га, погледа, па опет затв |
| ен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кића поче опет по хартији: фр, фр...{S} Бранисав устреп |
| <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p |
| ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорни |
| а, беху председник и ћата у судници.{S} Кића беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и |
| ек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашин |
| ака иде Стојадин Пошурлић, а за њим.{S} Кића.</p> <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заво |
| <p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна и шану:</p> <p>— Шта је то бил |
| ница.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, |
| Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако п |
| ему су се обојица сложили (или боље:{S} Кића је све одобравао, што је капетан причао и тек поне |
| он у чаршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте се |
| а је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па нап |
| Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — и неколико шегрта, о |
| г? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захте |
| /p> <p>— Сустал’ се, Ђеко — поздрави га Кића, чешкајући се иза врата.</p> <p>— Ет’, понајлак, с |
| </p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Заповедајте, господин председни |
| ја страних сила у нашој отаџбини — дода Кића.</p> <p>Посланик продужи:</p> <p>— Признаћу, госпо |
| кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође шљиваку.</p> <p>— Ђ |
| равос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчиће.</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господин Кићо |
| ко то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к’о што се опозиција бори.{S} Виде |
| Тражи ли, относно... реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да |
| мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кан |
| еците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме по |
| лик!</p> <p>— Ја, боља је она — промуца Кића.{S} Понова се искашља, прикупи снагу, стресе се к’ |
| ко !...</p> <p>— Опрости ђеко — промуца Кића и притрча, те га пољуби у руку, а чича Јеротије се |
| !{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капетан се срдачно руков |
| ло нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, |
| !...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, поносно диже главу и усука брчиће.</p> <p>Стиже и |
| страних сила у нашој отаџбини — додаде Кића.</p> <p>— Ћи.. ха !{S} Ћи.. ха!... — истрча изврши |
| о, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама тр |
| > <p>— Относно... страшно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки пок |
| на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на чет |
| > <p>— Увек, у по дне, у поноћи — стаде Кића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својст |
| уту!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> <p>Сва троица сложише :{S} У—а—а!... и одјури |
| петан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и искашљујући се.</p> <p |
| t="*" /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад ј |
| е би се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је оса |
| .{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — |
| астркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трч |
| unit="*" /> <p>24 Децембра исте године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; ч |
| орне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да |
| то знаш.{S} Служи то вино! — одсече се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нек |
| и!</p> <p>— Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На |
| име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} |
| се окаменише.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове с |
| чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, уста |
| што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него |
| капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени крев |
| доведу по десет, па ето ти збор — рече Кића задовољно</p> <p>— А, ево их! — извири се ћата.</p |
| посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} |
| </p> <p>— Наш је задатак огроман — поче Кића декламујући — огроман и преогроман... и хвала вама |
| о девојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше |
| сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гости.</ |
| " /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — продужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капе |
| ћа и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Нап |
| покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никит |
| !{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огле |
| <p>— Збогом!{S} Срећан пут ! — одговори Кића и пође — не зна ни он где ће...</p> <milestone uni |
| Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Х |
| мер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гледајући Продану у очи.</p> <p>Сви заћуташе.{S} |
| /p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послу |
| ког, относно или даклем киселог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан.</p> |
| .</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит |
| ашу собу.{S} Па ни онај Продан, ни онај Кића и остали.</p> <p>— Добро, госпо, али Кића је већ т |
| ове општине, његов друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, |
| ако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од |
| а се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је било горе, то је доле, а шта је било доле, |
| арци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми х |
| е хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како б |
| <head>Старачке муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико чича Је |
| рсти у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p |
| Тима.</p> <p>— Стој!{S} Стој! — дрекну Кића.</p> <p>— Пст! — околише служитељи старца и доведо |
| ва реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с врата.</p> <p>Све се тргоше и зачуђено га поглед |
| о, относно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, господин’ председниче, |
| О, о, добар дан, добар дан! — срете их Кића. — Ама кажем ја... он па он...{S} Здраво, здраво! |
| с њим састао.{S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разуме |
| пред председника.</p> <pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што с |
| ти слике по зиду.</p> <pb n="123" /> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, |
| Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на |
| подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака попреко: фр, |
| ацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића сео у дну, а поглед укочио у ивицу од стола.{S} Ка |
| дно, и захори се:{S} Ура, живео!</p> <p>Кића стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки н |
| н!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мо |
| на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну зубима:</p> <p>— Јован Гоља!{S} Циганин С |
| , а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, ка |
| а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— |
| ободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића јуначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот п |
| ло поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиже и поносно погледа у Никита, што је значи |
| ћи видим талентираног младића...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчић |
| о како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића се узврпољи:</p> <p>— Сто... сто... јадине, шта ће |
| па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p> <p>— Прој се, Бога ти, тих беспосли |
| е они би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије држав |
| тин !...{S} Па да вас оженимо...</p> <p>Кића успи уснама и усука прамичак брадице.</p> <p>— Шта |
| мо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове грашке зноја, док |
| ри врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На преме |
| а Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљен |
| једе од свију пернатих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па п |
| здерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком пр |
| шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се разв |
| у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, д |
| } Беше час из Познавања природе.</p> <p>Кића не хте сести, већ затури руке озад, па зађе наокол |
| свратим — рече капетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, |
| два печата: школски и општински.</p> <p>Кића дану душом и изађе сам у двориште.{S} Дође испред |
| ку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и |
| што опширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек |
| кли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На пре |
| н озбиљно и пројури у свој стан.</p> <p>Кића се забезекну</p> <p>— Знате, господин Кића, шта је |
| о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и тек сад погледа |
| теље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, погледа кроз п |
| аже главу и тури руке под појас.</p> <p>Кића запали цигару, пусти неколико димова, па баци.{S} |
| дели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p |
| а ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но |
| а идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко хартије:</p> <p>фр, фр...</p> |
| би вам ја још и проводаџирала ?</p> <p>Кића се узврпољи, усука брчиће и онај прамичак брадице. |
| } Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Нем |
| Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p>Кића отрча, а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо |
| е потписа: председник општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, д |
| ра, одлучи се, да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема |
| ке неких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: на |
| ље младог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многај |
| е Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад |
| тулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а |
| Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су близнаци.{ |
| од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за |
| ас’ вара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад |
| /p> <p>Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се у |
| } Остали беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама. |
| пођа капетаница враголасто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник за |
| ладићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио |
| Јеротију!{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То |
| <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише понеку, завише још по |
| > <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне чаше, искашља се и устаде.{S} Скоч |
| ри, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, м |
| > <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> <p>Кића скочи, м |
| <milestone unit="*" /> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се |
| и претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се чињаше сваког дана све тешње и несносније у зад |
| тролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, |
| ковао.{S} Он је био прави једномисленик Кићин.{S} Тим га је још више заволео.{S} Осећао је, да |
| е око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је |
| и још неколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свог |
| а Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, с |
| ако, тако — завири он у сва четири угла Кићине собе.</p> <p>— Па... сељачка посла, господин кап |
| у један од „Црвенкапа“ и достави поруку Кићину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз |
| те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено |
| више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S |
| е и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> < |
| а — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе до свога ћате.</p> |
| те, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Прода |
| е рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он из |
| одаде друга.</p> <p>— Прој се, Бога ти, Кићо, доколице...{S} Зар и за то још да стидујемо — реч |
| ..{S} Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти же |
| а за њим и Раде одскакута.</p> <p>— О, Кићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште з |
| > <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан |
| ватра, те једва промуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад см |
| е.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да |
| ојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено п |
| оћута, поћута, па се закикота:</p> <p>— Кићо!{S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!. |
| рукавом, погледа га, па рече:</p> <p>— Кићо!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Седи овде да ти нешто ка |
| о одреши :</p> <pb n="144" /> <p>— Боже Кићо, да сам нешто писмен...</p> <p>— Не вреди сваком н |
| {S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— Зна ће Кићо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је т |
| вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно |
| је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у на |
| да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како н |
| ик...{S} Зове нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је |
| </p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <milestone unit="*" /> <p>С |
| то је у реду, већ виче: где је господин Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</ |
| .</p> <pb n="74" /> <p>— Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> |
| , бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра |
| S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, относн |
| ича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p> |
| мо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по овом |
| ло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Милики |
| ећом...{S} Ја реко’ ’хоћу да се видим с Кићом, нисмо се одавно видели — рече он и седе на креве |
| а кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмарци. <pb n="146" /> Али не!{S} Треба би |
| осподин капетане — рече пандур, погледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone |
| о дете...</p> <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за ме |
| је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо сам, вели, да има једно честито чељаде у к |
| ам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, |
| чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо |
| ош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упоз |
| дан“, па га и сад тако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и се |
| и се, синак! — рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрс |
| к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен |
| оси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ ј |
| на камену — па била година родна, била кишна, сушна или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Ми |
| д лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у „гостинску салу“, говорило се |
| ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прокисло и у |
| p>— То су тотови, безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде и звиж |
| води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и т |
| а ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не о |
| у дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се...{S |
| ојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисанти |
| } Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!. |
| спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и на |
| или његов дорат.{S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" |
| чке или неморалне).</p> <p>Прока Жмурић климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин |
| с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче д |
| еца скочише, а учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.< |
| вели!</p> <p>Капетан уђе у канцеларију, климну главом, и даде депешу Татомиру:</p> <p>— Заведит |
| , и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо сам — климну главом посланик.</p> <p>— Врло добро! — чу се из |
| је црно.</p> <p>— И за то сам сазнао — климну главом посланик.</p> <p>— И сас наше стране ја в |
| ће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја |
| нина, нек искује једну стотину дугачких клинаца, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, |
| сно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кличем:{S} Живело „туцинданско министарство“!{S} Живео |
| ...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г |
| че панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прс |
| м млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрдесет ученика.{S} Кад гости ступише у уч |
| метака пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још |
| {S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове |
| ућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају кав |
| је шебек!</p> <p>Приђе ближе последњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Ш |
| подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче |
| арица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експ |
| дур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n= |
| није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и суд |
| послужити им вина и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле |
| обару, па се распасасмо, те завиличисмо кљусад <pb n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас он |
| но безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, што |
| <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апса |
| те, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којо |
| и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна кап |
| нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа сво |
| ицу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И з |
| ан кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} |
| а Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну предс |
| један ћата поверљиво саопштава, како се кмет дружи с опозиционарима и још ни једног није казнио |
| н, <pb n="65" /> пусник, поуздан — поче кмет читаву беседу у хвалу бирова „пусника“...</p> <p>П |
| о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо |
| , то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" / |
| ина и тањир печења.</p> <p>Дође и један кмет.</p> <p>— Помози ви Бог — приђе кмет и рукова се с |
| .{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је био кмет, ни председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, |
| г је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Же |
| погледа у таван.</p> <p>— Ето, нема ни кмета.{S} Њих пет да доведу по десет, па ето ти збор — |
| оштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, о |
| и рукова се са свима.</p> <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> |
| > <p>— Сервус, кмете...{S} А где си ти, кмето? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председ |
| тио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су о |
| ег попа Хрисантија нашег учитеља, наших кметова, одборника, поротника, замењеника и свију у вла |
| а, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролоре и друг |
| мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} |
| се тих трица примио ?{S} И зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и заглед |
| кад је победио и српски образ осветлао, књаз се с њим пољубио и изјавио жељу да такве јунаке ви |
| га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих мла |
| акт капетану: да спреми једног виђеног, књазу и влади оданог, домаћина у скупштину.{S} Како је |
| кти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрва |
| ше испреметане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Кап |
| <p>— Као на прилику... читањем полезних књига — зевну г. посланик.</p> <p>Капетан отвори врата |
| , те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, е |
| рице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, |
| апетаница седе за сто и поче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослиц |
| же на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S} Она двојица |
| смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разгонио женскиње по прелима и играма.</p> <p> |
| вели извршитељ, а шта ради извршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p |
| } И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепрк |
| капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно |
| рашно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне стоке, ш |
| После, относно, иде цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, дакле |
| а, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја к |
| који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила см |
| 6" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше |
| дник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, п |
| Што <pb n="139" /> ти је, богати, Кићо, ко те опчини ? — хукну она.</p> <p>— Што су ти женска п |
| Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, о |
| руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћ |
| дури да се искрве ценећи своје заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом |
| ује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола.</p> <p>— Т |
| могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог, нек’ седи, ко је противан — нек’ уста |
| извирује и ослушкује, питам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S |
| о ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће их сносити !{S} Па док дрекне извршитељка и стане |
| > <p>— Па поделићемо !</p> <p>— Пис!{S} Ко пре девојци, онога девојка!</p> <pb n="152" /> <p>— |
| Не вреди сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес |
| обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је! |
| и самог господина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозо |
| ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропал |
| пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи |
| ре партаја, али овог чуда није било.{S} Ко је био за точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу |
| ом о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телегра |
| га!{S} Уа а!..</p> <pb n="177" /> <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— |
| о на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти си, Јоване?</p> <p |
| али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку |
| кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си |
| не, ево иде господин Продан...</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Оно посланик, господин Продан...</p> <p>— |
| <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и заглед |
| упиљи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{ |
| кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; нар |
| осподин...{S} Ко је оно, Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан |
| заслуге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мрго |
| К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Ч |
| тује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба би |
| ни — „Бог вам помог’о“ — велим ја. — „А ко Бог да“ — питам ја — Веле : „путници смо, чиновници, |
| што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио.. |
| руго.</p> <p>— Ако ти још не знаш, онда ко ће знати — дода Никит, с пуно поуздања у Тиму.</p> < |
| жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна шта је за њих...{S} Их, ’ратос га било!</p> <p>— |
| Како су вредне!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> |
| ачин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} |
| ху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је старији, ја како, — рече Никит.</p> <p>— У то име |
| и...{S} Ја, знаш, тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не |
| им се ни приближио, а један се продера ко шиљбок:</p> <p>— Стој!{S} Стани!—</p> <p>Он застаде |
| гомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А |
| нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Разд |
| {S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко говори да се не даду те паре, то јест та два милиона |
| су, веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа прем |
| криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е н |
| рију.{S} Тамо су се сви искупили и седе ко у позоришту кад очекују да се подигне завеса.{S} Изв |
| Господин Проко ја играм и певам кад је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Поб |
| ’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да го |
| многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и о |
| ј...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... к |
| Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много |
| начелников секретар, и да се потписује ко први претпостављени писар. који после презимена наве |
| ерацију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, П |
| век: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихват |
| ц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, ко кљусе, и не зна ништа даље од носа и од оне |
| Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</ |
| о св. Ђурђу без ове двојице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или |
| отовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} |
| кој српској задрузи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јероти |
| отије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад урадити.{S} Он рукује кесом, он „сол |
| му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или ј |
| и!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш |
| председник ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазо |
| слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, — стад |
| ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним ча |
| е те грејало...{S} Брци ко повесма, очи ко вилџани.{S} Увек у Бога, у чошним чакширама и ћурчет |
| >— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не вели страшно...</p> <p>У |
| ке.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако треба бирати кмета, о |
| кељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p |
| сли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Не |
| чким истурањем ногу, да носи пуну браду ко начелников секретар, и да се потписује ко први претп |
| ше још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза |
| ли им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма |
| доје, били су обични аргати.{S} Нити их ко чуо, ни знао од господе и трговаца.</p> <p>Стаде и п |
| , Кићо?</p> <p>— Ко је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!. |
| о му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...< |
| м влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, уз |
| љи се она њему: — Реците ?</p> <p>— Ко..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Ј |
| еде коње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај капетан?</p> <p>Зове се Спасоје Жеравица.{S} |
| војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исп |
| цију због тога и разгоним Противнике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре |
| само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само тако ти њих...{S} Како су вре |
| више пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, пр |
| а у чантру — и смести у фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је |
| нам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Н |
| је нашао такво гостопримство у дому, из ког је глава ове општине, његов друг и једномисленик Ки |
| ве чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ког је поставио за <pb n="151" /> сеоског кмета).{S} У |
| одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> |
| њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{S} И зар се так |
| петаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... .</p> <p>— Ето ви |
| p>— Имам и ја пријатеља, Цајо.</p> <p>— Кога?{S} Немаш никога!{S} Пун ти је затвор опозиционара |
| свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко |
| ли ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога...{S} Сила сам! — продера се иза гласа и размачу р |
| ужини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и |
| та, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће по |
| ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и зап |
| је чека ред од пре дванаест година и од кога половину нуди господину посланику; један „начелни“ |
| његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из доњег |
| о треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и п |
| ршитељка, ко ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тума |
| ! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусе |
| <p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба дугачка и видна, с три прозора |
| е једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с мест |
| сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти сељачка посла: њихово оса |
| миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Павла Глоговца (и он се презивао по селу у |
| звао збор пореских глава своје општине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, бе |
| тане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, |
| е.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојади |
| гледа се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије по |
| , јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продан |
| шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? |
| и секретаре и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" /> <p>— Понес |
| о.{S} Пошао је да гостује неколико дана код капетана Жеравице.{S} Том приликом утврдиће даљи пл |
| , да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две |
| , фр...</p> <p>— Благо теби, ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, м |
| , не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи г |
| да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје вод |
| се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо он |
| е.</p> <p>— Поздрави је нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај ја |
| оград.{S} Кад год би дошао, гостовао би код капетана по неколико дана и тада су приређивате гоз |
| пропасник што је уситнио очевину, први код власти, и онаки к’о он...{S} Па неке партаје...{S} |
| ј <pb n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господу |
| рати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и |
| ово су ти дужности: да пазиш ко долази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли рег |
| <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама |
| од мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни огодинио.{S} Зими, носећи једног дана |
| ките, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с п |
| о од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би има |
| о рано? — питам га ја.{S} Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, м |
| рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале ло |
| емо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, |
| ју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка |
| из воденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S |
| с је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да се ја обрукам!</p> <p>— Оно је господин...{ |
| како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Са |
| парац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није |
| lestone unit="*" /> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се |
| у, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, с |
| p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, ако Бога знате?< |
| n="181" /> <p>Пали су тирани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам |
| никуд а са Парама ћемо их Све стерати у Кози Рог Остајем унади и Ваш Веран и Одан Члан и Пониза |
| , када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, |
| саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике го |
| Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће |
| о, рек’о би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, д |
| ати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</ |
| иса зној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу |
| излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он идући за њом.</p> <p>— Угљева |
| <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која им се рђаво издаје; један сељак за неко извршење, |
| би ка’ из калупа, а овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеј |
| рама како ред воде, она одређује кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чарши |
| а је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји из једне праве ули |
| е:</p> <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо в |
| S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му |
| ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим |
| пред шталом) и за певање неких песама, које се не певају, нити ’хоће да каже <pb n="49" /> как |
| о ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте послати поздрав нашој |
| ... относно једног балавца Гају Гајића, које он ништа не зна, нити уме децу што научити, и које |
| е наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зиду.</p> <p>— Ви’ш, Никите, ово је слон! |
| о издаје; један сељак за неко извршење, које чека ред од пре дванаест година и од кога половину |
| чени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, <pb n="182" /> кли |
| Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек госте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нар |
| S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и сре |
| колу доћи, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се оп |
| ића војнички.</p> <p>— Са прегоревањем, које је својствено... у осталом то ће ти објаснити госп |
| Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које и чича Јеко почитује.</p> <p>Оде у чаршију, па зан |
| ко кажњен у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ра |
| <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Х |
| !</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хит |
| м се и овом приликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутк |
| >— То је баш к’о оно ’номад...</p> <p>— Које? — погледаше у њега.</p> <p>— Ништа, да речемо, не |
| шем, пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковној власти... да, о |
| p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у њег |
| е само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег |
| {S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалу |
| дине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, к |
| за време док се нова судница озида, од које је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> |
| је била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунцу окренута, сеђаше за |
| стира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парок |
| та не зна, нити уме децу што научити, и које он учи њих што не треба да уче и што се нигде не у |
| .. и да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо укл |
| е:</p> <p>— Даклем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе регра |
| усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И које ја вама благодарим и где чујете и не чујете...</p> |
| овести путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относ |
| >— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" |
| за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас ово Писмо у здрављу За |
| ати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај — поцрвени до |
| емер... относно... даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече о |
| ожеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих киксева.{S} Казнио сам га с триста динара, к |
| ако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче |
| еба сваки старијега да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин |
| некакав ђенерал са великом перјаницом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе |
| а у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свога првака.{S} Ал |
| овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара Лазара П |
| еклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба веран и одан, и који |
| еротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: |
| обичне чланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S |
| ео!</p> <p>Неколико занатлија и сељака, који су у истини искрени чланови странке и пријатељи но |
| воречанин“, с уверењем, да нема човека, који се овако потписује, па да сву Србију пребиштеш.</p |
| оца!{S} Хоћемо одушевљених приврженика, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гој |
| онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и не тражи да тргује с парт |
| А кад га је, доцне, у неким пословима, који су се само ноћу обављали <pb n="34" /> и за које о |
| сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласовите водене 1863 године, |
| оката“, дугогодишњег општинског писара, који у прсте зна све параграфе и измене <pb n="58" /> и |
| е почасти, да прати доктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појав |
| сме да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ |
| врженици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, |
| затуцаних приврженика Продана Жмурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи |
| Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор |
| униформисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек’ се зна ко је |
| главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какву услугу или пакост учинио коме од опозициј |
| ину, да се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући дад |
| >Чујмо! чујмо! — викнуше сви, сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, |
| ли беху у свом обичном оделу, сем Киће, који сад беше у црној блузи и плавим панталонама.</p> < |
| хтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразити и повести путем опш |
| >— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p>Кића |
| то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег стања — и два младића |
| ри, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се |
| ј), надзорник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих заслуга ни за себе, ни за другога, а |
| чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите |
| лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мрк |
| Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} |
| > <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који помаже сваку владу, уста иза стола, подбочи се и р |
| ћа корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И |
| не чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, |
| о у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година његово пове |
| асеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуш |
| такво отмено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин ка |
| је.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у каквом га је нашао летос |
| ине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је страдао за партију и пао под стечај), надзорник |
| етану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, хапшен, глобљен...{S} Ура! живео в |
| .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n= |
| петана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође |
| и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докуч |
| али, или какву ређу тицу, каквог Швабу, који би дошао да разгледа брда и долове.</p> <p>Бојали |
| ј.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а ту је и Никит (ко |
| ре док су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча |
| уштву сумњичим као енергичан полицајац, који свом преданошћу овом режиму служи.</p> <p>— Није д |
| потписује ко први претпостављени писар. који после презимена навезе читаво „Соломуново Слово.“< |
| !{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазле |
| p>Кића јуначки подиже главу...</p> <p>— Који ће и живот положити...{S} Па како ти још...{S} Здр |
| ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао |
| p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских глава своје општине, код к |
| — огроман и преогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми н |
| ара!</p> <p>Зви се зацерекаше, сем Киће који усиљено развуче усне.</p> <p>— Ето, хоћеш сад, Спа |
| њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза степениц |
| век био и бићу до гроба веран и одан, и који сам пропатио...</p> <p>— Доста, знамо се — прекиде |
| им!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ? |
| заслуга ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се |
| ија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На с |
| динама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парника, ради у тежим пољским радовим |
| граде и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сет |
| и остале грађевине, а небом промакне по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале |
| е ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинов |
| жим дастесе уверили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и п |
| о особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији) — Као ш |
| едног дана стиже акт среског начелника, којим се дотадањи општински председник збацује а за врш |
| {S} Осећао је, да их спајају неке везе, којима би претпоставио и родствене везе.</p> <p>Кићи се |
| ате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих стр |
| а пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово |
| мама.{S} Изјури два голотрба бирова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зуб |
| ађе.</p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи |
| очекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, почитује и уважава и |
| кад ће која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајк |
| мурић и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причал |
| гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелника и више њег |
| е, не скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{ |
| хну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија бе |
| .{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почиваше дуванска кутиј |
| анџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасу |
| е нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај |
| ијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад |
| ри у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији стра |
| знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу нам |
| ане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и лад |
| ој сали“, у здању среске канцеларије (у којој је већ два пута владика спав’о) чије зидове красе |
| оје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без ње они би |
| записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n="52" /> < |
| а да ступим у чувену и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш |
| ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом то од прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа |
| ем... то јест.. осећам тежину дужности, коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодлич |
| им ногама, застрт новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, |
| амештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="150" /> истина још није видео, али чију је |
| нгубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда |
| алеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопо |
| алетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, |
| упио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с продавцем.{S} Чича Јек |
| е крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, по |
| е накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је нег |
| бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадино |
| Ево јесени, па да га оженимо; нек узме коју ’хоће.{S} Али није то...{S} Он је опчињен.{S} Има |
| и, браћо !{S} Изволте овамо да попијете коју, да се окрепите.{S} Какви су, веселници !...</p> < |
| брате — рече онај други, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља |
| .</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо код воденице — рече |
| к погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под |
| о..ко..ју ? — промуца Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— |
| андурску собу, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта |
| аше им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од |
| ролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза стола, дохвати Кићу за руку |
| ..</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И |
| вара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај трича |
| и.</p> <pb n="8" /> <p>Пси залајаше.{S} Кокошке се сћукаше под амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро |
| и без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњч |
| ремати.</p> <p>За час би све готово.{S} Кола стадоше пред капетанов стан Капетаница се мало сми |
| p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, |
| турити...</p> <p>У том стигоше волујска кола, један служитељ и два сељака.{S} Кићу прођоше жмар |
| ну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Цаја, ка |
| коше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварим |
| деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише |
| деца у собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише |
| p>— Спасоје!{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан ист |
| кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p |
| етаница, отвори врата и журно протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!.. |
| и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић очита јед |
| ић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— Господин капетане!{S} Шта је ов |
| ну се женама.</p> <p>— Јес’, дилбере, у коларници — рече једна.</p> <p>— Сад баш дође из поља — |
| {S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p>У коларници, где су смештена волујска кола, читава и раст |
| кола, читава и расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђеди |
| S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулетића, |
| тке, донесе два пуна тањира разноврсних колача, успреми совру, па изађе.</p> <p>— Ако смем пита |
| учили школа — упита капетаница, нудећи колаче.</p> <p>— Четири разреда основне и ратарницу — о |
| ко смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посланик запали цигару, зату |
| да се прикучи од плећатог пандура, који колаше испред доксата и прозора.{S} Само „хектор“ госпо |
| > <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуда, а облачно и топло.{S} Среск |
| предњем: капетан Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Милики |
| ан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће |
| т пажње ове дружине.</p> <p>Шумар Тодор Коленица, човек у четрдесетим годинама, у уским чакшира |
| и човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи |
| } И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и га |
| о неколико ораха.</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе |
| о, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> |
| ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигијена, што в |
| првак, газда Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— |
| ор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} |
| ф, таква ароганција!...</p> <p>— Збиља, колико има он година указне службе?</p> <p>— Ју> ју! |
| е пропатио за ово време црне владавине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његов |
| ионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пу |
| је на прозору своје собе, размишљајући, колико има пријатеља у овој владајућој партији и да ли |
| p> <p>— Ако смем питати, господин Којо, колико сте учили школа — упита капетаница, нудећи колач |
| ... сељачка посла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро наб |
| .{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико |
| си, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, како рађају и тако даље</p> <p>У то |
| а чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар |
| славе ти!</p> <p>— Јес’, знам ја то!{S} Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у повере |
| </p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, ал |
| д није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког држања.</p> |
| ауторитет скочио за онолико степени, за колико је јуче пао...{S} Осећао је да је ненадмашна сил |
| <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојси |
| кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па им ј |
| тиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим го |
| учен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче |
| <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог зна колико је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Св |
| , не бригај...</p> <p>— Које он разбира колико је ко и зашто је ко кажњен у његовој парокији... |
| ша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се веш |
| так, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жм |
| уде?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, |
| .</p> <p>— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— |
| ла.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— По колико, ђеко?</p> <p>— Кашље иза пећи... „По тако“. — о |
| .</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је виде |
| /head> <head>Старачке муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и славнији, у толико |
| Спаса Жеравица и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Сте |
| > <p>— Уа! — одјурише нека дечурлија за колима.</p> <milestone unit="*" /> <p>Капетан узе депеш |
| од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави војнички и извади једно писмо :</p> <p |
| у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели: |
| ше бубњеви, зурле, гајдаши.{S} Увати се коло и захори песма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе |
| авица, потписивање поздрава, ту песма и коло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p> |
| вић „Пећанац“, трговина мануфактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:< |
| — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С-п-а-с-о !{S} Ослепићу! — трља |
| то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... д |
| фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за наро |
| датеља поскуричког примирителног суда у ком је званију десетак година пробавио.</p> <p>За капет |
| ла Глоговца (и он се презивао по селу у ком се родио).{S} Вернијег пандура, у свом веку, није и |
| се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Ма |
| је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у |
| атио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" |
| амо, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, појео би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ |
| се спреме.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост ? - понови опет ћата.</p> <p>— Ама пружиде руку |
| доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману рук |
| шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> |
| нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магл |
| <p>Бојали су га се сељаци к’о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Чов |
| {S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поче она хукати и јурити преко собе.</p> <p>— Па |
| служи и господује: како кад, како према коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста |
| послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) |
| ади.{S} И после, браћо, треба да се зна коме <pb n="173" /> ће се обраћати наш Главни Одбор.{S} |
| ља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник једнак |
| поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! |
| Спремили смо добар ручак, а како ће се коме допасти — ја не знам !</p> <pb n="105" /> <p>— Их, |
| p> <p>— Кажем ја теби, Спасоје, а немам коме.{S} Прича Цајка има годину дана, а нема коме — поч |
| му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пље |
| оцени свачије расположење о предмету о коме се дишпутује — рече капетан.</p> <p>— Относно да с |
| који је какву услугу или пакост учинио коме од опозиције, како је сад капетану а како капетани |
| ку печеницу.{S} Није коме је речено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а |
| вео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо!{S} Допу |
| томир већ беше сачинио поздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је по |
| е до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капет |
| ића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! |
| капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па пољуби у онај камен ш |
| а 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину у |
| и Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да добијем Главни Згодитак од Деведесет иљада |
| му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурн |
| а ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Ра |
| е окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>— Мир |
| али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не |
| е нек дође довече код Ђондрића.{S} Биће комишање.{S} И нек понесе онај јаглук. — Знаш, Никите, |
| смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Борке, |
| лем, деде даље ово:{S} И које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Крив |
| ка, замењеника и свију у власти и части комшија да их Бог поживи и у здрављу поштеди.</p> <p>Ка |
| , момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог дома: нашег попа Хрисантија нашег учите |
| и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Проко, твоје |
| овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати доброту да нас обав |
| а Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у којој ће имати добро |
| еном срезу.</p> <p>Капетан ступи у нови конак.{S} За њим иде Кића, нестрпљиво трљајући руке и и |
| д поднео грдне трошкове, док је откупио конак почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе д |
| опскакује око гђе Цаје.</p> <p>Уђоше у конак, у Кићин стан, који је у оном истом стању, у какв |
| ађе из задруге и своје ствари пресели у конак начелног пријатеља Никита <pb n="136" /> Видића.{ |
| узи, тако је продужио кад се преселио у конак начелног пријатеља Никши Видића.{S} Овамо је осећ |
| ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> |
| а се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прља |
| Бато, Бато!{S} Ђеко вели!{S} Раде умочи конац у варбу и ја умочио...</p> <p>— Де де, де де! — з |
| п црвене земље у некој чанчини, те ђеду конац оквасио да отанча баскију, па сад у њој руке брчк |
| а.</p> <p>— Но како?</p> <p>— Чешњејшој Конзисторији.</p> <p>— Не чешкам ја, брате, никог, па д |
| ест тужаба против попа Хрисантија: осам конзисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је ј |
| тву, ујака у Државном Савету и стрица у Конзисторији.</p> <p>Откуд сад г. Спаса у овом срезу, з |
| е оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта ’хоће: кад ко гов |
| Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур и оба Кићина служитеља.</p> <p |
| о Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, |
| шити неку варошку песму у два гласа.{S} Контролор развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, у |
| /p> <p>Тамо једнако пију и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те дружина испија чаше |
| служитељи испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — кап |
| : пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> < |
| народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав сто заљуља — Зна се шта је бело, а шта |
| у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање. |
| од њега поседаше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.< |
| е чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве севдалиске отуд „от |
| си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>— |
| !{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака.</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо |
| ивели сас наше право! — подвикну ћосави контролор.</p> <p>— И онај дроњо, Стојадин, подигао гла |
| расположење не знајем што чиним — скочи контролор, поклони се и превали једну окењачу.</p> <pb |
| овољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте |
| бодовача.</p> <p>— И — ју, ју! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши г |
| Да чујемо !</p> <p>— И... ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетан |
| оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца н |
| брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био з |
| 129" /> <p>Продан и капетан погледаше у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну с |
| а кметове по општинама, шумаре, чуваре, контролоре и другу службену ситнеж, просеца путове куда |
| . „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори |
| оги ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он т |
| ео је да је вазда одевен, да јаше добра коња, да се карта и пије.{S} Увек се разметао својом сн |
| о виђења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:< |
| рији.{S} Није повео пандура, нити јахао коња као обично.{S} Пошао је да гостује неколико дана к |
| Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; за тим, преведе |
| јашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућо |
| ојом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само |
| уше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав |
| капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодо |
| один <pb n="20" /> Продан. — Јоване!... коње!{S} Цуро, кажи пандуру нек пође.</p> <p>Девојче ис |
| има — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жит |
| гледа Кићу, прихвати се капе, па одведе коње.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко је тај капетан?< |
| ли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце — за |
| ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62 |
| Скочише и остали.{S} За час се упрегоше коњи у кола, а седланици приведоше.{S} Продан Жмурић оч |
| шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, |
| човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле Кића иђаше.</p> <p>— Јо |
| двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с десна госпођа Ц |
| </p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му наст |
| што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју с |
| м чакширама, с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које с |
| беше у уским сукненим чакширама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре |
| стакларија опра песком <pb n="104" /> и копривом, заклаше прасе, ћурке, пилад.{S} Жене засукаше |
| јка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Окаменила се к’о сињи камен од несреће што је |
| Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n="131" /> <p>Капетаница скочи :</p> <p>— |
| дан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, |
| животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} |
| ћа, а, што је још важније, учиниће прве кораке за женидбу т.ј. сазнао би што опширније о госпођ |
| стите! — отвори широм врата и оде брзим корацима.</p> <p>— Стој, капетане, стој, да видимо рачу |
| пширније о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чист |
| ош боље, да га хоће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што |
| ситуацији страних сила и о свему опште корисном... живио Продан Жмурић!</p> <p>— Живео! — одје |
| гласовите водене 1863 године, излили из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је |
| ако Цаја жива буде, видеће је за туђим коритом.</p> <p>Посланик климну главом у знак одобравањ |
| љским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаљају пољски радови, чува в |
| итова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице !... -</p> |
| се?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p>— А нос грчки ?</p> <p>— Веруј....{S} Нешт |
| ора, Зорица...{S} Плавуша.{S} Има руске косе...{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала, пуна |
| је Зорица...{S} Плавуша...{S} Има русе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос |
| се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пу |
| <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?...</p> <p>— Јес’, имала је повелике косе.</p> <p> |
| ...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брадице.</p> <p>— И к |
| ледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово д |
| >„Држ’ се, бане за јелове гране,</l> <l>Коси, бане, како си почео,</l> <l>Ал’ од кише причувај |
| парника, ради у тежим пољским радовима: косидби (доскора је био косбаша) и вршају.{S} Кад отаља |
| ма приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима |
| Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p> <p>П |
| > <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p>— Ура! |
| а се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о |
| га нека језа оздо, из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну с |
| ЉАЦИ</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ТАДИЈЕ П. КОСТИЋА</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД.</p> <p>Ш |
| скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мо |
| готово.{S} Чича Јеротије тури чутуру у костретну торбу, довати с полице три јабуке и прегрш ор |
| !... -</p> <p>Скочи, огледа се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури. |
| е.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави војничк |
| кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан. |
| касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срески пандур и об |
| ница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића разгледаше ш |
| в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна |
| и за све редом пита.{S} Пита, како ћата Коца, чуо сам да је вредан човек и воспитан.{S} Вели, т |
| ема коме и према приликама.</p> <p>Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ре |
| 114" /> <p>— По чему то, чиле ? — упита Коца заједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило п |
| , да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам |
| на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не д |
| аса.</p> <p>— Сервус, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... мо |
| ича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изв |
| дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли св |
| .</p> <p>— А, доста снажан чиле! — рече Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме... још сам јак |
| о.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чик |
| па било ти слатко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече |
| гостима.</p> <p>— Овамо, овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече |
| да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и промрм |
| дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, |
| S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача |
| ма Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се |
| чујемо!{S} Да чујемо! — сложише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бр |
| ран и Одан Члан и Понизан Јесам.</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>ПИСАР ОПШТ.{S} ДВОДОЛСКЕ</p |
| идим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан к’о папир.</p> < |
| о̑.</p> <p>Веран и одан до гроба</p> <p>Коца (Коста) Стевџић</p> <p>економ из Дводола.“</p> <p> |
| честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{S} У главном поздрав |
| ним капама и чакширама.{S} По препоруци Коце Стевџића узе за општинског ћату Тиму Тимића, звано |
| в влади однеше десеторица у телеграф, а Коцину честитку смести вођа у чекмеџе с пазаром.</p> <p |
| у три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — по |
| у Београд ?</p> <p>— Терај — викну она кочијашу.</p> <p>— Збогом!{S} Срећан пут!{S} Чекај де! |
| убића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, |
| обрење да се прода општински чаир и пун кош општинског жита.{S} Уштеђена је и она сума што је и |
| ом приликом, кад је било потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је побед |
| <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле |
| >— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби депешу... |
| , води рачун кад ће се овце изјагњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими вил |
| араму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вратом.</p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о ч |
| ру десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић зађе по срезу, па |
| гредом једног по једног отпушта, док у Крагујевац дотера десет голаћа!{S} И, блаженопочивши ка |
| pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што |
| том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Ј |
| тан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а с |
| ата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два дрвена суда пуна воде, један човек, бос и голо |
| да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учит |
| лем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особито |
| p>— Народе!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</ |
| петан врскапут, па поседаше.{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с |
| из корита те поплавили извесан тамошњи крај.{S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији ж |
| славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и |
| Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше изврш |
| прекрсти се, узе једном руком за један крај, а другом за други.</p> <p>Чича Јеротије шану:{S} |
| еторица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим покорно, вик |
| на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и где чује и не |
| писати вођа владиних пријатеља из овога краја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Би |
| очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмур |
| .</p> <p>— Врло добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно за |
| о је значило: не треба.{S} Они из доњег краја ипак их докопаше и почеше разгледати.{S} Један од |
| авом у знак одобравања.{S} Они из доњег краја погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - ус |
| и језици се одрешише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господ |
| и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И по |
| Потровасмо се к’о пацови — рече један с краја.</p> <p>— Ако буде суда, питаћемо се за ово, рече |
| де чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав рапорт из |
| аза на двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— Нек |
| м господина Продана, да првачиш у овоме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада осл |
| час у горњем, час <pb n="39" /> у доњем крају, живо се интересујући о апетиту господина послани |
| p> <p>— Ха, ха, ха! — захори се у доњем крају.</p> <p>— Државни резон захтева, по неки пут, и д |
| аба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с лев |
| ужнији за ову владајућу партију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— |
| Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца |
| ласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} М |
| 7" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старост дошао да се чаршија.{S} О |
| аставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола |
| ећ два пута владика спав’о) чије зидове красе слике: владајућег господара, просветитеља Саве, у |
| толетњи раст, па све то још више дичи и краси</p> <p>Чича Јеротије, старац у седамдесетим годин |
| а, који ће неустрашимо...{S} Ох, ала су красни, ала су гојазни — прекиде капетан, гледајући на |
| " /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p>— Е |
| орило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, ки |
| етане!</p> <pb n="19" /> <p>— Хвала!{S} Красно вино!{S} За сретњих добрих речи...{S} А цура, ак |
| , није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно, дивно, сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило д |
| (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, један од |
| о велико имање и доста новаца, па је за кратко време сав новац упропастио а имање, више од пола |
| <pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата пре |
| тругу, већ руча „таблето“.</p> <p>После кратког разговора о томе како живе наши сељаци; како им |
| овечан човек, роав, у уским чакширама и кратком капуту, трчи од стола до стола, служи госте и п |
| , Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S} Нити је |
| !</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, крволоци, кожодери, узурпатори!{S} Ја сам увек био тај, |
| > <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан и у |
| ..{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} |
| у хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна |
| мо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћут |
| на: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гл |
| мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе |
| питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зорице |
| коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> |
| риђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била |
| су к’о обично.{S} Још пре зоре избацили кревет, сламу, хаљине и столице, обрисали собе и окадил |
| и! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, к |
| јући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпоска посла. |
| ла варошки.{S} У једном углу је гвозден кревет с душеком, јорганом и белим јастуцима, а у друго |
| ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепаница са дрвљаника, претрпана сламом и ку |
| 154" /> <p>— Јуф! — скочи капетаница из кревета у кошуљи: — Јуф!{S} Кога? — дрекну она и зграби |
| а.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Н |
| ан у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком прв |
| — Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb n="42" /> <p>Служавка с бубуљичавим но |
| н.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као |
| посланик, ваљушкајући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као |
| апетаница је опет, као обично, остала у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, ку |
| е, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману |
| испалише још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — капетаница ус |
| га.{S} Он је, пусник, ваљан, вредан к’о кремен, ама убила га сиротиња и голотиња.{S} Он, <pb n= |
| ешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи |
| ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капе |
| био задовољан, к’о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, |
| и истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухв |
| идиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, |
| оваца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу. |
| жим ја то званије, али да речемо, ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукл |
| ју: издаје упуства капетану, разбира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи |
| именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и нас |
| сваком ни што је писмен...{S} Ко ти је крив, кад си побег’о из школе.</p> <p>— Па јес’...{S} Д |
| ти се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам д |
| вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да призн |
| оклони пред капетаном: „господине, није крив.{S} Ако сам ја, то је и он“ — и капетан га пушта.{ |
| га, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да признаш) к |
| ити преко собе.</p> <p>— Па зар ја опет крив ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она. |
| одмери једну баскију, па баци:</p> <p>— Крива!{S} Исправиће је Суљови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, |
| одговори он и спусти поглед у земљу к’о кривац</p> <p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мис |
| ршију и престави се господи:{S} Кића из Криве Реке! — О, ви сте, дакле...{S} Изволте сести...{S |
| ажу.</p> <p>Јаћим Вулетић није родом из Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по |
| <p>— Ко је ?</p> <p>— Дрвени филозоф из Криве Реке!</p> <p>— Кића ?</p> <p>— Ја.{S} У-а-а-а ! — |
| тички преступници...{S} Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати |
| пу акта и баци у ватру.{S} Ту су и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад |
| запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина д |
| род, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су преким путем ислеђене и пресуђене.{S} Те так |
| ом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад |
| ... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што |
| то се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и д |
| како знате...{S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разре |
| > <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председн |
| дрљача, а он не зна...{S} Па им је опет криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен |
| > <p>— Па кад смо вадили чворке са оног кривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушн |
| децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А гд |
| одина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском хо |
| свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче перја...{ |
| општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпише неписм |
| од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који се овак |
| с’, на премер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и које њему не приличи, к’о свештеном |
| да те скорим поздравим као председника криворечке општине...{S} Хтео сам само да свратим...{S} |
| збор пореских глава своје општине, код криворечке суднице.{S} Рано изјутра, истог дана, беху п |
| ртије, а он је већ преседавао у судници криворечке општине.{S} Једног дана стиже акт среског на |
| о оном многобројном затварању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта |
| кијан поп Хрисантије Поповић, свештеник криворечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — |
| id="SRP18960_V"> <head>V.</head> <head>„Криворечки Бог“.</head> <p>Сутрадан рано механски амурл |
| три часа по по дне кад бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит |
| ући, рече:</p> <p>— Ја, богме, била код кривоусте Јане.</p> <p>— Ене де!{S} А шта ћеш тамо? — з |
| ћата и Никит Видић смишљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву вл |
| год запева из оног дворишта, к’о да би крила добио...</p> <p>У врту ограда разваљена.{S} Бог з |
| аји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се |
| онтролор скочи и размахиваше рукама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подвр |
| етаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се |
| , спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја |
| рило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и м |
| кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} На |
| е: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се н |
| Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам крио.{S} Ја се у његова посла не стављам, али баш их не |
| </p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха.</p |
| к.</p> <p>Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татоми |
| ма, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p> <p>Она жена под прозором непрестан |
| е руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p |
| се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постој |
| це!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађ |
| нови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да |
| а.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од р |
| анка, а та ће клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа |
| синак, теби се нешто не свиди под овим кровом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо |
| личног служитеља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о |
| пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у мех |
| је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има толико.{S} Ту су: чича Јеротије |
| ода неколико пута преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, попе, не’ш, и теб |
| ће скоро и ручак!{S} Јелице! — погледа кроз прозор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, мла |
| си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна |
| и гора плача...{S} Да ова баскија прође кроз руке Јована Гоље, искочила би ка’ из калупа, а ова |
| тулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не |
| се спреми добар ручак за госте, који ће кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на |
| д сам њин од шајкаче до врнчаница.{S} И кроз који дан ја ћу се пети све више и више, ко уза сте |
| ри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Относно, неће она за сељака |
| , море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не скидајући очи с црвене бразде, по којој |
| нли“ боје и дугачком зубуну старинскога кроја.{S} Сва тројица скочише.</p> <p>— Остарило се, бо |
| натих животиња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Дец |
| а среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче пут |
| p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помоли из оџаклије.{S |
| лим сребрним ланцем <pb n="17" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу крао целог века, па у старо |
| веселници !...</p> <p>Капетан, блед ко крпа, уђе у своју собу, запали цигару и погледа према в |
| ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачим |
| p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ вел |
| } У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти |
| учадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Ка |
| ли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{ |
| д бануше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се нала |
| ацује а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Кр |
| Жмурић, али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића па |
| , то зна сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) и |
| p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије у |
| се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком. |
| ао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким |
| } У ту чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| а да га шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док ј |
| љ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних |
| тити: „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} |
| чких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли |
| it="*" /> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и |
| ханским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тим |
| ошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на |
| оже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта |
| } О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S |
| .</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад те |
| се вешају чакшире...{S} А чељад само се крсте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога н |
| тарац устрепта очима:</p> <p>— Па, тек, крстим се.</p> <p>— Што се крс—т—и—ш! — развуче он иза |
| <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за |
| есе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Старац устрепта очима:</p> <p>— Па, тек, |
| у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који је сазвао збор пореских гл |
| овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S |
| ом) који се износи само о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет |
| у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>На |
| , гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Биров |
| на је „тетка Соса” у вишим престоничким круговима).</p> <p>— Ви практиканат!</p> <p>— На жалост |
| сетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ че |
| , у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и |
| да капетановаше Симо Брвеница.{S} Човек крупан, стасит, ко ти Јаћиме, сунце те грејало...{S} Бр |
| а, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) кл |
| ана.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек |
| .{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос велики, орловски, бркови танки, дуга |
| ога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело |
| ричина, братаничина и рањеница: прве за крупније, а остале за ситније чиновнике.{S} За то је, с |
| Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио |
| седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зора, |
| дић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху јо |
| тиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па стаде к’о пред старијег.{S} То беше |
| е мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а |
| тако оста) човек у педесетим годинама, крутуљав, снизак и смеђ, радник који у селу тражи парни |
| ити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— |
| хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...< |
| .</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћелав и ћосав бакалин, који је с |
| /p> <p>— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вал |
| е он иза гласа.</p> <p>— Па, ка’ велим, кршћаник сам, па се крстим...</p> <p>— Ко сам ја, бре? |
| ови.{S} То су браћа, која имају синове, кћери и унучад.{S} А од помрле браће осташе им: од најс |
| је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> < |
| ма ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... кић... кић! — зачу се чи |
| Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — Ић... кић... кић!... —</p> <p> |
| јсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука потпраши их, па викну:</p> <p>— Бранисаве!{S} |
| уката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоће у општину, онда зна све живо |
| ко прочевља: прже пилиће, бришу тањире, кувају кафу.{S} У једном углу сели служитељи за трпезу, |
| би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — рече Пр |
| главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из своје коже — узлану Јеротије — Шта да радим, |
| тако образованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>К |
| ангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лу |
| са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места |
| чи она и подбочи се: — Шта ћеш сад ?{S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, зд |
| а указне службе !...{S} Шта ћеш сад?{S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест |
| Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p> |
| о § 357 грађанског поступка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он |
| .{S} Пет села, а само један дошао!{S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{ |
| е да осуди онако, како он зна и уме, па куд пукло да пукло.{S} Отуд је и његов сукоб с Кићом.</ |
| ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, н |
| b n="105" /> <p>— Их, ратос га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — |
| конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И по |
| после, има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име д |
| Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у ч |
| ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S |
| и онај прамичак брадице.</p> <p>— И од куд ћеш знати.{S} Сви се правите да нешто знате, а ништ |
| ји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, н |
| амоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност. |
| ји и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’о, ни <pb n="148" /> кад је дош’о; нико се пр |
| сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n= |
| аству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио в |
| и другу службену ситнеж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмур |
| о !{S} Уа !</p> <p>Извршитељка изађе из кујне и викну:</p> <p>— Живели, браћо !{S} Изволте овам |
| но протрча у кола.</p> <p>Кића изађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви |
| p>— Добро, госпо, али Кића је већ ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на |
| клупе, пере стаклиће и точи пиће.{S} У кујни туцају каву, у пекарници пеку јагњад.{S} Све живо |
| би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је с |
| и уједати!...{S} Уф!{S} Скочи, изађе у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене с |
| :id="SRP18960_I"> <head>I.</head> <head>Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јероти |
| сева.{S} Казнио сам га с триста динара, кукао је и запомагао док нисам акте забацио да му криви |
| ојој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора бејаху сунц |
| ржених пилића.</p> <p>— Не.{S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца |
| је Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу |
| а точак — за точак; к’о за гургусовачку кулу или шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ |
| е дошао...{S} Па и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших при |
| брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишар |
| н, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и свију.{S} Дрште се доб |
| и овога нема...{S} Наш кум, гору и воду кумио, и он није дошао...{S} Наших пријатеља, с чумом с |
| кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним нагласк |
| жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под овим к |
| кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди брату да седне до њега.</p> < |
| но било к’о и кукурузно.</p> <p>Њиме се куну.{S} Уш’о је у пословицу и узречицу.{S} Веле: веруј |
| ла? па она ситна дечица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Он |
| ихове жене, деца и остала чељад?{S} Они куну, куну без престанка, а та ће клетва стићи све под |
| начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb |
| <p>— Код вас су се испилили, или сте их купили ? — упита он, па пре но што ће сачекати одговор, |
| еже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мој |
| т новом, зеленом чохом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, н |
| икад у веку.{S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јероти |
| ..{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз пос |
| цузпајиш, ’а то је, ко не зна немецки: купус и паприкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпај |
| p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, |
| к продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.</p> <p |
| јић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у милости г |
| е, па пусте, а онда су тукли к’о вола у купусу — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, д |
| ом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — испрси се газда Кезун и усука своје танке брк |
| грађанског поступка, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је |
| на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли |
| ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће |
| врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — дотрча к |
| ено, састоји из једне праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} |
| ...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Ник |
| не све живо весељем, песмом, животом, а кућа и двориште заблистају сјајем и шаренилом богатог р |
| шкам ја, брате, никог, па да је к’о ова кућа!{S} Пиши ти како ти се заповеда — рече председник |
| ти и како ће их угостити!{S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S |
| овца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о |
| ем се што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим |
| о задрузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се |
| е ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Боже ’прости, празник који на |
| да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то знаш.{S} С |
| мурића, који се нису помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а |
| <milestone unit="*" /> <pb n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнин |
| } Отуд је и његов сукоб с Кићом.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Је |
| ељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере ст |
| едео и потамнио к’о да је изболовао.{S} Кућанима необично.{S} Све занемило к’о да их је <pb n=" |
| ваших крмака и трмака; оваца и новаца, куће и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а |
| м.</p> <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под те |
| ead> <p>Тек што чича Јеротије одмаче од куће, дојури у галопу један од „Црвенкапа“ и достави по |
| јездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, поздрави в |
| p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, ј |
| а се девојчици у очи.</p> <p>— Јес’ код куће, у оџаклији — одговори она.</p> <p>Јеротије поскоч |
| е то баш данас деси, када Јеко није код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје водениц |
| b n="38" /> у опозицији, Тодор седи код куће а за трошак се не брине.{S} Он служи и господује: |
| n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — ре |
| е.</p> <p>— Три ноћи већ није ноћио код куће.{S} Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и |
| оденице.{S} Он више борави тамо, но код куће, где долази само празницима, да се преобуче.{S} И |
| one unit="*" /> <p>За тренутак беху код куће.{S} Тек што крочише у двориште, а Стојадин се помо |
| она поче питати за све редом из обадве куће.</p> <p>Пошто се спустише и по неку прозборише, чи |
| и.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, |
| се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о свему, али се уздрж |
| к мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{S} Тако и у позајмици: у новцу, раду, |
| сли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ра |
| е Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ују |
| емо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</p> <p>— Само брже — |
| беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, па нешто загледа и |
| !...</p> <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунава |
| ријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{ |
| гљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру |
| д кад чуше да се Кића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју про |
| и, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, |
| мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити на |
| та с цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе |
| <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плотуна из својих пибодовач |
| ољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> < |
| ољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> < |
| >Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јерот |
| а оно време, када се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</ |
| е богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што |
| а јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит зна...{S} Што <pb n="139" /> ти ј |
| Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У башти рибњак, чаро |
| к да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такишом двоје дечице: старије женс |
| , то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање |
| рађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да |
| њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да је и у његовој.{S} Општина је остала на Ти |
| ења ! — поздрави се ћата — и ободе коња кући.</p> <p>Посланик отвори писмо и прочита ово:</p> < |
| /> <p>Сутрадан, пред по дне, дође Кића кући.{S} Испратио је госте, примио упуства и сад је на |
| љаде води рачуна: где је, шта ради, кад кући дође а кад не дође и како с ким поступа.{S} То ниј |
| атеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите кући и опростите! — отвори широм врата и оде брзим кора |
| војице.{S} Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора би |
| ао имање.</p> <pb n="6" /> <p>У његовој кући, к’о у свакој српској задрузи, зна се ред, шта ће |
| , дану душом, и тек сад погледа по свој кући</p> <p>— Прекрсти се, синак! — рече Јеротије, погл |
| 184" /> <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет |
| отије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан!{S} Н |
| > <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у посл |
| > <p>Беше пред ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у посл |
| ке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочевља: прже пилиће, бришу |
| а прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p |
| чујем, ни да видим...{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја не |
| к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављај се — рече Продан |
| буо старац до келнераја.</p> <p>— Тешко кући где нема старешине — дода један до њега.</p> <p>Ди |
| поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| лас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> |
| S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и пивници, да се спреми све што тре |
| .</p> <p>Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при по |
| ца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са св |
| ти чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу...</p> <p>— Ић... ки |
| ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређ |
| ам, вели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за |
| ује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то?{S} Шта |
| {S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — |
| кроз један час доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па по |
| зеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ преко |
| ad>X</head> <head>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана пор |
| сте и шапћу:{S} Боже ’прости!.</p> <p>У кући никога не признаје.{S} За Ђека вели : „премудрица“ |
| урлић.</p> <p>— Где ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам тво |
| јно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> < |
| за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па ни |
| Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напре |
| Криве Реке, већ се призетио у Достанића кућу, па се по њему презивају и сва чељад, што их је ту |
| Јеротије.{S} Остави посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику п |
| тада би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> <milestone un |
| неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небом промакне по који облач |
| } На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, |
| кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујном.{S} Па да поручит |
| екако ни сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, н |
| утине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У великој кући жене се ужурбале око прочев |
| шану у себи, размачу плећима и утрча у кућу.</p> <p>— Помози Бог!{S} Ја, ђеко, као што знаш... |
| {S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из стаје у стају, нити што говори, нити накричује |
| н и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да |
| пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у кућу!{S} Помози Бог и овде!</p> <p>— Бог вам помого — о |
| се дете, стиште рад у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и |
| да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три с |
| з врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ виче |
| , осекао, дотерао и прислонио уз велику кућу.{S} Дотле су жене умесиле и испекле погаче, те су |
| умеју, капетаница устаде да види велику кућу.{S} Чим се помоли с врата с цигаром у зубима, деца |
| е...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n= |
| 26" /> руке : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну башту...{S} У баш |
| кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све обновио и препородио. |
| </p> <pb n="159" /> <p>— Понеси бунду и куфер — заповеди она.</p> <p>— Утопли се, Цајо, чувај с |
| јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Ти |
| спава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p> <p> |
| да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— Ја сам.</p |
| паница са дрвљаника, претрпана сламом и кучињарама и за вратима чабар и ђугумара воде.</p> <p>— |
| ширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> |
| епа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p>— Имала је русе косе?.. |
| немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> <p>— Тако је! — рекоше извршитељ, порезни |
| је Зорка.{S} Зовемо је Зорица...{S} Је л’ те да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши с |
| овако јој се не зна која је вера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> |
| рибњак, чаробне стазице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p |
| а Кића</p> <p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, |
| у да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то учинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— |
| ло, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.< |
| а — пресрете Коца гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојси |
| појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем |
| адин весело, к’о увек.</p> <p>— Е, јеси л’ чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — |
| еле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</p> <p>— Да се нисмо обрукали?</p> <p>— Ен |
| а, да онај врт оградимо.</p> <p>— ’хоћу л’ и ја, Ђеко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’о |
| p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</ |
| ике сеоских говеди, од гурикања свиња и лавежи паса...{S} Зар су тако наши стари радили, господ |
| унце већ превалило преко неба.{S} Дебео лад ухватио са стране и кућу и остале грађевине, а небо |
| рилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекај |
| е, па прилегле раду.{S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и |
| есетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка кревета од цепан |
| за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на с |
| им ја шта је; ’хоће старац удробљено: и ладну и врућу — скочи Стојадин.</p> <pb n="98" /> <p>— |
| е, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека дођу:{S} Петроније Газдић, Осто |
| а у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <pb n="99" /> |
| мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цените. — узврпољи се служит |
| , на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето га, па ви цени |
| неком, кад је једног рекрута ухватио у лажи и кундачки испратио у шиљу, командир га је важним |
| иљастом брадом (господар фирме:{S} Пера Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина мануфактурног и |
| милу акта из рафа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} |
| у среском подруму истукао опозиционара Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису мог |
| /p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па ћемо онда у |
| баш оћете да бирате вођу, онда бирајмо Лазара Перића из Дводола, који је убеђен члан странке и |
| шу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кривице: за недола |
| , к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за то рођен...{S} Ја, бар, нис |
| огу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ |
| па продужи:</p> <p>— Даље.{S} Тог истог Лазарицу казнио сам са тридесет дана затвора за оговара |
| а и погледа у таван.</p> <p>— Тог истог Лазарицу казнио сам са десет дана затвора за непристојн |
| варање власти тридесет дана...{S} Петар Лазић за непристојно понашање пред влашћу два пута по т |
| онио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што у |
| ако да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље, да га хоће за шта псовати, или |
| а сам...</p> <p>Продан Жмурић пљесну је лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте |
| е стављам...{S} А како ја рачунам, није лако — одговори он и погледа у Продана.</p> <p>— А како |
| ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мер |
| нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви по |
| ма.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом ил |
| н: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пр |
| а доцне послуже.</p> <p>Госпођа Цаја, у лакој цицаној хаљини, шеткаше се око совре, застајкивај |
| Кићина служитеља.</p> <p>Госпођа беше у лаком жакету, сивој хаљини и јесењем шеширу исте боје.{ |
| па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајет |
| таде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до по |
| та си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па прод |
| тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о дуковн |
| ио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану служавка.< |
| ама, астраган шубаром, дебелим сребрним ланцем <pb n="17" /> преко крошњавог трбуха.{S} У селу |
| о, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што је била кишна, те је прок |
| троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — по |
| женопочивши господин Глоговац, а слађег леба није појео Продан од оног „у државној служби“.{S} |
| волео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>О |
| а другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види како се награђују љ |
| ће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је драго |
| ра.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, које увек |
| дода капетаница.</p> <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер |
| ти столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђија донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те нам |
| сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— И |
| видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде из те куће.{S} Задубила се у некакву шару, |
| их се господио...{S} Ето, вала, чула је Лева...</p> <p>Старац одмери једну баскију, па баци:</p |
| амо о Св. Ђорђу и о крстоношама, донесе Лева кафе и вина.</p> <p>— Наш свет, као што рекох — пр |
| да се што ’валим, ено, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се го |
| да те удам, да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану |
| ера се ко да се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се |
| човек да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n=" |
| ва најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа се.</p> <p>— Хвала!{S} Хтео сам само |
| роко, твоје главе и десне руке, десне и леве, вашег дома, ваших крмака и трмака; оваца и новаца |
| ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па пише.{S} Пишти перо к’о |
| ма, џемадану и шиљатој шубари, сеђаше с леве стране свога Проке.{S} Његова дуга, црна брада и к |
| ти, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити дивну ку |
| огодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: ш |
| ако нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Начелник срески!{S} Старешина читавог |
| ј се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ тако, Лево?</p> <p>— Ти знаш — слеже дете раменима.</p> <p>— |
| мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња |
| !... — скочи чича Јеротије — Ене их!{S} Лево, Инђија, Стако, свиње у ку’рузу!...{S} Не дај! — И |
| <p>Узнемирише се деца и жене.</p> <p>— Лево, потрчи, — викнуше оне.</p> <p>Девојче одјури без |
| аше: капетаница, капетан и контролор, а лево: ћата Коца, шумар Тоша и Кићин Тима.</p> <p>Кића р |
| и.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде да је остављен самоме себ |
| равос, гољо — зацерека се председник — „Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Б |
| и се згледаше.{S} Кића уста, подбочи се левом руком а десном узе чашу:</p> <p>— Господо, браћо |
| еком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњ |
| жавних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се из његов |
| поведа — рече председник и тури руке за леђа.</p> <p>Ћата поче:{S} Поштованој Историји...</p> < |
| прилике? — скочи Кића и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ? |
| а.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— М |
| а да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; |
| ш — викну он полугласно, забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле |
| p>— Ко сам ја, бре? — затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја |
| Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <mi |
| брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, ов |
| ву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да |
| уд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они прот |
| м вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> |
| , до сад деветорици капетана погледао у леђа — и Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка |
| а, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, да с њим хватају јагњад и пилад, и она заћутала |
| логу цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневни |
| м да је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођиц |
| ко је штете почињено, док Стојадин тамо лежи.{S} Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде |
| погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у општини, ваљаће свуда.{S |
| одужи Кића савијајући прут — шта у њему лежи, баш у оном капетан’Спаси!{S} Сам господин Продан |
| Лазара Перића тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до са |
| лазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p> |
| <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла, а?</ |
| р развезе опет неку његову : „Убаво си, леле, убаво“...{S} Чељад повирује из куће, а деца се на |
| равица.</p> <p>— Цркни !{S} Умукни !{S} Леле !</p> <p>Пукоше две прангије узастопце.{S} Захори |
| и, пуче прангија: бум!</p> <p>— Јао!{S} Леле !{S} Куд ћу, шта ћу — груну се она у прси.</p> <p> |
| ..</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> <p>— Јеси л’ видла |
| ледало.{S} Огледа се са свих страна.{S} Леп човек: црномањаст, пун, очи крупне и црне ко трњине |
| ани посланик Продан Жмурић.</p> <p>Беше леп дан.{S} Пао југов снег до колена, распртило се свуд |
| ене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја |
| е та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ј |
| } Што је било — било...{S} Виш’ како се лепе прсти за чашу — понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Ч |
| ар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се с |
| ту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле „на чист ваз |
| то говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не |
| радом и добро усуканим брковима, био је лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лаков |
| зуме се, говорило се о времену: како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља о |
| S} Ама, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, гово |
| ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о |
| ече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, |
| нено јелече с четири гајтана...{S} Како лепо реже!...</p> <pb n="26" /> <p>— Па да ти купим цип |
| и више његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске канце |
| Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођиц |
| под каквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаче |
| изи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети округ и као предузимач зидао сталн |
| ицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, прелис |
| петан Спасоје Жеравица</head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, |
| ивео !...</p> <p>Један човек у поабаном летњем оделу растркао коњића, па јури у правцу одакле К |
| ве живо да ће доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак |
| — рече Стојадин и доли чаше.</p> <p>— А летос, да ти причам — продужи Јеротије — нешто жуто и ж |
| оном истом стању, у каквом га је нашао летос капетан Жеравица, само су ствари нешто више испре |
| су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, кад легне, прескачу и газе по леђима, д |
| ја сам вођа — викну он жену.</p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разро |
| дну запали, па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} |
| у Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта м |
| : како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капе |
| а се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и ни |
| а, што га је негда подносио каплару, да ли тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буко |
| пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали |
| дакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је негда подносио ка |
| размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Мили |
| {S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о |
| <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Х |
| се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упита Продан достојанственим нагла |
| ван Гоља!{S} Циганин Суља!{S} УФ, та да ли ће доћи дан, да смакнем ове туторе с главе!...</p> < |
| ријатеља у овој владајућој партији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник |
| "18" /> Наше друство...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе |
| а, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те |
| чо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.< |
| ли поплаве, па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с на |
| <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n=" |
| ља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори |
| етана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам |
| Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене, деца и остала чељад?{S} Они |
| ..</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та дуковна влас’ да је зараст’о пут у нашу цркву... |
| а ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, срећна ли си и пресрећна, славца ти твог!</p> <p>— Где је вођа |
| асто облеташе око Киће, завирујући, шта ли то тако ревносно у бележник записује...</p> <pb n="5 |
| е, запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја |
| биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она |
| врата, зевну и протеже се:</p> <p>— Шта ли је Бог синоћ вечерао?{S} Да ли је њему пита прегорел |
| усе косе...{S} Нос грчки“...{S} Ама шта ли јој значи : нос грчки ?...</p> <p>— Чиле, шта је то |
| {S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка |
| Бог дао... а њега нема...{S} Јест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, |
| и’те како измиче!{S} Хи, хи, хи!{S} Где ли је господин Прока !{S} Ха, ха, ха!...{S} Ки, ки, ки! |
| ам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво.. |
| ест, где ли је Крста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропр |
| орише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет закикоташе.</p> <p> |
| приликом чујем, како учитељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луд |
| ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се во ?</p> <p>— Во се једе — рече један ђак, па и о |
| дседник продужи:</p> <p>— Децо!{S} Једе ли се купус?</p> <p>— Купус се једе — одговорише деца.< |
| че један ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> |
| , бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и о |
| ављам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то |
| p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да |
| има стоке; о води: одакле се доноси, је ли бунар или кладенац; о ракији: колико имају шљива, ка |
| Кића разгледаше шта се ради по кући, је ли све спремљено, показа „чаршиски ред“ при послуживању |
| ула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се девојчици у очи.</p> |
| језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметну |
| винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!< |
| Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на |
| кова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се тебе тиче — подвикну Ки |
| амбар.</p> <p>— Помаже Бог, цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже |
| Леви и Инђији, да се коликате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— |
| има.</p> <p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти |
| етане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на |
| па ће рећи :</p> <pb n="145" /> <p>— Је ли, Кићо, ја би те нешто пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>О |
| браде и подшишаних бркова).</p> <p>— Је ли ти, клуподеру, је ли све спремно, относно, што се те |
| и штуче у угао иза врата...</p> <p>— Је ли ти, голаверу! — погледа Кића у бирова.</p> <p>— Запо |
| ке у чакшире, па и он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — р |
| е је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли истина што веле?</p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав |
| и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш |
| батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.< |
| лушати.</p> <p>— И Стојадина, и њега је ли?</p> <pb n="89" /> <p>— Канда и Стојадина.{S} И, вел |
| !{S} Старци се гуркају и шапћу: „Ама је ли ово Кића покојног Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још |
| може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да је он, поп Ристо б |
| сан што сте га овамо пратили...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути учит |
| он...{S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он мож |
| /p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код куће ? -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради ма |
| олази код учитеља, с ким се дружи, бије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> ко |
| он поче:</p> <p>— Је ли, ви, ђаци, бије ли вас учитељ?</p> <p>— Не бије! — рекоше деца к’о у је |
| приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама |
| е у кујну, па у ходник да ослушне, чује ли се што из њене собе.{S} Ништа се не чује, па се врат |
| е, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну |
| с њим!{S} Доле!{S} Доле!</p> <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у оч |
| а овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у сред села у којој се, относно, дак |
| > <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате ли се оног црног доба?</p> <p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> |
| — Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зорица...</p> <p>— Ј |
| а ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</ |
| лаву и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{ |
| есницу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећ |
| p>— Сећамо!{S} Сећамо!</p> <p>— Памтите ли обест Спасоја Жеравице ?</p> <p>— Памтимо!{S} Доле с |
| ти уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плаву |
| тајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута. |
| њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, би ли пристала да се госпођица Пава (она врљава) уда за Та |
| ћемо да заговараш, ’оћемо да чујемо: би ли ти иш’о у скупштину — продужи капетан.</p> <pb n="11 |
| и свуда у почасти.</p> <p>— Ћико!{S} Би ли ви волели да будете посланик? упита госпођа Цаја.</p |
| , који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, стиже Продана на |
| м преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Пр |
| пустила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дув |
| е деца к’о у један глас.</p> <p>— Тражи ли, относно... реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим |
| е ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— |
| , како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш ка |
| иза гласа :</p> <p>— Капетане!{S} Јеси ли ти краљ, или си нека већа влас’ кад чиниш помиловања |
| капију.</p> <p>— Еј, домаћине!{S} Јеси ли рад гостима! — виче ћосави контролор чак из шљивака. |
| ну:</p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га м |
| наче овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Пр |
| о, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — |
| Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</p> <p>Он протре очи к’о |
| /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да |
| утрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана. |
| па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму — рече Стојадин. — А прексут |
| не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двојицу пандура из ок |
| ниче, боље би било да их упитате: имају ли креде и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, м |
| ирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти ко сам ја?</p> <p>— Знам, господине председниче, |
| на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укн |
| затури достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особ |
| што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не б |
| ње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у л |
| и затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја са |
| ’Ајде, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> < |
| относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем, не бригај...</p> <p>— Које о |
| ом лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше... |
| итељка, млада плавуша, у богато везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још гол |
| Свиње су се разишле по пољима, изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, |
| {S} Једном само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у пог |
| вње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} Овако је још од раног јутра, како ј |
| ај !</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулу |
| сма:</p> <quote> <l>„Продан Жмурић сузе лије,</l> <l>Што посланик више није,</l> <l>Тулум, тулу |
| ела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бака?</p> <p>— |
| он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио“! — „По тако“! — сложише деца у глас.</p> <p>— Пого |
| си ли је видела кад плаче?</p> <p>— „По лио“... „По лио“ — заинтачи Јула.</p> <p>— А где је бак |
| еленијем“, носи дугачак капут постављен лисичином, глоби свет (ово, истина, нити је чуо ни виде |
| ћи у Венецији</title>“... „<title>Војни Лист</title>“... „<title>Тук на Лук</title>“... „<title |
| и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пукне од смеја — окреће Коца један |
| е да пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, |
| ехну:</p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у ви |
| лагодари особитој <pb n="36" /> срећи у лиферовању фуражи за дотични возарски ескадрон, у ком ј |
| у ред доведе.</p> <p>Кад већ румен обли лица и језици се одрешише и у оних из доњег краја, преш |
| у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се |
| — заклони очи руком и сузе јој оросише лице.</p> <p>— Госпо, ја вас не разумем...</p> <p>— Чул |
| атомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и се |
| би!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је |
| неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи ви |
| титељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| век.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радос |
| , и које њему не приличи, к’о свештеном лицу, и нашем парокијану...{S} Пишеш ли све тачно?</p> |
| а.</p> <p>Донеше воду те се испљуска по лицу, па одоше друштву под раст.</p> <p>Тамо једнако пи |
| т се захори кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— |
| во ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па м |
| Тоша?{S} Он је већ био у депутацији.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онак |
| ртију — рече Гвозден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну ма |
| , те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> |
| рди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па н |
| и, хи! — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се н |
| до сад капетана и власти, али им је бар личило што раде и знали су ко је за шта, а ово је наопа |
| али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежмекаст, очи крупне, плаве, нос в |
| инама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи већ четрдесет г |
| ернијег од свију, одредио га је за свог личног служитеља, кога нико под среским кровом није мог |
| S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте пушке и припремају барут...{S} Жене <p |
| оје да кад буде вучење два осто Државни Лозова сад другог идућег Ујдуришете с Комесијем да доби |
| сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је он |
| што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја у бразду... <pb n="16" /> Е нема то |
| и у Св. Писму.{S} Данас је Никит Видић, лола и пропасник што је уситнио очевину, први код власт |
| како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бе |
| главе врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветова |
| Тамо је у оној кљекари, где су и остале лоле и пропасници.{S} Па и судницу је у њу превукао...{ |
| ка...</p> <p>— Куд ћеш с оном бекријом, лолом и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу нас |
| к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игд |
| е Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Полако!...</ |
| е, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макл |
| шло.{S} Кад дође св. Јован, Стојадин не ломи колача <pb n="92" /> без Јеротија или Јаћима Вулет |
| те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил |
| рете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније |
| у, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати г |
| </p> <p>— Јелице!{S} Пристави још једно лонче.{S} Оно крњо! — викну домаћин, па се окрете њима: |
| ви опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у тежачким радовима, то је „М |
| оку и два полујака.</p> <p>— У затвор, лопужо, зар се с тим овакав збор дочекује — цикну предс |
| городно...{S} Ју’, да знате како слатко лоче!...</p> <p>Псето умиљато скикну и опскочи око госп |
| доћи капетан...{S} Ако је лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се |
| Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетанов десио.</p> <p> |
| де, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугачак капут постављен лисичино |
| Прој се, Бога ти, тих беспослица.{S} Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи |
| пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, господине минист |
| S} Ако дође онај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— |
| да си јуче утекао !...</p> <p>— Јоване, лудаче, шта ти је !..{S} Сви ћемо заједно !</p> <p>— Јо |
| ноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, па се разману преко собе и т |
| а уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице једна и још питаш.{S} Сад да ухапсимо кога ’хоће |
| у — груну се она у прси.</p> <p>— Цајо, лудо ! — викну Жеравица.</p> <p>— Цркни !{S} Умукни !{S |
| о, да апсимо, да тучемо, да глобимо!{S} Лудо једна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо јед |
| дна, ништа не знаш — чвркну је у чело — лудо једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, |
| </p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огрну гуњче, узе штапи |
| S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, одлуч |
| </p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га |
| су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне. |
| Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о |
| ос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— |
| ривог граба?</p> <p>— Јес’</p> <p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама. |
| e>Војни Лист</title>“... „<title>Тук на Лук</title>“... „<title>Пешадијска Служба</title>“... „ |
| проседом брадом, седи за својим столом, лукаво се смеши и чачка уши.{S} Депозитар звиждуће и до |
| с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац |
| пркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, видеће је за туђим ко |
| кше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и |
| Нека чини шта ’хоће — рече он и укреса лулу.</p> <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не |
| p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.< |
| тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли |
| једног по једног у амурлук у затвор.{S} Лупа вратима, разбија’ дивите, пише, брише, преврће зак |
| ну ћата песницом о сто.</p> <p>— Доле с лупежима! — цикну Татомир. — Живели наши!...</p> <p>— Р |
| Скупштина повика: „прима се“, а Инглиз лупи вратима и стругну к’о опарен...</p> <pb n="118" /> |
| <p>— Слушај ти твога бату, па да те к’о лутку окитим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђ |
| лануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> < |
| те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је Татомир дотрчо и јавио <pb n="174" |
| нај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, |
| ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> |
| > <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— Господо |
| едномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише три плоту |
| вио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости ус |
| чуо, човече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по |
| ио...{S} А <pb n="94" /> ја, његов први љубавник, друг и пријатељ, сејирим шта се са њим ради.< |
| один Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме... |
| иће и онај прамичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох |
| Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љубим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Н |
| иса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па п |
| ба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влад |
| јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="179" /> <p>— Шта то |
| ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и ради колико <pb n=" |
| ји има увек чисте рачуне и за Бога и за људе...{S} И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је |
| ији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина |
| А ако треба бирати кмета, он пита прве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у рук |
| пред канцеларијска врата, пропуштао је људе, ослушкивао шта се ради у извршитељевој канцелариј |
| ће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крви |
| колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татомир ! — рече покућар Петра зел |
| механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га звали „лола“ |
| и принесе прозору:</p> <p>— Чујете ли, људи?</p> <p>— Шта ?</p> <p>— Гоља...{S} Баш он...{S} Њ |
| ш три оканице.</p> <p>— Ама јесте чули, људи, нема ништа без војничке дисциплине...{S} Овако се |
| а.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p |
| , па онда: <pb n="100" /> има ли рђави’ људи и рђави дела, како власти поступају с народом, има |
| лађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти слатко, било ти горко — рече Коц |
| собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Је |
| собама и по пољу.{S} Кад стигоше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Је |
| поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад немате супе, онда иде чорба: и |
| у, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и дост |
| преступници...{S} Управо, нису ни криви људи...{S} Таква је та несретња политика — ухвати се он |
| /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — |
| у, па продужи: — Па, да ти причам, први људи дођу и поседају око њега, а он их пита: како је бе |
| <head>Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било |
| у помаљали из својих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из |
| мо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песниц |
| и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошл |
| те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’док |
| еба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... изобразити и повести пут |
| ју ћелију, а учитељ у школу.{S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уно |
| ..{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељац |
| ла.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — примети капетан са ма |
| <p>У селу су га звали „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али |
| уч, одкључа апсану у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху |
| ан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био у де |
| се Кића.</p> <p>— Па разговарамо се к’о људи.</p> <p>— Нека, да чујемо, па ћемо га баш <pb n="1 |
| осао извршили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> |
| рију јутрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људ |
| /p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бр |
| ије, Бога ти, Јеко, то тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> |
| жем ја господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући |
| /p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђења...</p> <p |
| амо за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег стања — и два м |
| говоре, па викну:</p> <p>— За ту врсту људи грејаћу затвор о Св. Илији, а о Божићу сипаћу им в |
| , Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије |
| ића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да доцне послуже.</p> <p>Госпођ |
| ивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да речемо, чиновници, |
| нерадници, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој о |
| ругују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у бо |
| то...{S} Он је опчињен.{S} Има пакосних људи, које боде наша слога и којима смета наше богаство |
| /p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима свадио...</p> <pb n="140" /> <p>— Кад би то знал |
| ко је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне |
| је то безобразлук?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсен |
| стојите у споразуму с господом и првим људима.</p> <p>— Ја вам, и овом приликом, и где чујете |
| еће да устане попу Хрисантију, ни првим људима:{S} Јаћиму Вулетићу и Стојадину Пошурлићу, које |
| ања земље и о школованим и нешколованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава препера |
| изан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовемо је Зорица.. |
| тино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> |
| гибаницу, па паприкаш, Кића поскочи од љутине.</p> <p>— Уф, бруке ! — и отрча у кућу.</p> <p>У |
| оће за шта псовати, или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треб |
| има свет остаје... неће се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подиже |
| олим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за |
| /p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његово |
| ичак брадице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли |
| ислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег пра |
| , а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када капетановаше Симо Брвеница.{S |
| к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па н |
| један букач није смео зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против |
| куће.{S} Немој ићи док ја не дођем, па ма било и до ујутру.</p> <milestone unit="*" /> <p>Њих |
| n="151" /> сеоског кмета).{S} У осталом ма шта урадио, одобрава капетан Жеравица и брани послан |
| соби, у којој је за почившег Вује била магаза за кукуруз и пасуљ, и од које само два прозора б |
| >— Живео вођа Сима Кезун ! — викну Дина магазаџија.</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.</p> |
| ешине — дода један до њега.</p> <p>Дина магазаџија, средовечан човек, који помаже сваку владу, |
| S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, па магазаџија, па Татомир (под заградом: дугогодишњи звани |
| д телегенције.{S} Таки и вреде — додаде магазаџија.</p> <p>— Ура!{S} Живео!{S} Живео!</p> <p>Не |
| да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> <p>— Ту <pb n="178" /> треба човек вар |
| <p>— Знамо!{S} Живео Сима Кезун — викну магазаџија.</p> <p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је |
| ћа, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори би |
| говином Петра Дрндаревића, а друго пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре наме |
| акељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p>— А жуња?</ |
| а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинком о рамену.{S} Куд ће и шта ће сад?{S} Ко сме |
| он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију |
| разник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и зграде и чељад, и, Бож |
| ако се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетан |
| ен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све вештице, врачаре |
| емо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, четири.{S} Ју |
| китим...</p> <p>— Бато, бато, ниси чуо, Маја и Ђеко казали, да се сад за Госпођу поновимо и ја |
| памучне кошуље.</p> <pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега |
| бата купити срмајли јелече...</p> <p>— Маја каже: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам сре |
| ја...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће бата купити срм |
| гледаше:</p> <p>— Шта је било ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — |
| {S} Зар и за то још да стидујемо — рече Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поч |
| пандура.</p> <pb n="107" /> <p>Изађоше Маја, Лева, Стака и Инђија, последње три девојчице, кој |
| па скочи.</p> <p>— Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, |
| Њом си се, синко, и одранио — промрмори Маја.</p> <p>За совром, под растом, из шале прешло се н |
| ајстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег дв |
| >Што су ови у тежачким радовима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, о |
| уши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не верма никог за стари |
| Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила |
| м.{S} Ја сам га одгајила више но његова мајка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си н |
| рата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погрбљена старица, у шамији „зејтунли“ боје и ду |
| инове куће.{S} Шта ли ради његова стара мајка, добра тетка Ранђија?{S} Она је к’о копча.{S} Ока |
| ...</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш |
| ог посла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те |
| ити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан глас о женидби и удадби |
| не чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми оп |
| S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је |
| пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку...{S} Јест, он, Сима Кезун, који је за то гоњен, |
| </p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> <p>Беше пред ручковишт |
| зода се по соби.</p> <p>— Шта ћу ти ја, мајо; кад би што знала, не би то говорила, а кад не зна |
| и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S} Ја те, да речемо, поштујем к’о своју мајку, |
| ти сад с лолом Никитом ?</p> <p>— Пази, мајо, немој то да си игде рекла...{S} То је увреда част |
| руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођи се тих беспослица!...</p> <p>— Нису то бесп |
| ред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шта је то начелни пријатељ?</p> <p>Она укну и сам |
| достојанствено :</p> <p>— А знаш ли ти, мајо, шта је то државни резон? — рече неким особитим на |
| чи к’о иза сна и рече : —</p> <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — |
| , <pb n="37" /> сабља димискија каваљер мајора Павла Поповића „Глоговца“ — састављена су два ст |
| нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се виш |
| се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајст |
| ц оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њега није ни о |
| л оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а |
| ном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића усколута прутић, пробише га нове |
| почившег Вуја Шорића, пошто је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, |
| зе направили учионицу, који су, именом, мајстори били, колико је отишло креча и песка, како су |
| колико је отишло креча и песка, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се |
| расточена, сува јапија и коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џак |
| /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> <p>Кића |
| руги веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, те неће бити.{S} И ја се ло |
| нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад је тако, знам како ћу, велим ја, па ск |
| је код куће!{S} Да је то знао, не би се макао од своје воденице, од своје слободице...</p> <p>— |
| о вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви макар каква реда, или сте у тору одрасли — викну Кића с |
| Кад се ко жени у Јеротијевој кући, оно макар који законик или ситнији часник мора бити из Стој |
| .</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима |
| уцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо мо |
| и од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{ |
| ..{S} Нос грчки...{S} Београђанка...{S} Мала, пуна...{S} Скочи и стаде према огледалу, усука бр |
| ’о вила.{S} Очи к’о зора, нос грчки.{S} Мала, пуна, Београђанка.</p> <p>Он узветри, трже из џеп |
| <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p>— Ја... јес’!</p> <p |
| /p> <p>— А ли ћеш да ти водиш ? — упита мала, гојазна жена и разрогачи очи.</p> <p>— Ето каква |
| — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше |
| ава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена |
| рављена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о |
| слику госпођице Зорице...{S} Да речемо мала је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има |
| у он своју домаћицу из оџаклије.</p> <p>Мала и жољава женица, његова Радојка, отрча у оџаклију. |
| увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше респекта свима из доњег краја совре |
| </p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек у педесетим годинама, круту |
| ено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог премишљања и две непроспаван |
| коларски алат, мајсторише стари Јеко, а мали Раде, ђедино синовче, џака и циганише.{S} Размутио |
| уз баскију.</p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> |
| ла... то...</p> <p>— Ост’о си иза мајке мали к’о кокош — поче она кроз плач - и ја сам те одгај |
| ојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухвати |
| и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихо |
| омуца:</p> <p>— Знаш, Кићо,кад смо били мали?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па кад смо вадили чворке са |
| ика, господина Продана Жмурића, да овај мали скуп претвори у кон... фер... кон... федерацију, у |
| јка...{S} И јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим |
| , пун, очи крупне и црне ко трњине, нос мали, правилан, брчићи тек да се прихвате.{S} Брадица, |
| На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очима, засија се благ осмејак радости.{S} |
| p> <p>Отада, до данас, Продан Жмурић, с малим прекидом, посланикује.{S} Неограниченом оданошћу |
| .</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет година његово поверење уж |
| ица.</p> <p>— И ја појео више — протепа малишан.</p> <p>— Нека, благо ђеку, ђеко ће вама дати ј |
| едњој клупи и поче разговарати с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по |
| ’ устане.{S} А ја, окрени, обрни, па се малко подигох, али тако, како је изгледало и да седим, |
| 117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два ми |
| на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар ручак, а |
| Тек у по дне, по срећно свршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за оно |
| јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па как |
| ора саслушати.{S} За то се и према њима мало више ослободио и почео своје захтеве да истиче.{S} |
| упи и неблагодарни — примети капетан са мало живљим изразом.{S} Ради примера, ево једног од тих |
| S} Зна се како је и онда било...{S} Сад мало притворе, па пусте, а онда су тукли к’о вола у куп |
| и акти кривица свију апсеника, које је мало час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто ла |
| /p> <p>— Сад заповедајте! и поспусти је мало пред Продана, па подиже.{S} Капетан и капетаница з |
| {S} А што се то њега тиче?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже |
| а би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, |
| .</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори ћата...</p> <p>Кића се подиж |
| адмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неколико сељака у |
| адоше пред капетанов стан Капетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, |
| те га пољуби у руку, а чича Јеротије се мало саже, те се пољубише у уста.</p> <p>— А сад ћемо у |
| та прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p |
| ње јутарце и благо сунашце — забавих се мало, а биров је звао баш редом сваку главу пореску.{S} |
| гости одјездише.</p> <p>Кад се одмакоше мало од куће, Коца Стевџић приђе капетановим колима, по |
| } На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за с |
| такишом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми он |
| ривиш...{S} И кажем ја:{S} Спасо, ношњи мало пастрмке госпа Стевки!{S} Спасо, честитај нову год |
| } Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, |
| е натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> <p>— Ајдемо кући, веселниче!</p> </div |
| а брада и крупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице |
| све тачно?</p> <p>— Пишем, пишем, само мало лакше...</p> <p>— Које њему... не приличи... к’о д |
| саћу...{S} Ако је по вољи, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Ба |
| ’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало крив (немој све да признаш, ни пола немој да призн |
| л и крочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче путем својој кући, а угледа тројицу сељ |
| артије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмарине (један стар, ћ |
| година пробавио.</p> <p>За капетанства Малог Вукојице стиже једне јесени поверљив акт капетану |
| је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се и он као гост капетан |
| , знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чек |
| -</p> <p>— Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> < |
| ате!..{S} Је ли, девојкара: шта ти ради мама?</p> <pb n="95" /> <p>— Ништа.</p> <p>Је ли код ку |
| {S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не изби |
| с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одборници, |
| вене очи госпође капетанице.</p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели д |
| “... „<title>Ђавоља Рупа</title>“...{S} Ман’те врагу — одскочи она к’о од змије и поче разгледа |
| жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се просу под-ноге мајстор Иб |
| одинио.{S} Зими, носећи једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал о |
| у! — врисну контролор.</p> <p>— Ју, ју, манте врагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони |
| — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> <pb n="108" /> <p>—В |
| причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са свих страна, па поче:</p> <p |
| дугачког стола тек погледају се очима, ману главом, и по коју полако, више кришом, искрену.</p |
| дник скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још је рано.{S} Није их |
| тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и друге стране, узе је |
| ентираног младића...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и зулуфа, усука брчиће и оно брад |
| , обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попреко, па одјури пред |
| ђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добр |
| трес’о...</p> <p>— Стојадинова посла! — ману главом Јаћим.</p> <p>— Опрости, брате, куд ћу из с |
| ревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! — ману руком први до њега.</p> <pb n="165" /> <p>Капетан |
| же раменима и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p |
| ну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетаница</p> <pb n="129" /> <p>Продан и ка |
| је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — не он га је чек’о док се сам врати. |
| n="90" /> <p>— Бога ти прој се спрдње — ману Јеротије руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојс |
| обрукамо.{S} Ти гледај сад како знаш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</ |
| узнемири се он и хтеде се дићи, али она ману руком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати |
| {S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђе |
| сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n="113" /> <p>— Овајке |
| ћа стаде према огледалу, усука брчиће и ману руком преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, |
| /p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми |
| јвол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</p> <pb n="138" /> <p>— Бога ти, мајо, прођ |
| <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стојадин ману руком : — Ћут !</p> <p>— Ни речи! — заповеди Јерот |
| на...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на че |
| лас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам би ли ваљ |
| ? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Номад, зна |
| Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— То је баш |
| Лаз.{S} Дрндаревић „Пећанац“, трговина мануфактурног и колонијалног еспапа) устаде и окрену се |
| <p>Девојче одјури без обзира.</p> <p>— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа |
| су се кадгод делили, нити да их је било мање од тридесеторо под једним кровом.{S} И сад их има |
| оксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе ув |
| капетан.{S} Тек за судланицу да је био мањи од капетановог.{S} И седло, и билав, и шиљте, и са |
| ваше он идући за њом.</p> <p>— Угљевара Мара!{S} Још зимус причала је сека Јека прија Јоки, да |
| ијина Јула, да јој је говорила угљевара Мара да ће видети сејир од наше куће.{S} Убио је Бог!</ |
| редузимљиви — рече капетан утирући чело марамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на |
| ађанка.</p> <p>Он узветри, трже из џепа мараму, поклопи уста и кроз њу промрмори:</p> <p>— Отно |
| пит’о?</p> <p>— Шта ?</p> <p>Он извуче мараму и поче је сукати између прстију:</p> <p>— Је ли |
| је ! — дотрча капетан без душе, извади мараму и избриса јој очи...</p> <p>Деца се закикоташе и |
| знате, а ништа не знате.</p> <p>Извади мараму, обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви |
| p> <p>— Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш |
| <p>— Относно, неће она за сељака - баци мараму, дохвати се до брчића и испеглане крагне под вра |
| ећ добро опаучио за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем |
| едати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање вла |
| ао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Ј |
| еглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић за оговарање власти тридесет дана...{S} Петар Лаз |
| на госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој тајности чув |
| да проблеји, к’о у тору...</p> <p>Лева марљиво везијаше колир памучне кошуље.</p> <pb n="25" / |
| поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви с |
| голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храњаше г. посланиковог „хектора,“ пред вратима |
| амо : ласно ћемо...{S} Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај — поче она бројати, —Један, два, три, |
| ремер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се |
| Лево круг“!...{S} Иди!... „Полудесно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија |
| оче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукавом, погледа га, п |
| ик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</ |
| >— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одговори Продан значајно.</p> <p>— |
| нека дођу:{S} Петроније Газдић, Остоја Масловарић, Гвозден Шеврљуга и још неколико првих људи |
| рски ескадрон, у ком је послу увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је ј |
| за ово, рече један у уским чакширама и масној шубари, с кревета испод кучињаре.</p> <p>— Ћути! |
| исији, у којој би бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи |
| аст стоје...{S} Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни...{S} Без ње о |
| жник и записа: „Финансије државне то су маст, којом се подмазују точкови државни.</p> <pb n="52 |
| седамдесетим годинама, дуга раста, црне масти, крупан и личит Србенда, старешује у овој задрузи |
| ише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче разгледат |
| цвећем, а око ње дуње и шућурке, перо и мастило, календар и правило пешадијске службе.{S} О зид |
| илитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о |
| аконима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсификата.{S} Главно: |
| господа хоће — окреташе се у ковитлац и махаше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би |
| полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — |
| вни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну главом.</p> <p>Капетан притрча, те доли празне ча |
| воји акте и поче раздавати, но посланик махну руком, што је значило: не треба.{S} Они из доњег |
| pb n="147" /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене з |
| запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то б |
| Пајче Пајић, који је прошле зиме убацио мачка у купусну кацу госпође извршитељке, а при том у м |
| {S} Деца скакућу из лада у лад, седлају мачке и сапињу пилад, свађају се и церекају, а Лева при |
| акикота се сва совра.</p> <p>— И тај си мачкојед стругну! зацерека се ћосави контролор.</p> <p> |
| а“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> < |
| е разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јеротије разбира о |
| д.{S} Плануше бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама |
| бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево ти твоје, па тражи где је |
| у зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> |
| се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком до полице, помери једну јабуку и опет је |
| ан. — Држава наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака |
| жи: — Држава наша то ти је једна велика машинерија...{S} Државни службеници то су точкови на то |
| подо!{S} Држава наша то је једна велика машинерија — продужи посланик. — Као што машинерија не |
| ашинерија — продужи посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако |
| елика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из |
| Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="15" / |
| сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај машну!{S} Пожури !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ј |
| а, толи за извршитеља.{S} Па да зна, да ме упамти...{S} И што се ње тиче, ко с ким разговара, к |
| <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће своје...{S} Не бр |
| петан ради !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми р |
| ранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, почит |
| у.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букач |
| ’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, <pb n="8 |
| — Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечаности на ули |
| шај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је сад с крила спустила.{S} А ко су ти старији?{S} В |
| , на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на |
| о ја, а он је ко конџолос...{S} Само да ме брука!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог |
| руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да ћете то уч |
| /p> <pb n="125" /> <p>— Седите! хоћу да ме саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— |
| Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да будем њин Боже, зар још сумњају и з |
| ештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је — р |
| ану: није по закону што радиш?{S} А шта ме се тиче шта капетан ради !{S} Зашто да идем у апс, д |
| сам јутрос била?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслон |
| но, вала, чула је и Лева, и ја ка’ стид ме... знаш... рећи ће неко да се господим...{S} Јок ја, |
| рдају к’о с будалом.</p> <p>Е, оставите ме сад, па ћемо то други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те |
| : — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} Ала су прости |
| ...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек |
| Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: |
| p>— Ону коју ја знам.{S} Је л’ те да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате |
| ицу у вис:</p> <p>— Браћо!{S} Хоћете ли ме саслушати!</p> <p>— Чујмо!{S} Чујмо!</p> <p>— Сећате |
| затури руке за леђа.</p> <p>— ’хоћеш ли ме послушати, па да ти кажем ?</p> <p>— Слушам ја само |
| де, де, да и седнем.</p> <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— |
| зун...{S} Нисам ни ја нигде уписат, али ме у ову партију рачунају — рече порезник.</p> <pb n="1 |
| ја би креснуо што је истина, па прости ме, куд пукло, да пукло!</p> <p>— Е па кресни сад — реч |
| е Коца.</p> <pb n="110" /> <p>— ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те |
| мишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Зна |
| , шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кут |
| јем к’о своју мајку, и да речемо, немој ме ништа учити...{S} То ти је!</p> <p>Она се полако под |
| би мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кл |
| ивео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе преобучен Кезун.</p> <p |
| ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p>Кића се заплами у лицу.{S} Велико од |
| апетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком пос |
| . удостојио ме је... то јес’... посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, |
| ушчић воска из оџаклије...</p> <p>— Ето ме, Јеко!...</p> <p>Остави чибук, скиде капу, прекрсти |
| прегоне се у доскочицама.</p> <p>— Што ме брукате, ђаво вас одн’о све из реда!{S} Знате ли ви |
| је они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{S} УФ, бруке!{S} Шта ћ |
| ко, — скочи Раде — да видим како Суљо у ме’ове дува?{S} Да и ја дувам!...</p> <pb n="32" /> <p> |
| ос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{ |
| — Где је вођа !{S} Живео вођа! ори се у меани.</p> <p>— Ево ме, браћо, живели сви ! — изађе пре |
| бе, фораузом, кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па |
| > </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote> <l>„Тијесна су |
| добро...{S} Што је од Бога, слађе је од меда..</p> <p>— Све ти је од људи, чиле, па било ти сла |
| на ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувише, господин капетане, и |
| а и мали Раде.</p> <p>Пуна кућа к’о сат меда.{S} Кад у њихово двориште ступиш, к’о у џемат.{S} |
| ан ђак, па и остали</p> <p>— Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А |
| деш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ господу и госпођице, па да те удам, да будеш госпо |
| <l>„Тијесна су врата уљанику,</l> <l>За међеда скована сикира“</l> <l>И та сикира згодила га је |
| лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици капетана погледао у леђа — |
| p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" |
| и шешир, зграби парче шећера, скруни га међу прсте, опљуну, те уфитиљи бркове.</p> <p>— Јуцо !{ |
| ве редом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једно |
| збор распушта! — и седе за дугачки сто међу своју дружину.</p> </div> <pb n="69" /> <div type= |
| , на премер, као међународни човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у |
| како је лепо дивно, красно, како ће ова међудневица бити боља од лањске, кишне...{S} За то што |
| ста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, што међу народом живите, знате колик |
| , тазе вино, посластице Марије Фаркаш и мезелук Богољуба.{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. |
| је — и чаше звекнуше.</p> <p>— Цајо!{S} Мезета! — рече капетан трљајући рукама и чецајући око с |
| н притрча, те доли празне чаше и понуди мезетом.</p> <p>— Господо!{S} Држава наша то је једна в |
| </p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> |
| учитељ?</p> <p>— Није вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} |
| !</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> <p>— Не лажем, вала, ето |
| се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљи |
| отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти гледај |
| уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покре |
| ртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја за њега...{S} Болан, Цајо, умири се !</p |
| Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундировке, пољуб |
| рили и Ви и Господин шеф којије пито за мене верујте Господин Проко ја играм и певам кад је ко |
| Један Пироћанин, у белој џоки, виче иза мене: <pb n="119" /> „Господине, овај, си, бре, ћући“ — |
| Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али са |
| о...{S} О, Боже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури |
| лако по влажном образу:</p> <p>— Док је мене, не бојте се!</p> <p>Жену обли румен стида уз обра |
| ланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> |
| .{S} Памтили су га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком др |
| >- Хвала вам... и немам речи... које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, гос |
| господин Проко !{S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и |
| мено друство...{S} И хвала вам, који ви мене тамо убројавате...{S} Изволте, господин капетане!< |
| начи то?{S} То нико никога не верма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посланик |
| а се смеју?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, ни |
| </p> <p>— Ја бих рекао, домаћине, да ти мене добро не познајеш - рече капетан Спаса...</p> <p>— |
| акше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу Зорку, што се зове Зори |
| n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски |
| еротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену се Стојадин и поведе га у о |
| седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам гледам у очи — упиљи се она њему: |
| ђе Премундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку питај, |
| !{S} А он то зна, па вели своме Кићи: у мене и ждребад треба да су паметна...</p> <p>То је било |
| омир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, тиранину Спасоју |
| <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже неки особити знак чуђења и |
| Кићо!</p> <p>Каки господин?{S} Где су у мене господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{ |
| и нешколованим људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђ |
| ку:</p> <p>— Ју’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n="50" /> < |
| шњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Спаси Жеравици, и то очи у очи!...</p> <p>— Чуо с |
| онима у ћошку по полић...{S} Ја, знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком... |
| еца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити доста пет.{S} Нешто плате, нешто од шверца |
| сме?{S} Нека каже Обренији, ако не сме мени и Јеротију.,..{S} Ево јесени, па да га оженимо; не |
| молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желите.</p> <p>— Ха, ха, ха!...{S} Ха, ха, х |
| p> <p>— Па почех ти причати, Ђеко; вели мени капетан Спаса: реткост је где тако воспитаног сеља |
| Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија |
| сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени гов |
| {S} Нека говоре, баш то и ’хоћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под м |
| господину Шефу у Београду.{S} Сви ће о мени говорити и распитивати за ме.{S} Они траже да буде |
| амисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они с |
| о?{S} Да ли је њему пита прегорела, к’о мени синоћ...</p> <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. |
| , Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира у крило.. |
| према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они н |
| о да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим случа |
| но доба, увек је од утицаја.{S} Тада он мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и каж |
| о и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смот |
| сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери баскије, испоређује и изједначује...</p> <p>— Па п |
| /p> <p>— Продан!...{S} Знам га од литре меса!.</p> <p>Кића ману главом и баци поглед у висине.< |
| премају барут...{S} Жене <pb n="186" /> месе, перу, рибају, изналазе преобуке и стојеће руво.</ |
| ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није вала |
| та ћу ја без тебе ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати |
| ead>У власти.</head> <p>Не прође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали |
| младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну главом у знак поздрава и седе на једно са |
| , мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој Спаса по 15 банака, а мени ће бити |
| господар читаве општине.</p> <p>За три месеца његовог председниковања дотерао је у ред све жив |
| и, четири.{S} Јуф ! седам година, седам месеци и седамнаест дана указне службе !...{S} Шта ћеш |
| {S} Куд ћеш сад?{S} Седам година, седам месеци и седамнаест дана...{S} Говори !</p> <p>— Шта ћу |
| ешто од шверца, биће доста, за неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капе |
| етра зеленаша.</p> <p>— Пет година, пет месеци и тринаест дана служим ја са шесет и шес’ динара |
| с’ динара и шесет и шес’ пара динарских месечно, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноп |
| лад.{S} Жене засукаше рукаве, па почеше месити тесто за погаче и гибанице шапћући: „Боже прости |
| бор.{S} Тај човек треба да буде из овог места и од телегенције...</p> <p>— Тако је!{S} Да бирам |
| !{S} Да се нисте ни једно макли са свог места! — заповеди чича Јеротије укућанима, и они занеми |
| ај балавац Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те |
| .{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежемо, да апсимо, да тучемо, д |
| ад да ухапсимо кога ’хоћеш.{S} Одмах, с места, пола села у апс, с места, без изговора, да вежем |
| !{S} Кажи Пајчету нек спреми кола!{S} С места!{S} Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и наред |
| .</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полак |
| шта ће сад?{S} Ко сме да их прими?{S} С места би зукнуло десет телеграма како капетан шурује с |
| /> <p>— Ради шта знаш — и не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, |
| на се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје зап |
| једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; извади ду |
| е остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у |
| ева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годину дана вук |
| се свуда, а облачно и топло.{S} Среско место близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаре |
| ан сељак упречио молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има засл |
| госпође Премундировке, пољуби јој руку место мене и закуни је у њену децу.{S} Госпођа Стевку п |
| и ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није ре |
| Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди речено, састоји |
| година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је црква у с |
| лико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доноси, је л |
| шој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И тек да заврши сети се да је преко по |
| ше поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од господина Ше |
| еларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза п |
| виште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и п |
| виште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у собама и п |
| ку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомира, посла |
| довима и залепио рупаче од револверских метака пијаних гостију, орибао столове, клупе и столице |
| ржавни резон! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то држ |
| ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у оч |
| та је то државни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај ист |
| /p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и експедициони протокол.{S |
| S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку овса, отишао у забран, изабрао б |
| м по рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Сто |
| п-о-л-и-т-и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, |
| езон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си |
| одоше у варош.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, |
| у...{S} Воденица меље, брише, знаш, к’о мећава, а чекало оскаче к’о маљица.{S} Један уђе и <pb |
| е праве улице од 35 кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, тр |
| ти угарак о чију главу, или кад је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве |
| ед, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и довати се до капе.</p> <p>— Шта сам казао оно |
| евом весу иђаше, с једном женом, испред механе.{S} Пандур га докопа, утера унутра и посади на к |
| и како је јео сир ономад у среду, усред механе.</p> <p>— Јес’ и то ћемо.{S} Баш бијах то забора |
| ије озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и |
| обројном затварању у амурлук криворечке механе) уранио чича Јеко, па хода преко врта.{S} Огрнуо |
| :{S} Бога, сунце, небеса...</p> <p>Више механе има један брежуљак одакле се види све село.{S} Д |
| н и озбиљан члан исте странке, изађе из механе и стаде пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам |
| се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Биће, знаш ти |
| /p> <p>Кића прохода неколико пута преко механе, погледа кроз прозор, па викну:</p> <p>— Не’ш, п |
| забаци руке за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко п |
| тељ Гаја јео сир у прошлу среду у нашој механи, и докле ће га држати у овом месту?...</p> <p>И |
| S} Неће они кукурузе.{S} Гледо сам ја у механи кад срески ћата баца проју за врата и вели: „ови |
| ла и нерадника, што у радне дане седе у механи, те бекријају...{S} Па, да ти кажем, пита, како |
| 179" /> <p>— Шта то би? — упиташе они у механи.</p> <p>— Свршено!{S} Свршено! — викну гомила.</ |
| посведочили да је „опорочавао“ власт у механи, пред њима двојицом.</p> <p>Тако је било и у ост |
| ..</p> <p>Пребаци поглед преко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор расп |
| езник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече |
| е ће...</p> <milestone unit="*" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те |
| рост..{S} Не’ш, сељо, не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола |
| Ни паприкаш не уме зготовити, а хоће да механише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљ |
| лик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногам |
| p> <p>А ево како је тамо.</p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} |
| на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о с |
| скочи с коња, спокојно погледа к’о пред механом или својом кућом, а онај други притрча, те му к |
| риворечки Бог“.</head> <p>Сутрадан рано механски амурлук био је пун сељака.{S} Целу ноћ су пред |
| пекарници пеку јагњад.{S} Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић |
| нску судницу измести из једне брвнаре у механску собу, а амурлук старе пекарнице окрпи и удеси |
| старост дошао да се чаршија.{S} Отворио механу, а не зна о Богу две.{S} Ни паприкаш не уме згот |
| се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тимић (плав, средо |
| је да је ненадмашна сила.</p> <p>Уђе у механу да се мало одмори и прибере.{S} Тамо бејаху неко |
| p>— Живео! живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p |
| оше и писари и порезник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће би |
| цу и шкргутну зубима.</p> <p>Уђе опет у механу.{S} Један старац у вишњевом весу иђаше, с једном |
| војих кућа.{S} Озбиљнији људи ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села г |
| о што народ није смео долазити у његову механу, а колико је опет повукао због свог политичког д |
| Тако је! — рекоше извршитељ, порезник, механџија и тројица од осталих у механи.</p> <p>— Не мо |
| {S} Побожни људи разиђоше се кућама.{S} Механџија трља столове, уноси клупе, пере стаклиће и то |
| о у средини, а до њега ћата и Никит.{S} Механџија им донесе „послужење", па се склони за келнер |
| аклића.</p> <p>— Е, у то именије, дајде механџија, покажи се — заповеди председник.</p> <p>За ч |
| 74" /> <p>— Живио господин Кићо! — рече механџија и дохвати се до слепог ока.</p> <p>— А сад ће |
| </p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> <p>— Ама јесте чу |
| руги, тек да би и он коју рек’о.</p> <p>Механџија утрча с пуном кецељом шоља и стаклића.</p> <p |
| носно, што се тебе тиче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, господин’ председниче, све ј |
| а ни о чему не разбира и ни у шта се не меша, што се маша даље од његове куће и имања.{S} Јерот |
| по који облачак к’о грушевина.{S} Жене, мешаје, испљускале се водом и тек дануле душом од жеге |
| д у руке и стругну у кућу.</p> <p>Жене, мешаје, с тештавим рукама, чупаве и брашњаве, повирише |
| те господин сељак, који живи к’о човек, мешате се у отмена друштва, носите фино одело, стојите |
| априкаш!{S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешп |
| — окрете се он пандурима — да се после мешпајиза доноси паприкаш!{S} О, бруке, бруке и несреће |
| јпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом доносите паприкаш!{S} Е није него требали ст |
| ш — шта ћу ти ја... .</p> <p>— Па јес’, ми ништа не знамо, који смо ово куће сачували а Никит з |
| наша то ти је једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора с |
| /p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан дост |
| сила тиче, господо.... е....{S} Бога... ми... то... спада... у вишу политику... и... прс’ на че |
| и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе отмени |
| смо, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — п |
| ека већа влас’ кад чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо |
| мо !</p> <pb n="176" /> <p>— Народе!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немам |
| чиниш помиловања!{S} Ми нећемо кући!{S} Ми смо осуђени и ’оћемо да издржимо казну!</p> <p>— Пит |
| ну се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу за овај крај !{S} Је л’ тако ?</p> |
| Те луда Саја, те чворци, те ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p> |
| нашу странку.{S} Што више, то боље.{S} Ми растемо, а они опадају — рече Кезун.</p> <p>— Тако ј |
| ици то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и |
| >— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да посл |
| ангризалицу, оног Лазарицу!{S} Ама крс’ ми поједе та инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на |
| мо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, а ми немамо !{S} Да га изберемо !</p> <p>— Да га изберемо |
| азице и алеје.{S} Је л’ те ?</p> <p>— А ми... ми... ћемо господовати.</p> <p>— Јест, тако живе |
| ено, но коме је суђено...{S} Јес’, Бога ми ! — рече Стојадин, а кад се приближи, викну: — Помоз |
| у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љ |
| ="97" /> <p>— Не знам како ви, ја, Бога ми, красно — одговори Стојадин весело, к’о увек.</p> <p |
| м о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као ш |
| о? зар тако, брајко ?</p> <p>— Ја, Бога ми, председниче, те коњи, те волови, те лепо јутрошње ј |
| о, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу — поче кмет читаву историју јутрошње |
| ује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, доста снажан чиле! — ре |
| ти да се претвараш.</p> <p>— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па |
| <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јеротије.</p> <p>— Добро, ’вал |
| ј ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухв |
| беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је л’?</p> <p> |
| и ракије и истимарити кљусад...{S} Бога ми!{S} Не жалим нек пију и једу докле ’хоће, ама ко зна |
| дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога ми, коњи... волови... јутрошње јутарце и благо сунашце |
| ени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпоска посла...{S} Знам кога имам...</p> <p>Соба |
| p>— Пошто си се погодио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учи |
| > <p>— Шта велиш, Никите?</p> <p>— Бога ми, бравос!</p> <p>— Бравос, ја како — усука Кића брчић |
| велите — рекоше „срески.“</p> <p>— Бога ми, златане, ја ти то не знам — рече једна.</p> <pb n=" |
| камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узвера се кмет.</p> <p>— Твоји љ |
| анственим нагласком...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт.{S} Јамачно ти заседаваш тамо |
| ју и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или несвесно учинио, |
| пред влашћу.{S} Био је толико дрзак, да ми објашњава параграф о застарелости...{S} Он, мени, Сп |
| е...</p> <p>— Још по том амрелче, па да ми будеш к’о лептирче...{S} Па да те изведем међ’ госпо |
| маше главом — председник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче како с |
| n="133" /> и Посланиче наше отаџбине да ми ову доброту учините а тоје да кад буде вучење два ос |
| S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к |
| свим случајно, платио је.{S} Сад очи да ми извади за тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ј |
| оћу да ти кажем...</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се |
| ог Радоја ?“ — а ја растим...{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Про |
| аку главу пореску.{S} Јес’ прекрштенија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, виш |
| министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и с |
| а и Стака и Инђија...</p> <p>— Е, чудна ми чуда: казала Маја...{S} Каз’о Ђеко ..{S} Али теби ће |
| де ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми чуда, крвио се с Турцима...{S} Умр’о — па ништа...{S |
| уда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{S} Све су то магле и воздухови ..</p> <p>Пре |
| ...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи он?...{S} Чудна ми чуда...{ |
| столом — Шта тражи она попина?{S} Чудна ми чуда... сео пред цркву... чита... пише...{S} И он ми |
| Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу м |
| ја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај тричави лукац!{S} Уф, ако Цаја жива буде, |
| д на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај јаглук с потписом, знаш — кресну оком — |
| </p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Из |
| овори Јеротије и пољуби је у руку — Шта ми ти радиш, тетка Ранђија?</p> <pb n="103" /> <p>— Вал |
| Вели: био сам код општине — тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо |
| вече, живећеш сто година! ’хоћеш љубаве ми! — подиже Јеротије обрве и пљесну га руком по рамену |
| се уоблио к’о трупац...{S} Јес’, славе ми!{S} Баш к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојс |
| воденицу и подјазницу....{S} Би, славе ми !</p> <p>Кића узе перо, искречи га, па преко табака |
| и све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се |
| овом, где је живео и твој бабајко и где ми сви живимо...{S} Ти се машаш за нешто више...{S} Ево |
| плач - и ја сам те одгајила.{S} И каже ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи |
| капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и разм |
| да поп Ристо јавно пуши дуван... и које ми у име општине тражимо, да се овај поп Ристо уклони о |
| ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — |
| ам ја полако: ко је оно горе — и рекоше ми да је инглиски конзул...{S} Оценим га ја и видим шта |
| p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао из војске.{S} Издрж’ |
| , овамо! — виче Коца — Ти си гост к’о и ми.</p> <p>— Седи, Кићо — рече посланик.</p> <p>Он седе |
| разованих сељака, као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића зад |
| ито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све редом.{S} Све зна у гла |
| озора и услонише уза зид.</p> <p>— Кажи ми, Перо, још штогод о домаћој пловци?</p> <p>— Пловка |
| , па погледа у Стојадина:</p> <p>— Кажи ми шта ћу, брате, ако си брат?{S} Куд ћу из ове коже?</ |
| ели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поскурица, онај.. бој се, што заседава |
| ес’, ја ’хоћу да идем одавде...{S} Таки ми је позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећ |
| е саслушате! дакле. реците: верујете ли ми ?</p> <p>— Све вам верујем и понизан јесам ваш.</p> |
| тила.{S} А ко су ти старији?{S} Види ли ми се од њиове свеће?{S} Чудна ми чуда што пушим дуван |
| </p> <p>— Па још, како је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало |
| ... на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> |
| {S} Синовче!..{S} Ха, ха, ха!{S} Ала си ми јунак!..{S} Оди да се пољубимо.</p> <pb n="185" /> < |
| Тимић запева: пије ми се винце, док си ми рујно — а контролор скочи и размахиваше рукама к’о к |
| p>— Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, |
| ама к’о крилима.</p> <p>— То, то, ту си ми песму дај! — и подврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чи |
| ије скочи:</p> <p>— Обренија!{S} Донеси ми костретну торбу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и |
| ми покојна Дака: аманет ти Божји, чувај ми Кића к’о очи своје...{S} И куд ћеш ти сад с лолом Ни |
| волте, господин капетане !</p> <p>— Дај ми кључ од апсане !</p> <p>Узе кључ, одкључа апсану у к |
| ци.</p> <p>— Полако, брате...{S} Причај ми кад ти велим.</p> <p>— Видим ја шта је; ’хоће старац |
| ти је! — рече Јаћим.</p> <p>— Па причај ми, човече...</p> <p>— Шта имам да ти причам : покупио |
| о пред цркву... чита... пише...{S} И он ми је нека влас’..{S} Чудна ми чуда: поп!{S} Коме служи |
| ацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотина динара и, случајно, са свим сл |
| , дакле...{S} Изволте сести...{S} Драго ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити д |
| и.{S} Ја сам огорео, прекаљен.{S} Тешко ми је још само да се откинем одавде, али и ту ћу ватру |
| } Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} Чуо |
| а.</p> <p>— Добро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Р |
| е, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином и Лазарицом!{S} Није сваки за т |
| /p> <p>— Деца к’о деца !</p> <p>— Нисмо ми били деца, но велики шипарци...{S} Знаш кад оно одос |
| p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за |
| реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сложни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Вер |
| а и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — одговори Јеротије и |
| р, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове трице трпа у чантру — и смести у фиоку и књиге и |
| ук с потписом, знаш — кресну оком — што ми је она потписала... „А, чекај, ухватила сам те.“ — р |
| викну домаћин, па се окрете њима: нешто ми слађе из оног крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи |
| >Ућуташе обојица.</p> <p>— Знаш и данас ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад |
| b n="116" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Пр |
| ригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што знам...{S} Спремили смо добар руча |
| мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и ваљани — рече он кад виде да су Стојадин |
| ате, терети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао |
| неколико месеци док ово проукти, па ћеш ми опет израдити за капетана.</p> <p>— А шта ћу ја без |
| S} Спасо, честитај нову годину господин Микици..{S} Спасо, изјави саучешће госпа Полексији...{S |
| р и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти т |
| ћо, па притворио њих неколико и његовог Мила.</p> <p>— Шта вели још?</p> <p>— Ништа, вала, стра |
| >— Е сад, да се коликамо.{S} По колико, Миле? — рече он и стиште орасе у шаку.</p> <p>— „По лио |
| <pb n="25" /> <p>— Маја вели:{S} Кићо, миле, слушај, благо Маји, старијега...{S} К’о да ме је |
| с једним малишаном.</p> <p>— Шта радиш, Миле! — поглади дете по глави.</p> <p>— Ништа — погледа |
| а?</p> <p>— По колико, ђеко? — заколика Миле.</p> <p>— Јеси ли је видела кад плаче?</p> <p>— „П |
| Јесте.</p> <p>Ништа не ради мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли |
| — сложише деца у глас.</p> <p>— Погодио Миле!..{S} Тако, па да вас водим Леви и Инђији, да се к |
| ашље иза пећи... „По тако“. — одколикну Миле.</p> <p>— А где вам је тата?</p> <p>— Код куће — о |
| <p>— Коју ?</p> <pb n="141" /> <p>— Па Миленију, ’ћер газда Јове Дангубића.{S} Имају два конак |
| би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира...{S} Зна ли он шта раде њихове жене |
| ко би се потписивао.{S} Да ли:{S} Крста Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али |
| ше у основну криворечку школу:{S} Крста Миликић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у с |
| а за вршиоца те дужности поставља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Ми |
| , али се није истицао.{S} Али кад Крста Миликић узе активнијег учешћа као члан Жмурића партије, |
| на сва капетанија.</p> <p>Онда је Крста Миликић (а одатле и ми почињемо ову приповетку) изашао |
| рође ни пун месец од дана, кад је Крста Миликић, у „гостинској сали“ среске канцеларије уведен |
| рез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Ос |
| чељад спадао је, хтео не хтео, и Крста Миликић.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| а шта боли, ни не боли, тако је и Крста Миликић ишао својим путем.{S} Како је радио док је био |
| јвећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, |
| „фоду“, а од вина: „фино“.{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му |
| адника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар т |
| /> <p>Да се вратимо Кићи.</p> <p>Крста Миликић погледа десно и лево, за се и преда се и виде д |
| м кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} За њим дође и Тима Тими |
| S} А куд су она четворица?</p> <p>Крста Миликић се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју |
| ше, ко уза степенице.{S} Јес’, ја, Кића Миликић!{S} Сила смо! — продера се ко да се с неким ина |
| , ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику пр |
| {S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тимић, контролор, срес |
| а Миликић?{S} Не ваља.{S} Боље:{S} Кића Миликић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презим |
| родан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни разлог захтева, д |
| , је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</p> <p>— Да, његов...{S} Добио је пун кантар.< |
| се застидео.{S} Видели би, како је Кића Миликић своју војску риктовао...</p> <p>Већ је осам час |
| ојку.</p> <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предм |
| Нек се похвале, кад им се приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, |
| тије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се |
| — скочи ћата.</p> <pb n="44" /> <p>Кића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заве |
| би се ојели или укочили...</p> <p>Кића Миликић извади бележник и записа: „Финансије државне то |
| едседник општинског суда: „Кића Радојев Миликић Криворечанин,“ па изда заповест, да ћата потпиш |
| , да се од сад потписује: „Кића Радојев Миликић—Криворечанин“, с уверењем, да нема човека, који |
| је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, издаје заповести, шта ће ко и шта ће се кад ур |
| и поче причати, како је негда Јеротије Миликић готовио ручак Малом Вукојици у Луговима, где се |
| d> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Миликић, пшенично би зрно било к’о и кукурузно.</p> <p> |
| ече Никит.</p> <p>— У то именије — рече Миликић и чаше звекнуше...</p> <p>Ћата искрену главу и |
| , па јој, относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</ |
| иката.{S} Главно: „наш је човек“ — вели Миликић.{S} Општинску судницу измести из једне брвнаре |
| мер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.</p> <p>Посланик се искашља, подбаци још један |
| ам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш по |
| сем Киће, који се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају |
| SRP18960_I"> <head>I.</head> <head>Кука Миликића</head> <p>Да су сви људи. к’о чича Јеротије Ми |
| што те је таквог одгајила честита кућа Миликића.{S} Није да речеш, Ђеко, да се што ’валим, ено |
| estone unit="*" /> <pb n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} |
| head> <p>Једног летњег дана бануше пред Миликића кућу двојица путника, коњаника.{S} Онај што иђ |
| Кића...</p> <p>Никит Видић, први сусед Миликића, стасит човек, крупних веђа и бркова, иђаше на |
| оће ли ико бити срећнији од мене, Крсте Миликића !{S} Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му |
| оже, има ли ико срећнији од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешт |
| <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{S} Сад тек осећ |
| ких царева и ратова.{S} То је соба Киће Миликића.</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама тр |
| адог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љет |
| , цуро!{S} Је ли ово дом господина Киће Миликића?</p> <p>— Ју! - трже се дете, стиште рад у рук |
| је је план био већ готов — у глави Киће Миликића.</p> <p>Недеља по Крстовудне беше дан, за који |
| > <p>Кућа Стојадинова подаље је од куће Миликића.{S} Чича Јеротије иђаше полако.{S} Под тешким |
| еља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Ки |
| лику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одан |
| ели, да има једно честито чељаде у кући Миликића.{S} Поздрави ми га...{S} Пита, браћо, за све р |
| /head> <head>Бадњи дан</head> <p>У кући Миликића ишло је све својим редом.{S} Тог дана поранили |
| његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по |
| програм Жмурића партије.{S} Седео је до Миликића.</p> <p>Мало ниже седели су: контролор крчмари |
| само Стојадин је купио једну ливаду до Миликића имања, за коју је Јеротије био у погодби с про |
| ој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>Наста та |
| сподин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овде, у опш |
| наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Проко !{S} Хв |
| г, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, п |
| и да се не даду те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак за |
| едни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мај |
| ко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак |
| да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лако, господо и браћо, трпати на н |
| р запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, |
| е, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} |
| ји.{S} Личан човек, вели, онај Тоша.{S} Мило ми је видети онаквог јунака.{S} Пита и за Кићу.{S} |
| те паре, то јест та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости. |
| ко идем ја јутрос из воденице, а Стојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како |
| омче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи у државну службу“) код капетана Па |
| и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с |
| и председник, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Н |
| хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> |
| >— Ђеко, ја нашла крушку, па поделила с Милом — рече девојчица.</p> <p>— И ја појео више — прот |
| у кацу госпође извршитељке, а при том у милости госпође капетанице, ни у овој прилици, ни из да |
| не Бог и света Тројица <pb n="121" /> и милостива Богородица; добродошлица о добру ради; где го |
| ужбу.{S} Тако је и било.{S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичн |
| p> <p>— Болан, шта би ти удило да узмеш Милу Дангубића?{S} Она је к’о упис...</p> <p>— Коју ?</ |
| шта даље од носа и од оне стоке, што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде да |
| <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ |
| је к’о Никитова сваја, плава к’о попова Миља, има косе к’о Ђондрића Ружа...{S} О, Зоро, Зорице |
| мо...{S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима |
| а...{S} Председник министарског савета, министар иностраних дела, јуче по подне поднео је остав |
| џет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тражи још два милиона! |
| {S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уватио га министар под руку, па га води и све се смеје и заговара |
| ните, ја пристајем, пристаје и господин министар и сви.{S} Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драг |
| бодну се прстом у чело — с њим господин министар грађевина...{S} Јес’, здравља ми!{S} Лепо уват |
| и писаре.{S} И они су сила код слабчина министара...</p> <pb n="159" /> <p>— Понеси бунду и куф |
| ати : „Начелнику среза...{S} Председник министарског савета, министар иностраних дела, јуче по |
| p>— Наш узвишени Господар наименовао је министарство од осведочених патриота и народних пријате |
| Доле с тиранима!{S} Живело туцинданско министарство !</p> <p>— Живео ! — захори се око ватре.< |
| _IX"> <head>IX</head> <head>Туцинданско министарство</head> <p>Као пијан човек кад удара и о тр |
| ом, и објашњава шта ће ово „туцинданско министарство“ <pb n="162" /> урадити.{S} Један деран, п |
| </quote> <p>— Ура! живело „туцинданско министарство“.</p> <p>— Пали !</p> <p>— Свирај !</p> <q |
| "182" /> кличем:{S} Живело „туцинданско министарство“!{S} Живео Вођ и Шеф наш!{S} Живео наш прв |
| <p>Касније, као практиканат при једном министарству, носећи пенсију опште уваженој госпођи Сос |
| за нову судницу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово <pb n="14 |
| , с пуно права, говорила да има: течу у министарству, ујака у Државном Савету и стрица у Конзис |
| д на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пи |
| .{S} Ћато, пиши!...</p> <p>— Да донесем министер ’артије — рече ћата.</p> <p>— Донеси.{S} Нека |
| сортира — примети извршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли м |
| ни жестоко избрусио тог истог господина министра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, |
| обро, добро, учо, питаћемо ми господина министра: има ли пернатих свиња у Кривој Реци — и замак |
| знаш, ја се у тебе уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... как |
| аборавио.</p> <p>— И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да |
| спође Сосе?</p> <p>— Извинте, господине министре... познаник и штовалац — рече Спаса, сав црвен |
| где има свињче перја...{S} И, господине министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и |
| пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако вам ваше деце, немојте га отпустити.{S} Ц |
| зна шта се не једе.{S} И он, господине министре, учи децу шта је то перната свиња, а те животи |
| ашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S} И ако је нешто мало |
| ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе.{S} И он, госп |
| нема јајета!...{S} А где су, господине министре, та јаја?{S} Све дигоше ђаци, да носе учитељу |
| p> <pb n="81" /> <p>— Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног си |
| редим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо |
| а његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се из његове главе воде и нема му парника. |
| жно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па не знаду како ће.{S} Гледам |
| је, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} Кад год би дошао, гостовао би |
| Не заборави и ово:{S} Побратим господин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао |
| рши сети се да је преко потребно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошков |
| .{S} Росулека.</p> <p>Једном, кад је г. министру поднео некакав табеларни преглед, врло марљиво |
| , ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није |
| а Хрисантија: осам конзисторији а девет министру просвете.{S} Изнашао је још неправилности у ње |
| у, да диктира.</p> <p>— Кажи: господину министру...{S} Или, батали... ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише |
| и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвете и црквених послова у Београд...{S} Са |
| ли...{S} И је ли познато томе господину министру, да је поменути учитељ Гаја јео сир у прошлу с |
| е.{S} Учитељ развуче усне, па викну:{S} Мир!</p> <p>— А она, знаш, Никите, врисну и побеже...</ |
| > <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поз |
| гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под лад |
| ина.{S} Деца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватр |
| аше санка и одморка, ни једног тренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве це |
| ilestone unit="*" /> <p>Али у њој нигде мира, ни покоја.{S} Горео је сав ко у врућици, а грашке |
| жу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мираза и рува варошког.</p> <p>— Знаш шта је, мајо...{S |
| — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и разри све.</p |
| церекају, а Лева пристаје уз њих, те их мири и заговара.</p> <p>— Инђија, Кићо, Лево, Стако!{S} |
| Никши Видића.{S} Овамо је осећао да је мирнији и спокојнији.{S} Нико га не пита: ни куд је иш’ |
| S} Од тада је, у том погледу, повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београ |
| и...{S} Па како ти још...{S} Здраво си, мирно си...</p> <p>— Добро, господин капетане, како ви. |
| аш нисмо се одавно видели...{S} Здраво, мирно Кићо?</p> <p>— Добар дан желим...{S} Ја, знаш, по |
| о! — викну председник.</p> <p>— Здраво, мирно — поздрави га Никит.</p> <pb n="75" /> <p>— Добар |
| осојем, види се сеоско гробље.</p> <p>— Мирно и спокојно почивајте у хладном гробу, стари моји, |
| лико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири д |
| о госпођици Зорци.</p> <p>Кића корачаше мирно и спокојно као човек, који има увек чисте рачуне |
| ако је...{S} Јеси ли ми здраво, јеси ли мирно...{S} Јоване. проводај га мало ..{S} Ја баш кажем |
| господине председниче, — стаде служитељ мирно и устрепта очима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си п |
| е ћеш?</p> <p>— ’хоћу кући...{S} Здраво мирно Стојадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! |
| То беше Јаћим Вулетић.</p> <p>— Здраво мирно, Јаћиме!{S} Ти, Бога ми, вреднији — ослови га Јер |
| њој руке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе |
| оповић, свештеник криворечки, никако не мирује...</p> <p>— Врло добро! — примети Никит.</p> <p> |
| <p>Чича Јеротије нити што послује, нити мирује.{S} С чибуком у руци шетка се из куће у кућу, из |
| Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити |
| резива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ц |
| егова поштована госпођа Цаја.{S} Али та мисао што се марљивије гаји. то се у <pb n="9" /> већој |
| још један плотун, а контролор крекну ко мисирска <pb n="122" /> кокош — капетаница уста иза сто |
| и посао и изађе пред кућу.</p> <p>— Ја, мисите ви да поједете сами ’нолику печеницу.{S} Није ко |
| ом преко косе: — Таки су сви изреда.{S} Мисле, да ће ме њихово дерњање збунити и помести...{S} |
| онај чико сортира — примети извршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш |
| бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милион |
| на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S |
| и му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’ |
| му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с |
| е за леђа и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко |
| он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта |
| Зашто да се прави паметнији од њега? — мисли он и полако ступи у собу.</p> <pb n="142" /> <p>— |
| и, па куд ћу онда...{S} Шта да радим? — мисли он: — Али не, не, никако се не смем с њима састат |
| собу. — Шта ћу сад с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> |
| а.{S} Није давно дошао у овај срез а не мисли ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, и |
| p>— Овамо овај уљез раскараванио, па не мисли ићи — нашали се Стојадин.</p> <p>У соби, у оџакли |
| а крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће се сад непријатељи обрадовати !{S} Ко ће |
| запали цигару и замисли се...{S} Шта ли мисли ово село о мени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и ш |
| за грехом грех се ваља,</l> <l>Грешник мисли себе пере,</l> <l>Кад стотине чистих каља.“</l> < |
| је иђаше полако.{S} Под тешким бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су |
| м ја у господина шефа, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник ви |
| дан лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Т |
| сејирим шта се са њим ради.</p> <p>Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, кој |
| и ни бавити се дуго у њему.{S} Тако бар мисли он, или боље: његова поштована госпођа Цаја.{S} А |
| </p> <p>— Што су ти женска посла: одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађи |
| 6" /> <p>— Ни ја, дилбере, оч’ју ми!{S} Мислим, тако се ваља — додаде друга.</p> <p>— Прој се, |
| њим, али немој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђум |
| Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су дошли...{S} Ја, као што рекох.{S} Бога |
| нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је тек то слободан човек, који нема тутора |
| писмо :</p> <p>— Господин Проко, ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да ва |
| жене око прочевља.</p> <p>— Ју, ју, шта мислите, ју!..{S} Спасо!{S} Угуши ме д-и-м! — врисну он |
| а мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете се она посланику.</p> <p>— Немојте та |
| ’, ју’ - и она, геакуша, мени...{S} Шта мислите, ју’, ју’...</p> <pb n="50" /> <p>— Умирите се, |
| јом и достојанственим држањем...{S} Шта мислите, — практиканат !...</p> <p>Од тада није избијао |
| кујном.{S} Па да поручите мебл.{S} Шта мислите, он је сад тако јевтин !...{S} Па да вас оженим |
| ко — прискочи капетаница болећиво — Шта мислите, таква сикирација!..</p> <p>— Доиста, относно, |
| се поклони.</p> <pb n="11" /> <p>— Шта мислите!{S} Тако изображен човек, с таквом грацијом и д |
| и поносно погледа у таван.</p> <p>— Шта мислите, тако изображен човек!{S} Шта мислите! — окрете |
| ..{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S} Само да |
| Цајо, чувај се...{S} Ја ћу само о теби мислити.</p> <p>— И ово да ти кажем: ако дође онај геак |
| немој да се љутиш.{S} Ја ћу само о теби мислити — подскакује он за њом по соби.</p> <p>— Знам ј |
| не, цицваре и гужваре...</p> <p>— Е, ти мислиш они воле што и ти, засмеја се Радојка.</p> <p>У |
| и кажеш ?</p> <p>— Да те питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...< |
| еде преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени и сваког боговетног дана.{ |
| е а Ви акосте ради чути за наше Здравље мисмо фала Богу здраво које и Вама од Срца желимо давас |
| или градобитна.{S} Па онда, погледамо о Митровдану и о Ђурђевдану а оно порез скочио неколико д |
| ћа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном за |
| што је поган језик имао!{S} Псовао је и миша у дувару !{S} Па светиње!{S} Знао је колико има ка |
| и врата и потиште га снажном пандурском мишицом...</p> <pb n="68" /> <p>Пред црквом, у порти, с |
| а!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!... |
| за нечистоћу десет дана...{S} Стрпа под мишку тридесет и седам предмета <pb n="164" /> и однесе |
| моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих двоје узе за руке..</p> <milestone unit="* |
| дина ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, |
| а то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што мишљаше да се састане с Јеротијем, а он уђе у своју оџа |
| ко с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не уздржава се да осуди онако, како он |
| .{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, окићен, сит и пијан — ма све зама |
| ли порезник.</p> <p>Газда Пера зеленаш, млад човек са црном шиљастом брадом (господар фирме:{S} |
| <p>У том је постављен ручак.{S} Ставише млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{ |
| бејаху сунцу окренута, сеђаше за столом млад, висок човек, а пред њим, у шест клупа, око четрде |
| че?{S} Шта им је мало и криво?{S} Један млад човек из њиове средине диже се и дићи ће се на вис |
| го причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плавуша, у богато везеном либадету са безброј бел |
| о Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржених пилића.</p> <p>— Не.{S} |
| > народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S} Устајем ја, па говорим, говор |
| а господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљиви — рече капетан утирући чело |
| ве је исправно — одговори чупав и чађав младић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим покорно, |
| >Ћата Коца (односно Коста Стевџић) смеђ младић, с кратким, ретким брчићима и шиљастом брадицом, |
| рнос’ и где чује и не чује — уста један младић с краја софре, те ово брзо и одсечно, као какав |
| рљава) уда за Татомира.{S} Кажи: вредан младић, честит к’о девојка, талентиран, само му фали ук |
| р, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа посланик по дружини.</p> <p>— Једини |
| његов верни практиканат Татомир (крупан младић с једрим округлим лицем к’о пун месец) климну гл |
| је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјури |
| >— И још шта вели?</p> <p>— Каже: кршан младић онај Кићо, одевен ко детлић.{S} Ништа, вала, не |
| говори она.</p> <p>Јеротије поскочи к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу |
| слепи приврженици садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се |
| у оном господин Кићи видим талентираног младића...</p> <p>Кића скочи, ману руком преко косе и з |
| еше разгледати.{S} Један од оне двојице младића сашапта се с Татомиром, преви један табак и сме |
| ито, кад а оно бануше пред воденицу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на п |
| читеља да се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — Продан Жмурић |
| етовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочи |
| пуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младог члана наше дружине, господина Киће Миликића!</p> |
| јавим радост, што у нашој средини видим младог пријатеља Крсту Миликића, чељаде честите куће Ми |
| авно је прешао педесету годину, али још младолик, крепак и у снази.{S} Личит човек: висок, дежм |
| — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману гла |
| тако...{S} Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — |
| море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ је лудос’, али... — ману главом Јаћим — |
| Знаду људи... паметни су... младос’ је младос’, <pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојси |
| >Никит Видић и Крста Миликић другују из младости.{S} Никит је од оних људи, што им зарана падне |
| изгледу, рек’о би да су близнаци.{S} У младости прозвали су га „брадан“, па га и сад тако зову |
| ића одлучио да иде из куће, салетеше га млађа чељад да иде к њему да коју прозборе, да виде шта |
| ротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би да су б |
| јем од пре тридесет година.{S} Нешто је млађи од њега, али то им није сметало да се здруже к’о |
| ијају...{S} Па, да ти кажем, пита, како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и пош |
| шом двоје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они доб |
| е старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љутити чича |
| брчићима и шиљастом брадицом, један од млађих чланова те дружине, беше у свом стајаћем руху: ш |
| гњити и краве истелити, прави опанке за млађу чељад, а зими виле и лопате.</p> <p>Што су ови у |
| е млад сир и скоруп са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p> |
| икић...{S} Али то је <pb n="22" /> тако млако презиме!{S} И, после, има још један Кића у селу!{ |
| относно, и разлог већи — рече Миликић, млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— С |
| та ћу ти ја, — поче звиждукати и рукама млатарати к’о у маршу.</p> <p>Обренија истре очи рукаво |
| е то безобразлук пуштати дим! — и стаде млатарати рукама и разгонити колутове дима.</p> <p>— С- |
| и, јер ’хоће да их све помлати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не |
| рече Продан.</p> <p>— Сп-а-с-о!{S} Хоћу мле-ка — развуче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На |
| ог — скочи Кића.</p> <p>— Дајте слатког млека — рече капетан.</p> <p>Тима Тимић запева: пије ми |
| дврисну иза гласа.</p> <p>Донеше чинију млека и поновише још неколико тањира прасетине.{S} Мојс |
| а, држећи Фину порцуланску чинију, пуну млека.</p> <pb n="56" /> <p>— Извин’те, зашто тако! — п |
| испод њих салашеви, амбареви, пивнице, млекари и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред с |
| зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — скочи ћата.</p> <pb n |
| </p> <p>Опет звекнуше чаше и захори се „многаја".{S} Ћосави контролор распева се и поче некакве |
| кића!</p> <p>— Живео!</p> <p>Захори се „многаја љета“, у коме шумарев бас све заглуши.</p> <p>— |
| друг и једномисленик Кића.</p> <p>Поче „многаја љета“, а служитељи из куће, с врата, избацише т |
| рећна пута и домаћа останућа, отпеваше „многаја“, па појашише.</p> <p>— Хвала!{S} Срећан пут!{S |
| <p>— Живио! — Одјекну салом. а за тим „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад |
| 4" /> <p>Кића Миликић поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе гла |
| го ми је...{S} Слушао сам за вас..{S} И многи ће мислити да сам то ја, а он је ко конџолос...{S |
| и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи младићи <pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се |
| крњег лонца.</p> <p>— Чим се оно окрњи, много је постојаније — додаде Јаћим.</p> <p>— Ја, браћо |
| у његовој парокији...{S} И... које он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда |
| обра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а толи кад куну — рече он и заповеди |
| ивео!...</p> <p>— Оно јес’, али и он је много врдао и помагао тиране — рече један.</p> <p>— Јес |
| .{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад се наро |
| кућа, 15 дућана и 7 механа) искупило се много света.{S} Ту су занатлије, трговци, <pb n="171" / |
| ој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> <p>Госпођа извршитељка, млада плавуш |
| стаде усукивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да |
| млати, које он млати к’о злотвор, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан што |
| Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном затварању у амурлук криворечке механе) ура |
| .{S} Још да ми хоће доћи капетан Спаса, многопоштовани посланик Продан Жмурић, па и главом сам |
| зману преко собе и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик Продан Жмурић!...{S} Го |
| рет, ама све.{S} Само да ти о том прича многопоштовани посланик Продан Жмурић.{S} У осталом, он |
| ="24" /> То јес’, што каже он, што каже многопоштовани посланик Продан Жмурић и што кажем ја!</ |
| УФ, бруке!{S} Шта ће бити, кад то чује многопоштовани посланик Продан Жмурић, капетан Спаса Же |
| ши старији то су господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да сл |
| а показати: шта је и колико вреди.{S} И многопоштовани посланик г. Продан Жмурић, и срески наче |
| до гроба кличући: живио господин Шеф и многопоштовани посланик г. Продан Жмурић!...</p> <p>— Ж |
| ашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи посланик, господин Продан Жм |
| ева...{S} У осталом, то ће ти објаснити многопоштовани народни посланик, господин Продан.</p> < |
| тајности чува.{S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић из Поску |
| вом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народног посланика, господина Продана Ж |
| ерма, ни мене, ни господин капетана, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, па ни самог |
| у?{S} Они никог не вермају, ни мене, ни многопоштованог посланика Продана Жмурића, ни капетана |
| ом срезу, за то би требали да припитамо многопоштованог господина Продана Жмурића, народног пос |
| Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине <pb n="133" |
| посланику наше отаџбине Србије!</p> <p>Многопоштофани Господине Проко, желим и Срцем и душом д |
| ам од оних што рекну па одрекну,</p> <p>Многопоштофани Господин Проко. јасам до Гроба Ваш и наш |
| ник отвори писмо и прочита ово:</p> <p>„Многопоштофаном и велеуваженом <pb n="132" /> господину |
| b n="32" /> <p>— Ти ћеш, благо Ђеку, са мном, да мајсторишемо, па да будеш добар мајстор...</p> |
| > <p>— Сто... сто... јадине, шта ћеш са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша вл |
| н се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке п |
| Јеку би неправо, па ће рећи Стојадину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио ка |
| — мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p> <p>— Изволте, господ |
| изговорим да не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n |
| теља, кога нико под среским кровом није могао употребити.</p> <p>Јахао је ’ата, к’о и капетан.{ |
| е дође и како с ким поступа.{S} То није могао сносити.{S} Једно за то, а друго што је у глави и |
| {S} Једном сам чудо гледао, па се нисам могао ишчудити, а то је, знаш, Ђеко, било, кад сам био |
| навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — |
| :</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је рећи : „чико“, али мишљаше, да јој ово боље до |
| удем њин Боже, зар још сумњају и зар су могли и помислити, да не желим да будем нешто веће и ви |
| ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају, кад их не дирам ?...{ |
| а тако вешто, да то ни сами лекари нису могли приметити, а који је, међу тим, до сад деветорици |
| н.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича |
| и :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачун градим — и спусти писм |
| а, да видим како он мисли, али ништа не могох да приметим.{S} Председник виче: ко је за предлог |
| , седите! — рече учитељ.</p> <p>— Нека, могу и стајати — па се окрену детету: — а ’хоће ли дове |
| е</p> <p>Она се осмену :</p> <p>— Нека, могу и стојати...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мој |
| еже, па то ти је...{S} Изволте ви, учо, могу и стајати.</p> <p>Учитељ пропитиваше из предавања |
| ени?{S} Да ли већ знаду ко сам ја и шта могу.{S} Они сви говоре о мени...{S} Нека говоре, баш т |
| нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћутим.{S} Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја н |
| {S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам да је питам...{S} Пит |
| а премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем паметан откуд овај, да речемо, прекрет... |
| Ја и опет устајем — скочи ћата — Ја не могу више сносити ону џангризалицу, оног Лазарицу!{S} А |
| о се спољних сила тиче, господо, то вам могу поверљиво саопштити ово:{S} Рус је Рус, а Шваба је |
| е тиче ситуације страних сила, и то вам могу поверљиво саопштити.</p> <p>Сви са страхопоштовање |
| е, зар, бити к’о у њега!{S} Уф, како то могу и помислити — у њега је нос к’о белегија!...{S} Тр |
| ма су се виђали крупнији чиновници свих могућих струка, Спаса је чинио све за задовољство гости |
| изровиле ливаде, оштетиле озимицу...{S} Можда их је неко побио, осакатио, затворио...{S} А <pb |
| х не примим?{S} Сутра се <pb n="168" /> може и ово изменити и доћи Проданови људи, па куд ћу он |
| </p> <p>— Браћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црн |
| Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Ба |
| та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, м |
| ш.{S} Кад нема говеђег ринвлајиша, онда може подоћи и ћурећи ринвлајиш.{S} После, относно, иде |
| Хвала, госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу |
| ед села у којој се, относно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, |
| је берићет, а влас’ одговара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па бил |
| ројица од осталих у механи.</p> <p>— Не може бити стадо без пастира — рече један подбуо старац |
| ице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју р |
| ова, осовина и чивија, тако ни влада не може без својих људи, без помагача, па били они, да реч |
| одужи посланик. — Као што машинерија не може без точкова, осовина и чивија, тако ни влада не мо |
| {S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb n="180" /> зеленаш |
| } Али нешто га буни, копка, дира, те не може да се прибере.{S} Уђе у своју собу, седе за сто, у |
| р, и још много штошта што се описати не може чини овај сисан што сте га овамо пратили...{S} И ј |
| он.. много штошта, што се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој |
| а посла, господин капетане... колико се може и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и л |
| сла и ради колико <pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘ |
| његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од првих домаћи |
| цериш, и ја, и ја, да како!</p> <p>— Он може да уапси у вајат код сударника?</p> <p>— Лудице је |
| сатљик нуди газда Сима.</p> <p>— Хвала, можемо...{S} Данас би и капут дао за пиће — вели порезн |
| — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код судниц |
| p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаница и пружи п |
| !{S} У вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и п |
| .{S} Она је злобна и пакосна душа...{S} Можете!... — заклони очи руком и сузе јој оросише лице. |
| > <p>— Није овди господин и госпођа.{S} Можете ићи!</p> <p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p> |
| p>— Ја где су? — упита Продан.</p> <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш |
| е Сумњати јер то нисам ничим доказао да можете то јес сумњати.</p> <p>ГОРЊИ КОЦА</p> <pb n="134 |
| спослице; ја говорим што је било.{S} Ти можеш што ’хоћеш самном, али ја ’хоћу да ти кажем...</p |
| ханише.{S} Нити се ко с њим дружи, нити можеш што ваљано чути од њега.{S} Васдан којекаквих кик |
| неће бити.{S} И ја се ломим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два |
| а к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим из његове главе!{S} Али зар они зн |
| /p> <p>— Прођоше стара, златна времена, мој Јеротије — јекну Јаћим, к’о очајник.</p> <p>— Остав |
| ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра, мој брате!{S} Не ваља ни кад кога много благосиљају, а |
| че Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{ |
| д, па погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Б |
| вом и баци поглед у висине.</p> <p>— Е, мој, Ђеко, да ти знаш каква је сила тај Продан!{S} Једн |
| ик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се то могло, пристао би ти да ја рачу |
| Ђеко, господин Спаса Жеравица, капетан, мој добар љубавник... удостојио ме је... то јес’... пос |
| и и домаћина...</p> <p>— Нема то данас, мој Јеротије, не! — узлану Јаћим и чисто јекну.</p> <p> |
| се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен човек.{S} Издире ко роб, |
| ава има свој разлог, као и ти твој и ја мој — шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер |
| ша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> <p |
| молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мрт |
| и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој а ко твој, већ ко је поштен и домаћин..{S} А ако тр |
| о молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска чизма.{S} Он |
| к, ни посланик...{S} Наш дед Милојић, и мој отац Радоје, били су обични аргати.{S} Нити их ко ч |
| } Ко је ваш и наш је.{S} А то се, драги мој Кићо, по себи разуме.{S} Свака влада тражи ослонца |
| ови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n="15" /> ми капетани и ви што сте уз |
| азива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем и пустоловством..{S} А што се то њ |
| Знаш, г. Татомире, његове свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би... |
| к од Деведесет иљада Динара у Злату.{S} Моја је нумера ова Серија 158 Број 7 а То ћете лако учи |
| е мала радост...{S} Радујем се и чуства моја преиспуњена су...{S} Ја пијем чашу у здравље младо |
| а на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београду.{S} Сваког месеца слаће ти твој С |
| и, да спремимо мало саћа?</p> <p>— Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову с |
| ним људима.</p> <p>— Између мене и чича Моја читава преперандија — пресрете Коца гђу Цају.</p> |
| разговара, ко с ким шапће, и што јој је моја кокошка лукац ишчепркала.{S} И чудна ми чуда, тај |
| елно, свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Рад |
| p>— Немој тако, селе...{S} Је ли, ти си моја сеја ?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Слушај ти твога бат |
| и к’о младић :</p> <p>— Ајдемо, радости моја! — забаци торбу за леђа, штап под мишку, а њих дво |
| у га и памтиће га...{S} И мене, господо моја, до срца вређа, кад се и у оваком друштву сумњичим |
| ћата гладећи чашу.</p> <p>— И, господо моја, том истом Лазарици ислеђују се још три иступне кр |
| гичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и ја ћу — скочи Татомир.</p> <p>— Пази ти! — осеч |
| погледаше у капетана.</p> <p>— Господо моја! - уста капетан. подбочи се једном руком, а чукљом |
| >— Није, Бога ми.{S} Кад се ти сикираш, моје се груди цепају...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у |
| позив!...{S} Јављам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за |
| и, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да |
| ш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</p> <p>— Ти |
| {S} Ја велим нећу, како би то било мимо моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет |
| Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај — поцрвени до ушију и поче склањати у фиок |
| едник и тресну песницом о сто.</p> <p>— Моји људи... ја, Бога ми не знам...{S} Мислио сам да су |
| есечно, а <pb n="175" /> толики другови моји већ пуноплатежни практиканти!{S} Доле с тиранима!{ |
| окојно почивајте у хладном гробу, стари моји, вашу славу ја ћу узнети — рече он, па седе за сто |
| за злостављање теглеће марве...{S} Пред мојим носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S |
| не желим да будем нешто веће и више од мојих укућана, суседа и сељака!{S} Сад сам њин од шајка |
| куће.{S} Убио је Бог!</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно |
| г њега, овај ће дом гром сажећи! ’хоће, Мојо, Бога ми!</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мо |
| клетва стићи све под овим кровом! ’Oће, Мојо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} |
| гледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... ништа...{S} Ја, знаш, ни |
| ри народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>М |
| </p> <p>— Да речем здраво сам, како ти, Мојо?</p> <p>— Ет’ Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије с |
| свећу</p> <p>— ’хоћу, девере!</p> <p>— Мојо!{S} Дај тај крушчић воска из оџаклије...</p> <p>— |
| > <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! — разигра се мали Раде и ух |
| тана.</p> <p>— Слободно, слободно, чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капета |
| м на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — |
| ца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену |
| заграјаше сви. — Да чујемо, шта би чика Мојо рек’о..{S} Спаси Бог!{S} У то именије — и испише ч |
| а погна два густа дима.</p> <p>— Е, мој Мојо, видиш шта дочекасмо!...</p> <p>— Шта се ти, Бога |
| тојко Милов па преда-ме. „Здраво сван’о Мојо?“ — „Здраво како ти, Стојко...{S} А откуда ти тако |
| жни и јаки Противник ће све мањи бити о Мојој Верности нашој Парти држим дастесе уверили и Ви и |
| жи Јеротије — нешто жуто и жољаво дошло мојој кући.{S} Нема у њему три’ес ока.{S} Веле: капетан |
| } Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и учитељ, и кметови, и одбор |
| чима.</p> <p>— Слушај!{S} Од сад си под мојом влашћу и ово су ти дужности: да пазиш ко долази к |
| стид изеде кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна.. |
| шој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу да знам ни за кога |
| ца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину обрађивања земље и о шко |
| да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после чорбе донеше гибаницу, па |
| аћине!{S} Добар дан, чико! — поздравише Мојсила посланик Продан и капетан Спаса.</p> <p>— Серву |
| Па како ти, пријатељу? ослови посланик Мојсила.</p> <p>— Ет’ Богу хвала...{S} Да речемо добро. |
| ти...{S} Ја велим, аго, — погледа она у Мојсила — не смем деверу ни причати где сам јутрос била |
| ату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по рамену:</p> <p>— Браво !{S} Сад си погодио!< |
| ом.{S} Ради примера, ево једног од тих „Мојсила“:{S} Дошао је у чаршију у чошним чакширама, чиз |
| и, да је хиљаду и пет стотина...{S} Ти „Мојсили“ ужас су неблагодарни људи!...</p> <p>За тим се |
| а, не зна више од вола.</p> <p>— Ти су „Мојсили“ ужас глупи људи.{S} И глупи и неблагодарни — п |
| ти и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> |
| са неколико танких, млаких погачица.{S} Мојсило узе чашу с ракијом:</p> <p>— Сад заповедајте! и |
| јсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови |
| овише још неколико тањира прасетине.{S} Мојсило доли чаше, ману руком преко бркова, с једне и д |
| жише у глас Коца и капетаница.</p> <p>— Мојсило ману руком преко бркова:</p> <p>— Ама не знам б |
| стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило!{S} Мојсило! — забезекну се капетан. — Који то |
| Боже, да ли то види Маја, Брацан, Бата Мојсило и остали наши.{S} Нека кажу, је ли ико игда, из |
| олице, обрисали собе и окадили.{S} Бата Мојсило ухватио волове у јарам, метнуо у рукавицу шаку |
| е живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, по оџаклијама и п |
| це, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици опанке од телећака...{S} Ју, д |
| — Жена моја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То |
| Ту су: чича Јеротије и његови, па Бата Мојсило и његови.{S} То су браћа, која имају синове, кћ |
| не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице.{S} Он више борави тамо, |
| инограде, да не буде штете.</p> <p>Бата Мојсило (прозват „бата” из малена, па тако оста) човек |
| је руком.</p> <p>— Па шта вели? — упита Мојсило.</p> <p>— Тако пођем ја у расвит.{S} Срећом, ус |
| !</p> <p>— Ја, ’ратос га било — промуца Мојсило и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је к |
| /> <p>— Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> <p>Отвори велику |
| /p> <p>— Ви нисте обичан сељак к’о чича Мојсило.{S} Ви сте господин сељак, који живи к’о човек, |
| аједљиво.</p> <p>— Ја бих каз’о — стаде Мојсило по војнички: — Господару!{S} Ти питаш како је б |
| асте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојсило око совре и опет стаде више Продана.</p> <p>— Н |
| а је чекало, а чиновник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, х |
| а?</p> <p>— Ти знаш, Бог ме — осмену се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном рук |
| pb n="88" /> лудос’ је лудос’... — рече Мојсило онако, да што рекне.</p> <p>— Три ноћи већ није |
| тамо око воденице, па ко и брав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— |
| ужиде руку, да видим каква ти је — рече Мојсило.</p> <p>Коца, с неким поносом, показа бео длан |
| слице, овајке, тамо код воденице — рече Мојсило и доли чаше.</p> <p>— Чиле, како се прави комбо |
| к’о да сам врач’о, те га оставио — рече Мојсило.</p> <p>Кића убриса зној с чела, дану душом, и |
| , па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше њ |
| воју оџаклију.{S} За њим, полако, уђе и Мојсило...</p> <p>— Здраво сван’о, Јеко ?</p> <p>— Да р |
| бу.{S} Ону са заклопцем!</p> <p>Скочи и Мојсило.</p> <p>— Знала сам и сама да су чини, и да га |
| <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задовољно — рече Продан.</p> <p |
| {S} Срећан пут!{S} Прошћавајте! — служи Мојсило вино и рукује се.</p> <p>Припуцаше пушке, захор |
| > <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја кажем овај лист дише, а чиле да пу |
| шака за перо, а ова за држалицу — пружи Мојсило своју руку, искокану к’о церова кора.</p> <pb n |
| p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да чујемо!{S} Да чујемо! — |
| олимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око гостију, чешкајући се иза врата.</p> <p>Као |
| Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се и |
| ро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује се с гостима — Кићо, деде, на |
| сило! — забезекну се капетан. — Који то Мојсило?</p> <p>— Мој стриц.{S} Страшно безазлен човек. |
| ићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро бити |
| ушке у врту...</p> <p>— Ето их! — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча |
| е, што се детињиш?</p> <pb n="87" /> <p>Мојсило погледа у под, а чича Јеротије уздану, подиже о |
| ободан, — рече Тоша — па причај!</p> <p>Мојсило се опет искашља, ману руком преко бркова са сви |
| сило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило се искашља и ману руком преко бркова:</p> <pb n |
| осланик рече: — Де, у добри час!</p> <p>Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно с |
| заповеди брату да седне до њега.</p> <p>Мојсило узе столицу и седе до кревета.</p> <p>— Па шта |
| те посланик? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај |
| делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко |
| атко, било ти горко — рече Коца.</p> <p>Мојсило га погледа, ману главом и не рече ни речи.</p> |
| S} У то именије — и испише чаше.</p> <p>Мојсило поцрвени сав к’о паприка, па доли празне чаше.< |
| , дивно, сјајно! — рекоше гости.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави н |
| Духа“ — и шакама растањи восак.</p> <p>Мојсило оде у свој вајат, извади пушке из кубурлука пот |
| — Е па кресни сад — рече Продан.</p> <p>Мојсило погледа у капетана.</p> <p>— Слободно, слободно |
| комбост? — закрешта глас ћатин.</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па поче :</p> <p>— ’Но |
| /p> <p>— Чиле, шта је то хумуша?</p> <p>Мојсило ману руком преко бркова, па ће рећи:</p> <p>— Т |
| ко смем питати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева пог |
| : „премудрица“.{S} Пуши дуван пред Бата Мојсилом.{S} Стрина Маји руци не прилази.{S} У селу не |
| Чудна ми чуда што пушим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетић |
| с, чиле! — залеће се Коца и пољуби се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволте |
| тихо, снисходљиво...</p> <p>— Кажем ја Мојсилу: буковина је меко дрво.{S} Ни баскије не би виш |
| ни, и да га је она опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? |
| Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, |
| зе у једну руку а штап у другу, па рече Мојсилу:</p> <p>— Одох до Стојадинове куће.{S} Немој ић |
| напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p>— Је ли, Мојо, шта веле?</p> <p>— Па... |
| е кроз врт, к’о да нешто краде, па пред моју кућу.{S} Не тражи домаћина, к’о што је у реду, већ |
| на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p> < |
| /p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Београд |
| ну, разбира за кретање опозиције, прима молбе и жалбе, те их спроводи министрима у Београд.{S} |
| лармали пандури.{S} Један сељак упречио молбеницу за пандурско место, па чека г. посланика да м |
| аник — што је значило: учиниће ти се по молби.</p> <p>Окупише га неке удовице за „’валиду“ која |
| и је под пазухом, преклони се и предаде молбу:</p> <p>— Ја, који сам увек био и бићу до гроба в |
| , коју дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабране дружине, |
| право словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народног посланика, господина |
| рекоше остали.</p> <p>— Управо... једну молбу..</p> <p>— Чујмо! — рече Продан.</p> <pb n="41" / |
| ..{S} Ићи ће и нашој кући и воденици да моле Ђека и Бата Мојсила — али ја нећу да чујем, нећу д |
| д стотине чистих каља.“</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, д |
| .{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> <p>Мојсило |
| едниче, изволте сести, док свршим час — моли учитељ.</p> <p>— Ја, Никите, баш је тако било...{S |
| S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора ове букаче, |
| ред њим не преча, не уздише, нико га не моли и не саветује.{S} Постао је свој господар и господ |
| по патосу, од излокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћ |
| овек у време уради, не каје се...{S} Па молила би те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на пре |
| их све прегледам...{S} Видите ви њега, молим вас... „<title>Две ноћи у Венецији</title>“... „< |
| ед механом.</p> <pb n="66" /> <p>— Ама, молим вас, пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — наком |
| .. ју! — врисну контролор.</p> <p>— Та, молим вас! — ману руком капетаница</p> <pb n="129" /> < |
| <p>— Како и по чему?</p> <p>— По томе, молим господине, што пловка више једе од свију пернатих |
| ко Бога знате?</p> <p>— Прој се спрдње, молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па |
| се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, тр |
| рио ! — гракнуше сви.</p> <p>— Прој се, молим вас... — обилази Мојсило око совре.</p> <p>— Да ч |
| се окрете председнику:</p> <p>— Седите, молим вас, ја ћу пропитивати...</p> <pb n="78" /> <p>— |
| онтролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка.{S} Служи, Кићо! — обиђе Мојси |
| „ви“ — издера се ћата.</p> <p>— Ви сте, молим, казали да кажем, како ће збор бити и шта ће се н |
| у крај.</p> <p>— Господин председниче, молим покорно, викао сам све село, иза гласа, али већ в |
| } Полако!...</p> <pb n="160" /> <p>— И, молим госпа, пита он мене: како се зове мој нос: да ли |
| о ономад?</p> <pb n="63" /> <p>— Ти си, молим господин председниче, заповедио да позовем сваку |
| затури он руке за леђа</p> <p>— Ти си, молим, наш председник.</p> <p>— Ја сам сила!...{S} Бог! |
| <pb n="185" /> <p>— Стојадине, опрости, молим те к’о Бога...</p> <p>Она двојица продужише пут у |
| — Од Бога ти здравље!</p> <p>— Опрости, молим те, к’о рођену мајку! — и пружи јој чутуру.</p> < |
| одвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа (а ово |
| ачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам, молим те, — рече ћата: — Запјата је запјата, а точка и |
| знам, а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и п |
| х најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би то урадио.{S} Сад други ветар дува.</ |
| ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} |
| ла вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{ |
| ће и онај прамичак брадице.</p> <p>— О, молим, госпо, ја немам речи... које ви мени добро желит |
| чинити ?</p> <p>Кића скочи:</p> <p>— О, молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта виде |
| мој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете...</p> <pb n="156" /> |
| апетаница се мало смири.</p> <p>— Цајо, молим те, немој да се једиш, немој да се љутиш.{S} Ја ћ |
| а.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — да се после мешпај |
| ми, овајке... за тај пос’о.{S} Ми смо, молим госпо, за то да чувамо воденицу и да послујемо.</ |
| .. видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у к |
| а идем дабогме...</p> <p>— Немој, бато, молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p> |
| и?...{S} Ама само добро притисни, ћато, молим те...</p> <p>— Не бригај...</p> <p>— И зна ли та |
| ш, Никите, ово је слон!</p> <p>— Видиш, молим те, колики је!</p> <p>— А ово је, знаш, она хигиј |
| Реците, хоћу да чујем !</p> <p>— Па... молим како да кажем, некако ни сам не знам, госпо...{S} |
| лас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... молим вас... господин Кићо... не бригајте!...</p> <mile |
| мо у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине министре, к’о Бога, није крив...{S |
| ица јекну очајнички:</p> <p>— Цајо !{S} Молим те ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде. |
| !</p> <p>— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редитељ свечанос |
| ладић <pb n="60" /> иза келнераја...{S} Молим покорно, — и дохвати се иза увета.</p> <p>— Како |
| .. које ви мене... у ваше друство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Пос |
| до њега.</p> <p>— Хвала, господо...{S} Молим вас, да ме саслушате...{S} И Петрекања добиће сво |
| ред шталом и сена и пун пресек жита.{S} Молим покорно... изволте, облеће он око гостију и панду |
| ?{S} Шта радите с овим људима!</p> <p>— Молим, г. капетане, апсеници к’о апсеници...{S} Овај... |
| p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!...</p> <p>— Молим, госпа, пита он мене: познајете ли ви госпођицу З |
| S} Куд ћеш сад ?{S} Говори!...</p> <p>— Молим те, Цајо, здоговорићемо се.</p> <p>Он ућута.{S} О |
| аш, Никите, врисну и побеже...</p> <p>— Молим вас, г. председниче, изволте сести, док свршим ча |
| {S} Хвала вам, који ви мене...</p> <p>— Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на |
| сподине министре, он учитељ...</p> <p>— Молим те да одахнемо и да се мало поткрепимо — прозбори |
| дник — хоћу све да ми кажеш...</p> <p>— Молим, господин председниче како си ми ти казао, ја сам |
| ица и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од велико располо |
| добро! — чу се из доњег краја.</p> <p>— Молим г. Проко, ја сам га својеручно затворио у собу до |
| Деца се закикоташе иза вајата.</p> <p>— Молим... видите ви њих...{S} Извинте относно, молим - о |
| а вратницама среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Добар дан желимо!</p> <p>— О, здраво Кићо! — |
| но... реграцију? — упита Кића.</p> <p>— Молим вас, председниче, боље би било да их упитате: има |
| оче разгледати књиге и новине.</p> <p>— Молим вас, којекакве беспослице... нису моје... овај — |
| Живео ! — захори се око ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад б |
| климаше главом смешкајући се.</p> <p>— Молим, господин Проко и акта да вам донесем — ужагри оч |
| иче — подвикну Кића механџији.</p> <p>— Молим, господин’ председниче, све је исправно — одговор |
| ! — пљесну се рукама посланик.</p> <p>— Молим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овак |
| р дочекује — цикну председник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и зам |
| натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погл |
| то рачунаш ? - упита капетан.</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у |
| етку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим вас, ка’ влас’, ја пош’о у пријатеље!...</p> <p>Т |
| ља.</p> <p>— Шта ти ради тета?</p> <p>— Молим вас, г. председниче, седите! — рече учитељ.</p> < |
| што криво, што их ја слишавам?</p> <p>— Молим вас, председниче...</p> <p>Председник продужи:</p |
| <p>— ’хоћеш ли ме нешто послушати да те молим к’о моје дете ?</p> <p>— Деде, да видим шта је.</ |
| чка посла, госпо, относно...{S} Изволте молим — трља он руке и опскакује око гђе Цаје.</p> <p>У |
| слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, |
| а цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Честити Србине <pb n |
| би те свег к’о хигијена.“</p> <p>— Ви’ш молим те!</p> <p>— Ја, а ово је шебек!</p> <p>Приђе бли |
| Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и сена и пун пресек жита.{S} |
| други пут.{S} Сад извол’те, слуш’те се, молимо — моли Мојсило.</p> <p>— Чујмо сад, чујмо!</p> < |
| начетила иза вајата.</p> <p>— Изволте, молимо, слуште се — нуди Мојсило.</p> <p>— Свега задово |
| јемо! — гракнуше сви.</p> <p>— Изволте, молимо, да попијемо коју...{S} Беспослице, овајке, тамо |
| .</p> <pb n="106" /> <p>— Јесмо, Јесмо, молимо — промуца Мојсило и осети нешто суво у гуши.</p> |
| асмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно.</p> <p>— Кад донеше киселу чорбу, Прода |
| се с Мојсилом.</p> <p>— Добро дошли... молимо...{S} Изволте - трчи Мојсило гологлав и рукује с |
| служење: шећер, воду и ракију.</p> <p>— Молимо... изволите, слуш’те се — обилази Мојсило око го |
| гђу Цају.</p> <p>— Је л’ те ?</p> <p>— Молимо, изволте, — двори и служи Мојсило.</p> <p>— Ја к |
| ’Прости ме... још сам јак...{S} Изволте молимо</p> <p>— Слуш’те се, господо...{S} Ет’ сељачка п |
| > <p>Чим се посланик помоли у дворишту, молиоц смаче капу и згњечи је под пазухом, преклони се |
| о ће бити првак и посланик и кога треба молити.</p> <p>Капетан спасоје Жеравица тумараше по кан |
| ајвише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене.{S} И Цајо, отиди код госпође Премундиро |
| ста овога дана?{S} Где ли ће се он Богу молити, с ким ће он овај празник пропратити ?...{S} Бож |
| д у велику собу, запалиће се воштанице, молићемо се Богу, сешћемо за једну трпезу да поделимо ш |
| ама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S} Како смеду да се смеју?{S} Они никог не |
| чича Јеротијевим Бранисавом.{S} И он је момак, млађи од Киће, али по расту и изгледу, рек’о би |
| еца се играју и зачикују: „чир—мир“.{S} Момци реде печеницу и вуненог брава, ложе ватру чисте п |
| е.</p> <p>— Товари ! — рече Кића својим момцима, те за час извукоше све из његове собе и натова |
| адов’о и сутрашњи празник.</p> <p>Жене, момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p> |
| деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене око прочевља.</p> |
| уку, стрине у руку...{S} А ви, снашице, момчадијо, дечице, овамо, овамо, бату у руку.</p> <p>— |
| етка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изређа све — за здравље свију комшија од овог д |
| А ево откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: |
| а и Пера <pb n="180" /> зеленаш узећемо монопол дувана, пада ви’ш ћара за бећара..{S} Јуцо, сре |
| </p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора имати џигерице — подсмену се Тима.</p> <pb n="128" |
| га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о сто и скочи |
| же и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мор |
| жати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора |
| нема силе, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну рук |
| да вам саопштим једну радостну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновн |
| </p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора |
| ’, хтео не хтео — додаде Кића.</p> <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само уста |
| чкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован |
| >— Тако је!{S} Да бирамо!</p> <p>— Вођа мора бити одавде ..{S} Јуцо, служи то пиће...{S} Срамот |
| ој 7 а То ћете лако учинити Вас Комесиа мора послушати а зато ја Ви посигурно Трећину уступам т |
| ланове странке, већ као првака, који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то |
| така је да све штоје наше у нашој Парти мора бити Угледно и Снажно у борби снашим Противницима |
| је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вукојица, после дугог пр |
| о макар који законик или ситнији часник мора бити из Стојадинове или Јаћимове куће, и обратно.{ |
| м издире, а Швабине политике нема преко мора...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турч |
| одужи Продан- — мора се одржати!{S} Оно мора опстати!{S} Разумите: мора!... и нема силе, која г |
| , који се мора задовољити, чији се глас мора саслушати.{S} За то се и према њима мало више осло |
| >— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријатеља из овога |
| и твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} Да ви’ш, бићу и посланик |
| ића — И сваки ће пре послушати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из из |
| ом...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно извршивати што се на |
| Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кући...</p> <p>— Срећан пут!{S} Јављ |
| ризнаш, ни пола немој да признаш) кажи, морао је...{S} Сколио га онај проклети Продан, она панд |
| био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку |
| и буздовану Продану Жмурићу.{S} Ја сам морао, а шта сам радио, зна наш опште уважени првак, га |
| одмах мисли опчињен.{S} Не верујем ја, море, у те чини и мађије, не верујем!{S} Ево, чикам све |
| <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Не ћу ја, море, каљогажу и дрвару сељачку, не!</p> <p>— Има и мир |
| иле, која га може разрушити ..{S} Мора, море, еј, мора!...</p> <p>Баци цигару, тресну руком о с |
| тако прича ми он...</p> <p>— Шта прича, море?</p> <p>— Вели љутнуо се мало Кићо, па притворио њ |
| лице! — погледа кроз прозор — пожуриде, море!...</p> <p>— Оно јес’, младос’ је младос’, лудос’ |
| Кићо, Лево, Стако!{S} Има ли које горе, море...{S} Ено свиња у ку’рузу... <pb n="27" /> Ић... к |
| ао, ја сам их звао овако:{S} Еј, Петре, море, у недељу по Крстовудне да дођеш рано у осам часов |
| њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово ! чекајте, море, заједно ћемо — трчи један за овим последњим..</p> |
| утрошњег јутарца.</p> <p>— А камо људи, море?</p> <p>— Људи! ја Бога ми, не знам камо људи, узв |
| ће, те се пољубише.</p> <p>— Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево м |
| >— Жива била, Обренија!{S} А где си ти, море, од јутрос? — запита Јеротије и рече јој да седне< |
| понуди Стојадин ракију.</p> <p>— Чекај, море, шта си ти зајинтачио.{S} Кад се испричам лакше ми |
| Кића иђаше.</p> <p>— Јоване !{S} Стој, море бре ! — трчи један за њим.</p> <p>— Пајо !{S} Јово |
| ке брчка и шара канате.</p> <p>— Мируј, море, бркљо бркљави — рекао би старац кроза зубе, не ск |
| је?{S} Само да знаш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... п |
| Код куће — одговори Јула.</p> <p>— Ко, море?{S} Стојадин, је ли — подвикну старац и загледа се |
| о да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са Стојадином |
| посетио ме...</p> <p>— А по ком послу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... |
| ојка, отрча у оџаклију.</p> <p>— Чујеш, море, мене ће живи стид појести ако се обрукамо.{S} Ти |
| ати се иза увета.</p> <p>— Како стојиш, море, са срчалуком? — упита Ката.</p> <p>— Имам пет пол |
| гостију имадосмо...</p> <p>— Шта велиш, море?</p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у ру |
| <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> <p>Задиха се к’о |
| аш ко је!{S} Капетан, море, капетан!{S} Море, капетан еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како н |
| те.“ — рече она ..{S} Остави, Јано!{S} Море остави, Јано, вичем ја, па за њом...</p> <p>Деца с |
| p>— Ето каква си !{S} Ништа не знаш!{S} Море, еј, ја сам вођа партијски у овом крају!{S} Дај ма |
| — А, ево их! — извири се ћата.</p> <p>— Море, знам кога имам — скочи Кића...</p> <p>Никит Видић |
| му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ја од комендије рек’о : „прекрсти се па |
| вера се кмет.</p> <p>— Твоји људи, камо море бре! — викну председник и тресну песницом о сто.</ |
| убим стопе попу Хрисантију.{S} Ама нећу море, не!{S} Нек се похвале, кад им се приклони Кића Ми |
| дигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока бочио и избочио.. |
| достну вест.{S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, |
| > <p>Служавка с бубуљичавим носом к’о у морске шотке, донесе два пуна тањира разноврсних колача |
| ина министра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу |
| ети округ и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пу |
| ају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— Ону каљогажу, је ли ?{S} Н |
| ну у којој беше десетак људи.{S} Апсана мрачна, влажна и ладна.{S} Унутра беху само два дугачка |
| онаку поч. Вује Шорића дућанџије).{S} У мрачној и прљавој соби, у којој је за почившег Вује бил |
| и место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, који је у среском подруму истукао опозиционара |
| на под прозором непрестано се извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, |
| кију, испореди је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора пл |
| И <pb n="109" /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, до |
| >— Ја пош’о... — поче сељак, али пандур мрдну главом, а он слеже раменима и умуче.</p> <p>У том |
| кантар.</p> <p>— И тај, у речи стојећи мрков, је ли његов, г. капетане — упита Кића Миликић.</ |
| носом ошинуо је душмански бичем једнога мркова.{S} Добио је пун кантар.</p> <p>— И тај, у речи |
| у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног турског сед |
| беше повише књига и новина и мало већих мрља од мастила.</p> <p>Капетаница седе за сто и поче р |
| порадио, да ову чатрљу уличи: закречио мрље по зидовима и залепио рупаче од револверских метак |
| фатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмори капетан, гледајући у кованлук у вртићу. — Само т |
| о ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом Писму |
| > <pb n="156" /> <p>— Па за Кићу, кијао мртав ..</p> <p>— Уватио се он, Цајо, за мене, нисам ја |
| S} Ухватио си се за оног геака Продана, мртва га продали...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе н |
| ли грчки, да ли мађарски...</p> <p>— О, мртва га носали! —викну капетаница, отвори врата и журн |
| А ово је, знаш, она хигијена, што вади мртве из земље.</p> <p>— Ене, де, славе ти!</p> <p>— Је |
| а...{S} Инглез, опет, ради с галијама и мрцвари Турчина, к’о старац буву...{S} То је што се тич |
| .{S} Веле: капетан!{S} Не зна се или је мршавији он, или његов дорат.{S} Па и она пандурчина кл |
| за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног тур |
| или корети, да се у љутини ослободи, да му искреше све што зна.{S} Али треба бити јунак - шану |
| ршеном послу, мало се смири и осети, да му је ауторитет скочио за онолико степени, за колико је |
| иче.{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у кој |
| ићен, сит и пијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} |
| ов, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оног дворишта, к’о да би |
| андурско место, па чека г. посланика да му је преда.{S} Има заслуга за Жмурића партију, па панд |
| о на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметнији од њега? — мисл |
| , пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик |
| то јест та два милиона, а други веле да му се не даду.{S} Те држи, мајчин сине, те ’хоће бити, |
| она!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона, а други веле да му |
| се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се |
| беседу изговорио, но игда до сад, и да му се тек сад језик одрешио.</p> <p>Старац ћути и мери |
| из дубина, из самих костију, и опази да му закуца зечје срце...{S} Осврну се још једаред на сре |
| омим и раступих мозак мислећи, да ли да му се даду, ил’ не даду та два милиона.{S} А и није лак |
| илад, и она заћутала, па не смеју ни да му приђу...</p> <p>Бата Мојсило беше дошао из воденице. |
| а од радости...{S} А кад неко говори да му се даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па |
| </p> <p>- Кића узе један прутић, тек да му је у руци, па продужи:</p> <p>— Јес’, Бога ми, Ђеко, |
| шта ће рећи.{S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта |
| кивати оно брадице.{S} Имао би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, к |
| е и запомагао док нисам акте забацио да му кривица застари.{S} Потписао ми меницу од пет стотин |
| му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто да се прави паметни |
| игда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он хоће почети, лако би; или, још боље |
| тек осећаше да је дошао тренутак, када му се ваља показати: шта је и колико вреди.{S} И многоп |
| се... овајке... љутити чича Јеко, када му... онајке... глас кући подижем...{S} А ја велим нећу |
| <p>Кића се упути у кућу ђеки.{S} Нигда му не беше теже но сад.{S} Како да му помене.{S} Да он |
| о се ни описати не може... ради, а суда му нема...{S} И је ли познато тој дуковној власти... да |
| p> <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ној с чела и окрете се капетаници, која му се нешто жаљаше.</p> <pb n="46" /> <p>— Не могу да ћ |
| јунаштвом.{S} Кад се скупи сабор, дика му је заметнути чарку под каквом шатром и скресати угар |
| стри сви се из његове главе воде и нема му парника.{S} Таквог државника само Прајз ако има, виш |
| д ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му непрестано звуче капетаничине речи : „Име јој је Зор |
| а!{S} Од куд да се и он тако зове, кума му лудог!...</p> <p>И пошто читава два табака ишара, од |
| .{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан |
| о одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно ш |
| нај проклети Продан, она пандурчина, па му пратио сваки корак.{S} Кажи, господине министре тако |
| е служитељ.</p> <p>Ћата приђе ближе, па му шану:</p> <p>— Бије ли ђаке ?</p> <p>— Јок, вала.</p |
| т та два милиона, а њему мило, мило, па му се сав онај ћослак засија од радости...{S} А кад нек |
| ема то... „Дух времена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју |
| Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Н |
| ник!.. — Засмеја се Мојсило и заклокота му нешто у гуши.</p> <p>— Хи, хи, хи! — развуче контрол |
| pb n="86" /> ’хоће и може.{S} Боже, шта му би, ко ли га то тако опчини!... ‘</p> <p>И тек што м |
| ђу капетаницу Цају.{S} Првог за то, шта му се то толико допало у раду капетана Спасоја Жеравице |
| с га било, од куд баш данас оде!{S} Шта му знам ја шта господа хоће — окреташе се у ковитлац и |
| же, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта му је мало?{S} Здрав к’о дрен, млад к’о роса, богат, ок |
| ли: „овим се свиње ’ране“.</p> <p>— Шта му ја знам — слеже она раменима.</p> <p>— Спреми још ка |
| обрве и добро га погледа.</p> <p>— Шта му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе вл |
| ти посланик? — упита Коца.</p> <p>— Шта му ја знам, у та се посла не стављам...{S} А како ја ра |
| и ухвати се руком за чело.</p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што |
| </p> <p>— Шта је то било ?</p> <p>— Шта му ти рече ? — упита капетан.</p> <p>— Море, прој се, ј |
| } И о чему би имао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитово |
| подврисне.{S} Тима Тимић певуши, а Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чи |
| ћатица Цвеја облеташе око Борке, па кад му ти запапри пурењак, а он стаде кијати к’о мачка...</ |
| дину: „мог’о си без тога бити“, али кад му је овај објаснио како је то било из неспоразума, он |
| ослу, море?</p> <p>— Па знаш, Ђеко, сад му је... да речемо... таки обичај, то јес’,у господе, д |
| ника дотичне среске канцеларије.{S} Тад му није ништа остало, но да сву пажњу поклони свом изоб |
| е.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред |
| снији хришћански празник доноси.{S} Све му је ово у некој магли, тужно и спутано: и кућа и згра |
| рече Јеротије, погледа у Кићу и додаде му превлаку.</p> <p>Он скиде капу, прекрсти се, узе јед |
| писа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{ |
| војој кући, а угледа тројицу сељака где му иду право у сусрет.{S} Није им се ни приближио, а је |
| узи, зна се ред, шта ће ко радити и где му је место.</p> <p>Кутња глава, Јеротије Миликић, изда |
| ежуљак одакле се види све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх |
| фиоку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, р |
| а се Бог зна од кад нису видели, и дође му нешто, па се залеће, те се пољубише.</p> <p>— Где си |
| петанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као шегрт; з |
| > <pb n="71" /> <p>Кића скочи и поднесе му песницу под нос:</p> <p>— Што се крстиш?</p> <p>Стар |
| ?</p> <p>— Ти !{S} Ти !{S} Ти ! — унесе му се она.</p> <p>— Зашто, болан, Цајо? што говориш так |
| које он иде по комишању и децу тера, те му доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном поло |
| својом кућом, а онај други притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше са |
| снагу, стресе се к’о да оков збаци, те му се језик одреши.</p> <pb n="29" /> <p>— Ама видел’ т |
| Кажи, брате, шта ћу и како ћу — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се |
| ће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гле |
| на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb |
| и судницу је у њу превукао...{S} Што ће му то кмество, кога је пит’о кад се тих трица примио ?{ |
| S} Где ли је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му |
| као што си ти, куд би ми одмакли — рече му капетан баш у брк.</p> <p>Кића задрхта, ко да га гро |
| ренутка мира и спокојства.{S} Изгледаше му, к’о да се клетве целог света товаре на његова стара |
| у и чошном фермену.{S} О бедрима висаше му жута чантра, у којој, сем грађанског поступка, почив |
| абезекнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и у |
| з брдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> |
| час пустио.{S} Кад се пухар подиже, би му нешто лакше.</p> <p>— Знате шта, господине? — шану с |
| — окрете му се Јеротије.</p> <p>— Ја би му казо’: синак, теби се нешто не свиди под овим кровом |
| вица, па се непријатељи радују.{S} И би му жао.</p> <milestone unit="*" /> <p>А ево шта је и ка |
| обуче.{S} И њему необично.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем |
| у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањају...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му с |
| е верује); за нечистоћу око куће (стоји му камара ђубрета пред шталом) и за певање неких песама |
| на....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, б |
| Плавуша, мала, лепа, — али само шта ли му то значи: нос грчки !{S} Ја знам само једног Грка, ћ |
| ашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана.... |
| о.{S} Приш’о би му да се разговори, али му тешко.{S} Боже, шта би нашем Кићи, мисли он.{S} Шта |
| ју...{S} Што <pb n="31" /> зажели, чини му се...{S} Он је овог капетана и изабрао, па...{S} Ђек |
| <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два пут, маши се руком |
| <p>Одану и збриса зној с чела.{S} Учини му се да је жешћу беседу изговорио, но игда до сад, и д |
| >Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци сколили, да само гавранови |
| пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А о |
| } Кад се испричам лакше ми је, одговори му Јеротије, укреса лулу, па продужи: — Па, да ти прича |
| и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на П |
| бато ! — разигра се мали Раде и ухвати му се за скут.</p> <p>Жене се ухватише за очи.{S} Стоја |
| чио...</p> <p>— Де де, де де! — запрети му прстом, искашља се, подбочи се једном руком, а друго |
| ну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобр |
| толицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списак пореских глава, пре |
| Где си ти, море? — рече Јеротије и очи му засузише.</p> <p>— Ево мене, но где си ти — осмену с |
| > <p>— О, Боже! — узлану Јеротије и очи му заводнише: — Стојадине, Бог те обрадов’о и сутрашњи |
| ађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!...</p> <p>— Разумем, господин капетане — ре |
| и упути се госпођи извршитељци, о којој му је госпођа капетаница тако дуго и много причала.</p> |
| скидајући очи с црвене бразде, по којој му брадва варакаше.</p> <pb n="28" /> <p>— Бата!{S} Бат |
| а тих тричавих пет стотина!{S} А да сам му ја тамо, он не би смео зуба помолити, да је хиљаду и |
| о... „Дух времена сад је таки.“ Све сам му конце пофатао.</p> <p>— Тако, тако, само тако — мрмо |
| и пљесну се по бележнику: — Ама све сам му поватао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну |
| а Сима Кезун.{S} Питајте га, колико сам му издао акта да спасем наше људе.</p> <p>— Живео Татом |
| , Стојадине... ко Бога.</p> <p>Стојадин му погледа право у очи.{S} Поћута, поћута, па се закико |
| снио како је то било из неспоразума, он му је рек’о: „ништа није ни било.“</p> <p>Стојадин Пошу |
| ларни преглед, врло марљиво израђен, он му је поклонио пажње:</p> <p>— Ви сте, ако се не варам, |
| ве људе кога ће узети, па кога кажу, он му да палицу у руку и поучи га како ће поступати с наро |
| о Бога.{S} Коме је хтео помоћи, помог’о му је к’о светитељ.{S} Човек скриви, власт га потражи, |
| отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дотерао и |
| пут не рече: што то Продане?{S} Веровао му је к’о себи, а баш пред смрт <pb n="35" /> поставио |
| а се ћосави контролор.</p> <p>— Неправо му — додаде Тима.</p> <p>— Те ствари спадају у в-и-ш-у |
| н или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Шт |
| S} Домаћинска кућа, свега доста, али ко му га зна шта је за кога...{S} И од куд да се то баш да |
| ав — рече Мојсило, искашљујући се и ако му се не кашље.</p> <p>— А да ли знаш ко сам ја? — упит |
| комрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, п |
| сподин министровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} К |
| и једаред није друкчије гласао, но како му је г. Шеф казао) увршћен је у обласне прваке, и реч |
| истао би, чиле, још како.{S} Видиш како му се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора |
| /> тражи још два милиона!{S} Вели, мало му.{S} Једни веле да му се даду, то јест та два милиона |
| тешње и несносније у задрузи.{S} Чинило му се, да свако чељаде води рачуна: где је, шта ради, к |
| Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је да му важност скаче све ви |
| ћ, честит к’о девојка, талентиран, само му фали указ.{S} Татомир ће пристати, салетићемо га.{S} |
| Јест’, госпо — преневољи се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин |
| амо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала срећна мисао, да узме какво особито презиме |
| — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му не разбирам — слеже он раменима.</p> <p>— Знаш ли ти |
| резу, али пошто је познат као букач, то му се не верује); за нечистоћу око куће (стоји му камар |
| реобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и |
| н и осети неко особито задовољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не т |
| {S} Стојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити км |
| ремена сад је таки.“ Па му је криво што му, даклем, и сад не иде све ко по лоју, што нећу и ја |
| Не опажа ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S} Све |
| ршун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај док ти ја дођем |
| Уа! — али пошто је запалио буре, викнуо му је: живео !{S} И он је од наших, само се крио.)</p> |
| рашно глуп — додаде Кића.</p> <p>— Глуп му је ход, говор, хаљина, сваки покрет, ама све.{S} Сам |
| ји се застиди што се зове „Миликић“ јер му се учини, да с његовим стрицем спрдају к’о с будалом |
| у под-ноге мајстор Ибришиму.{S} Мајстор му нешто крупно скреса, а Спаса му врати; мајстор шчепа |
| е.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се чини да није тако.{S} Не опажа ону веселост и зад |
| и, ваљаће свуда.{S} А он већ зна у чему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>По |
| /p> <p>— А ти, ти, јолпазе мали, — шану му брат — тебе ћу ја добро ишакетати.</p> <p>— Бато, Ба |
| ако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док |
| , Кићо, доле у дну, а ја ћу горе — шану му Мојсило.</p> <p>— Шта велиш, чиле, да ли је добро би |
| само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Татомир.</p> <p>— Што се тиче Стојадина то сами знат |
| и разхода се преко механе.{S} Мисли су му блудиле преко свег села, преко поља, преко сваког бр |
| осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојадинове куће.{S} Шта ли ради њ |
| и рек’о, да ће се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, т |
| шим дуван пред Бата Мојсилом!{S} Уби ћу му чес!{S} Па још да клањам Вулетићу и Пошурлићу и љуби |
| ав ко у врућици, а грашке зноја киптаху му с лица.{S} Раздраган до лудила, баци руке за леђа, п |
| <p>Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам г |
| направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вртаче по патосу, од излокане иловаче, и |
| млатарајући рукама, к’о да се брани од мува.</p> <p>— Стање ово — продужи Продан- — мора се од |
| b n="52" /> <p>— Одјако ти имаш да учиш мудре изреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на преме |
| наш, а коју у нашем срезу и округу тако мудро предводи многопоштовани дугогодишњи посланик, гос |
| више нико.{S} Положимо се у руке нашег мудрог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p |
| Тоша му помаже, само Коца Стевџић нешто мудрује и изазива чича Мојсила да се препиру о начину о |
| госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, ја си од |
| треба добрих чобана, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео |
| а се зборило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти |
| , Боже, шта нећу дочекати!{S} Сад би од муке пресвиснуо!...{S} Па Јована, Миливоја, Велимира... |
| 60_VI"> <head>VI.</head> <head>Старачке муке.</head> <p>У колико Кића осећаше да је силнији и с |
| лности у његовом раду као : чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде |
| и у извршитељевој канцеларији и среском мутваку.{S} А кад га је, доцне, у неким пословима, који |
| p>Крста Миликић, који беше у пандурском мутваку, не би ли бар тамо докучио шта се ово збива, ст |
| S} Продан Жмурић изађе у двориште.{S} У мутваку узлармали пандури.{S} Један сељак упречио молбе |
| зговарају?{S} Они нешто ћућоре, шурују, муте...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они |
| друга — Нешто деља, а Шећо уз њега, па мути црвену земљу.{S} Да ви’ш какав је, златане!</p> <p |
| од зиме — дода други</p> <p>— Вода сам мутљаг — дода трећи.</p> <p>— Потровасмо се к’о пацови |
| ди !{S} Зашто да идем у апс, да ме тамо муче, туку, море глађу и жеђу, к’о што смо ми радили са |
| “</l> </quote> <p>Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, ко |
| фа и поче разгледати:{S} Лазар Перић за мучење теглеће марве тридесет дана...{S} Стојан Марић з |
| оје дечице: старије женско и мало млађи мушкарац.</p> <p>— Влаго ђеку, како су ми они добри и в |
| <p>— Знате ли који оно јунак беше, што мушки погледа тиранину у очи ?</p> <p>— Знамо!{S} Живео |
| оћу обављали <pb n="34" /> и за које од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свиј |
| ког поступка, почиваше дуванска кутија, муштикла и програм Жмурића партије.{S} Седео је до Мили |
| е полако подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних брко |
| укао глас о промени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и по |
| !...</p> <p>— Само брже — рече први : — муштулукџије смо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај н |
| и код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, фораузом, кујн |
| један за овим последњим..</p> <p>— Вала н’еш !...</p> <p>— Вала стићи ћу те, па да си јуче утек |
| не знам ни то, али, ипак, могао сам је н. пр. овако запитати :{S} Поштована <pb n="137" /> гос |
| овориш тако ?</p> <p>— Ћ-у-т-и!{S} Умук-н-и !</p> <p>Доле у варошици, пуче прангија: бум!</p> < |
| олико их имате?</p> <p>— Плована, госпо’н капетане?{S} Имамо доста пловчића.</p> <p>— Код вас с |
| премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане мој стриц, Јеко, глуп ти је ко гарнизонска ч |
| ство...{S} Молим вас, што хитате, госпо’н капетане...</p> <p>— Послови су, брате, бриге, терети |
| о дошли, добро дошли!{S} Како ви, госпо’н капетане — истрча Кића из своје оџаклије.</p> <p>Капе |
| , што је милује.{S} То ти је оно, госпо’н капетане: ко не иде даље од тора, не зна више од вола |
| Никит.</p> <p>— Он, к’о дуковна влас’, на премер, протестира шта ради наша криворечка влас’, и |
| Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> <p>Деца прснуше у смеј.</p> <p> |
| се једе — одговорише деца.</p> <p>— А, на премер, једе ли се репушина?</p> <p>Деца се опет зак |
| назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад |
| тем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна увиђам и относно, срцем |
| љка и раскрснице.{S} Тамо, у сред села, на раскрсници, Стојадин Пошурлић искупио сељаке, услони |
| ђивате седељке у тетка Сосиним одајама, на којима су се виђали крупнији чиновници свих могућих |
| а дочекати и ту радост, да ме омладина, на којој, следователно, свет остаје, почитује и уважава |
| тане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а за њим п |
| пропало, несрађено..</p> <p>Већ приђе, на пушкомет, кући.{S} Учини му се, да су је црни облаци |
| и у сну их је понављао.{S} А кад га је, на скоро, командант батаљона похвалио, да има најлепши |
| шапће шумар Миликићу.</p> <p>— Тако је, на премер...{S} Она већа, па јој, относно, и разлог већ |
| воме крају.{S} Ти си члан наше странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, |
| ну.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пач |
| /p> <p>Ју, ман’те врагу!</p> <p>— Чиле, на колико се делова дели дрљача — упита коца.</p> <p>Мо |
| средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто ме ометају |
| о свему обавестити.</p> <p>— Ја ћу се, на премер, особито радовати да ступим у такво отмено др |
| О, молим, молим, изволте...{S} Немате, на премер, шта видети.{S} Сељачка посла, госпо, относно |
| и свечаником носио је чо’у и памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеши |
| Шта значи то?{S} Шта ће тај дим !{S} И, на премер, какав је то безобразлук пуштати дим! — и ста |
| све ово овако иде, као што иде...{S} И, на послетку, допустите, господо, да и овом приликом изј |
| да би ме послушали?</p> <p>— И зар ви, на премер, још сумњате у мене! — покуша он да искаже не |
| сциплине...{S} Овако се рикта!{S} Пази, на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу пр |
| у само устаоци!...</p> <p>— Одушевљени, на премер, не устрашими.</p> <p>— Хоћемо устаоца!{S} Хо |
| вала.{S} Благ ка’ мелем!</p> <p>— И ти, на премер, знаш шта је мелем ?{S} Што лажеш, бре!</p> < |
| одан важним нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, већ је дужност својевољно и |
| се узврпољи:</p> <p>— Относно, даклем, на премер, ја ћу оног Никши научити памети, што ми ове |
| — накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег села само ти — погледа председник се |
| ш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. |
| Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — погледа у капетана. — „Помози Бог, чича“, |
| <p>— Господин капетане!{S} Шта је ово, на премер ?{S} Је ли истина, ако Бога знате, относно... |
| Маја и продужише посао.</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људ |
| ић...{S} И, заиста, ви, господин Проко, на премер, као међународни човек, што међу народом живи |
| <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види се сеоско гробље.</p |
| ти — рече дружини око стола — па и оно, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p |
| ... к’о дуковној власти... да, относно, на премер, даклем...{S} Пишеш ли?</p> <p>— Пишем, пишем |
| сикирација!..</p> <p>— Доиста, относно, на премер, зашто би се једили толико — изусти Кића, гле |
| зреке — шану му ћата.</p> <p>— Относно, на премер, човек се учи док је жив — одговори Миликић.< |
| те к’о моје дете...</p> <p>— А шта то, на премер ?</p> <p>— Да те оженимо...</p> <p>— А којом |
| и му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памет |
| ило ? — упита Маја.</p> <p>— Где је то, на премер, било, молим вас — окрете се он пандурима — д |
| родан.</p> <pb n="170" /> <p>— Како то, на премер, да се боримо? — упита Кића.</p> <p>— Онако к |
| тивати...</p> <pb n="78" /> <p>— А што, на премер, да ти није што криво, што их ја слишавам?</p |
| насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом путу политичких радника — и окретоше назад |
| до...{S} Ет’ сељачка посла!{S} Тај сир, на премер, није Бог зна шта, нуди Кића.</p> <p>— Красно |
| .{S} У горњи крај седе посланик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од ње |
| борило, да по три куће једну козу музу, на пет кућа један певац пева...</p> <p>— Е, и ти то зна |
| о зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао |
| То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.</p> <p>Ишао је брзо |
| рућу (а врућа ракија пушаше се у лонцу, на столу) или ћеш овако да продужимо — дохвати га Стоја |
| ју на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ где ’хоће, само да ме не отпусте.</p |
| } Колико ће пута каплар, кад смо, знаш, на само, у поверењу, рећи: „ви’ш овог нашег командира, |
| приликом... и немам речи... које ја... на премер... треба да искажем у овом тренутку свога жив |
| еогроман... и хвала вама који сте ви... на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанк |
| ана и изабрао, па...{S} Ђеко... овај... на прилику... шта би валило овој чувеној кући Миликића, |
| на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у брлогу цигарица и палидрваца.</p> <p>Ки |
| де кад господин Коца пита Бата Мојсила: на колико се делова дели дрљача, а он не зна...{S} Па и |
| моје старије у задрузи...{S} А он вели: на млађима свет остаје... неће се... овајке... љутити ч |
| .{S} Али Крста Миликић се преобрази!{S} На њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, н |
| ађе из кујне:</p> <p>— Добар дан!...{S} На премер, относно, ви ћете у Београд ?</p> <p>— Терај |
| ајцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце...{S} Чујмо!{S} Опсовао капетану мајку.. |
| адујем се данас...{S} И није шала...{S} На заранцима живота дочекати и ту радост, да ме омладин |
| ом весу, а он само слеже раменима...{S} На послетку чичи се досади, па викну:</p> <p>— Молим ва |
| ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} На овај начин не вреди ни живети — рече Јеротије озбиљн |
| ам ти то...{S} Што је моје однећу...{S} На пролеће поделићемо се — избрбља за тренут пред њим.< |
| .</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На сваком столу обре се по неколико оканица вина и раки |
| е!{S} То ти је оно: вредна ко ’чела.{S} На сваки начин ви имате меда и сувише?</p> <p>— И сувиш |
| а из главе му не избија облик збора.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај |
| мо су ствари нешто више испреметане.{S} На столу беше повише књига и новина и мало већих мрља о |
| ка брчиће.</p> <p>Стиже и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђене |
| ом, коју сам ономад купио у чаршији.{S} На столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и р |
| аше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, као опаљеном лицу и малим, црним очи |
| мој да се кидаш, само о теби мислим.{S} На послетку пристајем нек ме премести за ђумрукџију на |
| цима и потшивеним војничким ћебетом.{S} На столу, до прозора, чаша воде с цвећем, а око ње дуње |
| с дубоким туром, фермену и копорану.{S} На ногама имао је плитке ципеле, на које су населе везе |
| акширама, чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о с |
| бар годину дана вукао масну дијурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи нам |
| стаде и замисли се: шта ће то бити ?{S} На сваки начин премештен је капетан Жеравица, па се неп |
| S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се господи:{S} К |
| .</p> <p>— Господо! — викну посланик. — На дневни ред.</p> <p>— Чујмо! — рече шумар и махну гла |
| и се Кића и само му је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очек |
| у врати; мајстор шчепа утију, а Спаса — на врата!{S} Није се више ни враћао.{S} Доцније ступио |
| ашњава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— На премер, пала влада према ситуацији страних сила у на |
| лади!</p> <p>— Тако је! живео!</p> <p>— На поздраву мора се први потписати вођа владиних пријат |
| има).</p> <p>— Ви практиканат!</p> <p>— На жалост... госпођице... толика дугогодишња беспорочна |
| ду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p>— На спасеније, господин Проко !{S} Хвала вам, који ви ме |
| ви управише поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, имате поздравље од гос |
| о Кићо! — здравише се обојица.</p> <p>— На премер, относно, шта је ово?{S} Ја не могу да будем |
| су обичне ствари —додаде Тоша.</p> <p>— На премер, таква је сад ситуација страних сила у нашој |
| хта, ко да га грозница стресе.</p> <p>— На премер... относно... даклем... тешко је с којекаквим |
| уче капетаница, к’о мало дете.</p> <p>— На премер, ако је по вољи слатког, относно или даклем к |
| опитиваше из предавања о овци.</p> <p>— На колико се делова дели овца?</p> <p>’— Овца се, молим |
| вршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по не |
| поче разгледати слике по зиду.</p> <p>— На премер, само молим да се не чује, госпо’н капетане м |
| и џилитну се путем у варошицу.</p> <p>— На мах испразнише се канцеларије.{S} Особље узе капе и |
| . спада... у вишу политику... и... прс’ на чело !</p> <p>Татомир отрча, те огледа и врата и про |
| } Један уђе и <pb n="130" /> пружи прс’ на чекало, па рече:{S} Шта ти је ово, чича?“ — и Мојсил |
| ног грла.</p> <p>— Он је, Богу хвала, а на страх, ужас и трепет наших непријатеља, живо, здраво |
| лави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су ти шиљтета, билави, кубурлуци...{S} Кад ’хоћ |
| памукбез, на ногама ципеле ил’ чизме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што ј |
| ешто откиде.</p> <p>Таман они у речи, а на врата се помоли баба Ранђија Стојадинова мајка, погр |
| ова, од којих се не би уплашила ни баба на поздеру, а то ли зубати опозиционари, па добави двој |
| поче неко кратко „многаја“, што се пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло |
| се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> <pb n="77" /> |
| Крстовудне да дођеш рано у осам часова на сударник...{S} Зове нови председник, господин Кићо з |
| ће?{S} Капетан Спасоје Жеравица тера га на дужност.{S} Продан Жмурић упућује га у борбу, госпођ |
| господа?</p> <p>Па тако, ето, узеше га на руку...{S} И, да ти кажем, данас је последњи први... |
| и Стојадина.{S} И, вели, знаш, узели га на руку наш капетан и.... помози ми рећи, онај из Поску |
| <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама тре |
| и селу, он га непрестано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића |
| арамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! |
| једна!</p> <p>Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прами |
| едбу“.</p> <p>Председник скочи, погледа на сва три прозора, ману главом, па седе.</p> <p>— Још |
| икић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи.</p> <p>— Је л’ так |
| поде и трговаца.</p> <p>Стаде и погледа на прозор.{S} Тамо, на домаку, под једним осојем, види |
| јо славе ми!...</p> <p>Устаде и погледа на прозор.{S} Чини му се лакше.{S} Прође преко себе два |
| у дворишту, устумарао се свет и погледа на „гостинску салу“.{S} Деца обигравају <pb n="51" /> о |
| одару!{S} Погледајде!</p> <p>Он погледа на врата.{S} Путањом преко вотњака иде Стојадин Пошурли |
| е приклони Кића Миликић!</p> <p>Погледа на прозор, погледа на огледало, па јој се запиљи у очи. |
| ако зову.{S} Од како Кићу узеше господа на руку, и подигоше вику у кући и селу, он га непрестан |
| ра.</p> <p>Извади једну јабуку, искрижа на кришке, те им подели, па за тим и по неколико ораха. |
| апе“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који |
| е.</p> <p>— Е, а шта ћу ја?{S} Зар и ја на Мокру Гору ?</p> <p>— Ти ћеш, мила моја, бити у Беог |
| и ли ваљало што би реко’, али да сам ја на месту газда Проданову, ја би нешто реко, ако он није |
| ћу да се о мени говори.{S} Ето, с краја на крај све то стоји под мојом мамузом...{S} И поп, и у |
| а светиње!{S} Знао је колико има капија на небу, и небеску чивију, где се вешају чакшире...{S} |
| зда Јове Дангубића.{S} Имају два конака на два боја, кочије, сто мотика винограда...</p> <p>— О |
| p> <pb n="165" /> <p>Капетан се развика на пандура:</p> <p>— Како то?{S} Видиш ти њих?{S} Јован |
| .{S} Беше поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из |
| о везеном либадету са безброј белензука на голим рукама и још голијем врату, врло марљиво храња |
| да је и у његовој.{S} Општина је остала на Тими Тимићу, који се не зове чуда ради „’двокат“ а т |
| рила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под теретом својих сопствених г |
| .{S} Уштеђена је и она сума што је ишла на издржавање школе, пошто је школа по његовом предлогу |
| ићо!{S} Деде, па одпадни часком до Суља на тркалиште за оне гвоздењаке!.</p> <p>Кића шкргутну з |
| даклем... тешко је с којекаквим буквама на крај изаћи <pb n="18" /> — рече он и осети неко особ |
| у, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који за њим у пристојном остојању |
| p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одгов |
| ама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у дворишту.{S} Први лако ско |
| инксекта!{S} И влас’ ако овим букачима на пут не стане, самом ћу се Шефу жалити.</p> <p>— Спас |
| докучио шта се ово збива, стиже Продана на вратницама среског дворишта.</p> <p>— Молим !{S} Доб |
| тридесет година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли ви, да је ц |
| ктора и инжињера, који су се, с времена на време, к’о репате звезде појављивали, или какву ређу |
| научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Кића мирно и по |
| зник и практиканти у механу Симе Кезуна на честитање и удварање.{S} Ту ће бити здравица, потпис |
| ју и испавају! — шета он преко собе, па на једаред стаде пред њу:</p> <p>— Знаш ли ти, мајо, шт |
| Прође преко собе, погледа на прозор, па на огледало.{S} Усука брчиће и онај прамичак брадице.</ |
| едан шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави об |
| ра неко нешто прозбори, а он се продера на сав глас:</p> <p>— Не гунђај! — и осу:{S} Бога, сунц |
| лудесно... марш“.</p> <p>Биров одмашира на врата.</p> <p>Механџија донесе још три оканице.</p> |
| презиме тако обично, да се од Св. Петра на овамо сваки десети презива „Петровић“, то му је пала |
| показа на двојицу униформисаних пандура на крају кафане, који стојаху ка’ у фронту...</p> <p>— |
| аквим је условима пристала прошлог лета на Кисељаку да извесно време преседи у овом забаченом с |
| еларији, о особљу, затрпаности предмета на извршењу, о неуморном раду капетана Жеравице, да то |
| <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цај |
| је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бити срећнији од |
| ску канцеларију.{S} У њој не беше ништа на свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, све |
| у оном поповом дућану — пружи прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Гл |
| рузи: колико има чељади, од кад је кућа на овом месту; колико има стоке; о води: одакле се доно |
| p>— Идеш ти у першун : — цикну Маџарица на Тошу и нешто му скреса њеним језиком.</p> <p>— Чекај |
| ну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хвала вам! — одговори Продан.</p> |
| уче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : л |
| да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цигару и замисли се...{S} Шта л |
| а се с неким инати...</p> <p>Лева утрча на врата.</p> <p>— Леле, леле! — груваше се у прса.</p> |
| е бурад од гаса и катрана и машале луча на свима странама.</p> <p>— Пошто она слама?</p> <p>— П |
| енија ми!</p> <p>Таман то рече, а биров на врата.{S} Бос, више распојас, но опасан, довати се д |
| само да свратим...{S} Збогом 16 идућег на гозбу!</p> <p>- Хвала вам... и немам речи... које ви |
| Знаш, Никите, — окрете се њему — ’номад на игри код Стоје, залети се Јана, па ми истрже онај ја |
| дотрча она.</p> <p>— Ја идем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла д |
| гару, председник ће рећи озбиљно: — сад на посао!</p> <p>Ћата извади из фиоке министер хартију, |
| ана јастука.</p> <p>Сви управише поглед на Продана.</p> <p>— На првом месту, господо и браћо, и |
| у правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на војене издатке, министар запео па <pb n="117" /> тра |
| зечје срце...{S} Осврну се још једаред на среску кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.< |
| мама — рече Миле. — Бије батином поњаве на плоту.</p> <p>— А је ли плакала?</p> <p>— По колико, |
| г и као предузимач зидао сталне мостове на неким сувим потоцима, који су се последњи пут, гласо |
| баци.{S} Никит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, не |
| ови гвоздењаци.{S} Бе’ шале, отпадни де на тркалиште, до Суља Циганина, нек искује једну стотин |
| вољство, што му тако подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руљ |
| </p> <p>— Ју! — писну капетаница и паде на кревет.</p> <p>„— Цајо!{S} Цајо!“ — притрча капетан |
| ућута.{S} Она одану, и тек сад јој паде на ум да се обуче.{S} Зграби шлафрок, обуче и закопча н |
| се узодо...{S} Уђе у канцеларију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му ле |
| е он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, ћути други.</p> <p>Бранисав |
| ли...{S} Хуј!...</p> <p>Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{ |
| Богу хвала...</p> <p>Чича Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па пог |
| ц) климну главом у знак поздрава и седе на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у |
| нисмо се одавно видели — рече он и седе на кревет.</p> <p>Кића седе на столицу.{S} Ћути један, |
| е она: — Седите, седите!</p> <p>Он седе на кревет.</p> <p>— Седите овде до мене.{S} Хоћу да вам |
| од мене, Крсте Миликића!...</p> <p>Седе на кревет и затури се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пр |
| о млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита ко је мој |
| <p>Оде у чаршију, па заноћи.</p> <p>Оде на сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> |
| ару!{S} Уф! — пљесну се по челу и изађе на поље.</p> <p>— И цицвару, ја како...{S} Њом си се, с |
| гуњче, узе штапић и звиждукајући изађе на поље.</p> <p>Сунце већ превалило преко неба.{S} Дебе |
| агодарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске канцеларије |
| се.{S} Нешто га боцка, голица.{S} Пређе на столицу, затури се, извади дуванску кутију, те једну |
| К’о да се тај свет зајинатио да не дође на овај збор.{S} Нема ни кметова.{S} Пет села, а само ј |
| ли страшно...</p> <p>У том Обренија уђе на врата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, |
| ете — шану посланик.</p> <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, |
| цигарица и палидрваца.</p> <p>Кића леже на клупу.{S} Под главу метну пореску књигу, дневник и е |
| је питам...{S} Питаћу је...</p> <p>Леже на кревет и затвори очи да престави слику госпођице Зор |
| ему му се ваља показати.</p> <p>И преже на посао.</p> <p>Погледа око себе и поче с реформама.{S |
| се поради !...</p> <p>Ћути и тугу стеже на своје срце.{S} Приђе до прочевља, загледа се у жерав |
| pb n="5" /> <p>Кућа Миликића задруга је на гласу.{S} Тако је од давнина.{S} Нико не памти да су |
| *" /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди |
| <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на ватру бацамо...{S} Извол’те, слуште се!</p> <p>Кића |
| ти Кићу за руку и рече:</p> <p>— Сад је на реду да ме упознате са вашим станом.{S} Је л’ те, да |
| ратио је госте, примио упуства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни |
| Што је државних брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви с |
| ни за себе, ни за другога, али који је на овај госпоски лебац изашао само за то, да се види ка |
| ерети, сикирације...{S} И ето, ту ми је на вр’ језика, а не могу да се сетим...{S} Требао сам д |
| чита брзо и мумла к’о од беде, певао је на једној слави: „киша иде лугом зеленијем“, носи дугач |
| њених законских поступака.{S} Казао је на једној преслави, да је у Спасе Жеравице све црно што |
| и, бркови танки, дугачки.{S} Од како је на довлету је, к’о ни један сретњи из његовог села.{S} |
| у нашој отаџбини ?...</p> <p>— Тако је на сваки начин.{S} Све је то масло страних сила — одгов |
| ојадин води рачуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је |
| се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу |
| чка уши.{S} Депозитар звиждуће и добује на прозору своје собе, размишљајући, колико има пријате |
| а му смета поп Хрисантије?{S} Што пљује на његове седе власи?{S} Нек’ његова суза кане због њег |
| Капетаница седе на кревет, састави руке на крило и обори поглед у под.{S} Ћути и мисли како ће |
| ш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог посла... то...</p> |
| ка брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману преко собе.</p> <p>— Те не знам, |
| /> <p>— Па да ти купим ципелице, штикле на стопарче...</p> <p>— Бата Мојсило гради у воденици о |
| а свом месту.{S} Крст у рафу, јеванђеље на орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране |
| од оних људи, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се нави |
| и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узнемирио, а из главе |
| на мисао, да узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чино |
| спекле погаче, те су у расвит изломљене на бадњаку, и чељад га ижљубила.</p> <p>И остали обичај |
| извукао.{S} Било је једно важно питање на гласању.{S} Видим, и сами министри ускомешали се, па |
| све село.{S} Дође му нешто да се испење на тај брежуљак, па истрча на врх.{S} Седе, запали цига |
| мурић зађе по срезу, па зајми к’о свиње на обор.{S} Потера по педесет, па гредом једног по једн |
| ш.</p> <p>Пандури у ходнику метуше капе на главе, запалише цигаре и распричаше се, који је какв |
| му, к’о да се клетве целог света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> |
| алило овој чувеној кући Миликића, да се на јаке пријатеље ослони...</p> <p>Одану и збриса зној |
| из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш шукундед Костадин, чудна ми ч |
| злокане иловаче, и само моли Бога да се на њих председник не спотакне.</p> <p>Ћути он, а ћуте и |
| м и пропасником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соб |
| ас доћи.</p> <p>Све живо у кући даде се на посао.{S} Бата Мојсило се ужурба, па потрча по кући, |
| , да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим поздравим као пред |
| ..</p> <p>Газда Пера Дрндаревић попе се на један пањ, усред гомиле, и подиже песницу у вис:</p> |
| се у жеравицу, тарну угарке, обазре се на врата, па у сунце...{S} Беше већ око великог ручкови |
| да кажем, како ће збор бити и шта ће се на збору зборити.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — маше гла |
| к из њиове средине диже се и дићи ће се на висине, на које они нигда нису могли стићи.{S} Зашто |
| једног дана пун мангал жара, спотаче се на дућанском прагу, те мангал оде у комаде, а жар се пр |
| еди председник.</p> <p>За час обреше се на дугачком столу две оканице вина и тањир печења.</p> |
| ше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> </div> <div type=" |
| ше кола и људи, они из куће извирише се на врата и јавише чича Јеротију.</p> <p>— Нека га.{S} Н |
| ...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разго |
| а Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с поносом понео.{ |
| ште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините, госпоја, |
| а гамиже — рече она и уђе ослањајући се на штаку. — Добро ми дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о — о |
| дин Пошурлић искупио сељаке, услонио се на штапић, разглавио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди |
| } Све живо под механским кровом дало се на посао.</p> <p>Крста Миликић уђе у механу и седе.{S} |
| шише и у оних из доњег краја, прешло се на озбиљнији разговор.</p> <p>— Господо! — поче Продан |
| а совром, под растом, из шале прешло се на збиљу.{S} Продан Жмурић полагаше читав рачун о свом |
| колонијалног еспапа) устаде и окрену се на све стране:</p> <p>— Браћо!{S} Ми немамо свога вођу |
| - опскакује Кића око њих, па се окрете на оне у кући и продера : — <pb n="127" /> Шта значи то |
| о Бога знате, относно...</p> <p>— Идите на дужност и чекајте заповести! — рече капетан озбиљно |
| риликом утврдиће даљи план рада, јер ће на други дан Божића бити гозба код капетана и на њој св |
| Нека кажу, је ли ико игда, из ове куће на тај степен изашао, да се на оваке људе ослони, Наш ш |
| цигаром у зубима, деца побегоше из куће на друга врата а момчадија у собу.{S} Само осташе жене |
| , момчад и деца поврвеше из собе и куће на врата.</p> <p>— Пст! ни речи! — проговори Јеротије.{ |
| ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</p> <p>— Хајд, хајд, носи те ђаво.{S} Хоћеш д |
| донесем — ужагри очима Татомир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. |
| ове туторе с главе!...</p> <p>И замаче на тркалиште...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| а се окрену детету: — а ’хоће ли довече на комишање?</p> <pb n="75" /> <p>Дете ућута.</p> <p>— |
| е вештице, врачаре и бајаре, нека скоче на ме...{S} Чик, чик, чик!...</p> <p>— Видим ја шта је |
| адин.</p> <p>У соби, у оџаклији, сеђаше на кревету висок и крупан човек.{S} На његовом тамном, |
| ед ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у со |
| ед ручковиште.{S} У великој кући сеђаше на свом месту чича Јеротије.{S} Жене у послу, деца у со |
| оји за њим у пристојном остојању јахаше на мршавом мркову, што се једва виђаше испод гломазног |
| скује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пале плотун, чим он подврисне.{S} Т |
| ше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу.{S} Лепо време, а господа су господа, она воле |
| <p>Две девојчице, Лева и Стака, донеше на два служавника послужење: шећер, воду и ракију.</p> |
| ећ двадесет година...</p> <p>Сви ђипише на ноге, ал’ он ману руком, те седоше.{S} Кића Миликић |
| мо вођу.{S} Он први треба да се потпише на поздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку |
| звукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са ства |
| вим рукама, чупаве и брашњаве, повирише на врата и за час се тргоше.</p> <p>— О, о, добро дошли |
| . ’Ајдмо!...</p> <p>Скочише сви и одоше на врата.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је три час |
| рнатих свиња у Кривој Реци — и замакоше на врата.</p> <p>У школском ходнику стајаше, крај два д |
| стало што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да |
| аже неки особити знак чуђења и рукама и на лицу.</p> <p>— Баш Спаса каже : у оном господин Кићи |
| ги дан Божића бити гозба код капетана и на њој сви важнији једномисленици Продана Жмурића, а, ш |
| света товаре на његова старачка плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је не |
| се и виде да је остављен самоме себи и на раскрсници.{S} Шта ће и куд ће?{S} Капетан Спасоје Ж |
| биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори што ти је др |
| >Капетан отвори врата те, више кришом и на прстима, уђе његов верни практиканат Татомир (крупан |
| уна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци |
| а се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли озбиљно, у виду рапорта, што га је |
| ара: добро, не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишн |
| чуна о свему, и што му је на срцу, то и на језику.{S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на п |
| е нови председник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и как |
| мао да брине?...{S} Кућа му је у џепу и на њему.{S} Оно ствари што је у Никитовој’ кући, као да |
| оздрав нашем опште љубљеном Господару и на честитку нашој родољубивој влади.{S} И после, браћо, |
| не може боље бити, родило и на дрвету и на камену — па била година родна, била кишна, сушна или |
| криво, кад неко нешто зна више од њих и на већи степен се пење.</p> <p>Заћуташе обојица.{S} Кић |
| </p> <p>— Добро, ’вала Богу!{S} Како ви на дому?</p> <p>— Да речем добро.{S} Па како ти још? - |
| је више живих — одговори она — Како ви на дому?</p> <p>Јаћим се рукова и она поче питати за св |
| бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, Кићо, доле у дну, а ја ћу |
| е, помери једну јабуку и опет је остави на своје место.{S} Истресе чибук, остави, па опет узе; |
| ко му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и |
| једна велика машинерија, ми смо точкови на тој машинерији.{S} Свака влада мора се ослањати на љ |
| ...{S} Државни службеници то су точкови на тој машинерији.{S} Ми смо, драги мој, точкови; <pb n |
| Пандур га докопа, утера унутра и посади на клупу за вратима.{S} Жена оста пред механом.</p> <pb |
| увену и одличну партију, којом руководи на далеко чувени Вођа и господин Шеф наш, а коју у наше |
| авио вилице, па лаје на звезду.{S} Грди на сва уста и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене нази |
| ем за Београд на неколико дана.{S} Пази на кућу.{S} Нико нема посла да улази у нашу собу.{S} Па |
| вених послова у Београд...{S} Само пази на сваку реч, а тачкај га тамо како знаш.</p> <p>— Знам |
| дружини.</p> <p>— Једини у канцеларији на кога се можемо с поуздањем ослонити — рече капетаниц |
| ије ли ђаке, узима ли реграцију, иде ли на <pb n="80" /> комишање и говори ли што за нас и оста |
| ам, али баш их не бије.</p> <p>— Иде ли на комишање? — упита Никит.</p> <p>— ’Прости ме, то му |
| Било их је још из задруге у војсци, али на њему се чудо зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у н |
| p> <p>’— Овца се, молим господине, дели на пет делова на: главу, врат, труп, ноге и реп...</p> |
| о и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пречагу, зупце и вериге.</p> < |
| еда се, замрси косу, рашчешља и раздели на челу по берберској фризури.{S} О, Зоро, Зорка, Зориц |
| узме какво особито презиме на: „ац“ или на „ца“, којим се не презива ни један чиновник у Србији |
| на премер... у осталом... објаснили ми на првом састанку и у своје друство ме примили.</p> <p> |
| им бременом мисли, он се не осврташе ни на коју страну.{S} Мисли су му већ биле тамо код Стојад |
| у доносе реграцију.{S} У Кривој Реци ни на једном пологу нема јајета!...{S} А где су, господине |
| ше од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, да јаше добр |
| орману, свеће иза пећи, акти разбацани на све стране.{S} Пореска књига бр. 6. на сред пода, у |
| му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна ли му мај |
| Тако мисли чича Јеротије и тек да ступи на пола шљивака, који је око куће, кад под једном такиш |
| ед врата...</p> <p>У том Обренија ступи на врата.</p> <p>— Смем ли ја тамо ? — осмену се она.</ |
| S} Жмурић — узврпољи се капетан, повири на прозор и угледа два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаш |
| већем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом месту и капетан обреди колачима све сем Татомир |
| не маче се с места.</p> <p>Кића одјури на врата.{S} Жене заплакаше, а деца се развришташе.{S} |
| у коме се г. посланик искашља и затури на кревет, а капетаница потури му два перјана јастука.< |
| нерији.{S} Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господи |
| А и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох |
| шкајући се по капетановом кревету, бити на челу совре.</p> <p>Продан Жмурић, као вазда, беше у |
| ате — викну Татомир, редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најва |
| врата, погледа на прозор, па их спусти на сто.</p> <p>— Вредан младић! — погледа посланик по д |
| роњо, Стојадин, подигао главу, па шишти на свеца!{S} Не’ш море, не’ш!{S} И с рогатијим се Прока |
| ко сортира — примети извршитељ, мислећи на министра унутрашњих дела.</p> <p>— Шта велиш, како л |
| су гојазни — прекиде капетан, гледајући на прозор — Па што су за подварак...{S} Збиља, колико и |
| аше.{S} Један старац прекрсти се, скочи на ноге и пође вратима.</p> <p>— Иди, рођаче, те се пре |
| Баци цигару, тресну руком о сто и скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Мор |
| је ко Наш у добру а кад Противници наши на Несрећу где Победе јасам Душевно болестан и сваки да |
| мо.</p> <p>Кад прођоше поред Киће, онај на коњу викну:{S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му н |
| е још три иступне кривице: за недолазак на позив (каже, да је долазио кад сам био у срезу, али |
| ли), у његовом дворишту заклат је ћурак на беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је три |
| са Кезуном тако слатко, да се чуло чак на улици.</p> <p>Сад тек поче права пијанка.{S} На свак |
| близу, па није се ни журити.</p> <p>Док на једаред пукоше две прангије.{S} Кад би ближе варошиц |
| p>— Какав је то, на премер, безобразлук на путу!{S} Научићу ја вас памети — застаде Кића.</p> < |
| itle>Војни Лист</title>“... „<title>Тук на Лук</title>“... „<title>Пешадијска Служба</title>“.. |
| Дете ућута.</p> <p>— Мир! — виче учитељ на децу и искашљује се.</p> <p>— Поздрави је нек дође д |
| свиње ушле у мој забран, ја га дочекам на прелазу... и тако то би...{S} Где ли је то лекарско |
| >— Мањ то.{S} Још и кокошке да ти терам на воду — прогунђа Кића, обуче гуњче, баци штап и пође |
| нам, брате, свачије заслуге.{S} Био сам на тачци да то видим и оценим! — додаде извршитељ.</p> |
| и прст Кића на цркву — док вам ја дођем на благослов...</p> <p>— Глупан ! — рече Никит.</p> <p> |
| ица?{S} Они плачу и куну...{S} Ко ће им на очи!{S} Па имање њихово...{S} Оно је пропало, несрађ |
| а зашто не знате ?</p> <p>— Знам, молим на премер...</p> <p>— Али, када би вам ја још и провода |
| ло потребе, тркао кошију с неким Швабом на Бањичком брду, па кад је победио и српски образ осве |
| извирује, мрда уснама и помахује главом на чичу у вишњевом весу, а он само слеже раменима...{S} |
| и заћута.</p> <p>— Терај! — ману главом на служитеље, и они га отераше у затвор.</p> <p>Кића пр |
| /> здрав буди... овај.. — мрдну главом на Продана</p> <p>— Од Бога ти здравље, домаћине! - одг |
| учитељ се полако подиже, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Серву |
| е.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево како је |
| се брк смеши — рече Коца и кресну оком на контролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би би |
| и среће...</p> <p>Контролор кресну оком на Тиму, а Тима на Тошу, а Коца на обојицу.</p> <p>— Хв |
| а приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, рече:</p> <p>— Ја, богме, б |
| <p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> <p>— Добро, добро, у |
| же, климну главом на њих, и махну руком на децу те седоше.</p> <p>— Сервус, учо! — викну предсе |
| и ја гласао из ината.{S} Бејаше једном на претресу правитељствени буџет.{S} Кад дође ред на во |
| лепо обучен: у варошком оделу, шеширом на глави и лакованим чизмама на ногама.{S} Човек, који |
| урском оделу: чакширама и гуњу, с весом на глави и опанцима на ногама.</p> <p>Одјашише у двориш |
| и ћурчету, сабљом о бедрима и качкетом на глави.{S} Јахао је ’ата од сто дуката, а на њему су |
| ... — истрча извршитељка за капетаницом на капију. — Госпа Персо !{S} Измаче !{S} Госпа Персо ! |
| је то лекарско уверење — рече му један на само уво...</p> <p>— Уживај... — одшану му Татомир.< |
| не’ш!. .</p> <p>У механи сви ћуте, к’о на даћи.{S} Они око дугачког стола тек погледају се очи |
| кит, проклети Никит!{S} Све на њега к’о на белу врану.{S} К’о да ја немам мозга, него се водим |
| се сад сапети.{S} Очи су му играте к’о на лоју.{S} Говорио је к’о нико у селу, то јест, кад је |
| ли дрљача — стаде Кића мирно и поче к’о на изуст: — Дрљача се дели на четири дела: гредицу, пре |
| е канцеларије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p |
| S} Па и она пандурчина клеца за њим к’о на штулама...{S} Провукло <pb n="101" /> се кроз врт, к |
| ла са стварима.{S} Све немо и ладно к’о на гробљу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| "99" /> донесе буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала |
| р — трудом се све постиже.</p> <p>— Као на прилику... читањем полезних књига — зевну г. послани |
| S} Пази ко ће му бити кмет, је ли дошао на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко |
| шу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зевну сановна |
| исаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{S} Зашто |
| — Као шипарац оставио је село и ступио на занат код мајстор Вељка Ибришима, абаџије, али код њ |
| ко сте, браћо, како мир и здравље, како на дому“ — пита он, па седа под ладњак и заповеди: нека |
| у кревету да одспава јутро.{S} Док неко на врата: куц, куц, куц !...</p> <p>— Ко је ?</p> <p>— |
| њему се чудо зби!{S} То му се познавало на говору, на лицу, на свакој аљетки и сваком покрету.< |
| ијан — ма све заман!{S} Да му није пало на ум да се жени, па не сме да помене?{S} А што да не с |
| — развуче контролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди |
| одарни људи!...</p> <p>За тим се прешло на говор о нашим сељацима, у чему су се обојица сложили |
| накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — рече извршитељ и пљесну се по бележнику: — |
| ми смешно, кад се сетим, кад ’но бесмо на комишању, кад ’но онај ћатица Цвеја облеташе око Бор |
| ролор, што је више личило на кијање, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак з |
| а, бој се, биће вам криво а и није лепо на соли и на лебу...</p> <p>— Разрешавамо те, говори шт |
| — здравише се и поседаше за дугачки сто на средини механе.</p> <p>— Еда још кога ?</p> <p>— Бић |
| S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на димњак иде.{S} Да му је чути да ко год запева из оно |
| шати кад није морално, него да је нешто на силу...</p> <p>У том из извршитељеве собе повирише а |
| ланик, сећајући се да је тако нешто чуо на жељезници</p> <p>— Царица — дода капетаница.</p> <p> |
| еко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на мисао да Вас молим Многопоштофани и Велеуважени Чест |
| о с берикетна година — кресну контролор на Продана.</p> <p>— Изволите, молим, остасте без ручка |
| пева на заветинама, а ћата предузе глас на оно велико, дупло, те се ово ћатино, стојке, отпева |
| дио ?</p> <p>— Бога ми појевтино: дукат на месец.</p> <p>— Је л’ ти љут учитељ?</p> <p>— Није в |
| што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врату.</p> <p>Посланик се окрете и пљесну Мојсила по |
| пукне од смеја — окреће Коца један лист на петељци.</p> <p>— Чика Мојо мисли све што дише, мора |
| инистра грађевина, што није озидан мост на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави |
| ницу три младића, баш ваки — пружи прст на Коцу. — Само им, на прилику, руво к’о, на прилику, — |
| ослонити — рече капетаница и пружи прст на Татомира.</p> <p>Практиканат раздвоји акте и поче ра |
| н! — узвикну Продан Жмурић и метну прст на чело — Размислимо, господо, шта је то државни резон! |
| , те седоше.{S} Кића Миликић метну прст на чело и управи поглед говорнику право у очи.</p> <p>— |
| жавни разлог? (Продан Жмурић метну прст на чело, а Кића Миликић читаву шаку) Тај исти државни р |
| и „лола“.{S} Стари људи пружали су прст на њ’га и саветовали децу.{S} Али за то су баш многи мл |
| -и-к-у! — развуче ћата Коца и мету прст на чело.</p> <p>— Баш ту и јест ситна памет, да се оцен |
| че неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко, с првим си се људима |
| м „многаја љета.“</p> <p>Сунце беше већ на заранцима, кад гости усташе иза стола.{S} Продан Жму |
| дугујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабране дружине, управо |
| словом и делом апсолутно управљам молбу на многопоштованог народног посланика, господина Продан |
| цу био је израђен и послат министарству на одобрење.{S} По том плану ово <pb n="149" /> би била |
| наш — ману он руком, као да би ту бригу на њу хтео пренети.</p> <p>— Оч’ју ми, мало ти и ја што |
| и сам господин Шеф у Београду погледају на Кићу Миликића: шта у њему лежи.{S} Ако се покаже овд |
| а и шумар Коленица.{S} За колима касају на коњима:{S} Кића Миликић, ћата Коца Стевџић, Тима Тим |
| епеша.</p> <p>— Остави је у канцеларију на мој сто.</p> <p>— Али хитна је каже телеграфист.</p> |
| пристајем нек ме премести за ђумрукџију на Дешчански <pb n="158" />Кладенац, на Мокру Гору, ил’ |
| е у контролора озбиљно.{S} Он тури шаку на уста, подмигну се и ућута.</p> <p>— Баш ’оћемо да чу |
| аповедио да позовем сваку главу пореску на заповест, да дође данас овде...</p> <p>— И још?</p> |
| ај је овамо!</p> <p>Пандур промоли руку на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони |
| подиже, спусти дебелу трешњеву муштиклу на сто, дохвати се својих дугих и крупних бркова, па ст |
| .{S} Један од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој |
| <p>И нека светитељска благост засија му на старачком лицу.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| а: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да размисли: како би се потписивао.{S} Да ли:{S} |
| ку и књиге и ковине, а баш тада дође му на смеј.{S} Сети се, како је читајући ове књижице, разг |
| рдо устрча.{S} Грашке зноја искочише му на збрчканом челу и зајигра избријани подвољак.</p> <p> |
| >Седи — мајо!</p> <p>— Кажу, не смеш му на очи — седе до њега — а ја велим смем.{S} Ја сам га о |
| Шта веле ?</p> <p>Бранисав тури мараму на уста а очи обори у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш |
| Откуд сав овај преврат да се стрпа њему на леђа!..</p> <p>„Да се боримо онако, како су се они п |
| ише још тројица.</p> <p>Капетану благну на души, па приђе ближе:</p> <p>— Браћо!{S} Имам да вам |
| да будеш госпоја...</p> <p>Лева стругну на врата.</p> <p>— Лудо к’о дивљач — шану он за се, огр |
| , молим те ! — раздерња се он и стругну на врата.</p> <p>Кића стаде према огледалу, усука брчић |
| кикот.{S} Учитељ поцрвене у лицу, викну на децу, па се окрете председнику:</p> <p>— Седите, мол |
| де и сунђера...</p> <p>Председник шикну на нос, ману руком на ону двојицу и пође вратима.</p> < |
| риште.{S} Дође испред затвора и ослушну на самим вратима.{S} Ништа се не чује.{S} Зашто ћуте?{S |
| !</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Провири ту на прозорче и викни: нису ту господин и госпођа — шану |
| рамену.</p> <p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин |
| еде, спусти торбу, убриса зној и узе их на крило.{S} Стаде их љубити и миловати.</p> <p>— Ђеко, |
| ислећи, дигох главу и неко чудо смотрих на галерији.{S} Привукло се нешто ћосаво, без браде и б |
| е ! смири се !{S} Немој ти да ми стајеш на јаде...{S} Цајо, молим те, — склопи руке к’о дете... |
| ана Пошурлића, па ћемо онда ударити још на две три важније куће.</p> <p>— Е, па ’ајде, де!...</ |
| и послужење.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаниц |
| плећа и на поносни дом Миликића!</p> <p>На Михољдан (а то је неколико дана по оном многобројном |
| у је остало да дода — на жалост!</p> <p>На сваки начин сад можемо од вас очекивати да ћете се н |
| ги притрча, те му коња прихвати.</p> <p>На видику, у дворишту, беше само девојчица Лева, чељаде |
| приређивате гозбе у част његову.</p> <p>На гозбу, о којој је овде реч, дошли су сем г. начелник |
| планове, да доскочи томе букачу.</p> <p>На пољу, у дворишту, устумарао се свет и погледа на „го |
| о подиже, слеже раменима и изађе</p> <p>На вратима срете се са чича Јеротијевим Бранисавом.{S} |
| аби шлафрок, обуче и закопча на двоје, ’на троје...</p> <p>— Кажем ја, а он само : ласно ћемо.. |
| изме, а на глави шајкачу ил’ шеширић — „на еро“.</p> <p>А што је поган језик имао!{S} Псовао је |
| , повучен у мирнији живот.{S} Кад није „на државном послу“ у Београду, он се шетка по срезу, по |
| време, а господа су господа, она воле „на чист ваздух“...{S} Али то га жижи, што не зна шта јо |
| и ушли су у механу и поседали, а остали набавили из оближњег села гајдаше и цигане са зурлама и |
| е која у род или цркви, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у по |
| радова ради (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, |
| S} Он рукује кесом, он „соли и обува“ и набавља све до шљокице.{S} Он плаћа порез и одговара пр |
| са је чинио све за задовољство гостију: набављао је нове карте, тазе вино, посластице Марије Фа |
| <p>Од тада није избијао из те куће.{S} Набављао је пилеж, спремао зимницу, обрачунавао се с пи |
| же и уме — рече Кића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p |
| к, скиде капу, прекрсти се, извади нож, набоде парче воска и пригрија уз ватру.{S} Окрену по не |
| уком те седе</p> <p>— Дакле, — поче она набрајати, ударајући кажипрстом десне по палцу леве <pb |
| .</p> <p>— Прво, на премер, — поче Кића набрајати — то знају и Бог и људи да иде супа.{S} Кад н |
| тавља Крста Миликић.</p> <p>Тежак терет навали се на плећа Крсте Миликића, али он га је с понос |
| се заплами у лицу.{S} Велико одушевљење навалило и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p |
| овној власти... да је он, поп Ристо био навалио пре <pb n="73" /> тридесет година, те је црква |
| {S} Бранисаву тешко, к’о да му се товар навалио на леђа.{S} Како да му помене, шта да му рече?{ |
| тпостављени писар. који после презимена навезе читаво „Соломуново Слово.“</p> <p>Касније, као п |
| нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца |
| гарнизонска чизма.{S} Он је од давнина навикао да господари овим робовима у задрузи.{S} Свако |
| а имање, више од пола, продао.{S} Није навикнут ни на какав рад а хтео је да је вазда одевен, |
| на врата, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спас |
| те године Кића урани боље но обично.{S} Навуче плаве панталоне; чизме, црну блузу постављену ја |
| арод поче делити по партијама, Никит је нагињао оној странци, у којој је Продан Жмурић, али се |
| сам ја? — упита Продан достојанственим нагласком...</p> <p>— Па Бога ми... нисам ти добро вешт |
| жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>— Баш кад хоћете, ја ћу вам касти, па |
| испратио у шиљу, командир га је важним нагласком ословио:</p> <pb n="10" /> <p>— Поднаредник С |
| длуке партијске — објасни Продан важним нагласком...</p> <p>— Знам, на премер, то није морално, |
| то државни резон? — рече неким особитим нагласком и мету прст на чело.</p> <p>— Па, болан синко |
| оздрав влади, у коме је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранс |
| скупштину.{S} Како је било по два пута наглашено, да човек мора бити влади одан, то, Мали Вуко |
| мења чиновнике, даје препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општина |
| ц изашао само за то, да се види како се награђују људи, који су слепи приврженици садањег стања |
| тек то слободан човек, који нема тутора над главом.{S} Тако су се здружили.{S} Од њега се много |
| прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори:</p> <p> |
| овима, то је „Маја“ у кући.{S} Она пази над редарама како ред воде, она одређује кад ће која у |
| блаци сколили, да само гавранови гракћу над њом.{S} Тужан је и онај кров, и онај дим што на дим |
| ...{S} Па знаш, Цајо, ја се само у тебе надам.{S} Кашћеш г. министру: молим вас, господине мини |
| о, ево овде је све изложено...{S} Ја се надам у вас к’о у Бога...{S} Сад морам другим путем кућ |
| шу — ја ти желим, да достојно одговориш надама, које се на те полажу.{S} Желим, да те скорим по |
| </p> <p>— Питаћемо се зашто тамнујемо ! надвика други с врата.</p> <p>— Капетане!{S} Оди ’вамо, |
| вд. гостионичара — викну Пера зеленаш и надвика зурле и бубњеве!{S} Иначе ако се не поштују зас |
| .“ — „Ако, ако!“ — велим ја...{S} Па се надвирише у воденицу...{S} Воденица меље, брише, знаш, |
| и, шта ће се којој набавити из чаршије, надгледа децу кад су им мајке у послу, даје пуноправан |
| и он роди?{S} Од куд баш тако име да му надену?{S} На премер, оде он у чаршију и престави се го |
| ниси ћорав код очију — рече Бранисав и надзири се...</p> <p>— Е, мој брадане, да ти знаш шта в |
| ва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и том приликом чујем, како учитељ пита: ј |
| е страдао за партију и пао под стечај), надзорник дувана, средовечан сељак, који нема никаквих |
| И тако ја, господине министре, као прва надлежна влас’ одем данас у школу да надзор учиним и то |
| врата и прозоре, а посланик се подиже, наднесе над совру, спусти глас и више шапатом прозбори: |
| ади (сад у старост) око поврћа, набавља надничаре, обилази забране, шљиваке, винограде, да не б |
| премишљања и две непроспаване ноћи, не нађе оданијег од дугогодишњег среског пандура Продана Ж |
| <p>— То ти је оно: изгубљен бист, па се нађе, мртав бист, па оживе — како ли оно беше у Светом |
| S} Благодарећи милостивим људима, он се нађе на платном списку званичника дотичне среске канцел |
| добра видео - с њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта |
| га мало ..{S} Ја баш кажем, ’хоћу да га нађем...{S} Па како је...{S} Јоване, уши му истрљај!... |
| ше тетка Сосе...{S} Красан младић...{S} Нађи га...{S} Збогом. .</p> <p>Кола одјурише.</p> <p>— |
| и, што им зарана падне слеме на теме, а нађу се у богаству и задовољству, па се навију тамо, ку |
| од тих захтева био је: да му на пролеће нађу какво место у каквој комисији, у којој би бар годи |
| јадине.</p> <p>— Не знам твога Бога:{S} Назад! — цикну и показа среску канцеларију.</p> <p>— Шт |
| ом путу политичких радника — и окретоше назад.</p> <p>Крста Миликић, који беше у пандурском мут |
| на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе шајкачу.{ |
| мрмља капетан преко цигаре — страшно је назадан.</p> <p>— Относно... страшно глуп — додаде Кића |
| {S} Па неке партаје...{S} Само је ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта |
| рата Полако, више крадом, ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</ |
| а здравље твог дома и свих што се твоји назвали.{S} За ваше здравље, господин капетане, за госп |
| овса, отишао у забран, изабрао бадњак, назвао му : „честит свети“, посуо га житом, осекао, дот |
| овамо!...</p> <p>Уђоше петорица сељака, назваше Бога и седоше у крај.</p> <p>— Господин председ |
| ужба?</p> <p>— К’о гром! — рече Никит и наздрави Кићи.</p> <pb n="82" /> <p>Попише понеку, зави |
| и владу и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет без |
| иза њени леђа (а ово је први пут да је назове: „госпођица“)</p> <p>— Идеш ти у першун : — цикн |
| , чошном копорану и фермену.{S} На ноге назуо нове чизме на боре, и мамузе.{S} Узод’о се и узне |
| {S} Ура!</p> <p>— Наш узвишени Господар наименовао је министарство од осведочених патриота и на |
| ни, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогатији је човек у срезу.{S} За то има да благодари |
| .</p> <p>— Молим, господине, ти то знаш најбоље: што већа влас’ у шакама, то тежи терет на врат |
| њим сам видео, и он се нађе да затвара најбољег пријатеља мог!{S} О, Боже, шта нећу дочекати!{ |
| душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, које треба што пре решити, јесте по |
| од мушкиња нико није знао, опробао као највернијег од свију, одредио га је за свог личног служ |
| најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији приврженик у његовом изборном срезу.{S} Кад |
| осно што се тиче — продужи он шапатом — највећа је сметња у овим старкељама.</p> <p>— То су тот |
| ни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бог сачува...< |
| рао чувати и привидно их помагати.{S} У највећем јеку тираније ја сам у себи говорио:</p> <quot |
| пло, те се ово ћатино, стојке, отпева у највећем јеку.</p> <p>Пошто се свако смири на свом мест |
| накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Н |
| порезник, депозитар и остали.</p> <p>У највећем јеку одушевљења, после прочитаног поздрава, ст |
| ad>VIII</head> <head>Начелни пријатељ — највећи род</head> <p>Никит Видић и Крста Миликић другу |
| читељ, и кметови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у браз |
| p>— Није он за вођу!</p> <p>— Али он је највише пропатио за партију — рече Гвозден ковач.</p> < |
| а, нисам нигде уписат, али овој партији највише симпатишем, и знам, брате, свачије заслуге.{S} |
| е ?</p> <p>— То ће бити месец, два, три највише.{S} Ти ћеш сваки дан трчкарати и молити за мене |
| а ти истрошим леба и сира у крило...{S} Највол’о си троше...</p> <p>Он се дурну и ману руком.</ |
| ћо...{S} Кад је долазио Јово Џелепџија, најволео је танку пројицу, млада сира и скорупа и пржен |
| аше рукама. — Ништа ти ја не знам...{S} Најволео би послужити им вина и ракије и истимарити кљу |
| јес, вала, Кићо, кад си био мали, па си најволео мени у крило...{S} Ја ти истрошим леба и сира |
| Кића. — То вам је сточан човек, то јес’ најволи стоку, њу пати и њом се занима</p> <p>— Мојсило |
| ојадин разговоран и и шалџија.{S} Јаћим најволи да гледа своја посла, да ни о чему не разбира и |
| ли се назв’о његов партајист, па нек је најгори, он може шта ’хоће и бољи је у очима власти од |
| јатељ!{S} Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на |
| букача, али је истина и то, да их власт најенергичније сузбија.</p> <p>— Јест, господо моја, и |
| ре било, али од како сам ја овде, он је најжешћи партајист, овај исти газда Кезун...{S} Нисам н |
| .</p> <p>— Ако ћемо по заслугама, ти си најзаслужнији за ову владајућу партију, у овом крају — |
| књаза и попечитеља да се проберу десет најздравијих младића и упуте у Крагујевац у тобџије — П |
| ро, командант батаљона похвалио, да има најлепши рукопис у трупи, он се одлучи, да, пошто-пото, |
| тује и објасни му, к’о из књиге, све од најмањег до највећег...{S} А ово данас, ево је да те Бо |
| тови, и одборници, и сви од највећих до најмањих.{S} Све сам умирио и утерао у бразду.{S} Да ви |
| откуд је то:{S} Још као голобрадо момче најми се у пандуре (или како би он миловао рећи: „ступи |
| ави оба, на узе шајкачу.{S} Она му беше најмилија.</p> <p>— Сад ће се господин капетан похвалит |
| тати, она је...</p> <p>— Бата Мојсилова најмлађа кћи — одговори Кића.</p> <p>Лева погледа низа |
| а“) са њеним синовима и унучадима, и од најмлађег два синовца:{S} Крста и мали Раде.</p> <p>Пун |
| <p>С десне стране сеђаше Кића Миликић, најмлађи члан Жмурића партије, који беше предмет пажње |
| гујем нашој партији и управљам молбу на најодличнију индивидију ове одабране дружине, управо сл |
| којој се могло приметити, да им не беше најповољнија беседа чича Мојсила.</p> <p>Али кад после |
| S} Па после, даклем, печење, а мешпајиз најпосле.{S} А ви, бестрага вам глава, за мешпајизом до |
| свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{S} Он први треба да |
| урише трком</p> <p>У том пуче прангија: најпре једна, па две уједно, и захори се:{S} Ура, живео |
| ромени и телеграфиста узео муштулук.{S} Најпре су дотрчали сви шегрти, калфе, и покућари, те ов |
| обично, прешло се у живљи разговор.{S} Најпре су почели говори о задрузи: колико има чељади, о |
| ена“ капетанов пандур Продан Жмурић.{S} Најпре му је тимарио коња, носио воду и покућарио као ш |
| молим те...{S} Реци ти мени, ’хоћеш ли најпре ладну, па врућу (а врућа ракија пушаше се у лонц |
| ступи унутра, назва Бога, и приђе руци најпре Јеротију, па Мојсилу.</p> <p>— Жива била, Обрени |
| дуваше се.</p> <p>— Знате шта, да идемо најпре код Лазара Перића, па код Стојана Пошурлића, па |
| {S} Поче разговор живљи и живљи.</p> <p>Најпре, разуме се, говорило се о времену: како је лепо |
| ону веселост и задовољство што му увек најрадоснији хришћански празник доноси.{S} Све му је ов |
| с овим апсеницима — мисли он: — Ово је најречитији пример мога рада. —</p> <p>— Јоване !</p> < |
| чад.{S} А од помрле браће осташе им: од најстаријег: снаха Обренија (коју зову: „Маја“) са њени |
| та свима из доњег краја совре.{S} Он је најстарији у дружини Продана Жмурића и највернији привр |
| /> <p>У механи Симе Кезуна (а она је на најугледнијем месту те варошице која се, узгред буди ре |
| ц Кића, или онај лудак Коца, с места их најури.{S} Разумеш ? —</p> <p>— Знам, молим те, како би |
| p>— Јест, браћо!{S} Он је тај који је у најцрње доба тираније...{S} Чујмо!...{S} На сред пијаце |
| е, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцеларију: издаје упуства капе |
| о би много да му прича, а не може да се накани.{S} Одакле да почне, како и на коју руку: да ли |
| ћ, пробише га нове грашке зноја, док се накани да заврши:</p> <p>— Па да ви’ш, Ђеко, вели госпо |
| ? упита госпођа Цаја.</p> <p>Мојсило се накељи:</p> <p>— Нисмо ми, овајке... за тај пос’о.{S} М |
| дрљача — упита коца.</p> <p>Мојсило се накељи :</p> <p>— Па ми је не делимо, већ ко кад је на |
| је с овом што је тесаше, мрдну главом и накељи се:</p> <p>— Од невешта и гора плача...{S} Да ов |
| — Једе ли се медвед?</p> <p>— Не једе — накељише се деца.</p> <p>— А, на премер, магарац?</p> < |
| лимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише водене чаше на столу. |
| /> <p>— Јадна ли му мајка, док ја једно накитим и пошљем коме ја знам, баш тамо на ћутуку — реч |
| p> <p>— Шта му је крив Стојадин, да га ’нако душмански гони?{S} Што сам добра видео - с њим сам |
| иља, каква беше та Борка ?</p> <p>— Па ’нако, Бога ми лепа...</p> <p>— Мала, плавуша, пуна, је |
| Стојадине, имам једног шиљега, нема га ’наког у свој капетанији.{S} Ама сав се уоблио к’о трупа |
| ајке... имати потпору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица...</p> <p |
| рију, седе на своју столицу, затури се, накомрди се, а свици му лете испред очију.{S} Узе списа |
| ак.{S} Усука бркове и онај прамичак.{S} Накомрди се, па се разведри, да види како му личи.{S} У |
| пош’о сам у пријатеље...</p> <p>Пст! — накомрди се пандур.</p> <p>— Даклем, на премер, од свег |
| ње, но на смејање.</p> <p>Капетаница се накомрди и даде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нар |
| све се смеје и заговара га, а Продан се накомрдио ка’ облак!{S} Свет врви и тамо и амо и чес им |
| } У горњем крају седим ја, устурио се и накомрдио, а подаље, с леве стране, погнуо се ћата, па |
| се навију тамо, куда их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста нов |
| Молим, молим...</p> <p>Звекнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{ |
| артију, у овом крају — рече извршитељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — р |
| обриса огледало, расука и усука брчиће, накриви шајкачу, забаци руке на леђа, па се разману пре |
| изме, црну блузу постављену јагњећином, накриви астраган шубару, пребаци преко рамена велики ша |
| види како му личи.{S} Узе један шешир, накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, п |
| на премер, како цепте оне „црвенкапе“ — накриви капу председник и показа на двојицу униформисан |
| из стаје у стају, нити што говори, нити накричује.{S} Види: све лепо и у реду, али опет му се ч |
| садањег стања — и два младића, који се налазе ту, у друштву првих људи, да се школују, те да д |
| ић, Тима Тимић и Никит Видић. (А она се налази у старом, сниском и трошном конаку поч. Вује Шор |
| /p> <p>— Пред механом газда Симе Кезуна наложена је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано |
| !</p> <p>— Изволте, господине!</p> <p>— Наложи добру ватру, ту у оџаку...{S} Али претходно сва |
| а да ћу њојзи.{S} Реко’ да огледам шта’ нам се види у кући...</p> <pb n="90" /> <p>— Бога ти пр |
| е: сад уз посте доћи ће Ђоша терзија да нам среже по сукнено јелече с четири гајтана...{S} Како |
| мета наше богаство и срећа, па ’хоће да нам ово куће раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та нап |
| Кићо Миликић, да га Бог поживи... и да нам каже, како наш посланик, господин Продан, из Поскур |
| служи то пиће...{S} Срамота би било да нам какав геак првачи...{S} Добро отворимо очи, браћо, |
| да почитује, и пуно којешта паметно да нам прича нови председник, господин Кићо Миликић, да га |
| едник, господин Кићо збор и на збору да нам покаже, шта је ред, шта је влас’, и како, да речемо |
| јој ово боље доликује.</p> <p>— Па има нам, госпоја, Бога ми... до педесет...</p> <p>— А, дост |
| > <p>— Браћо!{S} Од свију послова, које нам ваља предузети, најпотребније је да изберемо вођу.{ |
| де пред гомилу:</p> <p>— Браћо ! шта ће нам вођа ?{S} Наш је вођа програм наше странке.</p> <p> |
| вредан човек и воспитан.{S} Вели, такви нам људи требају.{S} Пита: како Тоша?{S} Он је већ био |
| ђогат...{S} Ми смо зрели људи и не личи нам да се заносимо.</p> <p>— Ја ка’ ’докон... </p> <p>У |
| амо, овамо, бату у руку.</p> <p>— Добро нам дош’о Кићо — загрли га Мојо.</p> <p>— Бато, бато ! |
| Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајм |
| .</p> <p>— Кажем ја господин начелнику: нама требају људи млади, вредни, предузимљиви — рече ка |
| дени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{S} Нама требају људи, који ће слободно заступати наша убеђ |
| > <p>— Мора, било милом, било силом.{S} Нама требају само устаоци!...</p> <p>— Одушевљени, на п |
| о подесан израз паде на језик.</p> <p>— Нама не треба голанферија, маса, руља, нама треба језгр |
| зден ковач.</p> <p>— Не личи, браћо, да нама, варошанима, првачи геак, викну магазаџија: </p> < |
| те...{S} Али шта ће баш данас ту, према нама?{S} Они се, без сумње, смеју мени и мом збору...{S |
| апе", у потпуној ратној спреми.{S} Пред нама прекрилио <pb n="59" /> народ: напред старци, па с |
| — Даклем: господине министре!{S} Ви сте нама поставили за учитеља једног сисана... относно једн |
| p> <p>— Јок, вала.</p> <p>— Слободно ти нама кажи.{S} Ништа га се не бој!</p> <p>— Што би вам к |
| ти, Јеко, толико бринеш.{S} Боже ти дај нама здравља, све ће добро бити.</p> <p>— Нема ту добра |
| сподина Шефа у Београду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко |
| дом.{S} Све зна у главу, к’о да је међу нама.</p> <p>— Живео! — одјекну салом к’о из једног гла |
| е Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто је запалио буре, |
| лав и рукује се с гостима — Кићо, деде, намести госте...{S} А коње, молимо... ено пред шталом и |
| же прости и данашњи данче“.{S} Он, сам, намести столове, столице и клупе под раст, а Лева и Инђ |
| дице...{S} Ја је љубим, љ-у-б-и-м!... — намести уста на шљокицу...{S} Ох, Боже, хоће ли ико бит |
| верујем и понизан јесам ваш.</p> <p>Она намести уста љупко.</p> <p>— Име јој је Зорка.{S} Зовем |
| арамом.</p> <p>— Устаоци! — рече Кића и намести га на гвоздени кревет.</p> <p>— Да, устаоци...{ |
| p>Јела донесе јастук, мету на столицу и намести Јека за сто.</p> <p>Стари Стојадин, па то ти је |
| а донеше поњаве, ћилимове и јастуке, те наместише седишта, накидаше цвећа у врту, те окитише во |
| шили, а одмах за њима неколико људи, те наместише прангије, донеше барута и луча.</p> <p>Кад је |
| етке и очистише госте од прашине, па их наместише за спремљени сто под великим растом.{S} Капет |
| на правилан начин или је <pb n="93" /> наметнут; зна ко му је капетан, шта ради и како с народ |
| препоручена писма, награђује и кажњава, намешта и скида кметове по општинама, шумаре, чуваре, к |
| помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — Зорицом, коју <pb n="15 |
| а.{S} На пример, мисли он: пред механом намештен је сто, овај дугачки с углађеним ногама, застр |
| оба дугачка и видна, с три прозора..{S} Намештена и уређена пола сељачки, а пола варошки.{S} У |
| „Глоговца“ — састављена су два стола и намештена тако, како ће господин посланик, ваљушкајући |
| ића, гледајући у скоро набављени и лепо намештени кревет.</p> <pb n="13" /> <p>— Бога ми, госпо |
| е његових једномисленика.</p> <p>У лепо намештеној „гостинској сали“, у здању среске канцелариј |
| ао!</p> <p>— Имам и ја неки стварчица — намигну депозитар.</p> <p>— Здоговорићемо се — рече изв |
| скочи на ноге:</p> <p>— Неће они куд су намислили, не!{S} Море, еј, неће, не!</p> <pb n="45" /> |
| уства и сад је на реду да изврши што је намислио.{S} Али нешто га буни, копка, дира, те не може |
| арод...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да изврши, пошло му је за руком.{S} Осећао је |
| носно, даклем, не може човек рахат Богу намолити од рике сеоских говеди, од гурикања свиња и ла |
| стано брани и не да на њ’ прекорне речи нанети.{S} Сад кад чуше да се Кића одлучио да иде из ку |
| како ли му је сад? — упита депозитор и нанишани на капетана....</p> <pb n="163" /> <p>— Јадна |
| бену ситнеж, просеца путове куда штапом нанишани, и томе слично.</p> <p>Продан Жмурић најбогати |
| чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb n="42" /> |
| оло...{S} А ја?</p> <pb n="167" /> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте, господине!</p> <p>— Наложи доб |
| о се не смем с њима састати...</p> <p>— Нанчи!</p> <p>— Изволте!</p> <p>— Провири ту на прозорч |
| адио.{S} Сад други ветар дува.</p> <p>— Нанчи! — викну служавку.</p> <p>— Изволте, госпо! — дот |
| и рукама и чецајући око стола.</p> <p>— Нанчи!{S} Нанчи! — викну капетаница с кревета.</p> <pb |
| емо — подвикну Тоша.</p> <p>— Госпођице Нанчи, молим вас, не дајте — рече капетан иза њени леђа |
| та је било доле, то је горе — објашњава Нанчика.</p> <pb n="161" /> <p>— На премер, пала влада |
| <p>— Можете ићи кад кажем ! — издра се Нанчика.</p> <p>— Баш сад нећемо да идемо — подвикну То |
| ти ја дођем тамо! — подвикну он.</p> <p>Нанчика истрча пред врата с џезвом вреле воде.</p> <pb |
| џаклије: велика, нова и мала, стара.{S} Наоколо, подаље, поређали се вајати к’о карауле, а испо |
| те сести, већ затури руке озад, па зађе наоколо да разгледа Шрајберове слике, које висаху о зид |
| , има још један Кића у селу!{S} Од куд, наопако, да се и он роди?{S} Од куд баш тако име да му |
| раде и знали су ко је за шта, а ово је наопако...{S} Памтим, брате, ма да то беше давно, када |
| ији и да ли је коме из опозиције штогод напакостио.{S} Порезник једнако распитује где је то „зв |
| рошње јутарце, те <pb n="62" /> припео, напас’о, отер’о, дотер’о, и ја, Бога ми велим, одоцнићу |
| раскуће...{S} Шта ће му то кмество, та напас’ што завађа људе?{S} Што не гледа своја посла и р |
| p> <p>— Ја, браћо. не знам каква је ово напас’ какав је ово ’ук, што је заватио ову земљу...{S} |
| , стој, да видимо рачун!</p> <p>— Чекај напасти, не бегај!</p> <p>— Ура! — викнуше апсеници.</p |
| где је год, и његових укућана — а ја да напијем за комшиско здравље: за здравље твоје, газда Пр |
| } Шта они друго знају, но да се наједу, напију и испавају! — шета он преко собе, па на једаред |
| собу, седе за сто, узе табак хартије и написа крупним словима: „Име јој је Зорка.{S} Зовемо је |
| з ње читаво туце хартије.{S} Узе перо и написа: „Живео Кића Миликић.“</p> <p>Паде му на ум да р |
| о зуба помолити, па ма шта он радио.{S} Написао је седамнаест тужаба против попа Хрисантија: ос |
| а беле покладе и т. д. — Против учитеља написао је тридесет и девет тужаба и успео је: да га пр |
| ај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам — рече ћата...</p> <p>Председни |
| ја сам мислио нећемо се видети, па сам написао ово писмо да вам испратим.{S} Да вам не би прич |
| разлажем пуна два часа, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{ |
| о у борби снашим Противницима а како је Наполеон реко Паре, Паре па цео свет тако доксмо ми Сло |
| внике ко кобац пилиће, Па какоје речени Наполеон реко Паре, Паре па цео Свет, то сам дошо на ми |
| дрекао а као штоје Велики Ратник речени Наполеон казо Паре, Паре, без Пара никуд а са Парама ће |
| ту, У кујни...</p> <p>— Ко?{S} Кића!{S} Напоље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</ |
| то се зове Зорица...</p> <p>— Ју!...{S} Напоље с лолом!...</p> <p>— Та не једи се, Цајо!{S} Пол |
| оље!{S} С места на поље!{S} За мишку па напоље!...</p> <p>— Полако, Цајо!{S} Лакше!...</p> <p>— |
| — викну Мојсило.</p> <p>Истрчаше обоје напоље.{S} Мојсило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и |
| а опчинила — шапће она Мојсилу излазећи напоље.</p> <p>— Па шта вели: која је? — запиткиваше он |
| анте, браћо, да се здоговоримо — рекоше напослетку, стадоше и издуваше се.</p> <p>— Знате шта, |
| е лето, онда у Луговима, крај студенца, направи се ладњак, зготови се ручак, а сваки домаћин <p |
| не заплакаше, а деца се развришташе.{S} Направи се лом по кући.</p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ни |
| јурну.{S} На тај начин помогао би се да направи кућу, да купи намештај и да се ожени Зорком — З |
| у, ако им не треба...{S} Циц! — и шаком направи једну незгодну фигуру.</p> <p>— Доле с њима!. . |
| аше и цигане са зурлама и бубњевима, па направили весеље око ватре.</p> <p>Прво катрањаво буре |
| то је погодио мајсторе док су од магазе направили учионицу, који су, именом, мајстори били, кол |
| стију, орибао столове, клупе и столице, направио цеђ, те опрао прозоре.{S} Још му остале оне вр |
| ко дрво.{S} Ни баскије не би више од ње направио.</p> <p>— Ја, што велиш, Ђеко...</p> <p>— Церо |
| би поделио и земљу и покретност, и кућу направио до општинске суднице...</p> <milestone unit="* |
| цу леве <pb n="126" /> руке : — Ви ћете направити дивну кућу...{S} Око куће имаћете прекрасну б |
| луге: ко ће остати у томе званију, а ко направити место овом у дворишту.</p> <p>— Јован Мргода, |
| сам не знам, госпо...{S} А већ кућу ћу направити...</p> <pb n="124" /> <p>Е не знам, не знам, |
| те се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. кад би имали кућу бар с три собе, |
| n="73" /> тридесет година, те је црква направљена на овом месту где је данас...{S} И знате ли |
| ке.{S} Бог и чича Јеротије знаду кад је направљена.{S} Па оџаклије: велика, нова и мала, стара. |
| но, на премер, зна: „заповедајте“ — Но, напред, марш!...</p> <p>Биров приђе до пола механе, и д |
| , накриви на једну страну, па на другу, напред и назад, па тако и други.{S} Остави оба, на узе |
| ред нама прекрилио <pb n="59" /> народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви гологлави.{S |
| твори велику двокрилну капију широм.{S} Напред уђоше коњска кола.{S} У задњем седишту беху с де |
| са мном?</p> <p>— Да се разрачунамо ! — Напред!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрм |
| ку канцеларију.</p> <p>— Што? </p> <p>— Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како |
| Напред! — продра се иза гласа</p> <p>— Напред, но како — додадоше она двојица...</p> <p>Кића с |
| народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, огрнуо ћурак и раширио се к’о паша, а |
| и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим кола са стварима.{S} Све немо и ладно |
| сит човек, крупних веђа и бркова, иђаше напред.{S} За њим иђаху још два сељака.</p> <p>— Добро |
| ца путника, коњаника.{S} Онај што иђаше напред, средовечан, сувоњав, с пуном жутом брадом и доб |
| а два коњаника.{S} Продан Жмурић јахаше напред, а за њим Тодор Коленица са седмакињом, магацинк |
| ку кућу и варошицу, пригрну шал и крочи напред.</p> <pb n="184" /> <p>Мало што одмаче путем сво |
| ња.</p> <p>Кића се искашља, крочи корак напред, према ђацима, па поче:</p> <p>— Децо!{S} Једе л |
| срцем и душом, апсолутно желим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остаје |
| Продан Жмурић подиже чашу за здравље и напредак домаћина овог дома и његових укућана, исказа о |
| бразити и повести путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> одавна уви |
| а госпојино здравље, вашег дома, ћара и напретка; вашег, ћато; вашег, приле; вашег, момче — изр |
| безјаци !...{S} То су кладе сувременом напретку — рече капетан, устаде и звиждућући, поче разг |
| зар се тако кметује?</p> <p>Седе опет, напуни лулу, укреса и загледа се у очи Мојсилу:</p> <p> |
| Јеротије седе на кревет, истресе лулу, напуни је, укреса труд, па погна два густа дима.</p> <p |
| !</p> <p>— Узмиде, Мојо, ову чутуру, те напуни препеченицом.{S} Начни оно буре до ћулсије, што |
| буре до ћулсије, што смо га првог рата напунили.{S} Пази те полако извади врањ и опет закуцај. |
| у, шчепа пушку „трећакињу“ (коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је |
| ом широки дрвени, са шареницама, сламом напуњеним јастуцима и потшивеним војничким ћебетом.{S} |
| е, само је Стојадин чувенији.</p> <p>По нарави Јаћим је ћутљив, Јеротије тих и одмерен, а Стоја |
| ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један старац пре |
| <p>— Ха, ха, ха! — зацерека се Никит. — Наравно, наравно.</p> <p>Сељаци се згледаше.{S} Један с |
| > <p>Татомир уђе на врата и унесе читав нарамак акта.{S} Притвори врата, погледа на прозор, па |
| столу нов дивит, туце хартије, неколико наредаба и расписа и сви закони.{S} У горњем крају седи |
| и капетан га пушта.{S} Кад опет стигне наредба од књаза и попечитеља да се проберу десет најзд |
| апетан и изађе.</p> <p>Кића га испрати, нареди те пандур подмири своје бисаге, па се врати у со |
| еми све што треба пред госте изнети.{S} Нареди, те се стакларија опра песком <pb n="104" /> и к |
| сте послужују, те приђоше руци.{S} Кића нареди, те донеше четке и очистише госте од прашине, па |
| је дужност својевољно извршивати што се нареди од господина Шефа — рече Кића — И сваки ће пре п |
| Брзо!{S} Одмах!</p> <p>Капетан истрча и нареди, а капетаница се поче спремати.</p> <p>За час би |
| аде знак за полазак.{S} Капетан скочи и нареди служитељима да се спреме.</p> <p>— Чиле, како се |
| Тоша и прокртољи плећима.</p> <p>— Како нареди господин Шеф, онако ћемо — рече Продан.</p> <pb |
| !{S} Знаш, Јуцо, славца ти твог, што ја наредим за овај крај, то морају слушати и министри..{S} |
| није казнио и т. д.</p> <p>— Извидићу, наредићу, учинићу! — рече Жмурић и упути се госпођи изв |
| и ћеретају.{S} Контролор подврискује и наређује те дружина испија чаше на искап, а пандури пал |
| чувај откосе“</l> </quote> <p>И заиста, народ је одржао мегдан и подвикнуо тиранину:</p> <quote |
| кад припуцају пушке оздо од жуте букве, народ стане у параду...{S} Капетан иде напред, на ’ату, |
| </quote> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n="181" /> <p>Пали су тирани, |
| онтролора.</p> <p>— Сас вас, чика Мојо, народ би био задовољан, к’о с берикетна година — кресну |
| а а зубе поломи“</l> </quote> <p>„Јест, народ је проговорио, народ је победио!</p> <pb n="181" |
| — Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш |
| и.{S} Пред нама прекрилио <pb n="59" /> народ: напред старци, па средњаци, па младеж, сви голог |
| буклију и пуну торбу к’о на свадбу.{S} Народ изађе у параду,</p> <p>— Знам, вала, и ја, баш к’ |
| ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чобана, па да |
| p>— Па шта веле?</p> <p>— Ко ?</p> <p>— Народ шта вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ.. |
| а вели?</p> <p>— Ништа, вала; народ ка’ народ...</p> <p>— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври |
| а, па да се стриже и музе...</p> <p>— А народ, относно, мора уз влас’, хтео не хтео — додаде Ки |
| да је зараст’о пут у нашу цркву... и да народ неће да иде у њу док поп Ристо у њу поје... и да |
| господин Продан, из Поскурица, ради за народ и његово право, и господин капетан како је <pb n= |
| ам увек био тај, који сам у души био за народ и његово право, али сам се морао чувати и привидн |
| бићу и посланик...{S} Брзо, Јуцо, чека народ, без мене не може да се макне...{S} Ја и Пера <pb |
| ло што не достане, удариће се прирез на народ...</p> <p>Што год је Крста Миликић намислио да из |
| питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, све носи срму и памукбез. |
| особито благодарим... и сас вас је сав народ задовољан... и живели — подиже се контролор и сав |
| поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и објасни му, к’о из књиге, све |
| ада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, коме треба добрих чоба |
| ечи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ, а влас’ одговара народ сит одевен и задовољан, с |
| и помогао, господин капетане!“ — гракне народ... „Како сте, браћо, како мир и здравље, како на |
| ему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити по партијама, Никит је нагињао оној с |
| п Ристо уклони одавде, иначе овај ће се народ поримити.{S} Јеси ли све написао?</p> <p>— Јесам |
| т на Поточањку, до његове механе, но се народ у калу дави...{S} Сви га се боје и сви му се клањ |
| , изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти мислиш сви смо онако одевени |
| шљали ко су прави кривци, што подбунише народ, да се не одазове позиву власти.{S} Кривице су пр |
| о у бразду.{S} Да ви’ш сутра док поврви народ да ме моли да ме умилостиви да пустим из затвора |
| шабачки обор — тамо је и слат, а остали народ био је миран...{S} А ово данас непрестано врши и |
| Молећи мајку Србију и мучени и измучени народ српски, да ми опрости грехе, које сам свесно или |
| кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се делова дели дрљача — стаде Ки |
| >— Шта, ништа?{S} Зар не чујеш како ври народ од његовог зулума!{S} Бога ти, Мојо, шта ти је, ш |
| {S} Мора, која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се п |
| бно, да г. министру опише: како је овај народ поднео грдне трошкове, док је откупио конак почив |
| пред магазом Дине Цекића, (коме је онај народ око ватре намеравао да викне:{S} Уа! — али пошто |
| пита, како млађи слушају старије, како народ иде на богомољу и поштује свештенике.{S} Не пита |
| црне владавине, колико је штетовао што народ није смео долазити у његову механу, а колико је о |
| укбез...{S} Кад ти, Господару, изађеш у народ, влас’ изведе преда те народ у стајаћем руву и ти |
| /p> <p>— Јес’</p> <p>— Јес’, ал’ то наш народ не зна.{S} Јуче ме живи стид изеде кад господин К |
| је, поред осталог, наглашено 57 пута: „народ је победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста |
| еколицина у тој општини, били су Кићин „народ“, који је безусловно следовао стопама свога првак |
| редитељ свечаности на улици и душа овог народа око ватре: — Једно од најважнијих питања, које т |
| чика Мојо, ми баш хоћемо да чујемо жеље народа — рече капетан доста важним нагласком.</p> <p>— |
| томир и замаче на врата.</p> <p>— У име народа нашега краја, нек је г. капетану благодарнос’ и |
| ма преко свију око стола.</p> <p>— Биће народа, рано је још — рече Никит</p> <p>— Биће, но како |
| Свака влада мора се ослањати на људе из народа.{S} Ти си одликован поверењем господина Продана, |
| анферија, маса, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — дод |
| а, руља, нама треба језгро народа, цвет народа!...</p> <p>— Кајмак друствени — додаде Кића, пон |
| погледа за се и викну:</p> <p>— ’Ајде, народе!...{S} Овамо, овамо!...</p> <p>Уђоше петорица се |
| јмо!{S} Чујмо !</p> <pb n="176" /> <p>— Народе!{S} Ми немамо вођу!{S} Сваки крај има свог вођу, |
| Пали! дум !</p> <p>— Свирај !</p> <p>— Народе!{S} Молим да ме саслушате — викну Татомир, редит |
| аја.</p> <p>— Тако је!{S} Ура!</p> <p>— Народе!{S} Бирајмо вођу!..</p> <p>— Да бирамо ! да бира |
| реко свију у механи, па викну:</p> <p>— Народе!{S} Овај се збор распушта! — и седе за дугачки с |
| пријатеље и једномисленике, разбира за народне жеље и потребе, а најчешће похађа среску канцел |
| поздрав новом вођи и честитка на победи народне свести — од Коце Стевџића, економа из Дводола.{ |
| н’Спаси!{S} Сам господин Продан Жмурић, народни посланик, вели: кам’ среће да има у Србији још |
| ја Теразијама оздо, а они озго, то јес’ народни посланик Продан Жмурић, и замисли — бодну се пр |
| рије.{S} Особље узе капе и к’о на какав народни празник безбрижно остави посао.</p> <p>— Вала и |
| му важност скаче све више и више.{S} И народни посланик Продан Жмурић, и капетан Спасоје Жерав |
| е и тамо и амо.</p> <p>— Многопоштовани народни посланик Продан Жмурић!...{S} Господин шеФ у Бе |
| у господин Вођа и ШеФ, и многопоштовани народни посланик Продан Жмурић.{S} Да слушамо увек, у п |
| алом, то ће ти објаснити многопоштовани народни посланик, господин Продан.</p> <p>— Наш је зада |
| {S} УФ, кад би то дознао многопоштовани народни посланик, Продан Жмурић из Поскурица!</p> <p>Ро |
| Капетан доли празне чаше.</p> <p>— Као народни посланик, који већ двадесет година...</p> <p>Св |
| лед говорнику право у очи.</p> <p>— Као народни посланик, који с малим прекидима, већ двадесет |
| "SRP18960_III"> <head>III.</head> <head>Народни посланик, Продан Жмурић.</head> <p>16.{S} Авгус |
| министарство од осведочених патриота и народних пријатеља...{S} Браћо! <pb n="166" /> Идите ку |
| у увек имао масне зараде.{S} У бризи за народно добро, пристао је једног лета и ишао у девети о |
| гопоштованог господина Продана Жмурића, народног посланика из Поскурица и госпођу капетаницу Ца |
| Жеравице <pb n="33" />, у част доласка народног посланика, Продана Жмурића са скупштине.</p> < |
| но... изобразити и повести путем општег народног напретка и које ја, на премер, <pb n="54" /> о |
| лутно управљам молбу на многопоштованог народног посланика, господина Продана Жмурића, да овај |
| b n="132" /> господину Продану Жмурићу, народном посланику наше отаџбине Србије!</p> <p>Многопо |
| и није лако, господо и браћо, трпати на народну грбачу без мере...{S} И тако мислећи, дигох гла |
| знаш, мени је право, но срце ме боли за народом и странком...{S} Треба, браћо, човек куражан — |
| у у руку и поучи га како ће поступати с народом...{S} Па изађе пред народ, те га посаветује и о |
| зна ко му је капетан, шта ради и како с народом поступа.{S} Што по његовом мишљењу не ваља, не |
| ке бркове.</p> <p>— Да се здоговоримо с народом на пољу — рече газда Пера и изађе.</p> <p>А ево |
| и и рђави дела, како власти поступају с народом, има ли лола и нерадника, што у радне дане седе |
| премер, као међународни човек, што међу народом живите, знате колика потреба захтева, да у наро |
| итељ и накрете трећи чокањ.</p> <p>— На народу је да оцени — рече Кезун: — Изволте још по неку! |
| прву реч овом Татомировом и Зеленашевом народу.</p> <p>Поздрав влади однеше десеторица у телегр |
| елим, то јес’ напредак нашем свеколиком народу...{S} И то јес’ остајем веран до гроба кличући: |
| "128" /> <p>— Ето, тако је то, госпо, у народу — рече посланик, гледајући у црвене очи госпође |
| ите, знате колика потреба захтева, да у народу има изображени људи, који ће га... относно... из |
| разуме.{S} Свака влада тражи ослонца у народу.{S} А шта је народ?{S} Народ је велико стадо, ко |
| ци, даље, о оскудици образованих људи у народу.</p> <p>— Камо среће, да имамо у свакој општини |
| али... онајке... имати потпору власти, нарочито ’наког пријатеља, к’о што је господин Жеравица |
| није сметало да се здруже к’о вршњаци, нарочито после српско-турског рата, где су као другокла |
| дају — рече Кезун.</p> <p>— Тако је!{S} Нарочито кад је од телегенције.{S} Таки и вреде — додад |
| лим вас, зашто не, ја ужас волим псе, а нарочито овако благородно...{S} Ју’, да знате како слат |
| еограниченом оданошћу својој партији, а нарочито њеном Шефу (још ни једаред није друкчије гласа |
| pb n="135" /> волели с њиме.{S} Кићи се нарочито допадао његов начин живота.{S} Мислио је да је |
| оја радо га једе.</p> <p>— Бата Мојсило нарочито ову сточицу милује — додаде Кића. — То вам је |
| кнуше, а кад га познаше, притрчаше му у наручја.{S} Он седе, спусти торбу, убриса зној и узе их |
| која је гњечила и морила овај народ, а нас чиновнике гонила на безакоња, сурвала се под терето |
| > <p>— Вала и јесмо се искупили, к’о да нас је ђаво у рог свик’о —— рече депозитар.</p> <p>— Да |
| федерацију, у којој ће имати доброту да нас обавести о ситуацији страних сила и о свему опште к |
| b n="80" /> комишање и говори ли што за нас и осталу влас’...{S} Разумеш ли?</p> <p>— Овај... м |
| а пише.{S} Пишти перо к’о шаран.{S} Иза нас два пандура, „црвенкапе", у потпуној ратној спреми. |
| p>— Кад луду Сају ћушнусмо у вир, а она нас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се |
| b n="143" /> и појурисмо преко поља, па нас онај ђогат умал не уби...</p> <p>Кића се дурну :</p |
| раду...{S} Ко није с нама, он је против нас...</p> <p>Отвори прозор и јетко викну:</p> <p>— Поп |
| } Видео си како су се они борили против нас.{S} Дужност је сваког члана наше партије, да с пост |
| се боримо онако, како су се они против нас борили“ — вели Продан Жмурић.{S} Како то?{S} Да уст |
| е тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тражи да слушамо шта старији заповедају, а наши |
| странке, на коју се влада ослања.{S} Од нас се тражи исправност, постојанство!{S} Од нас се тра |
| питам : шта ти мислиш; што се одпади од нас ? — и тури руке на очи...</p> <p>— Ако немаш другог |
| резон!{S} И тај државни резон тражи од нас исправност, постојанство, послушност.</p> <p>— Увек |
| у под:</p> <p>— Веле да ћеш да идеш од нас — и бризну у плач.</p> <p>Кића размачу пером преко |
| рог Шефа и Вође, он зна шта ’хоће и где нас води.</p> <p>— Многаја љета, нашем Шефу и Вођи — ск |
| о неколико динара.{S} И не знамо одакле нас гуја печи...{S} Ти, Господару, питаш: како је народ |
| вашим је рукама срећа наша...{S} Можете нас уцвелити, унесрећити...{S} Она је злобна и пакосна |
| b n="15" /> ми капетани и ви што сте уз нас.{S} Државни разлог! — подвикну он значајно — захтев |
| , а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије...{S} Е, стој, мајчин сине, кад |
| еј!...</p> <p>— Ју... па шта вели, како нас је затекао...</p> <p>— Капетан, Лево, капетан!{S} Н |
| А што да се обрукамо?</p> <p>— Па како нас је затекао...</p> <p>— Чудо!{S} И зар код њега да с |
| прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, и Јаћима, <pb n="189" /> и с |
| тељ пита: једе ли се овца и пловка, а у нас, господине министре, и луда Саја зна шта се не једе |
| о зби!</p> <p>Ко зна како је где, али у нас је већ уобичајено, да исписник донесе у село по неш |
| рната свиња, а те животиње нема овамо у нас у Кривој Реци, нити смо чули да игде има свињче пер |
| >Мојсило се прекрсти: — Добар час, међу нас!{S} Срећно састање и виђење!{S} И <pb n="109" /> зд |
| ем Стојадин, у шали, кад су њих тројица насамо).{S} Он је ту кућу подигао, имање увеличао, све |
| /> и допуне у законима.{S} И судије је насвојио: у два маха пуштат је испод суда због фалсифик |
| огама имао је плитке ципеле, на које су населе везене чарапе, а преко ових бришу пачалуци од св |
| у и све што уз њу стоји.{S} Мене назива насилником, а <pb n="67" /> сваки мој покрет безакоњем |
| их прилике и људи накрену.{S} Од оца је наследио велико имање и доста новаца, па је за кратко в |
| е.{S} На великом служавнику (на коме је насликан некакав ђенерал са великом перјаницом) који се |
| а, дода депешу, и по пандурској навици, наслони уво на кључаницу.</p> <p>— Шта је, Спасо ? — зе |
| рагу — затиште уши госпођа капетаница и наслони се на свог мужа.</p> <p>— Молим, да си извините |
| ну се Мојсило.</p> <p>Она приђе ближе и наслони се једном руком на кревет, па више шапћући, реч |
| з фиоке министер хартију, преви табак и наслони се:</p> <p>— Пиши: господину министру просвете |
| ик Жмурић, на чича Јеротијеву столицу с наслоњачом.{S} Десно од њега поседаше: капетаница, капе |
| сти.</p> <p>Мојсило донесе бардак вина, наслужи у окењаче и стави на трпезу.</p> <p>— Служи де, |
| уздам.{S} Обиђи све министре: негде се насмеј, негде заплачи, негде.... како знаш...{S} Цајо, |
| таде кијати к’о мачка...</p> <p>Кића се насмеја.</p> <p>— Давно је то било... збиља, каква беше |
| ас заокупи каменицама...</p> <p>Кића се насмеја, па се уозбиљи и ману главом:</p> <p>— Деца к’о |
| т капетанов десио.</p> <p>Капетаница се насмеја:</p> <p>— Колико вам има година ћико? (могла је |
| ера.{S} Је л’ тако Раде?</p> <p>Дете се насмеја.</p> <pb n="30" /> <p>— Е, да ти знаш Ђеко, — п |
| КОЦА</p> <pb n="134" /> <p>Посланик се насмеја и промрмори :</p> <p>— Е, мој синак, кад би се |
| !{S} Сад си погодио!</p> <p>Домаћин се насмеја и доли чаше:</p> <p>— Изволте... молимо покорно |
| </p> <pb n="169" /> <p>Продан Жмурић се насмеја.</p> <p>— Ето и тога има, Тошо, на трновитом пу |
| ило се задену од смеја...</p> <p>Сви се насмејаше његовом смејању.{S} Кића се трже к’о иза сна |
| ицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} Али у ушима му н |
| асником?</p> <p>Он покуша да се на силу насмеје, забаци руке за леђа и разода се по соби.</p> < |
| глед укочио у ивицу од стола.{S} Кад се насмеју и он се насмеје; кад ућуте и он се уозбиљи.{S} |
| да је дивно име?</p> <p>— Ди..ди..вно — насмеши се Кића.</p> <p>— Плавуша.{S} Има русе косе, к’ |
| Куд ћу из ове коже?</p> <p>Стојадин се насмеши:</p> <p>— Не бој се, старче, све ће то прохујат |
| и оставе.{S} Двориште к’о тркалиште, а насред среде извио се столетњи раст, па све то још више |
| коју је пре напунио с два фишека) стаде насред дворишта и испали је...</p> <p>— Ура!{S} Живели |
| победио“ и 70 пута „тиранска влада“.{S} Наста потписивање.{S} Прво се потписа вођа, па Зеленаш, |
| екнуше чаше и накренуше се на душак.{S} Наста ручак у највећем јеку.{S} Поче разговор живљи и ж |
| живео! — викнуше и јурнуше у механу.{S} Наста честитање и љубљење са газда Симом.</p> <pb n="17 |
| а, чељаде честите куће Миликића!</p> <p>Наста тајац.{S} Сви се згледаше.{S} Кића уста, подбочи |
| на једно сандуче до самих врата.</p> <p>Наста тајац, у коме се г. посланик искашља и затури на |
| и — додаде капетан преко цигаре.</p> <p>Наста тајац.{S} Посланик даде знак Кићи, те доли празне |
| штину — јетко се осмехну Продан.</p> <p>Наста мала тишина, у којој се могло приметити, да им не |
| ровог шурака, не знам како му беше име, наставао је код почивше тетка Сосе...{S} Красан младић. |
| м Писму — рече Стојадин. — А прексутра, настави он, у име Бога, ето нас свију: и попа, и кума, |
| ко ватре.</p> <p>— Молим вас, браћо ! — настави Стојан памуклијаш: — кад баш оћете да бирате во |
| {S} Уа !{S} Онај други кину, а трећи му настави нос.</p> <p>— Какав је то, на премер, безобразл |
| свет остаје, почитује и уважава и моја наставлења срцу прима и није мала радост...{S} Радујем |
| а, како су мајстори три пут остављали и настављали рад, свађали се с председником и тукли с пан |
| сад можемо од вас очекивати да ћете се настанити код суднице и нову кућу направити.{S} Н. пр. |
| и чељад, и, Боже ’прости, празник који наступа.{S} Обузе га још већа туга и сумор.{S} Сети се |
| је пуна механа света, подићи столицу и натерати људе да заглаве врата.</p> <p>У селу су га зва |
| рупни проседи бркови, његово мало, увек натмурено чело, испод кога сијају мале очице, улеваше р |
| е даду, то јест та два милиона, а он се натмури, па да може, појео би нас чак озго с галерије.. |
| х брига и терета, све је на његова леђа натоварено.{S} Они остали министри сви се из његове гла |
| те за час извукоше све из његове собе и натоварише на кола...</p> <p>Он пође напред, а за њим к |
| д-и-м! — врисну она иза гласа и трже се натраг с кутњег прага.</p> <p>— Шта је жено, шта је ! — |
| дужише пут у чаршију, а Стојадин окрете натраг, узе Кићу за руку и поведе к’о мало дете...</p> |
| на је велика ватра.{S} Упречене главње, натрпано грања и кровине па пламен лиже под облаке.{S} |
| акшире а обуче панталоне, баци шубару а натуче неки кломпави шешир, зграби парче шећера, скруни |
| ило отрча у вајат, обуче чошни Фермен и натуче нови вес, ману руком преко бркова уздуж и попрек |
| — Напред!{S} Наша влада, наше право! — натушти чело и дрмну га руком.</p> <p>— Молим те, Стоја |
| кну председник.</p> <p>— Молим покорно, наћи ћу у зајам у Петра Бојаџије — и замаче на врата.</ |
| госпођо.{S} Овако богата трпеза може се наћи само у Београду!...{S} Спаси Бог, Миликићу!</p> <p |
| о и загушило га, па му израза не могаше наћи.</p> <p>— У осталом, относно што се тиче — продужи |
| ћо! — почео је Татомир : — Може се неко наћи да посумња у мене, што сам служио црној владавини, |
| дане, да ти знаш шта вреди кад је човек научен.{S} Ето, наш глупи народ не зна на колико се дел |
| би све се разбегло.{S} И деца, која су научила да се с Ђеком коликају ора и лешника, да га, ка |
| сабор, па омркне.</p> <p>А они то нису научили..</p> <milestone unit="*" /> <pb n="5" /> <p>Ку |
| ичку диципину у општини, а то није свак научио, а то старији траже, а што старији траже, реда ј |
| аса, све ово што сам написао и на изуст научио, а они вичу: живео! тако је!{S} Старци се гуркај |
| здружили.{S} Од њега се много којечему научио.{S} У последње време, кад се народ поче делити п |
| но, даклем, на премер, ја ћу о |