| мо кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлу |
| одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клије |
| прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењшти |
| таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију |
| ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није б |
| а би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који |
| доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и сас |
| ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да ур |
| а су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попусти |
| ш, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је |
| ју шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседа |
| о мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који |
| присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забе |
| а у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једн |
| ред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је п |
| да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, поми |
| ви диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожури |
| том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако |
| оста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> |
| ; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог п |
| и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запу |
| 2" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умири |
| ла први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и |
| ме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они до |
| да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео < |
| се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш |
| — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе |
| .{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за |
| <title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и за |
| } Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и ко |
| и: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје |
| неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њ |
| телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста |
| били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговар |
| звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио ј |
| а од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушк |
| Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, |
| п-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало посе |
| ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, |
| о шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлиц |
| или госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад п |
| ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— За |
| то је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p |
| амуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то коме |
| и.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног а |
| ује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S |
| ира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема д |
| о, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и |
| а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њих |
| дин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а |
| код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде |
| ад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и жени |
| а била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, од |
| и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само ска |
| ниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оно |
| отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви |
| а парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су |
| ормална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као ш |
| скопи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S |
| Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као три |
| Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, |
| овек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— |
| тија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под |
| ући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} |
| <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него с |
| е.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на |
| аж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> б |
| јању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која |
| и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Глед |
| је дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми |
| вге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути |
| пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад |
| право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт са |
| види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је |
| а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапаци |
| се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Н |
| } Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — з |
| ије нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса бриш |
| ано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је |
| осподин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, |
| ела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више н |
| моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на ст |
| Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да к |
| о.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кир |
| — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо доса |
| tle>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао |
| сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Ма |
| ом, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних ч |
| ка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о |
| поведати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и |
| збегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и та |
| ворим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садаш |
| из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете кварт |
| ’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо |
| p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обо |
| ка и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се |
| кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама |
| лице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комади |
| зике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван ша |
| види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— П |
| јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче н |
| ру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад сам |
| по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да нате |
| ле фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће |
| згледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане нам |
| ерса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</ |
| ко њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом вел |
| па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, |
| Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утје |
| помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити |
| м!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{ |
| коше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку К |
| ога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло д |
| окака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им |
| Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи пре |
| а време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} М |
| не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана |
| а-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном од |
| — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати. |
| есвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више че |
| ћа мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће. |
| п Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку н |
| /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по с |
| берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајл |
| ’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој |
| > вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и |
| ту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе |
| певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} |
| ам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам |
| лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућ |
| а, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погл |
| одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па |
| ам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако ст |
| игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећ |
| нија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђа |
| вно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теш |
| се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја с |
| а крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а ни |
| ву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба к |
| нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још д |
| инчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава |
| гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, п |
| су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Сп |
| се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све |
| > <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, |
| обом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши |
| штине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу соб |
| ека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа |
| и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тоб |
| ирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранч |
| а пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како |
| S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.< |
| напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективн |
| румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила |
| може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и |
| ко ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Не |
| ра.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спири |
| причаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парох |
| овори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доист |
| јачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили г |
| им неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и чита |
| помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре изм |
| обру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ј |
| ра!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере. |
| му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то. |
| е, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како |
| , да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу |
| p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају |
| естано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе |
| но...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле |
| њи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених |
| не пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево |
| м мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, к |
| ио би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео свој |
| атељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спреми |
| јбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто |
| још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n= |
| ред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p |
| гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’ |
| > ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па нас |
| адиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до г |
| , како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије |
| как, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази |
| канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са |
| њеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако |
| мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А |
| вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њ |
| конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фр |
| алило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и |
| плака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, |
| шће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је |
| Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој |
| ари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници |
| у, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им |
| о.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, |
| ако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја са |
| а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На ње |
| кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и |
| је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затва |
| p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми мој |
| мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Ле |
| S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И п |
| више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И с |
| p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини н |
| лично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, |
| рнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које |
| > <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледај |
| алендар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — |
| И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако с |
| ој стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је св |
| ог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је |
| код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих |
| ишта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко б |
| у дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да |
| ју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула от |
| мотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вел |
| паше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — |
| ед комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови ук |
| била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</ |
| сам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ |
| па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пол |
| могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем прек |
| вно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав |
| ишта ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово |
| рилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек о |
| цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, |
| ију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мал |
| {S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа |
| „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме! |
| овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> < |
| ом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> < |
| била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа т |
| — О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Зб |
| ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрај |
| орено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђ |
| нило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад ј |
| окошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна |
| : <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} С |
| будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није з |
| , „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде се |
| оди комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да пев |
| ио код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће |
| каку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у ист |
| знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то |
| а Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радит |
| била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала д |
| здашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо |
| гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља |
| а; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше |
| у место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</ |
| мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никак |
| лони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао |
| оре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> |
| во је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више го |
| ји и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет |
| /l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провла |
| мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, г |
| езент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А о |
| — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћ |
| зговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља |
| слоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у м |
| у собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некак |
| чију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако с |
| четка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикн |
| авно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Зап |
| сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?< |
| илна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да |
| из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патр |
| > <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S |
| > ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Тр |
| е у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, ј |
| штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго |
| Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не б |
| но, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, |
| у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и н |
| изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— |
| д паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још виш |
| /p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи м |
| р; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо им |
| и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари |
| баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мисл |
| читала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу |
| " /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</ |
| ова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S |
| foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} г |
| гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А |
| ре.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <p |
| Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади |
| и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их м |
| на брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн же |
| и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па |
| и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сок |
| фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуск |
| песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад |
| ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се см |
| ја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица |
| црвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су прос |
| доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши доб |
| .{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; д |
| о сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а |
| !{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије |
| } А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о |
| коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} О |
| све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> |
| вет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун |
| ма, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</ |
| н и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му |
| герске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му |
| и и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш |
| рски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у |
| аде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у раз |
| ложења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена |
| задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црв |
| ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја најв |
| ари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к |
| ркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па по |
| S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, |
| су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у се |
| е чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у г |
| господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у |
| n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним под |
| жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува |
| едном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи п |
| ја устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те тв |
| а реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану марам |
| ш’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти д |
| понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нече |
| аво кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што |
| ило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> |
| си живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се к |
| на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа |
| ктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фа |
| је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом пораже |
| а! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — коман |
| сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни п |
| /p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно |
| вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које |
| и, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из |
| а, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, к |
| ас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја м |
| оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несре |
| — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, |
| о.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они в |
| љ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим ов |
| застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из к |
| мбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спава |
| S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад |
| жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљ |
| вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „ |
| авио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} |
| ад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и |
| ’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пу |
| казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног |
| сона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} П |
| бијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што |
| је био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главо |
| парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно |
| амо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{ |
| дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло |
| еке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очек |
| ицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да |
| Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: |
| уку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у |
| ата кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака је |
| био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, |
| д рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дван |
| о!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи бра |
| вога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — |
| епо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали |
| ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана запис |
| љуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у пот |
| их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијен |
| Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему |
| пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хула |
| сте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће |
| мокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али све |
| о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да |
| у, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га |
| о држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то |
| воје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч д |
| , — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто г |
| е ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само |
| чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда |
| шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже |
| .{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нис |
| ркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p |
| какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лек |
| , наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, форма |
| вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живи |
| То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се |
| својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свак |
| > <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је чо |
| се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он |
| одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за к |
| г Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп |
| гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој |
| е било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ра |
| учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све |
| гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цуп |
| и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се |
| га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја н |
| лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у виси |
| а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — сврш |
| смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори шт |
| .{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бока |
| омка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је |
| и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару |
| ија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и |
| ару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар |
| високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад |
| сле неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест |
| добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не зн |
| ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, б |
| лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после |
| и ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како |
| та ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...< |
| у у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословиј |
| учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала |
| али је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172 |
| омаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју с |
| ин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, |
| месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без вет |
| ењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S |
| , обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико ј |
| вд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутариј |
| роц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из г |
| ица па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу. |
| Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</ |
| и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчиц |
| е тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај ло |
| како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлих |
| и им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то по |
| а, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S |
| о му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим |
| ! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћ |
| окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к |
| {S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гн |
| димо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S |
| баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас по |
| јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би мн |
| узе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спава |
| љ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— |
| е поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она |
| вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу жив |
| чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка |
| менце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша |
| и брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и инач |
| ју бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се |
| о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред ку |
| е на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно уте |
| , легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаш |
| ци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђу |
| е које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), је |
| <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на |
| пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим пору |
| је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку нарав |
| високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и |
| машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка аренда |
| акала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи |
| дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, |
| <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку |
| дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је св |
| ло, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p |
| зменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на посл |
| у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и |
| ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба ко |
| .{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто прек |
| пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава |
| велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све ни |
| љу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; |
| и ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{ |
| а је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све |
| но и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из |
| руги сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гл |
| за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија |
| {S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци п |
| љавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто |
| а дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и ве |
| т.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало |
| ира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</ |
| јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не мо |
| лите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те предст |
| а црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свиле |
| е! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с ем |
| ан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало ниж |
| суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је |
| а је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у та |
| Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јауз |
| рашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она< |
| " /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>в |
| омаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар о |
| ћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти |
| аде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само так |
| Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— П |
| лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и стра |
| полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> |
| е да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то б |
| еле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места |
| поведати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— П |
| јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па с |
| а</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја в |
| браћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам |
| 95" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, у |
| илику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е |
| ера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у |
| му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов |
| еће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаш |
| ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, ц |
| о.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено. |
| ао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску слам |
| г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „коле |
| е могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са |
| ера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћ |
| да што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве |
| аљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— |
| током лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора |
| у.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли прод |
| ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, дого |
| черу.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и наст |
| вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, |
| ц са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек пата |
| -крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па |
| сац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу |
| А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно пл |
| роки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темиш |
| њавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се нас |
| сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ниш |
| награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била фор |
| што је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из сл |
| ању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l |
| ио Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских |
| за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, |
| е!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} П |
| S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из во |
| ам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.< |
| /p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек д |
| н је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели |
| шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостив |
| се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам сам |
| иној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука |
| ра је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа д |
| о за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жа |
| /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, как |
| се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да нећ |
| пет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S |
| ретурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографи |
| лико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме р |
| бу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и |
| дужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те |
| ате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p |
| и те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од др |
| обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељс |
| сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И < |
| о што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пу |
| S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{ |
| ју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексер |
| а се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан |
| к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Чене |
| Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера н |
| ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ерге |
| кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да |
| широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (н |
| , да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паор |
| силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, п |
| p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гл |
| мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путни |
| их својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли н |
| ато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове |
| де.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давн |
| се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за |
| бати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве п |
| даред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, к |
| ад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он он |
| ским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о г |
| је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је |
| ли друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је о |
| ’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а |
| ормално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, д |
| ор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је б |
| ласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите! |
| и поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А к |
| крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта |
| а и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти |
| е потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с |
| по! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира з |
| ло дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита: |
| па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, |
| шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду! |
| оварај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејств |
| е има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадиј |
| <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n= |
| ?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ |
| ше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на ба |
| ек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ |
| кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је |
| газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек т |
| та!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</ |
| у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, |
| и извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклу |
| њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb |
| Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свог |
| она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни |
| о, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p |
| <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Т |
| неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког вр |
| зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија |
| ену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па |
| ... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Б |
| ш, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у ко |
| како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој ма |
| ело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пу |
| n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално зароб |
| других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и п |
| тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" |
| ра, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само |
| да.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој |
| за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е |
| кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — р |
| а се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајд |
| у, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече |
| сто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилич |
| и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухва |
| подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли п |
| куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се поту |
| не по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не по |
| и портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и |
| д; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге |
| али</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: с |
| охенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, п |
| супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је |
| } Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто. |
| ка ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’рани |
| путства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док ј |
| а ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на |
| клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно ч |
| лу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било ј |
| кав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па |
| жеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па |
| азговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита |
| и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред п |
| а на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у годи |
| забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим би |
| ећ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вел |
| омшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А |
| сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — |
| али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је |
| и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако в |
| алека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ов |
| ослао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.< |
| ну кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију |
| за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n=" |
| и у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и п |
| еје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћел |
| им су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили |
| иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду |
| добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви |
| тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену нагр |
| што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да га |
| дгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на |
| а осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер та |
| у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња |
| b n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп |
| , или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те ј |
| ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју там |
| ака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l |
| крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне |
| </hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један |
| зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо |
| а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> |
| ало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као как |
| е отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно дос |
| јој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у ов |
| а кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата |
| Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако.. |
| еланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господс |
| pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епи |
| па.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи |
| би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био ј |
| жмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ си |
| ског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов |
| испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> |
| пују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У ог |
| <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} |
| {S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изнена |
| тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, |
| песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више |
| рсу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па к |
| кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, |
| Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, руку |
| хвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благона |
| претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и с |
| {S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p> |
| иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бар |
| и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узи |
| ђ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили с |
| н тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек са |
| а сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли |
| ика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш |
| огнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а ко |
| ло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} |
| је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапорти |
| још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А са |
| лцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на |
| лицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењ |
| ди лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче |
| лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — т |
| е и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толи |
| ч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан дево |
| добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће изв |
| нио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица М |
| торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је крас |
| ајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: ниј |
| } На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који д |
| во питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа |
| поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике годин |
| ава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то св |
| н краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђ |
| је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцу |
| b n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мр |
| павај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Теми |
| ад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њи |
| па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалте |
| друм по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино! |
| ете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. |
| ца, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све чере |
| једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, н |
| Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају па |
| старом</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</titl |
| наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам |
| ну сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Е |
| у, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} |
| Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија |
| да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb |
| ате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p |
| свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се ра |
| добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој |
| да имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-к |
| стиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— О |
| а, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карак |
| о је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш нико |
| . села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погри |
| ловац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим |
| јатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и |
| ула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фал |
| а пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само з |
| опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника |
| Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све л |
| м одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што ка |
| е, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone unit="subSe |
| , нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причув |
| мо, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и р |
| е већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, |
| траха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се он |
| eign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ кт |
| осле смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољн |
| играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају п |
| олем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало он |
| ак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S |
| рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је |
| и стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>цр |
| че рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, о |
| ло коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем т |
| један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уз |
| Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хук |
| енчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ треће |
| мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локн |
| его нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она прол |
| озору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелиси |
| Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ |
| што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који т |
| на кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отво |
| икује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А |
| о што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприп |
| је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обичн |
| га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Ид |
| место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, |
| ша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко |
| ре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ она |
| њима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали о |
| туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија |
| да...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p |
| де могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, и |
| да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалту |
| у из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели |
| поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се! |
| пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— |
| мер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја |
| арошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали. |
| .{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, |
| али су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" |
| } А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а |
| ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и |
| бро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и ст |
| па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад |
| а њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на |
| срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-по |
| овати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем. |
| које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира |
| овима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али |
| ловенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> н |
| сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> < |
| емље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А |
| оњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, |
| јих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратк |
| Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које свет |
| раш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не п |
| вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било ј |
| су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков |
| остао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна варме |
| и.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко |
| анија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у г |
| о да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или |
| —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после |
| му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад и |
| шина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки |
| Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе |
| кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спирини |
| упусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантлико |
| са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами |
| ни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема |
| ко пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} |
| ти!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ н |
| е епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета |
| вима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала б |
| подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини |
| еје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има |
| клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Пе |
| с</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушка |
| ав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карнев |
| пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка |
| и, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви |
| шала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: |
| то је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n=" |
| </p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, пр |
| сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi> |
| ="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну |
| } Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрај |
| ни воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи |
| ске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је куп |
| ерсом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још м |
| него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто |
| } А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад |
| а <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од |
| оша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни мага |
| А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не |
| ’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; |
| где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим иск |
| серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} |
| S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога б |
| а!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано |
| кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, |
| оја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па |
| вори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас |
| би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је ду |
| <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p> |
| е него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле де |
| атка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та |
| кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; б |
| екима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</ |
| Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година? |
| да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце бр |
| дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видил |
| упругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми |
| послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар са |
| , а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, |
| кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке |
| знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад |
| „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да ши |
| ам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треб |
| Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— |
| нас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</h |
| мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушл |
| и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си т |
| S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се |
| не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га пи |
| S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што |
| срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице свој |
| Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, са |
| S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћи |
| о и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> |
| се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога |
| . к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада? |
| один попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и вл |
| а треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, зн |
| ано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет |
| </p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, шт |
| р кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шу |
| их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а |
| а га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села |
| бала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога да |
| кво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о с |
| и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Коли |
| пида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта |
| сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај |
| козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу |
| то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама |
| — Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало з |
| {S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треб |
| што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, |
| нде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан |
| смо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице о |
| и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нић |
| им вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} А |
| све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— |
| и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити |
| а сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даљ |
| е им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар ко |
| или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, |
| корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауста |
| ли ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} |
| ћ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} П |
| Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту ј |
| том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт пр |
| о —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико да |
| Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу довод |
| та ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћеле |
| штенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> |
| га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у л |
| завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са нем |
| урталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње! |
| ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том |
| S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— |
| наш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оста |
| е.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о |
| и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољ |
| ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; |
| х мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу м |
| евет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свиј |
| је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш |
| паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, |
| пиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па каже |
| {S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi> |
| >— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да види |
| .. како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{ |
| аоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни |
| у све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је |
| ци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид |
| ј што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мањ |
| видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на |
| а за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је |
| вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски му |
| силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Е |
| на да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће о |
| ових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне |
| ад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Д |
| озн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било |
| ад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберун |
| трило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало |
| ије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па ве |
| коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо |
| д нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов з |
| {S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; |
| мјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад т |
| К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ г |
| е медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув |
| је, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да |
| /p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер ниј |
| о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</h |
| >дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да |
| ета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А |
| а име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> < |
| и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p> |
| не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поноси |
| из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се сек |
| език</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p |
| у треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке ра |
| штву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по |
| ити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну |
| >Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздраг |
| >— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је ве |
| господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код |
| </p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти ј |
| елист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене |
| на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га ј |
| а</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором |
| {S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили ко |
| евојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека |
| ратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, гос |
| и ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо |
| ети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... ко |
| а увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одг |
| било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му |
| ке школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без де |
| а жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та |
| ам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не в |
| — Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој |
| — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да т |
| се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та |
| еја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — в |
| {S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да |
| Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли |
| из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба |
| аз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прили |
| ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како |
| <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама< |
| hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле |
| hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темперам |
| ang="la">Veni, vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела |
| не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мат |
| бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час |
| спитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, |
| царе).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб п |
| на и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гла |
| оварају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то з |
| о, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа т |
| шењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, |
| а, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак |
| анијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвам |
| едне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се |
| рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, |
| гране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; |
| а, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту |
| и и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; ниј |
| која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло по |
| као ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> |
| адржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели |
| киња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци науч |
| никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од |
| земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чи |
| кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа |
| оји је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер |
| г њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушман |
| а је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо |
| Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и окова |
| презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један |
| ефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњим |
| рукчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не д |
| Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и |
| поветку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се зва |
| ану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо |
| пелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само ш |
| н-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја бу |
| бине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био |
| , процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="22 |
| о у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са то |
| а да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није бил |
| је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло за |
| е незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство |
| е из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвешт |
| швар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега |
| рујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му нек |
| да сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, ш |
| ар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} |
| а...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољ |
| {S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, з |
| није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и |
| сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габр |
| докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остај |
| тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да |
| обна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као |
| то му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са ма |
| ахну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познал |
| ста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p |
| гу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он и |
| овикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S |
| клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учи |
| где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао н |
| и и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати нос |
| ји.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, |
| овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пушт |
| ад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да |
| случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из с |
| , то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Посед |
| >— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни |
| снуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто вели |
| к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неки |
| ског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да |
| цима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на коли |
| оро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звал |
| па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се пом |
| а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и усте |
| је к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} |
| , п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти |
| између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све нек |
| то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се |
| Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали ха |
| вран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> |
| труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосо |
| сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више проб |
| !{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и тр |
| учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, |
| је је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газ |
| из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је |
| а пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је пр |
| па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи |
| ред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о |
| .{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког д |
| ега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је туж |
| подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угас |
| још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи |
| у авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндив |
| годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А он |
| pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприп |
| риела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на |
| цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шор |
| би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „ |
| то ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Ка |
| , <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљд |
| што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{ |
| тапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе |
| ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се п |
| хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николај |
| Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би |
| ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, |
| да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађење |
| бвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубић |
| склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сањ |
| , док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и о |
| и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузм |
| чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све б |
| лаву, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спав |
| цакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Вели |
| и пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао |
| хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да |
| а толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб |
| А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја |
| >— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— |
| би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Ра |
| па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’ |
| и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога в |
| пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту ф |
| рало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо с |
| ува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку дево |
| оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; пр |
| како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да |
| односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, |
| /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’ |
| што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан |
| — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље ро |
| а <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Си |
| као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шт |
| шеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} |
| о је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, |
| из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотми |
| ра.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити |
| може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у |
| вори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино весел |
| не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о< |
| коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учи |
| е?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн пе |
| бљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и мла |
| он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да |
| ши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ |
| ла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка |
| ом.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје |
| S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је располо |
| сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хт |
| рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће |
| и једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="36 |
| рши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаш |
| десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на ова |
| сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске кас |
| томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже м |
| а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а |
| и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизн |
| е и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</ |
| рст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ве |
| ад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Ц |
| глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <h |
| у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђ |
| ало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била |
| убљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце |
| ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S |
| е опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та д |
| — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160 |
| вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповед |
| но путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да |
| Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нот |
| лавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђу |
| само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје нак |
| а!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје |
| о ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него |
| више је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе |
| ући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Та |
| Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, св |
| крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима |
| је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу п |
| ог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети! |
| ма Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што ј |
| ните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <ti |
| а није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали |
| и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за рук |
| овала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам |
| и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмач |
| — Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па так |
| </hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да н |
| ма да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о |
| ваш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И пе |
| и, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намр |
| а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет |
| и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, р |
| кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, п |
| р попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или |
| ам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А |
| pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је мн |
| {S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити |
| , па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узм |
| а пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји нико |
| <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> < |
| ју грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са соб |
| S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А |
| дговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и с |
| з’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју во |
| брадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену |
| а.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рек |
| толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био п |
| добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p |
| ја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он сам |
| тнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било |
| наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он |
| си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када |
| — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> |
| баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она |
| више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји |
| — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, |
| те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... |
| сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно |
| донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пе |
| -а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет |
| > <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски |
| до, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнет |
| ја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништ |
| зак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно |
| ли задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није |
| у прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна |
| јући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извел |
| у, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> < |
| <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p |
| ћа, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по л |
| тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клуп |
| кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је |
| се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем? |
| а поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим |
| нусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак |
| у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнут |
| сим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ |
| ће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се |
| вице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте |
| Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди с |
| сте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у |
| иче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се кл |
| авњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p> |
| би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише |
| лија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахи |
| у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку пос |
| А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би би |
| бираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— |
| дин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се |
| Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код |
| ла одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одго |
| кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све р |
| ђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши |
| само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје мак |
| за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к |
| па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p> |
| — Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку |
| а, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало во |
| на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн |
| {S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у |
| о! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром |
| p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— |
| дили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb |
| р бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ј |
| ју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— |
| школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а |
| о’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као бе |
| да, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и х |
| инили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или д |
| А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испр |
| тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог |
| ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим к |
| . — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, с |
| ди!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули |
| питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. |
| стеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први т |
| вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и га |
| огођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо вос |
| — Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито дра |
| етне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку п |
| уком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добр |
| рсона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367 |
| у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева |
| која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад |
| вицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме |
| ам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па |
| кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Н |
| војом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека |
| : оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више |
| а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога |
| било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући суз |
| он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с |
| ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла |
| м мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауст |
| а неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док |
| ову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако |
| е невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — |
| да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци |
| а ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на |
| и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш |
| ада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им |
| с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми |
| ата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Ј |
| S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p |
| аља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида |
| да и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има |
| читали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па ш |
| ерсона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} |
| ог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто! |
| јху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да в |
| аги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по ваш |
| добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће доб |
| hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви |
| оље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко п |
| још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно |
| вонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... |
| те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вел |
| газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-В |
| ... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забрину |
| {S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја |
| ка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год |
| <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да див |
| да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се |
| сплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он ба |
| ар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни до |
| едан јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутит |
| вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, |
| јвише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи |
| ти сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњ |
| S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пије |
| с, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече П |
| раћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, |
| о од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, о |
| е спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што ј |
| е кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се |
| црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим у |
| п-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта |
| hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још |
| е домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из |
| у здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми с |
| p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} |
| ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да |
| елиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а |
| ражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш пао |
| него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира кој |
| под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћо |
| и за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се |
| ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа |
| ма па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p |
| удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог |
| Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S |
| >— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и |
| <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, шт |
| шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’ |
| ! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толик |
| сну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к |
| поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру д |
| било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, к |
| рала лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред |
| а! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... |
| ћи и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што |
| ену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и ок |
| њаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p |
| пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече рад |
| — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето |
| но обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спир |
| а, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло ј |
| ите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве |
| </p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— |
| о да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он |
| ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадиј |
| — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не |
| ало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— П |
| престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и с |
| ра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> < |
| мо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир ме |
| ваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се насл |
| га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно |
| ад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да |
| пише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њ |
| — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а за |
| ћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погод |
| м ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p |
| овора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одма |
| жно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потр |
| у која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} |
| и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, к |
| чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p |
| узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш |
| исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро пре |
| ћи.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p |
| то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће |
| да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! |
| више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ла |
| ак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгле |
| и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— |
| нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с ј |
| p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога к |
| анабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка |
| ’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф д |
| добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p |
| </p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гле |
| рн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене |
| ким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окрен |
| ољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— |
| у на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је ко |
| атио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к |
| а и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румен |
| се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p |
| сле. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без |
| Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је |
| е жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} М |
| ло, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и уза |
| едник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људ |
| — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</h |
| рају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није |
| ца“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно по |
| ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, |
| го га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, |
| му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло д |
| >— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, г |
| ђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад |
| , па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније |
| треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу |
| о се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам с |
| у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо |
| њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам |
| и, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</ |
| рушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Н |
| д „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, |
| — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охра |
| мршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Б |
| ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— |
| А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера |
| е није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси |
| нију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узет |
| фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p |
| и л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш с |
| ају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико.. |
| и... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p |
| ите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био |
| } Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда |
| Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме |
| пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога би |
| — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p |
| и да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запит |
| ар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, |
| /p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не п |
| те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто са |
| Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, не |
| а још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је што |
| еће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Нег |
| и у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а |
| приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, |
| по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не |
| а и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора |
| арохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати |
| унгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по наш |
| ад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што ре |
| о нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће |
| ва, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па та |
| го молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и |
| о’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, |
| би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требал |
| него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћ |
| ако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и |
| бог слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> < |
| ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Вр |
| говац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно н |
| и сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој су |
| ра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле |
| е —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и |
| .</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Пр |
| времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и |
| учила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те? |
| ју јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас |
| лушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а уста |
| чка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да к |
| едан јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то |
| сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још |
| година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се крену |
| да мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ј |
| је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они с |
| арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кок |
| аори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} |
| еби: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Паро |
| га монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног |
| не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја |
| давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти |
| — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш |
| а дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" |
| „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило г |
| ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туто |
| бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет се |
| ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај |
| у: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из |
| а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кр |
| знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и п |
| разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ер |
| можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о сам |
| а штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти |
| дмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла, |
| од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ |
| би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како |
| ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће |
| чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — |
| ј, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина |
| па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и |
| ка, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он ум |
| пева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он |
| ’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после ос |
| , терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи пор |
| е, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одм |
| се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, |
| пућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и д |
| а тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожа |
| ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда |
| та ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, ка |
| потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{ |
| ла најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од н |
| ажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и |
| каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза |
| не вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се |
| ета, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А |
| к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Сам |
| ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад |
| да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, под |
| само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— |
| е браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрост |
| ло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брин |
| м колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ З |
| ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она |
| е гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — реч |
| ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако п |
| ? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај м |
| ића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него |
| јде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволс |
| ’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ј |
| „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је |
| а.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, сп |
| ни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спи |
| n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам |
| менији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако н |
| уће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и сам |
| шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица! |
| је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневал |
| ин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и влад |
| оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, как |
| ила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</ |
| е лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, |
| попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао |
| е многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како? |
| а што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> |
| њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мор |
| путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на |
| д њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти м |
| ш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу |
| Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у к |
| онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гуж |
| да, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечли |
| зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као п |
| са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред ба |
| е добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отв |
| се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо куп |
| питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је |
| по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје пр |
| је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа |
| је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти |
| српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из дишт |
| само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право к |
| сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фам |
| питавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад< |
| је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се озноји |
| ом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хл |
| па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао с |
| а малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојн |
| о, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-д |
| екловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а к |
| који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегн |
| творено непријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа по |
| ћом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насре |
| > <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све рас |
| крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канари |
| ин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} |
| еког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и проце |
| а и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, |
| е непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и по |
| , само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће |
| ансу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа д |
| ничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра сво |
| > <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Пут |
| Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса д |
| видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако |
| и свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме |
| И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што бољ |
| у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Д |
| га и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који |
| сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рука |
| ве године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му |
| !</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови доб |
| .</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; |
| је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учини |
| Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла р |
| бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— |
| за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и |
| е међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Т |
| ном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по ку |
| олела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јул |
| редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спи |
| метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио |
| е и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили |
| вена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да |
| а брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је с |
| в шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а ч |
| ових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и трећ |
| ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која |
| веће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту пес |
| и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још |
| онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, |
| {S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију |
| а се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани вал |
| у описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера ф |
| p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи |
| ује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој ж |
| и шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошл |
| Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у на |
| ика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за прет |
| си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више. |
| лим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благов |
| p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то |
| он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мал |
| раму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва |
| од неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси |
| ица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била н |
| А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па |
| млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку н |
| Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} |
| ело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети о |
| , слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек |
| је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, |
| а путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му |
| е латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) |
| да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог |
| исли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где вис |
| порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као посл |
| Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а госпо |
| ла прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и |
| и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> |
| прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улаз |
| х у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а п |
| штер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, до |
| раму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за |
| идим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га ба |
| Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је |
| n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо чита |
| спод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек по |
| данику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то |
| ’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у |
| е.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — м |
| ђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицн |
| х пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његов |
| ај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци |
| каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, позн |
| добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се |
| , роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једн |
| је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповим |
| еле породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој |
| аслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те ви |
| нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад памет |
| штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике |
| о и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плај |
| т и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас дове |
| ира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign x |
| вака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кре |
| исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о ск |
| ошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и |
| чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{ |
| д јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ |
| па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О |
| дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> |
| укао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се ше |
| лама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокат |
| ама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ |
| и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један ниј |
| рајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па |
| омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог |
| поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве |
| ебне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио |
| ра нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек по |
| брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији |
| вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље нови |
| егенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па |
| а не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад |
| пириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се о |
| ; једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га уј |
| а дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у |
| штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у ру |
| едну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ о |
| једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћ |
| /p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану |
| јица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а |
| у разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се |
| чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија |
| ријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па |
| отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, |
| тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући н |
| но срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен |
| је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров ил |
| д је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка |
| ицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, |
| ђоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испр |
| ивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су |
| — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарај |
| <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p> |
| , пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда сви |
| анке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — |
| а је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и |
| рво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} |
| ; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је о |
| не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, н |
| ка стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јес |
| ’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!< |
| по, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте пог |
| за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он |
| Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, |
| е би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Ор |
| тих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите с |
| е икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку |
| ери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — |
| ко запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се леп |
| влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи в |
| тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађика |
| ге за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је так |
| ко је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мор |
| тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу |
| го пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да ј |
| к од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила |
| господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка |
| погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не |
| знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.< |
| нима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, |
| , па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пиј |
| ао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба |
| ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочест |
| ра на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало |
| а.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа |
| кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њ |
| па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" / |
| а и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине |
| ећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па |
| перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шац |
| ала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо |
| е никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов |
| рошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ д |
| ели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— |
| себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па |
| предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себ |
| ој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти |
| у и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пит |
| млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека ст |
| — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разгова |
| на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, |
| кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако с |
| дједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе и |
| м са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисан |
| >— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га М |
| м Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромб |
| /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало |
| е можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса поч |
| шао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу з |
| с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</ |
| и, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га о |
| а те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, ј |
| ј, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и |
| ; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар са |
| и с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи С |
| и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и |
| или.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{ |
| удгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму исп |
| S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовиц |
| у, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по све |
| је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши ко |
| е само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога |
| окаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила: |
| господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су |
| м зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“. |
| фтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, |
| апевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у по |
| ="subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му |
| ио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је це |
| су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде |
| да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упуст |
| е мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, |
| поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се об |
| попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> |
| игивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му |
| баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонен |
| у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до |
| полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко ј |
| и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи |
| рен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голи |
| нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далек |
| репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, |
| Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као ум |
| е? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</ |
| } Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка |
| о погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како ј |
| пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије |
| намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни |
| еди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, |
| о разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега р |
| 313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, о |
| из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту |
| на била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; |
| једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштв |
| турио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољ |
| о се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктер |
| , пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено |
| пира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ |
| мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: |
| се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем |
| ир; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли |
| ботнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А |
| вање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој с |
| бији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — |
| у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, ка |
| госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак и |
| не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, пи |
| има, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих |
| Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, сл |
| афије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окре |
| их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чард |
| — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него как |
| х буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре по |
| у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних годин |
| м тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господ |
| ше другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Ју |
| и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ мла |
| — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо сти |
| сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња С |
| би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смеј |
| и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их |
| е, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одгов |
| е блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комши |
| г млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у ку |
| сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо |
| ко чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе ко |
| Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи |
| а клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се м |
| испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столови |
| д би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад нек |
| јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за |
| одметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} |
| а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је ум |
| } А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са |
| мотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака д |
| маже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Арка |
| Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{ |
| и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, |
| } Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељ |
| дије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, как |
| упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да преле |
| ражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго |
| тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само дево |
| ита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о |
| е, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па |
| p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, јо |
| постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик |
| јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; е |
| е неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског п |
| творење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писа |
| две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељ |
| су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту ми |
| благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S |
| новенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?! |
| ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица |
| оме што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је |
| обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира |
| xml:lang="la">corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутр |
| , — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то |
| Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта ј |
| за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не |
| јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђ |
| — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то к |
| ри да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је |
| каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не с |
| ој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе |
| ер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и с |
| мјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и |
| p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да с |
| јеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дан |
| вади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у то |
| смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не сл |
| тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> < |
| тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quot |
| </l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спо |
| ,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уст |
| м,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“< |
| <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l> |
| шта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> < |
| <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног велик |
| боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да |
| ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Г |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да и |
| отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; |
| <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се |
| е она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови |
| ш, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен |
| ало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе |
| да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> |
| што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља п |
| ке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, т |
| у девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доист |
| ише ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто |
| ашћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је о |
| рефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву |
| да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и |
| ба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева |
| еки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, |
| поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} |
| вала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога |
| к замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им |
| естамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како |
| р још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко |
| сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен |
| о се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А |
| проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици |
| има још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S |
| ру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; |
| hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb |
| е,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико |
| на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Госпо |
| својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за |
| и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и П |
| ој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што |
| које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, она |
| отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу јо |
| сте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање к |
| ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>М |
| ћу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад |
| а песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад рад |
| па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке |
| него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} |
| едну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку ре |
| је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доск |
| обро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само ост |
| е сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма |
| ко... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да пр |
| ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чуднова |
| а реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<ti |
| копима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља до |
| ?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Та |
| м једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="9 |
| е подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би |
| а и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је од |
| како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна ка |
| ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узет |
| анија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре |
| о да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки |
| е, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила б |
| иког. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, д |
| и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод на |
| од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих |
| меју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосв |
| мојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да б |
| ађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе |
| ули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђо |
| > к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, |
| код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти |
| себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда ку |
| ’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама |
| ула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће |
| ђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знат |
| а бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фа |
| је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се ус |
| ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што ј |
| ="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лар |
| дин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и |
| фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава |
| дан пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау |
| к не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да |
| велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му |
| тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажми |
| слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n= |
| аваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненад |
| , пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Перси |
| је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено се |
| пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети г |
| ма који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у ов |
| лике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва |
| во село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима с |
| испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке |
| два можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно |
| ето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку. |
| еру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авли |
| сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за |
| е закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе |
| али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глава |
| И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и брк |
| он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори м |
| све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар |
| којног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба п |
| дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у г |
| > <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <p |
| S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, |
| >— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по гл |
| а, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час прав |
| цилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <p |
| {S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: |
| гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, а |
| ријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљ |
| се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му |
| а како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесе |
| оди коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно |
| ајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n= |
| врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док |
| ати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту |
| света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе и |
| бриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л |
| је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У том до |
| поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Сп |
| n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда- |
| он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа |
| пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка |
| а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да |
| уче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремови |
| једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака |
| ско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо |
| а наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и киш |
| -Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку |
| !{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених |
| Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; д |
| грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и |
| сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — |
| ош неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у |
| ш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет |
| .{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији |
| ри, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта |
| риела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, неш |
| дом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се он |
| , који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу |
| с из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте |
| зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржа |
| и Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати |
| } Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељ |
| није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... нес |
| 8" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж |
| амо пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</ |
| агу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокс |
| но послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем |
| нако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шну |
| задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да за |
| је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде |
| курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутру р |
| који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} |
| Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, |
| и се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у |
| .</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ше попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— От |
| поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене |
| ду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Пе |
| па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и мест |
| вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби шт |
| то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-па |
| офи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој |
| le>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</t |
| Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина |
| {S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габ |
| ’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро дивани |
| а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отои |
| ?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p |
| <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— |
| на?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Как |
| ни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> |
| свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, |
| а; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за |
| м цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па |
| дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овам |
| ти читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — |
| ва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухвати |
| и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокак |
| се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добр |
| га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га до |
| ој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задо |
| ако би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га |
| е смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти мен |
| да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сват |
| биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало |
| с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели |
| змири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше и |
| рам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — р |
| „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} |
| учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече |
| асла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди |
| <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се |
| ш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана |
| на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин о |
| и маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате |
| ц:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од |
| А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, |
| ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га |
| фа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били |
| мо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!. |
| {S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по |
| да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к |
| ао да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „л |
| лерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадн |
| е то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} |
| ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио с |
| о моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело ли |
| ме, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спава |
| ту.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дан |
| чити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — в |
| је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче га |
| жемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш |
| аде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у |
| к фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</ |
| {S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере |
| p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно п |
| њи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заб |
| .</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом |
| није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> |
| ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi |
| ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! |
| , он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и за |
| , што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају |
| имам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о |
| учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у к |
| си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се |
| , време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — за |
| ида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпој |
| је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако ус |
| моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушка |
| мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну каши |
| је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p |
| Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше. |
| којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пу |
| рани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све |
| — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да |
| — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а |
| м, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок |
| , хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира д |
| аш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ ба |
| маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме |
| мију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта че |
| је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! |
| а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове! |
| с овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на те |
| ж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читав |
| p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да ниј |
| д ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамил |
| д ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран! |
| га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, |
| се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и т |
| нао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да |
| тимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе сла |
| а пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пев |
| већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође |
| ај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте |
| уги крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два с |
| де где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разгов |
| и опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира |
| — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.< |
| мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о ш |
| рник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој куп |
| вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p> |
| себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</ |
| ам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бо |
| Section" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блат |
| у цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Бож |
| а, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не |
| добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка |
| м се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио са |
| испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинско |
| кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бо |
| о од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ћ |
| м... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукл |
| се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone uni |
| женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао |
| ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му |
| оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за |
| {S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен |
| >“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о |
| д и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас о |
| >— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од |
| вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се |
| лов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и |
| е к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и дад |
| нада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а |
| , онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта го |
| д свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — |
| ођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се |
| ад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски н |
| <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одгово |
| у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</ |
| зме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нес |
| l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде до |
| о да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После |
| ета; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му ш |
| евала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пу |
| g="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао м |
| а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слин |
| во није остало неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса |
| них израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као |
| . — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> |
| косновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом за |
| јде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па |
| {S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и ра |
| ђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих стр |
| маже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код |
| не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум! |
| — А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко |
| гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија |
| помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о |
| ног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље |
| {S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она |
| Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> п |
| и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшаф |
| ну Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја |
| Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></ |
| т један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’ |
| ева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа |
| а Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била сла |
| есретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!< |
| а онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — р |
| е, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{ |
| е кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп- |
| да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашар |
| и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира. |
| па. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p |
| ј избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreig |
| тан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад ј |
| пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} |
| у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та кол |
| петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулге |
| евети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбре |
| ем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се |
| оде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми |
| тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разгов |
| анија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлиј |
| и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се н |
| д да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стиго |
| атер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне |
| ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољ |
| ругима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то |
| лања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас ст |
| ворим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да |
| , па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му |
| господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим ва |
| е, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо у |
| п Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за реш |
| !</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попу |
| а се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби! |
| ра — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само гос |
| у конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од т |
| {S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћи |
| “ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет поглед |
| ако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, |
| неси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окр |
| енувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клу |
| бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако н |
| , ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се уп |
| S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сид |
| ама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Мол |
| Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате о |
| ју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb |
| великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — заме |
| ас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Т |
| да да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господин |
| ко и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су |
| hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад н |
| Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја |
| ш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, |
| ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци је |
| рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је т |
| {S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спев |
| о рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не |
| а једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру |
| ественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се в |
| то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице |
| Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући п |
| Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишва |
| лим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сом |
| да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у с |
| К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла |
| то, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд |
| вембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни |
| ба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба |
| ба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у ц |
| сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p |
| ништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га |
| њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смир |
| више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му з |
| ло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на |
| им?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, |
| оп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћирини |
| коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и |
| једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити он |
| шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину |
| } Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде б |
| ве“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и друг |
| /p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, |
| оке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мо |
| , радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отво |
| да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико |
| како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пер |
| ефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после д |
| О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће |
| Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title> |
| а стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки п |
| већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и ни |
| га; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу |
| бар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извес |
| рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онд |
| чају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег |
| а сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде |
| — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту п |
| ву, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш |
| још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато |
| и, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног др |
| да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће |
| а и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{ |
| чка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио |
| а ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва ј |
| Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако |
| ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после јед |
| аличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и |
| робу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаи |
| жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> |
| оме. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спир |
| да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p |
| ринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела нас |
| Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> |
| о, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђ |
| Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— |
| !..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потег |
| ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи |
| је могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо |
| азумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат |
| је хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија |
| смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли |
| а од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам |
| а и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели |
| с још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и д |
| д облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њ |
| је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није свети |
| {S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p> |
| ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак |
| па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу з |
| них јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што |
| латама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула |
| јрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за он |
| одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има ј |
| ије лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да ла |
| на“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по |
| је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} |
| ада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно |
| реко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај со |
| аопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња |
| нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар |
| ј (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно |
| и.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се свак |
| еровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, |
| тан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитав |
| лакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на |
| прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али гр |
| до је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена нос |
| њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба |
| од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је исп |
| ви, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још ниј |
| рока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му и |
| лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитани |
| добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згор |
| Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са |
| ти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пе |
| ијачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb |
| праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ так |
| вета, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво |
| мо седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око |
| и свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрл |
| штац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али |
| жом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{ |
| О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, |
| ица на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се |
| му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... |
| </hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S |
| опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец |
| p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или киш |
| и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од друг |
| о тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али с |
| b n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад |
| рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими |
| рети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била б |
| ве мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S |
| ам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикуј |
| зији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тараб |
| едите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Ч |
| Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а |
| г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слаби |
| <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, |
| каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, и |
| ење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити |
| а у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> |
| па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен |
| сим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезат |
| ате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас чо |
| , (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне |
| ћу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој |
| ријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена.. |
| ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњск |
| ас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберет |
| а на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин ш |
| ’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколик |
| не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа |
| ћете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с |
| се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би |
| е и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласи |
| имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Јо |
| да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ |
| ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ов |
| м утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</h |
| гу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ мол |
| да ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну по |
| и оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{ |
| се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има |
| — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код |
| /p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па не |
| {S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> ч |
| Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него с |
| озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је |
| Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем |
| е знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они |
| один-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпа |
| врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише. |
| стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S |
| сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брат |
| јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге |
| свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n= |
| нмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> |
| риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите |
| екин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се |
| 77" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе |
| ал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако ср |
| се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што ви |
| ао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фр |
| дна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш |
| <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— |
| слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, прот |
| многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин м |
| о, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио |
| Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — |
| ој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „ |
| је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не |
| еже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за |
| ажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад |
| ње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Ј |
| је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> |
| ом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лек |
| на владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака |
| вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о н |
| се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим |
| <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} |
| аучила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и госп |
| <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{ |
| — О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више |
| ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако |
| поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица |
| и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам |
| в!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— |
| ...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им |
| ра хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добр |
| асположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом до |
| а да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— |
| чере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из к |
| , све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да |
| ире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{ |
| нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, по |
| ко да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> |
| </p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ра |
| , чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала |
| што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачит |
| да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb |
| већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако |
| ам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-поп |
| лу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка ш |
| страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да |
| казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што |
| а.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она |
| p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> |
| , Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, |
| Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! |
| о <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога про |
| ... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ћ |
| ма, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а |
| </p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девој |
| т’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш |
| ang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у |
| идно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, |
| , до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и |
| и бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да |
| Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој о |
| д Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па јо |
| повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, |
| ете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, |
| а то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, ј |
| мамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега то |
| та.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде |
| ра на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил |
| Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце ника |
| уђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему до |
| олијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Ј |
| Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тар |
| јој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега! |
| е поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тиши |
| по, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, |
| уђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно |
| лији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и т |
| г.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак |
| и мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све |
| Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га б |
| ег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Не |
| S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са со |
| , реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— |
| едаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврш |
| ужбеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код ва |
| ка кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог |
| до да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлуч |
| оја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, нем |
| а за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад |
| p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, ра |
| сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно |
| p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп |
| hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели зад |
| шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што |
| ка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра |
| видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и |
| љда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, |
| . — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а ув |
| > <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже |
| ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна |
| ладић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све зв |
| ити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије ње |
| је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да |
| А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог |
| p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај дру |
| латка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардо |
| о је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и |
| ин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} |
| ој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја |
| — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n |
| и корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себ |
| а Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та |
| > једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кри |
| брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је д |
| Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде |
| ол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га |
| Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његов |
| ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, сл |
| и ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. |
| >— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ м |
| тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сам |
| </p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, |
| , — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прил |
| ник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Ј |
| пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— О |
| а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! |
| Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући |
| hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави |
| поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} |
| > ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то |
| а, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли |
| кла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — |
| S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворениј |
| анија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до уш |
| им те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти док |
| њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало су |
| срдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} П |
| а погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћута |
| има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та г |
| Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлиј |
| споја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габ |
| образлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом мет |
| баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</ |
| је пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком пи |
| и, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— П |
| hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина |
| Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска н |
| S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — |
| а. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори |
| одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још |
| а од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се т |
| ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и |
| hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ |
| >„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће |
| Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек зак |
| ећ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; ка |
| ида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, |
| само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у |
| у гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, |
| ом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам |
| ина</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песм |
| ле подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ г |
| удите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам в |
| Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш ви |
| Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш ш |
| здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S |
| ша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје рад |
| х пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од де |
| оја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то |
| зговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узви |
| вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га |
| дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Пе |
| скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман |
| ote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Ду |
| елике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла з |
| ке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>) |
| и нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по |
| ајвише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позиту |
| близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Пер |
| о су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. |
| браз Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Ка |
| јим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, |
| ира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким х |
| прављеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на |
| се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио |
| се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад |
| шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који ј |
| време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им |
| мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p> |
| штала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних бол |
| ило до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изнен |
| дној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на о |
| ала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>ло |
| ml:lang="la">status quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака и |
| мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави |
| on" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних с |
| еђени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Ма |
| е, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а |
| атуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Број |
| .{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони до |
| че зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... ј |
| ади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ак |
| пира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, о |
| е ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадош |
| S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршил |
| роз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чул |
| , и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима |
| ку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, |
| м у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло |
| велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; |
| ло као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у |
| , и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољн |
| разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још |
| вађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</ |
| ; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од |
| бро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала т |
| екакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара. |
| и чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону |
| ицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или ав |
| ер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, |
| ирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ства |
| , па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари шв |
| м ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако зва |
| а познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онд |
| и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пун |
| о.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мо |
| ранцуског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки јези |
| далека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љу |
| ио против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још |
| о маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге |
| сле подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало |
| на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубил |
| имер, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" |
| богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се. |
| у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме |
| , никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit=" |
| Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади |
| мају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па |
| у косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, |
| х који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају |
| пе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да и |
| аже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем св |
| Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p |
| амо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, |
| ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone un |
| а су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, прита |
| да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сид |
| а иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, |
| ше, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи јед |
| мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута п |
| отворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој |
| спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управ |
| и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеж |
| ц лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то вер |
| е само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући пова |
| , онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава.. |
| на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели |
| -Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на |
| м широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога |
| е боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута |
| попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њ |
| управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је |
| ећ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек ни |
| а-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он с |
| уњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако |
| ! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није |
| l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је |
| S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је прв |
| кује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> < |
| онашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, на |
| е ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре д |
| за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и как |
| его Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског ка |
| о лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’ |
| ош једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Беч |
| ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу б |
| а примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је са |
| !{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра п |
| ?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p |
| а Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба од |
| , истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не одн |
| фра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у живот |
| ошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада |
| екар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у |
| Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ћ |
| !{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад |
| — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати |
| а другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све |
| д на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу |
| } Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније та |
| едном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је |
| о а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија ви |
| — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслу |
| та, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле гл |
| ш није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довија |
| , до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још ни |
| врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено з |
| — Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... |
| под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Сам |
| и и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод |
| свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} |
| да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Т |
| } Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше нег |
| ужна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не би |
| , мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, |
| вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гл |
| види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела |
| нали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану д |
| ворим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Са |
| <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради цркв |
| S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наш |
| ца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао |
| некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једн |
| мац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим! |
| д увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала |
| а данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше |
| о који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако |
| е онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утје |
| е прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном с |
| -Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, з |
| тном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-С |
| т падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшн |
| лате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— |
| несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко |
| днако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и |
| аборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар гл |
| hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са свак |
| до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије м |
| г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп- |
| в супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно |
| </p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер и |
| има, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је ф |
| ду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, |
| осића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О |
| рагом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих з |
| се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледа |
| јнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења |
| осио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} |
| уца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се не |
| то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а ко |
| тну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и |
| нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим ка |
| а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао н |
| тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило с |
| е свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују |
| и и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још |
| а очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи |
| што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалите |
| .. па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта |
| су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спи |
| , наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад |
| од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то |
| икаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она ост |
| те и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој леп |
| е насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха ал |
| колада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би |
| p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам. |
| а му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилос |
| обро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на изла |
| атрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу |
| да на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су |
| у да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замо |
| p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео с |
| јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, |
| инили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже н |
| мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозор |
| газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши |
| е, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село |
| па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из |
| сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, |
| ећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шо |
| ад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо се |
| епо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ |
| >— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> |
| вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашиц |
| змеђу угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибе |
| , ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а изм |
| оме част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније мате |
| енција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Т |
| <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, |
| ла знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је о |
| бро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш. |
| ијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ |
| олим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Мо |
| е; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа д |
| ити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да каж |
| ле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц |
| е па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста! |
| — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти |
| ћи на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче г |
| са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину |
| во; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење |
| .{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље |
| шнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску со |
| ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су свак |
| е тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће |
| у сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао |
| дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у стр |
| штица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклиц |
| још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге |
| е то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако комп |
| ља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика |
| главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — к |
| ни, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за |
| ето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, |
| италац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" / |
| ко се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш |
| } Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке |
| ктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, |
| и.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну бра |
| гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све |
| вен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући. |
| ија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни и |
| ајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме по |
| стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учи |
| лико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек м |
| маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у у |
| илостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе ро |
| у крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и на |
| за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеиз |
| из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к |
| ote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикова |
| ’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обе |
| еци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и д |
| е Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изне |
| там великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује плам |
| стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву |
| о ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо |
| ка, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоци |
| а у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</title>.{S} |
| е“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вред |
| су самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни |
| удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сер |
| а; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!... |
| још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенц |
| порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — |
| ођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чек |
| поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — |
| дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — |
| вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> |
| е мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— |
| и и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговара |
| Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви ка |
| .{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај тво |
| о и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће |
| анцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— |
| утра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу |
| и очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што |
| се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никак |
| омаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би |
| е, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} За |
| едан као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после |
| .</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</ |
| пиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на сво |
| аше једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о |
| >то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — дода |
| после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, |
| </p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’. |
| зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам к |
| тили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели з |
| ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спа |
| .</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе |
| она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а |
| Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по ш |
| , па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријат |
| атство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева |
| што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па |
| у копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише |
| умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на да |
| <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Н |
| гани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куп |
| ом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и |
| млане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па ве |
| ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, |
| ’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о к |
| које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се |
| дмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њ |
| ц имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица ш |
| да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благо |
| о, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће ч |
| ’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пр |
| ије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама |
| адићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били |
| и, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капиј |
| га мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> |
| ећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католи |
| а била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како |
| од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знај |
| оја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикл |
| тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. |
| паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, |
| а писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу б |
| сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар |
| , па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве |
| очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} |
| пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, |
| говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она пола |
| а се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па |
| ко га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожа |
| цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађују |
| ло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај са |
| јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, ј |
| врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега ов |
| ицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, раз |
| опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и |
| ске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо јед |
| е ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} |
| што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} И |
| це на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не ку |
| е; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и зд |
| берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не |
| То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и |
| S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толик |
| другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правда |
| блигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И |
| пустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха |
| ватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба |
| енмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута ( |
| ије, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и ц |
| ида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте |
| телунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више |
| је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао |
| уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала кла |
| заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа П |
| р би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде |
| силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па п |
| јеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — |
| ође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p |
| ече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Рас |
| каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта |
| јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други |
| ло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао |
| е једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} З |
| лијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се р |
| њу чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која ни |
| у у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па кол |
| и пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а |
| ећ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је |
| .</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падн |
| </p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на |
| ?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете ко |
| > <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за |
| Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од ње |
| нгије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже ч |
| поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да н |
| <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, |
| ђ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не зн |
| tion" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> |
| па извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.< |
| > баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком |
| ара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро |
| ло, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За к |
| ије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник доша |
| дине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</h |
| нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари |
| се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пит |
| је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер |
| еме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Ар |
| фили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жал |
| купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак |
| p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог |
| Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, ко |
| не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— П |
| ине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — |
| чио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи с |
| не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете |
| Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га |
| подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га |
| у да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима. |
| ио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учите |
| ар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудик |
| е. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — |
| остојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је пи |
| но касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; |
| младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реф |
| па.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задува |
| </p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуш |
| леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике в |
| вењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13 |
| им гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћири |
| еца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са стар |
| ало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли с |
| у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, |
| их избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у ц |
| деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек |
| м виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им д |
| н певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јест |
| у зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је по |
| тнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone unit="su |
| ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који |
| си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи д |
| два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га |
| , фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте с |
| , да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нис |
| онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, |
| их; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S |
| ају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красн |
| још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки ш |
| ију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се |
| тражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, |
| ола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио ш |
| ом путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> |
| тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, |
| а у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ |
| Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, |
| свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор! |
| Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си |
| {S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А |
| око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо |
| ива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена. |
| година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише мест |
| кад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у припове |
| падали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и |
| и!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научит |
| сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговара |
| бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последо |
| и мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Х |
| ки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — ве |
| тврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто вел |
| алим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је |
| ајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов р |
| Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо удар |
| а. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш |
| ог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек зал |
| собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о зво |
| ају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Н |
| не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А п |
| роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног |
| ти никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, ова |
| што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А |
| у Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприп |
| го тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од теб |
| ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо |
| и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се |
| мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не да |
| жим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмах |
| ф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо |
| од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „П |
| и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> с |
| ије било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што прогово |
| лаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а г |
| о добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена |
| а на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира |
| има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни |
| из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" / |
| о ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорит |
| о пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или |
| о је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал |
| о коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више |
| оси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и |
| ло с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешт |
| ..{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Тем |
| то кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на |
| а њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам |
| ладу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи с |
| више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи б |
| зимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} |
| паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад |
| ће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чува |
| А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам стар |
| оба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’ |
| га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње о |
| S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аусгецајхнет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво! |
| це са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле |
| {S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом |
| је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз п |
| и пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где |
| ила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно |
| ерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас |
| раво каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} |
| {S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њ |
| а да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други! |
| ју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазив |
| а да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p> |
| е прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — О |
| рекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати. |
| ј један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана |
| ем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клањ |
| ела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих дв |
| се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то |
| и моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> |
| у! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум |
| , куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, |
| ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да |
| на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, |
| а се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста |
| блеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Зна |
| p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју |
| >— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом |
| — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жа |
| огињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп ви |
| , него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек пос |
| еда једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве див |
| љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра |
| ачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књаги |
| усту очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Ка |
| бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> |
| ="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p |
| да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству |
| вочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право ј |
| солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираем |
| Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало поп |
| Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав на |
| брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред т |
| ељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање |
| о у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којек |
| шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са |
| јица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> < |
| ="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да |
| милија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио он |
| , мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми |
| Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да с |
| една кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала нек |
| ка канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чуј |
| .{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само |
| отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све сл |
| тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопо |
| у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по |
| п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је |
| разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега раз |
| мо изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} М |
| ли: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гав |
| апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} |
| ет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога |
| или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за |
| и.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комши |
| еколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута о |
| древне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест го |
| >, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу |
| кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној ба |
| е ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па чер |
| <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила |
| е дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди ј |
| звестила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са д |
| за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кр |
| Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макр |
| рим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по |
| бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво |
| се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика п |
| а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвон |
| пет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, |
| ица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у |
| баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно |
| фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад ве |
| вала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала |
| знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све |
| је се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја |
| оје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — |
| не!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да |
| ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Пе |
| . — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама).. |
| аку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава са |
| } И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и м |
| што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и ве |
| молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет |
| ста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни |
| /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију с |
| и ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само с |
| ви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети л |
| рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71 |
| кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд |
| м и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљ |
| пушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују та |
| едан кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек |
| д је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључи |
| шао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како реко |
| {S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви |
| hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један со |
| им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да с |
| оведала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. |
| м.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обе |
| паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Ни |
| чки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, |
| на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, |
| ан издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само |
| арађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њ |
| и пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа в |
| е лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћ |
| к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво |
| ајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у |
| атељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикераје |
| е и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— |
| Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа |
| мешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-по |
| а!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>П |
| бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива |
| и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! |
| смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S |
| сте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево |
| а Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мисл |
| лбуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разглед |
| S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n |
| ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година |
| , Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало |
| ту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, |
| но за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање |
| у кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин |
| А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</ |
| ио у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, св |
| ва се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно л |
| мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, |
| раво, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том м |
| ’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише своји |
| рипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом с |
| да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов |
| гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угаше |
| сле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, з |
| своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред јед |
| као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као о |
| сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње |
| д кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо |
| зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу |
| аљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча- |
| ог Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клуп |
| к.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад м |
| S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће п |
| зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <h |
| сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> |
| Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле праш |
| з тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Ар |
| Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васп |
| се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре |
| гледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се |
| о’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је |
| ало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>стар |
| као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љуби |
| <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb |
| и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је по |
| су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p |
| о!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођ |
| брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вра |
| а беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од вирт |
| Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да |
| е својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијоман |
| ку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а |
| онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселен |
| пиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахере |
| па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а он |
| деж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни |
| што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашк |
| десили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту |
| обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поизда |
| аместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се |
| и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носил |
| устрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну |
| у перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, |
| ста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре то |
| дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу |
| н; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије с |
| њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла нем |
| осле неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па пору |
| азда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шот |
| ва стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или |
| дна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах оста |
| ви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у |
| акоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и П |
| воју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе |
| е земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на |
| окривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже |
| м него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о |
| ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је |
| балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> |
| ику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!.. |
| тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву гран |
| а од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапу |
| наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак |
| ша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено. |
| ћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је ре |
| цима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други |
| полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу |
| е <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро ј |
| есне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све |
| еру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љуба |
| *</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест |
| је и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су б |
| вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, |
| антериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланиј |
| тају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети |
| друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би |
| с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом |
| већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту с |
| иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђош |
| ју ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду |
| мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом |
| киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није |
| шом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми |
| {S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја с |
| терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!... |
| нама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица ил |
| улу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао |
| ти душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — к |
| ол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’м |
| анерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, а |
| о сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и |
| ање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза |
| своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрис |
| pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и |
| ог рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у |
| да-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се за |
| ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каж |
| пуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па из |
| анка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и дру |
| ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни |
| великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Ж |
| е касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с па |
| ости.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш ј |
| ирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази |
| беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат |
| задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке. |
| hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p |
| 4" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и |
| — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А ш |
| да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и |
| ене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; |
| о се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капиј |
| и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово да |
| > <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, |
| ало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали |
| . а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти |
| абадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Ње |
| домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Из |
| ре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта |
| п-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, |
| ен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање |
| S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа |
| — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А |
| за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и |
| које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио |
| оштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ће |
| спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да м |
| родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... |
| о близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је н |
| може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— |
| па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир |
| р треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо о |
| .{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се |
| зио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола а |
| каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд |
| ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се |
| ј душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свет |
| сте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па |
| аде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре |
| пиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покаж |
| една за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n= |
| ече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде |
| i>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а |
| воту.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и как |
| !{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298 |
| ирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мора |
| . кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбољ |
| га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један реги |
| а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S |
| изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и |
| весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник |
| ију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради |
| њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Ра |
| рстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преух |
| кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у о |
| p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепов |
| је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да с |
| в и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Н |
| какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{ |
| о главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у друг |
| код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Нис |
| Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</ |
| па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад т |
| олико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да куп |
| мем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још јед |
| отрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицира |
| ине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вел |
| (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу |
| ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада |
| ’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и |
| говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А м |
| слонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Ч |
| ским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело |
| сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола |
| ед кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпо |
| и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјуч |
| у па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’ |
| ога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећ |
| мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</h |
| осле кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је д |
| себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као стру |
| крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Бир |
| као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зн |
| после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној ста |
| и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука пр |
| 298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та зајед |
| један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповед |
| свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, ни |
| и треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да |
| дале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и прину |
| уда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{ |
| кивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање ка |
| ком просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а |
| <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на про |
| огађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и бати |
| .{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доб |
| мо фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба з |
| се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад |
| ’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Бом |
| е иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{ |
| и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га по |
| је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, |
| , Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, |
| ена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља |
| осле вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, сам |
| и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се |
| а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још не |
| ца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она |
| о; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и |
| оследњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, |
| се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито |
| престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудор |
| најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокако |
| само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере |
| езвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће |
| лаве пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му ско |
| </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражен |
| свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а |
| енијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одуста |
| својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и |
| ријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога м |
| е споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним |
| о тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која ч |
| аву или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Ин |
| коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да укра |
| и човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} А |
| ити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла дав |
| е с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се |
| а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? |
| а су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ посл |
| ак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо |
| ине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби |
| ице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Т |
| жењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола р |
| алеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен т |
| ерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о |
| то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p |
| Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с |
| банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас |
| . из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да |
| могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„ |
| дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом |
| о њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога зад |
| . — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми |
| ад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је т |
| тем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак вел |
| путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп л |
| још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, |
| уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која |
| ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — см |
| и Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај да |
| ве школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!.. |
| ом вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађа |
| хијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати дом |
| них јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За с |
| ула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, |
| — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова |
| л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај |
| и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из |
| л’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени с |
| е и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја |
| остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Го |
| и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путуј |
| <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вел |
| ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, |
| — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е |
| о је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем |
| 43" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да |
| ујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p> |
| ледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш н |
| за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— |
| пиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, |
| ила Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Си |
| ак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и тре |
| акав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, |
| ће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмеј |
| бично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгри |
| .</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни |
| </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се ш |
| јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор |
| упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — в |
| л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор? |
| могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога уве |
| а припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па |
| а ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што ва |
| че шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!.. |
| , то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А |
| оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним |
| то је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, ј |
| из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена |
| шено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој с |
| >— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онак |
| ер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што каж |
| што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi> |
| оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једна |
| трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. |
| је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, ниј |
| баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, сре |
| ула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — |
| штајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јо |
| S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, |
| а гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, |
| је! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} |
| . — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допад |
| >— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љу |
| <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се ст |
| нговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима |
| више посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p |
| а</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мар |
| ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, |
| те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш |
| а баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, п |
| гов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на т |
| акосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— |
| n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљ |
| е! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете р |
| те!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонс |
| а једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> < |
| случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја |
| питати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чуј |
| мајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате |
| сле тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен |
| вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књиг |
| аклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуг |
| куд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, ч |
| ’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</ |
| преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван се |
| p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јул |
| о паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па ка |
| n" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком ј |
| ’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, ш |
| мо никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред |
| <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?< |
| брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, ско |
| ашно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ? |
| вори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он |
| ритика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, |
| шуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, |
| кереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јес |
| роизвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма с |
| се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у |
| ичија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, |
| је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како са |
| .{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’ |
| питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ |
| нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} |
| ештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и |
| ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону ш |
| што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — ре |
| шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу! |
| све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракиј |
| ако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту! |
| и.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’ |
| попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као |
| а и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, |
| д лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да |
| Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге ч |
| у...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа |
| Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, |
| на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева |
| су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила |
| једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за т |
| ред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад |
| бити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви м |
| дите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на ов |
| и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није |
| , знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у |
| само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се |
| лас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi> |
| ли поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — |
| није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси б |
| каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па |
| него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам |
| ве екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај њего |
| кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се |
| ебало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости |
| к... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прош |
| је у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и |
| аш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шешир |
| е срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и ш |
| шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш |
| Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети |
| — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, |
| и нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти. |
| стра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се |
| <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не вер |
| алом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ |
| ећ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбур |
| а, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима |
| је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па |
| хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио! |
| ла, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има |
| тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је он |
| се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде б |
| а и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?< |
| не тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се једа |
| не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се с |
| себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позов |
| па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа |
| је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} |
| вка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с ма |
| удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недељ |
| поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само ка |
| !</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после овак |
| на се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра |
| певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој |
| у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} |
| вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутр |
| ховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> |
| знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и мо |
| епо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар |
| знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отп |
| и: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Сп |
| па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру |
| ече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и |
| их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разго |
| решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред кућ |
| затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да |
| овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине |
| .{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зг |
| по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се р |
| повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, п |
| м и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо |
| баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и |
| одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је |
| ти.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</t |
| да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар |
| истом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме каза |
| едног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те |
| ко брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса глед |
| а удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) |
| смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSecti |
| си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ |
| , кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њ |
| ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!< |
| белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва с |
| ли? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{ |
| бије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема |
| а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн м |
| не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нис |
| опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли |
| икад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, |
| цом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је два |
| >— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви пок |
| ога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искре |
| овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо |
| заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — |
| кила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Ни |
| и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јенд |
| авили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису |
| зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кош |
| амо су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним |
| </p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћ |
| добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо |
| г!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што к |
| е!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиро |
| подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, к |
| рају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два п |
| </p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi |
| ице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit="sub |
| неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а с |
| су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти |
| пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати ш |
| мо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} |
| и, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне |
| p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> |
| ршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> |
| дљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако |
| hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не у |
| научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу |
| — И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ј |
| /p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са со |
| а где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па |
| акије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели |
| о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика! |
| <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка |
| аје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да забо |
| оп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуру |
| падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп |
| храбрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бада |
| сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и н |
| абриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни |
| лике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да к |
| — Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’х |
| с се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а јед |
| пуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу ил |
| да па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете |
| — Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће гос |
| ам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта |
| кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете с |
| господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји |
| да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена |
| е. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се |
| и био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду |
| родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, ка |
| </p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> < |
| , било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би |
| женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме расп |
| ј се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задово |
| ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, ле |
| обелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</ |
| еланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и г |
| к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, |
| оди офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон. |
| ла, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а |
| све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе |
| , — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора д |
| сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чек |
| о? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пре |
| је ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло |
| час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, с |
| штвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — в |
| о требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је т |
| ка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — д |
| ула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то пред |
| оносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитељ |
| одина ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су то |
| сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад |
| зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — |
| о да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага! |
| у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ с |
| ни прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио |
| икоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет ф |
| е!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са ро |
| учу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на |
| ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — |
| додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — |
| ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни са |
| ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље п |
| радати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пије |
| а једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свр |
| лио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по св |
| p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него н |
| натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то |
| тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво |
| кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, |
| о сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу |
| свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадај |
| Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу с |
| кој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко |
| и па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, |
| није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде гл |
| е само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и |
| о ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако гр |
| же, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа на |
| фовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о |
| оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш |
| , а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост |
| /title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес то |
| само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам |
| рује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у јед |
| на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену |
| и:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већи |
| д није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из С |
| } По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно д |
| <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109 |
| ко је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, |
| је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и др |
| ћа, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> < |
| помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну |
| трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада |
| в блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледа |
| ост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде |
| да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не да |
| црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и |
| ју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после |
| јуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој |
| копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бог |
| ећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно забл |
| са повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране би |
| се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су сна |
| Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка |
| и’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?< |
| е знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — бра |
| надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије |
| ђа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора |
| је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, |
| из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — |
| а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га н |
| подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</ |
| пасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, |
| днако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, к |
| акле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} |
| од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром по |
| ла као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Бан |
| и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с |
| оју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као д |
| ад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико осло |
| ску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бу |
| ђ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quot |
| чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбур |
| како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу |
| Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинс |
| едне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга стро |
| је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је вес |
| ше еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, не |
| а Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта |
| ила тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног |
| како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да поб |
| омирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — |
| ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвек |
| издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треп |
| сли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мот |
| S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p |
| кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљ |
| га лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и д |
| кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да |
| е тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="1 |
| " /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> |
| у, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љу |
| ! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслон |
| шти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јо |
| рабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу |
| </p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Ма |
| ђу њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако |
| једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он |
| а Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и дове |
| неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дош |
| сле тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одгово |
| о у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасно |
| боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала сам |
| ејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је |
| гим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско |
| ре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка пр |
| а дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> |
| i>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па |
| ту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлач |
| лазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што ж |
| антицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико мо |
| То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна је |
| граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, |
| а, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али |
| подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у ком |
| ако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако |
| а је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} А |
| да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрт |
| нски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра |
| нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлиј |
| у се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво неп |
| до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад ч |
| рексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} |
| а ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дан |
| лавину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p> |
| али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни т |
| себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а в |
| завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвећ |
| башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— |
| ла.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви < |
| S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим |
| н-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му |
| ојом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је |
| а!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте б |
| его дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се |
| туру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помам |
| ерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — ша |
| емој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клић |
| жим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији |
| мо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Серми |
| о у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} |
| ика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег кома |
| Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би би |
| чак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије |
| баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па |
| пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег |
| да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске тороку |
| Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, п |
| ла гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, |
| рво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске кућ |
| S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га сву |
| оцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се дома |
| уковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића см |
| икана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> < |
| ?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и |
| р.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у ска |
| никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познат |
| па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га мож |
| ћ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на |
| им зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно мест |
| а похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукам |
| тављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и бл |
| баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при |
| ести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где |
| у страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио |
| ред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уж |
| , зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни н |
| а Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек |
| своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше н |
| Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а |
| ара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића |
| н-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом |
| ад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста |
| узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима ко |
| ест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} В |
| од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S |
| за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — |
| его попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха |
| S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана |
| е (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па |
| и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи |
| !{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, |
| дно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собо |
| у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, |
| о ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле |
| ва је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у пр |
| цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакал |
| ).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекл |
| укован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни |
| дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да по |
| пе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на п |
| њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом велик |
| оби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, |
| l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се шир |
| или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског да |
| ша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на пам |
| лите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179 |
| ђу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као ко |
| ога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... свак |
| Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим |
| ра — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну р |
| кад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па |
| ужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мр |
| вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе нап |
| ст; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да |
| Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283" /> <div type="chapte |
| екли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се по |
| ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући. |
| S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Т |
| а и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на |
| а је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, |
| ер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену |
| д, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи |
| јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошеви |
| уше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:< |
| до се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па с |
| ру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi |
| itle>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Ча |
| ли увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била |
| а јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <miles |
| игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и н |
| девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек о |
| е су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и |
| ака ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпој |
| ги неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смел |
| ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још |
| ила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, п |
| не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види |
| гих за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула св |
| з онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина |
| и воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, |
| нем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што |
| довољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а о |
| аба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се |
| оже никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били |
| ова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири |
| га на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} |
| чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину |
| S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни |
| Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка м |
| јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао |
| > дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али |
| чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам |
| пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. |
| утања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, |
| их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тара |
| ом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти д |
| ли која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа |
| дак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било! |
| блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, |
| Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине ску |
| се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спал |
| !{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“... |
| мо „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који с |
| е на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге |
| ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми |
| о немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — науч |
| Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макр |
| о пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а |
| попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала сваког |
| {S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбит |
| {S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном |
| а и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми |
| ђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећ |
| ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опе |
| га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да |
| аш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> < |
| себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, |
| што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што ка |
| Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их з |
| е привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писа |
| или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу с |
| сом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>Т |
| жу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара |
| „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спре |
| е чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће |
| ти мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Т |
| е нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него не |
| а, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, |
| је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, |
| каку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S |
| било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> |
| м!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{ |
| ј цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малиша |
| p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко |
| летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{ |
| а живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па о |
| и, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту |
| икао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом из |
| /hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јул |
| знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапс |
| рска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да це |
| Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај |
| Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други п |
| не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</ |
| Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и пом |
| да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар |
| е попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за |
| к пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 1894.</p> </div> </body> <back> <div type |
| е попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} |
| i> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote |
| Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да н |
| иле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, |
| па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све шт |
| n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један п |
| се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера |
| а добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, |
| читеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви г |
| .{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} |
| што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином |
| адбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берб |
| </p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додад |
| мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамб |
| свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце |
| ако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара |
| , и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само |
| р у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, вел |
| здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног ш |
| на како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— |
| , да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не мог |
| нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна п |
| и тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и м |
| а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из ко |
| ш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још |
| а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газ |
| га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим ста |
| д двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l> |
| устила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{ |
| >Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, |
| телисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по |
| већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шум |
| узовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављ |
| ушу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула ре |
| Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно |
| лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар |
| па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску стран |
| знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, |
| о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада би |
| ки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, р |
| другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака |
| !...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p> |
| и и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се |
| је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А |
| улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, |
| о није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског |
| зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким по |
| собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година труд |
| б.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још п |
| о што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада ми |
| пе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му ко |
| о да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно на |
| онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што |
| би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p |
| у смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њ |
| p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутал |
| , али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из |
| лософи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно ј |
| јвише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услуз |
| најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоног |
| а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према по |
| умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни |
| на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Т |
| а је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А |
| баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „ |
| ше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беш |
| наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци преста |
| јала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и пос |
| , па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, |
| лонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је ја |
| Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и |
| го остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика |
| да, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти но |
| ат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре |
| Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi |
| жем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стр |
| месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто ј |
| ’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, доб |
| Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</ |
| а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменим |
| ред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Т |
| амо му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не к |
| ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила |
| шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из |
| ко једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре |
| </p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу има |
| ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је мно |
| била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло ко |
| Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте |
| е после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с ла |
| ра и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентир |
| у је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мисл |
| му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па ка |
| е празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, |
| акошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и пост |
| а писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</ |
| е биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах ш |
| <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио го |
| ше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и ви |
| еће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванк |
| а ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.< |
| аро, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{ |
| то онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може |
| нимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола к |
| бијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получу |
| а и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title> |
| на страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним д |
| и и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а п |
| ти лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини |
| * а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гра |
| их података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан |
| бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за ми |
| га његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћирин |
| и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељ |
| итаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница би |
| лони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да с |
| о кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је |
| ази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим |
| и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела н |
| према се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици |
| {S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, оп |
| бишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и н |
| умаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи |
| одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница |
| ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она |
| зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах |
| те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те |
| слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одо |
| поја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штуд |
| одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p |
| олико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</ |
| ида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприц |
| —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово |
| </title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да ује |
| бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твој |
| ле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала |
| о и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оста |
| ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запи |
| а Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ ве |
| <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а- |
| шао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко |
| анком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштри |
| овим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </div> <pb n="352" /> < |
| оси на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда |
| етнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казал |
| е и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску |
| и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у |
| е и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога |
| их имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог |
| емеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш |
| било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није о |
| чка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А |
| је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удов |
| > <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем та |
| је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов |
| па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето |
| на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За нај |
| и се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од |
| канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте |
| е пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па |
| чи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Дома |
| .{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је бил |
| у, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога |
| к, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јут |
| о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржи |
| можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што |
| пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се |
| сподином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад мо |
| што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту |
| вом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јун |
| кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу оче |
| ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Пер |
| ра месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у кош |
| била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу |
| ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb |
| а сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да |
| {S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да |
| и’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и |
| таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на |
| > на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и |
| S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ће |
| обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко |
| ће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтел |
| тај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би би |
| а-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — д |
| макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости |
| што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тра |
| по па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мам |
| ри, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад в |
| , па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</ |
| гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ниш |
| у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, |
| пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве! |
| а је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било |
| о полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он н |
| рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива дома |
| балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} |
| њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ра |
| нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комш |
| товала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и пра |
| е „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по |
| ој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај |
| мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако |
| песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — |
| ријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о |
| јас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit="subSecti |
| S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га |
| -Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној друго |
| а поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; к |
| оме подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући ки |
| Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мам |
| ; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу |
| после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш с |
| кану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да и |
| имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је доб |
| i>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... к |
| ав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би |
| ми а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је ј |
| да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у |
| очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји |
| ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — |
| бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно |
| мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко |
| чела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} |
| -Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша |
| ктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</ |
| ро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде |
| суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он |
| Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска |
| та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву т |
| омка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао м |
| е само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овак |
| а а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не с |
| веже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и |
| суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не |
| атике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви |
| !“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока грки |
| аш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог друг |
| сњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око в |
| прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} |
| нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ћ |
| те рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп |
| ти твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали см |
| , ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у |
| а рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми д |
| it="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше с |
| од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето |
| тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у ав |
| смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она |
| а — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својо |
| и, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о ш |
| да му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-С |
| ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, к |
| о, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко< |
| би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина |
| еш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља прокле |
| добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као н |
| помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. |
| тију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па д |
| е може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па |
| што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили оним |
| ти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жал |
| так. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече п |
| направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изобра |
| својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у дру |
| ну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав г |
| о му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јак |
| n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели |
| о и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јул |
| а те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршуј |
| — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} |
| ће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S |
| нам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци |
| n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам |
| едног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му јо |
| се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратос |
| рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако буде |
| а никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да |
| хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће пао |
| а одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало п |
| ције, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре то |
| {S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофи |
| ло сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожур |
| му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка д |
| ву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе |
| итли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у т |
| n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто |
| е бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то св |
| рпском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!... |
| че: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и прија |
| па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно раз |
| и белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а б |
| нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко т |
| и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ов |
| би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мо |
| и охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за б |
| жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешења |
| баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна ве |
| е бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку пес |
| ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије |
| је је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подс |
| купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем нобли |
| у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „ |
| но полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је |
| у и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од |
| дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас |
| аче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна бр |
| и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одуз |
| тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од з |
| о било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; |
| што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ каб |
| i> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!. |
| , што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — ре |
| ије <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“! |
| уком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а |
| тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се |
| ’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>љ |
| најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да |
| већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију |
| два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — |
| {S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним ка |
| да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе |
| њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} |
| p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене к |
| ољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је дру |
| ања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и пес |
| очела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S |
| се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Н |
| своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш |
| пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му |
| остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још |
| о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би |
| е, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; |
| натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — |
| нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге |
| меје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богосло |
| {S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно |
| Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш он |
| </p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и поји |
| иснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> < |
| али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако |
| i>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако |
| е така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постаја |
| гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi> |
| би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други |
| и уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни непра |
| ће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’х |
| кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаш |
| онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— |
| годио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да |
| кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа |
| через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руко |
| да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доно |
| је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи |
| прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, |
| олике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па |
| > <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да |
| х спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена |
| жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, с |
| ај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p |
| ма, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру мес |
| кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола |
| е већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — р |
| су тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} |
| </l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> |
| сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике |
| ла фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... о |
| , каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у р |
| па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а |
| , само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, |
| шке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога уко |
| мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из г |
| у у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Сп |
| во било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, |
| ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног тв |
| у за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено |
| >Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком к |
| лучај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само |
| лазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти п |
| и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатк |
| говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. |
| а. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — |
| на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва чети |
| се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет |
| а ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, |
| пиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп- |
| да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p |
| ’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> < |
| евом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а |
| тина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му |
| — А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} |
| дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма |
| у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се кој |
| аша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно ч |
| до’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’о |
| се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> |
| ајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако |
| лио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Л |
| сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта |
| х.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био дру |
| фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само н |
| ајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, |
| е жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>М |
| ленција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с |
| дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каж |
| па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирн |
| </p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамили |
| ији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, п |
| , говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— |
| а ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула |
| инарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу! |
| наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу проли |
| ије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л |
| фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја св |
| де за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од с |
| га свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштигов |
| — Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући н |
| моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор |
| ау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако |
| говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не |
| ите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — |
| > <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} За |
| фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Б |
| ће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, |
| ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. П |
| од орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери б |
| вез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обв |
| тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно дос |
| се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије к |
| пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако |
| S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — в |
| или комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица |
| о.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал |
| тогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги |
| а једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели г |
| ете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе |
| ..{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> < |
| убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем и |
| ад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости |
| је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или хо |
| ају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од оно |
| донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових |
| или!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детин |
| никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена да |
| милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би м |
| S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале |
| , да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет беж |
| ди рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ |
| } Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш и |
| зненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре они |
| сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто прек |
| ам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте! |
| да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ц |
| >— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, |
| а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце |
| Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао |
| а!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, |
| а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ |
| ер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, план |
| да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... к |
| p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} |
| ога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни |
| </p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n=" |
| око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он д |
| ишта.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.< |
| допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да |
| чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора др |
| скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? |
| <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој |
| ми ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима ко |
| су и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак |
| , утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису н |
| под’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, |
| рање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, |
| и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, п |
| ти се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</ |
| бе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми |
| нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако ра |
| не на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштв |
| а, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; |
| прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров р |
| ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је с |
| то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готов |
| p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бо |
| овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p> |
| ж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’м |
| емо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Гл |
| — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како |
| елике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн би |
| ом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице |
| на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па б |
| то, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваш |
| ог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ет |
| мим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се |
| го га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а о |
| шта! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретн |
| а.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге |
| певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше |
| у га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како с |
| хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији кор |
| на кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душ |
| а то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија |
| , до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре све |
| р опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег д |
| брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через |
| знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп |
| га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома |
| </hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукц |
| м не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он |
| по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно н |
| јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о м |
| и је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да |
| фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{ |
| колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико |
| возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код К |
| реперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од нек |
| дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишин |
| о се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Пер |
| каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да |
| стирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, мес |
| цао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, |
| покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о как |
| јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.< |
| Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо |
| Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле |
| није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било |
| чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му |
| ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога |
| на се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдил |
| ала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је |
| ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совр |
| оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало по |
| н само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и |
| на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта |
| 223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова п |
| ја се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло пово |
| по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред в |
| тиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је |
| ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона И |
| е; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне уну |
| а се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} |
| у, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, д |
| угачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и ра |
| чкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотаро |
| свете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искр |
| n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па при |
| еч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{ |
| а да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је муз |
| и си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници |
| ија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно |
| </p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Ње |
| ед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се |
| " /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити |
| оља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак измени |
| аорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код кућ |
| после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостив |
| едној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек |
| ста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је |
| и, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући |
| али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберс |
| имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове кућ |
| њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се |
| говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја с |
| руштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је |
| сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S |
| и већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100" |
| ако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} |
| еле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља с |
| сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад как |
| да ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и за |
| ђу попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богат |
| год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не |
| ула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни |
| још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је |
| ио предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељ |
| осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је по |
| девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних мог |
| а је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у св |
| крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, ка |
| ла!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Г |
| рашна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Бож |
| камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала са |
| чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> г |
| аном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер т |
| ш мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S |
| агодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау |
| stone unit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Сави |
| да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао |
| звади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За час |
| ами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни реч |
| на са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово по |
| очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се за |
| ћи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима прави |
| авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији нег |
| ="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и |
| е чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла |
| чари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Про |
| vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јул |
| S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребац |
| ко дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не зн |
| е! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi> |
| зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је |
| /foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, о |
| је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, |
| ау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћи |
| дуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габрие |
| фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлеп |
| влији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је |
| капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Ј |
| за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је |
| а и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У ср |
| унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и |
| е он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала с |
| какве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваље |
| у и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106 |
| што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку |
| млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротар |
| мти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се виш |
| кинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечер |
| ира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још виш |
| ца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зе |
| <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и саста |
| наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често < |
| енада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али јо |
| е потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање |
| било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она |
| ије био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав б |
| Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то ко |
| та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напрот |
| у штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан М |
| иној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, в |
| д одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се м |
| блажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један |
| аком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш пре |
| а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетк |
| иди!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам |
| чним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних н |
| нција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!. |
| крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја |
| најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од њег |
| анц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не на |
| е, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте д |
| аком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слаг |
| твар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Пе |
| овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење |
| де једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливе |
| е о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, |
| тика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накар |
| ано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после н |
| ала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{ |
| окентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — |
| и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не |
| , па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— |
| е било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у с |
| их рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се п |
| је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, |
| о године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по с |
| нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ фор |
| дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, |
| је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку |
| уше поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Бр |
| е најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место |
| одина унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћир |
| ментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке |
| ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габрие |
| " /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, |
| /p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој |
| p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати.. |
| е каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и к |
| т; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то |
| разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је с |
| Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из сл |
| о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан с |
| ећ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двој |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерњ |
| поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном ост |
| ’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке |
| е самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очи |
| !{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад |
| S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попад |
| м куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу д |
| м ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би |
| а о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава |
| ом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном ко |
| ар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света |
| и кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао дом |
| и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе о |
| Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда гос |
| визиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања ка |
| } Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам |
| оље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија ј |
| {S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него с |
| ош многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако позн |
| учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то |
| дина дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодеја |
| од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни при |
| ај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати к |
| удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па д |
| Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је з |
| лава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија |
| p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали |
| високо на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор. |
| {S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично посл |
| о кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима т |
| м једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му ј |
| ађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим |
| ш су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у кол |
| S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та з |
| ога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима б |
| о клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му |
| не чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах л |
| <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је ба |
| ану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја са |
| ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честно |
| а измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога из |
| е нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по |
| а.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно прес |
| и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво до |
| она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, |
| пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и до |
| Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi |
| руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га по |
| у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обо |
| акве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" / |
| ебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснам |
| ховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли |
| љени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и с |
| срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’ |
| е!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети |
| је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод паз |
| острано и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n=" |
| би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тог |
| и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини са |
| ема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, |
| свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само ост |
| а тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штела |
| {S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, |
| што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко р |
| о нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и сра |
| <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем п |
| ио и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ |
| а и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило |
| и би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање. |
| онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за |
| ле и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав тргова |
| <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па |
| ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А |
| да мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> |
| док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати |
| г места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— |
| о, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе |
| слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не |
| е, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како м |
| нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема |
| а мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прек |
| ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види он |
| и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је п |
| ада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпој |
| ви им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака н |
| крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тог |
| њена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста |
| p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’- |
| лато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије |
| а да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра до |
| од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица д |
| а, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш |
| како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Је |
| између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спи |
| ..</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне с |
| но његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада р |
| акати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвели |
| једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о с |
| рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља под |
| супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постав |
| ="subSection" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и од |
| ило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а |
| да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна |
| е „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на |
| и’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, |
| сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од |
| судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу |
| д нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, ш |
| па, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње н |
| авно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је п |
| шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету |
| речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато |
| да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габри |
| јано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о |
| на гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање |
| праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде оп |
| а, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме с |
| робите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекид |
| што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получ |
| приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi |
| м! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господин |
| још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида д |
| амилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног |
| који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме |
| заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попа |
| окривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска |
| ко! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока |
| леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су к |
| жу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам |
| ама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њен |
| име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, у |
| свештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још ш |
| би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ет |
| тила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је зд |
| S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обе |
| одина била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти |
| ре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити ба |
| S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи |
| та оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужите |
| ма остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> |
| — Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи |
| р код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се |
| љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је так |
| ре са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Т |
| била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и |
| .{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се |
| <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програ |
| дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говор |
| оћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћ |
| еди, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре ос |
| зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да д |
| а ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се п |
| са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јул |
| е поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Влад |
| о да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отв |
| е неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре |
| трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су ко |
| мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> |
| једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p |
| то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље леп |
| даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S |
| но, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радил |
| о што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, ј |
| у се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је |
| ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ ни |
| азила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар |
| и да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, са |
| ојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала з |
| ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што ст |
| онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће |
| и на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте г |
| ношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би |
| који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су с |
| а.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и п |
| {S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако од |
| избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чув |
| из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, как |
| још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од |
| т сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дан |
| газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш гд |
| красти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} |
| д прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да м |
| добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала |
| п Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему са |
| уку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да |
| „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га |
| </p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у |
| врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празнич |
| ада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и по |
| ..</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спи |
| зде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умота |
| лајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и |
| е само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце |
| камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајн |
| фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из |
| здисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисал |
| ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</ |
| ом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, |
| ако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопори |
| генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о |
| анути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n |
| </hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пад |
| мер живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака |
| она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне |
| а и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацин |
| } Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече п |
| о од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би |
| пирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не |
| ујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад |
| ма, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкес |
| фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... ј |
| их тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле |
| ако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није |
| да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако |
| аке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Дол |
| а с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова д |
| акле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје мест |
| рљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених гл |
| је нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало г |
| амо какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако б |
| "264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на |
| сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{ |
| емо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— |
| онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други љу |
| тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не |
| јн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на д |
| комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица кој |
| S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те |
| ођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја |
| ...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коњ |
| S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— |
| а је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати |
| трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем |
| цина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од |
| ост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисме |
| сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p> |
| ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вече |
| ле остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, сред |
| н“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи |
| ом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле |
| му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’ |
| ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже |
| с ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске ба |
| букао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, ал |
| њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила |
| једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тет |
| ко близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, |
| Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, |
| поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему |
| више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што |
| ку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да |
| је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, |
| и: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То никад |
| ечи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа П |
| } Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је |
| и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а |
| ubSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S |
| ца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност |
| охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог |
| } Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти |
| аравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема |
| јих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима |
| е тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживет |
| миљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му |
| о за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још з |
| м је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измир |
| е чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да |
| шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули ј |
| ла, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и |
| аш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p |
| ине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљино |
| му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио н |
| е кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пе |
| !{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај |
| — Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек |
| 8" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} |
| дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно д |
| мало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, |
| година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терал |
| ашном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> |
| ише одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми ник |
| Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хе |
| вима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од |
| е за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогн |
| о и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, нар |
| и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку |
| гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло до |
| м вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку ди |
| смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p |
| је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела |
| ја се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојал |
| е, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, |
| хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром и |
| ене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, о |
| де одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p |
| ита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габрие |
| , — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио |
| ала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Б |
| раво је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у |
| клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ј |
| че не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпоч |
| а кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то |
| а фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова |
| се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> ј |
| ше, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету ов |
| га, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца с |
| Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу зв |
| ! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва |
| , ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу |
| Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни ср |
| вом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а посл |
| ави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад |
| од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>По |
| у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије п |
| ој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — |
| е било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса |
| 219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док |
| колико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — |
| пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јером |
| ож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, |
| мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а |
| Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — ве |
| еља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може |
| да што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, п |
| их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има љ |
| више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио |
| ку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сока |
| ја, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се сл |
| ему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између с |
| ало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како с |
| задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао |
| значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира ни |
| ти.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприци |
| а дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и а |
| ="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћири |
| ао зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, |
| да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S |
| назију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с |
| поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако стр |
| енкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле |
| да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или < |
| ју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учите |
| и поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше |
| видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, |
| >Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после |
| згледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је гд |
| онајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам |
| олики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити |
| нара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика д |
| него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у |
| .{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако |
| ш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“ |
| ао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, шт |
| добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог д |
| лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за ок |
| ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто ма |
| .{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет м |
| на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, какв |
| поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес |
| рај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у |
| пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огр |
| а а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је ост |
| ио један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан |
| а одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натена |
| продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке |
| ира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајц |
| фирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солид |
| , и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} |
| ој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела |
| јевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га |
| азна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Ј |
| едан упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; з |
| и се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане |
| а или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прос |
| у од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и по |
| чером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све |
| о разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се он |
| вао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није мога |
| ду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежније |
| гу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је |
| це и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуч |
| stone unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах к |
| ш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паори |
| па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела |
| е је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са др |
| риповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да |
| ула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у сам |
| 7" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, |
| отуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однет |
| м приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини |
| услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, |
| мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавес |
| , то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али ј |
| ин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, |
| весно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дне |
| гоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело |
| <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп С |
| ру, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али к |
| с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг м |
| та озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта го |
| боравне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одг |
| а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, д |
| са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигл |
| у нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, |
| олеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцим |
| урисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела |
| могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У сел |
| пови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој |
| се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не ч |
| свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још |
| о!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још ка |
| који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је зна |
| авге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да |
| еђу две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се о |
| "133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још |
| светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — п |
| одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели |
| вога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противн |
| а.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, не |
| </p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу |
| дне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је |
| и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако |
| е арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске ариј |
| аничније.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све пои |
| олико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би |
| је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Ра |
| .{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама |
| p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благ |
| н често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> |
| као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што виш |
| а, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газ |
| први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси јо |
| кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна бог |
| о кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освет |
| 52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам дру |
| оби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi |
| у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, |
| се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не |
| ака попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала |
| ира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хла |
| и његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадово |
| овица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква |
| један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им в |
| о за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је п |
| а ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шм |
| обро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новост |
| За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, к |
| еамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! |
| све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели зај |
| лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али |
| ара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хо |
| амен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је |
| ре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и т |
| то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна варм |
| видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За |
| ри пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, д |
| {S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам |
| отер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, |
| довољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе |
| ајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сид |
| Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах |
| нем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што н |
| који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па к |
| , а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S |
| отпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећен |
| ести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди м |
| од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и |
| ци да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <m |
| рини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране |
| елу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} |
| езе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Нов |
| ужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикота |
| е вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је прип |
| Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А |
| подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се |
| неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу |
| ар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Ју |
| џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да у |
| ка и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљиво |
| на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот |
| непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, |
| ова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било |
| очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек |
| о у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; так |
| ла, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимск |
| ред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна послови |
| мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни |
| па књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа |
| p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек |
| та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца |
| о смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај с |
| нако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви а |
| да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госин |
| на да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са |
| хове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једар |
| и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућ |
| /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслуж |
| А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ |
| створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа. |
| о изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још не |
| ј проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нароч |
| ујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А п |
| било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био |
| ј авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, |
| и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење св |
| има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p |
| у врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} |
| ка била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати |
| ан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и по |
| а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко ви |
| нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чиј |
| пак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свира |
| <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обав |
| и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!... |
| <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S |
| ..а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтиви |
| ар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што к |
| ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још < |
| >— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Б |
| добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљ |
| <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — |
| мо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — ум |
| ло калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера. |
| лити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти |
| док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> |
| у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљуј |
| је.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у бирт |
| подин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја? |
| цирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знат |
| и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин |
| } Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а ма |
| ји био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита ја |
| Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“ |
| која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о п |
| форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов |
| мшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb |
| та, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја о |
| творио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз г |
| си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису |
| ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад с |
| ’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по к |
| Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводил |
| те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — го |
| је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се |
| писа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике же |
| а Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи |
| з авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из соб |
| а су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћи |
| ешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас в |
| то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} И |
| ме ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да уп |
| от к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та |
| А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p> |
| у. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се с |
| аједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p> |
| то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће |
| а која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико |
| ушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде оста |
| ој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити госп |
| ерсида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али |
| ат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! |
| ли, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, |
| у крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири |
| Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га д |
| ке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с ва |
| о!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — |
| Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l |
| ц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n |
| ред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под |
| Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> |
| о.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> < |
| Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> < |
| их нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго нег |
| о од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи |
| ј шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни |
| ам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{ |
| ишта, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> |
| месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у |
| а к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> < |
| ’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то |
| исане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори н |
| које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" /> <div type="chapter" xml |
| ржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посј |
| <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочи |
| е три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то |
| и.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба |
| Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући шт |
| е леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила д |
| <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Уз |
| нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако |
| а а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно |
| ласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, д |
| нин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о ст |
| очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, ш |
| } Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{ |
| /l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“ |
| узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља св |
| сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет |
| и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у |
| ш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, |
| ј, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци |
| при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу ста |
| рманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терез |
| октор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео |
| кву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући коле |
| ле топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине ш |
| сподин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите! |
| стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква |
| и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно |
| иктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако ре |
| {S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе кон |
| ћу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима |
| пет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што < |
| ош једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у ба |
| ати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу с |
| да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјек |
| ?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размисл |
| , господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора |
| >— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да в |
| код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За |
| последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал |
| p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро |
| — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А |
| ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја П |
| е ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранц |
| жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам јед |
| јао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звон |
| то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То ј |
| и љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l |
| не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада др |
| кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Пе |
| то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је |
| же сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, ст |
| јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна |
| д је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је |
| >Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично |
| , драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а |
| то и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо |
| с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону дан |
| а, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали сви |
| ују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с |
| дићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото |
| не, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле н |
| и!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти |
| l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то |
| одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још |
| , к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, мол |
| оме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како |
| ице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми |
| лик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћ |
| било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац с |
| о, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n= |
| сјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ. |
| о, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом |
| х година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к |
| мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и шт |
| зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још |
| ко није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно |
| ђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота |
| оласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера о |
| се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — |
| , што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је |
| кли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се |
| ју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском |
| ши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непре |
| пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не из |
| днога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима |
| е ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто |
| > и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, |
| -а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с је |
| катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, бић |
| га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу |
| за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам д |
| ете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш |
| да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула би |
| Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито |
| p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — |
| ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имат |
| и, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо |
| има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — в |
| ка! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио |
| ти батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и |
| кашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А ш |
| га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! |
| о би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела ко |
| сада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа |
| нате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу |
| не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мен |
| на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео |
| сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а |
| ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин К |
| !{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да нап |
| да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да п |
| уљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите |
| еби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је н |
| и и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каж |
| b n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се намест |
| упице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњ |
| мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и н |
| му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви |
| ену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па |
| ри сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред др |
| и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на свој |
| а слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквар |
| ааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачки |
| есма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се и |
| та,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>М |
| гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире |
| ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к |
| га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му. |
| веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, |
| егао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао |
| а биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељски |
| .{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига |
| ..</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да |
| па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље. |
| ече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплак |
| „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила |
| заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драг |
| неси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дан |
| ало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје |
| нија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или |
| , — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо сун |
| >Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви |
| е стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Зн |
| су ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Би |
| дно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога д |
| дна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад |
| вољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, |
| ија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватов |
| даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} П |
| е, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар |
| сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна |
| рвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим уст |
| е да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; |
| ре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овак |
| ели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом с |
| , — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задо |
| -Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишв |
| огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у |
| дства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар па |
| у обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондов |
| доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико |
| .{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи глас |
| по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и |
| формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Ж |
| а се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из др |
| ли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде |
| Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штет |
| >— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, с |
| S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко |
| се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да |
| аринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанк |
| ишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је |
| ља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, к |
| ојим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не б |
| го а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова кој |
| ај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S |
| ну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта |
| треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: |
| на, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је |
| е из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћирин |
| танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пир |
| х суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врап |
| вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче |
| о чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из ист |
| један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са |
| ек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само |
| дајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено |
| чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нар |
| летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, |
| ного, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та з |
| есење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> |
| ји.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су б |
| м машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопро |
| е у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живи |
| ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, коли |
| ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке н |
| , него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији |
| суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колим |
| терати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је |
| чурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Је |
| дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болт |
| {S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуц |
| кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јуна |
| бљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и миз |
| амо пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село |
| пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је |
| деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да |
| (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увет |
| е од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{ |
| е то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па |
| да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о |
| да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет по |
| го онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} |
| ега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{ |
| } Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело |
| ако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у ли |
| забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не мо |
| а мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне с |
| Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н |
| којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допад |
| де из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као чов |
| стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слатко |
| аси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па |
| ра отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки с |
| и ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседа |
| мили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни |
| ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како м |
| је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И с |
| а како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l |
| полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце |
| љивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, д |
| ја и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом св |
| то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <p |
| која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да ра |
| ан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Ша |
| едан за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{ |
| еку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљи |
| а сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где |
| и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и д |
| шкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> сл |
| приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако у |
| ти, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриел |
| дине и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам |
| могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И в |
| <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у |
| аметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером |
| во највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот |
| и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим |
| та би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашл |
| кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! в |
| шкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> |
| ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габ |
| — А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све |
| и бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, |
| ен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најс |
| ну...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке |
| и мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како |
| ом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и |
| ајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Сев |
| представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се над |
| , немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се пот |
| видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ |
| ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Р |
| уго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти |
| Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, з |
| а? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели |
| ад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ |
| знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ д |
| > <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ на |
| > <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и |
| ош измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а |
| да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју ј |
| ајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к |
| к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је |
| -Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе |
| ра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обеш |
| </p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p |
| , то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{ |
| да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга са |
| те, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S |
| ној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану кој |
| ече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — р |
| сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпа |
| лесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> |
| наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се |
| ти и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Ви |
| ли парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са к |
| је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а |
| му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести св |
| путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове |
| сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, |
| онару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако |
| сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне |
| губићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се |
| чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат |
| д он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизм |
| жеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, |
| в пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да жив |
| с, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— |
| Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар |
| <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи с |
| тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> |
| н луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад г |
| днику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин- |
| аш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’ |
| сти, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми |
| ал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим у |
| сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами д |
| госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реф |
| адајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам |
| епше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да |
| :{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, н |
| ш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш |
| Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са со |
| ила већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и поглед |
| а <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} |
| ра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а сла |
| ава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже м |
| А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда |
| т једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па |
| оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни |
| емо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикам |
| ило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових род |
| та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се о |
| о после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта д |
| аха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на па |
| напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки |
| ме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, ук |
| о кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и с |
| ше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p |
| ко изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на н |
| ели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а |
| ошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се |
| на опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде ка |
| и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> |
| сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — о |
| е, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи ј |
| ка је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира и |
| но и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршен |
| сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира ус |
| каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и гос |
| едити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— |
| ајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> |
| а као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се оп |
| а наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га по |
| се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једн |
| ару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер |
| — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да н |
| же, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, |
| ћа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нан |
| ј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, как |
| ава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непр |
| то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва ср |
| ир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Пост |
| ара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од |
| нкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога |
| .{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ |
| рекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} |
| Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није |
| Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Ју |
| ди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате |
| рке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi> |
| славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има дост |
| ек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и |
| дуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом |
| ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) |
| е потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, го |
| еде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви посед |
| умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два |
| се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шт |
| ла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не |
| ају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је |
| цује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та |
| и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије бе |
| осподин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе. |
| квеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што в |
| добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те |
| јцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме |
| амо за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако |
| га дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њем |
| ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на |
| у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се |
| дин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, |
| са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако ост |
| мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџа |
| его, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мал |
| наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> |
| а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Т |
| тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све |
| добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мис |
| ставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога < |
| </p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} |
| е па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву |
| > <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, |
| ли Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу |
| своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мисли |
| Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о |
| не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад |
| жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, |
| ="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожури |
| да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} |
| уди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у ирон |
| {S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним с |
| ња по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <p |
| н — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде ј |
| , а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели п |
| ...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте |
| но већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Запла |
| запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понуди |
| е?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— |
| хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{ |
| срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је д |
| к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела |
| ше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад п |
| ј срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p |
| , а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то н |
| му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи |
| да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао ша |
| чник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — |
| ш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{ |
| амо кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене! |
| !?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код н |
| верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се го |
| опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владик |
| и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а |
| поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ниш |
| иви ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкч |
| стол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим |
| >— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај тво |
| о ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац ј |
| S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта |
| вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао |
| о гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</forei |
| прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта |
| , мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, |
| ку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</forei |
| — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио |
| бра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да с |
| м!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p> |
| ли то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића бокт |
| едељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак |
| зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што ј |
| Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у |
| га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отво |
| кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице |
| радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у |
| фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити в |
| азала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо |
| укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова |
| его чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, |
| видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало |
| а мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— |
| ега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују |
| жећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи |
| више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе св |
| е, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чин |
| вршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире |
| што сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у го |
| није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питањ |
| све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и по |
| ја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голу |
| а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим ст |
| убљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би т |
| зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их ди |
| а дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сам |
| с.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, је |
| hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поно |
| шафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не ве |
| — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим |
| и и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рек |
| би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таково |
| — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама п |
| S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и кој |
| , а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} |
| е.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву с |
| е</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред |
| </l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l |
| сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господ |
| . — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећа |
| лео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јо |
| рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: |
| вима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chapter |
| господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је |
| о говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж |
| а јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: |
| а богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, гов |
| нили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више годин |
| ен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао |
| видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да но |
| лико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресв |
| омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сут |
| рици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као на |
| мо, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; ниса |
| Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гу |
| Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношев |
| ругим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни |
| у и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Мела |
| зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, |
| нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> |
| и и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула дв |
| ти!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! |
| ад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта р |
| кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — в |
| не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата |
| > <p>.................</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада |
| ло.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама |
| и до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз |
| ано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тх |
| м к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Веру |
| нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’! |
| дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена |
| ком катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Бог |
| ена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу намета |
| е така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <h |
| тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, виногр |
| ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — ве |
| ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сок |
| p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... п |
| то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{ |
| икови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила |
| авоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наста |
| је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треб |
| халтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господа |
| ји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо |
| шко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њем |
| рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост |
| ... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после |
| здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код |
| /p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здрав |
| шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а |
| а дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и |
| псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио |
| , ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња |
| то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мо |
| е и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> |
| , приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме |
| једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} А |
| милавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргован |
| које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми ње |
| у полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да ра |
| баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте |
| довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n=" |
| а по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или |
| се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена |
| p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју буј |
| запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике |
| а ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о |
| а Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— А |
| ишћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мис |
| и, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин |
| о спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд тол |
| то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згреши |
| и у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће |
| <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести |
| — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо |
| омпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши |
| а опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, |
| да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки по |
| у-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па н |
| шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена с |
| а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора |
| сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па |
| гов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како |
| , а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у пос |
| , па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му |
| ?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p |
| чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд |
| но.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад с |
| тарога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Ј |
| у године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n=" |
| све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штогл |
| и тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живи |
| дарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до |
| стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио не |
| и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подера |
| риц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се трес |
| ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и к |
| е, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња |
| 15" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је |
| у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p> |
| — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки |
| им попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па д |
| о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Е |
| Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а |
| — Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни |
| >— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> шт |
| <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пег |
| федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, ка |
| и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и |
| на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опер |
| авно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем д |
| ило па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће м |
| атарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране |
| /p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi |
| се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња |
| .{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани |
| скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — |
| па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ј |
| и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Мелани |
| ућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! |
| упио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта но |
| знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као с |
| > <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А |
| ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њи |
| > <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и го |
| е грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комш |
| о кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено |
| ти, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па |
| а?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас и |
| табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, |
| з ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у к |
| а нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на п |
| ћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова. |
| то као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би б |
| е било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама |
| е можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се |
| м.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и н |
| слом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па |
| ила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курт |
| Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А ка |
| оја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле |
| вице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?! |
| тпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је |
| абих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> о |
| за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ |
| лату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за |
| олугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Т |
| ика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљен |
| пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземп |
| ели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Бо |
| ти!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да |
| </p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате |
| м да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило |
| , тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’м |
| све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у |
| аће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније ота |
| са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Н |
| бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша ба |
| јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу. |
| ену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није |
| ло!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то по |
| пино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, пом |
| местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад д |
| и, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у |
| иног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> |
| ече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе! |
| себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што |
| да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко |
| а.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је |
| в <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и |
| с пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је п |
| ди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању |
| ји се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и |
| , он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем |
| ти сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност |
| а се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да каже |
| и невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима прода |
| ини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер нали |
| у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташно |
| га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остал |
| ; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" / |
| ске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође |
| еланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала |
| је јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затв |
| летку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола |
| е</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi> |
| јни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о г |
| аха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда |
| му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи з |
| ула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речим |
| а и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје |
| иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пре |
| до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и |
| , Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само |
| таш ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{ |
| ати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи |
| било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам с |
| едеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, |
| г кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изр |
| а изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} |
| д добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим |
| да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракиј |
| p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него |
| м сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало |
| ања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми |
| , о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад |
| тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја |
| Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — П |
| бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе |
| д ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица и |
| к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S |
| и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — реч |
| д је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у |
| а ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} |
| сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја |
| пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног мелан |
| , на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права ру |
| ан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојт |
| трану — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа |
| и то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако |
| теже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; |
| љда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па бил |
| м се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Нег |
| м:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежд |
| терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p> |
| какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и т |
| дашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, |
| љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара н |
| оштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она |
| упио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} |
| о, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-П |
| то па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од |
| и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је уве |
| р прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> кој |
| д немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А |
| н!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на |
| се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове |
| ало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, п |
| лушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у |
| ро, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на с |
| друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљи |
| ругог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитн |
| еме уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену |
| овицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све |
| Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином |
| а ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и |
| мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли |
| unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанае |
| и нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је ст |
| евера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју |
| тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је |
| обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи |
| после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жм |
| , помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у |
| је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари |
| кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из ов |
| њера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег |
| а је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у о |
| у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="chapter" |
| и бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас сел |
| , а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</ |
| ј то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и је |
| ко лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућ |
| вол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна т |
| и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у се |
| рила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:< |
| стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око ње |
| колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <h |
| спут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њег |
| епс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега |
| багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и |
| hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за |
| ет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S |
| ко сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> < |
| ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укра |
| оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна. |
| ,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди |
| пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад |
| је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} |
| о ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> < |
| угао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола |
| нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и |
| ијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости |
| ажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам |
| * Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi |
| аже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’ |
| у и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> < |
| де.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео св |
| вом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто |
| из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све со |
| ачинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани врем |
| е гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-С |
| а сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за к |
| Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... зн |
| ицу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њем |
| — Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вел |
| ла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изаша |
| хова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, |
| од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог |
| емој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да |
| у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; ни |
| снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се он |
| p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— А |
| рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла |
| вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж |
| дговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но |
| м купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — |
| ин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, |
| да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а закл |
| ило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни |
| р остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам |
| че полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се гла |
| учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па пр |
| те се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама |
| . оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, |
| каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како |
| тидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да |
| оручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то< |
| писати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио. |
| ом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше в |
| под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру |
| , а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа поче |
| ро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жал |
| гу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девој |
| S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што |
| ити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо врем |
| ке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и врем |
| а није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се ни |
| идесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писменос |
| онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година |
| ио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја |
| знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> |
| инти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо по |
| и написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро гов |
| и ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} О |
| рсиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и |
| <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани. |
| b n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који неве |
| ad> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је уве |
| ам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће из |
| животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и |
| редио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се к |
| >— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, п |
| ајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на глав |
| ну сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки |
| е ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекл |
| а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— |
| млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он |
| и пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфир |
| естала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ |
| оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде |
| баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-ј |
| да заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан сван |
| и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да н |
| коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола |
| — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завир |
| ика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Пе |
| упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не |
| а тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</ |
| оског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата</title>“</hi> </p> <p>Ова |
| бица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> < |
| гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> |
| је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран |
| га мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме пр |
| ен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћ |
| ича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кук |
| ељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао др |
| кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S |
| и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље |
| имиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и праз |
| пира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадиј |
| прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ |
| } И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква |
| p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, д |
| извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — реч |
| и; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, п |
| анијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо |
| емо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А нато |
| нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та |
| лом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида |
| /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се |
| упити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци |
| о било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам з |
| ’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи |
| ја али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, нег |
| — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а в |
| помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обор |
| ла и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и измеђ |
| ам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за соб |
| а!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочет |
| пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" / |
| иди вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матри |
| половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповеди |
| лен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз |
| нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена чов |
| ло физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних су |
| те; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека дево |
| ле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су |
| исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, д |
| д поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без коно |
| троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове |
| кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Ос |
| ва сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из |
| ина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима |
| од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вел |
| вољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога да |
| ш је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чу |
| показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто с |
| сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код |
| поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, |
| .. — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да |
| ије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе |
| овали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајс |
| Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадиј |
| све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а |
| Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера |
| нет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти |
| ng="de-Cyrl">Аусгецајхнет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml |
| ?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта с |
| а, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред о |
| се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онак |
| p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпо |
| да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро би |
| несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада |
| оцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црве |
| у обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен и |
| а му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисл |
| овара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет н |
| ’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладин |
| дан млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако л |
| а се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се у |
| ли поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетист |
| за кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то! |
| {S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенст |
| и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све с |
| о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ |
| ије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном сал |
| се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта |
| осави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Васи |
| грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о |
| евари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} |
| ад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ |
| Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атреси |
| но живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких |
| а деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никак |
| —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, |
| p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господ |
| госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек до |
| 08" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’ |
| ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја |
| — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад |
| ојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</ |
| цују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па ба |
| и сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, ме |
| ма гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гл |
| баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с мед |
| емачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мат |
| ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— |
| им на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је ле |
| " /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио |
| из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврт |
| АЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898</p> </div> <pb n="0_4" /> <pb |
| <div type="titlepage"> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ БРАНКОВА КОЛА</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И С |
| ед попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако з |
| а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте |
| рез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, уз |
| фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени прус |
| и Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} |
| о унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баб |
| та и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девој |
| ина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l |
| i> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињ |
| ра свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама |
| едлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</ |
| сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А |
| но лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе ча |
| земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског т |
| да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао стро |
| ма.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима |
| !“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били |
| о шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> |
| а и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацов |
| жни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не |
| у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, в |
| Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечур |
| гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш |
| у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све |
| узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p |
| па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Сре |
| кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која з |
| а мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу |
| рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о в |
| себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Ш |
| ади) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне |
| ље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез чо |
| о, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и |
| а да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та |
| „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ м |
| — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, так |
| венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето г |
| аје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју ј |
| е?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: ка |
| ?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту |
| милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање |
| им, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p> |
| оје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлач |
| суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, |
| егнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им |
| ве, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајт |
| д је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —< |
| .{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} |
| е трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако п |
| о!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, |
| весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек |
| ато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријат |
| Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{ |
| Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига |
| /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња |
| толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва |
| /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зе |
| <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да ка |
| ,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали |
| ш и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и не |
| кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини р |
| коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили к |
| прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S |
| рће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се не |
| > <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има |
| — Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!? |
| p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и б |
| разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано б |
| аздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> |
| био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас |
| реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И |
| Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, |
| баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> < |
| повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња |
| жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p |
| о на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из |
| рска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шт |
| >шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и |
| зиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’ |
| пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео |
| хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку |
| е натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарош |
| фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер |
| з ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви |
| ећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га ош |
| , формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на в |
| но плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке |
| а у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљи |
| О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи јед |
| ко будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима с |
| ће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а |
| едно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о |
| </p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> |
| — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуб |
| штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> |
| у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увиде |
| n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да ско |
| > <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брж |
| <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— А |
| е тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме |
| чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни к |
| ира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кар |
| ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге в |
| ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSection" / |
| анску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових |
| ?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овд |
| ем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш |
| о само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец |
| е му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко с |
| га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли с |
| , Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мен |
| та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам нек |
| погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелен |
| о к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} К |
| {S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а ос |
| > <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’ |
| , па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> |
| олдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандо |
| е памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао глав |
| емој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово |
| Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шац |
| ју.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- |
| код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</ |
| дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз |
| туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и там |
| !{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш! |
| вче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ. |
| о призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си |
| би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо |
| S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него в |
| д не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та за |
| } Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само ни |
| подина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокија |
| , Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, |
| hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је |
| ају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> |
| је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, зас |
| а се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> < |
| тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је |
| су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину с |
| вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је сл |
| Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с фед |
| у вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да пр |
| лао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајб |
| нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бр |
| аже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно |
| али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако |
| тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад |
| Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља |
| бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, |
| ! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се |
| о соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и настављ |
| местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би преду |
| та.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша |
| га, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој п |
| еленције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љути |
| у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке |
| још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и о |
| <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа С |
| е.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p> |
| се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурди |
| е, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват дад |
| i>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> |
| нате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па ј |
| у маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опе |
| орбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан |
| та се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} |
| заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану |
| аца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном |
| здан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад |
| ар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке |
| о стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста |
| но место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се уст |
| ни осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгл |
| буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону |
| бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и |
| зала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, па |
| му и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва н |
| задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш |
| тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, госпо |
| опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском! |
| у парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, |
| и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p |
| /hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не сам |
| ирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два |
| тер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па |
| ној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обриј |
| !{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику з |
| нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак |
| икад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — те |
| ови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабе |
| стумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе по |
| мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле ру |
| бијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо |
| S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћа |
| се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам |
| ића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, |
| о око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се |
| прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" /> <div type= |
| } Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг м |
| једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га |
| hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима |
| ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јул |
| ла и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спо |
| и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно д |
| оји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђип |
| ундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали |
| на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само |
| . деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и пон |
| заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесн |
| мишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци! |
| ашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пе |
| ign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако кра |
| имером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже мате |
| да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба |
| у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој |
| а!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у пра |
| ко је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у |
| нке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га п |
| } Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и му |
| г дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друш |
| ?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> с |
| н, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер |
| д једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујн |
| ски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лак |
| >— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући |
| ет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Је |
| своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер |
| <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад н |
| че: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате ш |
| ео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак п |
| другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају |
| док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела слу |
| рохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — |
| се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од |
| на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грк |
| — Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу |
| како да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа |
| у срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> |
| ашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S |
| буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу |
| х, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и пост |
| али један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај |
| ога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њ |
| ј, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта ур |
| ило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад |
| ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође |
| велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и |
| уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та |
| се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младе |
| а <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „ |
| еће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо |
| ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S |
| — Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи |
| а се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар врати |
| да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, о |
| нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет р |
| задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> < |
| ’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразн |
| нама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, |
| аслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} |
| , па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S |
| ти не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А зат |
| да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, |
| све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вел |
| сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi |
| ревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас |
| анице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад ид |
| ан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Д |
| ом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} |
| амо сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај! |
| S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови у |
| о малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад ст |
| {S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобр |
| после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем |
| авога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму |
| преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из п |
| ин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли |
| стаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом ср |
| А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће |
| ада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и госпо |
| ни се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="su |
| и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити |
| ркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред |
| а сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао п |
| самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их ј |
| лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола годи |
| добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дак |
| !{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жу |
| одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старе |
| о, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, пошто |
| троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака |
| една другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, шт |
| ад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала пот |
| о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и г |
| чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп- |
| г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога |
| ишом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у н |
| ови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу |
| погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и из |
| ста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као бре |
| здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи с |
| о се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајск |
| ! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повез |
| песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S |
| анаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако |
| и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима пр |
| го ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени! |
| а, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прођ |
| ску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности исп |
| е је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у |
| поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркал |
| а њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што |
| Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сок |
| омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио |
| и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у н |
| аредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да |
| ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред |
| ли...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> |
| бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао к |
| а гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко вал |
| биству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија ц |
| p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је јо |
| међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је |
| шћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и пре |
| нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се |
| који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да ви |
| Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш |
| {S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам |
| S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S |
| Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако п |
| паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то пос |
| ђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми з |
| је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештал |
| > ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> < |
| ="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, |
| арином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно |
| вање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> <div type="chapter |
| Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађе |
| вири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко с |
| те, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој |
| — А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се |
| у, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n=" |
| е са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујућ |
| воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако |
| као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по кат |
| S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с |
| ј завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујут |
| е имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу прак |
| глашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, |
| е бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава |
| ућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Ви |
| ним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок |
| ку — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога с |
| чу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак си |
| па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му |
| о тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више н |
| ца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за |
| реосвештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; |
| <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — з |
| знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и би |
| раге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ов |
| ="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да |
| овек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi |
| мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви з |
| зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчуп |
| је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се до |
| ајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} |
| горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, |
| м благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше |
| .</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — |
| ђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и ни |
| наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone un |
| унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је |
| повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то |
| књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или о |
| им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се ба |
| дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако |
| елу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида |
| у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шл |
| ђивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у ку |
| угарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ај |
| <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— П |
| неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њи |
| им шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у пр |
| еде па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавил |
| азивала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, |
| им путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи |
| вол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... зна |
| дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, по |
| , громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа С |
| а на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждрало |
| обом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узб |
| сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна и |
| л’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркади |
| идне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што каж |
| ају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишч |
| је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г |
| о и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а |
| атке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше ву |
| кадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он осве |
| <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с г |
| п</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi |
| а нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју па |
| тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, ш |
| подин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терај |
| ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни з |
| драв’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> |
| не су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, д |
| е од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди ј |
| нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти |
| >— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!< |
| </p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} |
| ја и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га уз |
| Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спи |
| езати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један чо |
| И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, |
| Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него |
| сио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари д |
| и управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’та |
| ад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате прав |
| ита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да в |
| рговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена к |
| 5" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Про |
| ога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и |
| јте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!< |
| {S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо н |
| /p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех |
| <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стад |
| ш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад воле |
| је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта |
| ак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци |
| Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом н |
| видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо |
| ћи није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изне |
| разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. |
| добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признај |
| својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да |
| Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — с |
| ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из кућ |
| га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај с |
| {S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још н |
| !!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то од |
| рачуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кр |
| јд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те с |
| ну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, ниј |
| овао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Бож |
| ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ н |
| есни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна годи |
| лашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако поне |
| све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да |
| {S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље! |
| скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ... |
| ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуш |
| спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} |
| /hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — доб |
| еми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> уч |
| какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободн |
| ј дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с |
| “ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо |
| талим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, |
| и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дрем |
| > <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља. |
| у би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSection" |
| p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема |
| наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па онда |
| мислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к |
| е и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, госпо |
| —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, |
| ла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери |
| а ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизм |
| у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви н |
| ђ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.< |
| е на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми |
| уче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <p |
| : код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S |
| "139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ласта |
| p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, не |
| је до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад |
| . — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам |
| ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p |
| заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше |
| а авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном ди |
| рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете |
| то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу |
| вак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p |
| а разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „ |
| фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху |
| ... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде ко |
| Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећ |
| ти! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор |
| ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка |
| да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— |
| та сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шт |
| и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпо |
| <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} |
| их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта са |
| буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>пра |
| лају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за |
| ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљ |
| нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не н |
| сто дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> |
| вољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити |
| ворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Не |
| Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад вер |
| њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— |
| сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му |
| > <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На мој |
| говоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако |
| рада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако |
| је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак |
| није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како |
| а-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и |
| како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао |
| којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који |
| ве, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Ни |
| моје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола о |
| кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква ј |
| ем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пол |
| те него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p |
| рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира |
| и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели |
| но и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, ка |
| поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о в |
| ин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> |
| а прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема |
| а још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>до |
| госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте. |
| ами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком вре |
| а зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а д |
| положена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" |
| јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта ст |
| но води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пар |
| не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите бе |
| бодно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је пу |
| те! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ ро |
| исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја са |
| чим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> < |
| њи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Ка |
| и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А |
| а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Сп |
| и ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите |
| међа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктан |
| аш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били |
| дну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</ |
| дна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а з |
| лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се |
| па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} |
| иро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући гус |
| м чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све о |
| на, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Не |
| p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад м |
| — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми с |
| Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi |
| Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу с |
| се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ће |
| век вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p |
| , на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јес |
| латка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред д |
| лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе |
| а Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па.. |
| <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну ч |
| меша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила |
| било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с м |
| тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака |
| к кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса |
| </p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите |
| а!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама |
| — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром |
| тва, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој |
| кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину |
| т?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — |
| — Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са ст |
| С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје те |
| еш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајућ |
| — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла |
| {S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на |
| вате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса |
| госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због то |
| о се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; кри |
| а буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцира |
| штено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А к |
| ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S |
| ла, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је |
| одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак |
| еланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та |
| је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако |
| Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје св |
| вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такв |
| рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћир |
| Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, не |
| . никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио п |
| , госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо |
| е к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{ |
| i> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, |
| а, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну |
| м, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немој |
| и тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће б |
| нити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <forei |
| ио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Ар |
| ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да |
| сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себ |
| , фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира |
| допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што ј |
| ав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ниш |
| > <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г |
| сто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови |
| арате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Си |
| и би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и |
| о ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Веру |
| не.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју мо |
| , а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретн |
| а?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му |
| е!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, |
| За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се |
| ас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, |
| ко је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд |
| о Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} |
| > <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића јо |
| цељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спир |
| спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај |
| ш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето |
| е забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста |
| пела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94 |
| ера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, |
| <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све пр |
| е теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по |
| pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, моли |
| је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите па |
| нмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се |
| и помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, |
| , ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта ва |
| лу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали |
| у.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје |
| непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија |
| ажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</ |
| ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је са |
| прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за се |
| ко нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја ва |
| се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци |
| ли очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, д |
| S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста |
| исам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп С |
| ко сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла |
| —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> |
| hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла |
| —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; нем |
| и се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — |
| и називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> к |
| , па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?< |
| ш пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{ |
| а то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!. |
| , па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог. |
| анцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој једа |
| ку ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, гос |
| куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута |
| , ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас |
| Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам |
| ам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Бож |
| молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај м |
| је нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од проше |
| ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је |
| ајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Пер |
| икоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашо |
| па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде |
| е му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да |
| штини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, доб |
| : коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та ме |
| — Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... в |
| то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено каз |
| сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те с |
| ош какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, |
| поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано в |
| е једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило |
| но ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, |
| па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите |
| се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми |
| То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и |
| м од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а по |
| пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каж |
| ... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како |
| машак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш |
| дин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{ |
| а је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад б |
| је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђ |
| ином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте у |
| граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп С |
| зали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели |
| еш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме |
| , фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави см |
| ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певат |
| е, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десе |
| ?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два с |
| ма мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, |
| е, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио д |
| м, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="1 |
| м стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то ј |
| p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште |
| деље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се |
| ити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} |
| подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам |
| о атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вам |
| де никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели |
| ворити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оће |
| ите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> |
| а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и |
| н к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} П |
| “, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како са |
| овек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље |
| да ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: цр |
| и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ о |
| могну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рац |
| обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин |
| торију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе пр |
| Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаре |
| највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњс |
| ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! |
| тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера |
| он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и н |
| извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис |
| оп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашт |
| чи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S |
| рок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и увер |
| о преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чи |
| рене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само |
| e-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је |
| Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слингови |
| ренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а н |
| еј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављ |
| то око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би сли |
| ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути |
| и да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’ |
| берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, са |
| каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} |
| је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шт |
| сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Луг |
| ак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божје |
| по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, |
| > у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} |
| о пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту |
| свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Га |
| оп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се |
| — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето сам |
| да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и ис |
| трина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „ |
| е л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, |
| у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам |
| ри једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један п |
| мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ |
| <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели |
| /hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен |
| ко је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за п |
| ло.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао |
| ран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу |
| велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он |
| зане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецки |
| а па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дан |
| итаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељо |
| нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек |
| коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га |
| даје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi> |
| ле, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја |
| еста био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није |
| ра коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мирис |
| ко... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама |
| лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини закон |
| } Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — ве |
| , подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је са |
| лу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за |
| лу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, |
| онцерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарн |
| се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети м |
| тујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него |
| у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па на |
| — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша ди |
| p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да ш |
| з тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа м |
| о ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајт |
| м господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотаро |
| то се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп С |
| ра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра! |
| . — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> < |
| А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна ма |
| каза и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} |
| ономији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса |
| S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула |
| укуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... з |
| ко га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако трид |
| ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, моли |
| е! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана! |
| умачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља |
| јерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам |
| вога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb |
| молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</ |
| а од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје у |
| лаву; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћа |
| руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, др |
| и, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Мел |
| дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов на |
| ини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управ |
| де поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неко |
| есете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас ш |
| >— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не м |
| сподин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесе |
| {S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад |
| оје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха х |
| и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш г |
| ве недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љуб |
| могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, |
| одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече |
| куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и |
| ајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; мор |
| спођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у |
| е, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је не |
| нцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрав |
| попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред п |
| у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ друг |
| /p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тр |
| прицирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођи |
| га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја н |
| е ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја о |
| ткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку... |
| ваш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме под |
| /hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, госпо |
| </hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не |
| <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално |
| , само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после п |
| по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и |
| {S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај ср |
| ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — реч |
| сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, позна |
| ји, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, как |
| говарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки |
| отоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав г |
| те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да уз |
| два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мал |
| илике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крс |
| ио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја са |
| Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а ка |
| а, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чи |
| х, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво< |
| — А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати је |
| ољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у |
| цки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љуб |
| десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све |
| дите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако повазд |
| Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем |
| душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам |
| дравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, и |
| је алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он |
| Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, н |
| ери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штог |
| јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити. |
| ушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и |
| ке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, |
| е Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Ша |
| аде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћ |
| азни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула |
| сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну к |
| поја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате н |
| кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи |
| сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па |
| гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у посл |
| његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— |
| е клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно |
| зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> |
| расна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам онд |
| и се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} К |
| ите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, |
| ер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</ |
| Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га |
| да?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ |
| 5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то |
| ћ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам с |
| имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{ |
| >— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није |
| p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа |
| Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ј |
| сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетира |
| ваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте кри |
| ам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла о |
| е, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чин |
| че гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} М |
| } Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула |
| немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан п |
| разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — в |
| продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} |
| S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те |
| S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Ниса |
| p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л |
| већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми |
| епа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја јо |
| јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то з |
| ли?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И < |
| едном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра д |
| дним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со ш |
| ивота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па |
| трпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!.. |
| е коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко |
| гом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала! |
| p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</h |
| <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете |
| ат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p |
| таде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="d |
| сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-паро |
| је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми |
| ослова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, сме |
| а; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето |
| почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не в |
| тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А пом |
| оручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка |
| . — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле |
| p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Н |
| азриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувреме |
| сподине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младен |
| још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те |
| издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђ |
| а, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и о |
| у,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> < |
| глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим |
| најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећ |
| а својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутил |
| >— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л |
| ала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} |
| , господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... ва |
| о сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о |
| ели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — преки |
| hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад |
| } Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна |
| е им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му |
| {S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не тр |
| поведао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што |
| ове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га |
| л’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, к |
| "159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијаним |
| .</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ј |
| био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један |
| ира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да јед |
| а Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из шт |
| ала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један с |
| лу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она |
| о чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечке |
| ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је |
| е, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина м |
| !“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходни |
| не коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’ |
| да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, |
| она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђа |
| псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путн |
| , бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, |
| уству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењ |
| енсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету |
| напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (нег |
| но свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи п |
| у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе м |
| у лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи |
| S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и |
| е потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржа |
| тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„ |
| оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p> |
| Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ј |
| , — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S |
| погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не кисн |
| — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас |
| ам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди |
| знети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју р |
| е на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајт |
| ородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и с |
| S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у к |
| то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, |
| госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан |
| а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — пок |
| аве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигур |
| и</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши |
| е!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет к |
| ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко |
| 187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну з |
| ла још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не к |
| — Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?. |
| и, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пре |
| а ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што ст |
| варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи |
| ђеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> |
| ерсе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви |
| пира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> |
| >Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере ту |
| Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатр |
| газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о м |
| одало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа н |
| макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страш |
| е седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима |
| ко и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили с |
| ених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао пи |
| и, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет год |
| њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" |
| недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је ви |
| ни ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ |
| ’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто |
| а, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако |
| знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не зна |
| крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у т |
| втиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог |
| кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сад |
| изме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца ост |
| ње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пут |
| ед није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у се |
| у је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бу |
| се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стаја |
| у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се ви |
| мо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живит |
| јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега свак |
| к што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра д |
| да ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, гос |
| л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. |
| је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, |
| ду... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; п |
| i>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са |
| а то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, п |
| е сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тр |
| —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало у |
| ћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гле |
| Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <h |
| арошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њ |
| ко смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n=" |
| не лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо л |
| па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши |
| офне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћи |
| — Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николај |
| тојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши гос |
| иде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, |
| знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне м |
| клем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пиј |
| оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову |
| е, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин |
| ћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за |
| нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског |
| о се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпита |
| мах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} Милостива. <foreign xml |
| ас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су зв |
| — А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно |
| и умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити кол |
| о се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и приче |
| > <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у м |
| , па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} |
| а мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам р |
| господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{ |
| е забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госп |
| чну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хук |
| ој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако < |
| домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: |
| ама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> |
| с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да |
| Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!< |
| } Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха |
| рати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она |
| а!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од |
| а боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и |
| ао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертна |
| а с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће |
| против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како |
| а</title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Раз |
| решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сока |
| после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, |
| десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздравља |
| "192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у |
| и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А |
| о чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га А |
| — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула |
| сте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња дру |
| и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и |
| путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су |
| у, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци |
| тво, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапури |
| мију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, п |
| у.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одел |
| или танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по д |
| ’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио |
| ше к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb |
| у, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке м |
| ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да до |
| столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење |
| о ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај |
| од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онд |
| који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере |
| оба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога |
| а се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло сум |
| ад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо дру |
| оповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је доб |
| /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... |
| ест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, |
| лика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још једа |
| то дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p |
| же фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. трина |
| очицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну с |
| слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквири |
| ругој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те |
| када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та им |
| {S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, |
| . <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњ |
| о усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и |
| лфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, шт |
| да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђ |
| 220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп |
| ра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на раз |
| најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико |
| сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред |
| уо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још |
| и млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети |
| селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „ |
| за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чув |
| ’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе с |
| , и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлингова |
| ’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалац |
| </p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те и |
| 3" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај |
| већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин пр |
| а — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од ње |
| аде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ |
| какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је |
| ципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које |
| Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у н |
| већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— |
| p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“< |
| и и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А п |
| онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако што |
| јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у |
| пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов |
| “, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p> |
| а купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густ |
| , била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може по |
| је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубил |
| моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе |
| <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се зами |
| адог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, |
| им њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и |
| р часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапц |
| и је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А чов |
| дај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу |
| ема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} |
| за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш |
| своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је |
| hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што |
| о уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{ |
| дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на ше |
| да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</ |
| !...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p> |
| о, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi |
| /p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најср |
| Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верк |
| но, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi |
| тигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разгово |
| рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на вра |
| њак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p |
| з венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчад |
| о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“. |
| звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже |
| Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време |
| ам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, |
| p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен г |
| Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — |
| </p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, |
| чкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и остав |
| /p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ов |
| </p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то с |
| и кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> |
| p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и |
| ити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој |
| Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, н |
| ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу |
| емо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? |
| лизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да кли |
| p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> |
| а то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> |
| , мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад гр |
| /p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико.. |
| а!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам |
| вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те |
| — Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад с |
| горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, |
| ква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела |
| лице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђаво |
| јеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више д |
| — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — |
| во наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— А |
| ило!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да |
| м ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да б |
| Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S |
| n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га |
| p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разб |
| је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње |
| ви их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га |
| ли, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера сво |
| пођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле ис |
| равио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пр |
| апа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— |
| бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; |
| ик.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на |
| </p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш.. |
| бро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више |
| а’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — настав |
| те чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окр |
| јице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — в |
| .{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и шта |
| /p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p> |
| е.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p> |
| тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „пре |
| ле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин |
| Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге које |
| ли, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, |
| а ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, п |
| забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, ве |
| ма се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, |
| о, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и ч |
| еш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја уда |
| спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, |
| /p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S |
| ај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, п |
| S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и дом |
| ла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> |
| ти да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> |
| није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— |
| л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> |
| , ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} |
| зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако |
| и поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним с |
| е).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узал |
| и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— О |
| ђ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Т |
| је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, |
| сподине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело јед |
| стуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га |
| и певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и |
| а.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисл |
| еваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и |
| ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, д |
| с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, д |
| > <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n= |
| >— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо |
| /p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.< |
| т.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно п |
| е се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi> |
| овано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p |
| фтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн но |
| фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спи |
| ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да рад |
| а мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку |
| очастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио |
| <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Ј |
| форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта ј |
| hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Ив |
| >— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја н |
| о све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, ос |
| д те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди јед |
| итали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече |
| можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ни |
| >Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа |
| ку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасир |
| ладеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту |
| ерси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мо |
| ери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спре |
| а ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће мед |
| апско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни да |
| споја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да |
| вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким |
| ам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за неме |
| газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газ |
| а сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је |
| и —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта |
| тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну |
| ској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све не |
| лбум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту |
| а нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку пр |
| арности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је кошт |
| Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комши |
| ема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{ |
| по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али ј |
| евица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно |
| са.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> |
| Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Ју |
| </p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господ |
| г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо |
| е године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и |
| аслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и сал |
| оје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба |
| , они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Перс |
| Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> < |
| мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли |
| — И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пун |
| , с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Ал |
| Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{ |
| ут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ |
| сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш н |
| ном.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића р |
| дала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата |
| кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам |
| а гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели |
| у.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с л |
| ући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; |
| та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумара |
| осподине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на пам |
| е господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та |
| </p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Мела |
| ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зеле |
| е задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих п |
| а доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад споме |
| .</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је |
| </p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262 |
| а вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам ј |
| га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни ч |
| p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још |
| сети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> |
| но што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су д |
| е, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>И |
| да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— |
| О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте мо |
| љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ м |
| <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, о |
| а!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш |
| "315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, |
| ла на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катан |
| е хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како ј |
| х, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" |
| .. једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" |
| иси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увл |
| е ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, |
| /p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две н |
| <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни д |
| кости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до |
| добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овам |
| ребало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је |
| баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас |
| <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ м |
| брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>На |
| о, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у к |
| к.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, раки |
| истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, гос |
| анаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p |
| ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да к |
| е удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шт |
| изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — ша |
| лно сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењуј |
| дано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе само |
| м баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако ни |
| ио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!< |
| и говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си гов |
| ојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- |
| !</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после руч |
| арче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабан |
| ного нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p |
| ли поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више |
| те, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... н |
| рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>П |
| <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шт |
| е.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити |
| диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, < |
| од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног |
| њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне ром |
| ли искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој пошт |
| — Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас д |
| p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— |
| је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — кла |
| S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да |
| /p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше |
| и у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, сме |
| гију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> |
| кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо с |
| о је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi |
| пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што |
| ните!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу |
| у себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p> |
| бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу |
| и такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, |
| атери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p> |
| } Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пу |
| > <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, |
| <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Е |
| ватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кол |
| > <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, |
| ј Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хо |
| п-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb |
| ића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — |
| ош претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Т |
| </p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то |
| , неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер |
| деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавн |
| те тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за |
| има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> г |
| лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’ |
| ш три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје д |
| зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта им |
| четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће ва |
| есњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми |
| ти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} |
| добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпоч |
| нда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако |
| ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке |
| лент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим. |
| не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели го |
| ди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> < |
| ицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па д |
| хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — |
| едио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! |
| пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу |
| ио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, |
| <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к |
| тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој |
| кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удов |
| о...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе |
| </p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки т |
| штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi> |
| није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, |
| д још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — |
| м па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, |
| Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио |
| оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни ко |
| 308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пун |
| p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p> |
| м вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стар |
| Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио раки |
| де љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио го |
| нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је |
| , Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад с |
| крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био сво |
| /p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то |
| {S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? |
| кле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо |
| > <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би |
| ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја |
| ве село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а |
| </p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, |
| одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему онда |
| , па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваш |
| свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга |
| екире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп С |
| а своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па д |
| p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројт |
| е л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, ни |
| из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала |
| е или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi |
| та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природо |
| о...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па |
| — Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да |
| главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па нас |
| кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ |
| јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јо |
| Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделаји |
| } А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, м |
| а вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се с |
| а ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако т |
| а Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо |
| вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по ви |
| „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} |
| и, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрст |
| </hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађаје |
| е цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели ј |
| ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо ско |
| нцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, ш |
| н на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало о |
| вао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се насло |
| сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb |
| есна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам д |
| лици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ип |
| Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p |
| е“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањи |
| и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпу |
| о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крсти |
| очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} До |
| ју господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?! |
| ође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је про |
| ећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та ниј |
| свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нац |
| и на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терет |
| ме и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај |
| ти.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — р |
| <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и |
| ерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: |
| а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то |
| се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример |
| шен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна францу |
| ! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</ |
| ају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, |
| зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај са |
| е од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могл |
| домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ к |
| виђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него др |
| виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и |
| миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамя |
| уги скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Ј |
| јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — |
| , да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело н |
| кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо |
| него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па куриш |
| душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти са |
| -Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш |
| и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о нек |
| ло на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе |
| из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалт |
| римјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у з |
| само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, вид |
| зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спири |
| а не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не з |
| ало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ |
| гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим |
| .“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени ле |
| дно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, |
| цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора с |
| <p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — |
| , — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је |
| доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав наме |
| и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега |
| ушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи и |
| испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна |
| уповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле |
| а свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам ви |
| гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S} |
| пи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Пе |
| </p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело |
| неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје мла |
| гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневн |
| зучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архи |
| метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамт |
| то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.< |
| ило хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крст |
| да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче |
| да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парч |
| ала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да |
| та и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</ |
| дите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика.. |
| о фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде пр |
| оповским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз в |
| и, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С |
| ведао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у сел |
| ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом ни |
| етикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали |
| срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, |
| ље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девој |
| , само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не д |
| он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резон |
| свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко друго |
| поје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па |
| p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </div> <pb n="0_6" /> <pb n="0_7" /> < |
| е и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарн |
| лиже јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, |
| ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред њег |
| оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега |
| шту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у вел |
| вентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још мног |
| ија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је н |
| у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позн |
| него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокак |
| вио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгри |
| иклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и те |
| на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохов |
| је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} |
| ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са |
| Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај |
| } Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S |
| рошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Припове |
| стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо |
| — Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме |
| неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па |
| мо оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину |
| ја је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај |
| караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одм |
| м старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно |
| и дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле он |
| је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n |
| је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне |
| осно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава |
| а им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „ |
| ењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало |
| Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено сао |
| S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Извед |
| о, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спева |
| наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, |
| ио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки |
| е ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се |
| ају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шеши |
| знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збит |
| отрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: |
| ке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа о |
| ила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} |
| n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођ |
| о шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабам |
| естрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да |
| .{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам ње |
| знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним што |
| то.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана |
| се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узим |
| ак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају |
| р таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се |
| лима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из поч |
| лације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића |
| Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе кап |
| з у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Ге |
| о! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p |
| ја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину с |
| поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у по |
| распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама. |
| с на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу ов |
| к одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, |
| е овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу |
| ти у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све |
| /p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија |
| можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Так |
| а <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Зна |
| ућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} |
| ербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш |
| ста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господ |
| адосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па |
| ска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, шт |
| моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и т |
| ели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била с |
| /hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та ни |
| ило баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е |
| >— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компа |
| добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесе |
| ш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени |
| Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред пас |
| овека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што ј |
| ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да |
| та смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а в |
| вља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друк |
| њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; ка |
| говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој |
| ина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева др |
| епће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа |
| те... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обаш |
| и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћ |
| — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; о |
| >— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— |
| а вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но ка |
| у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ |
| н да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јеч |
| у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро дивани |
| S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још |
| ’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А |
| !{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, |
| l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени с |
| и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ |
| ај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> < |
| јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признат |
| помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, ос |
| а по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам п |
| у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна |
| да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— Т |
| из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш |
| , а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно послов |
| е живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За сваго |
| ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадниц |
| Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања жив |
| само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p |
| ле једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак |
| а прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужност |
| ли, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет ч |
| тов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола |
| ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Б |
| аду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господ |
| аву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов |
| ="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спи |
| ји дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово |
| очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и |
| се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаокол |
| е о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељ |
| а читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако до |
| ростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и бо |
| секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим и |
| ја; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— |
| д себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S |
| цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми и |
| о спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролаз |
| ани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једн |
| аравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone |
| ћо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па с |
| — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда |
| задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало |
| орисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немил |
| або перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нек |
| има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којим |
| реме много се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{ |
| руковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Пад |
| вано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{ |
| имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог до |
| ко невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ |
| p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми гов |
| ла све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сиро |
| ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људ |
| на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то |
| гне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио |
| ће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио. |
| да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, |
| ок су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убије |
| а сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, |
| гу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у о |
| у су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима поједино |
| е, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму мора |
| блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом |
| е при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, |
| д.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> < |
| заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара< |
| стављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојав |
| ш онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који |
| га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него са |
| рофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, |
| вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Вер |
| тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали. |
| да да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p> |
| } Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> |
| hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учи |
| им... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да с |
| ио је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели го |
| нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква |
| шло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповед |
| ално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељ |
| знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та зн |
| исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна |
| <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да |
| исам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам го |
| пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира |
| ите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад |
| све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, |
| ам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ |
| дари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, гос |
| а. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђ |
| е потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите |
| то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео |
| то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баш |
| једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — |
| .</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек |
| > <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p> |
| отив! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновал |
| } О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља с |
| тавајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, |
| ом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ и |
| вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, |
| а се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> |
| о пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче |
| се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге тре |
| ева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верн |
| већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и |
| све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p |
| куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило |
| са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо |
| <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивн |
| извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенул |
| ући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: |
| S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} С |
| и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињ |
| принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ |
| ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А |
| врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="8 |
| кле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају |
| ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дођ |
| одила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби |
| се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ик |
| алосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био |
| у!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву |
| с где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова дв |
| А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о |
| олимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва |
| шапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се пр |
| су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По сво |
| ).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако |
| ром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="32 |
| ворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</ |
| по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па ра |
| не баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омари |
| латан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p |
| жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title> |
| и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мно |
| ..{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква ка |
| и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву |
| варт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу че |
| о а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и прили |
| орено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} |
| ао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј |
| а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу т |
| ло као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадес |
| ира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Гл |
| човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, ш |
| вило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „ |
| ра на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је он |
| — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован ц |
| „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат ви |
| е чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у кол |
| , Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми при |
| то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су |
| ..{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршуј |
| м заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Ша |
| Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом |
| лога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну |
| подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа |
| <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља с |
| е само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.< |
| ког сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времен |
| немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, п |
| ; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S |
| коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псов |
| свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај |
| огим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и м |
| {S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама до |
| S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и |
| атуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви нем |
| о се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле пант |
| је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} |
| Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то |
| кивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сах |
| етно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одго |
| лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у рит |
| тела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетај |
| г о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</ |
| натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, на |
| ипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика |
| !“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт |
| кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Б |
| им баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту п |
| , а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојч |
| рими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш |
| ли.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усме |
| настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. |
| и ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо |
| и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би |
| p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живи |
| аписано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула с |
| hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Бо |
| сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да ци |
| а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда ве |
| има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастил |
| ве да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, |
| ће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара |
| р сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шест |
| ебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати н |
| који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја. |
| и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двој |
| ако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана |
| ли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и |
| те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само ст |
| то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb |
| твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам |
| ина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} |
| гођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетк |
| шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он с |
| и, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За |
| говори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па т |
| вени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте |
| е... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све леп |
| о:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и н |
| нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико |
| } Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да н |
| , нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике |
| у све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам |
| его је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Ч |
| риповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедај |
| и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш |
| ономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Б |
| > <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и за |
| — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у |
| после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавал |
| лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако о |
| кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} |
| о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо |
| госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та |
| Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се уд |
| !{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву |
| ост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да к |
| викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стра |
| {S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то дивани |
| .{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и |
| еш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја |
| чити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко |
| а Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добр |
| </p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. |
| дан, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а к |
| те, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, |
| /p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n=" |
| викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</h |
| евали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се |
| но плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још ту |
| послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово ч |
| не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ прест |
| .{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је зан |
| а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто л |
| е направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног т |
| м на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није дола |
| ра у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца ни |
| .{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана н |
| у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ци |
| мали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је то |
| А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> |
| сти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, |
| кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто ве |
| ај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан |
| ларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи |
| клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар |
| тив поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ |
| а шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме |
| говарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па ла |
| и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знат |
| морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и уме |
| са зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> |
| нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и |
| ше од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио |
| то ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај. |
| и једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p> |
| клук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једно |
| раз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека |
| ве, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пит |
| .{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руко |
| е да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако |
| Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа |
| хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једн |
| тово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био |
| брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом |
| ечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и |
| ругима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је јед |
| , тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p |
| "111" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title |
| а га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ ре |
| .</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја< |
| сприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, |
| чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, ка |
| а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало |
| м сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и |
| ажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто |
| рила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви |
| ња Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор мож |
| поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прили |
| а ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, |
| кам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето |
| ко је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо |
| Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га са |
| р, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме |
| ецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у не |
| ја... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем |
| и код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и кр |
| али), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што |
| ка ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{ |
| осна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања. |
| ечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бој |
| Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај |
| ра се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг чове |
| „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напосле |
| и, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очеки |
| Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго о |
| Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Нема |
| м само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све с |
| {S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S |
| адија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „ |
| а официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, п |
| о да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па |
| а јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре |
| n>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „доб |
| е и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: |
| се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила. |
| вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, в |
| очео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало. |
| сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали |
| шта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Мелан |
| сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и |
| ека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага ле |
| ече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је пи |
| ешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и др |
| ворим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!... |
| ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, |
| Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се т |
| и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" |
| но служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и к |
| тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта |
| ио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће п |
| а радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да |
| авно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне |
| estone unit="subSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом т |
| ледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупли |
| добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не |
| а била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида за |
| живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатк |
| и то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Ш |
| де Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао |
| о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет |
| док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Ад |
| ећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и |
| ој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој н |
| како му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{ |
| ана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и раз |
| човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та је |
| , — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне |
| и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свак |
| , а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <p |
| лим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а т |
| кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, |
| наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} |
| па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи |
| ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас о |
| ије никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био |
| исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S |
| етну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Ш |
| те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила |
| и Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габри |
| нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој х |
| на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, |
| — Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од |
| у!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она |
| p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео суста |
| богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин |
| поменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гне |
| илен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили о |
| е далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчан |
| нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и изв |
| д ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ј |
| а.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бог |
| говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} |
| даје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од |
| а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да |
| аљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, |
| ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси тре |
| се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> те |
| п Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти г |
| адба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, уве |
| је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> се |
| и у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене мо |
| ађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе |
| уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се хран |
| Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, |
| који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео га |
| а ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће д |
| окаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десн |
| и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p |
| Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— |
| uote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се |
| head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и д |
| кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прв |
| — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, |
| А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите с |
| и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо се |
| прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми ни |
| , ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда там |
| („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђав |
| је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и са |
| , па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћ |
| а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш |
| о посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увели |
| ој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона |
| е се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика та |
| поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) |
| и имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не |
| пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да |
| вињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се праши |
| вали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала. |
| ван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, |
| неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пак |
| да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут< |
| кадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкр |
| а још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила н |
| рио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара |
| ад водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и |
| реће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски |
| из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијућ |
| <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пр |
| љубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да |
| е мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и ст |
| стољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задо |
| трење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да слу |
| ле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни |
| морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се р |
| радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна |
| 32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и за |
| } Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} |
| , не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо |
| да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— |
| вам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се з |
| ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, нег |
| hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао м |
| од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни |
| стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, го |
| ети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније би |
| а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштен |
| ико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135" |
| , диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да |
| е магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> |
| а трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако |
| ако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима |
| о баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад |
| е принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, м |
| А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и |
| ти у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабе |
| и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мел |
| дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, |
| </p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако м |
| фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да |
| рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа |
| че још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, т |
| чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек |
| ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада |
| тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш |
| ц и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отр |
| и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта |
| авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле |
| и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас п |
| ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледа |
| ослова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде и |
| већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} |
| асу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гла |
| шета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само |
| 338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа П |
| <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> |
| <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l> |
| ; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанс |
| ужи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено н |
| да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бит |
| лати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, не |
| l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се |
| ote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго м |
| е“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада.. |
| ајмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, |
| тарога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пр |
| и им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера |
| боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p> |
| с, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Ол |
| гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија |
| >— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S |
| ола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се |
| рио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим п |
| ског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пу |
| ице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Чита |
| а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили во |
| не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> < |
| ако му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач |
| е мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам п |
| , ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио |
| споја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штог |
| пусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, |
| де га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и г |
| не шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не з |
| очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе санд |
| речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп- |
| причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је |
| адића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шет |
| ивели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или ов |
| све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и с |
| во ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадији |
| Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменул |
| рила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{ |
| била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао |
| поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где |
| невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од |
| ја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање |
| — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве бас |
| а да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то |
| ко се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За т |
| али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> л |
| куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спири |
| а да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и |
| а терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено |
| да пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нић |
| иваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми |
| } Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за бе |
| т „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам |
| је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су он |
| из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, д |
| а вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb |
| е мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ |
| </p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толик |
| p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p> |
| талис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседа |
| {S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је зад |
| ло је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова сада |
| подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити |
| наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимс |
| амо, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми ј |
| олико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде п |
| p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S |
| на.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам |
| знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, шт |
| , него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Пе |
| д, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе |
| —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас |
| и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надале |
| бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читао |
| ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не над |
| све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; |
| Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двап |
| , како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и о |
| “ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је посл |
| трашног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уг |
| то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Ка |
| !{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и п |
| <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како у |
| те моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— |
| <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и |
| сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако |
| су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек |
| ерса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила к |
| на.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Ра |
| озивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромп |
| {S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала мно |
| шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> < |
| > <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно.. |
| уком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су П |
| но Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та др |
| А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи |
| на тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њ |
| сти а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо нобл |
| јбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући |
| дај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Т |
| у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде ш |
| селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти ц |
| , а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</ |
| наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти |
| пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да слу |
| убота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима |
| Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Су |
| не дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи |
| p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први кор |
| у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас. |
| бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, г |
| н си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек |
| излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, кла |
| а Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацад |
| , — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећа |
| ужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</ |
| уги рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима |
| ДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олу |
| ве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је |
| у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима. |
| гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињи |
| дрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и |
| авале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог |
| ко; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им ж |
| кост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газ |
| ориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</ |
| у звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето |
| је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ру |
| ајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покрив |
| је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} |
| их кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне л |
| увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два конц |
| Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слут |
| превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна |
| ва каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, р |
| решене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, |
| ћом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је |
| ојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између у |
| ао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да ј |
| више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и |
| се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— |
| гу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вич |
| ом у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, |
| да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфиро |
| такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> |
| здалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће |
| појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео |
| , па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим в |
| но, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који до |
| карац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — |
| S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда |
| ставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за в |
| ако не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к |
| ам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио |
| а; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нис |
| тица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S |
| сњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи |
| твар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више |
| а, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом кој |
| <p>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре д |
| ислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, так |
| иво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџ |
| <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила |
| ели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш |
| сподин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Мо |
| уке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна |
| д вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста |
| ао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, шт |
| ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули чере |
| ја, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да луп |
| у!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</ |
| гурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми |
| ртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она |
| робајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Т |
| > <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да |
| , — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све |
| ест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је |
| мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па как |
| да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, |
| } Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, |
| а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и |
| !</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џе |
| м</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу |
| а лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана |
| >— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на он |
| > <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, |
| мање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она |
| ли.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово п |
| <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говори |
| <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Ју |
| а се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар из |
| ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и |
| право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих н |
| еварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете к |
| је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то |
| детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелун |
| i>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин |
| аква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели по |
| слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —< |
| ерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— |
| смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: на |
| </p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте |
| требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и дец |
| то ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може |
| рим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња |
| вамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, |
| тано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели |
| силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола |
| акву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S |
| оћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри |
| бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из ку |
| на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утеши |
| , што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђуве |
| — Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда глед |
| сно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S |
| "29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробит |
| а добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... |
| ле смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна< |
| и већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и |
| осподин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код ку |
| вде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштај |
| , — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете |
| поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{ |
| тали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што |
| о и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча |
| је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — |
| м тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо |
| споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, |
| едаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћет |
| место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе |
| шај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо? |
| ан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљат |
| ш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S |
| еров, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а |
| лу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шешир |
| м</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Ша |
| >— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је на |
| це и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отп |
| па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жа |
| јући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о |
| и радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} П |
| да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S |
| иротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме |
| ка ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сам |
| дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувен |
| ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову марам |
| ајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера |
| оже сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво на |
| </p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то бил |
| ег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p> |
| на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушај |
| биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господ |
| Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О ча |
| Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено |
| {S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} |
| зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако т |
| солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за с |
| О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да |
| ице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве прин |
| а, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p |
| капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на се |
| красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја с |
| <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће |
| p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Тали |
| шћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је |
| пако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— |
| да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав |
| а попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!< |
| дма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин |
| сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да ско |
| Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалит |
| >— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те н |
| ски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изн |
| сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп |
| ара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпој |
| бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та ка |
| ите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели |
| Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— |
| у свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то од |
| и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се |
| <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног прокл |
| у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш |
| зеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа |
| да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула |
| ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p |
| е, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад |
| воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} |
| > <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансиона |
| ако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, нег |
| — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћ |
| — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребр |
| Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} |
| тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише са |
| ношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гле |
| флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —< |
| то-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се |
| децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи |
| , а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово |
| ардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошев |
| опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате |
| редставите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта |
| „Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми ст |
| А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запит |
| о лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможе |
| овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају |
| авим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла м |
| вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас. |
| ама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И |
| е! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то |
| а.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и |
| дан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да |
| а толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је |
| hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа |
| е.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћиц |
| Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска |
| ко себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унес |
| </p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у к |
| које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} |
| понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу п |
| мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуру |
| ебе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема пок |
| ватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдаш |
| pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S |
| а Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, |
| Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, |
| сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам |
| Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} |
| и смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорб |
| доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба доми |
| тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— |
| где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.< |
| ау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај.. |
| и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он |
| абоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све с |
| ите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — |
| свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога во |
| и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а |
| Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шт |
| оји дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром |
| ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — в |
| глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта |
| ј ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— |
| атворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стој |
| задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к |
| е руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Бож |
| нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним уд |
| мислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. |
| о пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја |
| ду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знат |
| о да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перс |
| е сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српск |
| /p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зов |
| дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" |
| изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви |
| <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерч |
| Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тун |
| eign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на |
| где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.< |
| Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише |
| Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штог |
| а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели по |
| прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Вид |
| а.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, за |
| зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> < |
| ди себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој |
| ји у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?< |
| ланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће госпо |
| мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерк |
| и, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> не |
| обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано |
| ла ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи св |
| вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела |
| е попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешк |
| Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру ј |
| свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад |
| шу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јав |
| ам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у стар |
| " /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова не |
| гне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерк |
| ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге го |
| једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се |
| нмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти |
| мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габри |
| е сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи |
| е сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — |
| p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборав |
| зму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи жив |
| Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и |
| гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} К |
| едва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју |
| hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не мож |
| ала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у |
| ња, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и т |
| а у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ства |
| и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па у |
| њак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о баја |
| пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици р |
| га и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{ |
| рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — Т |
| а, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад вид |
| пева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело |
| једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се н |
| /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, ка |
| вењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него |
| p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— |
| оће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне де |
| је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</ |
| ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако |
| ојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јо |
| А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају! |
| тарости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њи |
| а је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p> |
| подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и п |
| ући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Ј |
| уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p |
| и видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шн |
| S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и ду |
| о пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био сп |
| И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што с |
| је чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетк |
| естице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возит |
| је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је св |
| а к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула си |
| Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо |
| ање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, |
| па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад ста |
| аво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратула |
| рав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како |
| све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} |
| ла им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, ка |
| а само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка мо |
| сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах ј |
| је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} |
| вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер |
| га, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још посл |
| ајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и |
| итеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да |
| на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и |
| {S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за о |
| други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацира |
| ест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека |
| ату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико веш |
| ло на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’ |
| темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псо |
| е било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послуша |
| његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих с |
| > неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој |
| ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије |
| ер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да п |
| и, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чул |
| се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене |
| , па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у |
| рсино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела |
| је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповеда |
| издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију они |
| где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у |
| јке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој |
| !{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мал |
| од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио |
| по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога |
| ио је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини |
| АЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара посл |
| ТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону зл |
| н стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситни |
| тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S |
| а!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто зна |
| рану и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ј |
| ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници |
| А СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са с |
| МНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хи |
| расла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само гре |
| сац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме |
| се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после он |
| које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p> |
| унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан ч |
| анија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па с |
| — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови м |
| ати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених ра |
| рекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену по |
| а и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и |
| оложена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сид |
| Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — р |
| и пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити |
| орт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> |
| е она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена бил |
| i> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.< |
| ?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S |
| е примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, |
| е замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џеп |
| лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче ал |
| е красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио |
| о!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повук |
| ра га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној њ |
| Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су ч |
| ну конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па |
| шта друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се г |
| ући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о |
| ратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио н |
| !</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то |
| едан у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај |
| Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, тр |
| и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају |
| , куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у о |
| у је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи |
| било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао |
| е није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, ко |
| д помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- раз |
| та где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад а |
| сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} |
| иста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте |
| га.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом изве |
| и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi> |
| ака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па лу |
| их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p |
| ов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами |
| њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну ви |
| е ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је ос |
| нутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понес |
| видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљошт |
| акне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукњ |
| лако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тет |
| ежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чв |
| Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу |
| } Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја |
| окак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти |
| а.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: |
| нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила |
| крета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овд |
| етних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фра |
| ју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здр |
| глшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинс |
| се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Пут |
| ели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за |
| ише... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попа |
| ренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак д |
| } Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте |
| ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо |
| им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљив |
| супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако с |
| ош лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућег |
| ш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема ни |
| и наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— |
| мишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро |
| еда овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши |
| рицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо с |
| терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не |
| ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлиб |
| них дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Мож |
| на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волел |
| те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л |
| } А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, м |
| надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус |
| а све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! |
| страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ |
| и... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је |
| !...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу јо |
| село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта |
| ње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код на |
| дим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти |
| n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вел |
| н појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добит |
| би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну нај |
| пу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде |
| то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ра |
| штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се о |
| p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушку |
| сам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> |
| реко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја |
| че сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стад |
| да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана |
| све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега |
| о је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! |
| , каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да |
| <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам |
| Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена |
| тима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од с |
| обро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{ |
| што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — |
| љак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабет |
| <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, |
| ођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мисл |
| е у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p |
| и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај з |
| ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: |
| хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S |
| ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила |
| се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала |
| ло.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S |
| јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Т |
| и.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући |
| уг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин |
| наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте ча |
| м свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и н |
| спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За т |
| Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и мо |
| шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја к |
| рамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </di |
| а као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за ми |
| Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, |
| морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те |
| ер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену |
| јајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жало |
| це, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, |
| он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — од |
| Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили о |
| о, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам п |
| е се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред гос |
| нако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћује |
| ?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху с |
| ест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече |
| мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> < |
| А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотер |
| ранција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, сл |
| право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — |
| више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако |
| у. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћ |
| или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} |
| сне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, |
| вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој |
| /p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> |
| и се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и н |
| А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још ко |
| па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жал |
| кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим и |
| {S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p |
| и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ |
| летог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек проб |
| тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по |
| за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, |
| , валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p |
| ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="7 |
| >толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — |
| ије он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</ |
| дице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут |
| да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, |
| ије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силн |
| пи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније не |
| еби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се узд |
| арио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се пога |
| ш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио |
| брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније |
| кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов х |
| p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној к |
| он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију |
| зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не |
| да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хо |
| се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска беш |
| о селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јест |
| јама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати коли |
| ти се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, иск |
| та ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</ |
| <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> |
| о онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, д |
| мотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чека |
| што возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је |
| а Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’о |
| има променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни |
| ет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и |
| и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљ |
| се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бо |
| аш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То ј |
| гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се |
| алио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонакл |
| </hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се ни |
| и у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изго |
| инске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као С |
| аздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која ј |
| домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак |
| умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играј |
| , али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али с |
| гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</ |
| челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира |
| њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S |
| к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је |
| о навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само |
| ама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр у |
| адржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да |
| реосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време |
| сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дак |
| } После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту стр |
| павица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Д |
| и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска дец |
| не, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које б |
| је гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица |
| а улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — К |
| ежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака |
| калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети |
| <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>А |
| азила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже ш |
| да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гум |
| лију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је п |
| нате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му |
| с на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако у |
| ак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb |
| ! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не |
| беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега |
| .{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" |
| И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} |
| паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" / |
| дице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ош |
| викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из ба |
| Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости |
| а у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњ |
| /p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — о |
| чкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмаје |
| p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врат |
| збити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично од |
| у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p> |
| <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти |
| ли!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изглед |
| свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пу |
| срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око |
| рата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, |
| најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ |
| ак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у с |
| д саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нист |
| .. не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — З |
| азгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи |
| омаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо! |
| в’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми о |
| Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет ни |
| поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оч |
| — Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене |
| е ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на л |
| о, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ч |
| е гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, |
| је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај |
| пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула |
| кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Ко |
| ина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођ |
| их дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те |
| помагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га |
| и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунап |
| уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачува |
| те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-х |
| решила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кро |
| <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а ме |
| њу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју |
| писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комши |
| , — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува в |
| l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је пес |
| > <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери |
| а, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфе |
| а, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде |
| а, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после |
| подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно |
| се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив ост |
| једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и д |
| торат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла |
| “ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристок |
| к’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је нек |
| мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, н |
| јом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на |
| се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофте |
| а и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb |
| е у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и дом |
| је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беам |
| b n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш |
| друм по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ в |
| зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви и |
| S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S |
| е, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћин |
| он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани |
| , па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита нов |
| некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> < |
| о.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о ца |
| ог сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаш |
| Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се диг |
| га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он с |
| ографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп |
| вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једн |
| ића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он м |
| ледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојт |
| еје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, зна |
| се чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад |
| поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило |
| једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао |
| век... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згод |
| сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мал |
| авио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода д |
| још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? |
| S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти г |
| дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговор |
| а спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај б |
| о говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе |
| кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар м |
| видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била |
| ="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру |
| ћка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па з |
| нска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп- |
| хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око ко |
| т стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет ср |
| ни домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: |
| се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} |
| свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докл |
| тови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг |
| Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко! |
| ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да с |
| се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p> |
| јдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, |
| е „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свет |
| о ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb |
| х родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно н |
| } У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохиј |
| : сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и гос |
| голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана пр |
| Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p |
| Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је ј |
| ино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин. |
| пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и |
| Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио |
| Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што |
| ере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— |
| овица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и |
| а.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} |
| {S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа П |
| е, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впр |
| ила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и д |
| се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро |
| о их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпој |
| а, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, вер |
| рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — |
| /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога |
| и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и |
| , нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета ж |
| едан на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели компл |
| и; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и на |
| гим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква |
| рце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на т |
| види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се п |
| а грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер |
| акав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје |
| теривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и д |
| трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутог |
| ним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p |
| емичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилаз |
| ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас о |
| врт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоц |
| оже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудго |
| т дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни |
| , макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се ба |
| бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подн |
| олеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је ост |
| госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне |
| . — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његов |
| Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало бра |
| то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је м |
| драва као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој неш |
| адије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три с |
| је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегл |
| ма и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрен |
| n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно д |
| 244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазуб |
| путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво п |
| па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе рав |
| ћи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из сво |
| устило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једн |
| колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом спомен |
| Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издуж |
| > <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с |
| ао од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није |
| ђ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваљ |
| исли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по ма |
| дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирен |
| l:lang="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видел |
| њу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал |
| p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да ос |
| а слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби |
| .</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, |
| љу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад зн |
| оубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} До |
| Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам? |
| не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У |
| о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— А |
| јде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе о |
| „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мо |
| он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу |
| наске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па не |
| с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ |
| сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге |
| и и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је го |
| Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јорго |
| кога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин- |
| овек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајб |
| оћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не |
| асет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакри |
| га белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој пом |
| о једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити. |
| ву да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волије |
| Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађи |
| ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ од |
| ира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — см |
| е цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и |
| им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња |
| ридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — п |
| а јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубље |
| н, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема |
| а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у |
| ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту |
| ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парох |
| Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко с |
| ад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велик |
| па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који |
| а ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготови |
| ашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гро |
| ати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Мо |
| кад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што д |
| > — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — |
| ву главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и |
| и више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се |
| и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служ |
| нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателис |
| глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Сам |
| дмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држа |
| ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво |
| аше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по |
| кад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се |
| између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ак |
| о три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S |
| запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена |
| кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они |
| ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов |
| а залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато |
| а.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узе |
| нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан дол |
| у све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још |
| сти и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба по |
| х расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, |
| осао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем ч |
| е у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све |
| адноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на прим |
| едан по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а |
| и им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот ко |
| о, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки |
| сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Ком |
| , али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пош |
| војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта д |
| слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивос |
| добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>По |
| тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после г |
| ’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала |
| га ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш са |
| неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ва |
| ра сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира |
| ала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је |
| мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да |
| м рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран пе |
| родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде о |
| ... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, |
| . — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра про |
| донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као д |
| ађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте - |
| амо још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана |
| хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни |
| ка, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све з |
| ким погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, ск |
| ну песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна |
| гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гај |
| рси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} А |
| где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај |
| “, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек и |
| задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да |
| и мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио по |
| сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S |
| је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о |
| ловију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме д |
| обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су |
| ло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је јед |
| ан роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина дол |
| -Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо |
| ивала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb |
| а, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу п |
| и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p |
| јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— К |
| ерујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у ко |
| аки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, |
| које јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје с |
| о ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас! |
| а!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом муж |
| а буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к |
| охваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Доли |
| вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p |
| пим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа |
| , а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> |
| да.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држ |
| ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитал |
| исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе |
| сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ств |
| ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима |
| нка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља |
| еланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и т |
| да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али |
| само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} |
| за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши |
| е између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра |
| вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија |
| боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису |
| , Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ва |
| !{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепе |
| уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде б |
| } Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остал |
| е, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, |
| ек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и |
| у пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио |
| ао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан св |
| рати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала |
| ла предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замоли |
| тује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и |
| ш даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо |
| д ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} |
| есми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми им |
| тар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прођ |
| каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа |
| а.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да |
| ај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а ме |
| ца, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у |
| оменило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицан |
| до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до ду |
| ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њег |
| а „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је |
| овима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења |
| <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и |
| вега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ ке |
| станака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у |
| } А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за слам |
| гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула |
| е у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као |
| за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе |
| из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти |
| а, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — ре |
| у ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп |
| прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче м |
| вују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и ста |
| а је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на ле |
| , да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде з |
| ечи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало |
| о какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-С |
| у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунц |
| м баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; ш |
| азивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је са |
| а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и |
| мо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} |
| /p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то |
| <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та |
| >— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} |
| нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Арк |
| </p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у црк |
| S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чин |
| где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, |
| Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно прев |
| ј случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, |
| рих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се пр |
| служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забле |
| ала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га ш |
| орио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обр |
| поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толи |
| ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што |
| тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — н |
| питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то ве |
| !{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био |
| освештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је |
| У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу |
| Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало |
| ко да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас. |
| ро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погле |
| угом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо |
| о је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распро |
| ог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме па |
| а дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Ма |
| ло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што |
| ајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и с |
| се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте |
| гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у др |
| Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглез |
| } Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукује |
| ом и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцил |
| рло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе си |
| је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па и |
| варали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги су |
| рад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да не |
| ашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг |
| ипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — |
| прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се пр |
| госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам |
| с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што |
| ира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и у |
| Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе не |
| , отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Је |
| идиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>По |
| је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?. |
| друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> ма |
| о с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет |
| една.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, |
| ле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну о |
| о баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> |
| заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је в |
| о, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и |
| орали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по сви |
| о се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само |
| вилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркап |
| ој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи |
| је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да |
| ив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а о |
| о и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{ |
| ивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели |
| } Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три |
| овине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и п |
| воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> < |
| {S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу стра |
| се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потре |
| /l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле |
| фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се љу |
| којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својо |
| ко заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је сре |
| е једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — п |
| уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је је |
| свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих |
| о на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто |
| ге ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном |
| од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви води |
| афт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зн |
| о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <p |
| — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Как |
| ла је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала н |
| ље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз б |
| лог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Н |
| послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та |
| вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуц |
| већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>П |
| е на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:< |
| позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</ |
| Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девој |
| о ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога |
| а, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, пре |
| па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пиш |
| бећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти д |
| , цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде |
| а дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје на |
| латку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n |
| акав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и д |
| рунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ће |
| ош, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је |
| њамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам м |
| я и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreig |
| ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</f |
| су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> < |
| д великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, |
| трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“< |
| лам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет тр |
| а.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ ј |
| ва, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скид |
| укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се жи |
| аш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити |
| е оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S |
| Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се |
| њак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мисли |
| се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете |
| н поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је |
| слио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако је |
| есет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и |
| попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњ |
| кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} |
| ије? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p |
| ре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и |
| , оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди н |
| S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi |
| S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и по |
| одужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља |
| но, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тог |
| итајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после траж |
| у, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га јо |
| -Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и |
| Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јеф |
| Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од је |
| p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— |
| иш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти ј |
| човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на пр |
| ећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи |
| кне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> н |
| о на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфуте |
| аблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању |
| адовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују |
| лару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, |
| Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путе |
| , види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— |
| итала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она |
| шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мор |
| еш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала |
| љи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу |
| а свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> |
| ош мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ и |
| Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула |
| а, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, |
| у боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила |
| варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад |
| твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали |
| у воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) |
| е његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> |
| запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да с |
| аше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако упла |
| плашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S |
| ет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руц |
| е воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету |
| рено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни једа |
| очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што |
| Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... |
| а а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је |
| у ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој ј |
| радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па д |
| кога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас |
| диге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање |
| се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месец |
| прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у ко |
| .. и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задов |
| ца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не с |
| њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на ов |
| а учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака |
| како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p> |
| стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то |
| умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, сла |
| чицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све у |
| (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знат |
| Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му |
| их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповеда |
| Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, зн |
| .{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи |
| не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се |
| тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cy |
| <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три мл |
| p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од дец |
| <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путни |
| животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је |
| Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{ |
| зивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, ш |
| ина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је би |
| нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се |
| икну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се |
| о и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио |
| вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што |
| ете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и сед |
| "103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланиј |
| малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} |
| ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад |
| .. него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја.. |
| пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим |
| тор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— |
| а је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера. |
| а:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и |
| S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи |
| х дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило б |
| ти.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> |
| ком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће |
| и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; ал |
| њира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у |
| ога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: |
| да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фра |
| аха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од с |
| евољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку фо |
| каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени |
| ујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се о |
| и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже |
| аду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, п |
| твари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан |
| располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ |
| пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да оби |
| p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца би |
| маћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксуз |
| ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се капр |
| узн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — в |
| и позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера |
| — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, |
| е —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n |
| отреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> |
| оље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста б |
| адимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и о |
| да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недељ |
| не, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га |
| нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се дома |
| гођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела ко |
| ита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође |
| <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакл |
| ојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тат |
| улу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда |
| ли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Па |
| уботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле |
| јч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је |
| а неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске |
| једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</h |
| ="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ниш |
| } Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S |
| ла доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени р |
| 3" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и ств |
| не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не |
| као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити са |
| га налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Раји |
| —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А |
| па</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онак |
| бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и каз |
| u">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположил |
| ана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, чет |
| кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба |
| лим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу сам |
| Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, |
| о сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па |
| Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренк |
| е ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без |
| учила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једн |
| ог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да |
| тељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о |
| спођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум |
| о ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, не |
| њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспита |
| она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што |
| ма ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан |
| ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је |
| — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па |
| , изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам |
| а-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи... |
| } Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске ба |
| и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... а |
| о ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ва |
| па главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S |
| бешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архи |
| вча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам |
| ом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од |
| /p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.< |
| теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ов |
| о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе |
| ’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадес |
| т сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што ст |
| пира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце |
| падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би ј |
| тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та збо |
| своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Арк |
| бива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакв |
| ће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се п |
| лати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{ |
| треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спир |
| о да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ |
| } Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У |
| ="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вс |
| аришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пуст |
| а све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{ |
| не покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те п |
| ; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испусти |
| и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам? |
| кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{ |
| а им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима |
| ле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, ки |
| небље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, |
| е да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти не |
| и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса |
| оста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <h |
| ти, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи св |
| као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опу |
| ти, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, |
| одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његов |
| атарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да |
| , у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, маков |
| имај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кад |
| </l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l> |
| лише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l |
| ирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио |
| ле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су зад |
| велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам |
| ч. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, п |
| енутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi |
| као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла |
| ? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и |
| уће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких ше |
| о у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне |
| им још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане п |
| е и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} П |
| ини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и пр |
| ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле |
| руги сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом |
| веза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексе |
| а и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели |
| е, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица |
| о, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа |
| белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>А |
| лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из |
| у моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се ч |
| олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже |
| о!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, п |
| и су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе |
| их тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српск |
| дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и ка |
| а, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела |
| ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје |
| мо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} |
| истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов |
| бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник д |
| ма, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко л |
| нку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{ |
| ала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цв |
| мендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p |
| — Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачи |
| <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; муст |
| ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да |
| и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче |
| био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он |
| ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фа |
| <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџе |
| l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуч |
| ас из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа |
| је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви ме |
| неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу со |
| ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им |
| ко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, вели |
| и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</h |
| попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојуче |
| од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није |
| пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу |
| p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дер |
| нако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{ |
| цу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицн |
| ешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шар |
| н узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто о |
| е Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо |
| врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни ф |
| S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Пра |
| ле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да |
| сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у |
| ојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једно |
| диље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тад |
| њој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољу |
| ажи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну ф |
| се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ј |
| инално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капиј |
| шкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, |
| Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а |
| Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви |
| и у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту гд |
| маћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговар |
| већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, д |
| нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то |
| о, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, н |
| а глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S |
| скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, |
| опале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о ш |
| јбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида ј |
| га ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој |
| у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а дв |
| тавио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувим |
| ржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све |
| то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња |
| ела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{ |
| Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — |
| ’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе њего |
| у одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној |
| ла.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Ч |
| н а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитри |
| рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други |
| се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у к |
| и.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још беш |
| о не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим с |
| кају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се |
| трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, |
| који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле из |
| тара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наст |
| их детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им пут |
| злази свет из цркве.{S} Обе попадије се&n |