• iеромонаха 1
  • Iероте 1
  • iи 2
  • quo 1
  • quote 48
  • а 1235
  • А 738
  • Аа 1
  • Ааа 3
  • аааа 1
  • абер 1
  • Абу 1
  • авана 1
  • авантурни 1
  • Аверкија 1
  • Аверкије 1
  • Аверкијем 1
  • Авлија 1
  • авлија 3
  • авлијама 2
  • авлије 13
  • авлији 27
  • авлијска 5
  • авлијским 4
  • авлијских 5
  • авлију 16
  • Аврааме 1
  • Ага 1
  • Адама 1
  • Аделајиду 2
  • Адије 1
  • ај 11
  • Ај 18
  • аја 1
  • Аја 5
  • Ајак 1
  • ајд 25
  • Ајд 27
  • ајде 12
  • Ајде 29
  • ајзлибан 1
  • ајзлибана 1
  • ајмол 1
  • ајн 1
  • Ајн 1
  • Ајнпренсупе 1
  • ајнпренсупе 3
  • ајнпренсупу 4
  • ајнц 1
  • ајскафе 1
  • Ајте 3
  • аката 1
  • ако 143
  • Ако 40
  • акова 1
  • Акса 1
  • акт 1
  • акта 1
  • актерка 1
  • акурат 1
  • ал 125
  • Ал 69
  • Ала 12
  • ала 4
  • алате 1
  • Албум 1
  • албум 4
  • албума 2
  • албумом 1
  • албуму 2
  • алдумаш 2
  • алдумаша 1
  • Александар 1
  • Александер 1
  • али 168
  • Али 70
  • алкохолом 1
  • Алписку 1
  • алте 1
  • аљинама 1
  • аљку 1
  • Ама 21
  • ама 7
  • амбар 2
  • амбара 1
  • амбарем 1
  • амбари 2
  • амбарима 1
  • амбарова 1
  • амбаром 1
  • амбрел 1
  • амбрелом 1
  • Америци 1
  • амице 1
  • амишага 1
  • амо 4
  • амова 1
  • амови 1
  • Амором 1
  • Аморчићи 1
  • амт 1
  • амту 1
  • анатема 1
  • андрак 1
  • анђарања 1
  • Анка 1
  • антика 1
  • ао 1
  • Ао 3
  • апостол 2
  • Апостол 3
  • апостолског 1
  • апотекар 1
  • апотекарица 1
  • апотекарици 1
  • апотекарицом 1
  • апотекаром 1
  • апотекарски 2
  • апотекарским 1
  • апотеке 2
  • апотеку 1
  • Априлу 1
  • апцерунга 1
  • арамије 1
  • арапске 1
  • аратос 1
  • арендаторска 1
  • арендашког 1
  • аренде 1
  • аренду 1
  • аријама 1
  • арије 2
  • аристократа 1
  • аришту 2
  • Аркадија 50
  • Аркадије 7
  • Аркадији 4
  • Аркадијин 1
  • Аркадијине 1
  • Аркадијом 1
  • Аркадију 2
  • арњева 4
  • арњеве 2
  • арњеви 2
  • арњевима 3
  • Арса 3
  • Арсеникума 1
  • Арси 1
  • Арсина 1
  • Арсином 1
  • артелирски 1
  • архиве 1
  • архиепископима 1
  • архилопов 1
  • архимандрита 1
  • архимандритом 1
  • ас 1
  • асентирунга 1
  • асентирунгу 1
  • Асесор 1
  • Асесора 1
  • асистенат 1
  • асистент 1
  • асистента 1
  • асна 3
  • асне 6
  • асну 3
  • аспида 2
  • аспиде 1
  • асталу 2
  • астраганске 1
  • астрономију 1
  • атара 1
  • атеизма 1
  • атресир 1
  • Атресира 1
  • Аћа 4
  • Аћим 1
  • Аћиме 8
  • Аћимови 1
  • аудитор 1
  • Аусгецајхнет 1
  • ауфирујем 1
  • ауфштафирунга 1
  • ауштафирунг 2
  • Ах 31
  • Аца 1
  • ашиковању 1
  • б 4
  • Б 6
  • Баба 4
  • баба 42
  • бабама 1
  • Бабе 1
  • бабе 10
  • баби 6
  • бабије 1
  • бабији 1
  • бабин 1
  • бабини 1
  • бабиних 1
  • бабица 2
  • бабицом 1
  • бабу 8
  • баве 1
  • бавећег 1
  • бави 3
  • бавила 1
  • бавили 1
  • бавио 1
  • бавите 1
  • бавиће 1
  • багателисао 1
  • багателисати 1
  • багателу 1
  • багдатски 1
  • багов 2
  • багрем 1
  • багрема 2
  • багремових 2
  • багремом 1
  • багрему 1
  • багрења 3
  • багрењем 1
  • бадава 7
  • Бадава 7
  • бадри 1
  • Бајаги 1
  • бајаги 11
  • бака 2
  • баке 2
  • бал 5
  • бала 1
  • балегом 1
  • балове 1
  • балови 1
  • балсам 1
  • балска 1
  • балске 1
  • Балсум 1
  • балсум 3
  • балсума 1
  • балу 3
  • банак 1
  • банака 1
  • Банат 1
  • банатској 1
  • Банатску 1
  • Банату 7
  • Банаћани 1
  • Банаћанин 2
  • Банаћанина 1
  • банацка 5
  • банацки 2
  • банбадава 2
  • банда 1
  • бандом 1
  • банка 2
  • банке 3
  • банки 1
  • банку 3
  • банула 1
  • бануо 1
  • Бануо 1
  • бар 64
  • Бар 7
  • барабанц 1
  • бардак 1
  • баре 1
  • барем 2
  • бари 1
  • барицу 1
  • барјак 1
  • барјака 1
  • барометар 1
  • барон 1
  • бару 2
  • барут 1
  • барута 1
  • басне 1
  • батаљку 1
  • батина 6
  • батиним 1
  • Баћушка 1
  • бахат 1
  • бац 1
  • баца 3
  • бацаду 1
  • бацају 1
  • бацакајући 1
  • бацакаше 1
  • бацала 1
  • бацао 2
  • бацате 1
  • бацаше 1
  • баци 5
  • бацио 4
  • Бачван 1
  • Бачване 1
  • Бачвани 1
  • Бачванин 2
  • Бачванке 3
  • бачен 1
  • Бачка 1
  • Бачке 7
  • бачки 1
  • Бачки 1
  • бачким 1
  • Бачким 1
  • бачког 1
  • Бачкој 2
  • Бачку 3
  • баш 294
  • Баш 36
  • башахидске 1
  • башкаре 1
  • Башта 2
  • башта 4
  • баштама 2
  • баште 13
  • баштенска 3
  • баштенске 1
  • баштенски 1
  • баштенским 1
  • баштенској 1
  • башти 21
  • баштица 1
  • баштом 2
  • башту 14
  • башћа 2
  • башће 1
  • башћи 3
  • беамтер 5
  • беамтера 1
  • беамтере 2
  • беамтери 4
  • беамтерка 1
  • беамтерска 2
  • беамтерске 1
  • беамтерски 1
  • беамтерског 1
  • беамтерској 1
  • беамтерску 1
  • бег 2
  • бега 5
  • бегају 1
  • бегало 1
  • бегао 4
  • бегенисала 1
  • бегунца 1
  • беде 4
  • бедећи 1
  • беди 1
  • бедили 1
  • бедити 1
  • бедо 1
  • беду 1
  • беж 1
  • бежати 2
  • бежи 1
  • бежиш 1
  • без 49
  • безазлена 1
  • безазленом 1
  • безбедно 2
  • безбожног 1
  • безбожну 1
  • бездушан 1
  • безлобивом 1
  • безобразан 4
  • безобразлука 2
  • безобразна 1
  • безобразни 2
  • безобразник 1
  • безобразно 1
  • Безумни 1
  • бекне 2
  • бекнем 1
  • бекнути 1
  • бела 5
  • белај 1
  • белаја 5
  • белају 1
  • беле 7
  • белензуке 1
  • Белеслијине 1
  • Белеслијн 1
  • бели 4
  • белим 4
  • белих 1
  • бело 3
  • белог 1
  • белом 1
  • белу 2
  • беља 1
  • бенкица 1
  • бео 1
  • Београд 1
  • берба 1
  • бербера 1
  • бербере 1
  • бербери 1
  • берберин 1
  • берберина 5
  • бербернице 1
  • берберницу 2
  • берберска 1
  • берберске 1
  • берберски 3
  • берберског 1
  • берберску 1
  • берберче 1
  • бере 1
  • бери 1
  • беса 2
  • бесан 1
  • беседи 1
  • беседити 1
  • бескрајан 1
  • бескрајни 1
  • бескрајно 2
  • бесловесна 1
  • бесмертнаго 1
  • бесна 2
  • бесне 1
  • бесни 3
  • бесно 3
  • беспослен 1
  • беспослена 2
  • беспосленост 1
  • беспрекорне 1
  • беспрекорно 1
  • беспристрасно 1
  • бестрага 8
  • Бетика 2
  • Бетику 1
  • бећари 1
  • бећаруша 2
  • бећаруше 1
  • беху 6
  • Беч 7
  • Бечеј 1
  • Бечеја 1
  • Бечејским 1
  • бечке 1
  • Бечкерек 2
  • Бечкерека 1
  • Бечкереку 4
  • Бечкеречка 1
  • Бечкеречки 2
  • Бечкеречких 1
  • Бечкеречком 2
  • Бечлија 4
  • Бечлије 1
  • Бечлијка 1
  • Бечу 2
  • беше 13
  • Беше 3
  • бешикама 1
  • бешику 1
  • бешње 1
  • Бештија 1
  • бештија 8
  • бештије 1
  • бештијо 2
  • бештију 5
  • Би 1
  • би 356
  • бибером 1
  • бивале 1
  • бивао 2
  • бивши 1
  • бидне 3
  • биднем 1
  • бидну 1
  • бијаше 2
  • бије 2
  • бијемо 1
  • бијен 1
  • бик 2
  • Бикач 1
  • бикова 1
  • бикове 1
  • бикови 1
  • била 149
  • Била 9
  • Биле 1
  • биле 17
  • били 38
  • Били 4
  • било 246
  • Било 8
  • Био 16
  • био 174
  • бира 2
  • бирају 1
  • бирајући 1
  • бирала 1
  • биргермајстерка 1
  • бирташа 2
  • Бирташица 1
  • бирташица 11
  • бирташици 1
  • бирташицом 1
  • бирташицу 1
  • бирташу 2
  • биртија 1
  • биртије 1
  • биртији 3
  • Биртијом 1
  • биртију 2
  • Бирцлијин 1
  • Бирцлијине 2
  • Бирцлијини 1
  • бискупа 1
  • бистош 2
  • бит 1
  • бита 1
  • бити 111
  • битке 1
  • битно 1
  • бић 1
  • биће 14
  • Биће 9
  • Бићу 1
  • бих 7
  • бич 3
  • бича 2
  • бичаља 1
  • бичаљем 2
  • Биче 1
  • бичеви 1
  • бичем 3
  • бједној 1
  • Бјеле 1
  • благ 1
  • Блага 1
  • блага 2
  • благи 1
  • благим 2
  • Благо 1
  • благо 9
  • благовања 2
  • благога 1
  • благодарећи 2
  • благодари 3
  • Благодарим 1
  • благодарим 2
  • благодарни 1
  • благодарност 1
  • благодарности 3
  • благодејања 1
  • благодејање 1
  • благонаклоности 1
  • Благообразан 1
  • благослов 1
  • благост 1
  • благочестија 2
  • благу 1
  • блажен 5
  • блажена 2
  • Блажени 1
  • блажено 3
  • блаженопочивше 2
  • блаженство 1
  • блажије 1
  • блазиран 1
  • бласфематичне 1
  • блата 5
  • блато 14
  • блату 4
  • блед 3
  • бледа 2
  • блеђа 3
  • блеђи 1
  • блене 1
  • блех 1
  • блештала 1
  • ближа 1
  • ближе 7
  • Ближи 1
  • Близу 1
  • близу 7
  • блуде 1
  • блуди 1
  • блудиле 1
  • Бо 3
  • бо 38
  • бобицама 1
  • бог 1
  • Бог 86
  • бога 2
  • Бога 76
  • богаљ 1
  • богат 1
  • богата 3
  • богате 3
  • богатији 2
  • богато 1
  • богатства 1
  • богатство 3
  • богату 1
  • богињо 1
  • богме 4
  • Богме 4
  • Бого 1
  • богобојажљива 1
  • богобојажљивим 1
  • боговетног 1
  • Богојављења 1
  • Богом 1
  • богослов 1
  • богословац 5
  • Богословија 1
  • богословији 2
  • богословију 3
  • богословима 1
  • богословски 1
  • богословско 1
  • богословце 1
  • богословци 2
  • Богу 47
  • бодрим 1
  • боду 1
  • божанствена 1
  • боже 1
  • Боже 79
  • Божија 1
  • Божије 3
  • Божијој 3
  • Божића 3
  • Божићу 1
  • божица 1
  • Божја 1
  • Божје 1
  • Божјем 3
  • Божјих 1
  • Божјом 1
  • Божју 1
  • бој 2
  • бојаги 1
  • бојала 2
  • бојао 8
  • боје 8
  • бојећи 1
  • боји 5
  • бојим 6
  • бојом 1
  • бојтар 21
  • бојтара 3
  • бојтаре 1
  • бојтари 1
  • бојтарова 1
  • бојтарским 1
  • бојтарско 1
  • бојте 1
  • боју 1
  • бокал 8
  • бокала 4
  • бокалом 1
  • боктер 15
  • боктера 13
  • боктерај 2
  • боктерски 2
  • боктерској 1
  • Бол 1
  • бола 1
  • Боле 1
  • боле 2
  • болесне 1
  • болесничкој 1
  • болестан 1
  • болести 1
  • болно 1
  • болом 1
  • болти 2
  • боља 3
  • боље 61
  • Боље 9
  • бољег 3
  • бољега 1
  • бољи 2
  • бољим 2
  • Бољу 1
  • бољу 2
  • бом 1
  • боме 14
  • Боме 2
  • Бона 1
  • Бонапарта 1
  • борави 1
  • боре 1
  • босе 2
  • боси 1
  • босиљак 2
  • босиљка 2
  • босоног 1
  • босонога 2
  • бостана 1
  • ботушама 1
  • ботуше 7
  • Боцкалов 1
  • Боцкалова 1
  • Бочара 1
  • браво 1
  • Браво 2
  • брада 6
  • брадати 1
  • браде 2
  • брадице 1
  • брадицом 1
  • браду 12
  • бразде 1
  • брака 1
  • брани 13
  • браним 3
  • бранио 1
  • БРАНКОВА 2
  • брат 1
  • Брат 1
  • брата 5
  • брате 4
  • брати 1
  • браћа 3
  • браун 1
  • браца 1
  • брачнога 1
  • брашна 1
  • брашно 1
  • брбљаве 1
  • брбљавих 1
  • брбљају 1
  • брда 1
  • брдо 1
  • брег 1
  • брега 4
  • брегови 1
  • брез 24
  • брезобразан 2
  • брезобразлука 1
  • бреновали 1
  • бреновање 1
  • бресквама 1
  • брескве 1
  • бреспослен 1
  • брж 3
  • брже 13
  • Брже 2
  • брзим 1
  • брзине 1
  • брзо 15
  • Брзо 2
  • брзоплетна 1
  • брига 1
  • бриге 9
  • бригу 4
  • брижно 2
  • бријају 1
  • бријања 1
  • бријању 1
  • бријао 1
  • бријати 1
  • бријач 1
  • бријача 1
  • бријаче 1
  • бријачем 1
  • брије 3
  • брију 1
  • брин 2
  • брине 2
  • брини 1
  • брину 1
  • брисала 2
  • брисати 2
  • брица 6
  • брице 2
  • брицо 1
  • брицом 1
  • брише 7
  • бришемо 1
  • бришете 1
  • бришу 2
  • бришући 4
  • брк 4
  • брка 1
  • бркати 1
  • брке 2
  • бркова 3
  • бркове 13
  • бркови 1
  • брковима 1
  • брљају 1
  • броди 1
  • Броје 1
  • броји 3
  • Бројтро 2
  • броју 2
  • брошем 1
  • брујале 2
  • брује 1
  • брчиће 2
  • бубуљицу 1
  • бува 1
  • будан 2
  • Буде 1
  • буде 44
  • будем 3
  • будемо 1
  • будете 1
  • будеш 2
  • будзашто 2
  • Буди 1
  • буди 6
  • будила 1
  • будите 2
  • будна 5
  • будне 2
  • буднем 1
  • буднога 1
  • буду 5
  • будуће 2
  • будућег 1
  • будућега 1
  • будући 5
  • будућим 1
  • будућу 1
  • бујна 1
  • бујније 1
  • бујно 1
  • бујну 2
  • Буковини 1
  • Букти 1
  • буљоока 1
  • бумбар 1
  • Бунапарта 1
  • бунар 6
  • бунара 3
  • бунаром 1
  • бунару 3
  • бунде 3
  • бунду 4
  • буне 1
  • буни 1
  • бунике 1
  • бунцала 1
  • бунцати 1
  • буњишту 1
  • бурад 1
  • буран 1
  • буре 3
  • бурета 2
  • бурмутом 2
  • бурнога 1
  • буру 1
  • Бућкалови 1
  • бухалтерај 1
  • буџа 2
  • буџак 1
  • буџака 2
  • буџе 1
  • буџу 1
  • В 3
  • вав 1
  • Вавика 1
  • ваде 1
  • вадећи 1
  • вади 4
  • важило 1
  • важности 1
  • вазда 6
  • ваздан 15
  • ваздашњој 1
  • ваздух 1
  • ваздуха 1
  • ваистину 1
  • вајка 3
  • вајкада 1
  • валов 2
  • валова 1
  • Валтазар 1
  • Валтазара 1
  • валцер 1
  • ваљ 25
  • Ваљ 4
  • ваља 27
  • ваљада 3
  • ваљало 1
  • ваљам 2
  • ваљати 2
  • ваљаш 1
  • ваљаше 1
  • Ваљда 17
  • ваљда 33
  • вам 145
  • Вама 1
  • вама 38
  • вами 1
  • вамилија 1
  • вамилији 2
  • вандровкаш 2
  • вандровкаша 1
  • вандровкаши 1
  • вандрокаш 2
  • вандрокаши 1
  • вандрују 1
  • Ванредно 1
  • ванредно 3
  • вара 2
  • варанција 1
  • варате 2
  • варер 1
  • варес 1
  • варјачом 2
  • варка 1
  • варку 1
  • вармеђа 3
  • вармеђаши 1
  • вармеђе 2
  • варош 9
  • варошани 1
  • вароши 12
  • варошима 2
  • варошица 1
  • варошка 1
  • Варошке 1
  • варошке 4
  • варошки 1
  • варошких 1
  • варошког 1
  • варошкога 1
  • Вас 1
  • вас 155
  • Васа 2
  • васеленска 1
  • Васи 1
  • Василија 1
  • василијска 1
  • василица 1
  • Васин 1
  • васпитаван 1
  • васпитан 1
  • васпитана 1
  • васпитано 1
  • васпитање 2
  • вата 2
  • ватате 1
  • ватио 1
  • ватра 1
  • ватре 9
  • ватри 3
  • ватру 2
  • ваш 11
  • ваша 13
  • вашака 1
  • вашар 5
  • вашара 6
  • вашарима 3
  • вашаришта 4
  • вашариште 1
  • вашаришту 3
  • вашарског 1
  • вашару 4
  • ваше 14
  • Ваше 5
  • вашег 3
  • вашега 4
  • ваши 2
  • вашим 3
  • вашима 2
  • ваших 3
  • вашој 4
  • вашом 3
  • вашу 4
  • ве 1
  • Ве 1
  • веди 4
  • ведра 2
  • ведрија 1
  • ведрије 1
  • ведро 1
  • ведрог 1
  • веее 1
  • вез 1
  • веза 2
  • везан 1
  • везе 5
  • везу 1
  • веју 1
  • век 6
  • века 6
  • веку 1
  • векује 1
  • веле 22
  • вели 384
  • велик 1
  • Велика 2
  • велика 21
  • ВЕЛИКЕ 1
  • велике 13
  • Велики 4
  • велики 7
  • Великим 3
  • великим 5
  • великих 1
  • велико 10
  • Велико 2
  • Великог 4
  • великог 6
  • великодушно 1
  • великој 4
  • великом 2
  • Великом 2
  • велику 6
  • Велим 1
  • велим 23
  • велимо 2
  • велите 4
  • велиш 9
  • венац 1
  • Венеро 1
  • венула 3
  • Венус 1
  • венца 1
  • венча 2
  • венчаваду 1
  • венчаду 3
  • венчају 2
  • венчало 1
  • венчани 1
  • венчану 1
  • венчања 6
  • венчање 1
  • венчању 1
  • венчати 1
  • вербене 1
  • верглашу 1
  • вергловима 1
  • вере 5
  • Верка 1
  • Веркине 1
  • Верку 1
  • верна 1
  • верно 2
  • верност 1
  • веров 1
  • веровала 3
  • веровао 2
  • веровати 8
  • вероватне 1
  • вероватно 2
  • вероваће 1
  • Вероваћу 1
  • вертеп 1
  • вертепаше 1
  • веру 2
  • верује 2
  • Верујем 5
  • верујем 9
  • Верујемо 1
  • верујемо 2
  • верујете 4
  • верујте 12
  • Верујте 2
  • верују 2
  • верујући 1
  • вес 1
  • весела 1
  • Веселе 1
  • весели 1
  • веселим 2
  • веселио 1
  • веселит 1
  • веселиће 1
  • Весело 1
  • весело 17
  • весеља 3
  • Весеље 1
  • весеље 3
  • весео 7
  • весно 1
  • вест 5
  • вести 1
  • ветар 11
  • ветра 2
  • ветрењача 1
  • ветрењачама 1
  • ветрећи 1
  • ветрићи 1
  • ветрови 1
  • ветру 1
  • Већ 12
  • већ 284
  • већа 4
  • веће 4
  • већег 1
  • већем 1
  • већи 5
  • већим 2
  • већином 1
  • већих 1
  • већма 7
  • већу 1
  • вече 20
  • вечер 2
  • вечера 12
  • вечерали 2
  • Вечерало 1
  • вечерам 2
  • вечерамо 3
  • вечерас 12
  • вечерати 1
  • вечерашње 1
  • вечерашњих 1
  • вечере 9
  • вечери 5
  • вечерња 2
  • вечерње 6
  • вечерњи 1
  • вечерњу 1
  • вечером 1
  • вечеру 9
  • вечити 1
  • вечито 1
  • вечитом 1
  • вечна 1
  • веш 2
  • вешају 1
  • вешкорпу 1
  • вешом 1
  • вешплау 1
  • вешт 1
  • вештак 1
  • вештачки 1
  • веште 1
  • вештине 1
  • вештином 1
  • вештица 2
  • вешто 2
  • Ви 19
  • ви 210
  • вид 22
  • Вид 5
  • вида 2
  • Виде 1
  • виде 11
  • Видела 1
  • видела 22
  • виделе 1
  • видели 5
  • видело 2
  • видео 13
  • видети 18
  • видеће 2
  • Видећете 1
  • видећи 4
  • видеше 2
  • види 52
  • Види 6
  • видиду 2
  • видила 4
  • видили 6
  • Видим 2
  • видим 43
  • видимо 4
  • видио 2
  • Видите 1
  • видите 16
  • видити 6
  • видићете 1
  • Видићеш 1
  • видићеш 2
  • видићу 2
  • видиш 23
  • Видиш 8
  • видљив 1
  • видљиви 1
  • видом 1
  • виду 3
  • виђају 2
  • виђамо 1
  • виђати 1
  • виђено 2
  • виз 1
  • визави 1
  • визита 1
  • визитацију 1
  • визите 2
  • визиту 1
  • вија 3
  • вијали 1
  • вијати 1
  • вије 1
  • викала 4
  • викао 3
  • викати 1
  • викаше 1
  • викне 4
  • викнем 1
  • викну 26
  • викнула 1
  • викнуо 1
  • викнуше 1
  • виком 1
  • вику 2
  • вила 1
  • вилама 2
  • Виле 2
  • виле 4
  • вилен 3
  • вилиних 1
  • вилица 1
  • вилицама 1
  • вилице 2
  • вилицу 3
  • виловали 1
  • виљушком 1
  • вименом 1
  • Вина 1
  • вина 17
  • Вино 2
  • вино 26
  • винове 1
  • виновник 2
  • виново 1
  • винограде 1
  • винограду 1
  • вином 3
  • вину 1
  • винцилирове 1
  • вире 1
  • вири 1
  • вирилац 1
  • виртшафт 1
  • виртшафта 3
  • виртшафтерку 1
  • виртшафту 1
  • виршафт 1
  • виршафту 1
  • виршофт 1
  • виршофтер 1
  • виршофтерки 1
  • вис 1
  • висе 3
  • виси 4
  • висила 1
  • висине 1
  • висини 1
  • висину 6
  • висок 3
  • висока 1
  • високе 1
  • високи 2
  • високо 4
  • високом 2
  • високу 2
  • вита 1
  • витка 1
  • вице 1
  • вицишпановицом 1
  • Виче 1
  • виче 13
  • вичем 1
  • Вичем 1
  • вичу 3
  • Више 1
  • више 144
  • вишњеве 1
  • вјеки 2
  • вјеков 1
  • Вјерују 1
  • вла 1
  • Вла 2
  • влада 2
  • владала 1
  • владао 1
  • владати 1
  • владика 5
  • Владика 9
  • владикама 1
  • владике 2
  • Владике 3
  • Владиком 1
  • владику 1
  • Владику 2
  • владици 1
  • Владици 2
  • владичанске 1
  • влажан 1
  • влажна 1
  • Влаиња 1
  • власи 1
  • власт 4
  • влаћа 1
  • влашка 1
  • влашкој 1
  • во 4
  • вода 4
  • водах 1
  • Воде 1
  • воде 23
  • води 5
  • водила 1
  • водили 1
  • водим 1
  • водите 1
  • водом 7
  • воду 11
  • вођење 1
  • Вожд 1
  • вожња 1
  • возбуђени 1
  • возврат 2
  • возе 2
  • воззвах 2
  • вози 12
  • возим 5
  • возио 5
  • возити 4
  • возиш 2
  • војник 1
  • војску 2
  • вол 1
  • Воле 1
  • воле 22
  • волела 7
  • волели 7
  • Волем 2
  • волем 9
  • волемо 2
  • Волео 1
  • волео 6
  • волете 3
  • волеш 4
  • воли 11
  • волије 1
  • волијем 3
  • волу 2
  • воља 4
  • вољан 1
  • воље 23
  • вољење 1
  • вољи 5
  • вољу 1
  • вон 1
  • вонми 1
  • ворму 2
  • восак 2
  • воском 1
  • воску 1
  • Воспитавајте 1
  • воспитавам 1
  • воспитала 3
  • воспитан 2
  • воспитанија 1
  • воспитаније 2
  • воспитану 1
  • воспитања 2
  • воспитање 2
  • впртшафт 1
  • враг 6
  • врага 6
  • врагови 1
  • врагу 6
  • врази 1
  • вранац 1
  • вране 1
  • врану 1
  • вранца 3
  • вранцима 1
  • врапце 1
  • врапци 1
  • Врат 1
  • врат 14
  • врата 45
  • врати 12
  • вратила 1
  • Вратила 1
  • вратили 2
  • Вратима 1
  • вратима 10
  • вратимо 1
  • вратио 8
  • вратите 1
  • вратити 6
  • вратих 1
  • вратише 2
  • врату 3
  • враћа 2
  • враћају 2
  • враћајући 1
  • враћала 1
  • враћале 1
  • враћам 2
  • враћамо 1
  • врачева 1
  • врашки 1
  • врбовим 1
  • вреба 4
  • вребали 1
  • вребања 1
  • вребао 2
  • вредан 2
  • вреди 6
  • вредити 2
  • вредна 5
  • вредни 2
  • вредно 4
  • вредног 1
  • вредној 1
  • вредном 1
  • вредну 3
  • вређао 1
  • вреже 1
  • врежом 1
  • вреле 2
  • време 54
  • времена 28
  • временима 3
  • временом 5
  • времену 2
  • времја 2
  • врећа 1
  • вриском 1
  • вриску 1
  • врлине 1
  • Врло 6
  • врло 62
  • врпољиш 1
  • врста 1
  • вртео 1
  • врти 3
  • вртили 1
  • вртограду 1
  • врућ 2
  • врућа 1
  • вруће 1
  • врућим 1
  • Врућина 1
  • врућина 4
  • врућине 4
  • врућином 1
  • врућину 2
  • врућу 2
  • врха 1
  • врховима 2
  • врхунац 1
  • вршење 1
  • вршећи 1
  • вршила 1
  • вршњаке 1
  • вси 1
  • вскор 1
  • всп 1
  • Вуји 1
  • вук 3
  • Вука 1
  • Вуку 1
  • вуку 3
  • вукући 1
  • вулкану 1
  • вунице 2
  • вуци 1
  • вуче 12
  • вучем 3
  • г 51
  • Г 7
  • га 513
  • Габриела 81
  • Габриеле 3
  • Габриели 2
  • Габриелин 1
  • Габриелина 3
  • Габриелине 1
  • Габриелиних 1
  • Габриелиног 1
  • Габриелину 1
  • Габриелу 4
  • Габријела 1
  • Гавра 1
  • гавран 6
  • гаврана 1
  • гаврани 1
  • гаврановим 1
  • Гавру 3
  • Гага 2
  • Гагу 2
  • гадан 2
  • гађ 1
  • гађа 2
  • гађали 1
  • Газда 1
  • газда 22
  • газдарица 1
  • Газдачка 1
  • газдачка 3
  • газдачки 1
  • газдачког 1
  • газдачку 1
  • газдашаг 4
  • газдашага 1
  • газде 3
  • газди 2
  • газдинску 1
  • газдинства 1
  • газдинство 1
  • газдинству 1
  • газдом 1
  • газду 3
  • газдује 1
  • газе 1
  • газила 1
  • Гајдаш 1
  • гајдаш 5
  • гајдаша 9
  • гајдашем 1
  • гајдаши 1
  • гајде 12
  • гајди 2
  • гајећи 1
  • гајтана 1
  • гајтанима 1
  • гајтаном 1
  • галантно 1
  • Галилејској 1
  • Галицији 1
  • Галицију 3
  • гањева 1
  • гарјанина 1
  • гарова 1
  • гаси 2
  • гастгеберај 1
  • гаћасти 1
  • гаће 1
  • гаћице 2
  • гацајући 2
  • гаџе 1
  • гвожђа 1
  • гвозденим 2
  • гвозденој 1
  • Где 4
  • где 68
  • гдегод 1
  • Гђа 17
  • гђа 327
  • гђе 7
  • Гђи 1
  • гђи 6
  • гђица 4
  • гђице 1
  • гђици 2
  • гђицом 1
  • гђом 11
  • гђу 6
  • гегаше 1
  • гемајн 1
  • генерални 1
  • Геновеву 3
  • Генофефу 1
  • Геснерових 1
  • гетлихес 1
  • гетренк 1
  • гефроренес 1
  • Геце 2
  • Гецина 1
  • Гециница 5
  • Гециници 1
  • Гецину 1
  • геџавог 1
  • Гига 1
  • Гимназије 1
  • Гимназију 1
  • гипса 1
  • гитар 2
  • глава 14
  • ГЛАВА 26
  • Глава 7
  • главама 1
  • глават 1
  • главатог 1
  • главачке 1
  • Главе 8
  • главе 9
  • глави 16
  • Глави 6
  • главица 1
  • главни 1
  • главним 1
  • главнога 1
  • главобоље 1
  • главобољу 2
  • главом 12
  • главу 34
  • Главу 4
  • главурда 1
  • главчина 1
  • глагол 1
  • гладан 3
  • глади 1
  • гладио 1
  • гладна 1
  • гладне 1
  • гладним 1
  • гладница 1
  • Глас 2
  • глас 38
  • гласа 4
  • гласе 1
  • гласи 1
  • гласила 1
  • гласима 1
  • гласину 1
  • гласно 12
  • гласом 14
  • гласу 2
  • гле 5
  • Гле 6
  • гледа 39
  • Гледа 5
  • Гледај 13
  • гледај 7
  • Гледајте 2
  • гледајте 4
  • гледају 7
  • гледајући 10
  • гледала 7
  • гледале 1
  • гледали 2
  • гледам 10
  • Гледам 4
  • гледао 2
  • гледате 2
  • гледати 2
  • гледаћу 1
  • гледаше 6
  • гледећи 1
  • гледи 1
  • гледите 1
  • глисте 1
  • глисту 1
  • Глиша 8
  • Глиши 1
  • Глишо 1
  • Глишу 1
  • гложиће 1
  • глубини 1
  • глува 1
  • глуво 1
  • глупака 1
  • глупе 1
  • глупи 1
  • глупље 1
  • гнева 3
  • гневна 1
  • гневне 1
  • гневу 1
  • гнедиге 14
  • гнезда 1
  • гнушава 1
  • гњев 1
  • гњездо 1
  • гњезду 1
  • го 1
  • говети 1
  • Говор 1
  • говор 4
  • говораху 1
  • Говоре 2
  • говоре 8
  • говори 26
  • говорила 28
  • говорили 1
  • говорило 6
  • Говорим 1
  • говорим 10
  • говорио 8
  • говорите 16
  • говорити 5
  • говориш 10
  • говорљивија 1
  • говору 1
  • гову 1
  • год 17
  • годиле 1
  • година 49
  • годинама 11
  • године 22
  • години 1
  • годину 2
  • годишњим 1
  • гођ 13
  • гојазна 1
  • гојазног 1
  • гола 1
  • голе 1
  • голи 1
  • Голијата 2
  • голим 1
  • Голим 1
  • голица 1
  • голо 1
  • гологлав 1
  • Голоса 1
  • голуб 2
  • голубињаци 1
  • голубића 2
  • голубиће 1
  • голубице 2
  • голубови 1
  • голубчиће 1
  • гољу 1
  • гомила 3
  • гомиле 2
  • гомили 1
  • гомилу 3
  • Гомору 1
  • гоне 1
  • горак 1
  • Горе 2
  • горе 22
  • горела 2
  • горело 1
  • горео 1
  • гори 2
  • горко 1
  • горког 1
  • горња 1
  • горњи 1
  • гору 1
  • госино 4
  • госп 1
  • господ 1
  • Господ 2
  • господа 7
  • Господар 1
  • господар 8
  • господара 1
  • господари 2
  • господе 3
  • господен 1
  • Господи 2
  • господи 3
  • господин 145
  • Господин 20
  • Господина 2
  • господина 23
  • Господине 1
  • господине 22
  • Господином 1
  • господином 2
  • Господину 1
  • господину 5
  • господна 1
  • господњем 1
  • господо 1
  • господске 3
  • господски 1
  • господства 3
  • господство 1
  • господу 5
  • Госпођа 2
  • госпођа 38
  • госпође 3
  • госпођи 3
  • госпођица 2
  • госпођицама 1
  • Госпођице 1
  • госпођице 16
  • госпођици 2
  • госпођицу 2
  • госпођом 1
  • госпођу 2
  • госпоја 103
  • Госпоја 7
  • госпоје 5
  • госпоји 1
  • госпојица 2
  • госпојице 1
  • госпојицу 1
  • госпоју 2
  • госпоствено 1
  • госпоштине 1
  • госпоштином 1
  • Гост 1
  • гост 18
  • госта 7
  • госте 8
  • гости 14
  • гостију 4
  • гостима 6
  • гостинској 4
  • гостинску 2
  • гостових 1
  • гостољубива 1
  • гостољубиви 1
  • гостољубног 1
  • гостом 2
  • гостопријемни 1
  • гостопримством 1
  • госту 6
  • Гот 2
  • готес 1
  • Готес 2
  • готов 4
  • готова 5
  • готови 4
  • готовим 1
  • готовљења 1
  • Готово 3
  • готово 4
  • гошћења 1
  • грабе 1
  • граби 1
  • грабље 1
  • град 1
  • града 1
  • гради 1
  • граду 1
  • гракнуше 1
  • гракћу 1
  • грана 3
  • гране 3
  • грани 1
  • граничила 1
  • граном 1
  • грану 1
  • гранчицама 1
  • грање 2
  • грању 1
  • гратулација 1
  • гратулирала 1
  • грб 1
  • грдан 2
  • грди 5
  • грдила 5
  • грдити 1
  • грдна 1
  • Грдна 1
  • грдно 3
  • грдног 1
  • грдну 2
  • гребе 4
  • гребеном 1
  • гредицу 1
  • греју 1
  • греха 2
  • грехова 1
  • грехота 1
  • грешили 1
  • грешите 1
  • грешити 1
  • грешни 3
  • грешних 1
  • грешној 1
  • грешну 1
  • гризе 1
  • грије 1
  • гријота 2
  • грјеха 1
  • Грк 1
  • грк 2
  • грка 2
  • гркиња 4
  • гркињи 2
  • гркињом 3
  • Грку 1
  • грла 2
  • грлат 1
  • грлатим 1
  • грлато 1
  • грле 1
  • грли 1
  • грлице 2
  • грло 4
  • грлом 1
  • грлу 2
  • грми 2
  • грмну 2
  • гроб 3
  • гроба 4
  • гробља 3
  • гробље 2
  • гробљу 1
  • гробове 1
  • гробу 2
  • грожђе 1
  • грозне 1
  • грозницу 1
  • грозничаво 1
  • грокће 1
  • грокћу 1
  • гром 11
  • Гром 5
  • громове 2
  • громом 1
  • гротло 1
  • грохотом 2
  • грошић 1
  • грошићаре 2
  • груба 1
  • грубијан 3
  • грубијанства 1
  • грубијану 1
  • грува 1
  • груда 1
  • грудву 1
  • груди 4
  • грудима 5
  • грумена 1
  • грундбирн 2
  • грундупу 1
  • грунемо 1
  • групе 1
  • грус 1
  • грцају 1
  • грчи 1
  • грчки 1
  • губе 1
  • губитак 2
  • гужвара 4
  • гужваром 1
  • гужвару 3
  • гуја 1
  • гукањем 1
  • гумаластика 1
  • гумаластику 1
  • гунђа 2
  • гунђање 1
  • гура 2
  • гурају 1
  • гурао 1
  • гуркала 2
  • гурман 1
  • гурну 5
  • гусак 2
  • гусака 2
  • гусеница 1
  • гускама 1
  • гуске 2
  • гуском 1
  • гуску 1
  • густ 1
  • густе 2
  • густира 1
  • густова 1
  • густог 2
  • густога 1
  • Густу 1
  • гутам 1
  • гуцнем 1
  • гуцни 1
  • гуче 2
  • гучу 2
  • гушећи 1
  • гуши 1
  • гушу 2
  • гушче 3
  • гушчића 1
  • гушчиће 2
  • гушчићи 1
  • д 4
  • да 2376
  • Да 85
  • Дабоме 1
  • дабоме 5
  • дав 1
  • давала 2
  • давали 1
  • давана 1
  • дави 2
  • Давид 2
  • Давидом 1
  • давио 2
  • дављеник 1
  • давнашњи 3
  • давније 1
  • давних 1
  • давно 22
  • Давно 3
  • дад 1
  • Дад 2
  • даде 7
  • дадоше 1
  • даду 7
  • даж 1
  • дај 27
  • Дај 4
  • даје 7
  • дајте 3
  • дају 5
  • дакле 37
  • Дакле 41
  • Даклем 5
  • даклем 6
  • дала 13
  • дале 1
  • далека 1
  • далеке 1
  • Далеко 1
  • далеко 20
  • далеком 1
  • дали 5
  • дало 2
  • Даље 1
  • даље 38
  • даљег 1
  • даљине 1
  • даљини 3
  • дам 8
  • дами 1
  • Дамјана 1
  • даму 1
  • дамшифу 1
  • Дан 3
  • дан 95
  • дана 135
  • Данас 2
  • данас 52
  • данаске 2
  • данашња 1
  • Данашње 1
  • данашње 2
  • данашњег 1
  • данашњи 5
  • данашњих 1
  • дане 2
  • дани 2
  • данима 1
  • Даницом 1
  • даном 3
  • дану 3
  • Дањом 1
  • дањом 3
  • Дању 1
  • дању 6
  • дао 17
  • дар 2
  • Даринку 1
  • дарова 2
  • даровит 1
  • даром 1
  • даска 1
  • даски 1
  • даску 1
  • дасци 1
  • дат 1
  • дате 4
  • дати 4
  • датих 1
  • дато 3
  • даћа 1
  • Даће 1
  • даћу 4
  • дахну 1
  • дација 1
  • два 71
  • двадесет 11
  • Двадесет 3
  • ДВАДЕСЕТ 6
  • ДВАДЕСЕТА 1
  • дванаест 5
  • ДВАНАЕСТА 1
  • дванајст 1
  • двапут 6
  • дваред 3
  • Две 1
  • две 34
  • двеју 2
  • двема 1
  • двогрошак 1
  • двогрошака 1
  • двоје 4
  • двојица 2
  • двојице 1
  • двокатницу 1
  • двор 3
  • дворе 1
  • де 4
  • деб 1
  • дебела 7
  • дебеле 2
  • дебели 4
  • дебелим 2
  • дебелих 1
  • дебело 5
  • дебелог 1
  • дебелу 1
  • дебља 2
  • дебљи 1
  • дебљине 2
  • Девер 1
  • девер 3
  • девера 3
  • девере 1
  • девет 6
  • ДЕВЕТА 1
  • девети 1
  • ДЕВЕТНАЕСТА 1
  • деветнаестог 1
  • деветој 1
  • девиза 1
  • девице 1
  • девојака 5
  • девојачка 3
  • девојачки 2
  • девојачким 1
  • девојачких 1
  • девојачкој 1
  • девојка 14
  • девојкама 2
  • Девојке 2
  • девојке 26
  • девојко 3
  • девојку 11
  • девојци 2
  • девојчица 2
  • девојчицу 1
  • девојчура 1
  • девојчуром 2
  • дед 2
  • Дед 2
  • дедака 1
  • деде 1
  • Деде 4
  • дедом 1
  • деду 1
  • дејство 2
  • дејствујуће 1
  • дека 2
  • декламација 1
  • декламовала 1
  • декламује 1
  • деком 1
  • деку 1
  • дела 3
  • деле 2
  • деликатеса 1
  • деликатне 1
  • деликти 1
  • делим 1
  • делити 2
  • дело 2
  • делова 1
  • демонски 1
  • ден 1
  • дентист 3
  • дентиста 1
  • део 4
  • депо 1
  • дер 2
  • дера 2
  • дерало 1
  • деран 2
  • деране 1
  • дерао 1
  • дераше 1
  • дере 11
  • дереш 1
  • дери 1
  • дерлад 1
  • дерна 1
  • дерне 1
  • дерњава 1
  • дерта 1
  • деру 5
  • дерући 1
  • десет 14
  • Десет 2
  • Десета 1
  • ДЕСЕТА 1
  • десети 3
  • десетица 2
  • десетице 1
  • десетицу 1
  • десетог 1
  • десетој 1
  • десету 1
  • деси 4
  • десило 3
  • десио 1
  • десити 2
  • десне 2
  • десни 1
  • десно 4
  • десног 2
  • десној 1
  • десном 2
  • десну 5
  • деснују 1
  • дет 2
  • детаља 1
  • детаље 1
  • детаљима 1
  • дете 45
  • детета 4
  • дететом 3
  • детету 4
  • детинства 1
  • детињаст 1
  • детињих 1
  • детињој 1
  • детињства 1
  • детињство 1
  • Деца 1
  • деца 21
  • деце 11
  • деци 3
  • Децо 1
  • децо 4
  • децом 2
  • децу 10
  • дечије 1
  • дечијег 1
  • дечији 1
  • дечица 1
  • дечицом 1
  • дечицу 2
  • Дечурлија 1
  • дечурлија 3
  • дечурлије 3
  • дешавају 2
  • дешперат 1
  • дешперата 3
  • дешператна 1
  • дешператним 1
  • Ди 14
  • ди 42
  • Диван 1
  • диван 6
  • дивани 1
  • диваним 12
  • диванио 1
  • Диваните 1
  • диваните 3
  • диванити 1
  • дивањења 1
  • дивит 1
  • дивљаке 1
  • дивљења 1
  • дивљење 1
  • дивна 5
  • дивне 1
  • дивно 1
  • дивног 2
  • дивном 2
  • дивну 1
  • дивота 1
  • диг 2
  • дигао 1
  • дигла 5
  • дигли 2
  • дигне 6
  • дигну 1
  • дигнувши 1
  • дигнутом 1
  • дигођ 2
  • дигоше 1
  • диж 1
  • диже 15
  • дижу 1
  • дижући 1
  • дизао 1
  • дизати 1
  • дизаху 1
  • дизе 1
  • дијалог 1
  • дијомант 1
  • Дика 1
  • дика 4
  • дикина 1
  • диктандо 1
  • диктирано 1
  • диктовао 1
  • диктује 1
  • дику 1
  • дим 2
  • дима 2
  • димњацима 1
  • димове 2
  • дин 1
  • диндушманине 1
  • диња 1
  • диње 5
  • дињу 5
  • дипломе 1
  • дир 1
  • дира 2
  • дирају 2
  • дирала 1
  • дирао 1
  • дирне 2
  • дирнут 1
  • Дисала 1
  • диснотор 1
  • диснотора 1
  • дише 1
  • дишкрећанин 1
  • дишпензацију 1
  • дишпут 1
  • диштрикта 1
  • дишу 1
  • Дјевица 1
  • дјела 1
  • длаке 1
  • длаку 2
  • длану 1
  • дна 3
  • дневне 1
  • дневно 2
  • дну 3
  • До 11
  • до 189
  • доба 34
  • добар 23
  • Добар 3
  • добаци 1
  • доби 2
  • добивеним 1
  • добивених 1
  • добивену 1
  • добија 2
  • добијају 1
  • добијала 1
  • добије 7
  • добијем 1
  • добију 2
  • добила 6
  • Добили 1
  • добили 2
  • добио 17
  • Добио 3
  • добити 13
  • добићеш 1
  • добошем 1
  • Добра 1
  • добра 24
  • добре 10
  • добри 5
  • добрих 2
  • добро 127
  • Добро 20
  • доброг 4
  • доброга 3
  • добродетељи 1
  • добродјетељ 1
  • добродјетељи 1
  • доброј 3
  • добројтро 3
  • добротом 1
  • доброту 2
  • доброћудан 1
  • добру 10
  • доведе 4
  • доведена 1
  • доведоше 1
  • довезе 1
  • довек 1
  • довека 1
  • довели 1
  • довело 1
  • довести 1
  • довече 2
  • довијала 1
  • довикати 1
  • довлачи 1
  • довлачити 1
  • доводе 1
  • доводили 1
  • довољна 1
  • довољне 1
  • довољним 1
  • довољно 4
  • доврши 2
  • довршили 1
  • довршило 1
  • довршио 1
  • догађа 3
  • догађај 3
  • догађаја 4
  • догађајем 2
  • догађаји 1
  • догађају 2
  • Догматике 1
  • договори 1
  • договорили 1
  • Догод 1
  • догоди 1
  • догодила 1
  • догодило 9
  • догодити 1
  • догођаја 1
  • дода 1
  • додавала 1
  • додаде 11
  • додаје 8
  • додајте 1
  • додала 1
  • додали 1
  • додао 2
  • додати 1
  • додиривала 1
  • додирн 1
  • додирнуше 1
  • додирује 1
  • додолама 1
  • дођ 1
  • дођавола 1
  • дође 41
  • Дође 7
  • дођем 5
  • дођемо 1
  • дођете 3
  • Дођите 1
  • дођите 2
  • дођо 2
  • дођоше 1
  • дођу 5
  • дожави 1
  • доживели 1
  • доживео 3
  • доживети 1
  • доживи 1
  • доживити 1
  • доживљаји 1
  • доживљају 1
  • дозволила 1
  • дозволили 1
  • дозволити 1
  • дозивала 2
  • дозн 1
  • дозна 3
  • дознавала 1
  • дознала 4
  • дознате 1
  • дознати 3
  • дознаће 2
  • дознаш 1
  • дозове 3
  • Доиста 1
  • доиста 15
  • дојакошњи 1
  • дојучерању 1
  • Дојчин 1
  • Док 20
  • док 83
  • докаже 2
  • докажем 1
  • Доказ 1
  • доказ 2
  • доказа 1
  • доказе 1
  • доказивати 1
  • докле 10
  • Докле 5
  • докопа 1
  • Доктор 1
  • доктор 6
  • доктора 1
  • докторат 1
  • докторе 1
  • докторима 1
  • долазак 1
  • Долазак 1
  • долазе 2
  • долази 9
  • долазила 1
  • Долазила 1
  • долазили 2
  • долазим 2
  • долазио 1
  • долазити 2
  • долазно 1
  • доласка 1
  • доласку 1
  • долготерпљенијем 1
  • доле 12
  • долива 2
  • доливала 1
  • Долијаће 2
  • долме 1
  • долмом 1
  • дом 1
  • домаћа 1
  • домаћег 1
  • домаћи 5
  • домаћима 4
  • домаћин 55
  • Домаћин 8
  • Домаћина 1
  • домаћина 4
  • домаћине 5
  • домаћиновим 1
  • домаћиново 1
  • домаћиновој 1
  • домаћинову 1
  • домаћином 3
  • домаћинским 1
  • домаћинство 1
  • домаћину 5
  • Домаћица 1
  • домаћица 18
  • домаћице 7
  • домаћици 1
  • домаћицу 2
  • домаћичину 1
  • домашај 1
  • домине 1
  • домислим 1
  • домишљајући 1
  • домостроитељку 1
  • дому 2
  • Дон 1
  • дон 5
  • Дона 1
  • донекле 1
  • Донела 1
  • донела 8
  • Донели 1
  • донео 6
  • донес 1
  • донесе 5
  • донесем 1
  • донесете 1
  • донеси 6
  • Донесу 1
  • донет 1
  • донета 1
  • донети 4
  • Донеше 1
  • доносе 2
  • доноси 8
  • доносила 2
  • доносиле 1
  • доносио 1
  • Доносио 1
  • доња 2
  • доњи 1
  • доњој 1
  • доњом 1
  • доњу 2
  • доп 1
  • допада 14
  • допадају 1
  • допадала 1
  • допадали 1
  • допадало 2
  • допадне 3
  • допадну 1
  • Допала 1
  • допала 3
  • допале 1
  • допало 3
  • допао 5
  • допасти 1
  • допустио 1
  • допустити 1
  • допустиш 1
  • допушта 1
  • дорац 1
  • дороц 5
  • дороца 1
  • дороцу 2
  • доручкујући 1
  • досад 3
  • досада 1
  • досадан 2
  • досади 1
  • досадило 2
  • досадна 1
  • досадни 1
  • досадним 1
  • досадно 1
  • досађивати 1
  • досађујеш 1
  • досађују 2
  • досетила 4
  • досетити 1
  • досеткама 1
  • досетци 1
  • Доситеј 1
  • Доситеја 1
  • Доситејев 1
  • Доситејевим 1
  • Доситејевог 1
  • Доситијевих 1
  • доскорашња 1
  • доскочила 1
  • доскочили 1
  • досп 1
  • доспео 2
  • доста 56
  • Доста 7
  • достојанствено 4
  • достојнима 1
  • достојно 1
  • Достојно 1
  • дотадањег 1
  • дотегло 1
  • дотер 1
  • дотерају 2
  • дотерали 1
  • дотерам 1
  • дотерао 2
  • дотеривали 1
  • дотеривао 2
  • дотериваше 1
  • дотерује 2
  • Дотле 1
  • дотле 19
  • дотрча 1
  • дотрчао 1
  • дотутњила 1
  • доћи 31
  • Доћи 6
  • дохвати 3
  • дохватили 1
  • дохом 1
  • доцкан 3
  • доцне 1
  • доцније 3
  • доцнији 1
  • дочека 4
  • дочекала 5
  • дочекали 1
  • дочекам 1
  • дочекао 2
  • дочекаће 1
  • дочеку 2
  • дочекује 3
  • дочекујем 1
  • дочекујемо 1
  • дочекују 1
  • дочеп 4
  • дочепа 1
  • дочепала 1
  • дочепали 1
  • дочепам 1
  • дочепао 3
  • дочепате 1
  • дочепати 2
  • дочула 1
  • дочуо 2
  • дош 14
  • Дош 5
  • Дошавши 1
  • Дошао 1
  • дошао 18
  • дошапнуо 1
  • дошла 14
  • Дошла 2
  • дошле 4
  • Дошли 1
  • дошли 10
  • дошло 19
  • Дошло 2
  • драга 2
  • драган 1
  • Драгановић 1
  • Драгановића 1
  • драге 10
  • драги 8
  • Драгињине 1
  • Драгињином 1
  • драго 6
  • драгом 1
  • дражајша 1
  • дражајши 1
  • дражија 1
  • дрва 1
  • дрвене 1
  • дрвеним 1
  • дрвета 4
  • дрвету 2
  • дрвеће 3
  • дрвећу 4
  • дрвље 2
  • Дрво 1
  • дрво 7
  • древна 3
  • дрека 1
  • дрекала 1
  • дрекање 1
  • дрекати 2
  • дрекну 5
  • дреку 1
  • дрема 2
  • дремам 1
  • дремљиво 2
  • дремљивом 1
  • дремуца 1
  • дренова 1
  • дренове 1
  • дренових 1
  • дрече 1
  • Држ 1
  • држ 4
  • државу 1
  • држала 2
  • држали 2
  • држало 2
  • држаље 1
  • држаљици 1
  • држао 8
  • држати 2
  • држаше 4
  • држе 2
  • држећи 4
  • Држи 1
  • држи 18
  • држим 7
  • држите 2
  • држиш 3
  • дрзак 3
  • дрзне 1
  • дрзновен 1
  • дрзнуо 3
  • дритл 1
  • дритла 1
  • дромбуље 1
  • дротара 3
  • дрски 1
  • дрским 1
  • дрскошћу 1
  • друг 1
  • Друга 1
  • ДРУГА 2
  • друга 33
  • другарица 3
  • другарицама 1
  • другарице 4
  • другарицу 1
  • Друге 1
  • друге 33
  • Други 2
  • други 68
  • другим 14
  • другима 5
  • других 12
  • Друго 1
  • друго 41
  • другови 1
  • друговима 2
  • другог 25
  • другога 10
  • другој 22
  • другојаче 1
  • другом 20
  • другоме 6
  • Другу 1
  • другу 28
  • друже 1
  • дружи 1
  • дружили 1
  • друкчије 13
  • Друкчије 2
  • друкчијега 1
  • друкчији 1
  • друштва 1
  • друштвена 1
  • друштво 4
  • друштву 9
  • дрхтао 2
  • дрхће 2
  • дрхћућим 1
  • дршћући 1
  • ду 1
  • дубоке 2
  • дубоко 5
  • дубоку 1
  • Дува 1
  • дува 2
  • дувај 1
  • дувају 1
  • дувам 2
  • дуван 3
  • дуванкесе 1
  • дуванкесу 2
  • дувао 1
  • дуварима 1
  • дуваровима 1
  • дуварски 3
  • дуварског 1
  • дуварском 1
  • дувару 2
  • дувати 3
  • дуг 2
  • дуга 6
  • дугачак 5
  • дугачка 4
  • дугачки 1
  • дугачким 6
  • дуге 2
  • дугим 2
  • дугих 1
  • дугмад 2
  • дугмади 2
  • дуго 19
  • Дуго 3
  • дугом 1
  • дугу 1
  • дуд 2
  • дуда 5
  • дудова 3
  • дудове 1
  • дудови 1
  • дудом 5
  • дуж 5
  • дужа 2
  • дуже 5
  • дужег 3
  • дужи 1
  • дужине 1
  • дужни 1
  • дужника 1
  • дужно 1
  • дужност 5
  • дужности 5
  • дужну 1
  • дужу 1
  • дузтабанлија 1
  • дујету 1
  • дука 1
  • дуката 1
  • дукате 1
  • дукати 1
  • дунда 1
  • дунди 1
  • дунду 1
  • дуну 1
  • дунуо 2
  • дуњу 1
  • дупли 1
  • дупликату 1
  • дупло 2
  • дуплована 1
  • дуранцлијама 1
  • дуранцлије 1
  • дурити 1
  • дућан 6
  • дућана 2
  • дућане 2
  • дућанима 1
  • дућанским 1
  • дућанско 1
  • дућану 3
  • духне 2
  • духнуо 1
  • духовно 1
  • душа 5
  • душанка 1
  • душанкама 1
  • душанку 1
  • Душе 1
  • душе 29
  • душевне 1
  • душевном 1
  • души 3
  • душице 1
  • душицу 1
  • душмани 2
  • Душо 1
  • душо 3
  • душом 3
  • душу 15
  • Ђаво 1
  • ђаво 30
  • Ђавола 1
  • ђавола 13
  • ђаволасто 3
  • ђаволи 3
  • ђаволски 3
  • ђаволства 2
  • ђаволу 3
  • ђак 2
  • ђака 1
  • ђаке 1
  • Ђакон 1
  • ђакон 3
  • ђакона 6
  • ђаконијама 1
  • ђаконије 1
  • ђаконовица 1
  • ђаконом 1
  • ђаци 5
  • ђацима 1
  • ђачког 1
  • ђеду 1
  • ђерам 1
  • ђерма 1
  • ђермова 1
  • ђермови 1
  • Ђи 1
  • ђипа 3
  • ђипала 1
  • Ђорђе 1
  • ЂОРЂЕВИЋУ 1
  • ђорнут 1
  • ђувегија 3
  • ђувегији 2
  • Ђука 2
  • Ђуко 1
  • ђуле 1
  • Ђурађ 1
  • Ђурђа 2
  • Ђурђев 3
  • Ђурђева 1
  • Ђурђевскога 1
  • ђурђевском 1
  • Ђуру 1
  • Е 189
  • е 31
  • евангелист 1
  • Евгена 1
  • еведре 2
  • ево 18
  • Ево 8
  • егзаменима 1
  • егземплара 1
  • Едмонде 1
  • Еее 1
  • еи 1
  • еј 1
  • Еј 21
  • екзекуције 1
  • економ 1
  • економији 1
  • економне 1
  • Екселенц 1
  • Екселенција 12
  • екселенција 2
  • екселенције 1
  • Екселенције 2
  • Екселенцији 1
  • Екселенцијом 4
  • Екселенцију 2
  • ексера 2
  • ексерима 1
  • екшплицирате 1
  • екшплицирати 1
  • еле 2
  • Еле 3
  • елегичан 1
  • Елеонске 1
  • еминенцијом 1
  • Енглези 1
  • енглески 1
  • енђебула 1
  • енђебуле 1
  • Енђебуле 1
  • Ено 15
  • ено 4
  • епархији 1
  • епизода 1
  • епизодом 1
  • Епископ 1
  • епископа 1
  • Епископа 2
  • епископе 1
  • епископи 1
  • Епископије 2
  • епископима 2
  • епископске 1
  • Епископски 1
  • епископу 1
  • Епископу 2
  • епитимију 1
  • ербов 1
  • ербшафти 1
  • ергеле 1
  • Ержа 27
  • Ерже 1
  • Ержи 5
  • Ержин 2
  • Ержу 5
  • ероберунг 3
  • ероберунге 2
  • ероберунгом 1
  • ерупција 1
  • ескадрама 1
  • ескадрон 1
  • еспап 1
  • еспапом 1
  • есцајг 2
  • ет 2
  • Ет 2
  • етикетни 1
  • Ето 62
  • ето 64
  • Еулалија 1
  • ефекат 1
  • Ефи 1
  • Ефика 1
  • Ефики 2
  • Ех 20
  • ех 3
  • Ехе 1
  • жаба 2
  • жабац 5
  • жабаца 1
  • жабе 2
  • жабица 1
  • жагор 4
  • жале 1
  • жали 6
  • жалила 1
  • жалио 3
  • жалити 4
  • жалиће 1
  • Жалиће 1
  • жалосна 5
  • жалосне 4
  • жалосни 1
  • жалосним 1
  • жалосно 4
  • жалосној 1
  • жалост 2
  • жалосте 1
  • жалости 8
  • жалостивни 1
  • жалостивно 1
  • жалостиво 2
  • жалостиву 1
  • жао 18
  • жапцем 1
  • жарачем 1
  • жаром 1
  • жгеба 1
  • ждралова 1
  • ждребе 1
  • ждрепца 1
  • ждронцала 1
  • же 1
  • жебраклук 1
  • жебрачког 1
  • жеге 1
  • жедан 1
  • железнице 1
  • желела 4
  • желело 1
  • желео 3
  • желећи 1
  • жели 2
  • желила 1
  • желио 4
  • желите 1
  • жеља 4
  • жељан 1
  • жеље 1
  • жељени 2
  • жељеном 1
  • жељно 3
  • жељу 1
  • жена 24
  • женама 3
  • жене 15
  • Жене 2
  • жени 7
  • женидбе 1
  • женидбу 1
  • женик 1
  • женика 1
  • женио 2
  • женирајте 1
  • женирала 1
  • женирало 1
  • женирати 1
  • женица 6
  • жено 10
  • женом 2
  • женска 7
  • женскадија 3
  • женске 3
  • женски 3
  • женскиња 1
  • женскиње 1
  • женских 2
  • женско 6
  • женскога 2
  • женском 2
  • женску 1
  • жену 9
  • Жењен 1
  • жеравица 1
  • жеравици 1
  • жертва 1
  • жестоко 1
  • жив 11
  • жива 7
  • живаца 1
  • живе 6
  • живела 1
  • живеле 2
  • живели 2
  • Живели 2
  • живео 3
  • живеће 1
  • живећих 1
  • живи 12
  • живиду 3
  • живила 1
  • живили 3
  • живим 3
  • живимо 3
  • живина 3
  • живине 4
  • живину 4
  • живите 2
  • живити 3
  • живићу 1
  • живиш 1
  • Живковићу 1
  • живље 2
  • живљи 3
  • живљим 1
  • Живо 1
  • живо 9
  • живог 2
  • Живот 1
  • живот 10
  • живота 10
  • животаре 1
  • животарити 1
  • животиња 1
  • животу 10
  • живу 2
  • Жида 2
  • Жиде 1
  • жижак 1
  • жизни 1
  • жилама 1
  • Жита 1
  • житарске 1
  • житарски 1
  • житком 1
  • житне 1
  • житнога 1
  • житну 1
  • жито 7
  • жице 2
  • жишка 1
  • жмиркају 2
  • жрналицу 1
  • жрнао 1
  • жртава 1
  • жртва 1
  • жртвама 1
  • жртвује 1
  • жуборе 1
  • жудео 1
  • Жужа 12
  • Жуже 1
  • Жужи 5
  • Жужине 1
  • Жужиног 1
  • Жужину 1
  • Жужом 2
  • Жужу 4
  • жуљи 1
  • журба 1
  • жури 1
  • журиле 1
  • журим 1
  • Журим 1
  • журно 4
  • жустра 1
  • жустро 1
  • жута 1
  • жуто 1
  • жутог 1
  • жутога 1
  • жућкасто 1
  • жућове 1
  • з 1
  • за 579
  • За 58
  • забава 1
  • забаве 3
  • забавили 1
  • забавља 2
  • забављајте 1
  • забављао 1
  • забада 1
  • забадава 10
  • забадајући 1
  • забацила 1
  • забашури 1
  • забашурује 1
  • забележио 2
  • заблагодаривали 1
  • заблагодарио 1
  • заблагодарише 1
  • заблебетало 1
  • забленут 1
  • забленутим 1
  • заблиста 1
  • заблуда 1
  • забо 1
  • забоде 1
  • забодемо 1
  • заболе 1
  • заболела 2
  • заболело 1
  • Заболеће 1
  • заборава 1
  • Забораве 1
  • заборави 4
  • заборавивши 2
  • заборавила 7
  • Заборавили 1
  • заборавили 4
  • заборавим 2
  • заборавимо 2
  • заборавио 7
  • заборавити 7
  • заборавиш 1
  • заборављаш 1
  • заборављена 1
  • заборавна 1
  • заборавне 2
  • забораву 1
  • забранио 1
  • забранити 1
  • забринули 1
  • забринуло 1
  • забринута 3
  • забринуте 1
  • забринути 1
  • забринуто 2
  • завади 2
  • завадила 1
  • завађеном 1
  • завали 1
  • заваран 1
  • завезала 1
  • завезан 2
  • завезана 1
  • завезане 1
  • завезани 1
  • завезао 1
  • завезати 1
  • заверака 1
  • завереници 1
  • завесу 1
  • Завет 1
  • Завета 2
  • зави 1
  • завиди 1
  • завидној 1
  • завија 1
  • завијена 1
  • завијеном 1
  • завила 1
  • завили 1
  • завио 1
  • завири 1
  • завиривати 1
  • завирила 1
  • завирује 1
  • завирујете 1
  • зависи 1
  • зависим 1
  • зависиш 1
  • зависти 1
  • завлачи 1
  • завој 1
  • заволела 2
  • заврне 1
  • завртети 1
  • завршен 1
  • завршетак 1
  • завршетка 1
  • завршетку 1
  • заврши 12
  • завршила 3
  • завршио 2
  • завршује 6
  • завукла 1
  • Завукла 1
  • завукле 1
  • завукли 1
  • Завуче 1
  • загази 1
  • загледа 2
  • загледо 1
  • заглушује 1
  • загрли 1
  • загустило 1
  • задали 1
  • задатке 1
  • задену 2
  • задиванили 1
  • задимани 1
  • задимио 1
  • Задовољан 1
  • задовољан 14
  • задовољила 1
  • задовољна 13
  • задовољни 11
  • задовољнија 1
  • задовољнији 1
  • задовољно 23
  • задовољнога 1
  • задовољства 6
  • задовољство 3
  • задовољству 1
  • задоцнили 1
  • задоцнио 3
  • задрема 1
  • задремали 1
  • задрж 4
  • задржавам 1
  • задржавао 1
  • задржавате 1
  • задржавати 2
  • Задржала 1
  • задржала 4
  • Задржана 1
  • задржани 1
  • задржао 4
  • задржати 1
  • задрже 1
  • задржи 3
  • задржим 1
  • задржите 1
  • задубила 2
  • задуван 1
  • задувано 1
  • задуго 4
  • задужио 1
  • зађаконити 1
  • зажели 1
  • зажелио 1
  • зажмири 2
  • зажмиривши 1
  • зажмури 1
  • зазвони 2
  • зазвонило 1
  • зазјавају 1
  • зазубице 1
  • заиграше 1
  • заиђ 1
  • Заиста 1
  • заиста 6
  • зајапурена 3
  • заједала 1
  • заједљивих 1
  • заједљиво 3
  • заједљивост 1
  • заједно 26
  • закаснили 1
  • закл 1
  • заклан 1
  • заклана 2
  • заклано 1
  • закланог 1
  • заклањајући 1
  • заклати 1
  • заклатог 1
  • заклео 1
  • заклињала 1
  • заклон 1
  • заклонило 1
  • заклонио 1
  • заклопи 1
  • заклопио 1
  • закључати 1
  • закључиле 1
  • закључке 1
  • закоље 2
  • закољем 1
  • закољемо 1
  • законити 1
  • закопа 2
  • закопаду 1
  • закопана 1
  • закопча 1
  • закопчавање 1
  • закопчавао 1
  • закрпу 1
  • Закрчила 1
  • зактевате 1
  • закуца 2
  • залази 1
  • залазила 1
  • залајале 1
  • залармају 1
  • залармао 1
  • залепи 2
  • залива 1
  • заливају 1
  • заливала 2
  • заливене 1
  • заливено 1
  • залити 1
  • залогајима 1
  • залудићу 1
  • залуђује 1
  • залупало 1
  • залупи 2
  • залупила 1
  • залупио 1
  • залупише 1
  • заљуби 1
  • заљубила 3
  • заљубљен 1
  • заљубљена 3
  • заљубљене 1
  • заљубљени 2
  • заљубљенима 1
  • заљубљених 1
  • заљубљено 2
  • заљубљеном 1
  • заљубљивало 1
  • замакнем 1
  • замењивао 1
  • замењује 1
  • замер 1
  • замерајући 1
  • замерање 1
  • замерао 1
  • замерате 1
  • замери 1
  • замерили 1
  • замерило 1
  • Замерио 1
  • замерити 2
  • замерићу 2
  • замерке 1
  • замириса 1
  • замирише 1
  • замисли 3
  • замислила 1
  • замислили 1
  • замишљено 3
  • замоли 2
  • замолила 2
  • замолио 3
  • замолити 1
  • замота 1
  • Замотај 1
  • замотано 1
  • замотуљак 6
  • замотуљка 1
  • замуцкиваше 1
  • замуцкује 2
  • занела 2
  • занетог 1
  • занимала 1
  • занимале 1
  • занимаху 1
  • занимљивом 1
  • занихају 1
  • заноси 1
  • заношљиве 1
  • зао 1
  • заобишавши 1
  • заова 1
  • заокупи 2
  • заокупили 1
  • заокупио 1
  • заокупити 1
  • заостале 1
  • западне 1
  • запала 1
  • запали 7
  • запалила 1
  • запалиле 1
  • запалио 1
  • запалити 2
  • запаљена 2
  • запаљене 2
  • запамти 1
  • запамтила 3
  • запамтило 1
  • запамтио 1
  • Запамтио 1
  • запао 3
  • Запева 1
  • запева 13
  • запевају 2
  • запевала 6
  • запевало 1
  • запевао 2
  • запевати 1
  • запеваше 3
  • запело 1
  • запео 1
  • запећак 2
  • запећка 4
  • запећку 1
  • записала 1
  • записане 1
  • записано 1
  • записао 1
  • записато 1
  • запит 2
  • запита 36
  • запитају 1
  • запитала 2
  • запитам 1
  • запитао 2
  • запитати 3
  • запитаће 7
  • Запитаћете 1
  • запиткивала 1
  • запише 1
  • Запишите 1
  • запишти 1
  • заплави 1
  • заплак 1
  • Заплака 3
  • заплака 4
  • заплакала 2
  • заплакао 1
  • Заплакао 1
  • заплакаше 1
  • запламтели 1
  • заплашила 1
  • заплело 1
  • запленио 1
  • заплео 1
  • заплет 1
  • заплета 1
  • заплетали 1
  • заплетао 2
  • заплећеш 1
  • запне 1
  • заповеда 1
  • заповедати 1
  • заповедио 1
  • заповеђено 1
  • заповест 2
  • запомагање 1
  • запопи 1
  • запопио 1
  • запопити 1
  • започе 1
  • започела 1
  • запрашку 1
  • запремило 1
  • запрепашћена 1
  • запрепашћено 1
  • запропашћено 1
  • запт 1
  • запурена 1
  • запурила 1
  • запустила 1
  • Запуцаше 1
  • запушач 2
  • запушаче 1
  • запуши 1
  • Запушићу 1
  • Зар 32
  • зар 67
  • зарадим 2
  • зарађених 2
  • зарађивање 1
  • зарађује 1
  • зареди 1
  • заредила 1
  • заређ 1
  • зарезују 1
  • зарек 1
  • зарекао 2
  • зарекла 1
  • заробите 1
  • заробити 1
  • заруменио 1
  • заручник 1
  • заручника 1
  • заручницина 1
  • засад 3
  • засадили 1
  • засвира 1
  • засвирала 1
  • засикта 1
  • засја 1
  • заслуга 5
  • заслугу 1
  • заслужене 1
  • заслужила 1
  • заслужио 9
  • заслужите 1
  • засмејала 1
  • заспа 2
  • заспала 2
  • заспало 1
  • заспао 1
  • заспе 1
  • заспи 1
  • заспиш 1
  • Заставом 1
  • застаде 2
  • застадоше 1
  • застаје 1
  • застајкивала 1
  • застајкује 1
  • застала 1
  • застао 1
  • застидио 1
  • застиђује 1
  • заступљен 1
  • засузише 1
  • заталасало 1
  • затвара 1
  • затварајте 1
  • затварају 1
  • затворене 1
  • затвореном 1
  • затвори 4
  • затворила 1
  • затворио 2
  • затворише 1
  • Затекао 1
  • затекао 3
  • затекла 1
  • затекли 1
  • затекне 1
  • затекну 1
  • затече 4
  • Затим 2
  • затим 6
  • затицали 1
  • затицао 1
  • зато 14
  • Зато 3
  • Затрацени 2
  • Затрацену 1
  • затрпа 1
  • затрпао 1
  • затрчава 1
  • Затурио 1
  • затутњи 1
  • Затутњила 1
  • заћи 1
  • заћута 1
  • заћутало 2
  • заћути 3
  • заузела 1
  • заузети 1
  • заурла 1
  • заустави 3
  • зауставила 2
  • зауставио 1
  • зауставити 2
  • зауставиш 1
  • зауставише 2
  • зауставља 4
  • Заустављали 1
  • заустављања 1
  • заустављао 2
  • зафалује 1
  • захвалношћу 1
  • захваљује 1
  • захваљујем 1
  • захваљују 2
  • захватила 1
  • захладни 1
  • захрка 1
  • захркао 1
  • захрче 1
  • захрчем 1
  • захтев 2
  • захтева 4
  • захтевала 1
  • захтевао 1
  • захтевати 1
  • зацене 1
  • зацени 1
  • заценио 1
  • зацениш 1
  • Зацрнили 1
  • зачу 7
  • зачуди 2
  • зачудили 1
  • зачудио 1
  • зачуђен 1
  • зачуђена 3
  • зачуђено 5
  • заџака 1
  • заџакао 1
  • зашиљеним 1
  • зашити 1
  • зашишти 1
  • зашт 2
  • зашто 14
  • Зашто 3
  • зби 1
  • збијеног 1
  • збиле 1
  • збиља 1
  • Збиља 2
  • збитију 1
  • Због 1
  • због 24
  • Збогом 6
  • збогом 9
  • Зборник 1
  • збуни 2
  • збунила 2
  • збунило 1
  • збунити 1
  • збуњена 3
  • збуњени 1
  • збуњеним 1
  • збуњеност 1
  • звала 4
  • звале 1
  • звали 9
  • звало 1
  • звани 1
  • званичан 1
  • Званични 1
  • званичније 1
  • званично 1
  • званичног 1
  • званичној 1
  • звано 1
  • званој 1
  • Звао 1
  • звао 3
  • звати 2
  • звезда 2
  • звездама 1
  • звезде 2
  • звездице 1
  • звекета 1
  • звер 1
  • звецкају 1
  • звече 1
  • звиждањем 1
  • звижди 1
  • звјездочтеније 1
  • звона 4
  • звонар 3
  • звонара 2
  • звонаре 2
  • звонари 5
  • звонару 4
  • звоне 2
  • звони 3
  • звонили 1
  • звонило 8
  • звоно 3
  • згледаше 1
  • згода 1
  • згодан 1
  • згодна 1
  • згодне 1
  • згоднији 1
  • згодно 4
  • згодног 1
  • згорег 2
  • зготови 2
  • зготовити 3
  • зготовљено 1
  • зграби 1
  • зграбио 1
  • згране 2
  • згранио 1
  • згрануше 1
  • згрешимо 1
  • здрава 9
  • Здраваго 1
  • здраве 4
  • Здрави 1
  • здрави 4
  • здравије 1
  • здравица 2
  • здравице 1
  • здравље 8
  • здрављу 1
  • здраво 16
  • Здраво 2
  • здравог 1
  • здраву 1
  • Здраге 1
  • здраге 3
  • зева 6
  • зевајући 5
  • зевање 3
  • зевати 1
  • зевне 1
  • зејтин 5
  • зејтина 1
  • зејтином 1
  • зејтину 1
  • зелен 1
  • зелена 9
  • зелене 1
  • Зелене 1
  • зелени 3
  • зеленила 2
  • зеленим 1
  • зелену 3
  • зеља 1
  • зељов 3
  • зељова 2
  • земичака 1
  • земичке 2
  • земли 1
  • земља 1
  • земље 9
  • земљи 7
  • земљо 2
  • земљу 14
  • зет 5
  • зета 4
  • зетови 2
  • зету 1
  • зец 1
  • зечеве 1
  • зида 2
  • зидати 1
  • зима 5
  • зиме 1
  • зими 9
  • зимница 1
  • зимње 1
  • зимњи 2
  • зимска 2
  • зимски 1
  • зимског 1
  • зимском 1
  • зимску 2
  • зиму 6
  • зимус 1
  • зине 1
  • зинули 2
  • зјапила 1
  • зла 5
  • златан 1
  • златна 1
  • златне 1
  • златним 1
  • златног 1
  • златном 2
  • златну 1
  • Злато 1
  • злато 5
  • златом 2
  • злих 1
  • зло 7
  • зловољан 1
  • злопати 2
  • злопатим 1
  • злопатио 1
  • злотворе 1
  • злу 1
  • змаја 1
  • змија 1
  • Зна 2
  • зна 74
  • знаде 1
  • знадем 1
  • Знаду 1
  • знаду 2
  • знају 4
  • знајући 4
  • знак 5
  • Знала 1
  • знала 21
  • знале 3
  • Знали 1
  • знали 9
  • Знало 1
  • знало 8
  • знам 111
  • Знам 14
  • Знамо 1
  • знамо 7
  • знанце 1
  • знање 1
  • Знао 1
  • знао 21
  • Знате 14
  • знате 70
  • знати 17
  • знаће 1
  • Знаћу 1
  • значајно 3
  • значи 2
  • значило 1
  • Знаш 3
  • знаш 53
  • знојити 1
  • зобницу 2
  • зове 13
  • зоведу 1
  • зовем 2
  • зовете 2
  • Зови 2
  • зовне 1
  • зовни 1
  • зовом 1
  • Зову 1
  • зову 7
  • зоље 2
  • зонентарифе 1
  • зора 1
  • зорама 1
  • зоре 1
  • зором 8
  • зору 6
  • зрачак 1
  • зрна 1
  • зрно 1
  • зрну 1
  • Зуб 1
  • зуб 38
  • зуба 11
  • зубачу 1
  • зубе 10
  • зубекања 1
  • зуби 2
  • зубима 2
  • зубни 1
  • зубних 1
  • зубну 1
  • зубом 1
  • зујало 1
  • зујање 2
  • зује 1
  • зуји 1
  • зулове 1
  • Зулове 2
  • зумбулом 1
  • зуцкало 1
  • зуцкати 1
  • И 279
  • и 4464
  • иа 1
  • иберашујем 1
  • иберашунг 1
  • ибрици 1
  • Ива 3
  • ивица 1
  • ивици 1
  • Иво 2
  • Иву 3
  • игара 1
  • иглама 1
  • иглу 2
  • Игнација 1
  • игра 10
  • Игра 4
  • играју 11
  • играла 2
  • играле 1
  • играли 3
  • играло 3
  • игранка 1
  • играња 1
  • играње 1
  • играти 2
  • играча 1
  • играчица 1
  • игре 2
  • игру 2
  • Ид 1
  • Иде 4
  • иде 61
  • идеал 4
  • идеална 1
  • идеду 1
  • идем 10
  • Идем 6
  • идемо 4
  • идеш 3
  • Иди 11
  • иди 20
  • идила 3
  • идиличко 1
  • иду 7
  • идући 1
  • идућу 1
  • иђаху 1
  • Иђош 2
  • Иђоша 6
  • Иђошани 1
  • Иђошанима 1
  • Иђошанин 2
  • Иђошко 1
  • ижљуби 1
  • ИЗ 1
  • Из 19
  • из 304
  • иза 26
  • Изабелу 1
  • изабере 1
  • изаберете 1
  • изабрали 1
  • изабрани 1
  • изабрао 1
  • изабрати 1
  • изађе 17
  • Изађе 3
  • изађоше 1
  • Изађоше 2
  • изађу 1
  • изазван 1
  • изаткивате 1
  • изаћи 3
  • изаш 1
  • изашао 4
  • изашла 10
  • Изашли 1
  • изашли 2
  • изашло 1
  • избавитељ 1
  • избавитеља 1
  • избацили 1
  • избегава 1
  • Избегавају 1
  • избегавао 1
  • избегавате 1
  • избеле 1
  • избечити 1
  • изби 1
  • избива 1
  • избивен 1
  • избија 5
  • избијање 1
  • избијати 1
  • избије 4
  • избијен 2
  • избио 1
  • изближе 1
  • изброја 2
  • избушен 1
  • извабе 1
  • Извади 1
  • извади 7
  • извадила 1
  • извадили 2
  • извадим 1
  • извадио 3
  • извадите 1
  • извадити 2
  • извадиш 1
  • извађа 1
  • извађени 1
  • извали 3
  • изван 6
  • Изведоше 1
  • изведу 3
  • извезен 1
  • извезена 1
  • извезла 2
  • извели 1
  • извео 1
  • извесна 1
  • извесно 8
  • извести 2
  • Известила 1
  • известио 1
  • известити 1
  • изветрило 1
  • извештај 2
  • изви 1
  • извиди 1
  • извија 1
  • извикана 1
  • Извин 3
  • извин 6
  • извине 1
  • извини 1
  • извинила 1
  • извинимо 1
  • Извините 1
  • извините 3
  • извинити 1
  • извињава 8
  • извињавала 2
  • извињавали 2
  • извињавам 1
  • извињавања 1
  • извињавање 1
  • Извињавао 1
  • извињавао 2
  • извињење 1
  • извињује 1
  • извирује 1
  • извол 18
  • Извол 20
  • изволе 1
  • изволев 1
  • изволева 2
  • изволевај 2
  • изволели 1
  • изволесте 1
  • Изволите 1
  • извор 3
  • изврне 1
  • изврнут 1
  • изврсно 1
  • извртао 1
  • извршио 1
  • Извук 1
  • извук 4
  • извукао 1
  • извукло 1
  • извуку 3
  • извуче 3
  • извучем 1
  • изгладнела 1
  • изглед 2
  • изгледа 24
  • Изгледа 3
  • изгледају 3
  • Изгледала 1
  • изгледала 5
  • изгледали 1
  • изгледало 5
  • изгледам 1
  • Изгледам 1
  • изгледао 3
  • изгледате 1
  • изгледати 2
  • изгледаху 1
  • изгледаше 1
  • изгледи 1
  • изговара 1
  • изговор 2
  • изговорену 1
  • изговорили 1
  • изгор 1
  • изгоре 1
  • изгорем 3
  • изгорети 2
  • Изгорећеш 2
  • изгорећу 1
  • изгрдила 1
  • изгриз 2
  • изгубе 1
  • изгуби 2
  • изгубила 3
  • изгубили 1
  • изгубио 2
  • изгубићете 1
  • изгубљено 1
  • изгубљеној 1
  • изгустирала 1
  • изда 1
  • издаде 1
  • издаје 4
  • издајете 1
  • издају 1
  • издала 1
  • издалека 9
  • издаље 2
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издао 2
  • издати 2
  • издваја 1
  • издекламовали 1
  • изденули 1
  • издиже 1
  • издиктирати 1
  • издржавати 2
  • издржати 2
  • издржи 4
  • издрпане 1
  • издува 1
  • издувам 1
  • издувао 1
  • издужили 1
  • изеде 3
  • Изешћете 1
  • изиђе 1
  • изиђеду 1
  • изиђо 1
  • изиђоше 1
  • изићи 1
  • изиш 3
  • изишла 1
  • изјавише 1
  • изјављивао 1
  • излагали 1
  • излаже 1
  • Излазе 1
  • излазе 3
  • излазећи 4
  • излази 6
  • излазила 1
  • излазили 2
  • излазим 1
  • излазиће 1
  • излазу 1
  • излемана 2
  • излењирала 1
  • излете 1
  • излети 2
  • излишна 1
  • излишно 1
  • излогом 1
  • изложила 1
  • излуфтирамо 1
  • измакао 2
  • измакла 1
  • измакли 1
  • измакне 3
  • измеђ 3
  • између 30
  • измени 1
  • изменили 1
  • Изменили 1
  • изменило 3
  • изменио 1
  • изменце 1
  • измењали 1
  • измери 1
  • Измерио 1
  • изметнуо 1
  • измирена 1
  • измирења 1
  • измирење 2
  • измири 1
  • измирили 1
  • измирим 1
  • измиримо 2
  • измирио 1
  • Измирите 1
  • измисле 1
  • измислио 1
  • измицала 1
  • измишљава 1
  • измишљено 1
  • измишљотина 1
  • изн 1
  • изнад 2
  • изнела 2
  • изненада 3
  • изненади 3
  • изненадила 1
  • изненадити 1
  • Изненадна 1
  • изненађен 1
  • изненађена 2
  • изненађено 1
  • изненађење 2
  • изненађењем 1
  • изнесе 1
  • изнесу 1
  • изнета 1
  • изнети 2
  • изнето 2
  • изнова 1
  • износе 1
  • Износе 1
  • износио 1
  • изнутра 3
  • изобиља 1
  • изображавати 1
  • изображен 2
  • изображена 1
  • изображења 1
  • изображење 1
  • изоставио 1
  • изостајало 1
  • изостане 1
  • израде 1
  • израдим 1
  • изражавају 1
  • изражавали 1
  • изражавао 2
  • изражаваше 2
  • израз 2
  • израза 2
  • изразила 2
  • изразим 1
  • изразима 1
  • изразио 1
  • изразити 1
  • изразом 3
  • израчуна 1
  • израчунали 1
  • изредан 1
  • Изредна 1
  • Изредно 1
  • изређала 1
  • изређам 1
  • изрезао 1
  • изрекла 1
  • изрече 2
  • изс 1
  • изумире 1
  • Изумире 2
  • изучи 1
  • изучио 1
  • изушћене 2
  • ију 1
  • Ију 5
  • ијују 1
  • Ијују 1
  • Ијујујују 1
  • икад 3
  • икада 1
  • икаква 3
  • икакве 1
  • икакво 1
  • ико 4
  • икоме 1
  • иконе 1
  • иконом 3
  • икону 1
  • ил 39
  • Ил 7
  • Или 12
  • или 173
  • иљадарка 1
  • Им 1
  • им 127
  • Има 15
  • има 99
  • имаду 1
  • имађаху 1
  • имају 6
  • имала 13
  • имали 10
  • Имали 2
  • имало 1
  • имам 11
  • Имам 4
  • Имамо 1
  • имамо 6
  • имања 1
  • имање 1
  • имању 2
  • имао 22
  • имате 13
  • имати 13
  • имаће 5
  • Имаћемо 1
  • имаћете 1
  • имаћеш 1
  • имаш 6
  • име 20
  • имело 2
  • имен 1
  • имена 2
  • именима 1
  • именовани 1
  • имену 1
  • имја 1
  • императивно 1
  • импоновала 1
  • имућни 1
  • Иначе 1
  • иначе 16
  • инвентар 1
  • инвентарисано 1
  • инвентару 2
  • инзултир 2
  • Инзултирунг 1
  • инквизиција 1
  • иноверних 1
  • иноверци 1
  • Инокентија 1
  • Иноценц 2
  • инструмената 1
  • интабулације 1
  • Интересантеблата 1
  • интересантне 3
  • интересантнији 1
  • интересантнијим 1
  • интересантних 1
  • интересантног 1
  • интересовало 1
  • интересовања 1
  • интимна 1
  • интимнији 3
  • инфантериски 2
  • инштрукцијама 1
  • инштрумената 2
  • ипак 37
  • Ирод 1
  • Иродијадина 1
  • иронији 1
  • ирош 1
  • Ирош 1
  • ироша 1
  • ирошке 1
  • ирошки 6
  • ирошу 1
  • Ирошу 1
  • ис 1
  • исакати 1
  • исказан 1
  • искали 1
  • искаљају 1
  • искапи 5
  • Искапише 1
  • искапљивали 1
  • искашља 1
  • искашље 1
  • исклизи 1
  • искобељ 1
  • искобеља 1
  • искобељати 1
  • искомадај 1
  • ископистила 1
  • искочи 1
  • искочила 1
  • искраде 1
  • искрен 2
  • искрене 1
  • искреним 1
  • искрено 5
  • искреност 1
  • искренула 1
  • Искривио 1
  • искрпљен 1
  • искру 1
  • искумстир 1
  • искумстирала 1
  • искумстирам 1
  • искупило 1
  • искуповали 1
  • искусне 1
  • искусни 1
  • искусну 1
  • искуства 2
  • искуство 1
  • искуством 1
  • искуцао 1
  • искушавати 1
  • исмевању 1
  • исп 1
  • испава 1
  • испадања 1
  • испадне 5
  • испаднеш 1
  • испадну 1
  • испала 1
  • испали 1
  • испалити 1
  • Испало 1
  • испало 3
  • испао 2
  • испашћу 1
  • Испева 1
  • испевана 1
  • испекла 1
  • исперемо 1
  • испечем 1
  • испи 6
  • испирајте 1
  • испирамо 1
  • исписала 1
  • исписану 1
  • испитан 1
  • испиту 1
  • испланира 1
  • Исплатише 1
  • исплаћујете 1
  • исплаче 1
  • исповедила 2
  • Исповедио 1
  • исповједила 1
  • Испод 2
  • испод 26
  • испочетка 1
  • Испочетка 1
  • исправи 2
  • испражњене 1
  • испражњену 1
  • испразни 2
  • испраска 1
  • испрати 1
  • испраћа 1
  • испраћајући 2
  • испрва 1
  • испребијати 1
  • испред 24
  • Испред 4
  • испреже 1
  • испрекидано 1
  • испреплетано 1
  • исприповеда 2
  • исприповедам 1
  • исприповедано 1
  • исприповедао 2
  • исприповедати 3
  • исприповеди 1
  • исприповедим 1
  • испричана 1
  • испричаних 1
  • испричаног 1
  • испричао 1
  • испричаћемо 1
  • испроповедаш 1
  • испросио 1
  • испружио 1
  • испунила 1
  • испуњавао 1
  • испусти 3
  • испустио 1
  • испуцане 1
  • испушавао 1
  • испушио 1
  • испуштај 1
  • испуштам 1
  • испушћај 1
  • иста 2
  • исте 3
  • истер 1
  • истера 1
  • истерам 1
  • истеран 2
  • истерани 1
  • истерао 1
  • истерати 1
  • истераше 1
  • Исти 1
  • исти 9
  • истим 1
  • Истина 2
  • истина 24
  • истине 1
  • истину 1
  • исто 27
  • Исто 3
  • истога 6
  • истој 1
  • истом 3
  • историја 1
  • историју 2
  • источника 1
  • истребио 1
  • истрезниш 1
  • истресоше 1
  • истрљају 1
  • истрошили 1
  • истрчаше 1
  • исту 2
  • истукла 1
  • Исус 1
  • исхекловани 1
  • исхекловати 1
  • исход 1
  • Ите 1
  • Итебеја 1
  • Ићи 1
  • ићи 4
  • Их 1
  • их 146
  • ичије 2
  • иш 1
  • ишао 5
  • ишараним 1
  • ишарано 1
  • Ишла 1
  • ишла 7
  • Ишли 1
  • ишли 3
  • ишло 11
  • ишта 1
  • иште 1
  • Ишти 1
  • иштудир 1
  • ишчезе 1
  • ишчезла 1
  • ишчезнут 1
  • Ишчекивао 1
  • ишчекивао 2
  • ишчекује 1
  • ишчеткан 1
  • ишчисти 1
  • ишчупају 1
  • ишчупао 1
  • ишчупати 1
  • ј 6
  • ја 443
  • Ја 69
  • јабука 3
  • јави 7
  • јавила 1
  • Јавили 1
  • јавим 2
  • јавио 3
  • јавит 1
  • јавити 1
  • јавићемо 1
  • јавићу 1
  • јавише 1
  • јавља 7
  • јављају 1
  • јављао 1
  • јавна 1
  • јагањаца 1
  • јагњеће 1
  • јагоде 1
  • јагодица 1
  • јада 3
  • јадај 2
  • јадан 1
  • Јадан 1
  • јадао 1
  • јаде 2
  • Јадна 2
  • јадни 1
  • јадник 1
  • јадника 1
  • јадница 2
  • јадног 1
  • јадну 1
  • јак 2
  • јака 1
  • јаке 2
  • Јако 1
  • јако 18
  • јакобинац 1
  • јаком 1
  • јалова 2
  • јаловим 1
  • јаму 1
  • Јана 1
  • Јануару 1
  • Јањи 1
  • Јао 17
  • јао 5
  • јарића 2
  • јаросна 2
  • јаросне 1
  • јарости 1
  • јарош 1
  • јасан 1
  • јасне 1
  • јасније 1
  • јасним 2
  • јасно 3
  • јастук 5
  • јастуком 1
  • јастучићи 1
  • јаузн 7
  • јаузна 3
  • јаузни 1
  • јаузновао 1
  • јаузновати 1
  • јаузнују 1
  • јаче 10
  • јачи 2
  • јачим 2
  • јачини 1
  • јаше 1
  • Је 23
  • је 2867
  • јево 2
  • јевтиније 1
  • јего 1
  • јегоже 1
  • јед 6
  • једа 6
  • један 156
  • Један 8
  • једанаест 2
  • ЈЕДАНАЕСТА 1
  • једанајст 1
  • једанпут 4
  • Једаред 2
  • једаред 35
  • једва 25
  • Једва 5
  • Једе 1
  • једе 23
  • једеду 2
  • једем 1
  • једемо 1
  • једеш 2
  • једи 4
  • једин 1
  • једина 4
  • једини 4
  • јединица 1
  • једино 1
  • једна 104
  • Једна 9
  • једнака 1
  • једнаки 1
  • Једнако 4
  • једнако 72
  • једне 29
  • једни 11
  • једним 8
  • једнима 2
  • Једно 6
  • једно 81
  • једног 40
  • једнога 19
  • Једнога 4
  • једногласно 1
  • једној 19
  • Једном 3
  • једном 44
  • Једноме 1
  • једноме 3
  • једну 49
  • једра 2
  • једрих 1
  • једру 1
  • једу 9
  • једући 1
  • језик 14
  • језика 7
  • језике 1
  • језиком 3
  • језици 1
  • језичним 1
  • јеку 1
  • јел 1
  • Јел 3
  • Јела 1
  • јела 11
  • Јеле 1
  • јели 3
  • Јелисиуму 1
  • јело 10
  • јелом 1
  • јелу 1
  • јендек 2
  • јендека 1
  • јендеку 1
  • јео 5
  • јер 158
  • Јер 22
  • јербо 25
  • Јербо 5
  • јеретичких 1
  • Јерихонском 1
  • јеромонаха 1
  • Јеротеј 1
  • Јеротеја 1
  • јес 2
  • јесам 4
  • Јесам 4
  • јесен 10
  • јесенас 1
  • јесени 2
  • јесења 1
  • Јесење 1
  • јесење 3
  • јесењем 2
  • јесењи 1
  • јесењих 1
  • јеси 11
  • Јеси 4
  • Јест 10
  • јест 61
  • Јесте 19
  • јесте 25
  • јести 1
  • јестиво 1
  • јесу 5
  • Јесус 2
  • јетким 1
  • јетко 2
  • Јефта 1
  • јефтина 1
  • јефтиније 4
  • јефтино 2
  • јецајући 2
  • јецање 1
  • јечи 1
  • јешплицирати 1
  • јо 1
  • Јов 1
  • Јова 2
  • Јованом 1
  • ЈОВАНУ 1
  • Јове 2
  • јогунаст 1
  • јогунасто 1
  • Јозефа 1
  • јој 227
  • јоргани 1
  • јорганом 2
  • јоргована 4
  • јоргованима 1
  • јоргованом 1
  • јорговану 1
  • Јосифа 2
  • Јосифом 1
  • Још 32
  • још 381
  • ју 25
  • Ју 31
  • Југовића 2
  • Јуда 1
  • Јул 1
  • Јула 195
  • Јуле 10
  • Јули 24
  • Јулиј 1
  • Јулијана 3
  • Јулијану 1
  • Јулина 6
  • Јулине 4
  • Јулини 1
  • Јулиним 4
  • Јулиних 3
  • Јулино 6
  • Јулином 1
  • Јулину 2
  • Јуло 26
  • Јулом 5
  • Јулу 24
  • јунака 1
  • јунаку 1
  • јуначки 2
  • јуначкој 1
  • јунаштва 1
  • јуницу 1
  • јурат 3
  • јурату 1
  • јургет 1
  • Јургет 1
  • јуре 1
  • јурењу 1
  • јурећи 1
  • јури 2
  • јурила 1
  • јутарње 1
  • јутарњег 1
  • јутарњи 2
  • јутра 7
  • јутрења 3
  • јутрење 3
  • Јутрење 4
  • јутрос 4
  • јутрошњем 1
  • јутру 7
  • јуф 2
  • Јуф 5
  • Јух 1
  • Јуца 17
  • Јуце 1
  • Јуци 3
  • Јуцина 1
  • Јуцо 16
  • Јуцом 1
  • Јуцу 3
  • јуче 14
  • К 14
  • к 440
  • ка 2
  • кабаница 4
  • кабанице 4
  • кабаницом 1
  • кабаницу 3
  • кабаничара 2
  • кабаничарка 1
  • кабаничарски 1
  • кабао 1
  • кавалирима 1
  • кавге 2
  • кавеза 1
  • кавонији 1
  • кавоним 1
  • кавџиће 1
  • кад 637
  • Кад 76
  • када 1
  • кадашњи 1
  • кадгод 2
  • кадгођ 1
  • каде 4
  • кадионицу 2
  • каж 4
  • каже 145
  • Каже 9
  • кажеду 4
  • Кажем 3
  • кажем 69
  • кажемо 3
  • кажете 10
  • кажеш 13
  • кажи 17
  • Кажи 3
  • кажите 4
  • Кажу 3
  • кажу 93
  • каз 14
  • казала 14
  • Казала 2
  • казале 1
  • Казали 1
  • казали 4
  • казало 1
  • казано 1
  • казао 4
  • казати 13
  • Казаће 1
  • казаћу 4
  • Казем 1
  • казивати 1
  • казује 1
  • казујеш 1
  • Каијафа 1
  • Каијафо 1
  • кајала 1
  • кајање 1
  • Кајафа 1
  • кајгана 1
  • кајганом 2
  • кајгану 2
  • кајиш 1
  • Кају 1
  • кака 1
  • какав 53
  • Какав 8
  • какавгођ 1
  • Какаш 3
  • Каква 11
  • каква 47
  • какве 13
  • Какве 2
  • какви 10
  • Какви 4
  • каквим 4
  • каквима 1
  • Каквих 2
  • каквих 3
  • Какво 4
  • какво 9
  • каквог 5
  • каквој 1
  • каквом 4
  • Какву 1
  • какву 13
  • како 394
  • Како 47
  • какогођ 1
  • кактус 1
  • кактусе 1
  • кактусом 1
  • калабалук 1
  • калабалука 3
  • калајисани 1
  • калдрмисан 1
  • календар 1
  • Календар 1
  • Календару 2
  • калопера 1
  • калуђере 1
  • калуп 1
  • калфа 7
  • калфе 1
  • калфи 1
  • калфице 1
  • калфом 2
  • каљаве 1
  • каљавим 2
  • каљавом 1
  • каљати 1
  • камара 1
  • камаре 1
  • камари 1
  • камен 3
  • камена 1
  • каменита 1
  • камења 1
  • камење 1
  • камилавка 1
  • камилавку 1
  • камилу 1
  • камиш 3
  • камиша 4
  • камише 1
  • камишем 2
  • камишом 2
  • камо 15
  • Камо 2
  • камоли 1
  • канабе 3
  • Канабета 1
  • канабета 3
  • канабету 4
  • канаринкама 1
  • канаринке 1
  • Канда 1
  • канда 7
  • кандидатима 1
  • кандила 5
  • кандило 4
  • кандилом 1
  • канем 1
  • Кани 1
  • каноненфутера 1
  • канони 1
  • каноничну 1
  • кантицу 1
  • канцеларија 1
  • канцеларији 1
  • канцелиста 1
  • као 318
  • Као 8
  • капа 1
  • капале 1
  • капам 1
  • капарише 1
  • капару 2
  • капелани 1
  • капеле 1
  • капетана 1
  • капи 1
  • капижону 1
  • капија 1
  • Капија 1
  • капији 6
  • капију 13
  • капица 1
  • каплар 3
  • капларима 1
  • капларом 1
  • каплару 1
  • каплицира 1
  • капљице 1
  • капом 2
  • каприцир 2
  • каприцира 1
  • каприцирала 1
  • каприцирали 1
  • каприцирам 1
  • капу 3
  • капут 5
  • капута 1
  • капуташа 1
  • капуташе 1
  • капуташи 1
  • капуташке 1
  • капутић 1
  • кара 2
  • Карабаш 1
  • Карабаша 3
  • Карабашева 1
  • карактер 1
  • карала 1
  • караше 1
  • Карлова 1
  • Карловаца 2
  • Карловачки 2
  • Карловачко 1
  • Карловачког 1
  • Карловачку 1
  • КАРЛОВЦИ 1
  • Карловци 3
  • Карловцима 2
  • карменадле 1
  • карневала 1
  • касапи 1
  • касапин 2
  • касапница 1
  • касапским 1
  • касине 1
  • касину 1
  • касира 2
  • касирка 1
  • касирки 1
  • касирком 1
  • касно 1
  • Касти 1
  • касти 8
  • Ката 1
  • катанама 1
  • катани 3
  • Катер 1
  • катихета 1
  • катихетом 1
  • Катице 1
  • каткад 2
  • католичког 1
  • Кафа 1
  • кафа 2
  • кафана 1
  • кафане 2
  • кафани 2
  • кафану 3
  • кафе 3
  • кафене 1
  • кафеџији 1
  • кафом 1
  • кафу 8
  • ках 1
  • кацабајке 1
  • кацу 1
  • кашаљ 1
  • каше 1
  • кашика 1
  • кашику 3
  • кашичице 1
  • кашичицу 1
  • кашља 1
  • кашљања 1
  • кашљање 2
  • кашљао 1
  • кашљати 1
  • кашље 4
  • кашом 1
  • Кашпар 1
  • каштига 1
  • каштиге 1
  • каштиговао 1
  • каштигује 1
  • каштигују 2
  • кашу 1
  • квалитетом 1
  • квари 1
  • кварили 1
  • кварило 1
  • кварио 2
  • кварт 1
  • квартир 1
  • квартире 1
  • квартирима 1
  • квасац 1
  • кваси 1
  • кваслицом 1
  • кваслом 1
  • квасца 2
  • кегле 1
  • кежње 1
  • кењечу 1
  • Кера 4
  • кера 6
  • кере 4
  • керефеке 1
  • керка 1
  • керн 2
  • керу 1
  • Керувика 2
  • Керувику 1
  • кеса 1
  • Кеса 3
  • кесе 1
  • кесу 1
  • кецељац 1
  • кецеље 2
  • кецељицом 3
  • кецељом 4
  • кецељу 2
  • кеша 2
  • ки 1
  • кида 1
  • кидала 1
  • кидију 1
  • кија 2
  • кијавице 1
  • кијања 1
  • Кикинде 2
  • кикот 2
  • кикота 1
  • кикотали 1
  • кикотање 1
  • кикоћу 2
  • ким 5
  • кимгођ 1
  • киме 1
  • кимом 2
  • кинд 1
  • кинстлер 1
  • кинула 1
  • кипи 1
  • Кипра 6
  • Кипри 2
  • Кипро 1
  • Кипру 1
  • Киријак 1
  • Киријака 1
  • кирију 1
  • Кирила 1
  • Кирило 8
  • Кис 1
  • кис 2
  • кисела 1
  • кисели 1
  • киселих 1
  • киселој 1
  • киселу 4
  • киснеду 1
  • киснемо 1
  • кита 1
  • кити 2
  • китио 1
  • китом 1
  • Кићени 1
  • кифли 1
  • кицоши 1
  • кицошки 1
  • кицошко 1
  • Кицошом 1
  • Киша 1
  • киша 8
  • кишбиров 2
  • кишбирова 2
  • кише 5
  • кишице 1
  • кишобран 1
  • кишовито 1
  • кишу 4
  • клавир 10
  • Клавир 2
  • клавиру 2
  • клајдерштока 2
  • клања 10
  • клањају 1
  • клањајући 1
  • клањам 2
  • Клањам 5
  • клањао 1
  • клатно 1
  • клевета 3
  • клевете 1
  • клеветник 1
  • клети 1
  • Клизи 1
  • клизи 2
  • клија 1
  • клијенту 1
  • кликну 1
  • кликнуће 1
  • кликтање 1
  • клипаном 1
  • клипка 4
  • клипова 1
  • клипови 1
  • клирик 3
  • клирика 1
  • клирику 1
  • клирици 2
  • клирицима 1
  • Клићана 1
  • кломпама 1
  • клони 1
  • клот 5
  • клоштер 1
  • клупа 2
  • клупама 1
  • клупи 5
  • клупу 4
  • клупче 1
  • кљештама 1
  • кљукати 1
  • кљун 1
  • кљуна 1
  • кљунова 1
  • кљуном 1
  • кључ 2
  • кључа 1
  • кључем 2
  • кнедле 2
  • књагињо 1
  • књига 9
  • књиге 12
  • књигу 16
  • књижевност 1
  • књижевности 1
  • књизи 4
  • ко 132
  • Ко 22
  • кобасица 2
  • кобасице 4
  • ковач 1
  • ковача 2
  • ковачници 1
  • ковиља 1
  • ковиље 2
  • ковчег 1
  • ког 4
  • Кога 4
  • кога 64
  • когод 1
  • когођ 4
  • код 161
  • Код 7
  • кода 1
  • кожа 2
  • коже 3
  • кожи 1
  • кожну 1
  • кожње 1
  • кожу 2
  • кожурица 2
  • кожурице 7
  • кожурици 1
  • кожурицу 2
  • кожух 1
  • козе 2
  • која 114
  • Која 3
  • Које 3
  • које 85
  • којега 6
  • којекакве 1
  • којекако 5
  • којекога 1
  • којекуда 1
  • Којешта 4
  • којешта 8
  • Који 1
  • који 187
  • којим 9
  • којима 14
  • којих 13
  • којој 27
  • којом 10
  • Коју 1
  • коју 47
  • којшта 1
  • кокета 1
  • кокетно 1
  • кокоши 1
  • кокошији 1
  • кокошкама 1
  • кокошке 4
  • кол 36
  • Кол 6
  • кола 127
  • КОЛА 2
  • Кола 6
  • колајне 1
  • колајну 1
  • колац 1
  • колача 1
  • колаче 2
  • колачима 2
  • колега 2
  • колегама 1
  • колегом 1
  • колена 1
  • колено 1
  • колену 1
  • колери 1
  • коли 7
  • колик 2
  • колика 2
  • колике 2
  • колики 6
  • Колико 13
  • колико 33
  • колима 23
  • количином 1
  • количину 1
  • колк 1
  • Коло 1
  • коло 14
  • Колосално 1
  • колу 7
  • колут 1
  • коља 1
  • коље 1
  • кољу 1
  • Кољу 1
  • ком 5
  • комад 3
  • комада 2
  • комадара 1
  • комадару 2
  • комаде 1
  • комадићи 1
  • комаду 2
  • команди 1
  • командира 1
  • комарац 1
  • комарника 1
  • комарником 3
  • комарце 1
  • комарци 2
  • комбинације 1
  • комбоста 1
  • Коме 3
  • коме 46
  • комедија 1
  • комедије 1
  • комендиjе 1
  • комендија 4
  • комендије 6
  • комесаром 1
  • комесија 1
  • комисна 1
  • комлов 1
  • комовицу 1
  • комотан 1
  • комотмицни 1
  • комотни 1
  • комотнија 1
  • комотно 7
  • комоције 1
  • компанија 1
  • компанију 1
  • комплиментирала 1
  • комплиментом 1
  • компотом 2
  • компромитовала 1
  • комшија 10
  • комшије 6
  • комшији 1
  • комшијска 2
  • комшијске 1
  • комшијским 1
  • комшијских 1
  • комшијског 1
  • комшијској 1
  • комшију 2
  • комшилук 9
  • комшилука 8
  • комшилуку 5
  • комшиница 3
  • комшинице 3
  • комшиници 1
  • комшиницу 1
  • комшинске 2
  • комшинског 1
  • комшинској 1
  • комшинску 1
  • комшиске 2
  • комшиском 1
  • комшиску 3
  • конабио 1
  • конак 1
  • кондуиту 1
  • конечно 2
  • конзервативизам 1
  • конзилијум 1
  • конкуренцију 1
  • конофоса 1
  • конофоских 1
  • контен 1
  • контрафама 1
  • контрафе 1
  • контрафу 1
  • контроле 1
  • контролисати 1
  • конту 2
  • конце 1
  • концентрисало 1
  • концептована 1
  • концерта 1
  • концертом 1
  • коншколару 1
  • конштрукција 1
  • Конштрукција 1
  • конштрукцији 1
  • конштрукцију 2
  • коњ 1
  • коња 7
  • коње 34
  • Коњи 1
  • коњи 19
  • коњима 5
  • коњица 1
  • Коњичком 1
  • коњокрадици 1
  • Коњски 2
  • коњски 5
  • коњску 1
  • коњу 4
  • Копа 1
  • копа 4
  • копање 2
  • копати 1
  • копрену 2
  • копуни 1
  • корак 4
  • кораке 3
  • кораком 1
  • кораци 2
  • корача 1
  • коре 1
  • корети 1
  • корисне 1
  • корисним 1
  • корисних 1
  • корисно 1
  • корист 1
  • користио 1
  • коритом 1
  • кориту 1
  • корицама 1
  • корице 1
  • корњача 2
  • коров 1
  • корпе 1
  • корпици 1
  • корпицу 2
  • корпу 2
  • корпус 1
  • коса 2
  • косе 1
  • коси 1
  • косица 1
  • косом 2
  • Коста 3
  • Косте 1
  • кости 3
  • Костић 1
  • косу 13
  • котарке 1
  • кофпуц 1
  • Кохбух 1
  • Кочијаш 1
  • кочијаш 2
  • кочијаша 3
  • кочијаше 1
  • кочијашења 2
  • кочијаши 6
  • кочијашим 4
  • кочијашио 2
  • кочијашиш 1
  • кочијашу 1
  • кочоперна 1
  • Кошта 1
  • кошта 3
  • коштајте 1
  • Коштајте 1
  • коштала 1
  • коштале 2
  • коштало 2
  • коштао 1
  • коштац 2
  • коштуњцу 1
  • кошуља 1
  • кошуље 1
  • кошуљица 1
  • кр 1
  • крава 1
  • краве 10
  • Краву 1
  • крагн 1
  • краде 2
  • крадене 1
  • крадом 8
  • крађе 2
  • крај 40
  • краја 10
  • крајеве 1
  • крајеви 1
  • крајем 1
  • крајни 1
  • крајнике 1
  • крајност 1
  • крајности 1
  • крајње 3
  • крајњем 1
  • крајњи 1
  • крају 7
  • крајцара 3
  • крајцаре 9
  • крајцару 2
  • Краљевић 1
  • Краљевића 1
  • краљицу 1
  • Крањци 1
  • Крао 1
  • крао 2
  • красан 7
  • краси 2
  • красна 3
  • красне 4
  • красни 1
  • красних 1
  • красно 5
  • красног 3
  • красној 1
  • красну 2
  • красота 1
  • красоте 1
  • краставце 2
  • кратак 1
  • Кратка 1
  • кратке 2
  • кратки 1
  • кратким 1
  • кратких 2
  • кратко 7
  • кратког 2
  • краткој 1
  • краће 1
  • краћи 4
  • краћим 1
  • крв 9
  • крвавица 1
  • крвавице 1
  • кревет 3
  • кревета 7
  • креветац 2
  • кревете 1
  • кревети 1
  • кревету 3
  • кревеца 1
  • кревецу 1
  • Кредла 1
  • Кредлу 1
  • кредом 1
  • крекетале 1
  • крекећу 1
  • кремен 1
  • кремења 1
  • крене 3
  • кренемо 2
  • кренете 2
  • кренкујете 1
  • крену 3
  • кренула 1
  • кренули 2
  • кренуло 1
  • кренуо 7
  • кренути 2
  • кренуше 5
  • крепи 1
  • кресао 1
  • кресачком 1
  • кресне 1
  • креста 1
  • крестом 1
  • кретао 1
  • кретати 1
  • крећати 1
  • крећем 1
  • крећу 4
  • креч 1
  • креше 2
  • крзати 1
  • крзна 2
  • крив 14
  • Крив 2
  • крива 4
  • криве 1
  • криви 5
  • кривица 1
  • кривице 1
  • криво 2
  • кривовратаст 1
  • кривоноги 1
  • кривоного 1
  • криву 2
  • кривца 1
  • кривци 1
  • крије 1
  • кријући 1
  • крила 3
  • криле 1
  • крилима 1
  • крило 3
  • крилу 2
  • крине 1
  • кринолин 1
  • кринолина 1
  • кринолинима 1
  • Криста 1
  • Кристи 1
  • кристијанску 1
  • критика 1
  • критикује 1
  • критичар 1
  • критичара 1
  • критичари 1
  • кришку 2
  • кришом 10
  • кришчицу 2
  • крља 1
  • крмача 1
  • крмка 1
  • кров 2
  • крова 1
  • кровопролитија 1
  • крову 1
  • Кроз 2
  • кроз 46
  • кројила 1
  • кром 1
  • кромпира 3
  • кромпире 1
  • кромпирима 1
  • кротка 1
  • крофнама 1
  • крофне 12
  • крофни 3
  • крочити 1
  • крошто 1
  • крпарим 2
  • крпила 1
  • крпити 2
  • крсно 1
  • крст 2
  • крста 2
  • Крста 3
  • крсте 1
  • крсти 8
  • крстила 2
  • крстио 1
  • крстите 2
  • крстовима 1
  • круг 1
  • кругове 1
  • кругу 1
  • кружила 1
  • круни 1
  • крунили 1
  • крупан 1
  • крупице 1
  • крупне 1
  • крупније 3
  • крупнијег 1
  • крупним 1
  • крупно 1
  • Крушедола 1
  • Крушедолским 1
  • Крушедолског 1
  • крушке 1
  • крушку 1
  • крштавајући 1
  • крштавању 1
  • крштавати 1
  • крштена 1
  • крштеног 1
  • крштења 1
  • ктом 1
  • кћер 5
  • кћери 2
  • кћерци 1
  • кћи 4
  • ку 1
  • кува 4
  • кувај 2
  • кувају 1
  • кувала 1
  • кувам 1
  • кувана 1
  • кувар 1
  • кувари 1
  • куварица 1
  • кугла 1
  • куглам 2
  • куглама 1
  • куглање 1
  • Куглате 1
  • куглоф 2
  • куд 22
  • Куд 4
  • Куда 2
  • кудгод 1
  • кудгођ 1
  • кудељно 1
  • кудељу 1
  • куди 1
  • кудикамо 1
  • кудим 1
  • Кузмана 1
  • Кујна 1
  • кујна 2
  • кујне 12
  • кујни 23
  • кујну 10
  • кукољ 1
  • кукурикне 1
  • кукуруз 7
  • кукуруза 2
  • кукурузовину 1
  • кукурузом 1
  • кукурузу 1
  • кула 1
  • Куља 1
  • кум 2
  • кума 1
  • Куме 1
  • кумова 1
  • кумст 1
  • куму 1
  • Кун 1
  • куне 2
  • кунем 1
  • куња 1
  • куп 1
  • купаду 1
  • купе 3
  • купећи 1
  • Купи 1
  • купи 6
  • купила 4
  • купили 2
  • купим 2
  • Купио 1
  • купио 15
  • купити 4
  • купићу 1
  • купице 1
  • купљен 1
  • купљене 1
  • купљени 1
  • купљеним 2
  • купљеног 1
  • купљење 1
  • куповао 4
  • куповати 1
  • купује 4
  • купујем 1
  • купујемо 1
  • купуса 1
  • купусу 1
  • куражан 1
  • курисање 1
  • курисањем 1
  • курисао 2
  • курише 1
  • курјак 1
  • курјаци 1
  • курјаче 1
  • курјуке 1
  • курјуком 1
  • курмахера 1
  • курмахераје 1
  • курмахере 1
  • курмахери 1
  • курталис 2
  • курталисали 1
  • курталише 2
  • курталишем 1
  • курталиши 1
  • Куруци 1
  • кусог 1
  • Кустоце 1
  • кутњак 1
  • Кућа 1
  • кућа 43
  • кућама 12
  • кућаница 1
  • Куће 1
  • куће 82
  • кућевне 1
  • кућевног 3
  • кући 106
  • кућица 2
  • кућне 1
  • кућом 26
  • кућу 55
  • Куфштајну 1
  • куца 3
  • Куцају 2
  • куцају 3
  • куцали 1
  • куцнемо 1
  • куцну 1
  • Куцнуше 2
  • л 149
  • ла 8
  • лавежом 1
  • лавина 1
  • лавиринат 1
  • лавици 1
  • лади 3
  • ладна 1
  • ладне 1
  • ладном 2
  • ладноћа 1
  • ладноћу 1
  • ладну 1
  • ладолежа 1
  • ладу 2
  • лађа 1
  • лађе 1
  • лаж 5
  • лаже 3
  • лажем 1
  • лажна 1
  • лажни 1
  • лажно 1
  • Лаза 1
  • лајало 1
  • лајао 2
  • лајати 1
  • лајб 1
  • лајбовима 1
  • лајбом 1
  • лаје 2
  • лајем 1
  • лајтнантима 1
  • лају 3
  • лак 1
  • лака 3
  • лакат 1
  • лаке 2
  • лако 29
  • Лако 4
  • лаковане 2
  • лакој 1
  • лаком 2
  • лакомислена 2
  • лакта 1
  • лаку 10
  • Лаку 11
  • лакше 11
  • лакши 1
  • лакшу 1
  • Лала 3
  • Лалика 2
  • Лало 6
  • лалом 1
  • Лалу 1
  • ланац 2
  • ланаца 1
  • ландпомеранце 1
  • ландшафт 1
  • лане 5
  • лану 1
  • ланути 1
  • ланца 5
  • ланцу 2
  • ларма 2
  • лармај 1
  • лармао 1
  • ларме 2
  • ларму 5
  • ласкавим 1
  • ласкаво 1
  • ласкатељ 1
  • ластар 1
  • ласте 1
  • Латинске 1
  • латинске 3
  • латински 2
  • латинских 2
  • латинског 1
  • латинску 1
  • Лацка 1
  • леб 4
  • леба 2
  • лебац 1
  • лебдијаше 1
  • леве 2
  • левента 1
  • леви 2
  • лево 7
  • левог 2
  • левој 1
  • левом 2
  • леву 2
  • левча 2
  • левчом 3
  • левчу 7
  • легање 1
  • легао 6
  • легнем 1
  • леду 1
  • леђа 10
  • леђи 2
  • леђима 2
  • леж 1
  • лежала 1
  • леже 3
  • Лежи 1
  • лежи 2
  • лејама 1
  • лек 1
  • Лека 1
  • лека 3
  • лекарију 1
  • Леке 1
  • Лекин 1
  • Лекса 2
  • лено 1
  • леном 1
  • лењом 1
  • лењствовања 1
  • лењштина 2
  • лењштино 1
  • леп 20
  • лепа 26
  • Лепа 4
  • Лепе 3
  • лепе 8
  • лепеза 1
  • лепезом 3
  • лепеће 1
  • лепи 7
  • лепим 5
  • лепињу 2
  • лепих 2
  • лепише 1
  • лепо 144
  • Лепо 2
  • лепог 4
  • лепом 3
  • Лепота 1
  • лепота 2
  • лепоте 1
  • лепоти 1
  • лепотицама 1
  • лепотице 1
  • лептири 1
  • лептирова 1
  • лепу 10
  • лепушкасто 1
  • лепушката 1
  • лепша 9
  • лепше 18
  • лепшег 1
  • лепшега 1
  • лепши 3
  • лепших 1
  • лер 3
  • лерера 1
  • леру 2
  • лета 1
  • Лете 1
  • лете 5
  • летела 1
  • Летео 1
  • лети 17
  • Лети 4
  • летини 2
  • летња 1
  • летње 2
  • летњег 1
  • летњи 5
  • летњим 1
  • лето 8
  • летошња 1
  • летошњи 1
  • летошњим 1
  • лећи 4
  • лецедер 2
  • лецедерским 1
  • лечник 1
  • ли 73
  • либсте 1
  • ливен 1
  • лиже 1
  • лију 1
  • лики 1
  • лила 1
  • лимун 1
  • липши 1
  • листове 1
  • листови 1
  • листом 1
  • листу 1
  • лити 1
  • литијама 1
  • литургија 1
  • литургију 1
  • лица 3
  • лице 23
  • лицемјера 1
  • лицима 1
  • лицу 14
  • личила 1
  • лишћа 1
  • Лишће 2
  • лишће 3
  • ло 2
  • лов 2
  • логика 1
  • лозе 2
  • лојалан 1
  • лојалној 1
  • лојаним 1
  • лојаном 1
  • лојем 2
  • локне 1
  • локни 1
  • лола 1
  • Лола 1
  • лолински 1
  • ломе 1
  • лонац 2
  • лонских 1
  • лонца 2
  • лончарску 1
  • Лопов 2
  • лопов 9
  • Лопова 1
  • лопова 9
  • лопове 2
  • Лопови 1
  • лоповлуцима 1
  • лоповом 1
  • лопта 2
  • лоптање 1
  • лопту 3
  • Лоренц 1
  • Лоринц 1
  • лорфа 1
  • лотре 2
  • лоћка 1
  • лубеница 1
  • лубенице 1
  • Лугош 1
  • Луд 1
  • луд 6
  • луда 2
  • лудаје 3
  • лудара 1
  • луде 1
  • Луди 1
  • лудим 1
  • Лудо 1
  • лудо 2
  • лудога 1
  • лудорија 1
  • лудорију 1
  • луду 2
  • луђи 2
  • лузи 1
  • лука 2
  • лукав 1
  • лукава 1
  • лукавства 1
  • луком 1
  • лукративним 1
  • луксузних 1
  • лукумиће 1
  • лула 1
  • луле 5
  • лулекањом 2
  • лулетином 1
  • лули 1
  • лулу 28
  • лупа 10
  • лупају 1
  • Лупајући 1
  • лупала 1
  • лупало 1
  • лупам 2
  • лупање 1
  • лупе 1
  • лупи 1
  • лупкара 1
  • лупу 1
  • лустрајзе 1
  • лутака 1
  • лутке 3
  • луфт 1
  • луфта 1
  • луциферов 1
  • луцкастих 1
  • луче 4
  • љоснули 1
  • љубав 9
  • љубави 4
  • љубавне 1
  • Љубавном 1
  • љубазни 1
  • љубазно 1
  • љубе 5
  • љубезна 1
  • љубезне 1
  • љуби 2
  • љубило 1
  • љубим 3
  • Љубим 3
  • љубимац 1
  • Љубимоје 1
  • љубимцу 1
  • Љубинка 1
  • Љубинкова 1
  • Љубинкове 1
  • Љубинку 1
  • љубите 1
  • љубитеља 1
  • љубити 3
  • љубичица 1
  • љубов 1
  • Љубомира 1
  • љубоморан 1
  • љубоморношћу 1
  • љубопитства 2
  • љубу 2
  • људ 3
  • људе 4
  • Људи 2
  • људи 44
  • људима 2
  • људске 1
  • Љуља 1
  • љуља 2
  • љуљајући 1
  • љупко 2
  • љуске 1
  • љут 5
  • Љута 1
  • љута 10
  • љути 6
  • љутила 3
  • љутили 1
  • љутине 1
  • љутини 2
  • љутио 2
  • љутита 1
  • љутито 15
  • љуту 1
  • љуцки 2
  • љуштила 1
  • м 2
  • ма 35
  • Ма 4
  • магазе 1
  • магарац 3
  • магараца 1
  • магаре 1
  • магарче 1
  • Магбету 1
  • магле 1
  • магновенија 1
  • магновенију 1
  • Мађарима 1
  • Мађарица 2
  • Мађарице 1
  • мажу 1
  • мазати 2
  • мај 2
  • мајестетично 1
  • Мајка 1
  • мајка 6
  • мајке 1
  • мајкин 1
  • мајкине 1
  • мајко 1
  • мајку 3
  • мајмуни 1
  • мајн 2
  • мајорент 1
  • мајске 1
  • мајстор 7
  • мајстора 1
  • мајсторе 1
  • мајстори 3
  • мајсторија 1
  • мајсторију 1
  • мајсторима 1
  • мајсторица 1
  • мајсторици 1
  • мајсторске 1
  • мајсторски 1
  • мајци 1
  • мак 1
  • мака 1
  • маказа 1
  • маказе 1
  • Макар 3
  • макар 4
  • макли 1
  • макне 2
  • макнем 1
  • макова 1
  • маком 1
  • Макра 16
  • Макре 6
  • Макри 2
  • Макрин 1
  • Макрине 3
  • Макрину 1
  • Макро 3
  • Макровиотика 1
  • Макром 1
  • Макру 5
  • Мал 1
  • мал 16
  • мала 10
  • малају 1
  • малаксава 1
  • малаксала 1
  • мале 9
  • малена 1
  • малер 9
  • малера 4
  • малерозан 2
  • малерозна 2
  • малеру 1
  • мали 12
  • малим 2
  • малих 1
  • малишан 1
  • малишани 1
  • малишану 1
  • малко 3
  • мало 241
  • Мало 7
  • малог 3
  • малога 2
  • малом 2
  • малочас 4
  • малу 7
  • Мама 1
  • мама 41
  • мамаљуга 1
  • мамаљуго 4
  • мамама 1
  • маме 6
  • мами 7
  • Мамина 2
  • мамина 3
  • мамине 1
  • мамини 1
  • мамино 1
  • мамину 1
  • мамица 2
  • мамице 2
  • мамо 13
  • Мамо 3
  • мамом 2
  • маму 13
  • мамузама 1
  • мамурлук 1
  • мамурних 1
  • ман 11
  • Ман 2
  • мана 1
  • манастир 1
  • мане 2
  • Мани 1
  • мани 2
  • манимо 2
  • манише 1
  • мантија 1
  • Мантија 1
  • мантију 5
  • ману 3
  • Мануше 1
  • мање 18
  • мањем 1
  • мањи 3
  • мањих 1
  • марама 1
  • мараме 5
  • марамом 4
  • мараму 12
  • марва 2
  • марећи 1
  • мари 4
  • Мариа 1
  • Марија 1
  • Маријана 1
  • Марије 2
  • марим 4
  • маринерски 3
  • марио 3
  • Марка 1
  • Марко 3
  • Марта 3
  • Мартоношанина 1
  • мартоношке 1
  • Мартону 1
  • масе 1
  • масла 2
  • масна 1
  • масном 2
  • масну 1
  • маст 3
  • мастан 1
  • масти 3
  • мастило 1
  • мастилом 1
  • матер 4
  • матере 2
  • Матере 2
  • матери 5
  • материјала 1
  • матерински 1
  • мати 15
  • матор 1
  • матора 3
  • матори 3
  • маторо 1
  • маторог 1
  • матору 1
  • матрикуле 1
  • маукале 1
  • мах 4
  • маха 1
  • махинално 1
  • махну 1
  • махрами 1
  • мачак 10
  • мачевима 1
  • мачијег 1
  • мачићи 1
  • Мачка 1
  • мачка 10
  • мачке 3
  • мачком 1
  • мачку 1
  • Маџарица 1
  • Маџарицама 1
  • Маџарова 2
  • маџарска 1
  • машамода 1
  • машамоде 1
  • машамодирам 1
  • машамодом 1
  • маше 4
  • машиниста 1
  • машлијом 1
  • маштом 1
  • машћом 1
  • машћу 5
  • ме 179
  • мед 1
  • медвед 1
  • меденим 1
  • медених 1
  • медецинар 2
  • медецину 1
  • медљане 1
  • медљаним 1
  • медљану 1
  • међ 9
  • међеду 1
  • Међу 2
  • међу 26
  • међународно 1
  • Међутим 4
  • мека 1
  • мекан 1
  • мекана 1
  • меким 1
  • мекиња 1
  • меко 4
  • мекша 2
  • Мелани 1
  • Меланија 94
  • Меланије 6
  • Меланији 8
  • Меланијин 1
  • Меланијина 3
  • Меланијине 1
  • Меланијиних 1
  • Меланијиног 1
  • Меланијом 6
  • Меланију 15
  • меланхолије 1
  • меланхоличан 1
  • меланхоличног 1
  • мелем 1
  • Мелхиор 1
  • мелшпајз 1
  • мелшпајза 2
  • мелшпајзе 1
  • Мене 2
  • мене 73
  • менека 1
  • мени 43
  • Мени 5
  • меникана 4
  • мења 1
  • мењају 1
  • мењала 2
  • мењао 1
  • мера 1
  • мердевине 2
  • мере 2
  • мерећи 1
  • мерила 1
  • мерити 1
  • месе 1
  • месесечине 1
  • месец 9
  • месеца 5
  • месецу 1
  • месечар 2
  • месечарима 1
  • месечине 4
  • месечину 2
  • месечно 1
  • меси 5
  • месиду 1
  • месити 1
  • Месић 1
  • месном 1
  • месо 3
  • места 10
  • местима 2
  • Место 3
  • место 34
  • месту 24
  • мет 1
  • метала 3
  • метано 1
  • мети 1
  • Метите 1
  • Метла 1
  • метла 3
  • метле 1
  • метли 1
  • метлом 1
  • метлу 3
  • метне 4
  • метнемо 1
  • метнеш 1
  • метни 2
  • метну 7
  • метнули 1
  • метнуо 10
  • метнути 3
  • мећава 1
  • меће 4
  • мећем 1
  • мећеш 1
  • мећући 2
  • меховима 2
  • мехуре 1
  • меша 3
  • мешаду 1
  • мешају 1
  • мешајући 1
  • мешати 1
  • мештани 2
  • мештанин 1
  • ми 395
  • Ми 7
  • миждрак 1
  • мизерније 1
  • мије 1
  • Мијо 1
  • мила 2
  • Мила 2
  • миле 4
  • мили 5
  • милија 2
  • милији 2
  • милило 1
  • милина 1
  • милине 1
  • милину 1
  • милихпрот 1
  • Милице 1
  • Милку 1
  • мило 31
  • Мило 5
  • миловати 1
  • милог 1
  • милога 1
  • милокрвно 1
  • милом 1
  • милосрђе 1
  • Милостива 1
  • милостива 18
  • милостиви 1
  • милостивих 1
  • милостивна 1
  • милостивог 2
  • милостивом 1
  • милостиву 1
  • Милоша 1
  • Милошем 1
  • милоште 1
  • милоштом 1
  • милу 2
  • милујете 1
  • милујући 1
  • мимо 2
  • мимопролазеће 1
  • мимопролазећима 1
  • миндрос 1
  • мио 1
  • миомирном 1
  • мира 3
  • мираз 6
  • мираза 1
  • миран 5
  • мире 1
  • Мири 1
  • миријадама 1
  • мирим 1
  • мирис 5
  • мириса 2
  • мирише 3
  • миришем 1
  • миришљава 2
  • миришљавих 1
  • мирјани 1
  • мирјанске 1
  • мирјанског 1
  • мирна 4
  • мирни 1
  • мирнијим 1
  • мирно 7
  • мирођије 1
  • мирођију 2
  • мирољубив 1
  • мирољубива 1
  • мирољубиви 1
  • мироносице 1
  • миропомазанога 1
  • мирско 1
  • мирте 2
  • миру 8
  • мисао 1
  • мисл 1
  • мисле 1
  • мислећи 3
  • Мисли 2
  • мисли 44
  • мислиду 1
  • Мислила 1
  • мислила 12
  • Мислили 1
  • мислило 1
  • Мислим 1
  • мислим 35
  • мислима 3
  • мислимо 1
  • мислио 18
  • мислите 24
  • мислити 6
  • мислићу 2
  • мислиш 12
  • мито 1
  • Митров 1
  • Митрова 1
  • Митрополиту 1
  • Мићом 1
  • Мићу 1
  • мицала 1
  • миче 2
  • миш 1
  • миша 1
  • Миша 1
  • мишева 2
  • мишеви 3
  • мишији 1
  • мишљаше 3
  • мишљење 2
  • мишљу 1
  • мишоловку 1
  • мјесец 1
  • Млад 1
  • млад 10
  • млада 20
  • Млада 3
  • младама 1
  • младе 5
  • младеж 6
  • младежи 2
  • младенаца 1
  • младенца 1
  • младенци 2
  • младенцима 4
  • млади 6
  • младим 3
  • младине 1
  • младино 1
  • младиној 1
  • младић 15
  • Младић 4
  • младића 4
  • младих 4
  • младо 3
  • младог 4
  • младога 2
  • младожења 5
  • младожење 3
  • младожењи 2
  • младожењине 1
  • младожењиним 1
  • младожењиној 1
  • младожењом 1
  • младој 1
  • младом 3
  • младост 1
  • младости 2
  • младу 6
  • млађа 3
  • млађе 2
  • млађег 1
  • млађи 6
  • млађим 1
  • млађима 1
  • млезимац 1
  • млека 4
  • млела 1
  • млели 1
  • млео 1
  • млитави 1
  • многа 1
  • Многа 1
  • многе 13
  • Многи 1
  • многи 8
  • многим 5
  • многих 1
  • Много 4
  • много 52
  • многобројне 1
  • многој 1
  • многом 1
  • мном 14
  • мо 6
  • мобилисаних 1
  • мог 12
  • мога 3
  • могав 1
  • могавши 1
  • могао 23
  • могаше 4
  • могла 18
  • могле 1
  • Могли 3
  • могли 9
  • Могло 1
  • могло 10
  • мого 1
  • Могу 2
  • могу 50
  • могуће 1
  • моде 1
  • модерн 1
  • моду 1
  • моего 1
  • мож 2
  • Мож 4
  • можда 11
  • Можда 5
  • Може 6
  • може 85
  • можеду 2
  • Можемо 3
  • можемо 9
  • можете 10
  • Можеш 1
  • можеш 20
  • можно 4
  • мои 1
  • Мој 7
  • мој 70
  • Моја 6
  • моја 68
  • Моје 2
  • моје 51
  • моји 6
  • мојим 5
  • мојих 2
  • мојој 14
  • мојом 1
  • моју 19
  • мокар 1
  • мокра 1
  • мокрим 1
  • мокрих 1
  • мокру 1
  • Мол 1
  • молбом 1
  • молбу 1
  • моле 3
  • молени 1
  • молер 1
  • моли 5
  • молила 2
  • молили 1
  • Молим 16
  • молим 77
  • молимо 3
  • молио 1
  • молитве 1
  • молити 8
  • молићу 1
  • Молићу 2
  • Молчанска 1
  • мом 5
  • Момак 1
  • момак 5
  • момака 5
  • момента 1
  • Момка 1
  • момка 5
  • момке 1
  • момком 1
  • момку 1
  • момци 5
  • момцима 2
  • момче 2
  • момчић 1
  • монарха 1
  • Монастерлијини 1
  • монограм 1
  • монолог 2
  • монологом 1
  • монотона 1
  • монотоно 2
  • мор 7
  • Мора 3
  • мора 42
  • мораде 1
  • мораду 1
  • Морају 1
  • морају 5
  • Морала 1
  • морала 5
  • морали 6
  • морало 4
  • морам 15
  • Морам 5
  • Морамо 1
  • морамо 5
  • морао 4
  • мораста 2
  • морате 7
  • морати 1
  • мораће 2
  • Мораш 1
  • мораш 5
  • Море 1
  • море 2
  • морила 1
  • мормонске 1
  • морској 1
  • мору 3
  • мотивисано 2
  • мотивише 1
  • мотиком 1
  • мотику 3
  • мотичицом 2
  • мотичицу 2
  • мотор 1
  • мотрила 1
  • мотрило 1
  • мотрити 1
  • моћи 10
  • Мохиканер 1
  • мочарна 1
  • мочарно 1
  • Мрак 1
  • мрак 3
  • мрака 3
  • мраку 2
  • мрачну 1
  • мрвице 1
  • мржња 6
  • мржње 2
  • мрзе 3
  • мрзели 1
  • мрзео 1
  • мрзећи 1
  • мрзи 5
  • мрзила 1
  • мрзили 2
  • мрзим 2
  • мрзимо 1
  • мрзио 2
  • мрзите 1
  • мрзиш 4
  • мрзост 2
  • мрзости 3
  • мркла 1
  • мртви 1
  • мршаве 1
  • мршави 1
  • му 422
  • муве 5
  • мудрујемо 1
  • муж 8
  • мужа 1
  • мужем 1
  • мужеског 1
  • мужескога 1
  • мужу 2
  • музика 1
  • музике 2
  • музиком 1
  • музику 2
  • музичких 1
  • музла 1
  • музле 1
  • музу 1
  • мука 1
  • муке 3
  • муки 1
  • мундир 1
  • мургаст 1
  • Муслија 1
  • мустра 2
  • мустре 4
  • мустро 1
  • мутна 1
  • муф 1
  • муфу 1
  • муцало 1
  • Муцкалова 1
  • мученика 1
  • мученице 1
  • мучи 1
  • мучим 2
  • мучити 2
  • Мушицки 1
  • мушкарац 1
  • мушкарце 1
  • Мушкарци 1
  • мушкарци 6
  • мушкарцима 1
  • мушки 4
  • мушко 2
  • мушког 1
  • н 1
  • Н 1
  • На 32
  • на 976
  • набавио 1
  • набављане 1
  • наби 1
  • набије 1
  • набио 1
  • набрала 1
  • набројати 1
  • навади 1
  • навалио 1
  • навалише 3
  • наваљује 2
  • навела 1
  • навећи 1
  • навика 3
  • навикао 1
  • Навикао 1
  • навикне 1
  • навикнете 1
  • навикну 1
  • навику 1
  • Навин 1
  • навлака 1
  • навлачи 4
  • навлаш 1
  • наводити 1
  • навора 1
  • наврта 1
  • навукао 1
  • навуче 4
  • наглаве 1
  • наглавио 1
  • наглавке 1
  • наглашавао 1
  • нагло 1
  • наглува 2
  • нагне 1
  • наговести 2
  • наградила 1
  • награду 2
  • награђен 1
  • награђено 1
  • Над 1
  • над 8
  • нада 3
  • надај 2
  • надала 2
  • надалеко 7
  • надали 3
  • надало 1
  • надаље 1
  • надам 1
  • надао 1
  • надате 1
  • надати 2
  • надвук 1
  • надгледала 1
  • надгледам 1
  • надежде 4
  • надежду 2
  • надимак 3
  • надимке 1
  • надледа 1
  • надлежни 1
  • надлежноме 1
  • наднела 2
  • нађ 1
  • Нађ 2
  • нађе 25
  • нађем 1
  • нађеш 2
  • нађи 1
  • нађикају 1
  • нађикао 1
  • нађоше 2
  • нађу 2
  • нажао 1
  • назв 1
  • назван 1
  • названа 1
  • назване 1
  • названог 1
  • Назвао 1
  • назвати 1
  • наздрави 1
  • наздрављало 1
  • назеб 2
  • назебеш 1
  • назебла 1
  • назепсти 1
  • називала 2
  • називали 1
  • назовем 1
  • наивно 1
  • наиграо 1
  • наизменце 5
  • наиме 1
  • наискап 2
  • наишле 1
  • најада 1
  • најбешњи 1
  • најближег 1
  • најближи 1
  • најбоља 1
  • Најбоље 1
  • најбоље 11
  • најбољи 1
  • најбољој 1
  • најбољу 2
  • најбрбљавији 1
  • најбрже 1
  • најважније 1
  • најверодостојнији 1
  • највеселији 1
  • највећа 2
  • највеће 3
  • највећег 1
  • највећем 2
  • највећи 1
  • највише 13
  • најгириг 2
  • најглавније 1
  • најглупљи 1
  • најгоре 1
  • Најгоре 1
  • најгорих 1
  • најдебље 1
  • најдуже 1
  • најдужи 1
  • наједаред 2
  • наједе 1
  • најело 1
  • најести 1
  • најживље 1
  • најжурније 1
  • најзадовољнији 1
  • најзгодније 1
  • најзнатнији 1
  • најкорисније 1
  • најкрупнији 1
  • најлепше 9
  • најлепши 1
  • најлепших 1
  • најлепшој 1
  • најмање 17
  • најмању 2
  • најмасније 1
  • најмилије 2
  • најмио 1
  • Најмио 1
  • најмлађе 1
  • најмлађег 1
  • најмлађи 1
  • најн 2
  • најневероватније 1
  • најнесрећнијем 1
  • најновија 1
  • најпагубнија 1
  • најпаметније 1
  • најпосле 1
  • најпохвалније 2
  • најпре 20
  • Најпре 4
  • најпријатније 1
  • најпространијој 1
  • најрадије 10
  • Најрадије 2
  • Најразговорнији 1
  • најревносније 2
  • најситнијих 1
  • најсјајнији 1
  • најскупоцјеније 1
  • најсрдачније 1
  • најстарије 1
  • најстаријега 1
  • најстидљивијем 1
  • најстрашније 1
  • најтврђег 1
  • најтеже 1
  • најтоплије 1
  • најугледније 2
  • најчешће 4
  • најчистији 1
  • најчудније 1
  • накани 1
  • наканисте 1
  • наканиш 1
  • накарада 1
  • накарадним 2
  • накашље 1
  • накити 1
  • накитимо 1
  • накићен 1
  • наклоности 2
  • наклоњен 1
  • накнадимо 1
  • накнадити 1
  • нако 1
  • накотила 1
  • накресанога 1
  • накруни 1
  • Накупила 1
  • накупило 1
  • накупиће 1
  • накуповали 1
  • накуповане 1
  • накупује 1
  • накупују 1
  • налазе 2
  • налази 1
  • налазила 2
  • налазиле 2
  • нали 1
  • налива 1
  • наливају 1
  • наливајући 2
  • наливала 1
  • налик 2
  • наљуте 1
  • Наљутила 1
  • наљутила 4
  • наљутило 4
  • наљућен 1
  • нам 34
  • нама 14
  • намагарче 1
  • намажи 1
  • намажу 1
  • намазана 1
  • намазане 3
  • намазано 1
  • намазати 1
  • намамио 1
  • намање 1
  • намењен 1
  • намера 1
  • намерно 2
  • намеру 1
  • наместе 1
  • намести 4
  • наместио 4
  • наметати 1
  • намешта 4
  • Намештај 1
  • намештај 3
  • намештаја 1
  • намештајући 1
  • намештали 1
  • намештати 1
  • намештен 1
  • намештене 1
  • намештено 2
  • намешћа 3
  • намигне 2
  • намигну 1
  • намигује 1
  • Намирис 1
  • намолити 1
  • намрштено 1
  • намршти 2
  • намучио 1
  • Нана 1
  • нана 3
  • нанесе 1
  • нанета 1
  • нанету 1
  • нанини 1
  • наново 1
  • нану 1
  • наоколо 1
  • наопако 14
  • Наопако 2
  • наочаре 2
  • наочари 5
  • нап 1
  • нападе 1
  • напакостио 1
  • напамет 1
  • напао 1
  • напаствовао 2
  • напио 1
  • написа 1
  • написала 1
  • написана 1
  • написане 1
  • написано 1
  • написану 1
  • написао 1
  • Написао 1
  • написати 2
  • Напитку 1
  • напише 2
  • напишем 1
  • наплакала 1
  • наплакало 1
  • наплакати 1
  • наплати 1
  • наплатим 1
  • наплатити 1
  • наплаћивао 1
  • напоји 1
  • наполичари 1
  • напоље 8
  • напољу 6
  • напомене 1
  • напоменувши 1
  • напоменула 1
  • напоменути 1
  • Напоменућу 1
  • напомињем 1
  • напослетку 11
  • направи 7
  • Направила 1
  • направила 3
  • Направиле 1
  • направио 6
  • направити 1
  • направиш 1
  • напред 7
  • напредан 1
  • напредовала 2
  • наприлику 1
  • напротив 1
  • Напротив 1
  • напрстак 4
  • напрћи 1
  • напун 1
  • напуне 1
  • напуни 4
  • напунила 1
  • напунили 1
  • напунити 1
  • напусти 1
  • нарав 2
  • нарави 1
  • наравно 39
  • Наравно 4
  • наразговарати 1
  • наране 1
  • нарасла 1
  • нарасле 1
  • нарастао 1
  • нарасте 1
  • нарасту 1
  • наредбе 1
  • нареди 4
  • наредивши 1
  • наредила 1
  • наредили 1
  • наредио 3
  • наредише 1
  • наређивала 2
  • наређује 2
  • наређују 1
  • наређујући 1
  • наричући 1
  • народ 1
  • народна 1
  • народни 1
  • народом 1
  • народу 1
  • Нарочито 1
  • нарочито 12
  • наружио 1
  • наруча 1
  • наручио 1
  • наручја 1
  • наручје 1
  • наручује 1
  • нас 45
  • насамо 3
  • насекира 1
  • насељен 1
  • насечемо 1
  • наскоро 3
  • наслагала 1
  • наслагани 1
  • наслађавам 1
  • наслања 1
  • наследи 1
  • наследник 1
  • наследницима 1
  • наслеђа 1
  • насликан 1
  • насликана 1
  • насловом 1
  • наслоне 1
  • наслони 4
  • наслонивши 1
  • наслонила 1
  • наслонио 1
  • наслоњена 1
  • наслутила 2
  • наслутити 1
  • насљедије 1
  • насљедник 1
  • насмеја 2
  • насмејано 1
  • насмејаног 1
  • насмејао 1
  • насмејаше 1
  • Насмејаше 1
  • насмеши 1
  • насмијете 1
  • Наспело 1
  • наспело 2
  • насред 2
  • насртао 2
  • насрћу 1
  • настави 5
  • наставим 1
  • наставља 23
  • настављању 1
  • настаде 7
  • Настаде 7
  • настаје 1
  • настају 1
  • настала 3
  • настало 1
  • настане 1
  • настао 1
  • насташе 2
  • натакао 1
  • натакнути 1
  • натарош 1
  • натарошевих 1
  • натарошевица 16
  • натарошевице 3
  • натарошевици 2
  • натарошевицом 2
  • натарошу 1
  • натегачу 1
  • натегне 1
  • натегните 1
  • натеже 2
  • натезало 1
  • натенани 4
  • натента 1
  • натер 1
  • натера 2
  • натерала 1
  • натераш 1
  • натовари 1
  • натоварили 1
  • натоварио 1
  • наточено 2
  • наточи 4
  • натпевао 2
  • натраг 5
  • натресу 1
  • натрефили 1
  • натруко 1
  • натруков 1
  • натруковану 1
  • натрукују 1
  • Натруниће 1
  • натруњене 1
  • Натук 1
  • натура 1
  • натурално 1
  • натуралном 1
  • натуралну 1
  • натуцала 1
  • натуци 1
  • натуче 2
  • натучем 1
  • наћвама 1
  • наћве 1
  • наћи 12
  • наука 1
  • науке 3
  • науком 1
  • науку 2
  • научи 1
  • научила 10
  • научили 3
  • научило 1
  • научим 1
  • Научио 1
  • научио 6
  • научите 3
  • научити 2
  • научиш 1
  • нафоре 1
  • нафору 1
  • нафризиране 1
  • нахерена 1
  • нахереном 1
  • нахрани 1
  • нахт 1
  • нахтмузике 1
  • нахтмузику 1
  • нација 1
  • нацрта 1
  • нацуњ 1
  • нацуњаш 1
  • начин 5
  • начини 1
  • начинили 1
  • начинио 2
  • начинити 1
  • начисто 1
  • начмавала 1
  • начупа 1
  • Наш 1
  • наш 15
  • наша 12
  • нашао 7
  • наше 16
  • нашег 5
  • нашега 5
  • нашем 6
  • наши 13
  • нашим 2
  • наших 1
  • нашки 1
  • нашкоди 1
  • Нашла 3
  • нашла 5
  • Нашли 1
  • нашли 11
  • нашло 1
  • нашој 1
  • нашом 1
  • наште 1
  • нашу 14
  • не 840
  • Не 87
  • неауфировани 1
  • неба 8
  • небеса 1
  • неблагодарне 1
  • небо 6
  • небу 2
  • невенчано 1
  • невера 1
  • неверни 1
  • невероватне 1
  • невероватно 2
  • невероватном 2
  • невероватну 1
  • невеста 1
  • невесту 1
  • невешт 2
  • невешта 2
  • невин 1
  • Невина 1
  • невина 2
  • невини 1
  • невину 1
  • невјенчано 1
  • нево 3
  • невоља 3
  • невоље 1
  • невољи 2
  • невреме 1
  • нег 17
  • Нег 5
  • негда 3
  • негдашњи 1
  • негдашњим 1
  • негдашњих 1
  • негде 3
  • него 241
  • Него 38
  • неговали 1
  • Негована 1
  • неговати 1
  • негује 1
  • негујем 1
  • негују 1
  • Неда 1
  • недеља 10
  • Недеља 9
  • недеље 14
  • Недеље 5
  • Недељи 1
  • недељни 2
  • недељног 1
  • недељом 1
  • Недељом 7
  • недељу 12
  • Недељу 8
  • недостижени 1
  • неетикетни 1
  • нежењен 2
  • нежне 3
  • нежнијег 1
  • нежно 4
  • нежну 1
  • незаборављенога 1
  • незалечена 1
  • незаслужену 1
  • незвана 2
  • незвани 1
  • незвано 1
  • незгодан 1
  • незгодно 1
  • незграпан 1
  • незграпна 1
  • незлобна 1
  • незнатна 1
  • неизвјесности 1
  • неискреност 1
  • нек 40
  • Нек 9
  • нека 55
  • Нека 9
  • некад 31
  • некада 1
  • некаква 1
  • некакви 1
  • некакву 2
  • Некако 1
  • некако 16
  • Неке 2
  • неке 55
  • Неки 2
  • неки 60
  • неким 9
  • некима 4
  • Неких 1
  • неких 17
  • некмо 1
  • Неко 2
  • неко 42
  • неког 19
  • некога 2
  • некој 8
  • неколика 1
  • неколико 46
  • неком 13
  • некоме 2
  • нектар 1
  • неку 17
  • некуд 5
  • нем 1
  • Нема 21
  • нема 70
  • немаду 1
  • Немај 2
  • Немајте 1
  • немајте 2
  • немам 8
  • немари 1
  • немате 5
  • немачка 1
  • немачке 1
  • немачки 6
  • немачким 1
  • немачких 2
  • немаш 1
  • немаши 1
  • немецке 2
  • немецки 10
  • немецким 1
  • немецко 2
  • немецког 1
  • немецком 1
  • немеш 3
  • немешаг 2
  • немешага 1
  • Немеши 1
  • немеши 4
  • немешка 1
  • немешке 1
  • немешки 2
  • немешко 1
  • немилице 1
  • немилог 2
  • немилосрдна 1
  • немилосрдне 1
  • немилосрдно 1
  • Немица 1
  • немој 12
  • Немој 7
  • немојте 24
  • Немојте 3
  • немоћан 1
  • немоћи 2
  • Ненадовићу 1
  • необичо 1
  • неокретне 1
  • неопажена 1
  • неописану 1
  • неопходна 1
  • неосетно 1
  • неоснована 1
  • неоспорни 1
  • неочекивано 1
  • непобитан 1
  • непозвана 1
  • непознат 1
  • непознате 1
  • непомичан 1
  • Непоправим 1
  • непопуларна 1
  • непоуздан 2
  • неправедан 1
  • неправо 2
  • непрестано 4
  • непријатељ 1
  • непријатеље 1
  • непријатељи 1
  • непријатељица 1
  • непријатељства 2
  • непријатељство 2
  • непријатељству 1
  • непријатних 1
  • непријатно 3
  • непријатност 1
  • неприкосновено 1
  • неприлици 2
  • непристојно 1
  • непроменљив 1
  • непуњене 1
  • нерава 1
  • нерадо 1
  • нервез 1
  • нервозан 1
  • нервозно 2
  • несавесне 1
  • несавесно 1
  • несвесно 1
  • несвест 2
  • несвестице 4
  • несносан 1
  • несносне 2
  • неспретне 1
  • несретан 1
  • несретна 3
  • несретни 1
  • несретно 2
  • несретног 1
  • несретну 1
  • несрећа 8
  • несреће 1
  • несрећи 1
  • несрећна 1
  • несрећне 1
  • несрећни 1
  • несрећним 1
  • несрећо 5
  • несрећом 1
  • несрећу 3
  • нестаде 2
  • нестало 1
  • Нестало 1
  • нестане 3
  • нестанком 1
  • нестати 1
  • Нестаће 1
  • несташна 1
  • несташни 2
  • несташних 1
  • несташном 1
  • нестрпељива 2
  • нестрпљењем 2
  • нестрпљива 2
  • Неће 7
  • неће 81
  • нећеду 1
  • Нећемо 2
  • нећемо 8
  • Нећете 1
  • нећете 14
  • Нећеш 2
  • нећеш 4
  • нећк 4
  • нећкаш 1
  • Нећу 10
  • нећу 32
  • неумитне 1
  • неумитних 1
  • неупотребљена 1
  • неусиљено 1
  • неуспехом 1
  • неустрашиво 1
  • неутешна 2
  • неутешни 1
  • неучтиво 1
  • Неца 1
  • Неце 3
  • Неци 2
  • Нецо 1
  • нечега 1
  • нечем 1
  • нечија 1
  • нечисте 2
  • неш 1
  • Нешто 1
  • нешто 87
  • Ни 14
  • ни 402
  • нивочтоже 1
  • нигда 1
  • нигде 9
  • нигди 2
  • Ниђе 1
  • нижа 2
  • низ 5
  • Није 43
  • није 431
  • ниједну 1
  • ника 2
  • Ника 2
  • никад 47
  • Никад 5
  • Никада 1
  • никада 3
  • Никакав 1
  • никакав 2
  • Никаква 1
  • никаква 4
  • никакве 7
  • никакви 1
  • никаквих 2
  • никакво 3
  • никако 42
  • нике 1
  • ники 1
  • нико 51
  • Нико 9
  • никог 7
  • никога 14
  • никоју 1
  • Никола 2
  • Николај 1
  • Николајевич 2
  • Николајевича 1
  • Николајевичу 2
  • Николе 1
  • Ником 1
  • ником 6
  • никоме 1
  • никтоже 1
  • нику 1
  • никуд 2
  • Нилске 1
  • нимо 1
  • Нимфидоре 1
  • нипошто 2
  • Нисам 20
  • нисам 62
  • Ниси 1
  • ниси 27
  • Нисмо 1
  • нисмо 11
  • Нисте 2
  • нисте 24
  • Нису 3
  • нису 62
  • нит 17
  • Нит 2
  • нити 11
  • Нића 78
  • Ниће 9
  • Нићи 3
  • Нићино 1
  • Нићиног 2
  • Нићо 28
  • Нићу 9
  • ниче 2
  • ничи 1
  • Ничи 1
  • ничија 3
  • ничијим 1
  • нишанила 1
  • ништ 10
  • ништа 110
  • Ништа 14
  • но 17
  • Но 53
  • нобл 3
  • ноблес 4
  • ноблеса 4
  • ноблесом 1
  • ноблија 1
  • нов 4
  • Нова 3
  • нова 4
  • Новак 1
  • новац 2
  • новаца 4
  • нове 5
  • новембарског 1
  • Новембру 1
  • Нови 1
  • нови 18
  • новији 1
  • новијих 1
  • новина 1
  • новине 5
  • нових 1
  • ново 1
  • новог 3
  • новога 3
  • новом 1
  • новопостављени 1
  • новорођену 1
  • новорожденог 1
  • новост 1
  • новости 4
  • нову 5
  • новца 1
  • новце 2
  • нога 2
  • ногама 11
  • ноге 9
  • ногом 1
  • ногу 8
  • нож 6
  • ноздрва 1
  • ноздрве 1
  • Нојев 1
  • нокенесе 1
  • ноклицама 1
  • нокту 1
  • нос 22
  • носа 8
  • носе 6
  • носећи 1
  • Носи 1
  • носи 11
  • носила 2
  • носили 4
  • носило 1
  • носим 1
  • Носим 1
  • носио 6
  • носића 1
  • носом 2
  • носу 1
  • нотарош 12
  • нотароша 4
  • нотарошев 1
  • нотарошевица 2
  • нотарошевог 1
  • нотарошевом 1
  • нотарошем 1
  • нотароши 1
  • нотарошу 2
  • нотер 1
  • нотира 1
  • нотирало 1
  • ноћ 51
  • ноћас 9
  • ноћаске 1
  • ноћашњи 2
  • ноћи 8
  • ноћити 1
  • ноћне 1
  • ноћни 1
  • ноћом 8
  • ноћоске 2
  • ноћу 12
  • Нуде 1
  • нуди 7
  • нудио 1
  • нудле 2
  • нужде 2
  • нужно 5
  • нуз 4
  • нукања 2
  • нумери 1
  • њ 11
  • ње 39
  • Њега 6
  • њега 98
  • његов 15
  • Његов 2
  • Његова 2
  • његова 26
  • његове 10
  • његови 5
  • Његовим 1
  • његовим 2
  • његових 3
  • Његово 8
  • његово 9
  • Његовог 3
  • његовог 5
  • његовој 6
  • Његовом 4
  • његовом 6
  • његовски 1
  • његову 10
  • њежна 1
  • њезине 1
  • њезином 1
  • Њему 3
  • њему 51
  • њемукана 1
  • Њен 1
  • њен 20
  • њена 15
  • њене 6
  • њени 1
  • њеним 3
  • њених 6
  • Њено 1
  • њено 6
  • њеног 2
  • њеној 4
  • њеном 6
  • њену 11
  • њи 13
  • њива 2
  • њивама 2
  • њиве 1
  • Њиве 1
  • њивице 1
  • њивом 1
  • њим 44
  • Њима 1
  • њима 34
  • њиме 4
  • њимекара 1
  • њина 1
  • њиним 1
  • њих 49
  • њихају 1
  • њихов 6
  • њихова 9
  • њихове 5
  • њихови 3
  • њиховим 2
  • њихових 3
  • њиховог 2
  • њиховој 1
  • њиховом 1
  • њихову 1
  • Њој 2
  • њој 53
  • њојзи 2
  • њом 26
  • Њоме 1
  • њоме 5
  • Њу 2
  • њу 48
  • њушити 1
  • њушку 1
  • о 917
  • О 97
  • оасним 1
  • Оба 1
  • оба 24
  • обавесте 1
  • обавести 1
  • обавестио 1
  • обавештена 1
  • обавештене 1
  • обавијао 1
  • обавијене 1
  • обавила 1
  • обадва 1
  • обадве 3
  • обадвоје 3
  • обадвојица 1
  • обазрив 2
  • обазриви 2
  • обазривији 1
  • обала 1
  • обали 1
  • обаљена 1
  • обамро 1
  • обарена 1
  • обарену 1
  • обасипао 1
  • обашка 1
  • обвезала 1
  • обвезана 1
  • обвије 1
  • обдарио 1
  • обе 17
  • Обе 5
  • обеде 1
  • обеђен 1
  • обезобразила 2
  • обема 1
  • обере 1
  • Оберестрајха 1
  • Оберестрајху 1
  • оберучка 1
  • обесим 1
  • обесиш 2
  • обећава 2
  • обећала 1
  • обећали 2
  • обећано 2
  • обећану 1
  • обећање 1
  • обећати 1
  • обешено 2
  • обешењак 15
  • Обешењак 5
  • обешењака 2
  • обешењаке 2
  • обешењаклука 1
  • обешењаклуке 1
  • обешењаку 1
  • обешењаци 5
  • обешењацима 1
  • обешењаче 1
  • обешењачка 1
  • обешењачки 2
  • обзирао 1
  • обзире 2
  • обида 1
  • обиде 2
  • обиду 1
  • обиђе 2
  • обиђем 2
  • обиђу 1
  • обилазиле 1
  • обилазим 1
  • обилазити 1
  • обилан 1
  • обилато 1
  • обилно 1
  • обистинило 1
  • обичај 5
  • обичаја 1
  • обичајем 1
  • обичајима 1
  • обичају 3
  • обичан 2
  • обична 1
  • обично 26
  • обичну 2
  • Обишао 1
  • обишли 1
  • објашњавању 1
  • објашњаваху 1
  • објективни 1
  • објективно 1
  • облажем 1
  • облапорне 1
  • облаци 2
  • облачећи 1
  • облачио 1
  • облачно 2
  • облигатним 1
  • облигатних 1
  • облигацију 1
  • оближњој 1
  • облила 1
  • обмане 1
  • обогатила 1
  • ободраваше 1
  • Обоје 2
  • обоје 4
  • обојица 17
  • Обојица 3
  • обојици 1
  • обојци 1
  • обома 1
  • оборе 1
  • обори 2
  • оборило 1
  • обрадовала 1
  • обрадован 1
  • обрадовао 1
  • обрадује 1
  • Образ 1
  • образ 8
  • образа 1
  • образе 1
  • образи 3
  • образима 1
  • образу 1
  • обрати 1
  • обратив 2
  • обратио 1
  • обратно 1
  • обраћа 1
  • обраћао 1
  • обрве 6
  • обредима 1
  • обредише 1
  • обређују 1
  • обрек 1
  • обрецну 5
  • обриј 1
  • обрија 1
  • обријај 2
  • обријају 2
  • обријали 2
  • обријан 2
  • обријани 1
  • обријано 1
  • обријаног 1
  • обријао 1
  • обријати 2
  • обрију 1
  • обрисао 1
  • обришу 1
  • обрнуше 1
  • обрст 1
  • обрста 1
  • обрстом 1
  • обувена 1
  • обувене 1
  • обузети 1
  • обукавши 1
  • обукао 2
  • обукла 1
  • обући 1
  • обуче 1
  • обучен 1
  • обучена 3
  • обучене 1
  • обучено 1
  • обштежитељнога 1
  • ова 37
  • Овај 4
  • овај 59
  • овакав 1
  • оваке 1
  • оваким 1
  • Овако 2
  • овако 36
  • оваког 1
  • овакога 1
  • оваком 2
  • оваку 1
  • овамо 11
  • овдашњи 2
  • Овде 3
  • овде 34
  • овдекана 1
  • ове 31
  • Ови 1
  • ови 12
  • Овим 1
  • овим 11
  • Ових 1
  • ових 9
  • овлада 1
  • овлажи 1
  • овнови 1
  • Ово 10
  • ово 71
  • овог 5
  • овога 23
  • овогодишњој 1
  • овој 10
  • Оволико 1
  • оволико 2
  • овом 26
  • овоме 3
  • овоселских 1
  • ову 22
  • овцама 1
  • овце 1
  • овчице 1
  • огањ 1
  • огладнила 1
  • огласе 1
  • огласила 1
  • огласио 1
  • оглашеном 1
  • оглашује 1
  • оглашују 1
  • огледа 1
  • огледало 1
  • оглушује 1
  • огњишта 4
  • оговарале 1
  • оговарање 2
  • оголели 1
  • оголићено 1
  • огорелом 1
  • ограда 1
  • огради 5
  • ограду 1
  • ограничени 1
  • огреје 1
  • огрнута 1
  • огроман 1
  • огромна 1
  • огромним 1
  • огрће 1
  • Огугл 1
  • ОД 1
  • Од 30
  • од 524
  • одавде 3
  • одавно 10
  • Одазвали 1
  • одазива 1
  • Одаје 1
  • одаје 2
  • одаји 2
  • одакле 7
  • одала 2
  • оданде 16
  • одао 1
  • одатле 2
  • одахну 2
  • одахнула 1
  • Одби 2
  • одбија 1
  • одбијајући 1
  • одбио 2
  • одбити 3
  • одважно 1
  • одваљена 1
  • одведе 2
  • одведу 1
  • одвез 2
  • одвезао 1
  • одвели 2
  • одвео 1
  • одвести 2
  • одвећ 1
  • одвикне 1
  • одвикнути 1
  • одвише 2
  • одвојени 1
  • одвраћа 1
  • одврнули 1
  • одвук 1
  • одвукли 3
  • одвуче 1
  • одговара 15
  • одговарај 2
  • одговарају 3
  • одговарала 2
  • одговор 5
  • одговора 4
  • одговорено 1
  • одговори 13
  • одговорила 3
  • одговорим 2
  • одговорио 1
  • одговорише 1
  • одгризе 1
  • одгурнуо 1
  • оде 28
  • Оде 4
  • одело 7
  • оделу 4
  • одем 2
  • одемо 2
  • одједаред 3
  • одјејаније 1
  • одјек 1
  • одкуд 1
  • одлагао 1
  • одлагати 1
  • одлаже 1
  • одлажења 1
  • одлазак 1
  • одлазе 3
  • одлазећи 1
  • одлази 6
  • одлазила 1
  • одлазио 1
  • одлазити 1
  • одлакну 1
  • одласку 1
  • одлетеше 1
  • одлети 1
  • одликован 3
  • одликује 1
  • одложена 1
  • одлучно 3
  • одљутио 1
  • одма 23
  • Одма 7
  • одмакла 1
  • одмара 1
  • одмарала 2
  • одмарате 1
  • одмах 69
  • Одмах 9
  • одмахну 2
  • одменим 1
  • одмет 1
  • одмицао 1
  • одмор 2
  • одмора 1
  • одморе 1
  • одмори 2
  • одморили 1
  • одморимо 2
  • одмориш 1
  • одн 1
  • однекуд 1
  • однела 1
  • однеле 1
  • однео 2
  • однесе 2
  • однет 1
  • однета 1
  • однети 2
  • однеше 1
  • односе 2
  • односи 4
  • односно 5
  • одношаји 1
  • одо 2
  • одобровољена 2
  • одобровољи 2
  • одобровољио 1
  • одовуд 1
  • одоли 1
  • одомаћио 1
  • одонда 2
  • одондак 2
  • одономад 3
  • одономадне 6
  • одонуд 1
  • Одоше 2
  • одоше 5
  • одранила 1
  • одранили 2
  • одредили 1
  • одредио 1
  • одређено 1
  • одрекао 2
  • одрешене 1
  • одрешио 1
  • одрешити 1
  • одродила 1
  • одрпан 1
  • одседнем 1
  • одседну 1
  • одсели 1
  • одсече 2
  • одсечен 1
  • одскакати 1
  • Одскитала 1
  • одскочила 1
  • одскочио 1
  • одскочише 1
  • одступио 1
  • одсудно 1
  • одсуствовали 1
  • оду 1
  • одуже 1
  • одужио 1
  • одузме 1
  • одупирали 1
  • одупре 1
  • одустајем 1
  • одустане 1
  • одфикари 1
  • одшета 1
  • ОДШТАМПАНО 1
  • ожалили 1
  • ожалостила 1
  • ожалошћене 1
  • ождреби 1
  • ожене 1
  • ожени 3
  • оженила 1
  • Оженили 1
  • оженили 3
  • оженио 1
  • оженити 2
  • ожениће 1
  • ожењен 2
  • ожењени 1
  • озбиљан 1
  • Озбиљан 1
  • озбиљна 1
  • озбиљне 1
  • озбиљно 4
  • оздравићу 1
  • озебем 1
  • озебла 1
  • озелени 1
  • озепшћете 1
  • ознојена 1
  • озноји 1
  • ознојила 1
  • ознојили 1
  • Ознтрогере 1
  • ој 2
  • Ој 3
  • ока 7
  • окамењена 2
  • окамењени 1
  • окан 1
  • оквирима 1
  • окићено 1
  • оклагију 1
  • оклеветао 1
  • око 68
  • оковати 1
  • околина 1
  • околине 1
  • околним 1
  • оком 3
  • окончаног 1
  • окопава 2
  • окопавала 1
  • окопам 1
  • окопано 1
  • окрајку 1
  • окрач 1
  • Окрене 1
  • окрене 4
  • окренеш 1
  • окрену 7
  • окренув 1
  • окренула 3
  • окренуо 4
  • окренути 3
  • окренуто 1
  • окренуше 1
  • окретати 1
  • окреташе 2
  • окрете 4
  • окретне 1
  • окреће 4
  • окрњеним 1
  • округао 1
  • округла 2
  • округло 1
  • округлој 1
  • округлу 1
  • окруњен 1
  • оку 4
  • окупи 1
  • окупио 1
  • окуражени 1
  • окуражио 1
  • окусили 1
  • олакшава 1
  • олакшала 1
  • олбрекц 1
  • олињалом 1
  • олтар 2
  • олтару 9
  • Олуја 10
  • Олује 3
  • Олуји 1
  • олупани 1
  • омана 1
  • омарина 1
  • омастио 1
  • омастити 3
  • омастићеш 1
  • оматорио 2
  • омекш 1
  • омекшају 1
  • омекшала 1
  • Омилитике 1
  • омиљена 1
  • омиљено 2
  • омиљенога 1
  • омиљену 2
  • омирски 1
  • омладина 2
  • Омладина 2
  • Омладини 1
  • омладински 1
  • омладинског 1
  • Омладинци 1
  • Омладинцима 1
  • омотавајући 1
  • омотао 1
  • омразе 1
  • омрзнеш 1
  • омрзну 1
  • омрзнула 2
  • омрзнуо 1
  • он 330
  • Он 34
  • Она 21
  • она 261
  • онај 101
  • Онај 3
  • онака 1
  • онакарађену 1
  • онаква 1
  • онаке 3
  • онаки 1
  • онако 137
  • Онако 3
  • онаког 1
  • онаку 1
  • онамо 1
  • онда 158
  • Онда 9
  • ондак 19
  • ондакана 1
  • онде 3
  • Оне 4
  • оне 55
  • Они 6
  • они 80
  • оним 21
  • онима 8
  • оних 18
  • оно 122
  • Оно 8
  • Оног 1
  • оног 38
  • онога 25
  • оној 8
  • онолике 1
  • онолики 1
  • оноликим 1
  • онолико 1
  • оном 7
  • ономад 1
  • ономадашњим 1
  • ономадне 1
  • ономе 4
  • ономлане 1
  • ону 44
  • Ооо 1
  • опада 1
  • опажа 1
  • опажало 1
  • опажени 1
  • опази 3
  • опазио 4
  • опаке 1
  • опаки 1
  • опаклијом 1
  • опаклију 1
  • опалите 1
  • опало 1
  • опанак 1
  • опанака 1
  • опанка 1
  • опанке 2
  • опао 1
  • опарала 1
  • опарена 2
  • опасног 1
  • опасност 3
  • опасности 2
  • опасностима 1
  • опере 3
  • опереш 3
  • опери 1
  • опет 171
  • Опет 4
  • опије 1
  • опију 1
  • опип 1
  • Опип 1
  • опипам 1
  • Опира 1
  • опирања 1
  • опирачу 1
  • описа 1
  • описан 4
  • описана 2
  • описане 1
  • описано 3
  • описати 3
  • описивати 2
  • описујући 1
  • оплакивати 1
  • оплевљено 1
  • опоје 1
  • опомену 1
  • опомињали 1
  • опомиње 3
  • опомињу 1
  • опоравила 1
  • оправ 1
  • Оправ 1
  • оправи 1
  • оправио 1
  • Оправљао 1
  • опрасила 1
  • опредјелила 1
  • опредјелио 1
  • опрема 1
  • опремале 1
  • опреме 2
  • опремљена 1
  • опрљено 1
  • опрљеном 1
  • опроба 1
  • опрости 3
  • опростила 1
  • опростио 1
  • опростите 2
  • опростити 1
  • опсовав 1
  • оптимиста 1
  • оптужени 1
  • опустио 1
  • опучило 1
  • опуштеним 2
  • опходи 1
  • опхрвале 1
  • опцигивали 1
  • опциговати 1
  • опширно 1
  • опшити 1
  • опште 1
  • општественим 1
  • општина 3
  • општини 2
  • орасима 1
  • орахова 2
  • орахом 2
  • ораху 1
  • организам 1
  • организма 1
  • ординарна 1
  • ординирања 1
  • оре 1
  • орезане 1
  • Орестија 2
  • Орестију 1
  • оригинал 1
  • оризонат 1
  • Орлеанска 1
  • ормана 1
  • орманом 1
  • орману 4
  • ортаклуку 1
  • Осам 2
  • осам 8
  • ОСАМНАЕСТА 1
  • осамнајст 1
  • осване 1
  • осванула 1
  • Осванула 1
  • Освануо 1
  • осванути 1
  • освестио 1
  • освете 2
  • освети 2
  • осветио 1
  • осветле 1
  • осветли 1
  • осветољубиви 1
  • осветом 1
  • осврне 1
  • осврће 1
  • осврћете 1
  • осети 4
  • осетила 2
  • осетим 1
  • Осетим 1
  • осетио 1
  • осетити 2
  • осетљива 2
  • осетно 1
  • Осећа 2
  • осећа 3
  • осећала 5
  • осећам 1
  • Осећао 1
  • осећао 2
  • осећаш 1
  • осим 2
  • оскудици 1
  • оскудјевати 1
  • ослабио 1
  • ослободила 1
  • ослободио 1
  • ослови 2
  • ословио 1
  • ословити 1
  • ословљава 1
  • ословљавала 1
  • ослони 1
  • ослонити 2
  • Ослушкује 1
  • Ослушкују 1
  • ослушкују 2
  • ОСМА 1
  • осмејак 1
  • осмели 1
  • осмелиће 1
  • осмех 1
  • осмехну 1
  • осмој 1
  • основне 1
  • особине 2
  • Особито 1
  • особито 8
  • ост 8
  • Остав 1
  • оставе 2
  • остави 20
  • Остави 6
  • оставила 3
  • оставили 3
  • оставим 3
  • оставимо 1
  • оставио 9
  • оставите 3
  • оставити 2
  • оставише 5
  • оставља 7
  • Остављају 1
  • остављају 2
  • остављала 3
  • Остављам 1
  • остављам 2
  • остављате 1
  • остављено 1
  • оставши 1
  • Остаде 2
  • остаде 6
  • Остаје 1
  • остаје 4
  • остају 2
  • остала 15
  • Остале 1
  • остале 4
  • остали 5
  • осталим 3
  • осталима 1
  • осталих 2
  • Остало 1
  • остало 14
  • осталога 4
  • осталој 1
  • осталом 7
  • осталу 1
  • остане 8
  • останеду 2
  • останем 3
  • останемо 1
  • останеш 1
  • останите 1
  • остант 1
  • остао 10
  • остарило 1
  • остарина 1
  • остатак 1
  • остати 9
  • остаће 1
  • осташе 3
  • осушеном 1
  • осушио 1
  • От 1
  • от 6
  • отаљаван 1
  • отац 16
  • Отац 2
  • отварајући 1
  • Отвор 1
  • отворе 2
  • отворена 4
  • отворене 1
  • отворених 1
  • отворено 4
  • отвореног 1
  • Отвори 3
  • отвори 6
  • отворила 4
  • отворило 1
  • отворим 2
  • отворио 4
  • отворити 1
  • оте 1
  • отегла 2
  • отегне 1
  • отежавао 1
  • отеже 2
  • отежем 1
  • Отек 1
  • отели 1
  • отер 1
  • отера 1
  • отерај 1
  • отерала 2
  • отерало 1
  • отидите 1
  • отима 10
  • отимају 1
  • Отимају 1
  • отимајући 1
  • отимала 2
  • отисне 1
  • отићи 4
  • Отиш 1
  • отиш 5
  • Отишао 1
  • отишао 6
  • отишла 4
  • Отишли 1
  • отишли 3
  • отишло 1
  • Откад 2
  • откад 5
  • откако 2
  • откида 1
  • откине 1
  • откинуло 1
  • откопчаног 1
  • откотрља 1
  • откривене 1
  • Открој 1
  • откуд 23
  • Откуд 6
  • Отменији 1
  • ото 3
  • отоич 6
  • отпало 1
  • отпева 4
  • отпевам 1
  • отпи 3
  • отпоздрави 1
  • Отпоче 3
  • отпоче 6
  • отпочела 1
  • отпочели 1
  • отпочело 1
  • отпочео 2
  • отпочет 1
  • отпочети 1
  • отпочетог 1
  • отпочињали 1
  • отпочињати 1
  • отпочиње 3
  • отпочне 1
  • отправиле 1
  • отпратио 1
  • Отпратише 1
  • отприлике 4
  • отресе 1
  • отрести 1
  • отровала 1
  • отромбољеном 1
  • отрпе 1
  • отрује 1
  • Отрц 1
  • отрча 1
  • отрчала 2
  • отрчи 1
  • отуда 2
  • Отшелник 1
  • Отшелника 1
  • отшкринута 1
  • оћеду 1
  • Оћемо 3
  • оћемо 5
  • Оћете 1
  • оћете 12
  • оћут 1
  • оуслиши 1
  • оуст 1
  • офанзивне 1
  • офанзиву 1
  • официне 1
  • официр 5
  • официрске 2
  • Ох 1
  • Охо 11
  • охо 2
  • охрабрен 1
  • охрабрена 1
  • охрабри 3
  • охрабрила 1
  • охрабрим 1
  • оца 3
  • оцедило 1
  • оцедио 1
  • оцедно 1
  • оцекла 1
  • оцем 1
  • Оцем 1
  • оцене 1
  • оцила 1
  • оцило 1
  • оцилом 3
  • оцу 2
  • оч 1
  • очајавати 1
  • очајанију 1
  • очајању 1
  • очајница 1
  • очајно 3
  • очарала 1
  • очаран 2
  • Оче 2
  • оче 8
  • очеве 1
  • очеви 1
  • очевидно 4
  • очекивала 1
  • очекивали 2
  • очекивана 1
  • очекивани 3
  • очекивања 3
  • очекују 2
  • очекујућ 1
  • очекујући 2
  • очељали 1
  • Оченаш 2
  • оченаше 1
  • очеткао 1
  • очешљан 1
  • очешљана 2
  • очешљано 1
  • очешљаном 1
  • очешљану 1
  • очешљао 1
  • очи 54
  • очију 8
  • очима 20
  • очисти 1
  • очитају 2
  • очитала 1
  • очитам 1
  • Очитаћу 1
  • очиташ 2
  • Очо 1
  • очуван 1
  • очупаном 1
  • очупати 1
  • оџак 1
  • оџака 3
  • оџаку 2
  • оџаци 1
  • оџачара 1
  • ошине 1
  • ошину 2
  • оштар 3
  • оштећен 1
  • оштри 1
  • оштрим 1
  • оштрити 1
  • оштро 3
  • оштром 1
  • п 2
  • П 3
  • па 1206
  • Па 328
  • Пааа 1
  • Пааак 1
  • павор 1
  • павори 1
  • паворски 4
  • пагубне 1
  • пада 6
  • падају 2
  • Падала 1
  • падала 3
  • падале 1
  • падало 2
  • падам 1
  • падати 1
  • Падаће 1
  • паде 8
  • Падне 1
  • падне 6
  • падну 3
  • пажљива 1
  • пажљиво 6
  • пажња 2
  • пажње 2
  • пажњом 1
  • пажњу 1
  • паз 1
  • Паз 1
  • пази 3
  • Пази 3
  • пазим 3
  • пазио 2
  • пазите 2
  • пазити 1
  • пазиш 1
  • пазува 4
  • пајван 2
  • пајванима 1
  • Пајом 1
  • пајташ 2
  • пајташи 1
  • пајташима 1
  • пајташом 1
  • пајташу 1
  • Пак 3
  • пак 7
  • пакију 1
  • паклена 2
  • паклену 1
  • пакосна 4
  • пакосно 4
  • пакост 3
  • пакостан 1
  • пакости 6
  • пакошћу 1
  • Пала 1
  • пала 7
  • палате 1
  • пале 2
  • пали 2
  • пало 6
  • палца 1
  • Палчика 4
  • памет 28
  • паметан 7
  • памети 5
  • паметна 1
  • паметни 5
  • паметнијег 1
  • Паметнији 1
  • паметнији 6
  • паметнију 1
  • паметно 1
  • памте 2
  • Памти 2
  • памти 3
  • Памтим 1
  • памтим 3
  • памтити 1
  • памтиш 2
  • памћење 2
  • памук 1
  • памука 1
  • пана 1
  • пансионату 1
  • панталоне 1
  • пантликом 1
  • пантљика 2
  • пантљике 1
  • пањ 1
  • пања 2
  • пао 5
  • паор 15
  • паора 8
  • паоре 6
  • паоренда 3
  • паорендерских 1
  • Паори 1
  • паори 18
  • паорима 2
  • паоркиња 1
  • паоркиње 1
  • паорска 4
  • паорске 9
  • паорски 5
  • паорским 5
  • паорских 2
  • паорско 4
  • паорског 2
  • паорској 1
  • паорском 1
  • паорску 1
  • паору 1
  • паоруша 2
  • паорушо 1
  • папа 4
  • папи 1
  • папина 1
  • папину 1
  • папира 3
  • паповања 1
  • папрено 1
  • паприка 1
  • паприкаш 1
  • паприкаша 1
  • паприке 1
  • папу 1
  • папуча 1
  • папучица 1
  • папучице 1
  • пар 7
  • пара 1
  • парада 2
  • парадајз 2
  • парадајза 2
  • параснички 1
  • парастос 1
  • Пардон 1
  • пардон 8
  • парним 1
  • парок 4
  • парока 1
  • пароке 1
  • парокија 1
  • парокијана 1
  • парокијане 1
  • парокији 2
  • парокију 1
  • пароси 3
  • Парох 1
  • парох 4
  • пароха 10
  • парохе 2
  • парохија 3
  • парохијама 2
  • парохијана 2
  • парохијани 7
  • парохијанима 4
  • парохијанин 1
  • парохијанску 1
  • парохије 2
  • парохији 1
  • парохију 6
  • парохову 2
  • парохом 2
  • пароху 2
  • парт 1
  • партија 2
  • партији 1
  • партију 1
  • парту 1
  • парче 7
  • парченце 1
  • пас 3
  • паса 2
  • пасент 1
  • пасија 2
  • пасијом 1
  • пасију 1
  • пасиониране 1
  • пасир 2
  • пасира 4
  • пасирало 5
  • пасирао 2
  • пасирати 3
  • пасја 1
  • пасје 1
  • пасовати 1
  • пасош 3
  • пасоша 1
  • пастве 3
  • пастви 1
  • паством 1
  • пасти 1
  • пастир 7
  • пастира 1
  • пастирку 1
  • пастору 1
  • патак 8
  • патака 2
  • патвариста 1
  • патер 2
  • патеру 1
  • патка 3
  • патке 2
  • патку 1
  • патосу 1
  • патријарка 1
  • Патријархом 1
  • патрљице 1
  • патрона 2
  • пауза 7
  • паузама 1
  • паузе 4
  • паузу 2
  • паучина 1
  • пахуљицама 1
  • пацов 4
  • Пацова 1
  • пацова 3
  • пацове 2
  • пацови 3
  • пацовима 2
  • пачића 2
  • пачићи 1
  • пев 1
  • Пева 1
  • пева 19
  • певаду 1
  • Певај 1
  • певај 5
  • певају 7
  • певајући 1
  • певала 8
  • Певали 1
  • певали 5
  • певам 2
  • певамо 1
  • певана 1
  • певаних 1
  • певања 2
  • певање 2
  • певањем 1
  • певао 11
  • певате 2
  • певати 3
  • певаче 1
  • певачица 1
  • певачицу 1
  • певачко 1
  • певаш 3
  • певница 1
  • певнице 1
  • певници 3
  • певницу 3
  • певуца 1
  • певуцао 1
  • певуцати 1
  • певуши 1
  • певушила 1
  • певушио 1
  • пегла 1
  • Пеглај 1
  • пеглајз 2
  • пеглајза 1
  • пеглајзи 1
  • пеглајући 1
  • пеглала 2
  • пеглале 1
  • пеглања 1
  • пеглање 1
  • пеглате 1
  • педагог 1
  • Педаљ 1
  • педесет 3
  • пединтера 1
  • педља 2
  • пекмезом 1
  • Пела 9
  • пелен 3
  • Пели 1
  • Пело 5
  • Пелом 1
  • Пелу 2
  • пелшубовати 1
  • Пемак 1
  • пензији 1
  • пензију 2
  • пензионер 1
  • Пентефријевицом 1
  • Пентефринице 1
  • Пентикостар 3
  • Пентикостаром 2
  • пентрају 1
  • пенџер 4
  • пенџеру 1
  • пењала 1
  • пењао 1
  • пепела 1
  • пепељаст 1
  • пепељасте 1
  • Пера 127
  • Пере 18
  • пере 3
  • переду 1
  • перзекутор 1
  • перзекутора 1
  • перзекуторе 1
  • перзекуторовица 2
  • Перзекутору 1
  • Пери 12
  • перивоја 1
  • Перин 2
  • Перина 2
  • Перине 2
  • Перини 1
  • Перино 1
  • Перину 2
  • перишани 1
  • перја 1
  • Перјамоша 1
  • перјан 1
  • перјана 1
  • перјану 1
  • перјао 1
  • перјаре 1
  • перје 13
  • перјем 1
  • перју 1
  • перлама 1
  • перлицама 1
  • Перо 20
  • перо 6
  • пером 1
  • Пером 1
  • Перса 154
  • Персе 6
  • Перси 8
  • Персида 8
  • Персина 2
  • Персине 1
  • Персиних 1
  • Персино 1
  • Персину 1
  • Персо 11
  • Персом 2
  • Персона 1
  • персона 2
  • персоне 4
  • персони 1
  • Персу 9
  • Перу 14
  • песама 2
  • песконицом 1
  • Песма 1
  • песма 24
  • песмама 1
  • песмарици 1
  • Песмарицу 3
  • песме 18
  • песми 6
  • песмицу 1
  • песмом 1
  • песму 32
  • песника 1
  • песнику 1
  • песници 2
  • песничке 1
  • песничко 1
  • Пет 1
  • пет 16
  • пета 1
  • ПЕТА 2
  • Петак 5
  • петама 1
  • петао 2
  • Петар 4
  • пете 2
  • пети 1
  • Петка 1
  • петла 1
  • петли 3
  • петлова 1
  • петлом 1
  • петнаест 3
  • ПЕТНАЕСТА 1
  • пето 1
  • петог 1
  • петога 1
  • петој 1
  • петом 2
  • Петра 4
  • Петре 14
  • Петровић 4
  • Петровића 1
  • Петровићу 1
  • Петру 1
  • пету 1
  • пећи 1
  • пећку 1
  • пеца 2
  • пецнуо 1
  • пече 2
  • печена 3
  • печене 1
  • печену 2
  • печење 2
  • пешака 1
  • пешаке 1
  • Пешаци 1
  • пешке 3
  • пешкир 3
  • пешкира 2
  • пешкире 1
  • пешкирића 1
  • пешкирићи 1
  • пештански 1
  • Пеште 1
  • Пешту 4
  • пијавице 1
  • пијан 5
  • пијани 2
  • пијаница 2
  • пијанку 1
  • пијано 2
  • пијаце 2
  • пијацу 1
  • пије 14
  • Пије 2
  • пиједу 2
  • пијем 9
  • пијемо 2
  • пијесе 1
  • пијете 1
  • пијеш 2
  • пију 10
  • Пију 4
  • пијући 1
  • пијуцка 1
  • Пијуцка 1
  • пијуцкају 1
  • пијуцкање 1
  • пијуцкао 1
  • пијуцне 2
  • пила 2
  • пиле 1
  • пилета 1
  • пилећа 2
  • пилеће 1
  • пили 5
  • пилиће 2
  • пило 1
  • пиљи 1
  • пиљити 1
  • пинтерски 1
  • пинтл 1
  • пинчика 2
  • пинчике 1
  • пинчики 1
  • пинчили 1
  • Пинчили 1
  • Пио 2
  • пио 9
  • пипа 1
  • Пипав 1
  • пипав 2
  • пипаше 1
  • Пира 1
  • пирамиде 1
  • пире 1
  • пири 2
  • пирим 1
  • Пирош 2
  • Пирошу 1
  • пис 1
  • писала 2
  • писало 1
  • писано 1
  • писање 1
  • писао 1
  • Писар 1
  • писар 2
  • писара 1
  • писати 1
  • писаћи 1
  • Писац 1
  • писац 13
  • писма 1
  • писмена 3
  • писмени 1
  • писмености 2
  • писмену 1
  • писмо 13
  • писму 2
  • писца 2
  • писцу 2
  • пит 1
  • пита 66
  • питаду 1
  • Питај 2
  • питај 3
  • Питајте 1
  • питајте 3
  • питају 2
  • питајућим 1
  • Питала 1
  • питала 6
  • питали 4
  • Питам 1
  • питам 13
  • питања 1
  • Питање 1
  • питање 4
  • питањима 1
  • питању 1
  • питао 3
  • питате 1
  • питати 2
  • Питаш 1
  • питаш 2
  • пите 1
  • пити 3
  • питомије 1
  • питомим 1
  • питомо 3
  • пића 5
  • пиће 1
  • Пише 1
  • пише 14
  • пишем 1
  • пишете 1
  • Пишите 1
  • пишите 2
  • Пишкелесовице 1
  • пишкоте 1
  • пиштоља 2
  • Пишу 1
  • пишу 4
  • пишчеве 1
  • пјеније 2
  • плав 1
  • плава 1
  • Плаве 1
  • плаве 2
  • плавим 2
  • плавог 2
  • плавога 1
  • плавом 1
  • плаву 2
  • плавушан 1
  • плајаша 1
  • плајваз 1
  • плајвазом 1
  • плакала 3
  • плакање 2
  • плакао 1
  • плакати 3
  • плакахом 1
  • пламен 3
  • план 2
  • плана 1
  • плану 2
  • планула 2
  • платама 1
  • плати 4
  • платиду 1
  • платили 1
  • платим 1
  • платио 3
  • платише 1
  • Платише 1
  • платна 3
  • платноме 1
  • плату 2
  • плаћа 5
  • плаћаду 1
  • плаћали 2
  • плаћам 1
  • плаће 1
  • плаћен 1
  • плаћу 1
  • плацеве 1
  • плач 10
  • плача 2
  • плаче 9
  • плачем 4
  • плачете 2
  • плачеш 1
  • плачи 1
  • плачу 2
  • плаши 1
  • плашите 1
  • плашити 1
  • плашиш 1
  • плашљиво 3
  • плебанош 1
  • плебаношевој 1
  • плебејка 1
  • плева 2
  • плеве 1
  • плевећи 1
  • плеви 1
  • плевила 3
  • плевити 2
  • плеву 2
  • пленили 1
  • плепс 1
  • плесни 1
  • плеснивих 1
  • плести 2
  • плетива 1
  • плетиво 2
  • плећи 1
  • плећима 2
  • плеха 1
  • пливала 1
  • плитка 1
  • плода 1
  • плот 4
  • плота 1
  • плоту 3
  • плуг 1
  • пљачку 1
  • пљесну 1
  • пљуну 1
  • пљуцка 2
  • пљуцкајући 1
  • пљуцкати 1
  • По 23
  • по 314
  • поарати 1
  • побе 1
  • побегао 4
  • побегне 3
  • Победићеш 1
  • побеже 2
  • побелеле 2
  • побесне 1
  • побесни 2
  • побећи 1
  • побожан 1
  • побожни 4
  • побожно 1
  • побољшали 1
  • побочне 1
  • побочну 1
  • повадио 1
  • поваздан 8
  • поведите 1
  • поведох 1
  • повеже 1
  • повезала 2
  • повезана 2
  • повезаним 1
  • повезе 3
  • повезла 1
  • повела 2
  • повео 3
  • поверене 2
  • поверено 2
  • поверује 2
  • повести 1
  • повећа 1
  • повећег 1
  • повешати 1
  • повијао 1
  • повика 2
  • повикаше 1
  • повиси 1
  • повисоко 1
  • повише 4
  • повјерити 1
  • повода 2
  • повољних 1
  • повољно 1
  • поврати 1
  • повратила 1
  • повратити 1
  • повратка 1
  • повраћен 1
  • повредио 1
  • површини 1
  • повук 4
  • повукао 1
  • повукли 2
  • повуку 1
  • повуци 1
  • повуче 3
  • повучена 1
  • Погађ 1
  • погађ 2
  • погађа 2
  • погађај 1
  • погађају 1
  • погађали 1
  • погађам 1
  • погађати 2
  • погађаш 2
  • поган 1
  • поганија 1
  • погано 1
  • погаси 1
  • погача 1
  • погачарима 1
  • поглед 11
  • Погледа 2
  • погледа 28
  • погледајте 1
  • погледају 3
  • погледала 2
  • погледале 1
  • погледали 1
  • Погледам 1
  • погледам 2
  • погледао 1
  • погледати 2
  • погледаш 1
  • погледе 1
  • погледи 1
  • Погледи 1
  • погледом 4
  • погодби 1
  • погоди 2
  • погодили 6
  • погодим 1
  • погодио 6
  • погодите 2
  • погодише 1
  • погођених 1
  • погреба 1
  • погребе 1
  • погрешила 1
  • погрешке 1
  • погријем 1
  • погружено 1
  • под 56
  • подавили 1
  • подадуо 1
  • Подај 1
  • подајте 2
  • података 1
  • податке 1
  • подацима 3
  • подбада 1
  • подвиге 1
  • подвикивало 1
  • подвикивање 1
  • подвикује 1
  • подврискивање 1
  • подврискује 1
  • подгревању 1
  • подгријан 1
  • подгријаног 1
  • подебело 1
  • подеран 1
  • подерана 1
  • подигао 1
  • подигне 1
  • подиђе 1
  • подиже 2
  • подићи 1
  • подједнако 1
  • подмажу 1
  • подметле 1
  • подметните 1
  • подметнуо 1
  • подмиривала 1
  • подмите 1
  • подне 32
  • поднебље 1
  • поднела 1
  • подножје 1
  • подносио 1
  • подобна 2
  • подобне 1
  • подобно 1
  • подоста 1
  • подранимо 1
  • подранити 1
  • подрж 1
  • подробности 1
  • подруг 1
  • подрум 4
  • подрума 4
  • подруму 5
  • подсети 2
  • подсетили 1
  • подскочицом 1
  • подсмевају 1
  • подсмевала 1
  • подсмеху 1
  • подужа 1
  • подуже 7
  • подужег 1
  • подужи 1
  • подужим 1
  • подужих 1
  • подупирања 1
  • Подухнули 1
  • подштрикава 1
  • подштрикавала 1
  • подштрикати 1
  • пође 7
  • пођите 1
  • Пођоше 1
  • пођоше 4
  • пођу 2
  • поезије 2
  • поетике 1
  • Поетике 2
  • поетски 1
  • поетско 2
  • пожар 1
  • пожелети 2
  • пожртвовање 1
  • пожури 1
  • пожутелој 1
  • позадуго 1
  • позајми 1
  • позајмим 2
  • позајмите 2
  • позаљубљивало 1
  • позашиваних 1
  • позвали 1
  • позван 1
  • позвана 1
  • позвао 2
  • позвати 1
  • Поздрав 1
  • поздрав 8
  • Поздрави 1
  • поздрави 2
  • поздравила 1
  • Поздравила 3
  • Поздравили 1
  • поздравља 2
  • поздрављају 2
  • поздрављамо 2
  • позеленела 1
  • позеленила 1
  • позив 2
  • позива 2
  • позивају 1
  • позивање 1
  • позивати 1
  • позитурама 1
  • позитури 1
  • позитуру 1
  • позлаћена 1
  • позн 1
  • Позн 1
  • позна 4
  • познавајући 1
  • Познавала 1
  • познавалац 1
  • познавали 1
  • познавао 1
  • познаде 1
  • познаду 3
  • познаје 4
  • Познајем 2
  • познајем 5
  • познају 1
  • познајући 2
  • познала 1
  • Познала 1
  • познали 1
  • познам 2
  • познаник 1
  • познанику 1
  • познаницу 1
  • познанство 1
  • познат 3
  • позната 2
  • познате 4
  • познати 6
  • познатијих 1
  • познато 14
  • познатог 1
  • познату 3
  • познаш 1
  • позове 3
  • позоведу 1
  • позову 1
  • позорници 1
  • поизбијао 1
  • поиздаље 1
  • поименце 2
  • пој 1
  • појави 1
  • појавила 1
  • појање 1
  • појању 2
  • појас 17
  • појаса 3
  • појасом 1
  • појасу 1
  • појаче 1
  • поједе 2
  • Поједине 1
  • појединостима 1
  • појеле 3
  • појео 4
  • појести 2
  • појетске 1
  • појим 1
  • појимо 1
  • појите 1
  • појмљивих 1
  • појмљиво 2
  • поју 1
  • покаже 9
  • покажеш 1
  • покажите 1
  • показа 6
  • показала 3
  • показало 1
  • показан 1
  • показао 2
  • показати 5
  • показаће 1
  • показивала 2
  • показивало 1
  • показивао 1
  • Показивао 1
  • показиваше 1
  • показује 3
  • показујући 3
  • покајаше 1
  • покаткад 2
  • покварени 1
  • Покварено 1
  • поквареног 1
  • поквареност 1
  • поквари 1
  • покенес 3
  • покенесе 1
  • покис 1
  • Покисао 1
  • покисла 1
  • покисле 4
  • покисло 1
  • поклано 1
  • поклањали 1
  • поклон 2
  • поклони 9
  • поклоним 1
  • поклонио 1
  • поклонити 1
  • поковано 1
  • покој 3
  • покојна 3
  • покојне 2
  • покојни 6
  • покојника 4
  • покојнику 1
  • покојним 1
  • покојнима 1
  • покојница 1
  • покојног 2
  • покојној 1
  • покор 3
  • покора 1
  • покоре 2
  • Покосиће 1
  • покрађени 1
  • покрај 4
  • покрало 1
  • покрасти 1
  • покрет 1
  • покри 6
  • покрива 1
  • покривало 1
  • покривам 1
  • покривати 1
  • покривеном 1
  • покрије 1
  • покрили 1
  • покрило 1
  • покрпимо 1
  • покрсти 1
  • покуњен 1
  • покуњена 1
  • покупи 1
  • покупише 1
  • покупује 2
  • покуса 1
  • покуша 1
  • покушај 1
  • покушану 1
  • пол 1
  • Пола 1
  • пола 45
  • полаже 1
  • полази 1
  • полак 2
  • полако 22
  • поласка 1
  • поласку 1
  • полеже 1
  • полезном 1
  • полепили 1
  • полете 7
  • полетела 5
  • полетеле 1
  • полетео 2
  • полетеше 5
  • полети 3
  • полива 1
  • поливање 1
  • поливати 1
  • поливено 1
  • полијелеј 1
  • полио 1
  • политике 1
  • политиран 1
  • политички 1
  • полицијских 1
  • полки 1
  • полку 1
  • половина 4
  • половине 1
  • половини 2
  • положе 1
  • Поломиће 1
  • полоче 1
  • полу 2
  • полугласно 2
  • полудио 1
  • полуотворених 1
  • полупао 1
  • полупаће 1
  • полутину 1
  • получи 2
  • получио 1
  • получује 1
  • поља 1
  • поље 1
  • пољским 1
  • пољу 3
  • пољубаца 1
  • пољубе 1
  • Пољуби 1
  • пољуби 21
  • пољубила 1
  • Пољубили 2
  • пољубили 4
  • пољубимо 3
  • пољубио 4
  • пољубите 1
  • пољубише 1
  • пољупцима 1
  • помагај 1
  • Помагај 1
  • помагала 3
  • помагачице 1
  • помаде 1
  • помаже 15
  • помажем 1
  • помажу 4
  • помажући 1
  • помакао 1
  • помало 8
  • помаман 1
  • помами 1
  • помамио 1
  • поматорији 1
  • помаче 1
  • помећу 1
  • помешано 1
  • помилова 1
  • помилуј 1
  • помилује 1
  • помирила 1
  • Помирили 1
  • помирили 2
  • помиримо 1
  • помириш 1
  • помирљивости 1
  • помисли 3
  • помислила 3
  • помислиле 1
  • помислим 3
  • помислио 7
  • помислите 1
  • помислити 2
  • помислиш 1
  • помишљајући 1
  • помог 3
  • помогао 1
  • помогли 1
  • помогло 3
  • помогне 2
  • помогнем 2
  • помогнете 1
  • помогну 1
  • помодрила 1
  • поможе 2
  • Помоз 1
  • помози 2
  • Помози 2
  • помоли 1
  • поморанџа 1
  • помоћ 4
  • помоћи 3
  • помоћник 2
  • помоћника 1
  • Помпеја 1
  • Помпеје 1
  • помрчини 4
  • помужене 1
  • пон 2
  • понавља 3
  • понадати 1
  • понајбољи 1
  • понајвише 2
  • понајдебљи 1
  • понајчешће 1
  • понаша 1
  • понашање 4
  • понашао 2
  • поневидио 1
  • Понедељника 1
  • понекад 6
  • понеко 1
  • понела 3
  • понели 1
  • понео 2
  • Понес 1
  • Понесе 1
  • понесе 6
  • понети 2
  • понизно 4
  • поникад 1
  • пониког 1
  • понова 1
  • понови 1
  • поновљено 1
  • понос 1
  • поносе 1
  • поносит 1
  • поносита 1
  • поносити 2
  • поносито 6
  • поносно 1
  • поноћ 1
  • поноћи 2
  • понуди 3
  • понудила 2
  • понудили 1
  • понудио 2
  • понудити 3
  • понуду 1
  • поњаву 1
  • поњамо 1
  • поодавно 3
  • ПОП 4
  • Поп 44
  • поп 524
  • Попа 2
  • попа 82
  • попадија 28
  • попадијама 3
  • Попадије 1
  • попадије 19
  • Попадији 1
  • попадији 4
  • попадијину 1
  • попадију 1
  • попалио 1
  • попамти 1
  • попаори 1
  • попашан 1
  • попе 7
  • попели 1
  • попео 1
  • попи 12
  • попивши 1
  • попије 3
  • попијем 1
  • попијено 1
  • попијо 1
  • попила 1
  • попин 3
  • попина 12
  • попине 3
  • Попини 1
  • попиним 2
  • попино 1
  • попиног 1
  • попиној 3
  • попином 3
  • попину 1
  • попио 2
  • попираема 1
  • попити 2
  • Попиће 1
  • попне 3
  • попну 1
  • попо 27
  • попов 1
  • попова 12
  • поповати 1
  • попове 1
  • Попови 2
  • попови 24
  • Поповима 1
  • поповима 5
  • Поповић 1
  • поповска 1
  • поповске 2
  • поповски 2
  • поповским 2
  • поповску 1
  • попом 4
  • поправи 1
  • поправим 1
  • поправити 3
  • поправља 2
  • поправљао 1
  • поправљеним 1
  • поправци 1
  • попреко 1
  • попрети 1
  • попу 10
  • попуј 1
  • попују 1
  • популарна 1
  • попусте 1
  • Попусти 1
  • попусти 2
  • попустила 2
  • попустили 1
  • попустим 1
  • попустио 1
  • попустити 1
  • попустљивија 1
  • попушта 3
  • попуштај 1
  • попуштајући 1
  • попушћај 1
  • попушћаш 1
  • поради 1
  • поражена 2
  • поразбијане 1
  • поразмислити 1
  • поразу 1
  • порасла 1
  • порастеш 1
  • поребарке 1
  • поред 38
  • Поред 4
  • поредити 1
  • поређала 1
  • поређали 1
  • поређан 1
  • поређанима 1
  • порекао 1
  • поркета 1
  • пород 1
  • породиље 1
  • породица 6
  • породице 3
  • породици 1
  • порок 2
  • порока 1
  • пороцима 1
  • порта 2
  • портвишем 1
  • порте 1
  • порти 14
  • порту 1
  • порукама 1
  • поручена 2
  • поручено 4
  • поручила 1
  • поручили 2
  • поручује 4
  • поруџбина 2
  • поруџбинама 1
  • поруџбину 1
  • порције 1
  • порцију 1
  • порцулан 4
  • порцуланске 1
  • порцулански 1
  • порцуланско 1
  • порцуланског 1
  • пос 1
  • посаветовала 1
  • посаветовао 1
  • посаветује 1
  • Посао 1
  • посао 14
  • посашиваће 1
  • посвађали 3
  • посвађао 1
  • посветити 1
  • Поседају 1
  • поседали 1
  • Поседало 1
  • поседаше 3
  • Поседаше 3
  • поседи 2
  • поседимо 1
  • поседише 1
  • посета 1
  • посетом 1
  • посјетити 1
  • посјетом 2
  • посјету 1
  • посјећује 1
  • поскочити 1
  • поскочице 2
  • поскочицу 1
  • поскурице 1
  • посл 2
  • посла 17
  • пославши 1
  • послала 3
  • послана 1
  • Послао 1
  • послао 7
  • послате 1
  • послати 3
  • послатих 1
  • после 189
  • После 25
  • последица 1
  • ПОСЛЕДЊА 1
  • последња 3
  • Последње 1
  • последње 5
  • последњега 1
  • последњем 3
  • последњи 10
  • последњим 1
  • последњих 2
  • последњом 1
  • последњу 1
  • последоватељ 1
  • послетку 13
  • послова 2
  • пословање 1
  • послове 3
  • послови 1
  • пословима 2
  • пословица 4
  • пословице 1
  • пословицу 3
  • послом 7
  • послу 11
  • послужавник 2
  • послужавником 1
  • послуже 1
  • послужен 1
  • послужи 3
  • послужила 1
  • послужили 2
  • послужим 2
  • послужио 3
  • послужити 3
  • Послужише 1
  • послужујем 1
  • послужују 2
  • послуша 2
  • послушајте 1
  • послушају 1
  • послушала 1
  • послушам 3
  • послушан 1
  • Послушао 1
  • послушна 1
  • послушни 1
  • послушнији 1
  • посљедице 1
  • посматра 4
  • посматрала 3
  • посматрати 1
  • посматраше 1
  • посмрам 1
  • посовјетов 1
  • посољену 1
  • поспава 1
  • поспе 1
  • поспешном 1
  • поспите 1
  • поспрема 1
  • поспремаш 1
  • посрамио 1
  • посред 2
  • посредник 1
  • Пост 1
  • пост 3
  • постави 1
  • поставиш 1
  • постављен 1
  • постављена 1
  • постављених 2
  • постављено 1
  • поставом 1
  • Постаде 2
  • постаде 5
  • постајала 1
  • постаје 1
  • постају 1
  • постала 5
  • Постале 1
  • постали 2
  • постану 2
  • Постао 1
  • постао 5
  • постар 2
  • постати 1
  • посте 2
  • постеље 1
  • постепено 1
  • Постепено 1
  • постигнуто 1
  • постиди 1
  • постидити 1
  • постидно 1
  • постиђен 1
  • поступак 1
  • поступка 1
  • посуђе 3
  • посута 1
  • потаји 1
  • потанко 1
  • потврд 1
  • потврдила 1
  • потврђена 1
  • потврђени 1
  • потврђује 3
  • потегни 1
  • потегу 1
  • потеже 1
  • потекла 1
  • потера 4
  • потерај 1
  • потерају 1
  • потерао 1
  • потиљак 2
  • потиснута 1
  • поткиваш 1
  • потковане 1
  • потковице 1
  • поткрепи 2
  • поткрепио 1
  • поткресавао 1
  • поткресани 1
  • пото 1
  • поток 1
  • потоком 1
  • потоњи 1
  • потпиривале 1
  • потпиривању 1
  • потпирује 1
  • потписа 1
  • потпишу 1
  • потплатите 1
  • потпрдо 1
  • потпуна 1
  • потпуно 3
  • Потпустио 1
  • потражи 2
  • потражити 1
  • потрајало 2
  • потрбушке 2
  • потребан 1
  • потребе 1
  • потребна 1
  • потребне 2
  • потребно 2
  • потребу 1
  • потреса 1
  • потресен 1
  • потресена 2
  • потресеним 1
  • потрефила 3
  • потрефим 1
  • потрефио 1
  • потрзали 1
  • потроши 1
  • потрпа 1
  • потрпала 2
  • потрпали 1
  • потрпаше 1
  • потруде 1
  • потруди 1
  • потрудити 1
  • потрча 2
  • потрчала 1
  • потрчао 1
  • потрчи 3
  • потужи 2
  • потукле 1
  • Потукли 2
  • потукли 4
  • потуку 1
  • потуца 1
  • потуци 1
  • потучеду 3
  • потштрикавају 1
  • поубијало 1
  • поузданији 1
  • поуздано 1
  • поука 1
  • поуку 1
  • поучава 1
  • поучити 1
  • пофали 1
  • пофалим 1
  • пофалити 2
  • пофторавам 1
  • похвали 3
  • похвалила 1
  • похвалили 1
  • похвалим 1
  • похвалио 3
  • похвалише 1
  • похваљен 1
  • похватале 1
  • похенес 1
  • похита 5
  • похитала 1
  • походе 2
  • похотљиве 1
  • похотљивог 1
  • поцрвене 1
  • поцрвенела 1
  • поцрвени 1
  • поцрнио 1
  • Поч 1
  • поч 3
  • почасни 1
  • почаствовати 1
  • почасти 3
  • почастио 4
  • поче 9
  • почела 10
  • почеле 2
  • почели 6
  • почело 4
  • почео 7
  • почест 2
  • почествовати 1
  • почести 1
  • почетих 1
  • почетка 3
  • почеша 1
  • почеше 4
  • почешеш 1
  • почешће 9
  • почиваш 1
  • почивка 1
  • почиње 1
  • почињем 1
  • почисти 1
  • почитајема 1
  • почитајеми 1
  • почитујем 1
  • почишћено 1
  • почне 2
  • почнем 1
  • почнете 1
  • почну 1
  • почупала 1
  • почупана 1
  • поша 1
  • пошали 1
  • Пошао 1
  • пошао 2
  • Пошла 2
  • пошла 4
  • пошли 1
  • пошло 2
  • пошље 5
  • пошљем 1
  • пошљете 1
  • Пошљи 1
  • поштапајући 1
  • поштедити 1
  • поштеђена 1
  • поштен 1
  • поштено 4
  • поштење 1
  • пошто 19
  • поштовалаца 1
  • поштовали 1
  • поштована 1
  • поштовани 1
  • поштованих 1
  • поштованога 1
  • поштованој 1
  • поштованом 1
  • поштовања 1
  • поштовао 1
  • поштом 1
  • пошту 1
  • поштују 2
  • пошу 7
  • пр 1
  • Права 2
  • права 8
  • правд 1
  • правда 1
  • правдају 1
  • правдање 2
  • правди 1
  • Праве 1
  • праве 7
  • праведна 1
  • праведне 1
  • праведника 1
  • прави 16
  • Прави 2
  • правиду 3
  • правила 5
  • правиле 1
  • правилима 2
  • правилно 1
  • правило 2
  • правилу 1
  • правим 3
  • правио 2
  • правите 5
  • правити 1
  • прављење 1
  • право 32
  • Право 7
  • правог 1
  • правој 1
  • правом 2
  • православија 1
  • православије 1
  • православља 1
  • православне 3
  • православној 1
  • православну 1
  • правослне 1
  • праву 5
  • правцу 1
  • празан 1
  • празна 7
  • празне 3
  • празни 5
  • празник 3
  • празника 2
  • празниле 1
  • празних 1
  • празницима 1
  • празничног 1
  • празну 1
  • праксе 2
  • практику 1
  • практицира 2
  • практичан 1
  • практичним 1
  • практиш 1
  • прангије 1
  • прангију 1
  • прао 1
  • праска 5
  • праскају 1
  • праскала 2
  • праске 1
  • праском 1
  • праску 1
  • прати 5
  • пратијаше 1
  • пратила 2
  • пратио 1
  • праћака 1
  • праћен 1
  • праћене 1
  • праунуцима 1
  • прашан 1
  • прашина 3
  • прашине 4
  • прашини 3
  • прашином 2
  • прашину 3
  • прашта 4
  • праштала 1
  • праштам 2
  • праштање 1
  • Прва 1
  • прва 10
  • ПРВА 2
  • Прве 1
  • прве 3
  • Први 2
  • први 36
  • првих 2
  • прво 12
  • Прво 2
  • првобрачног 1
  • првог 1
  • првога 1
  • првој 2
  • првом 1
  • прву 1
  • прдавца 1
  • прдаче 1
  • прдачи 2
  • прдачити 1
  • Пре 3
  • пре 83
  • пребаци 3
  • пребацивао 1
  • пребацивати 1
  • Пребациваће 1
  • пребацује 5
  • пребацујући 1
  • пребледе 1
  • пребогат 1
  • превара 1
  • превари 2
  • Преварио 1
  • преварио 6
  • преварити 4
  • превару 1
  • преведе 1
  • преведено 1
  • Превезли 1
  • превео 1
  • превлачио 1
  • преврну 1
  • преврнуо 1
  • превртања 1
  • преврћати 2
  • преврће 2
  • превуче 2
  • превучена 1
  • прегледа 1
  • прегледајући 1
  • прегледано 1
  • прегледања 1
  • прегледао 1
  • прегори 1
  • прегрнуо 1
  • Пред 10
  • пред 92
  • преда 9
  • предавати 1
  • предаде 3
  • предала 2
  • предам 2
  • предао 1
  • предвече 1
  • преде 2
  • предела 1
  • предива 1
  • предиво 2
  • предику 3
  • предикујем 1
  • предисловија 1
  • предлагала 1
  • предложи 1
  • предмет 2
  • предмета 1
  • предмете 1
  • предметима 1
  • предња 1
  • предње 1
  • предњи 2
  • предомисли 1
  • предомислио 2
  • предомислише 1
  • предосторожна 1
  • предскаже 1
  • представе 3
  • представи 1
  • представио 3
  • представите 1
  • представити 4
  • представља 1
  • представљају 1
  • представљен 1
  • предузећем 1
  • предузме 1
  • предупредила 1
  • предупредим 1
  • предшественик 2
  • предшественика 1
  • пређе 3
  • пређу 1
  • прежалити 1
  • преже 4
  • преживети 2
  • преживеће 1
  • прежу 1
  • презати 1
  • презент 4
  • презентирао 1
  • презесом 1
  • презимену 1
  • презрењу 1
  • преимућстава 1
  • преисподњи 1
  • прека 1
  • Прекајцу 1
  • прекида 4
  • прекиде 14
  • преким 1
  • прекинем 1
  • прекинута 1
  • прекинуто 2
  • прекинутог 1
  • прекјуче 2
  • прекјучерање 1
  • преклањско 1
  • Преко 1
  • преко 58
  • прекобројни 1
  • прекрасним 1
  • прекрасног 1
  • прекрати 1
  • прекраћивати 1
  • прекрпити 1
  • прекрсте 1
  • прекрсти 11
  • прекрстила 1
  • прекрстио 3
  • прекрстише 2
  • прексиноћног 1
  • Прексутра 2
  • прексутра 5
  • прелази 1
  • прелети 1
  • прелећу 2
  • прелиставајући 1
  • прелиставан 1
  • прелиставао 1
  • према 30
  • премазану 1
  • премда 1
  • премести 1
  • премештати 1
  • премишљању 1
  • пренемагати 1
  • пренеражени 1
  • преноћи 1
  • преноћили 1
  • Прену 1
  • пренувши 1
  • пренумерантима 1
  • преобразила 1
  • Преодница 1
  • Преодницу 1
  • преокренем 1
  • Преосвештенства 3
  • Преосвештенство 16
  • Преосвештенством 1
  • Преосвештенству 3
  • преотимали 1
  • препао 1
  • препеченице 1
  • препиру 1
  • преписао 1
  • преписивао 3
  • преписује 1
  • преплашена 1
  • преплашено 1
  • препоручио 1
  • препоручује 1
  • препоручујући 1
  • препуном 1
  • Пресвјатаја 1
  • пресвуће 1
  • преселе 1
  • преселио 1
  • пресело 1
  • Пресело 1
  • пресести 1
  • пресече 1
  • пресечеду 1
  • прескоче 1
  • прескочи 1
  • прескочити 1
  • преслатка 1
  • преслиша 1
  • преслишава 2
  • пресретан 2
  • пресрећан 1
  • престављам 1
  • престаде 3
  • престадоше 1
  • престаје 1
  • престала 2
  • престане 1
  • престану 1
  • престати 2
  • престижу 1
  • пресуши 1
  • претварајући 1
  • претворила 2
  • претворили 1
  • претворио 2
  • претекне 2
  • претерана 1
  • претерао 1
  • претерује 1
  • прети 2
  • претњи 1
  • претпоследњој 1
  • претпостављам 1
  • претпостављене 1
  • претресање 1
  • претрну 1
  • претрпео 1
  • претрпљени 1
  • претурају 1
  • претурала 1
  • претурао 1
  • претурати 1
  • претурују 1
  • претходи 1
  • претходну 1
  • преувеличавате 1
  • преухитрила 1
  • прехвална 1
  • Преходница 1
  • Преходницу 1
  • прецењујете 1
  • пречесњејши 1
  • пречула 1
  • прешла 1
  • прешли 2
  • пржене 1
  • прженице 1
  • при 13
  • прибацивати 1
  • прибацује 2
  • прибере 1
  • прибила 1
  • приближи 1
  • приближио 1
  • приближује 2
  • прибор 1
  • приватан 1
  • приватио 1
  • приватно 1
  • привезан 1
  • привезаност 1
  • привенчао 1
  • привео 1
  • привирио 1
  • приволео 1
  • приврће 1
  • привук 1
  • привуче 1
  • прид 6
  • придавали 1
  • придали 1
  • придика 2
  • придружи 1
  • приђе 7
  • приђем 1
  • призива 1
  • призн 2
  • призна 1
  • признаје 2
  • признајем 3
  • Признајте 1
  • признају 2
  • признали 1
  • признам 1
  • признања 1
  • признати 9
  • признаће 1
  • призор 2
  • призора 1
  • призрења 2
  • прија 4
  • пријавили 1
  • пријатан 1
  • пријатељ 6
  • пријатеља 2
  • пријатељи 5
  • пријатељима 3
  • пријатељица 3
  • пријатељицу 1
  • пријатељски 2
  • пријатељским 1
  • пријатељства 2
  • пријатељство 3
  • пријатељу 1
  • пријатна 3
  • пријатне 1
  • пријатнија 1
  • пријатним 1
  • Пријатно 1
  • пријатно 2
  • пријатног 1
  • прије 3
  • пријо 5
  • приказ 1
  • приказати 1
  • прикинули 1
  • приклане 1
  • прико 3
  • прикрајка 1
  • прикрије 1
  • приксутра 1
  • прилагоди 1
  • прилазећи 1
  • прилегне 2
  • прилепљеним 1
  • прилети 1
  • прилика 7
  • прилике 7
  • приликом 7
  • прилику 28
  • прилици 5
  • приличи 4
  • прилична 2
  • Прилично 1
  • прилично 8
  • приложенога 1
  • прима 1
  • примајући 1
  • примакли 1
  • примала 1
  • примао 2
  • примаче 2
  • приме 2
  • примедбом 1
  • примедбу 1
  • пример 16
  • примером 1
  • примеру 2
  • примети 3
  • приметила 4
  • приметили 2
  • приметио 5
  • приметити 2
  • приметише 2
  • примећено 1
  • прими 8
  • примиле 3
  • примите 1
  • примити 3
  • примиче 1
  • примјер 3
  • примјерне 1
  • примјерну 1
  • примјетила 1
  • примјетио 4
  • примјетити 1
  • примјечавам 1
  • принесе 1
  • принуђен 1
  • Принц 1
  • принцеза 1
  • принцезе 1
  • принцези 1
  • принцезу 2
  • принцип 1
  • принципа 3
  • принципал 1
  • принципала 4
  • принципаловицу 1
  • принципалову 1
  • припада 3
  • припадају 1
  • припале 1
  • припасала 1
  • приписати 2
  • припитам 1
  • Приповеда 1
  • приповеда 16
  • приповедајте 1
  • приповедају 3
  • приповедала 3
  • приповедале 2
  • приповедали 1
  • приповедало 6
  • приповедам 3
  • приповедања 2
  • Приповедање 1
  • приповедање 2
  • приповедању 1
  • Приповедао 1
  • приповедао 6
  • приповедати 4
  • приповедите 1
  • приповедиће 1
  • приповест 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • приповетка 4
  • приповетке 4
  • приповетку 1
  • приповетци 1
  • приповеци 2
  • припомоћ 1
  • припрети 1
  • природе 1
  • природна 1
  • природним 1
  • природно 4
  • природном 1
  • природом 1
  • присвајала 1
  • присело 1
  • присна 3
  • приснио 1
  • пристаде 1
  • пристадоше 1
  • пристајати 1
  • пристаје 2
  • пристала 1
  • пристане 2
  • пристаниште 1
  • пристоји 1
  • приступ 1
  • присуствовао 1
  • присуству 3
  • притајали 1
  • притајена 1
  • притворили 1
  • притисла 1
  • притисну 1
  • притиснуо 2
  • притјажатељ 1
  • притрч 1
  • притрча 2
  • притрчала 1
  • прихвата 1
  • прихвати 3
  • прихвативши 1
  • прихватите 1
  • прихваћа 1
  • приход 1
  • прихода 1
  • Прича 1
  • прича 7
  • причала 1
  • причали 1
  • причало 1
  • причање 1
  • причати 1
  • причаће 2
  • причека 2
  • причекати 1
  • причува 2
  • прљава 1
  • прљавој 1
  • прљи 2
  • проба 1
  • пробадала 1
  • Пробајте 3
  • пробају 1
  • пробајући 1
  • пробали 1
  • пробам 1
  • пробивени 1
  • пробија 1
  • пробије 1
  • пробир 1
  • пробира 2
  • пробирање 1
  • пробиће 1
  • пробише 1
  • пробо 1
  • пробуди 4
  • пробудила 3
  • пробудим 1
  • пробудио 5
  • пробудити 1
  • провађања 1
  • провађање 1
  • провала 1
  • провансалски 1
  • проведе 1
  • проведем 1
  • провела 1
  • провеле 1
  • провели 1
  • провеселим 1
  • провири 1
  • Провлаков 1
  • Провлакови 1
  • провлачи 2
  • проводи 1
  • проводила 2
  • проводили 1
  • провредниле 1
  • проговара 1
  • проговори 1
  • програма 1
  • прогунђа 2
  • прогута 1
  • прогутај 1
  • прогутала 1
  • прода 1
  • продав 1
  • продавани 1
  • продаје 3
  • продајем 1
  • продају 1
  • продало 1
  • Продангубићу 1
  • проданог 1
  • продате 1
  • продати 3
  • продераће 1
  • продере 1
  • продрема 1
  • продужавао 1
  • продужен 1
  • продужење 2
  • продужи 13
  • продужила 1
  • продужили 1
  • продужио 2
  • продужити 1
  • продужише 1
  • продужује 4
  • продуцир 1
  • прођаволим 1
  • Прође 1
  • прође 22
  • прођем 3
  • прођеш 2
  • прођи 1
  • Прођи 1
  • прођоше 3
  • Прођоше 5
  • прођу 2
  • прождрљиве 1
  • прождрљивост 1
  • проживи 1
  • проживио 1
  • проживите 1
  • прозвали 1
  • прозебе 1
  • прозлио 1
  • прозом 1
  • прозор 6
  • прозора 5
  • прозоре 5
  • прозори 1
  • прозорима 1
  • прозору 10
  • прозу 1
  • произвела 1
  • Прока 4
  • Проке 3
  • Проки 2
  • Прокине 1
  • прокислим 1
  • Проклете 1
  • проклете 2
  • Проклети 2
  • проклети 7
  • проклето 1
  • проклетог 3
  • проклету 3
  • проклињати 1
  • проклиње 1
  • проклињем 1
  • проклињући 1
  • прокљуви 1
  • прокљувиш 1
  • Проко 4
  • прокопсали 1
  • Проку 1
  • пролазе 2
  • Пролазе 3
  • пролазећи 1
  • Пролази 1
  • пролази 5
  • пролазила 2
  • пролазио 1
  • пролазише 1
  • пролепшање 1
  • пролепшати 2
  • пролепшаће 1
  • пролете 1
  • пролети 1
  • пролеће 1
  • Проливајте 1
  • пролио 1
  • промаје 1
  • промакне 1
  • промена 1
  • променада 1
  • промене 1
  • променила 2
  • променило 3
  • променим 1
  • променио 1
  • променити 1
  • промену 1
  • променуо 1
  • промисли 1
  • промислили 1
  • промислим 1
  • промјене 2
  • промјениће 1
  • промолио 1
  • промолити 1
  • промолиш 1
  • промонади 2
  • промукла 1
  • промућка 1
  • пронађе 1
  • пронесу 1
  • проп 2
  • пропадао 1
  • пропадне 2
  • пропаднем 2
  • пропала 3
  • пропали 1
  • пропао 2
  • пропасти 1
  • пропушта 1
  • проразговарамо 1
  • проразговори 1
  • проразговорити 1
  • проредила 1
  • проредило 1
  • прорекао 1
  • прорицао 1
  • пророковала 1
  • пророци 1
  • пророчество 1
  • просвећеног 1
  • проси 1
  • просипа 1
  • просјака 1
  • просјачења 1
  • прославио 1
  • прослови 2
  • прословити 1
  • Проста 1
  • проста 2
  • Простакуша 1
  • простацима 1
  • просте 1
  • прости 16
  • простим 1
  • простите 3
  • просто 3
  • простота 1
  • Простота 1
  • пространа 1
  • пространо 1
  • пространој 1
  • пространом 1
  • просуо 1
  • Прота 1
  • прота 2
  • протектору 1
  • протер 1
  • протестира 1
  • протестује 1
  • Проти 1
  • Против 1
  • против 17
  • противни 1
  • противника 1
  • противницу 1
  • противно 1
  • протиница 2
  • протојереј 1
  • протојерејски 1
  • протоколе 1
  • протолковала 1
  • протолковати 1
  • протолмачи 1
  • протом 1
  • проту 1
  • проћи 2
  • проучаван 1
  • професор 1
  • ПРОФЕСОРУ 1
  • процес 3
  • процеса 1
  • процесу 1
  • процуња 1
  • прочеље 1
  • прочит 1
  • прочита 3
  • прочитају 2
  • прочитала 5
  • прочитали 2
  • прочитао 3
  • прочитати 1
  • прочули 1
  • прочуо 1
  • прош 3
  • прошао 10
  • прошапта 3
  • прошапута 3
  • прошевина 1
  • прошевине 3
  • прошевином 1
  • прошла 4
  • прошле 5
  • прошли 2
  • прошлим 1
  • прошлих 1
  • Прошло 5
  • прошло 9
  • прошлог 1
  • прошлога 1
  • прошлој 2
  • Прошћавајте 1
  • прслук 2
  • прслука 1
  • прслуку 1
  • прсне 1
  • прснуо 1
  • прснути 1
  • прст 3
  • прста 3
  • прсте 1
  • Прстен 1
  • прстен 5
  • прстене 1
  • прстеном 1
  • прстење 1
  • прстима 3
  • прстом 3
  • пружајући 1
  • пружаху 1
  • пружаше 1
  • пружену 2
  • пружи 7
  • пружим 1
  • пружимо 1
  • пруслук 2
  • пруслучићи 1
  • псалам 2
  • псалма 1
  • псалме 1
  • Псалме 1
  • Псалмопевац 1
  • Псалмопјевца 1
  • псалму 1
  • псетанце 1
  • псовао 2
  • псовати 1
  • псовком 1
  • Псује 2
  • псује 3
  • псујем 1
  • псују 2
  • публикована 1
  • пудар 1
  • пудара 1
  • пударске 1
  • пударским 1
  • Пударуша 1
  • пузала 1
  • пукао 1
  • пукет 2
  • пукла 1
  • пукле 1
  • пукне 2
  • пулгере 1
  • пулгери 4
  • пулгерска 1
  • пулгерске 1
  • пулгерски 1
  • пулгерској 1
  • пулфера 1
  • пун 7
  • пуна 5
  • пуначка 1
  • пуне 9
  • пуни 3
  • пунији 1
  • пуниле 1
  • пуним 7
  • пунио 1
  • пунити 1
  • пуница 2
  • пунице 1
  • пуницом 1
  • пуницу 1
  • пунктум 1
  • Пунктум 1
  • пуно 2
  • пуном 3
  • пуну 5
  • пунцат 1
  • пунч 1
  • пунча 1
  • пунчем 2
  • пунш 1
  • пупољцима 1
  • пуста 1
  • пусте 3
  • Пусти 1
  • пусти 6
  • пустила 2
  • пустим 2
  • пустињи 1
  • пустио 2
  • пустите 2
  • пустити 1
  • пусто 4
  • пустолину 1
  • пустољину 1
  • пустом 1
  • пустосват 1
  • пустош 1
  • пут 61
  • пута 57
  • путеви 1
  • путем 7
  • путер 7
  • пути 5
  • Путник 3
  • путник 37
  • путника 3
  • путником 2
  • путнику 3
  • Путници 1
  • путници 3
  • путничко 1
  • путовала 1
  • путовања 1
  • путовање 3
  • путовању 2
  • путовао 1
  • путовати 1
  • путу 18
  • путује 2
  • путуједу 1
  • Путујете 1
  • путујете 2
  • Путују 1
  • путују 2
  • пући 2
  • пућкају 1
  • пућкао 1
  • пућкати 1
  • пућну 1
  • пуца 6
  • пуцад 1
  • пуцади 1
  • пуцају 1
  • пуцањ 1
  • пуцати 3
  • пуцета 1
  • пуче 1
  • Пуче 1
  • пуше 1
  • Пуши 1
  • пуши 8
  • пушила 1
  • пушим 1
  • пушио 3
  • пушта 4
  • пуштај 1
  • пуштајте 1
  • пуштају 2
  • пуштајући 1
  • пуштате 1
  • пуштим 1
  • пушћ 1
  • пцују 1
  • пчела 1
  • пчиоде 1
  • пчиодина 1
  • р 1
  • Работнике 2
  • равне 1
  • равним 1
  • равнима 1
  • равницу 1
  • равно 1
  • равнодушан 1
  • равнодушна 1
  • равнодушне 1
  • равном 1
  • рагастов 1
  • раге 1
  • рад 13
  • Рада 20
  • рада 9
  • раде 10
  • Раде 3
  • ради 47
  • радије 2
  • радила 3
  • радили 4
  • радим 6
  • радимо 1
  • Радина 1
  • Радину 1
  • радио 7
  • радите 3
  • радити 4
  • Радиш 1
  • радиш 2
  • раднику 1
  • радног 1
  • радње 1
  • радњим 2
  • радо 23
  • Радо 5
  • радовао 1
  • радовати 1
  • радовима 1
  • радознала 2
  • радознали 3
  • радознало 1
  • радозналост 1
  • Радозналост 1
  • радом 1
  • радосна 3
  • радосно 3
  • радосну 1
  • радост 1
  • радостан 1
  • Радостан 1
  • радости 7
  • радош 1
  • раду 1
  • Раду 5
  • Радуј 1
  • радују 1
  • рађа 2
  • ражђипа 1
  • ражјапљеним 1
  • разабравши 1
  • разазна 1
  • разазнавале 1
  • разапне 1
  • разастиремо 1
  • разастртом 1
  • разастрту 1
  • разбегло 1
  • разбијати 1
  • разбије 1
  • разбијених 1
  • Разбио 1
  • разбио 2
  • разбираш 1
  • разбити 1
  • разбојничког 1
  • разболем 1
  • разболети 1
  • развадили 2
  • развенчати 1
  • Развеселише 1
  • разви 2
  • развија 2
  • развијала 1
  • развијао 2
  • развијати 1
  • развијеш 1
  • развиле 2
  • развуци 1
  • разгали 3
  • разглави 1
  • разгласила 1
  • разгледа 5
  • разгледају 1
  • разгледајући 2
  • разгледали 2
  • разгледам 1
  • разгледао 1
  • разгледати 3
  • разговар 2
  • Разговара 1
  • разговара 12
  • разговарај 1
  • Разговарају 1
  • разговарају 12
  • разговарајући 2
  • разговарала 2
  • разговарали 19
  • Разговарали 4
  • разговарало 2
  • разговарам 1
  • разговарамо 4
  • разговарао 3
  • разговарате 2
  • разговарати 7
  • разговараше 1
  • разговор 29
  • Разговор 3
  • разговора 8
  • разговоран 1
  • разговоре 1
  • разговори 2
  • разговорим 1
  • разговором 1
  • разговору 3
  • разграбио 1
  • раздвоје 1
  • разделио 1
  • раздељена 1
  • раздера 2
  • раздерао 1
  • раздора 1
  • раздраган 2
  • раздрагана 3
  • раздрагани 2
  • раздраженој 1
  • раздувао 1
  • разиђоше 1
  • разишли 1
  • Разишли 1
  • разјареној 1
  • разлади 1
  • разлева 1
  • разли 1
  • разлика 1
  • разлике 1
  • разликовати 1
  • разликом 1
  • разликује 2
  • различитом 1
  • Различних 1
  • разлог 2
  • разлога 2
  • разложила 1
  • разлупати 1
  • размештај 1
  • размештају 1
  • Размисли 1
  • размислим 1
  • размишља 2
  • размишљава 1
  • размишљања 1
  • размишљао 1
  • размота 1
  • размотао 1
  • разне 2
  • разнела 1
  • разнеле 1
  • разним 6
  • разних 1
  • разном 2
  • разносиле 1
  • разносио 1
  • разоноди 1
  • разонодим 1
  • разреда 1
  • разређене 1
  • разрешавају 1
  • разудити 1
  • Разума 1
  • разуме 2
  • разумела 4
  • разумем 4
  • разумемо 1
  • разумео 1
  • разумете 1
  • разумети 2
  • Разумеш 1
  • разумљиво 2
  • Рајић 1
  • Рајића 1
  • рајс 1
  • рајспулфер 2
  • рајспулфера 1
  • рајтпајчем 1
  • Ракија 1
  • ракија 3
  • Ракије 1
  • ракије 16
  • ракијице 1
  • ракијом 2
  • ракију 7
  • Ракила 10
  • Ракиле 1
  • Ракили 1
  • Ракилини 1
  • Ракилином 1
  • Ракилину 1
  • ракоље 1
  • Ракоцијевих 1
  • рамена 2
  • раменима 1
  • рамену 1
  • рана 5
  • рангу 1
  • ране 3
  • рани 1
  • раније 9
  • ранијег 1
  • ранијих 1
  • ранију 1
  • ранила 1
  • раним 1
  • ранио 1
  • ранити 2
  • Рано 2
  • рано 27
  • ранога 1
  • раном 1
  • рану 1
  • рапорт 3
  • рапортирала 2
  • рапортирале 1
  • расејана 1
  • расејано 4
  • расели 1
  • раскида 1
  • раскиселе 1
  • раскомоте 1
  • раскомотите 3
  • раскошно 1
  • раскршћу 1
  • расле 1
  • расолу 1
  • распале 1
  • распалила 1
  • распаљивале 1
  • распараном 1
  • распирили 1
  • распирује 1
  • Распит 1
  • Распитала 1
  • распитам 1
  • распитивали 1
  • распитују 1
  • расплакали 1
  • расплакану 2
  • располажите 1
  • расположен 2
  • расположена 4
  • расположеним 1
  • расположења 2
  • расположење 4
  • расположењу 3
  • Расположили 1
  • распомами 1
  • распоређује 1
  • распростирање 1
  • распростирао 1
  • распростре 1
  • распру 1
  • раставише 1
  • растављали 1
  • растадоше 1
  • Растадоше 1
  • растајао 1
  • растајемо 1
  • растати 3
  • расте 3
  • растера 1
  • растерује 1
  • растерујем 1
  • растужила 1
  • растумачити 1
  • расцветало 2
  • расцветана 1
  • рата 4
  • ратоборне 1
  • ратовима 1
  • ратосиљајући 1
  • рату 1
  • ратују 1
  • рацке 1
  • рацки 1
  • рацким 1
  • рачун 2
  • рачуна 4
  • рачунамо 1
  • рачуну 1
  • раширеним 1
  • раширену 1
  • рашири 1
  • раширио 1
  • рашћерета 1
  • рашчешљавао 1
  • рв 1
  • рђав 1
  • Рђав 1
  • Рђава 1
  • рђава 2
  • рђави 2
  • рђавим 1
  • рђаво 2
  • рђавог 1
  • рђаву 1
  • реалности 1
  • ребара 1
  • ребусе 1
  • ревносније 1
  • ревносно 3
  • ревност 1
  • ревности 1
  • региментс 1
  • регименцка 1
  • ред 10
  • реда 3
  • редовно 2
  • редом 4
  • реду 6
  • редуша 2
  • редушама 2
  • редуше 1
  • ређа 2
  • ређајући 1
  • ређам 1
  • ређао 1
  • ређати 1
  • ређе 4
  • ређи 1
  • режим 1
  • резиденције 1
  • резиденцију 1
  • резон 1
  • резону 2
  • резонује 1
  • резултат 1
  • рек 18
  • Рек 2
  • рекао 6
  • рекла 30
  • рекле 3
  • рекли 14
  • рекне 5
  • рекнем 1
  • реко 15
  • рекосте 3
  • рекох 1
  • рекоше 3
  • рендише 1
  • рене 1
  • реп 5
  • репа 1
  • репом 2
  • репрезентације 1
  • рерне 1
  • рерну 1
  • рест 1
  • ретка 2
  • ретке 1
  • ретки 1
  • ретко 4
  • ретком 1
  • реткост 1
  • рећи 39
  • реферат 1
  • реферисала 1
  • реформе 1
  • Рец 1
  • рец 2
  • реци 2
  • Реч 1
  • реч 20
  • рече 181
  • речено 4
  • речи 41
  • речима 5
  • речицом 1
  • речју 2
  • речма 1
  • речник 1
  • решен 1
  • решета 3
  • решетају 1
  • решето 9
  • реши 1
  • решила 2
  • решили 1
  • решио 1
  • риба 2
  • рибе 1
  • риби 1
  • рибљом 1
  • рибљу 1
  • рибу 4
  • риђи 1
  • рикне 1
  • рим 1
  • Риналда 2
  • Риналдинија 2
  • ринглшпила 1
  • рипида 1
  • рипиде 2
  • рисари 1
  • рит 4
  • рита 1
  • ритмајстором 1
  • ритске 2
  • ритски 1
  • риту 3
  • риф 5
  • рифи 2
  • рихтиг 1
  • рихтих 1
  • рог 12
  • рогаљ 3
  • рогља 3
  • рогљева 1
  • рогљу 5
  • род 14
  • рода 3
  • родбина 2
  • родбине 1
  • родбину 1
  • Роде 1
  • роде 8
  • родила 4
  • родили 1
  • родин 1
  • родина 1
  • родио 3
  • родитељ 1
  • родитеља 3
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • Родитељи 2
  • родитељима 3
  • родитељско 1
  • родитељском 1
  • родити 1
  • родна 2
  • роду 1
  • рођака 2
  • рођаке 2
  • рођаку 1
  • рођаци 1
  • рођена 5
  • рођене 1
  • рођени 4
  • рођеним 2
  • рођених 1
  • рођено 1
  • рођеног 1
  • рођеној 3
  • рођену 1
  • рођења 1
  • рођење 1
  • Рожа 1
  • рожданику 1
  • Рожданику 2
  • рознфорб 1
  • ројтанску 1
  • Рокса 3
  • Роксо 1
  • Роксом 1
  • рољу 1
  • роман 3
  • романа 4
  • романе 3
  • романима 2
  • романсу 1
  • романтиш 1
  • рони 1
  • ропће 1
  • ропце 1
  • росе 1
  • росица 1
  • ростет 1
  • Ротшилдово 1
  • рубље 1
  • рубу 1
  • Руварац 1
  • Руварца 1
  • руда 1
  • ружа 4
  • ружама 1
  • ружити 1
  • ружицом 1
  • ружна 2
  • ружно 2
  • ружу 1
  • руз 1
  • рузмарине 1
  • рузмарином 1
  • руина 1
  • руинисаног 1
  • рујину 1
  • Рука 1
  • рука 2
  • рукав 4
  • рукаве 3
  • рукавица 3
  • рукавице 5
  • рукама 15
  • руке 30
  • рукова 4
  • руковали 1
  • руковање 1
  • руководило 1
  • руком 18
  • рукопис 1
  • руку 45
  • рукује 2
  • рукујемо 1
  • рукују 1
  • рукујући 1
  • румен 2
  • румена 7
  • румени 4
  • руменија 1
  • руменије 1
  • руменим 1
  • рундове 1
  • рупе 2
  • рупцем 1
  • Руси 1
  • Русије 1
  • Русима 1
  • Русу 1
  • руци 10
  • руча 3
  • ручавање 1
  • ручајте 1
  • ручак 14
  • ручала 1
  • ручали 1
  • ручице 1
  • ручка 16
  • ручку 5
  • ручног 1
  • руши 1
  • Рушњака 1
  • С 11
  • с 312
  • са 265
  • Са 9
  • саблазан 1
  • сабље 1
  • сабран 1
  • сав 28
  • Сав 5
  • Саваот 1
  • савесно 3
  • савести 1
  • савет 1
  • савете 2
  • саветима 1
  • саветовала 1
  • саветовање 1
  • саветовао 1
  • саветују 1
  • сави 1
  • Сави 1
  • савијајући 1
  • савијачу 2
  • савије 2
  • савијене 1
  • савила 2
  • савио 1
  • Савица 3
  • Савице 1
  • Савицу 3
  • Савичиног 1
  • Савка 10
  • Савком 1
  • Савку 1
  • савлада 3
  • савладао 1
  • сагласни 1
  • сагнуо 1
  • сад 276
  • Сад 30
  • Сада 1
  • сада 44
  • садакана 4
  • садашња 6
  • садашњи 3
  • садашњим 1
  • садашњој 1
  • садашњом 1
  • садиплатна 1
  • садржајем 1
  • Садржи 1
  • сажаљење 1
  • саже 1
  • сазна 2
  • сазнавале 1
  • сазнала 1
  • сазнали 1
  • сазнало 1
  • сазнати 1
  • Сајана 1
  • сајџија 1
  • сакраменцка 1
  • сакрије 2
  • сакрили 1
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • саксију 2
  • сала 1
  • саламура 1
  • салаш 1
  • салаша 1
  • салашар 3
  • салашарском 2
  • салашару 1
  • салашима 1
  • салветама 1
  • салветом 1
  • салета 1
  • салетеше 1
  • салети 1
  • салетиле 1
  • салетили 3
  • сали 2
  • сало 1
  • саломљена 1
  • салонских 1
  • Сам 3
  • сам 400
  • сама 47
  • самац 2
  • саме 8
  • сами 21
  • самим 6
  • самима 1
  • Самих 1
  • самлевену 1
  • Само 31
  • само 441
  • самовати 1
  • самовољини 1
  • самовољна 1
  • Самовољо 1
  • самог 4
  • самога 3
  • самој 2
  • самом 6
  • самоћи 3
  • самоћу 2
  • самоубиству 1
  • саму 4
  • самцит 2
  • сан 11
  • Сан 2
  • сана 1
  • санак 1
  • сандук 1
  • сандука 2
  • Сановник 3
  • Сановнике 2
  • сања 2
  • сањала 1
  • сањалица 1
  • сањања 1
  • сањаријама 1
  • сањарије 1
  • саобраћајних 1
  • саопштавале 1
  • саопштен 1
  • саопштили 1
  • саплете 2
  • саплетете 1
  • саплеће 1
  • саплешћете 1
  • сапун 1
  • сапуна 4
  • сапуњавицом 1
  • сапуњавицу 1
  • сапутницу 1
  • сара 1
  • саре 1
  • сару 1
  • сас 16
  • Саса 1
  • Сасвим 1
  • сасвим 7
  • саслуша 1
  • саслушала 2
  • састава 1
  • саставе 1
  • састави 1
  • саставио 1
  • састајале 1
  • састајали 1
  • Састајали 1
  • састајао 1
  • састајати 1
  • састају 1
  • састанак 1
  • састанака 1
  • састанка 1
  • састанци 2
  • сат 6
  • сата 9
  • сатанска 1
  • сатанским 1
  • сатара 1
  • сате 2
  • сати 5
  • сатире 1
  • сатисфакцију 1
  • сатљик 2
  • сатљика 1
  • сатови 1
  • сатру 1
  • сату 1
  • Саће 2
  • Сахат 1
  • сахат 5
  • сахата 13
  • сахати 2
  • сахатима 1
  • сахранити 1
  • сахрањивању 1
  • сачме 1
  • Сачувај 1
  • сачувај 2
  • сачувати 1
  • сачуваће 1
  • сачуваш 1
  • сачуствовање 1
  • саш 4
  • сашије 1
  • сашила 1
  • св 2
  • Св 4
  • сва 49
  • Сва 5
  • свагда 1
  • свагог 1
  • свадба 5
  • свадбе 6
  • свадбу 1
  • свађ 1
  • свађа 3
  • свађали 1
  • свађалица 1
  • свађалицу 1
  • свађам 2
  • свађамо 2
  • свађате 1
  • свађе 3
  • свађу 3
  • свак 3
  • Свака 2
  • свака 24
  • сваке 11
  • Сваки 2
  • сваки 48
  • сваким 3
  • Свако 1
  • свако 8
  • сваког 10
  • Свакога 1
  • свакога 9
  • свакој 7
  • свакојак 1
  • свакојаких 4
  • Свакојако 1
  • свакојако 4
  • сваком 17
  • свакоме 6
  • сваку 6
  • сван 1
  • свануло 1
  • сват 9
  • свата 2
  • свати 1
  • Свати 1
  • сватима 1
  • сватова 6
  • сватове 7
  • сватови 15
  • сватовима 8
  • сватовска 1
  • сватовски 1
  • свачега 8
  • свачему 3
  • свашта 4
  • све 438
  • Све 65
  • свег 2
  • свега 28
  • сведока 1
  • сведоке 1
  • сведочи 1
  • свежа 2
  • свежњићима 1
  • свекра 1
  • свекрва 2
  • свекрви 1
  • свем 1
  • свему 7
  • свеопшта 1
  • свеске 1
  • свесрдно 3
  • свестан 1
  • свет 34
  • света 18
  • светац 3
  • свете 2
  • свети 2
  • Свети 3
  • светила 1
  • светиља 1
  • Светим 1
  • светио 1
  • Светих 1
  • светле 1
  • светли 1
  • светлио 1
  • свето 2
  • Светог 2
  • Светога 1
  • светом 1
  • светска 1
  • свету 29
  • свећа 1
  • свећама 1
  • свеће 4
  • свећи 1
  • свећом 1
  • свећу 7
  • свеца 1
  • свечан 1
  • свечана 1
  • свечани 1
  • свечаније 1
  • свечано 2
  • свечаном 1
  • свечаре 1
  • Свештеничка 1
  • свештеничкој 1
  • свештено 2
  • свештенство 1
  • Сви 12
  • сви 62
  • свију 18
  • свила 1
  • свиле 1
  • свилен 3
  • свилена 1
  • свилене 1
  • свилени 3
  • свиленим 1
  • свиленој 1
  • свилену 2
  • свим 25
  • свима 20
  • свинче 2
  • свинчета 4
  • свинчету 3
  • свиња 1
  • свињама 1
  • свињар 1
  • свињарско 1
  • свиње 5
  • свињећа 1
  • свињећи 1
  • свињски 1
  • свињских 1
  • свињском 1
  • свињску 1
  • свира 13
  • свирајку 1
  • Свирају 1
  • свирају 2
  • свирала 2
  • Свирало 1
  • свирање 1
  • свирао 1
  • свирати 1
  • свирац 1
  • Свирац 1
  • свирјеп 1
  • свирјепа 1
  • свирјепи 1
  • свирка 1
  • свирке 2
  • свирку 1
  • свирца 1
  • свирци 1
  • свисла 1
  • свих 4
  • свјашченическог 1
  • свлачи 2
  • Сво 1
  • сво 7
  • свог 4
  • свога 29
  • свој 32
  • своја 3
  • своје 77
  • своји 4
  • својим 40
  • својима 3
  • својих 9
  • својој 22
  • својом 16
  • својски 3
  • своју 42
  • свом 20
  • СВОМЕ 1
  • своме 12
  • сврати 3
  • свратила 2
  • свратим 2
  • свратио 1
  • свратите 1
  • свратише 2
  • свраћају 1
  • свраћала 1
  • свраћао 1
  • сврн 2
  • сврнем 1
  • сврнути 1
  • свршава 1
  • свршавало 1
  • сврше 1
  • Сврше 1
  • свршена 2
  • Свршени 1
  • свршени 2
  • свршеним 1
  • свршено 3
  • свршеном 1
  • Сврши 1
  • сврши 9
  • свршивши 1
  • свршила 4
  • свршили 2
  • свршило 5
  • свршимо 1
  • Свршио 1
  • свршио 5
  • сву 13
  • Свугде 1
  • Свуд 1
  • свуд 10
  • свуда 1
  • свуку 1
  • Се 1
  • се 2394
  • себе 44
  • себи 95
  • себикана 1
  • Севај 2
  • Севајте 2
  • Север 1
  • Севера 1
  • северац 1
  • Севере 1
  • Северним 1
  • сед 1
  • седа 2
  • седај 1
  • седајте 1
  • Седам 2
  • седам 8
  • седамдесет 2
  • Седамнаест 2
  • седамнаест 3
  • СЕДАМНАЕСТА 1
  • Седе 1
  • седе 15
  • седела 8
  • седеле 1
  • седели 1
  • седело 1
  • седења 1
  • седео 5
  • седећег 1
  • седеше 1
  • Седи 1
  • седи 25
  • седили 1
  • седим 1
  • Седим 1
  • седимо 1
  • седио 1
  • седите 6
  • седиш 1
  • седишта 1
  • седишту 2
  • СЕДМА 1
  • Седме 1
  • седми 1
  • седмој 1
  • седмом 1
  • седморо 1
  • Седне 1
  • седне 11
  • седнеш 1
  • седоше 1
  • седу 1
  • сеђаше 2
  • сезонама 1
  • Сеј 1
  • сеје 3
  • Сека 1
  • секао 1
  • секираду 1
  • секирала 2
  • секирам 1
  • секирао 1
  • секирате 2
  • секирације 2
  • секираш 1
  • секире 1
  • секиром 1
  • секла 1
  • секли 2
  • секретара 1
  • сексер 3
  • сексера 3
  • сексере 1
  • сексеруше 1
  • секунда 1
  • секунде 1
  • села 27
  • селе 2
  • селеном 1
  • сели 2
  • селима 1
  • Село 2
  • село 42
  • селом 1
  • селу 88
  • сељана 1
  • сељацима 1
  • Сем 1
  • сем 9
  • семе 1
  • семлпрезла 1
  • сенастих 1
  • сензационе 1
  • сенке 1
  • сеном 3
  • Сент 1
  • Сенте 2
  • сентиментална 1
  • сентименталне 1
  • сенћанском 1
  • сео 4
  • Сеобу 1
  • сеоска 2
  • сеоске 2
  • сеоски 1
  • сеоским 2
  • сеоског 4
  • Сепл 3
  • Сепла 2
  • Сепловицу 1
  • септембра 1
  • Сервију 1
  • сердца 1
  • сердце 1
  • серенада 1
  • серенаду 1
  • Сермијаш 4
  • сести 1
  • сестра 2
  • сестре 2
  • сестро 1
  • сетан 1
  • Сете 1
  • сети 6
  • сетила 3
  • сетили 3
  • сетим 2
  • сетио 8
  • сетисте 1
  • сетите 1
  • сетити 3
  • сетиће 1
  • сетна 1
  • сетно 2
  • сетом 1
  • Сећа 1
  • сећа 4
  • сећају 1
  • сећајући 1
  • сећам 3
  • сећао 1
  • сећате 1
  • сећати 1
  • Сећаће 1
  • сећаш 3
  • сече 2
  • си 121
  • сиве 1
  • сиви 1
  • сигуран 1
  • сигурна 1
  • сигурније 2
  • Сигурно 1
  • сигурно 6
  • сигурну 1
  • Сида 189
  • Сиде 6
  • Сиди 10
  • Сидин 2
  • Сидина 2
  • Сидине 3
  • Сидиним 2
  • Сидиног 3
  • Сидином 1
  • Сидо 24
  • Сидом 3
  • Сиду 14
  • сиђе 2
  • Сиђи 1
  • сиђоше 1
  • сија 1
  • сијасет 5
  • сијем 1
  • сикира 2
  • сиктањем 1
  • сикће 1
  • сила 1
  • силазећи 1
  • силази 1
  • силазила 1
  • силазили 1
  • силан 2
  • силе 3
  • силна 9
  • силне 14
  • силни 2
  • силним 4
  • силних 7
  • Силно 1
  • силно 3
  • силног 1
  • силној 1
  • силом 1
  • силуета 1
  • сим 1
  • Симиклуша 1
  • симпатијама 1
  • симпатије 2
  • симпатична 1
  • син 8
  • сина 4
  • Сине 1
  • сине 2
  • синко 10
  • Синко 2
  • синови 2
  • синовима 1
  • синовче 1
  • Синовче 1
  • сином 1
  • синоћ 2
  • синоћни 1
  • сину 2
  • синчић 1
  • синчића 1
  • сипа 2
  • Сипај 1
  • сипати 1
  • Сипи 1
  • сипи 2
  • Сира 1
  • сира 2
  • сиренским 1
  • сиром 1
  • Сирома 3
  • сирома 7
  • сиромака 1
  • сиромашак 2
  • сиромашка 2
  • сиромашнија 1
  • сиромашнији 1
  • Сирота 3
  • сирота 7
  • сироте 2
  • сироти 1
  • сиротиња 2
  • сиротињски 1
  • сиротињско 1
  • сирото 1
  • сироту 2
  • сирће 1
  • сирћета 2
  • сирћетом 1
  • сит 1
  • сита 4
  • сити 1
  • Ситна 1
  • ситна 2
  • ситне 2
  • ситни 1
  • ситније 3
  • ситних 1
  • ситница 3
  • ситнице 1
  • ситницу 1
  • ситно 1
  • ситну 2
  • сиц 1
  • сица 2
  • сицу 1
  • сиш 1
  • сјајан 1
  • Сјајни 2
  • сјеверни 1
  • Сјећаш 1
  • скакавцима 1
  • скакати 2
  • скамени 1
  • скаменила 1
  • Скаменила 1
  • скамењен 1
  • скамији 1
  • скамију 1
  • скањује 1
  • скаче 1
  • скачу 2
  • скели 2
  • скелом 1
  • скида 6
  • скидају 1
  • скидајући 2
  • скидане 1
  • скидати 1
  • скиде 6
  • скин 3
  • скине 5
  • скини 3
  • скинувши 2
  • скинули 2
  • скинуо 3
  • скинути 2
  • скинуто 1
  • скиташ 1
  • склањајући 2
  • склањало 1
  • склањао 1
  • склона 1
  • склони 1
  • склонио 1
  • склоните 1
  • склопи 5
  • склопити 1
  • скопчано 1
  • скора 1
  • скорим 2
  • скоро 18
  • скородошавши 1
  • скором 1
  • скочи 4
  • скочила 2
  • скочим 1
  • скочио 1
  • скочити 1
  • скочиш 1
  • скраси 1
  • скрасио 2
  • скрасити 1
  • скришке 1
  • скрјала 1
  • скромна 3
  • скромне 1
  • скромном 1
  • скрушености 1
  • скрхала 1
  • скрштене 1
  • скрштених 1
  • скува 1
  • Скуп 1
  • скуп 2
  • скупа 4
  • скупи 1
  • Скупила 1
  • скупиле 1
  • скупили 1
  • скупило 1
  • скупио 1
  • скупљали 1
  • скупљене 1
  • Скупо 1
  • скупоцене 1
  • скупоцену 1
  • слаб 2
  • слаба 3
  • слаби 1
  • слабија 1
  • слабије 1
  • слабих 3
  • Слабо 1
  • слабо 11
  • слава 1
  • славан 1
  • славина 1
  • славину 1
  • славна 3
  • славне 1
  • славно 3
  • слагала 1
  • слагале 1
  • слагао 1
  • слагаху 1
  • сладост 5
  • слађе 2
  • слађу 1
  • слажете 1
  • слажу 1
  • слали 1
  • слало 1
  • слама 2
  • сламе 4
  • сламку 1
  • сламњи 2
  • сламом 1
  • сламу 1
  • сланине 7
  • сланину 3
  • слао 1
  • сласт 1
  • слат 1
  • слати 1
  • Слатка 1
  • слатка 75
  • слатке 4
  • слатки 1
  • слатким 1
  • слатких 1
  • слатко 6
  • слаткогласнога 1
  • слатку 4
  • слегао 1
  • следеће 2
  • следећег 1
  • следећих 2
  • следећој 1
  • следова 1
  • следовале 1
  • следовао 1
  • следователно 1
  • следу 1
  • слеже 1
  • слепа 1
  • слепачка 1
  • слика 15
  • слике 9
  • сликом 2
  • слинговиц 1
  • слиндарили 1
  • слиниш 1
  • слици 1
  • слободан 4
  • слободна 1
  • слободно 10
  • слободу 1
  • слова 1
  • Слова 1
  • словенски 1
  • словесног 1
  • слово 2
  • словом 1
  • словца 1
  • сложи 1
  • сложиле 1
  • сложили 1
  • сложно 1
  • слугама 1
  • слуге 1
  • слугу 1
  • служба 1
  • Служба 1
  • службе 5
  • службеница 1
  • Службеница 7
  • служби 2
  • службу 2
  • служе 3
  • служећи 1
  • служи 6
  • служила 1
  • служили 1
  • служим 2
  • служите 2
  • служити 1
  • служиш 1
  • слутећи 1
  • слути 1
  • слутила 1
  • слутим 1
  • слутио 3
  • случај 5
  • случаја 3
  • случајеви 1
  • случајем 1
  • случајно 5
  • слуша 15
  • Слуша 2
  • Слушај 1
  • слушај 5
  • слушајте 1
  • Слушајте 2
  • слушају 6
  • слушајући 4
  • слушала 3
  • слушали 3
  • Слушам 2
  • слушам 5
  • слушамо 1
  • слушао 1
  • слушаоци 1
  • слушати 2
  • слушаће 1
  • слушкиња 4
  • слушкињама 1
  • слушкиње 4
  • слушкињом 1
  • слушкињу 1
  • см 1
  • сматрају 1
  • сматрао 3
  • сматрати 1
  • сме 18
  • смеђа 1
  • смеђе 1
  • смеј 1
  • смеја 4
  • смејала 1
  • смејали 1
  • Смејали 1
  • смејање 2
  • смејањем 1
  • смејати 2
  • Смеје 1
  • смеје 34
  • смејем 2
  • смеју 14
  • смејући 4
  • смела 3
  • смели 1
  • смем 9
  • смео 7
  • смеран 1
  • смерна 2
  • смерне 2
  • смерност 1
  • смертнима 1
  • смета 4
  • сметају 3
  • сметало 1
  • смете 2
  • смети 1
  • смех 5
  • смеха 4
  • смехом 1
  • смеху 1
  • смеш 1
  • смешан 1
  • смеше 1
  • смешећи 5
  • смеши 8
  • смешила 1
  • смешити 1
  • смешка 1
  • смешна 1
  • смешни 1
  • смешно 4
  • смилује 1
  • смирено 1
  • смиреност 1
  • смирио 2
  • смирити 1
  • смисла 2
  • смислила 1
  • смислио 4
  • смислу 1
  • смо 74
  • смркло 2
  • смркне 2
  • смрт 5
  • смрти 4
  • смртно 1
  • смртном 1
  • смук 1
  • сна 8
  • снага 1
  • снаге 3
  • снаго 5
  • снагу 1
  • снажно 1
  • снаице 1
  • снаја 5
  • снаје 1
  • снаћи 1
  • снаху 1
  • снаш 6
  • снашло 2
  • снашо 1
  • снебива 2
  • снебивати 1
  • снебивљиво 1
  • снев 1
  • сневала 4
  • сневали 1
  • сневам 2
  • сневање 1
  • Сневање 1
  • сневати 1
  • сневаш 1
  • снег 1
  • снега 2
  • Снива 2
  • снива 3
  • Снивала 1
  • снивала 5
  • снивам 1
  • снивању 1
  • снивао 1
  • сниваше 1
  • снизак 1
  • Сниска 1
  • снисходителни 1
  • снове 1
  • снови 2
  • сновима 1
  • сном 1
  • снопом 1
  • сну 8
  • Со 1
  • со 4
  • соба 6
  • собама 6
  • собе 8
  • соби 26
  • собом 23
  • Собрание 1
  • собу 20
  • Сов 1
  • совершени 1
  • советовала 1
  • советујеш 1
  • совјетов 1
  • совјетовала 1
  • совјетовали 1
  • совјетовати 1
  • совјетује 1
  • совјетујем 1
  • Совра 5
  • Совре 2
  • Совро 1
  • Совру 3
  • согласију 1
  • Содому 1
  • Сока 16
  • Сокак 2
  • сокак 32
  • Сокака 1
  • сокака 25
  • сокаке 5
  • сокаком 14
  • Сокаком 3
  • сокаку 19
  • сокацима 6
  • Соке 1
  • Соки 1
  • Соко 1
  • соколово 1
  • Соком 3
  • сол 2
  • солгабиров 1
  • солгабирове 1
  • солгабирови 1
  • солгину 1
  • солдат 1
  • солдате 1
  • солдати 2
  • солдатима 2
  • солдату 1
  • соли 1
  • солиднија 1
  • солидности 1
  • солити 1
  • солитс 1
  • солуфима 1
  • солферин 1
  • сома 1
  • Сомборску 1
  • сомотски 1
  • сомоцкој 1
  • сопственим 1
  • сопствених 1
  • сопственог 1
  • сопственом 1
  • сопственост 1
  • сопутницу 1
  • сопутниче 1
  • Соса 1
  • Соси 1
  • Сосин 1
  • сосове 1
  • сотвори 1
  • Софра 1
  • спав 3
  • Спава 1
  • спава 13
  • спавај 4
  • спавају 3
  • спавајући 1
  • спавало 1
  • Спавам 1
  • спавам 2
  • спавање 6
  • спавањем 1
  • спавао 1
  • Спавате 1
  • спавати 4
  • спаваћива 1
  • спаваћој 1
  • Спаваш 1
  • спаваш 4
  • спада 1
  • спадала 1
  • спадало 1
  • спадне 2
  • спази 1
  • спазила 1
  • спазио 1
  • спазише 1
  • спаије 1
  • спала 1
  • спале 1
  • спалио 9
  • спало 1
  • спао 6
  • спас 3
  • спасао 2
  • спасе 1
  • спасена 1
  • спасеније 1
  • Спасеније 1
  • спасење 1
  • спаси 3
  • Спаси 3
  • спасли 1
  • спасти 1
  • спасу 1
  • спахијској 1
  • спахилук 2
  • спахилуцима 1
  • спеваду 2
  • спевају 1
  • спевале 1
  • спевали 4
  • спевана 2
  • спевани 1
  • спевао 5
  • Спира 224
  • СПИРА 3
  • Спире 10
  • Спири 7
  • Спиридон 1
  • Спиридоне 2
  • Спирин 5
  • Спирина 8
  • Спирине 8
  • Спирини 3
  • Спириних 9
  • Спириница 2
  • Спиринице 1
  • Спирино 1
  • Спириног 5
  • Спириној 12
  • Спирином 3
  • Спирину 4
  • Спирипици 1
  • Спиро 33
  • Спиром 10
  • Спиру 24
  • спис 1
  • списак 1
  • списатеље 1
  • списку 1
  • спласне 1
  • спласнуо 1
  • сплео 1
  • сплет 1
  • сплетака 1
  • сплетеног 1
  • сплетке 2
  • спљоштана 1
  • спокој 2
  • спокојно 2
  • Спокојној 1
  • споља 1
  • спољашњост 1
  • спољашњости 1
  • спомен 4
  • спомена 1
  • спомене 3
  • спомену 4
  • споменувши 1
  • споменула 2
  • споменули 2
  • споменусмо 1
  • споменусте 1
  • споменуте 1
  • споменути 1
  • споменутих 1
  • споменуто 1
  • споменуше 1
  • спомињала 1
  • спомињат 1
  • спомињати 1
  • спомиње 2
  • Спомиње 2
  • спомињу 2
  • спомињући 1
  • споможено 1
  • спопада 1
  • спопала 1
  • спопало 1
  • споречкали 2
  • споречкао 1
  • способност 1
  • спочетка 1
  • справу 1
  • Спрам 1
  • спрам 8
  • спрама 4
  • Спрема 2
  • спрема 9
  • спремају 3
  • спремајући 1
  • спремала 3
  • спремали 2
  • спремало 1
  • спремамо 1
  • Спремамо 1
  • спреман 1
  • спремање 1
  • спремао 1
  • спремате 1
  • спремати 1
  • спреме 3
  • спреми 1
  • спремила 4
  • спремим 1
  • спремимо 1
  • спремио 2
  • спремити 1
  • спремљене 1
  • спремљеним 1
  • спремљено 2
  • спремљеног 1
  • спремно 1
  • спрему 1
  • спусти 3
  • спустила 1
  • спустило 2
  • спуштала 2
  • спуштати 2
  • СР 1
  • сравњавате 1
  • сравњавати 2
  • сравњаваш 1
  • сравњује 1
  • сравњујући 1
  • срадати 1
  • срам 2
  • Срам 7
  • срамота 2
  • срамоте 6
  • срамотиш 1
  • срамоту 1
  • Срба 1
  • Србе 1
  • Србенда 1
  • Срби 1
  • Србију 1
  • Србин 1
  • Србина 1
  • Србине 1
  • Србљин 1
  • Србскiи 1
  • срдачно 1
  • срдили 1
  • Срдили 1
  • срдимо 1
  • срдит 1
  • срдитој 2
  • Сребра 1
  • сребра 23
  • сребрна 1
  • сребрне 2
  • сребрних 1
  • сребрном 1
  • сребро 2
  • Сред 1
  • сред 3
  • среди 1
  • средини 2
  • средњега 1
  • средстава 1
  • среду 1
  • Среду 1
  • Срела 1
  • срела 3
  • Срем 1
  • СРЕМАЦ 1
  • сремачке 2
  • срео 3
  • сретају 1
  • сретан 2
  • сретање 1
  • сретати 1
  • Сретенија 1
  • сретна 7
  • сретне 2
  • сретнем 3
  • сретни 2
  • сретније 1
  • сретним 1
  • сретно 3
  • сретну 2
  • срећа 15
  • Срећа 6
  • срећан 11
  • Срећан 4
  • среће 7
  • срећи 2
  • срећна 9
  • срећне 1
  • срећни 1
  • срећнија 1
  • срећно 4
  • срећнога 1
  • срећо 2
  • Срећом 1
  • срећом 8
  • срећу 5
  • сркала 1
  • сркање 1
  • сродни 1
  • Српкиња 1
  • Српкиње 1
  • Српкињо 1
  • Српска 1
  • српска 2
  • српске 3
  • српски 9
  • српским 2
  • српских 3
  • српско 1
  • српског 4
  • српском 4
  • срца 17
  • Срце 1
  • срце 29
  • срцима 1
  • срцу 8
  • срчу 1
  • стабло 1
  • ставила 1
  • стада 1
  • Стаде 1
  • стаде 31
  • стадо 3
  • стадоше 6
  • стаду 1
  • стазама 1
  • стазе 1
  • Стајала 1
  • стајала 3
  • стајало 2
  • стајао 4
  • стајаће 1
  • стајаше 1
  • стакла 2
  • стаклено 1
  • стакленој 1
  • стаклену 1
  • стаклета 1
  • стакло 1
  • стаклу 1
  • Стала 1
  • стала 8
  • сталежу 1
  • стална 2
  • стално 2
  • стан 2
  • стана 1
  • станац 1
  • стане 11
  • станем 1
  • станемо 1
  • стану 3
  • стање 1
  • стању 7
  • стао 9
  • стара 14
  • старам 1
  • старамо 1
  • старатељу 1
  • стараца 1
  • старе 11
  • старежа 1
  • стари 39
  • Стари 7
  • старија 2
  • старије 2
  • старијег 1
  • Старији 1
  • старији 10
  • старијих 2
  • старију 1
  • старим 7
  • старина 1
  • старином 1
  • старинска 1
  • старих 10
  • старици 1
  • Старо 2
  • старо 9
  • старог 4
  • старога 11
  • Старога 6
  • стародавном 1
  • стародревне 1
  • стародревним 1
  • старозаветних 1
  • старом 5
  • староримско 1
  • старосватица 1
  • старост 2
  • старости 7
  • стару 8
  • старци 2
  • старцу 1
  • старчев 1
  • стас 1
  • стаситији 1
  • стати 4
  • ствар 27
  • ствара 1
  • ствари 44
  • стварима 6
  • стварчице 1
  • створа 2
  • створен 1
  • створена 3
  • створења 4
  • створење 4
  • створењу 1
  • Створи 1
  • створио 3
  • Створитеља 1
  • створити 1
  • створови 1
  • створу 1
  • сте 122
  • Стеван 1
  • СТЕВАНА 1
  • стег 1
  • стегло 2
  • стек 2
  • стекао 1
  • стена 2
  • степена 1
  • стере 1
  • стереотипним 1
  • стечају 1
  • стиве 1
  • стиву 9
  • стигла 1
  • Стигла 1
  • стигле 1
  • Стигли 1
  • стигне 4
  • стигнем 1
  • стигну 1
  • Стигоше 1
  • стигоше 5
  • стид 1
  • стида 2
  • Стидела 1
  • стидела 2
  • стиди 2
  • стидљива 2
  • стидљиве 1
  • стидљивији 2
  • стидљиво 3
  • стидљивост 1
  • стиже 4
  • стижу 2
  • стиском 1
  • стисне 1
  • стисну 1
  • стићете 1
  • Стићете 1
  • стићи 3
  • стиха 1
  • стихова 1
  • стихове 3
  • стихови 1
  • стиховима 1
  • стиша 1
  • стишавам 2
  • стишаду 1
  • Сто 2
  • сто 25
  • Стогодишњак 1
  • стој 1
  • Стој 1
  • стојаше 1
  • стоје 4
  • стојећи 2
  • стоји 25
  • стојим 1
  • стојиш 2
  • стократно 1
  • стола 6
  • столица 1
  • столице 6
  • столици 2
  • столицу 4
  • столова 2
  • столове 1
  • столовима 2
  • столом 5
  • столпом 1
  • столу 4
  • стољетија 1
  • стомаком 1
  • стотина 2
  • стотинарке 1
  • стотину 2
  • стра 3
  • страда 1
  • страданија 1
  • стражњег 1
  • стражњем 1
  • стражњи 1
  • стран 1
  • страна 2
  • стране 13
  • страни 1
  • страном 1
  • странопријемни 1
  • страну 19
  • странца 1
  • странцем 1
  • странцу 1
  • страсна 2
  • страсне 1
  • страсних 1
  • страст 1
  • Стратимировићева 1
  • Стратимировићу 1
  • страћара 1
  • страх 3
  • страха 4
  • страховала 1
  • страховања 1
  • страху 3
  • страшан 2
  • страшила 1
  • страшљиво 1
  • страшна 3
  • Страшне 1
  • страшне 2
  • страшније 2
  • страшних 1
  • Страшно 1
  • страшно 14
  • страшног 1
  • страшном 1
  • страшну 1
  • стреја 2
  • стрела 1
  • стрепила 1
  • стрес 1
  • стресе 1
  • стрефи 5
  • стрефиду 1
  • стрефили 1
  • стрефило 3
  • стрефио 3
  • стрефити 2
  • стрехе 1
  • стрехом 1
  • стрина 2
  • стрине 1
  • стрини 3
  • стриц 1
  • строг 1
  • строга 1
  • строгим 1
  • строго 2
  • строгост 1
  • строжије 1
  • строфа 2
  • строфу 3
  • стрпељивим 1
  • стрпи 1
  • стрпите 1
  • стрпити 2
  • стрпљењу 1
  • струже 2
  • струјила 1
  • струк 3
  • струком 2
  • стрчала 1
  • стрче 1
  • стрчи 1
  • стубац 1
  • ступ 1
  • ступише 1
  • су 479
  • субјектом 1
  • Субота 1
  • Суботом 2
  • Суботу 3
  • Сув 1
  • сув 3
  • сува 5
  • сувачама 1
  • сувачара 1
  • суваче 1
  • суве 2
  • суви 2
  • сувим 1
  • сувише 7
  • сувишна 1
  • суво 2
  • сувремена 1
  • суграђанима 1
  • суд 1
  • судба 1
  • судбина 4
  • судбине 1
  • суде 1
  • суделовала 1
  • судећи 1
  • суди 1
  • судити 1
  • судове 2
  • суду 2
  • суђено 2
  • суђење 1
  • суза 8
  • сузама 3
  • сузе 13
  • сузу 3
  • сујеверна 1
  • сујета 1
  • сукали 1
  • сукања 1
  • сукња 2
  • сукње 6
  • сукњица 1
  • сукњице 1
  • сукњици 1
  • сукњо 1
  • сукњу 2
  • сукоб 4
  • сукоба 1
  • сукобу 1
  • сума 2
  • сумарум 1
  • сумљиво 1
  • сумња 2
  • сумњајући 1
  • сумње 1
  • сумњиво 2
  • сумом 1
  • суморан 2
  • суморна 3
  • суморнија 1
  • суморних 1
  • суморно 3
  • суморног 1
  • сумпором 1
  • сунђеру 1
  • суну 1
  • сунца 2
  • Сунце 1
  • сунце 2
  • сунцобране 1
  • сунцокрета 1
  • сунцу 4
  • супа 1
  • супостата 1
  • супротна 1
  • супротно 1
  • супротност 1
  • супруг 12
  • супруга 7
  • супруге 2
  • супруго 1
  • супругом 2
  • супругу 2
  • супружанска 2
  • супружески 1
  • супружеском 1
  • супрузи 2
  • супшисле 1
  • сурова 1
  • суседе 1
  • суседна 1
  • Сусрела 1
  • сусрет 1
  • сусретоше 1
  • сустајати 1
  • сутона 1
  • сутону 1
  • Сутра 13
  • сутра 57
  • сутрадан 1
  • сутрашњи 1
  • сутрашњој 1
  • сухе 1
  • суче 1
  • сучељавала 2
  • суша 2
  • суше 1
  • суши 1
  • сушила 1
  • сушта 1
  • Сушта 2
  • сушти 1
  • Сушти 1
  • схватио 1
  • сходна 1
  • сцене 4
  • Т 1
  • т 10
  • та 107
  • Та 306
  • Тааа 1
  • табака 3
  • табанима 2
  • табли 1
  • таблу 1
  • таван 1
  • таванска 1
  • тавану 1
  • Тавни 1
  • Тавори 1
  • таворити 1
  • Тагблата 1
  • Тад 1
  • Тада 4
  • тада 7
  • тадашњој 1
  • Таз 1
  • тазбина 1
  • тазбину 1
  • Тај 2
  • тај 84
  • тајанствен 1
  • тајанствено 1
  • тајна 2
  • тајно 1
  • тајну 1
  • тајч 1
  • Така 1
  • така 11
  • такав 9
  • Таква 1
  • таква 4
  • такве 1
  • Такве 1
  • такви 1
  • Такви 1
  • таквим 1
  • таквог 4
  • таквом 2
  • Такву 1
  • такву 4
  • Таке 1
  • таке 9
  • Таки 4
  • таки 9
  • таких 4
  • тако 464
  • Тако 55
  • такове 1
  • таковог 1
  • такође 5
  • такођер 1
  • такој 2
  • таком 1
  • таксирано 1
  • таку 3
  • тал 3
  • тала 2
  • таласи 1
  • талент 1
  • Талијан 1
  • Талијанима 1
  • талијанског 1
  • Талијанској 2
  • Талијанску 3
  • талира 1
  • талирима 2
  • талу 2
  • таљигама 1
  • таман 13
  • Таман 8
  • тамбура 1
  • тамбураши 1
  • тамбуре 1
  • Тамбури 1
  • тамбурово 1
  • тамбуром 2
  • тамбуру 19
  • тамно 1
  • Тамо 5
  • тамо 76
  • тамокана 1
  • тамошње 1
  • тандрк 1
  • Тане 1
  • тане 5
  • танка 3
  • танке 3
  • танки 1
  • танких 1
  • танко 2
  • танког 2
  • танком 2
  • тањир 7
  • тањира 6
  • тањири 1
  • тањиром 1
  • тањиру 1
  • тапка 1
  • тараба 4
  • тарабе 5
  • тараби 2
  • тарабу 3
  • тарану 1
  • таре 1
  • тарифи 1
  • тас 3
  • таса 1
  • таста 2
  • тата 13
  • Тата 2
  • татама 1
  • татина 3
  • татине 1
  • Татићевом 1
  • татом 3
  • тату 6
  • тачан 1
  • тачно 4
  • твог 1
  • Твог 1
  • твога 4
  • твој 8
  • Твоја 1
  • твоја 6
  • твоје 10
  • твојим 3
  • твојој 2
  • твојом 1
  • твоју 10
  • твом 5
  • твоме 1
  • Творац 1
  • тврд 1
  • тврда 2
  • тврдила 1
  • тврдо 2
  • тврдоглави 1
  • тврдој 1
  • те 308
  • Те 9
  • теб 2
  • Тебе 1
  • тебе 28
  • тебекана 1
  • теби 17
  • Теби 2
  • тебикана 3
  • тегле 1
  • тегли 3
  • теглу 2
  • тедо 2
  • тежак 1
  • теже 1
  • тежи 1
  • тежњи 1
  • теј 1
  • тејшасоњку 1
  • тек 109
  • Тек 15
  • текао 2
  • Текелијом 1
  • текем 2
  • теку 1
  • тела 5
  • телеграфом 1
  • телесно 1
  • телећи 1
  • телефоном 1
  • тели 1
  • Тели 1
  • теме 2
  • темељна 1
  • темељно 1
  • темена 1
  • Темишвар 7
  • Темишвара 4
  • Темишварац 1
  • Темишварског 1
  • Темишвару 8
  • Темишварци 1
  • темпераменту 1
  • тему 1
  • тенани 1
  • тендере 1
  • тенцер 3
  • тенцери 1
  • тео 4
  • теорије 2
  • тепих 1
  • тер 1
  • тера 19
  • Тера 3
  • терај 1
  • Терај 2
  • терајући 1
  • терали 1
  • терам 2
  • тераним 1
  • терање 1
  • терао 1
  • терати 2
  • тераће 1
  • тераш 2
  • Терезије 2
  • терен 1
  • терета 1
  • терету 4
  • термин 1
  • термина 2
  • терно 2
  • тесно 2
  • теста 3
  • тестаменат 1
  • тестамент 2
  • тестамента 1
  • тестаментом 1
  • тестаменту 2
  • тестераш 1
  • тесто 2
  • Тетка 1
  • тетка 24
  • тетке 3
  • теткин 1
  • тетком 2
  • тетку 1
  • тече 1
  • течено 1
  • теше 3
  • теши 8
  • тешила 1
  • тешим 1
  • тешио 2
  • тешка 1
  • тешке 2
  • тешки 1
  • тешких 1
  • тешко 18
  • Тешко 3
  • тешког 1
  • тешком 1
  • тешкоћама 1
  • тешкоће 1
  • Ти 22
  • ти 392
  • тикати 1
  • тиква 1
  • тиктакање 2
  • тили 3
  • тим 52
  • Тима 9
  • тимарим 1
  • Тиме 2
  • тиме 6
  • Тими 2
  • Тиму 3
  • Тини 3
  • Тинин 2
  • Тинка 1
  • Тинкуца 4
  • Тинкуцу 1
  • Тино 2
  • Тину 1
  • типару 1
  • типова 1
  • Тиса 2
  • Тисе 4
  • Тиси 2
  • Тиској 1
  • Тисом 1
  • Тису 8
  • титли 2
  • титула 1
  • титулирају 1
  • тих 15
  • Тих 2
  • тиха 2
  • тихо 14
  • тице 1
  • Тиче 1
  • тиче 14
  • тичице 1
  • тишије 1
  • тишим 1
  • Тишина 6
  • тишина 7
  • тишлер 1
  • Тјело 1
  • ткиво 1
  • То 62
  • то 881
  • тоалетирам 1
  • тоалету 1
  • тобом 7
  • тог 6
  • тога 125
  • Тога 6
  • тој 12
  • токама 1
  • токмо 1
  • тол 3
  • толеко 1
  • толика 1
  • толике 8
  • толики 2
  • толиким 1
  • толиких 3
  • Толико 3
  • толико 51
  • толиког 1
  • толиком 3
  • толику 1
  • толицно 1
  • толицну 1
  • толко 1
  • толкујем 1
  • Том 2
  • том 41
  • Томе 1
  • томе 35
  • тоне 1
  • топ 4
  • топа 2
  • топи 1
  • топла 2
  • топле 1
  • топлине 1
  • Топло 1
  • топлој 2
  • топлом 1
  • топлу 2
  • топовским 1
  • топот 2
  • торањ 2
  • торба 1
  • торби 2
  • торбица 1
  • торбу 2
  • торжаствено 1
  • торњај 1
  • Торњај 1
  • торокање 1
  • торокуша 1
  • торокуше 2
  • тороњ 1
  • торта 1
  • торте 1
  • тортом 1
  • торту 1
  • Тотицу 1
  • Тоцилов 25
  • Тоцилова 10
  • Тоцилови 1
  • Тоцилову 4
  • тоциља 2
  • тоцким 1
  • точ 1
  • точи 2
  • точим 4
  • Точио 1
  • точио 5
  • точкове 1
  • точно 1
  • трава 1
  • травику 1
  • траву 1
  • травуљином 1
  • траг 1
  • трагати 1
  • трагедијама 1
  • трагом 1
  • траже 5
  • тражену 1
  • тражења 1
  • тражи 12
  • Тражи 2
  • тражила 2
  • тражиле 1
  • тражили 2
  • Тражим 2
  • тражим 4
  • тражио 6
  • Тражите 1
  • тражите 2
  • тражити 4
  • тражиће 1
  • Тражиш 1
  • тражиш 6
  • трајала 2
  • трајало 2
  • трајао 1
  • трајати 2
  • траје 8
  • трајни 1
  • транжира 1
  • транжирање 1
  • трауриг 1
  • трафикану 1
  • трафике 1
  • трафику 3
  • трбу 3
  • трбух 4
  • трбуху 3
  • трбушко 1
  • тргне 1
  • тргнем 1
  • тргну 1
  • Тргов 1
  • трговац 3
  • трговачке 2
  • трговачки 1
  • трговачку 1
  • трговци 3
  • трговче 1
  • Треб 1
  • треб 4
  • Треба 4
  • треба 81
  • требају 3
  • требала 7
  • Требали 1
  • требали 3
  • Требало 1
  • требало 10
  • требати 4
  • требаће 1
  • требник 1
  • Трезан 1
  • трезан 2
  • трезне 1
  • Трезора 1
  • трема 1
  • тренут 1
  • тренутака 1
  • тренутка 1
  • трепавица 1
  • трепавице 1
  • треперење 1
  • трепће 2
  • тресак 3
  • тресе 9
  • тресла 1
  • тресне 2
  • треснем 1
  • тресну 2
  • треснутог 1
  • трести 1
  • тресу 1
  • ТРЕЋА 2
  • трећа 3
  • треће 4
  • трећег 2
  • трећем 2
  • Трећи 1
  • трећи 9
  • трећој 1
  • трећом 1
  • трећу 2
  • трефио 1
  • трефити 1
  • трешти 1
  • трже 7
  • Три 1
  • три 52
  • Тривуна 1
  • тридесет 12
  • Тридесет 2
  • трију 1
  • тријумфујући 1
  • тринаест 2
  • ТРИНАЕСТА 1
  • Тринаесту 1
  • тринајсту 1
  • Трипут 1
  • трипут 2
  • триред 1
  • Триста 2
  • триста 4
  • триумфовати 1
  • Трифун 1
  • Трифуна 3
  • трља 4
  • тродневни 1
  • троје 5
  • тројица 2
  • троми 1
  • тронљивим 1
  • тропар 1
  • тротоар 2
  • тротоара 1
  • троугао 1
  • троши 1
  • трошкове 1
  • трошку 3
  • Трп 1
  • трпа 1
  • Трпе 1
  • трпеза 1
  • трпела 2
  • трпећи 1
  • трпи 2
  • трпим 2
  • трпити 1
  • трске 4
  • трском 1
  • тртица 1
  • тртице 1
  • тртицу 1
  • трубадур 1
  • трубом 1
  • труд 4
  • труда 1
  • трудећи 1
  • трудили 1
  • трудите 2
  • трудити 1
  • трудног 1
  • трудом 1
  • трује 1
  • трукован 1
  • трукованим 1
  • трукованих 1
  • труковано 2
  • трукуједу 1
  • трумбета 1
  • трумбетама 1
  • трумбеташи 1
  • труц 2
  • труцира 1
  • труцкали 1
  • труцкања 1
  • труцкао 1
  • трчање 1
  • трчао 1
  • трче 2
  • трчи 2
  • трчкарати 1
  • тршчано 1
  • тс 2
  • ту 184
  • Ту 36
  • тубаком 1
  • туве 1
  • тугаљивих 1
  • туговала 1
  • туд 2
  • тудом 1
  • туђа 5
  • туђе 2
  • туђег 1
  • туђем 2
  • туђи 1
  • туђим 1
  • туђини 1
  • туђином 1
  • туђој 1
  • туђу 2
  • тужака 1
  • тужан 2
  • Тужба 1
  • тужбама 1
  • тужбе 2
  • тужби 3
  • тужбом 1
  • тужбу 5
  • туже 2
  • тужени 1
  • тужећи 1
  • Тужи 1
  • тужи 5
  • тужила 4
  • тужио 4
  • тужите 1
  • тужитељ 3
  • тужити 1
  • тужни 2
  • тужније 1
  • тужно 8
  • тужну 1
  • тузи 1
  • тук 4
  • тукли 8
  • туку 2
  • тулају 2
  • тулцима 1
  • тумарајући 1
  • тумарати 1
  • тунакан 1
  • тунакара 2
  • туњаво 1
  • тура 2
  • тури 1
  • турило 1
  • турише 1
  • турове 1
  • турског 1
  • Турцима 1
  • турчина 1
  • Турчину 1
  • тут 1
  • тутњило 1
  • тутор 1
  • туторе 1
  • тутори 2
  • туторима 1
  • туторише 1
  • туторову 1
  • туторској 1
  • тутс 1
  • тући 1
  • туцају 1
  • туцао 1
  • туце 1
  • туцета 3
  • тучак 1
  • туче 1
  • тучеду 1
  • тушта 1
  • тхе 1
  • Тхе 9
  • Ћарлија 1
  • ћарлијао 1
  • ће 295
  • ћебетом 1
  • ћеду 2
  • ћелави 1
  • ћелепуш 4
  • ћемо 26
  • ћер 8
  • ћеретале 1
  • ћеретања 1
  • ћеретање 2
  • ћери 3
  • ћерка 10
  • ћеркама 1
  • ћерке 6
  • ћерко 1
  • ћерком 1
  • ћерку 7
  • ћерци 3
  • ћерчица 2
  • ћете 28
  • ћеш 32
  • ћилимцу 1
  • Ћира 139
  • ЋИРА 3
  • Ћире 6
  • Ћири 16
  • Ћирин 3
  • Ћирина 8
  • Ћирине 2
  • Ћирини 3
  • Ћиринима 2
  • Ћириних 5
  • Ћириница 10
  • Ћириници 1
  • Ћирино 1
  • Ћириног 2
  • Ћириној 7
  • Ћирином 2
  • Ћирину 6
  • Ћиро 43
  • Ћиром 5
  • Ћиру 13
  • ћифтанског 1
  • ћифте 1
  • ћорав 1
  • ћорава 1
  • ћорави 1
  • ћосави 2
  • ћошак 1
  • ћошкасто 1
  • ћошку 3
  • ћу 80
  • ћуприји 1
  • ћурак 1
  • ћурака 1
  • ћурдија 1
  • ћурдији 1
  • ћуркасто 1
  • ћурке 1
  • ћурковима 1
  • ћут 1
  • ћутали 2
  • ћуталица 1
  • ћуталице 1
  • ћутања 1
  • ћутање 1
  • ћутао 1
  • ћуташе 1
  • ћуте 6
  • Ћути 1
  • ћути 12
  • ћутим 1
  • Ћутим 2
  • ћутимо 1
  • ћутиш 2
  • ћуткац 2
  • ћућоре 2
  • у 1509
  • У 76
  • убантурало 1
  • убацио 1
  • убија 2
  • убијају 1
  • убијале 1
  • убије 1
  • убијена 4
  • убијца 2
  • убила 3
  • убило 1
  • Убио 2
  • убио 4
  • убити 1
  • ублажава 1
  • убогим 1
  • убрза 1
  • убрзала 1
  • убриса 1
  • убрљаних 1
  • ува 1
  • уважавају 1
  • уважавате 1
  • Увек 10
  • увек 75
  • увела 1
  • увелико 3
  • увенула 1
  • увенуло 1
  • уверава 2
  • уверавала 3
  • уверавам 3
  • уверавао 1
  • уверила 1
  • уверите 1
  • уверити 6
  • увета 3
  • увидела 1
  • увидели 1
  • увидео 1
  • увиђа 1
  • увија 1
  • увлачи 2
  • уво 4
  • уводе 1
  • уводи 1
  • увреда 1
  • увреди 1
  • увреду 2
  • увређен 2
  • увређена 2
  • увређени 1
  • увређено 1
  • увук 1
  • увукоше 3
  • Увуци 1
  • увучен 1
  • угаси 2
  • угасила 1
  • угасити 1
  • угасише 1
  • угашену 1
  • угледа 1
  • угледати 2
  • угледаш 1
  • угледна 1
  • углиби 1
  • углове 1
  • уговорено 1
  • угодника 1
  • угојени 1
  • угојених 1
  • угојеног 1
  • угојио 1
  • угости 1
  • угостио 1
  • уграбила 2
  • Уграбио 1
  • угријем 1
  • уда 1
  • удавала 1
  • удавали 1
  • удавача 1
  • удаваче 4
  • удавачи 2
  • удавачом 1
  • удавачу 1
  • удави 1
  • удавио 2
  • удадбе 1
  • Удај 1
  • Удаје 1
  • удаје 4
  • удајете 2
  • удајеш 1
  • удају 6
  • удала 2
  • удале 1
  • удалили 1
  • удам 1
  • удара 2
  • ударајући 1
  • ударало 2
  • ударао 2
  • ударати 1
  • удари 12
  • ударила 2
  • удариле 1
  • Ударило 1
  • Ударио 3
  • ударио 8
  • ударити 1
  • удариш 1
  • ударише 1
  • ударцу 1
  • удати 1
  • удевају 1
  • удену 1
  • удеси 1
  • удесили 1
  • Удесили 1
  • удесим 1
  • удесније 1
  • удесом 1
  • удешавало 1
  • удобан 1
  • удобна 1
  • удобним 1
  • удовац 3
  • удовица 2
  • удовице 1
  • удовицу 1
  • удовлетворенија 1
  • удовлетворење 1
  • удовца 1
  • удри 3
  • удружене 1
  • удубљена 1
  • уђе 10
  • уђоше 4
  • уђу 1
  • ужасан 1
  • ужасна 3
  • ужасним 1
  • ужасно 2
  • уже 1
  • ужем 1
  • ужива 2
  • уживају 1
  • уживали 1
  • уживања 3
  • уживање 1
  • уживао 1
  • УЗ 1
  • Уз 2
  • уз 36
  • узајамне 1
  • узајамно 1
  • узајмити 1
  • узалуд 3
  • узанђарали 1
  • узбуђен 1
  • узбуђења 1
  • узбуђење 1
  • Узбунише 1
  • узбуњује 1
  • узбурканом 1
  • узвикивала 1
  • узвикивао 1
  • узвикну 1
  • узвикнути 1
  • узвишено 1
  • узврпољио 1
  • узгред 2
  • узданути 1
  • уздање 1
  • уздахне 1
  • уздахну 12
  • уздахом 1
  • уздисали 1
  • уздисало 1
  • Уздисало 1
  • уздисати 2
  • уздице 1
  • уздише 3
  • уздржа 1
  • уздржав 1
  • Уздржао 1
  • уздржљивошћу 1
  • уздуж 1
  • узе 18
  • узела 6
  • узели 8
  • узело 1
  • узео 8
  • узети 8
  • узеће 2
  • Узећеш 1
  • узећу 1
  • узеше 2
  • узима 2
  • узимаду 1
  • узимај 3
  • узимају 1
  • узимали 1
  • узимало 1
  • узимам 1
  • узицом 1
  • узлелујане 2
  • Узме 1
  • узме 14
  • узмем 2
  • узмемо 3
  • узмеш 4
  • Узми 2
  • узми 3
  • узмите 1
  • Узмите 2
  • узмогне 1
  • узмогнемо 1
  • Узму 1
  • узму 3
  • узнемирена 1
  • узнемирила 1
  • узнемирили 1
  • узнемирио 1
  • узнемирујем 1
  • узрок 2
  • узрока 3
  • узудајемо 1
  • уј 1
  • УЈАКУ 1
  • ујарости 1
  • уједа 1
  • уједају 1
  • уједаред 3
  • уједе 1
  • уједно 1
  • Ујутру 1
  • ујутру 10
  • ујца 1
  • указа 1
  • указали 1
  • укебају 2
  • укебао 1
  • укебати 1
  • укебаће 1
  • укинути 1
  • укипила 1
  • уклања 1
  • уклони 1
  • Уклонила 1
  • уклонио 1
  • укопали 1
  • укоре 1
  • укр 1
  • Укр 1
  • укравши 1
  • украде 2
  • украду 6
  • украђенима 1
  • украј 1
  • украли 3
  • украо 2
  • украс 1
  • украсима 1
  • украсио 1
  • Украшће 1
  • укрепителна 1
  • укреше 1
  • укус 1
  • укуса 3
  • укусна 1
  • укусно 2
  • укућана 4
  • укућане 5
  • укућани 10
  • Укућани 2
  • укућанима 2
  • Улазе 1
  • улазе 3
  • улазећи 2
  • улазећу 1
  • улази 1
  • улазила 1
  • улазити 1
  • уланер 1
  • уланерски 1
  • уланерским 2
  • уларе 1
  • уларом 1
  • улете 1
  • улице 1
  • улицом 2
  • улицу 2
  • улове 1
  • улогу 1
  • улопала 1
  • улопана 1
  • уља 1
  • ум 8
  • умакао 1
  • умал 1
  • Умал 1
  • умацурала 2
  • умацурану 1
  • уме 13
  • умеју 6
  • умела 5
  • умем 8
  • умео 3
  • умеравати 1
  • умерен 1
  • умесило 1
  • умесна 1
  • умесно 1
  • уместо 2
  • умете 4
  • умети 2
  • умеш 5
  • умеша 8
  • умешао 1
  • умешати 1
  • умешен 1
  • умешнија 1
  • уми 1
  • умива 1
  • умивајући 1
  • Умивен 1
  • умивена 1
  • умивено 1
  • умилостиви 1
  • умиљато 1
  • умио 1
  • умире 2
  • умирена 1
  • умиривала 1
  • умирила 1
  • умирим 1
  • умирио 2
  • умирите 1
  • умиру 1
  • умирује 4
  • умирујем 1
  • умирујући 2
  • уморан 2
  • уморили 1
  • уморило 1
  • уморио 1
  • уморићете 1
  • уморна 1
  • уморним 1
  • уморно 2
  • умором 1
  • умотавати 1
  • умотало 1
  • умотан 1
  • умотати 1
  • умоташ 1
  • умре 6
  • умрем 1
  • умрети 3
  • Умреће 1
  • Умрла 1
  • умрла 3
  • умро 7
  • умукне 1
  • умуче 1
  • уназад 1
  • унангенем 1
  • унаоколо 2
  • унапред 1
  • унд 1
  • унев 1
  • Унели 1
  • унео 2
  • унесе 2
  • унесрећава 1
  • унесрећавао 1
  • унесрећила 1
  • унето 1
  • унеше 1
  • унијатске 1
  • уничтожим 1
  • уништим 1
  • унмеглих 1
  • уносе 1
  • уноси 1
  • унпасент 1
  • унтауглих 1
  • унтерхалтовала 4
  • унтерхалтовати 1
  • унтерхалтује 1
  • унтерхалтунг 3
  • унтерхалтунга 3
  • унука 1
  • унуке 1
  • унутра 6
  • унутри 2
  • унуче 3
  • унучиће 1
  • унцут 1
  • Унцут 2
  • унцута 1
  • унцутарија 1
  • унцутарије 1
  • унцутарији 1
  • унцуте 1
  • уображени 1
  • уопште 1
  • Упадају 1
  • упаде 4
  • упакован 1
  • упалити 1
  • упец 1
  • упецан 1
  • упецаш 1
  • упила 1
  • уписаће 1
  • упитани 1
  • упитоми 1
  • уплакана 4
  • уплакано 1
  • уплакану 1
  • уплашена 1
  • уплашеним 1
  • уплашено 2
  • уплаши 1
  • уплашити 1
  • уплео 1
  • уподобљавам 1
  • упознам 1
  • упознати 1
  • упоређујући 1
  • употребио 1
  • употребљавати 1
  • управљеног 1
  • Управо 1
  • управо 18
  • упражњавати 1
  • упразни 1
  • упрегне 1
  • упрегнути 2
  • упреподоби 1
  • Упреподобио 1
  • упрљају 1
  • упро 1
  • упропасти 1
  • упропастила 2
  • упропашћујете 1
  • упропнице 1
  • упртила 2
  • упустила 1
  • упустио 1
  • упути 1
  • упутила 3
  • упутио 2
  • упутише 2
  • упутства 1
  • упутствима 1
  • упуштао 1
  • ураде 1
  • уради 4
  • урадила 3
  • урадили 1
  • урадио 3
  • урадити 1
  • урадише 1
  • урамљен 1
  • Урбана 1
  • уредаба 1
  • уредан 1
  • уредиду 1
  • уређена 2
  • усађен 1
  • усађујући 1
  • уселим 1
  • усиљено 1
  • усипљите 1
  • усићи 2
  • ускочи 2
  • услишите 1
  • услов 1
  • услова 1
  • услуге 3
  • услугу 1
  • услужнија 1
  • услужно 1
  • услужности 2
  • услузи 2
  • усмене 1
  • усмено 1
  • усмену 1
  • уснама 2
  • усне 1
  • уснене 1
  • усном 1
  • усољен 1
  • усопшчега 2
  • успавалом 1
  • успавао 1
  • успех 1
  • успеха 1
  • успехом 1
  • успешно 1
  • усплахирени 1
  • усплахирено 1
  • успомена 1
  • успропадала 1
  • Успут 3
  • успут 6
  • Усред 1
  • уста 23
  • устаде 7
  • устадоше 1
  • устајати 1
  • устаје 3
  • устајући 2
  • устала 2
  • устао 3
  • устати 2
  • устеже 1
  • устезала 2
  • усти 1
  • устима 4
  • устраје 1
  • устреба 2
  • устручава 1
  • устручавајте 1
  • устручавања 1
  • устручавао 1
  • устумара 1
  • устумарају 1
  • устумарале 1
  • уступи 1
  • уступише 1
  • усуди 2
  • усудила 1
  • усудио 1
  • усхићена 1
  • усхићено 1
  • утапкано 1
  • утвари 1
  • утерујем 1
  • утерују 1
  • утеха 1
  • утехе 2
  • утече 2
  • утешено 1
  • утешеног 1
  • утешила 1
  • Утешите 1
  • утешити 1
  • утешне 1
  • утиче 1
  • утиша 1
  • утишавала 1
  • утишкавала 1
  • Утјеха 1
  • утјеха 2
  • утјеши 1
  • утркивања 1
  • утркивање 1
  • утркивању 1
  • утрча 1
  • утуби 1
  • Утуби 2
  • утубио 1
  • утубиш 1
  • утувила 1
  • утук 2
  • ућут 1
  • ућутало 1
  • ућутао 3
  • ућути 1
  • ућуткало 1
  • уф 12
  • Уф 16
  • уфате 1
  • уфатила 1
  • ух 7
  • Ух 8
  • уха 1
  • ухвате 1
  • Ухвати 1
  • ухвати 4
  • ухватила 2
  • ухватили 1
  • ухватило 2
  • ухватио 4
  • ухватише 1
  • ухо 3
  • участвовати 1
  • уче 2
  • учеван 1
  • учевни 2
  • учен 4
  • учена 1
  • учене 1
  • учени 1
  • ученим 1
  • ученог 1
  • учење 1
  • учестане 1
  • учешћа 1
  • Учи 1
  • учи 5
  • учила 1
  • учили 1
  • учим 1
  • Учини 1
  • учини 9
  • Учинила 1
  • учинила 4
  • учинили 3
  • учинило 4
  • учиним 2
  • учинио 3
  • учинити 4
  • учиниш 1
  • учинише 1
  • учињене 1
  • учињеној 1
  • Учио 2
  • учио 7
  • учитељ 33
  • учитеља 15
  • учитељев 1
  • учитељева 1
  • учитељевао 1
  • учитељеву 1
  • учитељем 2
  • учитељи 1
  • учитељима 1
  • учитељу 1
  • учтив 1
  • учтивији 1
  • учтиво 7
  • учтивој 1
  • уш 2
  • Ушавши 1
  • Ушао 1
  • ушао 8
  • уши 12
  • ушију 8
  • ушима 6
  • ушла 2
  • ушле 1
  • ушли 2
  • ушло 1
  • уштине 1
  • уштинила 1
  • уштипци 1
  • ушуња 1
  • Ушуња 1
  • ушуњају 1
  • фабрици 1
  • фазона 2
  • Фајн 1
  • фајн 7
  • факат 1
  • факација 1
  • Фала 22
  • фала 52
  • фале 2
  • фали 8
  • фалили 1
  • фалило 7
  • фалим 2
  • фалио 2
  • фалите 3
  • фалити 2
  • фаличне 1
  • фалично 2
  • фалишан 1
  • фалишна 1
  • фалишну 1
  • Фама 1
  • фама 4
  • фамилија 2
  • фамилијаран 1
  • фамилијарним 2
  • фамилије 5
  • фамилији 5
  • фамилију 5
  • фантазије 1
  • фантазији 1
  • фарбе 1
  • фаталног 1
  • фаталну 1
  • фатирало 1
  • фатираш 1
  • фачли 2
  • фаше 2
  • федера 1
  • федери 1
  • федермесер 1
  • федермесером 1
  • феле 1
  • Фелер 1
  • фелер 5
  • фелером 2
  • фењера 1
  • фењером 1
  • фердинку 1
  • Феудвара 1
  • фигура 1
  • фидибус 1
  • физиогномију 1
  • физитира 1
  • филером 1
  • филозофи 1
  • филозофијама 1
  • философе 1
  • философи 1
  • фина 1
  • финанца 1
  • фине 4
  • Фини 1
  • фини 3
  • финим 1
  • Фино 1
  • фино 3
  • финог 1
  • фину 2
  • фирер 1
  • фирму 1
  • Фирциг 1
  • фићок 6
  • фићоку 1
  • фишкал 1
  • фишкала 3
  • фишкалима 1
  • фишкалских 1
  • фкусите 1
  • фланел 2
  • фланела 2
  • фланерски 1
  • фластер 1
  • флаше 3
  • флашу 1
  • флегматични 1
  • флегматиш 1
  • флор 1
  • фондови 1
  • форината 1
  • форинта 1
  • форинти 6
  • форинту 2
  • форма 2
  • формалан 2
  • формална 2
  • формални 1
  • формално 14
  • Формално 2
  • формало 1
  • форме 6
  • форми 1
  • форму 3
  • фотеља 1
  • фотељама 1
  • фотеље 1
  • фотељи 2
  • фотељу 3
  • фотографија 3
  • фотографије 2
  • фотографира 1
  • фразама 1
  • фрај 1
  • фрајла 22
  • Фрајла 6
  • фрајле 5
  • фрајли 1
  • фрајлин 1
  • фрајлином 1
  • фрајлица 3
  • Фрајлице 1
  • фрајлице 4
  • фрајндшафт 1
  • француски 3
  • француског 1
  • Фрау 10
  • фрау 61
  • фризуру 1
  • фришак 1
  • фришка 1
  • фришко 1
  • фронцлама 2
  • фронцле 2
  • фртаљ 2
  • фртаља 2
  • фрула 1
  • Фрушке 1
  • фруштука 2
  • фруштуковати 1
  • фруштуку 1
  • фунти 1
  • фурија 2
  • Фурт 1
  • фурт 14
  • фусбад 1
  • футроле 1
  • фушер 1
  • Ха 11
  • ха 27
  • Хааа 1
  • хаглих 7
  • хај 3
  • хала 1
  • Хала 2
  • халав 1
  • халинама 1
  • хаљина 3
  • хаљинама 1
  • хаљине 4
  • хаљини 2
  • хаљину 1
  • ханд 2
  • хант 1
  • хартије 1
  • хартији 1
  • хартију 2
  • харфу 1
  • хаснити 1
  • хаузмајстор 1
  • хауптрефер 2
  • Хахаха 3
  • Хахахаха 1
  • Хвала 1
  • хвала 4
  • хвалама 1
  • хвале 3
  • хвалећи 1
  • Хвали 2
  • хвали 4
  • хвалиле 1
  • хвалили 2
  • хвалио 3
  • хвалише 1
  • хваљење 1
  • хвата 3
  • хватали 1
  • хватао 2
  • хе 20
  • Хе 42
  • хебаме 1
  • Хеее 2
  • хеј 1
  • Хеј 2
  • хеклерај 1
  • хеклераја 1
  • хеклује 2
  • хер 1
  • Хер 1
  • Херувику 2
  • херувимски 1
  • Херуфику 1
  • херцеговачкој 1
  • хефт 1
  • хехе 1
  • Хехе 2
  • Хехехе 1
  • хец 1
  • хиљаду 2
  • хируга 1
  • хирург 8
  • хирурга 1
  • хирургију 7
  • хирургилук 1
  • хирургу 2
  • хитајући 1
  • хитала 1
  • хитало 1
  • хитате 1
  • хити 1
  • хитно 2
  • хитном 1
  • хитњи 1
  • хлад 1
  • хлада 1
  • хладила 1
  • хладио 1
  • хладити 1
  • хладна 1
  • хладније 2
  • хладно 6
  • хладном 2
  • хладноћа 1
  • хладовине 1
  • хладу 1
  • хлеб 7
  • хлеба 1
  • хм 2
  • Хм 2
  • хо 1
  • Хо 1
  • ходати 1
  • ходник 1
  • ходнику 2
  • хозле 1
  • хозлицама 1
  • хозлице 1
  • хој 1
  • Хој 1
  • холбе 1
  • холбу 2
  • Хооо 1
  • хорнодле 3
  • хотимична 1
  • хоће 48
  • Хоћемо 1
  • Хоћете 3
  • хоћеш 17
  • хоћу 23
  • хофирате 1
  • хохцајтсрајзе 1
  • храбри 5
  • храброст 1
  • храм 1
  • храна 1
  • храните 1
  • хранити 1
  • хрву 1
  • Христијанска 1
  • Христово 2
  • Христовом 1
  • Хришћанин 1
  • хришћанске 1
  • Хришћански 1
  • хркање 2
  • хркањем 1
  • хркаше 1
  • хрче 1
  • хрчу 1
  • хтевши 2
  • хтеде 9
  • Хтела 1
  • хтела 12
  • хтеле 2
  • хтели 7
  • хтео 12
  • Ху 7
  • худе 1
  • хукну 5
  • хуланер 2
  • хуланера 1
  • хуланерски 4
  • хуланерским 1
  • хуманитарних 1
  • хумором 1
  • Хунцут 1
  • хунцутарија 1
  • хусарски 1
  • Хуфеландова 1
  • хуцоше 1
  • хуче 4
  • цајгниса 1
  • цанарцт 1
  • цар 6
  • цара 3
  • цареве 2
  • цареви 2
  • царевим 1
  • царем 1
  • царском 1
  • царство 2
  • цвати 1
  • цвекла 3
  • цвеклу 1
  • цвелите 1
  • цвелити 2
  • цвелиш 1
  • цвет 1
  • цветића 1
  • цветовима 1
  • цветом 1
  • цвећа 5
  • цвеће 9
  • цвећем 2
  • цвећу 1
  • цвечкен 2
  • Цвечкенмајер 2
  • Цвечкенмајерка 12
  • Цвечкенмајерке 2
  • Цвечкенмајерком 4
  • Цвечкенмајерку 3
  • цвилећи 1
  • Цвркутаће 1
  • цвркућући 1
  • цврчи 1
  • це 1
  • цегер 2
  • цедилу 1
  • Цела 1
  • цела 4
  • целе 5
  • цели 2
  • целим 1
  • Целим 1
  • цело 8
  • целог 2
  • Целог 2
  • Целога 1
  • целога 6
  • целој 2
  • целом 1
  • Целу 1
  • целу 5
  • целцати 1
  • целцату 1
  • цељи 2
  • цени 1
  • ценио 1
  • цените 1
  • ценкај 1
  • ценкао 1
  • ценовник 1
  • цењкам 1
  • цењкања 1
  • цео 9
  • цепало 1
  • Церера 1
  • циврам 1
  • Циганин 1
  • Циганина 1
  • цигаре 2
  • цигло 1
  • цигљу 2
  • цигуран 1
  • цигурација 1
  • цигурна 1
  • цигурније 1
  • цигурно 2
  • Циканов 1
  • Циканова 1
  • цикну 2
  • цику 1
  • циљ 1
  • циља 1
  • цимер 2
  • цимеру 1
  • ципелама 1
  • ципеле 1
  • цитира 1
  • цифара 1
  • цифра 3
  • цифрају 1
  • цифрате 1
  • цифраш 1
  • циц 3
  • цица 1
  • цицане 1
  • цицаних 1
  • цицаној 1
  • цицаном 1
  • цицану 3
  • цичи 3
  • цмачу 1
  • Црвен 1
  • црвен 8
  • црвена 2
  • црвене 2
  • црвени 2
  • црвеним 1
  • црвених 1
  • црвеном 2
  • црвену 2
  • црепови 1
  • Црква 1
  • црква 2
  • цркве 13
  • црквена 1
  • црквене 3
  • црквени 1
  • црквених 1
  • црквено 1
  • црквеној 3
  • црквеном 1
  • Црквењак 1
  • црквењак 13
  • црквењака 3
  • црквењаковој 1
  • црквењаком 3
  • црквењаку 2
  • цркви 14
  • црквом 2
  • цркву 16
  • црн 5
  • црна 2
  • црне 2
  • црни 2
  • црним 2
  • црно 1
  • црну 1
  • црте 2
  • цукербекерају 1
  • цукрас 1
  • цуња 1
  • цуњајући 1
  • цуњала 1
  • Цуњалов 1
  • Цуњалови 1
  • цуњам 1
  • цупка 1
  • цури 1
  • цушпајз 1
  • цушпајзе 1
  • ча 19
  • чавке 1
  • чак 59
  • чакшире 1
  • чамовим 1
  • чанка 1
  • чанку 1
  • чапље 1
  • чапљино 1
  • чарапе 3
  • чарапу 1
  • Чарда 1
  • чарда 2
  • чардаш 1
  • чарде 4
  • чарди 4
  • чардом 1
  • чарду 3
  • чарне 3
  • Чарнојевићем 1
  • чаробним 1
  • чаршафа 1
  • Час 2
  • час 41
  • часа 5
  • часак 4
  • часком 6
  • Часловац 6
  • Часловце 1
  • Часловцем 1
  • часна 1
  • часни 6
  • часним 1
  • часници 1
  • часницима 1
  • часну 1
  • часова 2
  • часове 1
  • част 5
  • частан 1
  • части 1
  • частила 1
  • частитити 1
  • часу 1
  • чатао 1
  • чачкалице 1
  • чаша 3
  • чашама 1
  • чаше 13
  • чаши 3
  • чашица 1
  • чашице 1
  • Чашицу 1
  • чашицу 5
  • чашом 1
  • чашу 10
  • чварака 1
  • чвор 2
  • чвора 1
  • чворке 1
  • чворуге 1
  • чега 11
  • чегртаљке 1
  • чедо 1
  • чежње 1
  • чезне 1
  • чека 9
  • чекај 4
  • Чекај 5
  • чекају 4
  • чекала 7
  • чекали 2
  • Чекам 1
  • чекам 12
  • чекамо 4
  • чекао 2
  • чекате 3
  • чекати 2
  • чекаш 4
  • чела 2
  • челик 1
  • челику 1
  • челиче 1
  • чело 1
  • челов 1
  • человјека 1
  • челу 3
  • чељад 3
  • чељади 1
  • чељадска 1
  • чељадску 2
  • чем 2
  • чему 6
  • Ченеј 3
  • Ченеја 4
  • ченејски 1
  • ченејским 2
  • ченејског 2
  • ченејскога 1
  • Ченеју 2
  • Через 1
  • через 20
  • черес 1
  • Черне 1
  • чесница 1
  • чеснога 1
  • Чесњејши 1
  • чесњејши 9
  • чест 1
  • честа 1
  • честим 1
  • честита 3
  • честитам 1
  • честитате 1
  • честитати 5
  • честитих 1
  • честих 1
  • честности 1
  • Често 1
  • често 23
  • четворе 1
  • четворо 1
  • четврт 5
  • четврта 1
  • ЧЕТВРТА 2
  • четврте 2
  • четврти 1
  • четврто 1
  • четвртог 1
  • четвртој 1
  • четвртом 2
  • четир 8
  • четири 6
  • четрдесет 3
  • ЧЕТРНАЕСТА 1
  • Четрнајст 1
  • четрнајст 2
  • чеш 1
  • чеше 1
  • чеши 1
  • чешкати 1
  • чешља 5
  • чешљају 4
  • чешљајући 1
  • чешљала 1
  • чешљао 1
  • чешљате 1
  • Чешће 1
  • чешће 9
  • Чивуте 1
  • Чивути 1
  • чивутин 1
  • Чивутин 1
  • Чивутина 3
  • чивуцка 1
  • чивуцки 1
  • Чивучету 1
  • чизама 2
  • чизма 1
  • чизмама 2
  • чизмар 2
  • чизме 26
  • чизмицама 1
  • чизмице 3
  • чизму 1
  • Чија 2
  • чија 3
  • чије 4
  • чијег 1
  • чији 3
  • чијим 1
  • чијих 1
  • чијој 2
  • чију 1
  • чиков 1
  • чикови 1
  • чикошима 2
  • чила 1
  • чилаше 1
  • Чилашев 1
  • Чим 14
  • чим 34
  • чимгођ 2
  • чиме 5
  • чин 1
  • чина 1
  • чине 1
  • Чини 1
  • чини 8
  • чиним 2
  • чинити 1
  • чинодејствовала 1
  • чинодејствују 2
  • чину 2
  • чињаше 1
  • чирак 1
  • чираке 1
  • чирацима 1
  • чисмени 1
  • чисменка 3
  • чиста 3
  • чисте 5
  • чистећи 1
  • чисти 3
  • чистила 1
  • чисто 25
  • Чисто 5
  • чистој 1
  • чистом 2
  • чита 24
  • Читав 1
  • читав 7
  • Читава 1
  • читава 4
  • Читаве 1
  • читаве 3
  • читавих 1
  • читаво 3
  • читавом 2
  • читаву 9
  • читају 1
  • Читала 1
  • читала 3
  • читалац 9
  • читалаца 3
  • читали 2
  • Читам 1
  • читанком 1
  • читања 1
  • читање 1
  • читањем 1
  • читању 1
  • читао 5
  • читаоца 1
  • читаоце 3
  • Читаоци 1
  • читаоци 14
  • читаоцима 9
  • читатељ 2
  • читатељи 1
  • читатељка 1
  • читатељке 1
  • читати 3
  • читаш 1
  • читуљу 1
  • Чифутин 1
  • Чифутка 1
  • Чифуткиња 1
  • чифуцка 4
  • чифуцке 1
  • Чифуцке 1
  • чифуцки 2
  • чифуцку 1
  • Чифуче 1
  • Чифучићима 1
  • чичака 1
  • чишћење 1
  • члан 2
  • члана 2
  • чланака 3
  • чланови 1
  • чловити 1
  • чмавај 1
  • чмавалица 1
  • чмаваш 1
  • чобана 1
  • човек 83
  • човека 7
  • човеком 1
  • човеку 6
  • човечанства 1
  • човече 1
  • чоколада 1
  • чопорима 1
  • Чорба 1
  • чорба 2
  • чорби 1
  • чорбу 3
  • чреда 3
  • чрезвичајна 1
  • чрезвичајне 1
  • Чрезвичајно 1
  • чу 15
  • чува 11
  • чувај 1
  • Чувај 1
  • Чувајте 1
  • чувају 1
  • чувам 4
  • чувао 2
  • чувара 1
  • чувати 2
  • чуваш 4
  • чувен 1
  • чувена 1
  • чувене 1
  • чувеног 1
  • чувствителан 1
  • чувствујеш 1
  • чуда 15
  • чудан 2
  • чуде 1
  • чудеса 1
  • чудесно 1
  • чудећи 1
  • чуди 26
  • чудила 1
  • чудили 1
  • чудим 1
  • Чудим 2
  • чудио 1
  • чудити 2
  • Чудна 1
  • чудне 1
  • чудније 2
  • чудно 10
  • чудноватих 1
  • чудновато 1
  • Чудновато 1
  • Чудо 2
  • чудо 37
  • чуду 2
  • чуђаше 1
  • Чује 3
  • чује 39
  • чуједу 1
  • чујем 11
  • чујете 2
  • Чујеш 4
  • чујеш 9
  • чујте 1
  • чују 5
  • чујући 1
  • чукундека 1
  • Чула 2
  • чула 33
  • чуле 4
  • Чули 1
  • чули 10
  • Чуло 1
  • чуло 3
  • чуо 21
  • Чуо 3
  • чупа 1
  • чупав 3
  • чупава 1
  • чупаве 1
  • чупави 2
  • чупавим 1
  • чупавом 2
  • чупали 1
  • чути 6
  • чутуре 1
  • чутуру 1
  • чућете 1
  • чућеш 3
  • чуфуцка 1
  • чуше 2
  • џавељају 1
  • Џак 1
  • џакају 1
  • џакала 2
  • џеп 1
  • џепа 2
  • џепић 1
  • џепне 1
  • џепним 1
  • џепова 1
  • џепове 1
  • џепови 1
  • џеповима 1
  • џепу 4
  • џигерњача 1
  • Џиде 3
  • Џиду 1
  • џимрија 1
  • џомби 2
  • џоњао 1
  • ш 31
  • Шабецу 1
  • шајна 1
  • Шајна 1
  • шајтвосера 1
  • шака 6
  • шакама 2
  • шаке 4
  • шаком 4
  • шаку 2
  • шал 3
  • шала 5
  • шалај 1
  • шалама 1
  • шале 5
  • шали 4
  • шалио 1
  • шалите 3
  • шалити 1
  • шалиш 1
  • Шалиш 1
  • шалом 1
  • шалукатрама 1
  • шалукатре 3
  • шаље 1
  • шаљемо 1
  • шаљу 1
  • Шандор 9
  • Шандора 2
  • Шандоре 2
  • Шаника 1
  • шану 4
  • шапат 1
  • шапатом 1
  • шапом 1
  • шапће 2
  • шапћу 1
  • шапурика 2
  • шапурике 1
  • шапурикина 1
  • шапутала 2
  • шапутале 1
  • шапутање 1
  • шапуће 1
  • шапућу 1
  • шапућући 2
  • шараге 1
  • шаран 1
  • Шарга 1
  • Шарги 1
  • шарена 2
  • шарене 1
  • Шарени 1
  • шарени 4
  • шаренила 1
  • шарених 1
  • шареног 1
  • шареном 1
  • шарену 1
  • Шармант 1
  • шаров 4
  • шарова 1
  • шарови 1
  • шаровом 1
  • шатором 1
  • шатрама 1
  • шатром 2
  • шаха 1
  • Шац 1
  • Шаца 82
  • Шаце 7
  • Шаци 11
  • Шацику 1
  • Шацин 4
  • Шацина 3
  • Шацине 4
  • Шацини 1
  • Шациних 1
  • Шациног 1
  • Шацином 1
  • Шацо 1
  • Шацом 2
  • Шацу 9
  • шацуј 1
  • шацује 1
  • шацујем 1
  • шацујете 1
  • Шваба 10
  • швабе 1
  • Швабе 8
  • Шваби 1
  • Швабине 1
  • Швабица 4
  • Швабице 1
  • Швабу 1
  • швалера 1
  • швалери 1
  • швалерски 1
  • швапске 4
  • швапски 1
  • Швапски 1
  • швапских 1
  • швапско 2
  • швапској 1
  • Швапску 2
  • шваргле 1
  • шварглу 1
  • швигар 1
  • швигарица 1
  • швигаром 1
  • шега 1
  • шегра 1
  • шегрте 1
  • шегрти 1
  • шегртима 1
  • шегрту 1
  • шездесет 1
  • Шекспировом 1
  • шенес 1
  • шеници 2
  • шену 1
  • шерпењи 1
  • Шеснаеста 1
  • ШЕСНАЕСТА 1
  • Шеснаесте 1
  • шеснајст 4
  • шест 10
  • ШЕСТА 2
  • шесте 1
  • шести 2
  • шестој 1
  • шестом 1
  • шесторо 1
  • шета 7
  • Шетају 1
  • шетају 2
  • шетајући 2
  • шетала 1
  • шеталица 1
  • шетања 1
  • шетао 2
  • шетати 3
  • шетња 1
  • Шетња 1
  • шетњу 2
  • шећера 6
  • Шецко 3
  • шешир 23
  • шешира 1
  • шешире 2
  • шешири 2
  • шеширима 1
  • шеширић 2
  • шеширићи 1
  • шеширом 4
  • шеширу 3
  • шиба 2
  • Шибај 1
  • шибајте 1
  • шија 1
  • шијачке 1
  • шије 1
  • шију 2
  • шикује 2
  • Шиљала 1
  • шиљали 1
  • шиље 1
  • шиљем 1
  • шиљио 1
  • шиндивиле 1
  • шиндивилу 1
  • шиндром 1
  • шио 1
  • шира 2
  • шире 2
  • шири 2
  • ширило 1
  • ширине 1
  • широка 1
  • широки 2
  • широким 1
  • широко 1
  • широком 1
  • широм 2
  • шифонера 1
  • шифонере 1
  • шифонерима 2
  • шифонира 1
  • шкадруном 1
  • шкандала 2
  • шклоцале 1
  • шкоди 2
  • шкодило 4
  • Шкодиће 1
  • школа 2
  • ШКОЛЕ 1
  • школе 7
  • школи 2
  • школовање 1
  • школске 1
  • школски 1
  • школу 5
  • школује 1
  • шкољке 1
  • шкрипац 1
  • шкрипи 1
  • шкрипца 2
  • шла 1
  • шлајбер 1
  • Шлајбер 1
  • шлајбера 1
  • шлајберу 1
  • шлајм 1
  • шлајпик 1
  • шлајпицима 1
  • шлингерајем 2
  • шлингована 1
  • шлинговане 2
  • шлинговану 1
  • шло 1
  • шлог 4
  • шлога 2
  • шлофкапе 1
  • шлофкапу 3
  • шљива 1
  • шљивама 1
  • шљиве 1
  • шљивовица 3
  • шљивовице 2
  • шљивовици 1
  • шљивовицом 1
  • шљивовицу 1
  • шљука 1
  • шљуке 1
  • шмајхлер 2
  • шмајхлери 1
  • шмајхлов 1
  • шмајхлује 2
  • шмајхлујете 2
  • шмокљан 3
  • шнекле 1
  • Шнекле 1
  • шнуфтиклама 1
  • шнуфтикле 3
  • шнуфтиклом 1
  • шнуфтиклу 1
  • шнуфтихлом 2
  • шнуфује 1
  • шњим 1
  • шо 2
  • Шогор 2
  • шокачки 2
  • шокачкој 1
  • Шолема 1
  • шоље 3
  • шољицу 1
  • шор 1
  • шора 3
  • шорају 2
  • шори 1
  • шоркапе 1
  • шором 4
  • шору 9
  • шотиш 1
  • шпага 1
  • шпајз 2
  • шпајзу 5
  • шпанским 1
  • шпанску 1
  • шпаркасу 1
  • шпархерта 1
  • Шпацира 1
  • шпацирали 1
  • шпацирати 1
  • шпеција 1
  • шпитаљ 2
  • шпитаља 1
  • шпицем 2
  • шпицпуб 1
  • шпорерти 1
  • шпорерту 2
  • Шпоркасу 1
  • шпорујем 1
  • шприц 2
  • шрајбер 1
  • шрајбера 1
  • шрајберу 1
  • шрајптишом 1
  • шрех 1
  • шта 321
  • Шта 75
  • штагод 1
  • штагођ 1
  • штајерваген 1
  • штајеромт 1
  • штајерска 1
  • штајерским 1
  • штајерског 1
  • шталога 1
  • шталогу 1
  • шталу 1
  • Штампарске 1
  • штанглу 1
  • штап 4
  • штапови 1
  • штаповима 1
  • штапци 1
  • штедимо 1
  • штелажама 1
  • штелаже 1
  • Штелујте 1
  • штелунг 2
  • Штета 2
  • штета 4
  • штете 2
  • штети 1
  • штетно 1
  • штету 2
  • штиглице 2
  • штикле 2
  • штиклове 1
  • штимавао 1
  • штир 1
  • штит 1
  • штићенику 1
  • штифта 2
  • Што 27
  • што 641
  • штогл 1
  • Штогла 1
  • штогла 11
  • штоглама 1
  • штоглом 1
  • штоглу 1
  • штогод 3
  • штогођ 33
  • штофа 1
  • штошта 2
  • штражмештер 1
  • штрањгов 1
  • штрапацирала 1
  • штрикају 1
  • штрикерај 6
  • штрикераја 1
  • штрикераје 1
  • штрикерајем 1
  • штрикла 1
  • штрикнодлу 1
  • штримфла 1
  • штроф 2
  • штрудла 3
  • штрудлом 1
  • штрудлу 3
  • штрумфпандле 1
  • штруфле 1
  • штруфли 2
  • штудије 1
  • штудира 4
  • штудирала 1
  • штудирам 1
  • штукатор 1
  • штур 1
  • штуцер 1
  • штуцера 1
  • штуцери 1
  • шћућурио 1
  • шубаре 1
  • шуми 1
  • шумом 1
  • шумор 1
  • шуму 1
  • шунка 1
  • шунке 5
  • шунком 1
  • шунку 1
  • шупе 1
  • шупи 1
  • шупљи 1
  • шупу 4
  • шуши 2
  • шушкале 1
  • шуштање 1
  • шуште 1
  • шушти 1
  • шча 1
  • шчепам 1
96027 matches
мо кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлу 
одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клије 
 прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењшти 
 таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију  
ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није б 
а би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који 
доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и сас 
ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да ур 
а су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попусти 
ш, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је  
ју шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседа 
о мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који 
 присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забе 
а у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једн 
ред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је п 
 да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, поми 
ви диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожури 
том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако  
оста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p>  
; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог п 
и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запу 
2" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умири 
ла први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и 
ме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они до 
да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео < 
се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш 
— викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе  
.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за  
<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и за 
} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и ко 
и: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје 
неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њ 
 телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста 
 били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговар 
 звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио ј 
а од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушк 
Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа,  
п-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало посе 
 ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, 
о шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлиц 
или госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад п 
ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— За 
то је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p 
амуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то коме 
и.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног а 
ује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S 
ира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема д 
о, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и 
а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њих 
дин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а 
 код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде 
ад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и жени 
а била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, од 
и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само ска 
ниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оно 
отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви  
а парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су  
ормална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као ш 
скопи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S 
 Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као три 
 Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и,  
овек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>—  
тија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под 
ући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S}  
<p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него с 
е.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на 
аж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> б 
јању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која  
и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Глед 
је дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми  
вге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути  
 пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад 
 право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт са 
види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је  
 а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапаци 
 се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Н 
} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — з 
ије нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса бриш 
ано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је  
осподин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, 
ела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више н 
 моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на ст 
 Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да к 
о.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кир 
 — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо доса 
tle>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао 
 сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Ма 
ом, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних ч 
ка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о 
поведати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и 
збегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и та 
ворим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садаш 
 из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете кварт 
’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо 
p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обо 
ка и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се  
кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама 
лице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комади 
зике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван ша 
види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— П 
јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче н 
ру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад сам 
 по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да нате 
ле фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће 
згледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане нам 
ерса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</ 
ко њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом вел 
па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум,  
Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утје 
помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити  
м!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{ 
коше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку К 
ога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло д 
окака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им  
Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи пре 
а време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} М 
 не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана  
а-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном од 
— онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати. 
есвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више че 
ћа мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће. 
п Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку н 
 /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по с 
 берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајл 
’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој 
> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и 
ту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе  
певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S}  
ам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам  
лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућ 
а, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погл 
одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па 
ам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако ст 
игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећ 
нија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђа 
вно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теш 
се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја с 
а крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а ни 
ву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба к 
 нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још д 
инчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава 
 гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, п 
 су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Сп 
се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све  
> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду,  
обом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши  
штине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу соб 
ека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа 
и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тоб 
ирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранч 
а пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како 
S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.< 
 напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективн 
 румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила 
може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и 
ко ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Не 
ра.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спири 
причаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парох 
овори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доист 
јачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили г 
им неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и чита 
помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре изм 
обру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ј 
ра!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере. 
 му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то. 
е, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како  
, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу 
p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају  
естано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе 
но...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле 
њи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених 
не пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево 
м мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, к 
ио би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео свој 
атељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спреми 
јбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто  
 још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n= 
ред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p 
гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’ 
> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па нас 
адиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до г 
, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије  
как, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази 
 канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са 
њеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако 
 мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А  
вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њ 
конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фр 
алило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и  
плака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, 
шће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је 
Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој  
ари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници 
у, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им 
о.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, 
ако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја са 
 а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На ње 
 кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и  
 је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затва 
p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми мој 
мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Ле 
S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И п 
 више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И с 
p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини н 
лично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, 
рнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које  
> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледај 
алендар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ —  
И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако с 
ој стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је св 
ог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је  
код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих  
ишта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко б 
у дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да  
ју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула от 
мотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вел 
паше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — 
ед комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови ук 
 била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</ 
сам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ 
па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пол 
 могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем прек 
вно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав  
ишта ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово 
рилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек о 
 цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, 
ију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мал 
{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа  
„Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме! 
овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> < 
ом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> < 
 била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа т 
— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Зб 
 ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрај 
орено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђ 
нило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад ј 
окошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна 
: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} С 
будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није з 
, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде се 
оди комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да пев 
ио код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће  
каку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у ист 
 знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то 
а Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радит 
била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала д 
здашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо 
 гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља 
а; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше 
у место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</ 
мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никак 
лони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао 
оре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" />  
во је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више го 
ји и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет 
/l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провла 
мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, г 
езент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А о 
— чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћ 
зговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља  
слоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у м 
у собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некак 
чију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако с 
четка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикн 
авно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Зап 
сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?< 
илна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да  
из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патр 
> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S 
> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Тр 
е у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, ј 
штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго 
 Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не б 
но, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили,  
у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и н 
 изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— 
д паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још виш 
/p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи м 
р; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо им 
и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари 
баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мисл 
читала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу  
" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</ 
ова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S 
foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} г 
 гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А  
ре.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <p 
Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади  
и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их м 
на брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн же 
и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па  
и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сок 
фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуск 
 песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад  
ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се см 
ја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица 
црвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су прос 
 доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши доб 
.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; д 
о сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а  
!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије  
} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о  
коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} О 
 све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p>  
вет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун 
ма, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</ 
н и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му 
герске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му 
и и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш 
рски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у 
аде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у раз 
ложења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена  
задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црв 
 ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја најв 
ари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к 
ркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па по 
S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, 
су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у се 
е чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у г 
господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у  
 n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним под 
жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува  
едном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи п 
ја устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те тв 
а реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану марам 
ш’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти д 
 понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нече 
аво кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што 
ило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> 
си живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се к 
 на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа  
ктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фа 
је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом пораже 
а! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — коман 
 сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни п 
/p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно  
вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које  
и, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из  
а, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, к 
ас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја м 
оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несре 
 — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, 
о.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они в 
љ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим ов 
застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из к 
мбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спава 
S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад  
жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљ 
вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „ 
авио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} 
ад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и 
’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пу 
 казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног  
сона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} П 
бијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што 
је био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главо 
парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно 
амо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{ 
дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло 
еке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очек 
ицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да 
Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: 
уку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у 
ата кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака је 
 био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле,  
д рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дван 
о!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи бра 
вога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? —  
епо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали  
ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана запис 
љуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у пот 
их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијен 
Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему 
 пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хула 
сте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће  
мокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али све 
о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да 
у, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га  
о држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то 
воје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч д 
, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто г 
е ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само  
чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда 
шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже 
.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нис 
ркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p 
 какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лек 
, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, форма 
 вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живи 
То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се 
својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свак 
> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је чо 
се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он  
одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за к 
г Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп  
гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој 
е било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ра 
 учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све 
 гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цуп 
и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се  
 га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја н 
 лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у виси 
а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — сврш 
смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори шт 
.{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бока 
омка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је  
 и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару 
ија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и  
ару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар 
високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад  
сле неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест 
добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не зн 
ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, б 
лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после 
и ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како 
та ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...< 
у у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословиј 
 учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала 
али је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172 
омаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју с 
ин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим,  
месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без вет 
ењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S 
, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико ј 
вд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутариј 
роц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из г 
ица па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу. 
 Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</ 
и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчиц 
е тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај ло 
како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлих 
и им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то по 
а, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S 
о му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим  
! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћ 
 окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к 
{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гн 
димо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S 
 баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас по 
јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би мн 
узе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спава 
љ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— 
е поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она 
вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу жив 
 чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка 
менце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша  
и брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и инач 
ју бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се  
о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред ку 
е на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно уте 
, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаш 
ци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђу 
е које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), је 
<p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на 
 пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим пору 
 је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку нарав 
 високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и  
 машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка аренда 
акала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи  
 дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, 
 <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку  
дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је св 
ло, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p 
зменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на посл 
 у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и  
 ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба ко 
.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто прек 
пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава 
 велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све ни 
љу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; 
и ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{ 
а је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све 
но и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из  
руги сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гл 
за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија 
{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци п 
љавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто 
а дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и ве 
т.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало  
ира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</ 
 јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не мо 
лите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те предст 
а црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свиле 
е! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с ем 
ан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало ниж 
суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је  
а је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у та 
 Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јауз 
рашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она< 
" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>в 
омаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар о 
ћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти  
аде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само так 
 Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— П 
 лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и стра 
полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p>  
е да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то б 
еле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места 
поведати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— П 
 јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па с 
а</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја в 
браћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам 
95" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, у 
илику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е 
ера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у  
му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов  
еће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаш 
 ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, ц 
о.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено. 
ао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску слам 
 г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „коле 
е могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са 
ера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћ 
да што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве 
аљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>—  
током лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора  
у.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли прод 
 ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, дого 
черу.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и наст 
 вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, 
ц са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек пата 
-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па 
сац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу 
А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно пл 
роки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темиш 
њавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се нас 
сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ниш 
 награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била фор 
што је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из сл 
ању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l 
ио Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских  
за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно,  
е!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} П 
S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из во 
ам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.< 
/p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек д 
н је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели  
 шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостив 
 се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам сам 
иној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука 
ра је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа д 
о за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жа 
 /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, как 
 се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да нећ 
пет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S 
ретурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографи 
лико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме р 
бу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и 
дужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те  
ате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p 
и те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од др 
обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељс 
 сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И < 
о што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пу 
S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{ 
ју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексер 
а се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан  
к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Чене 
Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера н 
 ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ерге 
 кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да 
широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (н 
, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паор 
 силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, п 
p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гл 
 мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путни 
их својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли н 
ато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове  
де.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давн 
се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за 
бати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве п 
даред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, к 
ад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он он 
ским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о г 
је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је  
ли друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је о 
’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а  
ормално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, д 
ор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је б 
ласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите! 
и поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А к 
крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта  
а и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти 
е потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с 
по! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира з 
ло дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита: 
па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро,  
шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду! 
оварај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејств 
е има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадиј 
 <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n= 
?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ 
ше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на ба 
ек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’  
кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је 
газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек т 
та!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</ 
 у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, 
и извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклу 
њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb  
 Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свог 
 она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни 
о, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p 
 <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Т 
неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког вр 
зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија 
ену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па 
... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Б 
ш, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у ко 
 како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој ма 
ело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пу 
n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално зароб 
других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и п 
 тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131"  
ра, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само 
да.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој  
за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е 
 кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — р 
а се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајд 
у, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече 
сто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилич 
 и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухва 
 подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли п 
куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се поту 
не по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не по 
и портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и  
д; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге  
али</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: с 
охенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, п 
супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је  
} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто. 
ка ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’рани 
путства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док ј 
а ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на  
клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно ч 
лу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било ј 
кав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па  
жеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па  
азговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита 
 и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред п 
а на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у годи 
забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим би 
ећ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вел 
омшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А  
 сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — 
 али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је  
 и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако в 
алека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ов 
ослао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.< 
ну кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију 
за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n=" 
и у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и п 
еје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћел 
им су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили 
 иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду 
добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви 
тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену нагр 
 што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да га 
дгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на 
а осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер та 
 у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња 
b n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп  
, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те ј 
ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју там 
ака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l 
 крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне  
</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један  
 зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо 
 а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> 
ало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као как 
е отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно дос 
јој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у ов 
а кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата 
 Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако.. 
еланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господс 
pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епи 
па.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи  
би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био ј 
жмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ си 
ског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов  
 испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> 
пују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У ог 
 <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} 
{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изнена 
тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима,  
 песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више 
рсу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па к 
 кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било,  
Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, руку 
хвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благона 
 претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и с 
{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p> 
 иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бар 
и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узи 
ђ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили с 
н тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек са 
а сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли  
ика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш  
огнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а ко 
ло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} 
 је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапорти 
 још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А са 
лцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на  
лицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењ 
ди лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче  
 лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — т 
е и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толи 
ч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан дево 
добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће изв 
нио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица М 
 торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је крас 
ајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: ниј 
} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који д 
во питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа  
 поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике годин 
ава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то св 
н краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђ 
 је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцу 
b n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мр 
павај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Теми 
ад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њи 
па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалте 
друм по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино! 
ете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира.  
ца, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све чере 
једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, н 
 Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају па 
старом</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</titl 
наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам 
ну сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Е 
у, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} 
Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија 
 да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb  
ате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p 
 свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се ра 
добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој 
да имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-к 
стиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— О 
а, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карак 
о је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш нико 
. села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погри 
ловац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим  
јатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и  
ула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фал 
а пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само з 
 опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника 
Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све л 
м одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што ка 
е, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone unit="subSe 
, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причув 
мо, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и р 
е већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим,  
траха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се он 
eign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ кт 
осле смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољн 
играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају п 
олем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало он 
ак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S 
рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је 
и стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>цр 
че рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, о 
ло коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем т 
 један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уз 
Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хук 
енчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ треће 
 мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локн 
его нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она прол 
озору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелиси 
 Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ 
што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који т 
на кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отво 
икује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А  
о што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприп 
 је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обичн 
 га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Ид 
место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он,  
ша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко 
ре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ она 
њима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали о 
 туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија 
да...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p 
де могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, и 
 да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалту 
у из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели 
 поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се! 
пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— 
мер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја 
арошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали. 
.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о,  
али су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116"  
} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а 
ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и 
бро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и ст 
па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад  
а њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на 
срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-по 
овати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем. 
које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира 
овима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али 
ловенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> н 
 сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> < 
емље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А 
оњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, 
јих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратк 
 Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које свет 
раш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не п 
вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било ј 
 су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков 
остао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна варме 
и.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко  
анија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у г 
о да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или 
—</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после 
му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад и 
шина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки 
 Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе 
 кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спирини 
упусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантлико 
са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами 
ни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема 
ко пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S}  
ти!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ н 
е епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета  
вима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала б 
подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини  
еје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има  
клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Пе 
с</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушка 
ав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карнев 
 пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка 
и, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви  
шала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: 
то је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n=" 
</p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, пр 
 сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi> 
="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну 
} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрај 
ни воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи  
ске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је куп 
ерсом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још м 
него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто 
} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад 
а <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од 
оша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни мага 
 А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не 
’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако;  
где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим иск 
серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} 
S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога б 
а!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано 
 кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, 
оја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па  
вори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас 
би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је ду 
<p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p> 
е него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле де 
атка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та 
кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; б 
екима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</ 
Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година? 
да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце бр 
дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видил 
упругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми  
послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар са 
, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него,  
кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке  
знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад 
„Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да ши 
ам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треб 
Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>—  
нас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</h 
мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушл 
 и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си т 
S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се 
не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га пи 
S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што 
 срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице свој 
Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, са 
S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћи 
о и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> 
 се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога 
. к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада? 
один попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и вл 
а треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, зн 
ано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет  
</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, шт 
р кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шу 
их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а 
а га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села  
бала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога да 
кво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о с 
 и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Коли 
пида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта  
 сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај 
козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу 
 то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама 
— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало з 
{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треб 
што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо,  
нде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан 
смо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице о 
 и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нић 
им вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} А 
 све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— 
и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити 
а сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даљ 
е им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар ко 
или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, 
 корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауста 
ли ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S}  
ћ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} П 
Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту ј 
 том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт пр 
о —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико да 
Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу довод 
та ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћеле 
штенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p>  
га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у л 
завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са нем 
урталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње! 
 ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том  
S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— 
наш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оста 
е.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о 
 и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољ 
 ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; 
х мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу м 
евет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свиј 
је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш 
паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај,  
пиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па каже 
{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi> 
>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да види 
.. како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{ 
аоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни  
у све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је 
ци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид 
ј што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мањ 
видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на  
а за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је 
 вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски му 
 силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Е 
на да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће о 
ових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне 
ад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Д 
озн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било  
ад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберун 
трило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало  
ије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па ве 
 коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо 
д нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов з 
{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; 
мјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад т 
 К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ г 
е медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув  
је, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да 
/p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер ниј 
о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</h 
>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да  
ета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А  
а име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> < 
и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p> 
 не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поноси 
из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се сек 
език</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p 
у треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке ра 
штву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по  
ити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну 
>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздраг 
>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је ве 
 господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код  
</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти ј 
елист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене  
на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га ј 
а</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором 
{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили ко 
евојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека 
ратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, гос 
и ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо  
ети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... ко 
а увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одг 
 било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му  
ке школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без де 
а жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та  
ам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не в 
— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој 
— вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да т 
се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та 
еја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — в 
{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да 
Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли 
из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба 
аз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прили 
 ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како 
<hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама< 
hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле 
hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темперам 
ang="la">Veni, vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела 
 не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мат 
 бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час 
спитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, 
царе).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб п 
на и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гла 
оварају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то з 
о, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа т 
шењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке,  
а, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак 
анијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвам 
едне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се 
 рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно,  
гране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; 
а, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту 
и и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; ниј 
која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло по 
као ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> 
адржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели  
киња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци науч 
никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од 
земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чи 
 кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа 
оји је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер  
г њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушман 
а је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо  
Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и окова 
презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један  
ефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњим 
рукчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не д 
Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и  
поветку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се зва 
ану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо 
пелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само ш 
н-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја бу 
бине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био 
, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="22 
о у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са то 
а да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није бил 
 је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло за 
е незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство 
е из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвешт 
швар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега 
рујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му нек 
да сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, ш 
ар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S}  
а...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољ 
{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, з 
није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и  
 сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габр 
докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остај 
тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да 
обна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као  
то му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са ма 
ахну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познал 
ста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p 
гу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он и 
овикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S 
 клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учи 
где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао н 
и и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати нос 
ји.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав,  
 овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пушт 
ад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да 
 случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из с 
, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Посед 
>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни  
снуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто вели 
к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неки 
ског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да 
цима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на коли 
оро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звал 
па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се пом 
 а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и усте 
је к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S}  
, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти  
између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све нек 
 то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се 
 Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали ха 
вран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> 
 труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосо 
сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више проб 
!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и тр 
 учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт,  
је је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газ 
из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је 
а пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је пр 
па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи 
ред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о  
.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког д 
ега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је туж 
 подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угас 
 још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи  
у авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндив 
 годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А он 
pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприп 
риела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на  
 цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шор 
 би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „ 
то ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Ка 
, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљд 
што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{ 
тапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе  
 ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се п 
хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николај 
Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би 
ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих,  
 да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађење 
бвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубић 
 склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сањ 
, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и о 
и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузм 
чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све б 
лаву, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спав 
цакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Вели 
и пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао  
хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да 
а толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб 
А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја  
>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— 
 би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Ра 
па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’ 
и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога в 
 пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту ф 
рало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо с 
ува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку дево 
 оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; пр 
 како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да  
односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, 
 /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’ 
 што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан  
 — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље ро 
а <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Си 
 као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шт 
шеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} 
о је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, 
 из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотми 
ра.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити 
може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у 
вори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино весел 
 не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о< 
коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учи 
е?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн пе 
бљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и мла 
он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да 
ши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’  
ла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка  
ом.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје 
S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је располо 
сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хт 
рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће 
и једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="36 
рши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаш 
 десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на ова 
 сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске кас 
томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже м 
 а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а 
и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизн 
е и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</ 
рст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ве 
ад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Ц 
 глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <h 
у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђ 
ало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била  
убљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце  
 ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S 
е опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та д 
 — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160 
вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповед 
но путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да  
Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нот 
лавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђу 
само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје нак 
а!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје 
о ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него  
више је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе  
ући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Та 
 Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, св 
 крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима 
је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу п 
ог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети! 
ма Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што ј 
ните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <ti 
а није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали  
и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за рук 
овала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам  
 и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмач 
— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па так 
</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да н 
ма да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о  
ваш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И пе 
и, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намр 
 а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет  
и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, р 
 кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, п 
р попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или  
ам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А 
pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је мн 
{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити 
, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узм 
а пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји нико 
<p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> < 
ју грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са соб 
S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А 
дговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и с 
з’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју во 
брадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену 
а.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рек 
 толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био п 
 добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p 
ја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он сам 
тнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било 
наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он  
 си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када 
 — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> 
баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она  
 више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји 
— <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем,  
те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући...  
сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно 
донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пе 
-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет  
> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски 
до, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнет 
ја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништ 
зак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно  
ли задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није  
у прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна  
јући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извел 
у, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> < 
<p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p 
ћа, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по л 
тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клуп 
 кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је 
 се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем? 
а поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим 
нусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак 
 у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнут 
сим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“  
ће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се  
вице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте  
Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди с 
сте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у 
иче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се кл 
авњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p> 
би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише 
лија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахи 
у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку пос 
А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би би 
бираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>—  
дин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се  
Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код 
ла одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одго 
 кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све р 
ђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши  
 само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје мак 
за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к 
па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p> 
— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку 
а, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало во 
 на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн 
{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у  
о! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром 
p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>—  
дили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb  
р бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ј 
ју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— 
 школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а  
о’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као бе 
да, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и х 
инили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или д 
 А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испр 
тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог  
 ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим к 
. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, с 
ди!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули  
 питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. 
стеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први т 
вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и га 
огођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо вос 
— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито дра 
етне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку п 
уком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добр 
рсона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367 
 у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева  
 која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад 
вицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме 
ам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па  
кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Н 
војом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека  
: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више  
а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога  
било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући суз 
 он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с  
ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла  
м мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауст 
а неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док 
ову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако 
е невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — 
да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци  
а ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на 
и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш 
ада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им  
с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми 
ата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Ј 
S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p 
аља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида 
да и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има  
читали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па ш 
ерсона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} 
ог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто! 
јху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да в 
аги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по ваш 
добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће доб 
hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви 
оље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко п 
још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно  
вонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма...  
те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вел 
 газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-В 
... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забрину 
{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја  
ка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год 
 <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да див 
 да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се  
сплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он ба 
ар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни до 
едан јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутит 
вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида,  
јвише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи 
ти сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњ 
S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пије 
с, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече П 
раћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, 
о од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, о 
е спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што ј 
е кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се 
 црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим у 
п-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта 
hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још 
е домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из  
у здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми с 
p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S}  
ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да 
елиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а  
ражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш пао 
 него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира кој 
 под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћо 
и за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се  
ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа  
ма па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p 
удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог 
 Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S 
>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и 
 <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, шт 
шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’ 
! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толик 
сну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к 
 поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру д 
било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, к 
рала лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред  
а! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... 
ћи и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што  
ену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и ок 
њаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p 
пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече рад 
— Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето  
но обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спир 
а, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло ј 
ите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве 
</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— 
о да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он  
 ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадиј 
 — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не  
ало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— П 
 престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и с 
ра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> < 
мо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир ме 
ваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се насл 
 га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно 
ад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да  
пише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њ 
— ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а за 
ћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погод 
м ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p 
овора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одма 
жно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потр 
у која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} 
и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, к 
чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p 
 узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш 
 исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро пре 
ћи.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p 
то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће 
да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! 
 више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ла 
ак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгле 
 и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— 
 нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с ј 
p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога к 
анабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка 
’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф д 
добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p 
</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гле 
рн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене 
ким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окрен 
ољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>—  
у на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је ко 
атио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к 
а и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румен 
се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p 
сле. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без 
 Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је  
е жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} М 
ло, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и уза 
едник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људ 
 — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</h 
рају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није 
ца“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно по 
 ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца,  
го га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, 
 му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло д 
>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, г 
ђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад  
, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније  
 треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу 
о се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам с 
у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо  
 њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам 
и, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</ 
рушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Н 
д „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест,  
 — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охра 
мршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Б 
ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>—  
 А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера 
е није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси 
нију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узет 
 фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p 
и л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш с 
ају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико.. 
и... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p 
ите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био 
} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда 
 Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме  
пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога би 
— је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p 
и да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запит 
ар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак,  
/p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не п 
те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто са 
Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, не 
а још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је што 
еће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Нег 
и у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а 
приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма,  
по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не  
а и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора  
арохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати  
унгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по наш 
ад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што ре 
о нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће 
ва, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па та 
го молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и 
о’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију,  
 би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требал 
него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћ 
ако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и  
бог слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> < 
ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Вр 
говац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно н 
и сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој су 
ра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле  
е —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и 
.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Пр 
 времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и  
учила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те? 
ју јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас  
лушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а уста 
чка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да к 
едан јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то  
 сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још 
 година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се крену 
да мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ј 
је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они с 
 арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кок 
аори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} 
еби: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Паро 
га монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног 
не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја 
давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти 
— а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш  
а дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56"  
 „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило г 
ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туто 
 бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет се 
ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај  
у: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из  
 а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кр 
знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и п 
 разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ер 
можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о сам 
а штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти 
дмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла, 
од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ 
би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како  
 ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће  
чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — 
ј, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина 
па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и  
ка, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он ум 
пева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он  
’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после ос 
, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи пор 
е, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одм 
се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран,  
пућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и д 
а тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожа 
 ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда 
та ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, ка 
потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{ 
ла најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од н 
ажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и 
каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза 
не вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се  
ета, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А 
 к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Сам 
ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад  
 да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, под 
 само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>—  
е браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрост 
ло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брин 
м колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ З 
ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она 
е гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — реч 
ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако п 
? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај м 
ића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него  
јде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволс 
’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ј 
 „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је 
а.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, сп 
ни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спи 
n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам  
менији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако н 
уће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и сам 
шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица! 
 је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневал 
ин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и влад 
оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, как 
ила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</ 
е лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, 
 попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао 
е многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како? 
а што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> 
њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мор 
путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на 
д њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти м 
ш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу 
Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у к 
онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гуж 
да, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечли 
 зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као п 
са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред ба 
е добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отв 
се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо куп 
питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је  
по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје пр 
је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа  
је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти  
 српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из дишт 
само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право к 
сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фам 
питавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад< 
 је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се озноји 
ом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хл 
 па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао с 
а малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојн 
о, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-д 
екловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а к 
који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегн 
творено непријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа по 
ћом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насре 
> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све рас 
крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канари 
ин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S}  
еког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и проце 
а и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, 
е непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и по 
, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће 
ансу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа д 
ничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра сво 
> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Пут 
Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса д 
видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако  
и свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме  
 И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што бољ 
 у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Д 
га и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који 
сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рука 
ве године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му 
!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови доб 
.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; 
 је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учини 
Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла р 
 бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— 
за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и  
е међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Т 
ном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по ку 
олела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јул 
 редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спи 
 метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио 
е и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили 
вена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да 
а брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је с 
в шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а ч 
ових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и трећ 
 ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која  
веће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту пес 
 и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још 
онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине,  
{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију 
а се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани вал 
у описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера ф 
p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи 
ује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој ж 
и шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошл 
 Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у на 
ика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за прет 
си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више. 
лим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благов 
p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то 
 он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мал 
раму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва 
од неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси 
ица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била н 
А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па 
 млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку н 
Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S}  
ело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети о 
, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек 
је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила,  
а путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му  
е латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима)  
да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог 
исли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где вис 
 порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као посл 
 Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а госпо 
ла прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и 
и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> 
 прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улаз 
х у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а п 
штер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, до 
раму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за 
идим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га ба 
 Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је 
 n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо чита 
спод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек по 
данику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то 
’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у 
е.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — м 
ђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицн 
х пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његов 
ај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци 
каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, позн 
 добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се 
, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једн 
 је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповим 
еле породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој  
аслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те ви 
нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад памет 
штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике  
о и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плај 
т и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас дове 
ира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign x 
вака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кре 
 исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о ск 
ошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и  
 чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{ 
д јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’  
 па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О 
 дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> 
укао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се ше 
лама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокат 
ама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ  
и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један ниј 
рајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па 
омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог  
 поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве  
ебне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио 
ра нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек по 
брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији  
вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље нови 
егенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па 
а не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад  
пириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се о 
; једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га уј 
а дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у  
штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у ру 
едну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ о 
 једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћ 
/p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану  
јица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а  
у разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се  
чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија 
ријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па 
 отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао,  
 тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући н 
но срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен 
је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров ил 
д је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка 
ицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, 
ђоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испр 
ивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су 
 — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарај 
<p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p> 
, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда сви 
анке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — 
а је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и  
рво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} 
; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је о 
 не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, н 
ка стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јес 
’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!< 
по, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте пог 
за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он  
 Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, 
е би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Ор 
тих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите с 
е икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку 
ери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су —  
ко запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се леп 
 влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи в 
тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађика 
ге за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је так 
ко је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мор 
 тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу  
го пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да ј 
к од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила  
 господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка  
погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не  
 знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.< 
нима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато,  
, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пиј 
ао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба  
ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочест 
ра на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало 
а.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа  
 кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њ 
па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" / 
а и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине  
ећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па 
перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шац 
ала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо  
е никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов  
рошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ д 
ели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— 
себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па  
предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себ 
ој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти 
у и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пит 
млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека ст 
— одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разгова 
 на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат,  
 кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако с 
дједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе и 
м са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисан 
>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га М 
м Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромб 
/> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало  
е можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса поч 
шао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу з 
с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</ 
и, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га о 
а те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, ј 
ј, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и 
; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар са 
и с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи С 
 и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и  
или.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{ 
удгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму исп 
S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовиц 
у, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по све 
је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши ко 
е само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога  
окаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила: 
 господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су 
м зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“. 
фтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, 
апевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у по 
="subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му 
ио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је це 
 су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде  
да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упуст 
е мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, 
 поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се об 
 попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> 
игивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му 
 баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонен 
у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до  
полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко ј 
и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи  
рен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голи 
нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далек 
репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, 
 Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као ум 
е? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</ 
} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка  
о погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како ј 
пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије 
намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни  
еди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт,  
о разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега р 
313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, о 
из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту 
на била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; 
једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштв 
турио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољ 
о се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктер 
, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено 
пира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ 
мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: 
 се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем  
ир; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли 
ботнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А  
вање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој с 
бији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) —  
у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, ка 
госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак и 
не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, пи 
има, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих  
 Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, сл 
афије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окре 
 их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чард 
 — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него как 
х буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре по 
 у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних годин 
м тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господ 
ше другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Ју 
и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ мла 
— рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо сти 
сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња С 
би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смеј 
и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их  
е, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одгов 
е блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комши 
г млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у ку 
сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо 
ко чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе ко 
Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи 
а клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се м 
 испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столови 
д би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад нек 
 јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за  
одметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} 
 а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је ум 
} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са  
мотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака д 
маже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Арка 
Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{ 
 и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла,  
} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељ 
дије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, как 
упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да преле 
ражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго 
 тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само дево 
ита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о  
е, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па 
p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, јо 
постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик 
 јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; е 
е неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског п 
творење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писа 
две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељ 
су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту ми 
благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S 
новенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?! 
 ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица 
оме што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је 
 обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира  
 xml:lang="la">corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутр 
, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то 
Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта ј 
за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не 
 јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђ 
— замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то к 
ри да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је  
 каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не с 
ој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе  
ер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и с 
мјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и 
p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да с 
јеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дан 
вади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у то 
 смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не сл 
 тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> < 
тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quot 
</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спо 
,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уст 
м,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“< 
<quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l> 
шта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> < 
<l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног велик 
боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да  
 ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Г 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да и 
 отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; 
 <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се  
е она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови 
ш, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен 
ало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе 
да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> 
што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља п 
ке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, т 
у девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доист 
ише ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто  
ашћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је о 
рефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву 
да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и  
ба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева 
еки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, 
 поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} 
вала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога 
к замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им 
естамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како  
р још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко  
сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен  
о се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А  
проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици 
има још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S 
ру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради;  
hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb  
е,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико 
 на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Госпо 
својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за  
и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и П 
ој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што  
 које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, она 
 отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу јо 
сте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање к 
 ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>М 
ћу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад  
а песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад рад 
па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке 
 него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} 
едну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку ре 
 је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доск 
обро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само ост 
е сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма 
ко... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да пр 
ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чуднова 
а реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<ti 
копима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља до 
?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Та 
м једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="9 
е подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би 
а и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је од 
 како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна ка 
ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узет 
анија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре  
о да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки 
е, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила б 
иког. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, д 
 и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод на 
од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих  
меју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосв 
мојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да б 
ађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе  
ули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђо 
> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати,  
код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти 
себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда ку 
’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама 
ула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће 
ђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знат 
а бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фа 
је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се ус 
 ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што ј 
="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лар 
дин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и 
фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава  
дан пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау 
к не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да 
велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му 
тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажми 
слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n= 
аваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненад 
, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Перси 
је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено се 
пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети г 
ма који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у ов 
лике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва  
во село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима с 
 испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке  
два можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно 
ето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку. 
еру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авли 
 сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за 
е закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе 
 али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глава 
И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и брк 
он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори м 
све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар 
којног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба п 
дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у г 
> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <p 
S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, 
>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по гл 
а, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час прав 
цилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <p 
{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: 
гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, а 
ријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљ 
 се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му  
а како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесе 
оди коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно 
ајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n= 
врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док 
ати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту 
 света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе и 
бриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л 
је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У том до 
 поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Сп 
n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда- 
он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа 
 пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка  
а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да  
уче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремови 
једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака  
ско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо  
а наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и киш 
-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку  
!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених  
Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; д 
грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и  
 сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — 
ош неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у 
ш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет  
.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији 
ри, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта 
риела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, неш 
дом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се он 
, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу  
с из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте 
зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржа 
и Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати  
} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељ 
 није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... нес 
8" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж  
амо пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</ 
агу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокс 
но послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем  
нако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шну 
задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да за 
је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде 
 курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутру р 
 који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} 
Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох,  
и се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у  
.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ше попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— От 
 поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене  
ду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Пе 
 па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и мест 
 вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби шт 
то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-па 
офи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој 
le>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</t 
 Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина 
{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габ 
’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро дивани 
а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отои 
?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p 
<p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>—  
на?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Как 
ни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p>  
свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, 
а; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за  
м цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па 
 дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овам 
ти читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — 
ва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухвати 
 и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокак 
се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добр 
га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га до 
ој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задо 
ако би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га 
е смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти мен 
да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сват 
биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало  
 с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели 
змири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше и 
рам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — р 
„Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S}  
учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече  
асла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди 
 <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се  
ш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана  
на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин о 
и маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате  
ц:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од 
А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку,  
 ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га 
фа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били  
мо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!. 
{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по 
 да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к 
ао да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „л 
лерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадн 
е то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S}  
ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио с 
о моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело ли 
ме, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спава 
ту.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дан 
чити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — в 
је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче га 
жемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш  
аде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у 
к фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</ 
{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере 
p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно п 
њи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заб 
.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом 
 није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> 
 ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi 
 ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! 
, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и за 
, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају 
имам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о  
учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у к 
 си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се 
, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — за 
ида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпој 
 је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако ус 
 моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушка 
мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну каши 
 је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p 
Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше. 
 којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пу 
рани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све  
— ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да  
— чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а 
м, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок  
, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира д 
аш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ ба 
маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме 
мију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта че 
 је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! 
 а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове! 
с овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на те 
ж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читав 
p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да ниј 
д ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамил 
д ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран! 
 га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те,  
 се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и т 
нао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да 
тимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе сла 
а пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пев 
 већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође 
ај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте  
уги крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два с 
де где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разгов 
и опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира 
— ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.< 
мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о ш 
рник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој куп 
 вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p> 
 себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</ 
ам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бо 
Section" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блат 
у цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Бож 
а, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не  
 добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка 
м се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио са 
 испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинско 
 кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бо 
о од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ћ 
м... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукл 
 се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone uni 
 женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао 
 ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му 
 оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за 
{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен 
>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о 
д и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас о 
>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од 
 вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се  
лов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и 
е к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и дад 
нада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а 
, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта го 
д свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, —  
ођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се 
ад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски н 
 <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одгово 
у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</ 
зме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нес 
l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде до 
о да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После  
ета; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му ш 
евала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пу 
g="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао м 
 а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слин 
во није остало неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса  
них израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као  
. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi>  
косновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом за 
јде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па  
{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и ра 
ђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих стр 
маже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код  
 не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум! 
— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко 
 гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија 
помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о 
ног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље 
{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она 
Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> п 
и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшаф 
ну Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја  
Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></ 
т један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’ 
ева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа 
а Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била сла 
есретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!< 
а онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — р 
е, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{ 
е кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп- 
да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашар 
и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира. 
па. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p 
ј избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreig 
тан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад ј 
пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S}  
 у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та кол 
 петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулге 
евети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбре 
ем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се 
оде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми 
тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разгов 
анија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлиј 
и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се н 
д да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стиго 
атер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне 
 ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољ 
ругима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то  
лања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас ст 
ворим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да 
, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му  
господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим ва 
е, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо у 
п Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за реш 
!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попу 
а се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби! 
ра — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само гос 
у конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од т 
{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћи 
“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет поглед 
ако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О,  
неси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окр 
енувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клу 
 бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако н 
, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се уп 
S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сид 
ама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Мол 
Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате о 
ју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb 
великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — заме 
ас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Т 
да да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господин 
ко и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су 
hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад н 
 Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја 
ш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера,  
ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци је 
рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је т 
{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спев 
о рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не 
а једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру  
ественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се в 
то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице 
 Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући п 
 Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишва 
лим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сом 
да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у с 
 К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла  
то, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд  
вембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни 
ба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба 
ба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у ц 
сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p 
ништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га 
њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смир 
више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му з 
ло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на  
им?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио,  
оп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћирини 
 коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и 
једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити он 
шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину 
} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде б 
ве“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и друг 
/p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, 
оке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мо 
, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отво 
да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико  
како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пер 
ефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после д 
 О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће 
Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title> 
а стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки п 
 већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и ни 
га; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу 
бар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извес 
 рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онд 
чају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег  
а сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде  
 — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту п 
ву, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш 
 још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато 
и, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног др 
да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће  
а и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{ 
чка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио  
а ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва ј 
Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако  
ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после јед 
аличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и  
робу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаи 
жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> 
оме. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спир 
да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p 
ринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела нас 
Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> 
о, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђ 
 Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>—  
!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потег 
ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи 
је могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо  
азумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат 
је хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија 
 смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли 
а од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам  
а и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели 
с још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и д 
д облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њ 
је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није свети 
{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p> 
 ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак  
 па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу з 
них јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што  
латама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула 
јрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за он 
 одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има ј 
ије лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да ла 
на“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по  
 је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S}  
ада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно 
реко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај со 
аопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња  
 нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар  
ј (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно  
и.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се свак 
еровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике,  
тан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитав 
лакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на 
 прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али гр 
до је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена нос 
 њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам 
<milestone unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба 
од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је исп 
ви, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још ниј 
рока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му и 
 лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитани 
добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згор 
 Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са  
ти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пе 
ијачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb 
праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ так 
вета, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво  
мо седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око  
и свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрл 
штац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али  
жом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{ 
 О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида,  
ица на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се 
 му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац...  
</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S 
опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец 
p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или киш 
и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од друг 
о тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али с 
b n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад 
 рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими 
рети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била б 
ве мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S 
ам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикуј 
зији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тараб 
едите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Ч 
Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а 
г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слаби 
 <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин,  
каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, и 
ење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити 
а у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> 
па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен 
сим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезат 
ате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас чо 
, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне 
ћу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој  
ријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена.. 
ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњск 
ас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберет 
а на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин ш 
’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколик 
не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа  
ћете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с  
се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би 
е и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласи 
 имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Јо 
да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ  
ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ов 
м утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</h 
гу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ мол 
да ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну по 
и оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{ 
се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има 
— та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код 
/p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па не 
{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> ч 
 Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него с 
озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је 
 Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем 
е знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они 
один-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпа 
врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише. 
 стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S 
сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брат 
 јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге 
 свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n= 
нмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p>  
 риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите 
екин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се 
77" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе 
ал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако ср 
 се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што ви 
ао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фр 
дна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш  
 <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— 
слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, прот 
 многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин м 
о, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио 
Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! —  
ој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „ 
је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не  
еже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за 
ажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад 
ње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Ј 
је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> 
ом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лек 
на владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака 
 вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о н 
 се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим 
<p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S}  
аучила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и госп 
<p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{ 
— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више 
 ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако  
поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица  
 и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам 
в!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— 
...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им 
ра хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добр 
асположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом до 
а да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>—  
чере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из к 
, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да  
ире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{ 
нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, по 
ко да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> 
</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ра 
, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала 
што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачит 
 да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb 
већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако  
ам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-поп 
лу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка ш 
 страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да 
казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што  
а.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она 
p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p>  
, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па,  
Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! 
о <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога про 
... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ћ 
ма, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а  
</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девој 
т’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш  
ang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у  
идно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа,  
, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и 
и бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да  
Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој о 
д Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па јо 
 повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, 
ете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен,  
а то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, ј 
мамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега то 
та.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде  
ра на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил 
 Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце ника 
уђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему до 
олијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Ј 
Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тар 
јој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега! 
е поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тиши 
по, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста,  
уђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно  
лији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и т 
г.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак 
и мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све  
Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га б 
ег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Не 
S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са со 
, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— 
едаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврш 
ужбеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код ва 
ка кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог 
до да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлуч 
оја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, нем 
а за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад  
p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, ра 
 сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно  
p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп 
hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели зад 
шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што 
ка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра 
 видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и  
љда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће,  
. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а ув 
> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже  
ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна 
ладић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све зв 
ити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије ње 
 је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да 
А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог 
p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај дру 
латка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардо 
о је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и 
ин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} 
ој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја 
 — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n 
и корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себ 
а Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та  
> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кри 
 брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је д 
 Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде 
ол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га 
Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његов 
 ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, сл 
и ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. 
>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ м 
тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сам 
</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, 
, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прил 
ник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Ј 
 пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— О 
а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! 
 Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући 
hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави 
поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S}  
> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то 
а, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли 
кла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — 
S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворениј 
анија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до уш 
им те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти док 
њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало су 
срдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} П 
а погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћута 
има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та г 
Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлиј 
споја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габ 
образлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом мет 
баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</ 
је пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком пи 
и, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— П 
hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина 
 Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска н 
S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — 
а. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори 
одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још  
а од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се т 
 ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и  
hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ 
>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће 
Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек зак 
ећ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; ка 
ида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, 
само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у  
у гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, 
ом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам  
ина</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песм 
ле подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ г 
удите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам в 
Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш ви 
Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш ш 
здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S 
ша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје рад 
х пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од де 
оја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то 
зговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узви 
 вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га  
 дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Пе 
скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман 
ote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Ду 
елике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла з 
ке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>) 
и нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по  
ајвише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позиту 
близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Пер 
о су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. 
браз Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Ка 
јим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, 
ира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким х 
прављеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на  
 се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио  
 се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад  
 шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који ј 
време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им  
мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p> 
штала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних бол 
ило до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изнен 
дној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на о 
ала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>ло 
ml:lang="la">status quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака и 
мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави 
on" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних с 
еђени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Ма 
е, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а  
атуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Број 
.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони до 
че зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... ј 
ади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ак 
пира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, о 
е ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадош 
S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршил 
роз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чул 
, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима 
ку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, 
м у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло 
 велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; 
ло као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у  
, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољн 
 разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још  
вађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</ 
; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од  
бро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала т 
екакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара. 
и чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону 
ицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или ав 
ер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, 
ирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ства 
, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари шв 
м ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако зва 
а познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онд 
 и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пун 
о.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мо 
ранцуског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки јези 
далека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љу 
ио против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још 
о маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге 
сле подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало  
на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубил 
имер, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" 
богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се. 
у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме  
, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit=" 
Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади  
мају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па 
у косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та,  
х који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају 
пе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да и 
аже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем св 
Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p 
амо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, 
 ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone un 
а су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, прита 
да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сид 
а иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, 
ше, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи јед 
мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута п 
отворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој  
спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управ 
и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеж 
ц лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то вер 
е само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући пова 
, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава.. 
 на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели  
-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на  
м широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога  
е боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута  
попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њ 
управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је 
ећ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек ни 
а-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он с 
уњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако  
! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није  
l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је  
S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је прв 
кује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> < 
онашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, на 
е ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре д 
за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и как 
его Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског ка 
о лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’ 
ош једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Беч 
 ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу б 
а примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је са 
!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра п 
?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p 
а Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба од 
, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не одн 
фра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у живот 
ошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада 
екар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у  
Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ћ 
!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад  
 — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати 
а другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све  
д на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу 
} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније та 
едном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је  
о а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија ви 
 — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслу 
та, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле гл 
ш није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довија 
, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још ни 
 врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено з 
— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па...  
под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Сам 
и и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод 
свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S}  
 да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Т 
} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше нег 
ужна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не би 
, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира,  
вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гл 
 види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела  
нали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану д 
ворим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Са 
<p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради цркв 
S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наш 
ца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао  
некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једн 
мац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим! 
д увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала 
а данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше 
о који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако 
е онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утје 
е прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном с 
-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, з 
тном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-С 
т падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшн 
лате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— 
 несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко 
днако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и 
аборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар гл 
hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са свак 
до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије м 
 г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп- 
в супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно 
</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер и 
има, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је ф 
ду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, 
осића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О 
рагом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих з 
 се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледа 
јнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења 
осио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S}  
уца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се не 
то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а ко 
тну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и 
 нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим ка 
 а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао н 
тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило с 
е свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују  
и и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још  
а очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи 
што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалите 
.. па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта  
 су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спи 
, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад 
 од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то  
икаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она ост 
те и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој леп 
е насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха ал 
колада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би  
p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам. 
а му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилос 
обро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на изла 
атрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу 
да на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су 
у да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замо 
p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео с 
 јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, 
инили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже н 
мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозор 
газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши 
е, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село 
па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из 
 сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, 
ећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шо 
ад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо се 
епо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ 
>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p>  
вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашиц 
змеђу угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибе 
, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а изм 
оме част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније мате 
енција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Т 
 <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, 
ла знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је о 
бро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш. 
ијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ 
олим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Мо 
е; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа д 
ити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да каж 
ле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц 
е па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста! 
— смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти  
ћи на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче г 
са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину 
во; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење  
.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље  
шнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску со 
ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су свак 
е тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће  
у сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао  
дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у стр 
штица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклиц 
још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге 
е то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако комп 
ља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика 
 главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — к 
ни, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за  
ето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, 
италац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" / 
ко се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш 
} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке 
ктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа,  
и.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну бра 
 гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све 
вен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући. 
ија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни и 
ајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме по 
 стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учи 
лико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек м 
маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у у 
илостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе ро 
у крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и на 
 за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеиз 
 из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к 
ote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикова 
’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обе 
еци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и д 
е Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изне 
там великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује плам 
 стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву 
о ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо  
ка, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоци 
а у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</title>.{S}  
е“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вред 
су самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни  
 удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сер 
а; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!... 
још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенц 
 порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — 
ођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чек 
 поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! —  
дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — 
 вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> 
е мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>—  
и и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговара 
Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви ка 
.{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај тво 
о и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће  
анцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>—  
утра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу 
и очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што  
 се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никак 
омаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би 
е, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} За 
едан као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после 
.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</ 
пиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на сво 
аше једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о  
>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — дода 
 после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, 
</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’. 
зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам к 
тили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели з 
 ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спа 
.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе  
она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а 
Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по ш 
, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријат 
атство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева  
што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па 
у копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише 
умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на да 
 <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Н 
гани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куп 
ом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и  
млане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па ве 
 ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово,  
’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о к 
које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се 
дмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њ 
ц имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица ш 
 да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благо 
о, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће ч 
’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пр 
ије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама  
адићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били  
и, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капиј 
га мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> 
ећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католи 
а била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како  
 од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знај 
оја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикл 
 тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св.  
паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, 
а писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу б 
сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар 
, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве 
очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} 
пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, 
говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она пола 
а се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па  
ко га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожа 
цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађују 
ло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај са 
јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, ј 
врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега ов 
ицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, раз 
опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и 
ске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо јед 
е ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} 
 што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} И 
це на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не ку 
е; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и зд 
 берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не 
 То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и 
S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толик 
другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правда 
блигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И  
пустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха 
ватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба  
енмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута ( 
ије, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и ц 
ида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте 
телунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више 
је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао 
уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала кла 
заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа П 
р би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде 
силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па п 
јеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, —  
ође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p 
ече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Рас 
 каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта 
јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други  
ло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао 
е једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} З 
лијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се р 
њу чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која ни 
у у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па кол 
и пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а 
ећ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је  
.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падн 
</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на  
?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете ко 
> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за 
 Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од ње 
нгије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже ч 
поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да н 
 <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај,  
ђ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не зн 
tion" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p>  
па извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.< 
> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком 
ара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро  
ло, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За к 
ије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник доша 
дине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</h 
 нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари  
 се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пит 
 је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер 
еме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Ар 
фили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жал 
купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак 
p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог 
Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, ко 
не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— П 
ине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — 
чио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи с 
не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете 
 Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га 
 подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га 
у да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима. 
ио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учите 
ар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудик 
е. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — 
остојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је пи 
но касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; 
 младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реф 
па.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задува 
</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуш 
леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике в 
вењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13 
им гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћири 
еца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са стар 
ало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли с 
у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, 
их избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у ц 
 деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек  
м виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им д 
н певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јест 
у зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је по 
тнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone unit="su 
 ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који 
си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи д 
два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га  
, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте с 
, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нис 
 онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана,  
их; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S 
ају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красн 
 још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки ш 
ију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се 
тражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш,  
ола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио ш 
ом путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi>  
 тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, 
а у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ  
Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, 
свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор! 
Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си 
{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А  
око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо 
ива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена. 
година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише мест 
кад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у припове 
падали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и 
и!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научит 
 сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговара 
 бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последо 
и мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Х 
ки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — ве 
тврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто вел 
алим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је 
ајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов р 
 Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо удар 
а. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш  
ог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек зал 
 собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о зво 
ају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Н 
 не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А п 
роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног 
ти никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, ова 
 што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А  
у Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприп 
го тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од теб 
 ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо 
и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се  
мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не да 
жим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмах 
ф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо 
 од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „П 
 и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> с 
ије било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што прогово 
лаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а г 
о добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена  
а на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира 
има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни 
 из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" / 
о ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорит 
о пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или 
о је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал 
о коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више  
оси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и 
ло с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешт 
..{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Тем 
то кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на  
а њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам  
ладу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи с 
више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи б 
зимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S}  
 паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад 
ће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чува 
 А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам стар 
оба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’ 
 га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње о 
S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аусгецајхнет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво! 
це са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле 
{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом  
 је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз п 
и пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где 
ила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно  
ерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас  
раво каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} 
{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њ 
а да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други! 
ју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазив 
а да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p> 
е прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — О 
рекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати. 
ј један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана  
ем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клањ 
ела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих дв 
се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то  
и моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p>  
у! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум  
, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, 
 ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да 
 на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим,  
а се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста 
блеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Зна 
p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју 
>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом 
— ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жа 
огињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп ви 
, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек пос 
еда једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве див 
љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра 
ачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књаги 
усту очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Ка 
бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> 
="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p 
да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству 
вочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право ј 
 солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираем 
 Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало поп 
Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав на 
 брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред т 
ељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање 
о у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којек 
 шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са 
јица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> < 
="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да 
милија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио он 
, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми  
Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да с 
една кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала нек 
ка канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чуј 
.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само  
 отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све сл 
тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопо 
у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по  
п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је 
разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега раз 
мо изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} М 
ли: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гав 
 апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S}  
ет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога 
 или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за 
и.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комши 
еколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута о 
древне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест го 
>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу 
кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној ба 
е ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па чер 
 <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила  
е дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди ј 
звестила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са д 
за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кр 
 Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макр 
рим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по  
бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво  
 се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика п 
а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвон 
пет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било,  
ица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у 
 баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно  
фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад ве 
вала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала 
 знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све 
је се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја  
оје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — 
не!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да 
 ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Пе 
. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама).. 
аку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава са 
} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и м 
што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и ве 
молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет  
ста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни 
/> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију с 
и ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само с 
ви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети л 
 рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71 
 кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд 
м и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљ 
пушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују та 
едан кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек  
д је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључи 
шао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како реко 
{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви 
hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један со 
 им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да с 
оведала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. 
м.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обе 
паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Ни 
чки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро,  
на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима,  
ан издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само  
арађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њ 
и пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа в 
е лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћ 
к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво  
ајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у  
атељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикераје 
е и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>—  
Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа 
мешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-по 
а!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>П 
 бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива  
 и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! 
 смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S 
сте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево  
а Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мисл 
лбуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разглед 
S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n 
 ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година 
, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало  
ту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, 
но за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање 
у кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин 
А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</ 
ио у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, св 
ва се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно л 
мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија,  
раво, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том м 
’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише своји 
рипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом с 
да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов 
 гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угаше 
сле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, з 
своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред јед 
 као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као о 
 сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње  
д кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо 
зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу 
аљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча- 
ог Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клуп 
к.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад м 
S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће п 
 зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <h 
сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> 
Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле праш 
з тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Ар 
Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васп 
 се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре  
гледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се 
о’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је  
ало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>стар 
 као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љуби 
<p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb  
и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је по 
 су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p 
о!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођ 
брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вра 
а беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од вирт 
 Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да 
е својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијоман 
ку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а 
 онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселен 
пиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахере 
 па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а он 
деж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни 
 што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашк 
десили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту 
 обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поизда 
аместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се  
и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носил 
устрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну 
у перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, 
ста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре то 
 дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу  
н; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије с 
њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла нем 
осле неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па пору 
азда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шот 
ва стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или  
дна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах оста 
ви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у 
акоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и П 
воју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе 
е земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на  
окривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже 
м него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о  
ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је 
балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" />  
ику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!.. 
тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву гран 
а од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапу 
наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак 
ша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено. 
ћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је ре 
цима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други 
 полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу 
е <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро ј 
есне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све 
еру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љуба 
*</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест  
је и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су б 
 вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, 
антериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланиј 
тају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети 
 друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би 
с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом  
већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту с 
 иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђош 
ју ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду 
мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом  
киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није 
шом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми 
{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја с 
терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!... 
нама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица ил 
улу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао 
ти душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — к 
ол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’м 
анерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, а 
о сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и  
ање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза  
 своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрис 
pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и 
ог рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у 
да-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се за 
 ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каж 
пуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па из 
анка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и дру 
ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни  
 великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Ж 
е касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с па 
ости.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш ј 
ирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази 
беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат  
задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке. 
hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p 
4" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и 
— виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А ш 
да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и  
ене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени;  
о се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капиј 
и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово да 
> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други,  
ало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали 
. а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти  
абадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Ње 
домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Из 
ре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта  
п-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, 
ен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање 
S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа 
 — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А 
за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и 
које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио  
оштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ће 
 спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да м 
родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... 
о близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је н 
може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— 
па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир  
р треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо о 
.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се  
зио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола а 
 каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд 
ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се  
ј душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свет 
сте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па 
аде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре 
пиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покаж 
една за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n= 
ече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде 
i>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а 
воту.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и как 
!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298 
ирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мора 
. кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбољ 
 га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један реги 
 а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S 
изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и  
весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник 
ију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради  
њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Ра 
рстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преух 
 кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у о 
p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепов 
 је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да с 
в и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Н 
какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{ 
о главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у друг 
 код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Нис 
 Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</ 
па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад т 
олико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да куп 
мем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још јед 
отрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицира 
ине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вел 
(која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу 
 ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада 
’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и  
говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А м 
слонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Ч 
ским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело 
 сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола  
ед кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпо 
и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјуч 
у па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’ 
ога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећ 
 мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</h 
осле кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је д 
 себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као стру 
 крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Бир 
као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зн 
 после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној ста 
и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука пр 
298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та зајед 
 један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповед 
 свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, ни 
и треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да  
дале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и прину 
уда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{ 
кивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање ка 
ком просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а  
 <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на про 
огађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и бати 
.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доб 
мо фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба з 
се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад 
’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Бом 
е иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{ 
 и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га по 
 је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња,  
, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо,  
ена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља 
осле вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, сам 
и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се  
 а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још не 
ца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она  
о; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и  
оследњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући,  
 се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито  
 престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудор 
 најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокако 
само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере 
езвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће  
лаве пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му ско 
</quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражен 
 свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а 
енијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одуста 
својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и  
ријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога м 
е споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним 
о тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која ч 
аву или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Ин 
коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да укра 
и човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} А 
ити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла дав 
е с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се 
 а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? 
а су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ посл 
ак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо 
ине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби  
ице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Т 
жењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола р 
алеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен т 
ерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о 
то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p 
Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с 
банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас  
. из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да 
могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„ 
 дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом 
о њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога зад 
. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми 
ад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је т 
тем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак вел 
 путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп л 
још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, 
уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која 
 ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — см 
и Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај да 
ве школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!.. 
ом вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађа 
хијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати дом 
них јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За с 
ула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати,  
— „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова 
л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај 
 и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из  
л’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени с 
е и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја  
 остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Го 
и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путуј 
<p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вел 
ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду,  
 — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е 
о је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем 
43" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да 
ујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p> 
ледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш н 
 за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— 
пиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете,  
ила Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Си 
ак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и тре 
акав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже,  
ће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмеј 
бично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгри 
.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни  
 </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се ш 
јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор 
упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — в 
л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор? 
могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога уве 
а припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па  
а ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што ва 
че шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!.. 
, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А  
 оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним  
то је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, ј 
 из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена 
шено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој с 
>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онак 
ер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што каж 
што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi> 
 оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једна 
 трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу.  
 је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, ниј 
баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, сре 
ула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — 
штајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јо 
S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, 
а гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг,  
је! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} 
. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допад 
>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љу 
<pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се ст 
нговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима 
више посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p 
а</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мар 
ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, 
 те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш  
а баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, п 
гов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на т 
акосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>—  
n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљ 
е! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете р 
те!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонс 
а једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> < 
случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја 
питати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чуј 
мајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате  
сле тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен 
вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књиг 
аклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуг 
куд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, ч 
’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</ 
преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван се 
p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јул 
о паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па ка 
n" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком ј 
’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, ш 
мо никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред  
<p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?< 
 брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, ско 
ашно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ? 
вори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он  
ритика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, 
шуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“,  
кереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јес 
роизвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма с 
 се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у 
ичија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана,  
је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како са 
.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’ 
питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ 
нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S}  
ештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и 
 ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону ш 
што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — ре 
шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу! 
 све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракиј 
ако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту! 
и.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’ 
 попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као  
а и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, 
д лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да 
Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге ч 
у...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа 
Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па,  
на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева 
су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила 
 једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за т 
ред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад 
бити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви м 
дите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на ов 
и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није  
, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у  
 само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се 
лас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi> 
ли поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, —  
није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси б 
 каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па 
него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам  
ве екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај њего 
 кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се  
ебало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости 
к... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прош 
је у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и  
аш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шешир 
е срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и ш 
 шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш 
Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети 
 — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, 
и нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти. 
стра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се  
<p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не вер 
алом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ 
ећ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбур 
а, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима 
је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па 
 хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио! 
ла, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има  
 тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је он 
се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде б 
а и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?< 
не тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се једа 
не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се с 
себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позов 
па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа  
је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S}  
вка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с ма 
 удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недељ 
поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само ка 
!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после овак 
на се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра 
певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој  
 у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S}  
вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутр 
ховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> 
знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и мо 
епо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар 
 знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отп 
и: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Сп 
 па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру 
ече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и  
 их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разго 
 решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред кућ 
затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да 
 овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине 
.{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зг 
 по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се р 
 повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, п 
м и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо 
баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и  
одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је  
ти.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</t 
 да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар 
истом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме каза 
едног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те 
ко брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса глед 
а удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) 
смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSecti 
 си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“  
, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њ 
 ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!< 
 белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва с 
ли? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{ 
бије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема 
а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн м 
 не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нис 
опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли 
икад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, 
цом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је два 
>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви пок 
ога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искре 
 овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо  
заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — 
кила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Ни 
и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јенд 
авили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису  
 зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кош 
амо су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним 
</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћ 
 добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо 
г!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што к 
е!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиро 
 подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, к 
рају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два п 
</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi 
ице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit="sub 
 неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а с 
су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти 
пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати ш 
мо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S}  
и, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне 
p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> 
ршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> 
дљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако  
hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не у 
научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу  
— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ј 
/p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са со 
а где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па  
акије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели 
о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика! 
 <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка  
аје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да забо 
оп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуру 
падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп 
храбрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бада 
сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и н 
абриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни 
лике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да к 
— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’х 
с се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а јед 
пуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу ил 
да па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете  
— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће гос 
ам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта 
 кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете с 
 господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји  
 да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена 
е. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се  
и био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду 
родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, ка 
</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> < 
, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би  
женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме расп 
ј се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задово 
ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, ле 
обелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</ 
еланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и г 
 к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е,  
оди офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон. 
ла, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а  
 све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе 
, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора д 
 сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чек 
о? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пре 
је ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло 
 час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, с 
штвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — в 
о требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је т 
ка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — д 
ула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то пред 
оносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитељ 
одина ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су то 
 сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад  
зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — 
о да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага! 
 у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ с 
ни прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио 
икоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет ф 
е!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са ро 
учу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на 
 ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — 
 додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — 
ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни са 
 ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље п 
радати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пије 
а једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свр 
лио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по св 
p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него н 
натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то 
 тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво 
кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још,  
о сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу 
свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадај 
Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу с 
кој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко  
и па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би,  
није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде гл 
е само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и 
о ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако гр 
же, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа на 
фовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о  
 оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш 
, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост 
/title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес то 
 само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам  
рује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у јед 
 на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену 
и:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већи 
д није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из С 
} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно д 
<p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109 
ко је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, 
 је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и др 
ћа, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> < 
помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну  
трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада 
в блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледа 
ост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде 
да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не да 
 црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и  
ју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после 
јуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој 
 копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бог 
ећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно забл 
са повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране би 
 се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су сна 
 Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка  
и’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?< 
е знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — бра 
надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије 
ђа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора 
 је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, 
из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — 
а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га н 
 подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</ 
пасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила,  
днако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, к 
акле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} 
од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром по 
ла као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Бан 
и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с 
оју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као д 
ад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико осло 
ску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бу 
ђ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quot 
чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбур 
 како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу  
Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинс 
едне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга стро 
 је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је вес 
ше еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, не 
а Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта 
ила тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног  
како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да поб 
омирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. —  
 ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвек 
издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треп 
сли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мот 
S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p 
кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљ 
га лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и д 
 кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да 
е тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="1 
" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> 
у, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љу 
! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслон 
шти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јо 
рабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу 
</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Ма 
ђу њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако  
 једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он 
а Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и дове 
неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дош 
сле тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одгово 
о у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасно 
боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала сам 
ејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је 
гим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско  
ре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка пр 
а дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> 
i>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па 
ту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлач 
лазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што ж 
антицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико мо 
То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна је 
 граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију,  
а, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али  
подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у ком 
ако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако 
а је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} А 
да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрт 
нски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра 
 нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлиј 
у се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво неп 
 до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад ч 
рексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S}  
а ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дан 
лавину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p> 
али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни т 
себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а в 
 завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвећ 
 башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>—  
ла.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви < 
S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим 
н-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му 
ојом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је 
а!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте б 
его дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се 
туру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помам 
ерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — ша 
емој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клић 
жим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији 
мо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Серми 
о у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} 
ика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег кома 
Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би би 
чак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије 
баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па  
 пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег 
 да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске тороку 
Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, п 
ла гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, 
рво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске кућ 
S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га сву 
оцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се дома 
уковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића см 
икана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> < 
?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и  
р.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у ска 
 никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познат 
 па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га мож 
ћ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на  
им зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно мест 
а похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукам 
тављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и бл 
 баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при 
ести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где  
у страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио  
ред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уж 
, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни н 
а Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек  
 своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше н 
 Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а 
ара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића 
н-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом 
ад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста 
 узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима ко 
ест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} В 
од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S 
 за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — 
его попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха 
S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана 
е (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па  
 и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи 
!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та,  
дно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собо 
у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе,  
о ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле  
ва је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у пр 
цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакал 
).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекл 
укован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни 
 дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да по 
пе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на п 
 њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом велик 
оби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу,  
l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се шир 
 или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског да 
ша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на пам 
лите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179 
ђу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као ко 
ога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... свак 
Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим 
ра — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну р 
кад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па 
ужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мр 
вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе нап 
ст; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да  
Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283" /> <div type="chapte 
екли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се по 
 ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући. 
S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Т 
а и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на  
а је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре,  
ер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену  
д, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи  
јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошеви 
уше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:< 
до се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па с 
ру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi 
itle>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Ча 
ли увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била 
а јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <miles 
 игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и н 
девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек о 
е су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и  
ака ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпој 
ги неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смел 
ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још 
ила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, п 
 не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види 
гих за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула св 
з онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина 
и воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, 
нем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што 
довољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а о 
аба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се 
оже никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били  
ова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири 
га на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S}  
чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину 
S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни  
 Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка м 
 јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао  
> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али  
чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам  
пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа.  
утања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те,  
 их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тара 
ом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти д 
ли која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа 
дак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било! 
блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, 
 Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине ску 
се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спал 
!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“... 
мо „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који с 
е на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге  
ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми 
о немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — науч 
 Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макр 
о пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а 
попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала сваког 
{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбит 
{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном 
а и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми  
ђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећ 
ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опе 
га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да  
аш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> < 
себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој,  
што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што ка 
Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их з 
е привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писа 
или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу с 
сом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>Т 
жу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара  
 „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спре 
е чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће  
ти мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Т 
е нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него не 
а, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији,  
је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, 
каку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S 
 било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> 
м!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{ 
ј цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малиша 
p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко  
летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{ 
а живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па о 
и, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту 
икао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом из 
/hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јул 
 знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапс 
рска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да це 
Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај  
Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други п 
не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</ 
 Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и пом 
да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар 
е попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за  
к пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 1894.</p> </div> </body> <back> <div type 
е попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S}  
i> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote 
Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да н 
иле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, 
 па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све шт 
n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један п 
 се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера 
а добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, 
читеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви г 
.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} 
што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином  
адбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берб 
</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додад 
мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамб 
свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце  
ако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара 
, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само 
р у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, вел 
здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног ш 
на како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>—  
, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не мог 
нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна п 
и тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и м 
 а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из ко 
ш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још 
 а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газ 
 га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим ста 
д двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l> 
устила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{ 
>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи,  
телисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по 
 већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шум 
узовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављ 
ушу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула ре 
 Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно  
лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар 
па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску стран 
 знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, 
о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада би 
ки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, р 
 другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака  
!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p> 
и и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се 
 је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А 
улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида,  
о није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског  
зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким по 
собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година труд 
б.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још п 
о што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада ми 
пе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му ко 
о да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно на 
онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што  
би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p 
у смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њ 
p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутал 
, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из 
лософи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно ј 
јвише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услуз 
најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоног 
 а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према по 
умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни  
 на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Т 
а је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А 
баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „ 
ше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беш 
 наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци преста 
јала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и пос 
, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем,  
лонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је ја 
 Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и  
го остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика 
да, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти но 
ат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре 
Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi 
жем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стр 
месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто ј 
’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, доб 
 Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</ 
 а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменим 
ред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Т 
амо му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не к 
ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила  
 шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из 
ко једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре  
</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу има 
 ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је мно 
 била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло ко 
 Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте  
е после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с ла 
ра и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентир 
у је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мисл 
му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па ка 
е празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба,  
акошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и пост 
а писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</ 
е биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах ш 
<p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио го 
ше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и ви 
еће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванк 
а ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.< 
аро, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{ 
то онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може 
нимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола к 
бијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получу 
а и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title> 
на страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним д 
и и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а п 
ти лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини  
* а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гра 
их података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан  
 бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за ми 
га његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћирин 
и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељ 
итаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница би 
лони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да с 
о кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је  
ази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим 
 и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела н 
према се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици 
{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, оп 
бишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и н 
умаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи  
одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница  
 ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она 
 зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах 
 те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те 
 слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одо 
поја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штуд 
 одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p 
олико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</ 
ида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприц 
—</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово  
</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да ује 
бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твој 
ле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала 
о и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оста 
 ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запи 
а Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ ве 
<pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а- 
шао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко 
анком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштри 
овим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </div> <pb n="352" /> < 
оси на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда 
етнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казал 
е и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску 
и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у 
е и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога 
их имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог 
емеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш 
било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није о 
чка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А  
је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удов 
> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем та 
 је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов 
па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето  
на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За нај 
и се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од 
 канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте 
е пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па  
чи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Дома 
.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је бил 
у, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога  
к, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јут 
 о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржи 
можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што  
 пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се 
сподином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад мо 
што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту 
вом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јун 
кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу оче 
 ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Пер 
ра месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у кош 
била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу  
ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb 
а сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да 
{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да 
и’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и  
 таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на 
> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и  
S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ће 
обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко 
ће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтел 
тај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би би 
а-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — д 
макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости 
 што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тра 
по па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мам 
ри, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад в 
, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</ 
гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ниш 
у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, 
 пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве! 
а је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било 
о полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он н 
 рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива дома 
балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S}  
њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ра 
 нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комш 
товала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и пра 
е „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по 
ој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај  
 мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако 
 песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — 
ријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о  
јас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit="subSecti 
S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га 
-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној друго 
а поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; к 
оме подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући ки 
 Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мам 
; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу 
после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш с 
кану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да и 
 имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је доб 
i>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... к 
ав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би 
ми а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је ј 
да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у  
очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји 
ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, —  
бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно  
 мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко  
чела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} 
-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша  
ктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</ 
ро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде 
 суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он 
 Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска 
та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву т 
омка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао м 
е само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овак 
а а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не с 
веже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и  
 суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не 
атике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви 
!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока грки 
аш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог друг 
сњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око в 
 прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} 
 нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ћ 
те рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп  
ти твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали см 
, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у 
а рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми д 
it="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше с 
од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето 
тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у ав 
 смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она 
а — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својо 
и, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о ш 
да му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-С 
 ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, к 
о, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко< 
 би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина  
еш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља прокле 
добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као н 
помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима.  
тију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па д 
е може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па 
 што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили оним 
ти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жал 
так. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече п 
направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изобра 
 својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у дру 
ну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав г 
о му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јак 
 n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели  
о и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јул 
а те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршуј 
— говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} 
ће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S 
нам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци 
n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам  
едног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му јо 
се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратос 
рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако буде 
а никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да 
 хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће пао 
а одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало п 
ције, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре то 
{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофи 
ло сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожур 
 му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка д 
ву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе  
итли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у т 
 n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто 
е бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то св 
рпском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!... 
че: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и прија 
па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно раз 
и белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а б 
 нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко т 
и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ов 
би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мо 
и охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за б 
жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешења 
баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна ве 
е бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку пес 
ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије 
је је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подс 
купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем нобли 
у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „ 
но полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је  
у и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од  
 дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас 
аче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна бр 
 и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одуз 
тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од з 
о било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; 
што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ каб 
i> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!. 
, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — ре 
ије <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“! 
уком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а  
тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се 
’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>љ 
најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да 
већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију 
два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. —  
{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним ка 
да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе  
њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} 
p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене к 
ољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је дру 
ања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и пес 
очела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S 
 се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Н 
 своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш 
пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му  
 остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још 
 о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би 
е, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; 
 натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — 
 нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге  
меје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богосло 
{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно 
 Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш он 
</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и поји 
иснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> < 
али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако  
i>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако 
е така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постаја 
гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi> 
би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други 
и уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни непра 
ће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’х 
 кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаш 
онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— 
годио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да 
 кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа  
через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руко 
да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доно 
 је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи 
 прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, 
олике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па 
> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да  
х спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена 
жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, с 
ај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p 
ма, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру мес 
 кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола 
е већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — р 
су тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} 
</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote>  
сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике  
ла фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... о 
, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у р 
 па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а 
, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути,  
шке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога уко 
мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из г 
у у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Сп 
во било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, 
ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног тв 
у за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено 
>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком к 
лучај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само 
лазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти п 
и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатк 
 говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. 
а. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — 
на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва чети 
 се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет 
а ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу,  
пиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп- 
да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p 
’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> < 
евом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а 
тина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му 
— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S}  
дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма 
у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се кој 
аша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно ч 
до’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’о 
 се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> 
ајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако  
лио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Л 
сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта  
х.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био дру 
 фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само н 
ајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није,  
е жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>М 
ленција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с  
дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каж 
па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирн 
</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамили 
ији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, п 
, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>—  
а ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула 
инарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу! 
 наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу проли 
ије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л 
фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја св 
де за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од с 
га свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштигов 
— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући н 
моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор 
ау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако 
 говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не 
ите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, —  
> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} За 
фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Б 
ће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, 
ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. П 
од орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери б 
вез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обв 
 тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно дос 
се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије к 
 пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако 
S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — в 
или комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица  
о.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал 
тогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги  
а једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели г 
ете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе  
..{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> < 
 убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем и 
ад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости 
је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или хо 
ају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од оно 
 донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових  
или!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детин 
 никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена да 
милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би м 
S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале 
, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет беж 
ди рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ  
} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш и 
зненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре они 
 сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто прек 
ам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте! 
да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ц 
>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, 
а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце  
Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао  
а!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, 
а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ 
ер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, план 
да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... к 
p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S}  
ога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни 
</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n=" 
око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он д 
ишта.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.< 
допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да  
чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора др 
скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? 
 <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој 
ми ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима ко 
су и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак 
, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису н 
под’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, 
рање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, 
 и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, п 
ти се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</ 
бе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми 
 нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако ра 
не на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштв 
а, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; 
 прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров р 
ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је с 
 то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готов 
p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бо 
 овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p> 
ж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’м 
емо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Гл 
 — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како 
елике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн би 
ом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице 
на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па б 
то, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваш 
ог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ет 
мим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се  
го га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а о 
шта! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретн 
а.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге 
 певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше  
у га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како с 
хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији кор 
на кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душ 
а то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија 
, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре све 
р опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег д 
брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через 
знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп 
га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома 
</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукц 
м не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он 
по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно н 
јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о м 
и је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да 
 фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{ 
 колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико  
возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код К 
реперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од нек 
дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишин 
о се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Пер 
 каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да  
стирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, мес 
цао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже,  
покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о как 
јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.< 
 Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо 
Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле 
није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било 
чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му 
ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога  
на се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдил 
ала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је  
 ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совр 
 оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало по 
н само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и 
на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта 
223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова п 
ја се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло пово 
по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред в 
тиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је 
ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона И 
е; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне уну 
а се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} 
у, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, д 
угачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и ра 
чкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотаро 
свете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искр 
n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па при 
еч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{ 
а да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је муз 
и си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници 
ија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно 
</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Ње 
ед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се 
" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити 
оља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак измени 
аорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код кућ 
 после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостив 
едној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек 
ста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је 
и, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући  
 али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберс 
имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове кућ 
 њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се 
 говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја с 
руштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је 
 сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S 
и већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100"  
ако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} 
еле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља с 
сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад как 
да ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и за 
ђу попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богат 
год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не  
ула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни 
 још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је 
ио предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељ 
 осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је по 
 девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних мог 
а је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у св 
 крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, ка 
ла!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Г 
рашна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Бож 
камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала са 
 чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> г 
аном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер т 
ш мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S 
агодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау 
stone unit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Сави 
да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао 
звади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За час 
ами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни реч 
на са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово по 
 очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се за 
ћи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима прави 
 авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији нег 
="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и 
е чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла  
чари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Про 
 vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јул 
S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребац 
ко дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не зн 
е! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi> 
 зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је 
/foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, о 
 је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе,  
ау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћи 
дуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габрие 
 фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлеп 
влији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је 
 капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Ј 
за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је  
а и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У ср 
унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и 
е он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала с 
какве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваље 
у и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106 
што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку 
 млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротар 
мти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се виш 
кинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечер 
ира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још виш 
ца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зе 
<hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и саста 
наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често < 
енада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али јо 
е потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање  
било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она  
ије био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав б 
Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то ко 
та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напрот 
у штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан М 
иној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, в 
д одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се м 
блажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један 
аком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш пре 
а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетк 
иди!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам  
чним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних н 
нција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!. 
 крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја  
најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од њег 
анц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не на 
е, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте д 
аком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слаг 
твар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Пе 
 овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење 
де једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливе 
е о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, 
тика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накар 
ано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после н 
ала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{ 
окентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — 
и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не  
, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— 
е било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у с 
их рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се п 
је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, 
о године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по с 
 нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ фор 
 дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, 
 је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку 
уше поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Бр 
е најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место  
одина унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћир 
ментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке 
ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габрие 
" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера,  
/p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој  
p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати.. 
е каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и к 
т; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то  
разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је с 
Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из сл 
о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан с 
ећ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двој 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерњ 
поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном ост 
’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке  
е самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очи 
!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад  
S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попад 
м куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу д 
м ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би 
а о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава 
ом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном ко 
ар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света 
и кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао дом 
и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе о 
 Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда гос 
визиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања ка 
} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам 
оље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија ј 
{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него с 
ош многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако позн 
учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то  
дина дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодеја 
 од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни при 
ај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати к 
удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па д 
Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је з 
лава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија 
p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали  
високо на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор. 
{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично посл 
о кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима т 
м једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му ј 
ађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим 
ш су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у кол 
S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та з 
ога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима б 
о клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му 
не чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах л 
<p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је ба 
ану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја са 
 ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честно 
а измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога из 
е нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по 
а.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно прес 
 и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво до 
 она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, 
 пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и до 
Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi 
руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га по 
 у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обо 
акве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" / 
ебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснам 
ховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли  
љени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и с 
 срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’ 
е!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети  
 је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод паз 
острано и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n=" 
би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тог 
 и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини са 
ема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају,  
свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само ост 
а тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штела 
{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи,  
 што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко р 
о нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и сра 
 <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем п 
ио и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ 
а и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило 
и би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање. 
 онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за 
ле и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав тргова 
 <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па  
 ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А  
да мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p>  
док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати 
г места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— 
о, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе  
слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не 
е, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како м 
нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема  
а мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прек 
 ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види он 
и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је п 
ада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпој 
ви им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака н 
крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тог 
њена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста  
p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’- 
лато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије  
а да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра до 
од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица д 
а, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш 
 како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Је 
 између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спи 
..</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне с 
но његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада р 
акати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвели 
 једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о с 
рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља под 
 супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постав 
="subSection" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и од 
ило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а  
да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна  
е „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на 
и’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, 
 сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од  
 судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу 
д нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, ш 
па, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње н 
авно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је п 
шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету  
 речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато  
 да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габри 
јано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о 
на гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање 
праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде оп 
а, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме с 
робите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекид 
 што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получ 
 приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi 
м! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господин 
 још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида д 
амилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног 
који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме  
 заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попа 
окривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска  
ко! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока 
леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су к 
жу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам  
ама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њен 
име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, у 
свештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још ш 
би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ет 
тила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је зд 
S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обе 
одина била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти 
ре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити ба 
S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи  
та оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужите 
ма остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> 
— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи 
р код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се 
 љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је так 
ре са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Т 
била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и  
.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се 
<p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програ 
 дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говор 
оћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћ 
еди, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре ос 
зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да д 
а ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се п 
 са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јул 
е поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Влад 
о да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отв 
е неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре 
трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су ко 
мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p>  
 једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p 
то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље леп 
даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S 
но, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радил 
о што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, ј 
у се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је  
ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ ни 
азила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар 
и да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, са 
ојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала з 
ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што ст 
 онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће  
и на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте г 
ношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би 
 који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су с 
а.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и п 
{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако од 
избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чув 
 из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, как 
још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од  
т сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дан 
 газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш гд 
красти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S}  
д прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да м 
 добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала 
п Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему са 
уку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да 
 „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га 
</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у 
врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празнич 
ада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и по 
..</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спи 
зде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умота 
лајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и  
е само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце 
 камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајн 
 фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из  
здисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисал 
 ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</ 
ом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, 
ако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопори 
 генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о  
анути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n 
</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пад 
мер живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака 
 она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне 
а и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацин 
} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече п 
о од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би 
пирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не  
ујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад 
ма, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкес 
 фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... ј 
их тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле 
ако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није 
 да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако 
аке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Дол 
а с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова д 
акле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје мест 
рљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених гл 
је нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало г 
амо какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако б 
"264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на 
сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{ 
емо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— 
онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други љу 
тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не 
јн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на д 
 комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица кој 
S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те 
ођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја  
...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коњ 
S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— 
а је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати 
 трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем  
цина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од  
ост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисме 
 сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p> 
ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вече 
ле остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, сред 
н“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи 
ом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле  
 му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’ 
 ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже 
с ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске ба 
букао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, ал 
 њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила  
 једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тет 
ко близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго,  
Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста,  
 поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему  
 више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што  
ку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да 
 је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама,  
и: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То никад  
ечи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа П 
} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је 
и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а  
ubSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S 
ца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност 
охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог 
} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти 
аравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема  
јих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима 
е тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживет 
миљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му 
о за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још з 
м је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измир 
е чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да  
шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули ј 
ла, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и 
аш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p 
ине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљино 
 му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио н 
е кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пе 
!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај 
— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек  
8" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} 
 дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно д 
мало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура,  
година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терал 
ашном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> 
ише одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми ник 
Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хе 
вима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од  
е за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогн 
о и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, нар 
 и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку 
 гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло до 
м вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку ди 
смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p 
 је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела  
ја се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојал 
е, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, 
хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром и 
ене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, о 
де одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p 
ита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габрие 
, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио  
ала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Б 
раво је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у  
 клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ј 
че не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпоч 
а кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то 
а фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова 
се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> ј 
ше, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету ов 
га, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца с 
Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу зв 
! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва  
, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу  
 Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни ср 
вом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а посл 
ави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад 
од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>По 
 у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије п 
ој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! —  
е било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса 
219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док  
колико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, —  
 пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јером 
ож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај,  
 мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а  
 Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — ве 
еља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може  
да што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, п 
 их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има љ 
 више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио 
ку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сока 
ја, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се сл 
ему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између с 
ало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како с 
задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао 
значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира ни 
ти.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприци 
а дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и а 
="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћири 
ао зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, 
 да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S 
назију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с  
поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако стр 
енкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле 
да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или < 
ју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учите 
и поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше  
 видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен,  
>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после 
згледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је гд 
онајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам  
олики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити 
нара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика д 
 него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у  
.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако 
ш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“ 
ао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, шт 
добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог д 
 лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за ок 
 ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто ма 
.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет м 
 на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, какв 
 поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес 
рај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у  
 пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огр 
а а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је ост 
ио један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан 
а одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натена 
 продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке 
ира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајц 
фирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солид 
, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} 
ој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела 
јевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га 
азна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Ј 
едан упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; з 
и се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане 
а или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прос 
у од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и по 
чером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све 
о разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се он 
вао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није мога 
ду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежније 
гу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је  
це и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуч 
stone unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах к 
ш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паори 
па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела 
е је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са др 
риповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да 
ула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у сам 
7" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, 
отуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однет 
м приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини  
услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови,  
 мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавес 
, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али ј 
ин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, 
весно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дне 
гоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело 
 <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп С 
ру, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али к 
 с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг м 
та озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта го 
боравне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одг 
а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, д 
 са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигл 
у нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, 
олеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцим 
урисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела 
 могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У сел 
пови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и 
ilestone unit="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој 
 се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не ч 
свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још 
о!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још ка 
 који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је зна 
авге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да  
еђу две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се о 
"133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још  
светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — п 
одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели 
вога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противн 
а.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, не 
</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу  
дне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је 
и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако  
е арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске ариј 
аничније.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све пои 
олико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би 
 је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Ра 
.{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама 
p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благ 
н често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> 
као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што виш 
а, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газ 
 први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси јо 
 кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна бог 
о кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освет 
52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам дру 
оби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi 
 у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, 
 се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не  
ака попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала  
ира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хла 
и његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадово 
овица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква  
један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им в 
о за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је п 
а ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шм 
обро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новост 
 За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, к 
еамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити!  
 све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели зај 
лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али  
ара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хо 
амен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је  
ре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и т 
 то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна варм 
видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За  
ри пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, д 
{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам  
отер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, 
довољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе  
ајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сид 
 Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах 
нем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што н 
који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па к 
, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S 
отпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећен 
ести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди м 
 од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и 
ци да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <m 
рини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране  
елу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} 
езе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Нов 
ужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикота 
е вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је прип 
 Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А  
подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се  
неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу 
ар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Ју 
џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да у 
ка и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљиво 
на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот  
непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, 
ова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било  
очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек 
о у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; так 
ла, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимск 
ред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна послови 
мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни 
па књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа 
p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек  
 та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца 
о смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај с 
нако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви а 
 да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госин 
на да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са  
хове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једар 
 и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућ 
/> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслуж 
 А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ 
створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа. 
о изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још не 
ј проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нароч 
ујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А п 
било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био 
ј авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био,  
 и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење св 
има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p 
у врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S}  
ка била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати  
ан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и по 
а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко ви 
нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чиј 
пак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свира 
 <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обав 
и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!... 
 <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S 
..а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтиви 
ар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што к 
ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још < 
>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Б 
 добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљ 
<title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, —  
мо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — ум 
ло калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера. 
лити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти 
 док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> 
 у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљуј 
је.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у бирт 
подин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја? 
цирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знат 
 и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин 
} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а ма 
ји био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита ја 
Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“ 
која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о п 
форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов  
мшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb 
та, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја о 
творио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз г 
 си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису  
ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад с 
’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по к 
 Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводил 
те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — го 
 је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се 
писа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике же 
а Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи 
з авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из соб 
а су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћи 
ешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас в 
 то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} И 
ме ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да уп 
от к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та 
А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p> 
у. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се с 
аједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p> 
то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће 
а која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико 
ушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде оста 
ој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити госп 
ерсида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али 
ат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! 
ли, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е,  
у крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири 
 Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га д 
ке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с ва 
о!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — 
 Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l 
ц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n 
ред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под 
Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> 
о.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> < 
 Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> < 
их нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго нег 
о од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи  
ј шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни 
ам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{ 
ишта, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> 
месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у  
а к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> < 
’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то  
исане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори н 
 које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" /> <div type="chapter" xml 
ржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посј 
 <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочи 
е три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то  
и.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба 
 Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући шт 
е леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила д 
<hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Уз 
 нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако 
а а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно  
ласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, д 
нин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о ст 
 очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, ш 
} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{ 
/l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“ 
 узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља св 
сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет  
 и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у  
ш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, 
ј, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци 
 при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу ста 
рманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терез 
октор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео 
кву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући коле 
ле топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине ш 
сподин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите! 
 стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква 
и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно  
иктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако ре 
{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе кон 
ћу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима 
пет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што < 
ош једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у ба 
ати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу с 
да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјек 
?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размисл 
, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора 
>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да в 
 код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За 
 последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал  
p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро 
— Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А  
 ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја П 
е ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранц 
 жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам јед 
јао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звон 
то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То ј 
и љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l 
не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада др 
 кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Пе 
 то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је  
же сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, ст 
 јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна  
д је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је 
>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично 
, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а  
то и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо  
 с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону дан 
а, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали сви 
ују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с  
дићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото  
не, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле н 
и!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти  
l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то  
 одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још 
, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, мол 
оме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како 
ице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми  
лик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћ 
било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац с 
о, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n= 
сјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ. 
о, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом  
х година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к 
 мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и шт 
 зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још  
ко није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно  
ђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота 
оласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера о 
 се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! —  
, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је 
кли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се 
ју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском 
ши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непре 
пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не из 
днога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима  
е ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто 
> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, 
-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с је 
катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, бић 
 га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу 
за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам д 
ете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш  
да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула би 
 Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито 
p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — 
ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имат 
и, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо 
има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — в 
ка! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио  
ти батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и 
кашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А ш 
 га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! 
о би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела ко 
сада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа 
нате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу 
 не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мен 
 на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео 
сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а  
ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин К 
!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да нап 
 да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да п 
уљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите 
еби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је н 
и и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каж 
b n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се намест 
упице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњ 
 мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и н 
му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви  
ену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па  
ри сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред др 
 и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на свој 
а слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквар 
ааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачки 
есма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се и 
та,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>М 
гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире 
 ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к 
га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му. 
веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају,  
егао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао  
а биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељски 
.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига 
..</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да 
па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље. 
ече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплак 
 „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила 
заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драг 
неси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дан 
ало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје 
нија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или 
, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо сун 
>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви  
е стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Зн 
су ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Би 
дно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога д 
дна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад 
вољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био,  
ија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватов 
 даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} П 
е, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар 
сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна  
рвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим уст 
е да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве;  
ре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овак 
ели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом с 
, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задо 
-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишв 
огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у 
дства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар па 
у обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондов 
 доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико  
.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи глас 
 по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и 
 формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Ж 
а се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из др 
ли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде 
Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штет 
>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, с 
S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко  
 се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да  
аринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанк 
ишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је 
ља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, к 
ојим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не б 
го а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова кој 
ај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S 
ну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта  
 треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: 
на, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је 
е из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћирин 
 танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пир 
х суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врап 
 вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче 
о чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из ист 
 један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са  
ек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само  
дајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено 
 чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нар 
 летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, 
ного, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та з 
есење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> 
ји.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су б 
м машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопро 
е у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живи 
 ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, коли 
ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке н 
, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији 
 суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колим 
терати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је  
чурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Је 
дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болт 
{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуц 
 кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јуна 
бљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и миз 
амо пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село 
пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је  
 деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да  
(кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увет 
е од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{ 
е то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па 
 да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о  
да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет по 
го онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} 
ега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{ 
} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело 
ако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у ли 
 забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не мо 
а мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне с 
Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н 
којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допад 
де из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као чов 
стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слатко 
аси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па  
ра отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки с 
и ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседа 
мили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни 
 ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како м 
 је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И с 
а како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l 
полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце 
љивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, д 
ја и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом св 
то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <p 
 која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да ра 
ан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Ша 
едан за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{ 
еку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљи 
а сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где 
 и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и д 
шкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> сл 
приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако у 
ти, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриел 
дине и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам 
могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И в 
 <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у  
аметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером  
во највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот  
и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим 
та би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашл 
 кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! в 
шкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> 
ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габ 
— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све  
и бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, 
ен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најс 
ну...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке  
и мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како  
ом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и  
ајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Сев 
 представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се над 
, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се пот 
видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’  
ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Р 
уго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти  
 Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, з 
а? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели  
ад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ 
 знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ д 
> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ на 
> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и  
ош измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а 
 да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју ј 
ајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к 
 к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је 
-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе 
ра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обеш 
</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p 
, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{ 
 да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга са 
те, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S 
ној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану кој 
ече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — р 
сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпа 
лесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> 
наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се 
ти и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Ви 
ли парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са к 
 је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а  
му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести св 
путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове  
 сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа,  
онару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако  
 сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне 
губићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се 
 чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат 
д он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизм 
жеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога,  
в пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да жив 
с, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>—  
 Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар  
 <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи с 
тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p>  
н луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад г 
днику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин- 
аш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’ 
сти, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми  
ал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим у 
 сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами д 
 госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реф 
адајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам  
епше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да  
:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, н 
ш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш  
Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са со 
ила већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и поглед 
а <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S}  
ра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а сла 
ава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже м 
А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда 
т једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па  
 оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни 
емо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикам 
ило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових род 
та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се о 
о после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта д 
аха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на па 
напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки 
ме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, ук 
о кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и с 
ше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p 
ко изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на н 
ели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а 
ошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се  
на опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде ка 
и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> 
 сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — о 
е, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи ј 
ка је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира и 
но и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршен 
 сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира ус 
каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и гос 
едити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— 
ајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> 
а као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се оп 
а наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га по 
 се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једн 
ару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер 
 — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да н 
же, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, 
ћа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нан 
ј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, как 
ава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непр 
 то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва ср 
ир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Пост 
ара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од 
нкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога  
.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ 
рекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} 
 Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није  
Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Ју 
ди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате  
рке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi> 
славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има дост 
ек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и 
дуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом  
ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!)  
е потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, го 
еде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви посед 
 умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два 
се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шт 
ла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не 
ају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је  
цује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та  
 и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије бе 
осподин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе. 
квеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што в 
добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те 
јцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме 
амо за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако  
га дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њем 
 ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на  
 у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се 
дин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, 
 са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако ост 
мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџа 
его, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мал 
наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p>  
 а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Т 
тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све  
 добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мис 
ставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога < 
</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} 
е па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву  
> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак,  
ли Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу 
 своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мисли 
Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о  
 не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад 
жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо,  
="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожури 
да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S}  
уди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у ирон 
{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним с 
ња по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <p 
н — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде ј 
, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели п 
...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте 
но већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Запла 
 запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понуди 
е?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— 
хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{ 
 срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је д 
 к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела 
ше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад п 
ј срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p 
, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то н 
 му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи 
 да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао ша 
чник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. —  
ш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{ 
амо кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене! 
!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код н 
верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се го 
 опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владик 
и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а 
 поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ниш 
иви ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкч 
стол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим 
>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај тво 
о ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац ј 
S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта  
вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао 
о гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</forei 
прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта 
, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето,  
ку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</forei 
— запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио 
бра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да с 
м!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p> 
ли то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића бокт 
едељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак  
зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што ј 
Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у 
 га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отво 
 кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице 
 радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у 
 фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити в 
азала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо  
укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова 
его чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош,  
 видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало 
а мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>—  
ега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују 
жећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи 
више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе св 
е, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чин 
вршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире  
што сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у го 
 није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питањ 
све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и по 
ја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голу 
 а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим ст 
убљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би т 
зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их ди 
а дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сам 
с.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, је 
hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поно 
шафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не ве 
 — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим  
и и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рек 
 би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таково 
— Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама п 
S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и кој 
, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} 
е.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву с 
е</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред  
</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l 
сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господ 
. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећа 
лео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јо 
 рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако:  
вима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chapter 
господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је  
о говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж  
а јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: 
а богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, гов 
нили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више годин 
ен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао 
 видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да но 
лико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресв 
 омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сут 
рици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као на 
мо, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; ниса 
 Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гу 
Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношев 
ругим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни  
у и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Мела 
зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они,  
нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> 
и и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула дв 
ти!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! 
ад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта р 
 кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — в 
не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата  
> <p>.................</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада 
ло.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама 
и до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз 
ано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тх 
м к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Веру 
 нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’! 
 дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена  
ком катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Бог 
ена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу намета 
е така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <h 
тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, виногр 
ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — ве 
 ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сок 
p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... п 
то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{ 
икови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила  
авоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наста 
 је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треб 
халтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господа 
ји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо  
шко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њем 
 рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост 
... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после 
 здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код  
/p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здрав 
 шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а  
а дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и 
псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио 
, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња 
 то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мо 
е и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> 
, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме  
једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} А 
милавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргован 
 које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми ње 
у полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да ра 
 баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте 
 довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n=" 
а по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или  
се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена  
p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју буј 
 запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике 
а ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о  
а Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— А 
ишћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мис 
и, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин 
о спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд тол 
то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згреши 
и у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће 
 <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести 
— заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо  
омпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши  
а опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, 
 да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки по 
у-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па н 
шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена с 
 а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора  
 сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па 
гов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како  
, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у пос 
, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му 
?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p 
 чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд 
но.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад с 
тарога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Ј 
у године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n=" 
све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штогл 
и тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живи 
дарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до 
 стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио не 
и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подера 
риц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се трес 
ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и к 
е, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња  
15" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је 
у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p> 
 — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки  
им попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па д 
о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Е 
Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а 
— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни 
>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> шт 
<hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пег 
 федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, ка 
и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и  
на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опер 
авно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем д 
ило па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће м 
атарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране 
/p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi 
 се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња  
.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани  
 скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам —  
па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ј 
 и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Мелани 
ућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма!  
упио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта но 
 знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као с 
> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А  
ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њи 
> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и го 
е грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комш 
о кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено 
ти, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па  
а?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас и 
 табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, 
з ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у к 
а нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на п 
ћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова. 
то као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би б 
е било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама 
е можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се 
м.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и н 
слом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па 
ила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курт 
Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А ка 
оја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле 
вице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?! 
тпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је  
абих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> о 
за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ 
лату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за  
олугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Т 
ика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљен 
пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземп 
ели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Бо 
ти!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да  
</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате  
м да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило 
, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’м 
све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у 
аће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније ота 
 са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Н 
 бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша ба 
 јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу. 
ену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није  
ло!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то по 
пино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, пом 
 местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад д 
и, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у  
иног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p>  
ече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе! 
себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што 
да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко  
а.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је  
в <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и 
с пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је п 
ди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању 
ји се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и  
, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем 
ти сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност  
а се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да каже 
и невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима прода 
ини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер нали 
 у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташно 
га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остал 
; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" / 
ске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође  
еланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала 
је јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затв 
летку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола 
е</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi> 
јни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о г 
аха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда 
му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи з 
ула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речим 
а и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје 
иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пре 
до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и 
, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само  
таш ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{ 
ати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи 
 било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам с 
едеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, 
г кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изр 
а изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} 
д добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим  
 да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракиј 
p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него 
м сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало  
ања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми  
, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад 
 тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја  
Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — П 
бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе 
д ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица и 
к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S 
и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — реч 
д је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у  
а ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S}  
 сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја  
 пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног мелан 
, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права ру 
ан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојт 
трану — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа  
и то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако  
теже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет;  
љда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па бил 
м се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Нег 
м:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежд 
 терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p> 
какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и т 
дашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, 
 љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара н 
оштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она  
упио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S}  
о, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-П 
то па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од  
и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је уве 
р прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> кој 
д немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А 
н!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на 
се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове  
ало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, п 
лушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у  
ро, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на с 
 друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљи 
ругог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитн 
еме уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену 
овицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све  
Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином  
а ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и 
 мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли 
unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанае 
и нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је ст 
евера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју 
тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је  
обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи 
после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жм 
, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у  
је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари 
 кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из ов 
њера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег  
а је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у о 
у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="chapter"  
и бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас сел 
, а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</ 
ј то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и је 
ко лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућ 
вол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна т 
и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у се 
рила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:< 
стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око ње 
колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <h 
спут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њег 
епс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега  
 багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и 
hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за 
ет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S 
ко сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> < 
 ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укра 
 оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна. 
,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди 
пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад 
 је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} 
о ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> < 
угао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола 
 нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и 
ијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости 
ажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам  
* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi 
аже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’ 
у и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> < 
де.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео св 
вом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто  
 из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све со 
ачинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани врем 
е гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-С 
а сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за к 
Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... зн 
ицу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њем 
— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вел 
ла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изаша 
хова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е,  
 од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог 
емој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да 
у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; ни 
снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се он 
p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— А 
рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла 
вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж 
дговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но 
м купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. —  
ин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, 
да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а закл 
ило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни 
р остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам 
че полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се гла 
 учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па пр 
те се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама  
. оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, 
 каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како 
тидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да  
оручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то< 
писати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио. 
ом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше в 
 под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру 
, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа поче 
ро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жал 
гу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девој 
S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што  
ити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо врем 
ке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и врем 
а није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се ни 
идесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писменос 
 онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година 
ио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја 
знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p>  
инти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо по 
и написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро гов 
и ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} О 
рсиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и 
<p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани. 
b n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који неве 
ad> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је уве 
ам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће из 
животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и 
редио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се к 
>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, п 
ајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на глав 
ну сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки 
е ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекл 
 а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>—  
 млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он  
и пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфир 
естала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ  
 оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде 
 баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-ј 
да заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан сван 
 и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да н 
 коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола  
— Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завир 
ика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Пе 
упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не 
а тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</ 
оског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата</title>“</hi> </p> <p>Ова 
бица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> < 
гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi>  
је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран  
га мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме пр 
ен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћ 
ича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кук 
ељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао др 
кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S 
и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље 
имиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и праз 
пира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадиј 
прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ 
} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква 
p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, д 
извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — реч 
и; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, п 
анијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо 
емо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А нато 
нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та  
лом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида 
/> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се  
упити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци  
о било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам з 
’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи  
ја али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, нег 
 — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а в 
помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обор 
ла и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и измеђ 
ам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за соб 
а!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочет 
 пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" / 
иди вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матри 
 половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповеди 
лен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз 
нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена чов 
ло физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних су 
те; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека дево 
ле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су 
исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, д 
д поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без коно 
троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове  
 кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Ос 
ва сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из 
ина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима  
 од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вел 
вољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога да 
ш је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чу 
показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто с 
сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код  
 поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра,  
.. — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да  
ије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе  
овали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајс 
 Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадиј 
 све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а  
Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера 
нет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти 
ng="de-Cyrl">Аусгецајхнет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml 
?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта с 
а, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред о 
се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онак 
p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпо 
 да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро би 
несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада 
оцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црве 
у обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен и 
а му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисл 
овара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет н 
’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладин 
дан млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако л 
а се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се у 
ли поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетист 
за кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то! 
{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенст 
и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све с 
о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ 
ије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном сал 
се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта  
осави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Васи 
грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о 
евари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S}  
ад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ 
Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атреси 
но живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких 
а деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никак 
 —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус,  
p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господ 
госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек до 
08" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’ 
ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја 
 — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад  
ојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</ 
цују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па ба 
и сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, ме 
ма гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гл 
баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с мед 
емачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мат 
 ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— 
им на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је ле 
" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио  
из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврт 
АЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898</p> </div> <pb n="0_4" /> <pb 
<div type="titlepage"> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ БРАНКОВА КОЛА</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И С 
ед попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако з 
а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте 
рез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, уз 
фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени прус 
и Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S}  
о унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баб 
та и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девој 
ина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l 
i> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињ 
ра свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама 
едлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</ 
сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А  
но лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе ча 
земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског т 
 да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао стро 
ма.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима  
!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били  
о шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" />  
а и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацов 
жни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не  
у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, в 
Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечур 
 гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш  
 у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све 
 узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p 
па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Сре 
 кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која з 
а мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу  
 рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о в 
 себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Ш 
ади) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне  
ље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез чо 
о, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и  
а да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та  
 „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ м 
— Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, так 
 венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето г 
аје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју ј 
е?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: ка 
?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту 
 милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање 
им, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p> 
оје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлач 
суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, 
егнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им 
ве, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајт 
д је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —< 
.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S}  
е трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако п 
о!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер,  
 весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек 
ато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријат 
 Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{ 
 Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига  
 /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња 
толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва  
/> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зе 
 <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да ка 
,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали 
ш и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и не 
кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини р 
коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили к 
 прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S 
рће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се не 
> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има 
— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!? 
p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и б 
 разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано б 
аздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> 
 био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас 
 реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И 
Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, 
 баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> < 
повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња 
 жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p 
о на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из  
рска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шт 
>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и 
зиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’ 
пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео 
 хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку  
е натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарош 
фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер 
з ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви 
ећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га ош 
, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на в 
но плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке 
а у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљи 
 О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи јед 
ко будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима с 
ће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а  
едно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о 
</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> 
 — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуб 
штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> 
 у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увиде 
n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да ско 
> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брж 
 <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— А 
е тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме  
чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни к 
ира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кар 
 ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге в 
 ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSection" / 
анску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових 
?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овд 
ем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш 
о само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец  
е му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко с 
 га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли с 
, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мен 
 та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам нек 
 погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелен 
о к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} К 
{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а ос 
> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’ 
, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> 
олдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандо 
е памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао глав 
емој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово  
Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шац 
ју.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“-  
код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</ 
 дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз  
туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и там 
!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш! 
вче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ. 
о призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си 
 би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо  
S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него в 
д не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та за 
} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само ни 
подина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокија 
, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, 
hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је  
ају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> 
је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, зас 
а се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> < 
 тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је 
 су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину с 
 вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је сл 
 Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с фед 
у вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да пр 
лао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајб 
 нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бр 
аже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно 
али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако 
тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад 
Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља  
 бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, 
! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се  
о соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и настављ 
местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би преду 
та.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша 
га, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој п 
еленције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љути 
 у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке 
још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и о 
<p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа С 
е.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p> 
се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурди 
е, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват дад 
i>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p>  
нате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па ј 
у маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опе 
орбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан 
та се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} 
заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану  
аца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном 
здан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад 
ар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке 
о стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста 
но место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се уст 
ни осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгл 
буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону 
 бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и  
зала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, па 
му и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва н 
задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш  
 тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, госпо 
опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском! 
у парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, 
 и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p 
/hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не сам 
ирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два  
тер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па 
ној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обриј 
!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику з 
 нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак 
икад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — те 
ови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабе 
стумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе по 
 мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле ру 
бијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо 
S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћа 
се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам  
ића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, 
о око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се 
прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" /> <div type= 
} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг м 
једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га 
hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима  
ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јул 
ла и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спо 
 и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно д 
оји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђип 
ундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали 
на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само 
. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и пон 
заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесн 
мишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци! 
ашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пе 
ign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако кра 
имером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже мате 
 да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба 
 у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој  
а!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у пра 
ко је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у 
нке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га п 
} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и му 
г дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друш 
?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> с 
н, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер  
д једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујн 
ски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лак 
>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући  
ет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Је 
своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер 
 <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад н 
че: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате ш 
ео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак п 
 другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају 
 док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела слу 
рохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — 
 се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од  
на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грк 
— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу  
како да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа  
у срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> 
ашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S 
 буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу  
х, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и пост 
али један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај  
ога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њ 
ј, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта ур 
ило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад  
ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође 
велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и  
уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та  
 се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младе 
а <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „ 
еће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо 
 ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S 
— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи  
а се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар врати 
 да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, о 
нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет р 
 задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> < 
’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразн 
нама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, 
аслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} 
, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S 
ти не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А зат 
да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли,  
 све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вел 
 сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi 
ревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас 
анице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад ид 
ан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Д 
ом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S}  
амо сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај! 
S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови у 
о малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад ст 
{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобр 
после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем  
авога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму 
преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из п 
ин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли  
стаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом ср 
А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће 
ада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и госпо 
ни се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="su 
 и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити 
ркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред 
а сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао п 
 самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их ј 
 лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола годи 
 добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дак 
!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жу 
 одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старе 
о, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, пошто 
 троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака  
една другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, шт 
ад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала пот 
о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и г 
чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп- 
 г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога  
ишом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у н 
ови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу 
 погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и из 
ста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као бре 
 здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи с 
о се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајск 
! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повез 
песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S 
анаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако  
и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима пр 
го ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени! 
а, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прођ 
ску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности исп 
е је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у 
поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркал 
а њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што  
 Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сок 
омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио  
и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у н 
аредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да 
ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред 
ли...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> 
 бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао к 
а гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко вал 
биству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија ц 
p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је јо 
 међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је 
шћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и пре 
нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се  
 који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да ви 
 Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш 
{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам 
S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S 
Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако п 
паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то пос 
ђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми з 
 је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештал 
> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> < 
="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, 
арином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно 
вање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> <div type="chapter 
Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађе 
вири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко с 
те, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој  
— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се 
у, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n=" 
е са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујућ 
воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако 
 као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по кат 
S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с  
ј завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујут 
е имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу прак 
глашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о,  
е бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава 
ућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Ви 
ним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок 
ку — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога с 
чу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак си 
па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му  
о тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више н 
ца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за 
реосвештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; 
 <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — з 
 знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и би 
раге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ов 
="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да  
овек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi 
 мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви з 
зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчуп 
 је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се до 
ајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S}  
 горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, 
м благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше  
.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — 
ђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и ни 
 наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone un 
унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је 
 повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то  
 књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или о 
 им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се ба 
 дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако 
елу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида 
 у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шл 
ђивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у ку 
угарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ај 
 <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— П 
неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њи 
им шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у пр 
еде па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавил 
азивала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће,  
им путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи  
вол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... зна 
дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, по 
, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа С 
а на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждрало 
обом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узб 
сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна и 
л’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркади 
идне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што каж 
ају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишч 
 је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г 
о и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а  
атке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше ву 
кадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он осве 
 <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с г 
п</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi 
а нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју па 
 тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, ш 
подин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терај 
ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни з 
драв’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p>  
не су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, д 
е од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди ј 
 нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти  
>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!< 
</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S}  
ја и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га уз 
Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спи 
езати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један чо 
 И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, 
 Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него 
сио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари д 
и управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’та 
ад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате прав 
ита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да в 
рговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена к 
5" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Про 
ога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и  
јте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!< 
{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо н 
/p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех  
 <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стад 
ш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад воле 
 је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта  
ак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци  
Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом н 
 видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо 
ћи није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изне 
 разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко.  
добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признај 
својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да  
Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — с 
ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из кућ 
га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај с 
{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још н 
!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то од 
рачуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кр 
јд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те с 
ну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, ниј 
овао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Бож 
 ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ н 
есни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна годи 
лашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако поне 
све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да 
{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље! 
скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ... 
ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуш 
 спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S}  
/hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — доб 
еми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> уч 
какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободн 
ј дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с 
“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо  
талим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје,  
и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дрем 
> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља. 
у би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSection"  
p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема 
наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па онда 
мислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к 
е и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, госпо 
 —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, 
ла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери 
а ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизм 
 у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви н 
ђ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.< 
е на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми 
уче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <p 
: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S 
"139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ласта 
p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, не 
је до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад  
. — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам 
ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p 
 заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше 
а авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном ди 
рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете  
 то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу  
вак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p 
а разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „ 
фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху 
... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде ко 
 Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећ 
ти! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор 
ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка 
да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>—  
та сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шт 
и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпо 
<p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S}  
 их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта са 
буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>пра 
лају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за  
ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљ 
 нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не н 
сто дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p>  
вољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити 
ворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Не 
 Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад вер 
њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>—  
сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му  
> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На мој 
говоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако 
рада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако  
 је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак  
није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како 
а-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и  
 како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао 
 којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који  
ве, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Ни 
моје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола о 
 кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква ј 
ем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пол 
те него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p 
 рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира  
 и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели 
но и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, ка 
 поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о в 
ин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p>  
а прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема  
а још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>до 
госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте. 
ами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком вре 
а зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а д 
положена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" 
јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта ст 
но води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пар 
не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите бе 
бодно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је пу 
те! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ ро 
 исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја са 
чим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> < 
њи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Ка 
 и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А 
а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Сп 
и ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите  
међа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктан 
аш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били  
дну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</ 
дна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а з 
 лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се 
па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S}  
иро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући гус 
м чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све о 
на, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Не 
p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад м 
— смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми с 
 Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi 
 Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу с 
 се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ће 
век вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p 
, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јес 
латка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред д 
лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе 
а Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па.. 
<p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну ч 
меша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила  
било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с м 
 тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака  
к кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса  
</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите  
а!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама 
 — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром 
тва, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој  
 кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину  
т?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — 
— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са ст 
 С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје те 
еш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајућ 
— У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла 
{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на 
вате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса 
госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због то 
о се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; кри 
а буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцира 
штено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А к 
ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S 
ла, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је 
одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак 
еланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та 
 је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако  
Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје св 
вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такв 
рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћир 
Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, не 
. никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио п 
, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо 
е к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{ 
i> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија,  
а, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну  
м, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немој 
и тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће б 
нити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <forei 
ио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Ар 
 ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да 
сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себ 
, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира 
 допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што ј 
ав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ниш 
> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г 
сто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови 
арате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Си 
и би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и 
о ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Веру 
не.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју мо 
, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретн 
а?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му  
е!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб,  
За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се  
ас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф,  
ко је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд 
о Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S}  
> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића јо 
цељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спир 
спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај 
ш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето 
е забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста 
пела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94 
ера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, 
<p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све пр 
е теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по 
pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, моли 
 је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите па 
нмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се 
и помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, 
, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта ва 
лу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали  
у.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје 
 непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија  
ажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</ 
ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је са 
прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за се 
ко нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја ва 
 се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци 
ли очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, д 
S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста  
исам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп С 
ко сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла 
—</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> 
hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла 
 —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; нем 
и се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! —  
и називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> к 
, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?< 
ш пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{ 
а то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!. 
, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог. 
анцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој једа 
ку ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, гос 
 куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута 
, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас  
Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам  
ам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Бож 
 молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај м 
је нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од проше 
 ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је 
ајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Пер 
икоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашо 
 па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде 
е му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да  
штини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, доб 
: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та ме 
— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... в 
то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено каз 
сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те с 
ош какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, 
поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано в 
е једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило 
но ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, 
па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите  
се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми  
То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и 
м од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а по 
 пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каж 
... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како 
машак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш 
дин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{ 
а је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад б 
 је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђ 
ином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте у 
граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп С 
зали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели 
еш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме  
, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави см 
ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певат 
е, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десе 
?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два с 
ма мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е,  
е, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио д 
м, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="1 
м стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то ј 
p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште  
деље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се  
ити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} 
подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам  
о атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вам 
де никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели 
ворити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оће 
ите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> 
 а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и  
н к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} П 
“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како са 
овек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље  
да ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: цр 
 и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ о 
могну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рац 
обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин  
торију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе пр 
Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаре 
највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњс 
 ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете!  
тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера  
 он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и н 
извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис  
оп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашт 
чи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S 
рок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и увер 
о преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чи 
рене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само  
e-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је 
Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слингови 
ренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а н 
еј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављ 
то око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би сли 
 ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути 
и да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’ 
берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, са 
каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} 
је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шт 
сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Луг 
ак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божје 
 по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, 
> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} 
о пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту  
 свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Га 
оп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се 
 — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето сам 
 да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и ис 
трина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „ 
е л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, 
у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам 
ри једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један п 
 мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ 
<p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели 
/hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен 
ко је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за п 
ло.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао 
ран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу  
велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он 
зане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецки 
а па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дан 
итаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељо 
 нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек 
коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га  
даје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi> 
ле, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја 
еста био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није  
ра коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мирис 
ко... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама  
лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини закон 
} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — ве 
, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је са 
лу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за 
лу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање,  
онцерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарн 
се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети м 
тујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него 
у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па на 
— вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша ди 
p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да ш 
з тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа м 
о ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајт 
м господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотаро 
то се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп С 
ра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра! 
. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> < 
А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна ма 
каза и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S}  
ономији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса 
S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула 
укуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... з 
ко га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако трид 
ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, моли 
е! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана! 
умачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља  
јерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам  
вога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb 
молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</ 
а од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје у 
лаву; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћа 
 руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, др 
и, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Мел 
дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов на 
ини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управ 
де поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неко 
есете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас ш 
>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не м 
сподин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесе 
{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад  
оје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха х 
и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш г 
ве недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љуб 
 могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, 
одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече  
 куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и 
ајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; мор 
спођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у 
е, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је не 
нцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрав 
попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред п 
у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ друг 
/p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тр 
прицирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођи 
га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја н 
е ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја о 
ткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку... 
ваш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме под 
/hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, госпо 
</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не  
 <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално  
, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после п 
по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и  
{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај ср 
 ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — реч 
сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, позна 
ји, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, как 
говарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки  
отоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав г 
 те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да уз 
 два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мал 
илике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крс 
ио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја са 
 Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а ка 
а, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чи 
х, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво< 
— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати је 
ољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у 
цки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љуб 
десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све 
дите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако повазд 
 Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем 
 душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам  
дравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, и 
је алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он 
Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, н 
ери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штог 
 јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити. 
ушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и 
ке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе,  
е Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Ша 
аде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћ 
азни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула  
 сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну к 
поја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате н 
кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи  
 сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па 
гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у посл 
 његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— 
е клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно 
 зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> 
расна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам онд 
и се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} К 
ите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е,  
ер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</ 
Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га  
да?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ 
5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то 
ћ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам с 
имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{ 
>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није 
p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа  
Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ј 
 сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетира 
ваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте кри 
ам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла о 
е, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чин 
че гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} М 
} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула 
 немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан п 
разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — в 
продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S}  
S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те  
S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Ниса 
p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л 
већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми 
епа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја јо 
јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то з 
ли?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И < 
едном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра д 
дним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со ш 
ивота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па  
трпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!.. 
е коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко  
гом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала! 
p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</h 
 <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете  
ат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p 
таде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="d 
 сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-паро 
 је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми  
ослова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, сме 
а; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето  
почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не в 
 тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А пом 
оручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка 
. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле 
p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Н 
азриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувреме 
сподине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младен 
још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те  
 издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђ 
а, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и о 
у,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> < 
глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим 
најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећ 
а својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутил 
>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л 
ала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} 
, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... ва 
о сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о 
ели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — преки 
hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад 
} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна  
е им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му  
{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не тр 
поведао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што 
ове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га  
л’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, к 
"159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијаним 
.</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ј 
био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један 
ира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да јед 
а Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из шт 
ала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један с 
лу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она 
о чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечке 
 ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је  
е, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина м 
!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходни 
не коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’ 
 да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, 
она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђа 
псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путн 
, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну,  
уству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењ 
енсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету 
 напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (нег 
но свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи п 
у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе м 
у лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи  
S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и  
е потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржа 
 тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„ 
оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p> 
Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ј 
, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S 
 погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не кисн 
 — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас 
ам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди  
знети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју р 
е на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајт 
ородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и с 
S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у к 
 то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, 
госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан 
 а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — пок 
аве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигур 
и</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши 
е!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет к 
 ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко 
187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну з 
ла још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не к 
— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?. 
и, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пре 
а ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што ст 
 варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи  
ђеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" />  
ерсе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви 
пира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> 
>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере ту 
 Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатр 
газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о м 
одало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа н 
макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страш 
е седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима  
ко и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили с 
ених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао пи 
и, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет год 
њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290"  
 недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је ви 
ни ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ 
’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто  
а, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако 
 знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не зна 
крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у т 
втиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог 
 кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сад 
изме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца ост 
ње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пут 
ед није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у се 
у је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бу 
 се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стаја 
у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се ви 
мо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живит 
јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега свак 
к што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра д 
да ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, гос 
 л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му.  
је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било,  
ду... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; п 
i>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са 
а то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, п 
е сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тр 
 —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало у 
ћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гле 
 Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <h 
арошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њ 
ко смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n=" 
не лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо л 
па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши  
офне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћи 
— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николај 
тојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши гос 
иде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, 
 знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне м 
клем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пиј 
оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову 
е, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин 
ћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за 
 нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског  
о се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпита 
мах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} Милостива. <foreign xml 
ас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су зв 
— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно 
и умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити кол 
о се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и приче 
> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у м 
, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} 
а мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам р 
 господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{ 
е забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госп 
чну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хук 
ој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако < 
домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: 
ама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> 
с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да 
 Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!< 
} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха  
рати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она 
а!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од  
а боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и 
ао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертна 
а с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће  
 против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како 
а</title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Раз 
решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сока 
после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили,  
десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздравља 
"192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у 
и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А 
о чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га А 
 — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула 
сте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња дру 
и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и  
путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су  
у, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци 
тво, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапури 
мију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, п 
у.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одел 
или танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по д 
’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио  
ше к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb 
у, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке м 
 ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да до 
 столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење  
о ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај 
од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онд 
који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере 
оба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога 
а се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло сум 
ад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо дру 
оповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је доб 
/> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... 
ест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, 
лика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још једа 
то дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p 
же фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. трина 
очицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну с 
слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквири 
ругој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те 
 када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та им 
{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, 
. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњ 
о усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и  
лфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, шт 
да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђ 
220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп 
ра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на раз 
 најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико 
сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред  
уо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још 
и млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети 
 селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „ 
за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чув 
’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе с 
, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлингова 
’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалац 
</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те и 
3" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај 
 већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин пр 
а — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од ње 
аде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ 
 какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је  
ципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које 
Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у н 
већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— 
p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“< 
и и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А п 
онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако што 
јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у  
пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов 
“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p> 
а купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густ 
, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може по 
 је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубил 
моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе  
 <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се зами 
адог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи,  
им њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и 
р часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапц 
и је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А чов 
дај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу 
ема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} 
за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш  
 своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је  
hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што  
о уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{ 
дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на ше 
 да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</ 
!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p> 
о, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi 
/p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најср 
Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верк 
но, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi 
тигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разгово 
рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на вра 
њак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p 
з венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчад 
о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“. 
звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже 
 Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време 
ам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, 
p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен г 
Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — 
</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем,  
чкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и остав 
/p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ов 
</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то с 
и кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p>  
p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и  
ити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој 
Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, н 
ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу 
емо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука?  
лизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да кли 
p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p>  
а то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p>  
, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад гр 
/p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико.. 
а!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам  
вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те 
— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад с 
 горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, 
ква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела 
лице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђаво 
јеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више д 
 — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — 
во наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— А 
ило!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да  
м ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да б 
Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S 
n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га 
p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разб 
је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње  
ви их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га  
ли, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера сво 
пођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле ис 
равио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пр 
апа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— 
 бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; 
ик.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на  
</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш.. 
бро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више 
а’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — настав 
те чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окр 
јице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — в 
.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и шта 
/p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p> 
е.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p> 
тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „пре 
ле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин 
 Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге које 
ли, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>,  
а ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, п 
забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, ве 
ма се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, 
о, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и ч 
еш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја уда 
 спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, 
/p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S 
ај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, п 
S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и дом 
ла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p>  
ти да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p>  
 није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>—  
 л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> 
, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S}  
зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако  
и поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним с 
е).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узал 
и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— О 
ђ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Т 
 је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, 
сподине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело јед 
стуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га 
и певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и 
а.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисл 
еваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и 
ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, д 
 с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, д 
> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n= 
>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо 
/p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.< 
т.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно п 
е се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi> 
овано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p 
фтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн но 
 фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спи 
ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да рад 
а мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку  
очастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио 
<pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Ј 
форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта ј 
hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Ив 
>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја н 
о све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, ос 
д те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди јед 
итали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече 
 можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ни 
>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа 
ку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасир 
ладеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту  
ерси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мо 
ери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спре 
а ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће мед 
апско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни да 
споја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да 
 вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким 
ам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за неме 
 газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газ 
а сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је 
и —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта 
 тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну 
ској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све не 
лбум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту  
а нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку пр 
арности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је кошт 
Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комши 
ема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{ 
 по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али ј 
евица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно 
са.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> 
 Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Ју 
</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господ 
 г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо 
е године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и  
аслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и сал 
оје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба 
, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Перс 
Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> < 
мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли 
— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пун 
, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Ал 
 Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{ 
ут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ 
 сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш н 
ном.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића р 
дала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата 
 кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам 
а гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели  
у.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с л 
ући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати;  
та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумара 
осподине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на пам 
е господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та  
</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Мела 
ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зеле 
е задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих п 
а доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад споме 
.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је 
</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262 
а вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам ј 
 га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни ч 
p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још  
сети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> 
но што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су д 
е, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>И 
 да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>—  
 О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте мо 
 љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ м 
 <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, о 
а!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш 
"315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, 
ла на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катан 
е хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како ј 
х, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" 
.. једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" 
иси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увл 
е ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, 
/p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две н 
 <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни д 
кости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до 
добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овам 
ребало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је 
 баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас 
 <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ м 
 брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>На 
о, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у к 
к.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, раки 
 истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, гос 
анаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p 
 ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да к 
е удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шт 
изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — ша 
лно сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењуј 
дано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе само 
м баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако ни 
ио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!< 
и говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си гов 
ојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- 
!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после руч 
арче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабан 
ного нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p 
ли поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више 
те, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... н 
рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>П 
 <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шт 
е.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити  
диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, < 
од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног  
 њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне ром 
ли искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој пошт 
— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас д 
p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— 
 је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — кла 
S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да 
/p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше 
и у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, сме 
гију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> 
 кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо с 
о је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi 
 пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што 
ните!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу 
у себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p> 
бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу  
и такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар,  
атери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p> 
} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пу 
> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те,  
 <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Е 
ватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кол 
> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ,  
ј Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хо 
п-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb  
ића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — 
ош претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Т 
</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то 
, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер 
деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавн 
те тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за 
 има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> г 
 лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’ 
ш три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје д 
 зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта им 
 четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће ва 
есњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми 
ти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S}  
 добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпоч 
нда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако  
ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке  
лент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим. 
 не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели го 
ди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> < 
ицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па д 
 хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, —  
едио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету!  
пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу  
ио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије,  
<p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к 
 тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој  
кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удов 
о...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе 
</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки т 
 штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi> 
 није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, 
д још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, —  
м па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О,  
Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио 
 оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни ко 
308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пун 
p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p> 
м вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стар 
 Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио раки 
де љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио го 
нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је  
, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад с 
крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био сво 
/p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то  
{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи?  
кле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо 
> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би 
’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја 
ве село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а 
</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, 
одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему онда 
, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваш 
свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга 
екире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп С 
а своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па д 
p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројт 
е л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, ни 
из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала  
е или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi 
та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природо 
о...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па 
— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да 
главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па нас 
кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ 
јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јо 
 Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделаји 
} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, м 
а вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се с 
а ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако т 
а Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо  
 вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по ви 
 „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} 
и, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрст 
</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађаје 
е цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели ј 
 ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо ско 
нцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, ш 
н на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало о 
вао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се насло 
 сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb 
есна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам д 
лици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ип 
Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p 
е“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањи 
и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпу 
 о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крсти 
 очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} До 
ју господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?! 
ође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је про 
ећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та ниј 
свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нац 
и на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терет 
ме и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај  
ти.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — р 
 <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и 
ерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче:  
а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то  
се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример 
шен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна францу 
! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</ 
ају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола,  
 зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај са 
е од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могл 
 домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ к 
виђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него др 
 виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и 
миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамя 
уги скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Ј 
 јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — 
, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело н 
кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо  
него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па куриш 
 душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти са 
-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш  
и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о нек 
ло на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе  
из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалт 
римјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у з 
 само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, вид 
зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спири 
а не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не з 
ало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“  
гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим 
.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени ле 
дно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, 
 цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора с 
<p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? —  
, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је 
доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав наме 
и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега 
ушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи и 
испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна  
уповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле 
а свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам ви 
 гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S} 
пи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Пе 
</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело 
 неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје мла 
 гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневн 
зучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архи 
метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамт 
то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.< 
ило хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крст 
 да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче  
да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парч 
ала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да  
та и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</ 
дите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика.. 
о фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде пр 
оповским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз в 
и, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С  
ведао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у сел 
ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом ни 
етикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали 
 срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, 
ље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девој 
, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не д 
 он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резон 
 свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко друго 
поје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па  
p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </div> <pb n="0_6" /> <pb n="0_7" /> < 
е и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарн 
лиже јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, 
ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред њег 
оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега  
шту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у вел 
вентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још мног 
ија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је н 
 у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позн 
него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокак 
вио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгри 
иклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и те 
 на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохов 
 је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S}  
ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са  
 Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај 
} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S 
рошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Припове 
стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо  
— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме  
неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па 
мо оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину  
ја је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај  
 караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одм 
м старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно 
и дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле он 
је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n 
је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне  
осно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава 
а им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „ 
ењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало  
 Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено сао 
S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Извед 
о, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спева 
наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог,  
ио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки  
е ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се 
ају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шеши 
 знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збит 
отрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: 
ке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа о 
ила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} 
 n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођ 
о шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабам 
естрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да 
.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам ње 
знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним што 
то.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана  
се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узим 
ак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају  
р таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се  
лима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из поч 
лације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића  
 Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе кап 
з у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Ге 
о! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p 
ја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину с 
 поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у по 
 распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама. 
с на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу ов 
к одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, 
е овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу 
ти у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све 
/p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија 
можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Так 
а <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Зна 
ућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} 
ербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш 
ста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господ 
адосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па  
ска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, шт 
моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и т 
ели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била с 
/hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та ни 
ило баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е 
>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компа 
 добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесе 
ш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени 
 Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред пас 
овека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што ј 
 ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да 
та смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а в 
вља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друк 
њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; ка 
говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој  
ина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева др 
епће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа  
те... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обаш 
и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћ 
— вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; о 
>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>—  
а вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но ка 
у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ 
н да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јеч 
у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро дивани 
S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још  
’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А 
!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, 
l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени с 
 и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ 
ај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> < 
 јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признат 
помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, ос 
а по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам п 
 у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна 
да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— Т 
из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш  
, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно послов 
е живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За сваго 
ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадниц 
 Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања жив 
 само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p 
ле једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак 
а прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужност 
ли, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет ч 
тов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола  
 ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Б 
аду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господ 
аву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов 
="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спи 
ји дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово 
очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и 
се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаокол 
е о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељ 
а читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако до 
ростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и бо 
секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим и 
ја; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>—  
д себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S 
 цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми и 
о спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролаз 
ани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једн 
аравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone  
ћо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па с 
 — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда  
задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало  
орисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немил 
або перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нек 
 има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којим 
реме много се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{ 
руковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Пад 
вано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{ 
имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог до 
ко невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ 
p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми гов 
ла све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сиро 
 ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људ 
 на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то 
гне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио 
ће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио. 
да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари,  
ок су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убије 
а сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, 
гу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у о 
у су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима поједино 
е, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму мора 
 блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом 
е при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, 
д.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> < 
заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара< 
стављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојав 
ш онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који  
га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него са 
рофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, 
вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Вер 
тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали. 
да да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p> 
} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p>  
hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учи 
им... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да с 
ио је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели го 
 нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква 
шло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповед 
ално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељ 
знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та зн 
исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна 
<hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да  
исам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам го 
 пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира 
ите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад  
све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, 
ам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ 
дари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, гос 
а. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђ 
е потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите 
то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео 
то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баш 
 једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — 
.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек 
> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p> 
отив! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновал 
} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља с 
тавајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, 
ом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ и 
вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио,  
а се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p>  
о пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче 
 се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге тре 
ева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верн 
 већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и  
све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p 
 куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило 
 са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо 
<l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивн 
 извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенул 
ући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: 
S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} С 
 и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињ 
принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’  
 ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А  
врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="8 
кле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају  
ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дођ 
одила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби 
се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ик 
алосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био 
у!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву 
с где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова дв 
А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о  
олимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва  
шапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се пр 
су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По сво 
).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако  
ром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="32 
ворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</ 
по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па ра 
не баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омари 
латан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p 
 жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title> 
и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мно 
..{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква ка 
 и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву  
варт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу че 
о а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и прили 
орено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S}  
ао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј 
а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу т 
ло као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадес 
ира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Гл 
 човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, ш 
вило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „ 
ра на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је он 
— и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован ц 
„А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат ви 
е чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у кол 
, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми при 
то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су 
..{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршуј 
м заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Ша 
Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом  
лога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну 
 подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа 
 <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља с 
е само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.< 
ког сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времен 
немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, п 
; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S 
 коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псов 
свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај  
огим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и м 
{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама до 
S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и 
атуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви нем 
о се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле пант 
је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S}  
Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то 
кивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сах 
етно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одго 
лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у рит 
тела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетај 
г о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</ 
натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, на 
ипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика 
!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт 
 кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Б 
им баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту п 
, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојч 
рими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш 
ли.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усме 
 настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. 
и ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо 
 и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би  
p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живи 
аписано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула с 
hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Бо 
сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да ци 
а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда ве 
има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастил 
ве да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода,  
ће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара 
р сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шест 
ебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати н 
који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја. 
и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двој 
ако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана 
ли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и  
те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само ст 
 то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb  
 твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам  
ина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S}  
гођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетк 
 шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он с 
и, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За 
говори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па т 
вени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте 
е... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све леп 
о:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и н 
 нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико 
} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да н 
, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике 
у све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам 
его је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Ч 
риповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедај 
 и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш 
ономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Б 
> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и за 
— рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у  
 после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавал 
лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако о 
кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} 
о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо 
 госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та 
Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се уд 
!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву 
ост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да к 
викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стра 
{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то дивани 
.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и  
еш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја  
чити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко 
а Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добр 
</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира.  
дан, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а к 
те, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, 
/p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n=" 
викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</h 
евали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се 
но плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још ту 
послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово ч 
не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ прест 
.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је зан 
а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто л 
е направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног т 
м на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није дола 
ра у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца ни 
.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана н 
у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ци 
мали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је то 
А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p>  
сти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, 
 кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто ве 
ај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан 
ларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи 
 клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар 
тив поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“  
а шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме 
говарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па ла 
и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знат 
 морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и уме 
са зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> 
нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и 
ше од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио  
то ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај. 
и једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p> 
клук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једно 
раз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека 
ве, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пит 
.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руко 
е да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако 
 Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа  
 хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једн 
тово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био 
 брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом 
ечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и  
ругима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је јед 
, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p 
"111" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title 
а га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ ре 
.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја< 
сприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш,  
чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, ка 
 а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало  
м сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и  
ажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто 
рила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви  
ња Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор мож 
поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прили 
а ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, 
кам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето  
ко је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо 
Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га са 
р, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме  
ецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у не 
ја... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем  
и код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и кр 
али), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што 
ка ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{ 
осна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања. 
ечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бој 
 Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај  
ра се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг чове 
„мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напосле 
и, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очеки 
Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго о 
 Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Нема 
м само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све с 
{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S 
адија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „ 
а официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, п 
о да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па 
а јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре  
n>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „доб 
е и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: 
 се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила. 
 вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, в 
очео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало. 
 сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали  
шта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Мелан 
 сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и 
ека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага ле 
ече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је пи 
ешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и др 
ворим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!... 
ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е,  
 Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се т 
и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" 
но служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и к 
тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта 
ио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће п 
а радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да  
авно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне  
estone unit="subSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом т 
ледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупли 
добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не  
а била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида за 
живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатк 
и то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Ш 
де Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао 
о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет  
док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Ад 
ећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и 
ој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој н 
како му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{ 
ана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и раз 
човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та је 
, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне 
и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свак 
, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <p 
лим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а т 
кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример,  
 наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S}  
па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи 
ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас о 
ије никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био  
исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S 
етну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Ш 
те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила  
и Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габри 
 нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој х 
на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву,  
— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од  
у!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она 
p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео суста 
богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин 
поменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гне 
илен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили о 
е далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчан 
нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и изв 
д ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ј 
а.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бог 
говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} 
даје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од 
а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да 
аљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш,  
ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси тре 
се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> те 
п Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти г 
адба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, уве 
је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> се 
и у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене мо 
ађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе 
уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се хран 
Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја,  
 који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео га 
а ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће д 
окаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десн 
и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p 
 Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— 
uote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се 
head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и д 
 кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прв 
 — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, 
 А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите с 
и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо се 
прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми ни 
, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда там 
(„Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђав 
је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и са 
, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћ 
 а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш  
о посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увели 
ој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона  
е се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика та 
 поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача)  
и имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не 
 пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да  
вињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се праши 
вали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала. 
ван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, 
неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пак 
 да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут< 
кадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкр 
а још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила н 
рио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара  
ад водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и 
реће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски 
 из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијућ 
 <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пр 
љубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да  
е мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и ст 
стољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задо 
трење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да слу 
ле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни  
 морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се р 
радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна  
32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и за 
} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} 
, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо  
да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— 
вам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се з 
 ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, нег 
hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао м 
од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни  
стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, го 
ети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније би 
а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштен 
ико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135"  
, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да 
е магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> 
а трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако 
ако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима 
о баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад  
е принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, м 
 А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и  
ти у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабе 
 и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мел 
 дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша,  
</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако м 
 фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да  
рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа  
че још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, т 
 чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек  
ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада 
 тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш  
ц и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отр 
 и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта 
авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле  
 и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас п 
 ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледа 
ослова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде и 
 већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} 
асу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гла 
шета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само 
338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа П 
<quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l>  
 <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l> 
; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанс 
ужи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено н 
 да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бит 
лати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, не 
l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се  
ote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго м 
е“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада.. 
ајмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су,  
тарога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пр 
и им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера 
боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p> 
с, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Ол 
 гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија 
>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S 
ола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се 
рио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим п 
ског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пу 
ице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Чита 
а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили во 
 не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> < 
ако му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач  
е мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам п 
, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио 
споја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штог 
пусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја,  
де га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и г 
не шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не з 
очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе санд 
 речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп- 
 причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је 
адића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шет 
ивели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или ов 
све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и с 
во ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадији 
Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменул 
рила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{ 
 била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао 
 поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где  
невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од  
ја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање 
— у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве бас 
а да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то 
ко се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За т 
 али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> л 
куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спири 
а да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и 
а терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено 
да пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нић 
иваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми  
} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за бе 
т „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам 
је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су он 
 из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, д 
а вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb 
е мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ  
</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толик 
p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p> 
талис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседа 
{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је зад 
ло је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова сада 
подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити  
наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимс 
амо, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми ј 
олико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде п 
p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S 
на.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам 
 знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, шт 
, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Пе 
д, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе  
—</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас  
и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надале 
 бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читао 
ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не над 
све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно;  
 Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двап 
, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и о 
“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је посл 
трашног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уг 
 то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Ка 
!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и п 
<p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како у 
те моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>—  
<p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и 
 сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако  
 су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек  
ерса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила к 
на.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Ра 
озивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромп 
{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала мно 
шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> < 
> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно.. 
уком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су П 
но Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та др 
А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи 
на тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њ 
сти а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо нобл 
јбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући 
дај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Т 
у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде ш 
селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти ц 
, а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</ 
наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти  
 пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да слу 
убота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима 
 Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Су 
не дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи 
p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први кор 
у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас. 
 бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, г 
н си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек  
 излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, кла 
а Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацад 
, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећа 
ужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</ 
уги рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима 
ДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олу 
ве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је 
у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима. 
 гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињи 
дрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и 
авале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог  
ко; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им ж 
кост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газ 
ориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</ 
у звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето  
 је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ру 
ајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покрив 
 је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} 
их кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне л 
увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два конц 
Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слут 
превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна  
ва каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, р 
решене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, 
ћом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је  
ојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између у 
ао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да ј 
 више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и 
се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>—  
гу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вич 
ом у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим,  
 да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфиро 
такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> 
здалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће  
појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео 
, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим в 
но, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који до 
карац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — 
S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда 
ставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за в 
ако не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к 
ам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио 
а; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нис 
тица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S 
сњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи 
твар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више 
а, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом кој 
 <p>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре д 
ислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, так 
иво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџ 
<p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила  
ели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш 
сподин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Мо 
уке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна 
д вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста 
ао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, шт 
ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули чере 
ја, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да луп 
у!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</ 
гурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми  
ртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она 
робајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Т 
> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да  
, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све  
ест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је  
 мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па как 
да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он,  
} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, 
а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и 
!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џе 
м</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу  
а лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана 
>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на он 
> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок,  
мање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она 
ли.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово п 
<p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говори 
<p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Ју 
а се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар из 
ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и  
право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих н 
еварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете к 
 је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то 
 детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелун 
i>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин  
аква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели по 
слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —< 
ерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— 
 смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: на 
</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте 
 требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и дец 
то ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може  
рим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња 
вамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, 
тано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели  
 силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола  
акву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S 
оћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри 
 бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из ку 
на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утеши 
, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђуве 
— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда глед 
сно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S 
"29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробит 
а добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако...  
ле смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна< 
и већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и 
осподин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код ку 
вде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштај 
, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете  
поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{ 
тали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што 
о и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча 
 је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — 
м тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо 
споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу,  
едаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћет 
 место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе 
шај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо? 
ан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљат 
ш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S 
еров, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а 
лу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шешир 
м</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Ша 
>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је на 
це и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отп 
 па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жа 
јући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о  
и радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} П 
 да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S 
иротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме 
ка ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сам 
дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувен 
ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову марам 
ајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера 
оже сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво на 
</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то бил 
ег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p> 
на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушај 
биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господ 
Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О ча 
 Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено 
{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S}  
зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако т 
солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за с 
О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да 
ице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве прин 
а, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p 
капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на се 
 красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја с 
 <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће  
p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Тали 
шћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је  
пако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— 
 да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав 
а попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!< 
дма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин 
сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да ско 
Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалит 
>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те н 
ски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изн 
 сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп  
ара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпој 
 бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та ка 
ите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели 
Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— 
у свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то од 
 и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се 
 <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног прокл 
у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш  
зеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа  
да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула  
 ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p 
е, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад  
воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} 
> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансиона 
ако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, нег 
 — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћ 
 — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребр 
Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} 
 тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише са 
ношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гле 
флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —< 
то-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се  
 децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи 
, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово  
ардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошев 
 опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате 
редставите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта  
„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми ст 
 А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запит 
о лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможе 
 овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају 
авим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла м 
вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас. 
ама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И  
е! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то 
а.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и 
дан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да 
а толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је 
hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа 
е.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћиц 
 Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска 
ко себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унес 
</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у к 
 које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} 
 понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу п 
 мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуру 
ебе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема пок 
ватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдаш 
pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S 
а Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, 
 Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, 
сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам 
Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} 
и смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорб 
доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба доми 
тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— 
где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.< 
ау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај.. 
 и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он 
абоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све с 
ите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — 
 свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога во 
и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а 
Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шт 
оји дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром 
ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — в 
 глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта  
ј ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— 
атворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стој 
 задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к 
е руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Бож 
нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним уд 
мислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. 
о пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја 
ду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знат 
о да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перс 
е сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српск 
/p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зов 
 дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20"  
 изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви 
 <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерч 
Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тун 
eign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на 
где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.< 
Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише 
Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штог 
 а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели по 
прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Вид 
а.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, за 
зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> < 
ди себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој  
ји у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?< 
ланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће госпо 
 мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерк 
и, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> не 
обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано 
ла ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи св 
 вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела 
е попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешк 
 Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру ј 
 свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад 
шу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јав 
ам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у стар 
" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова не 
гне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерк 
ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге го 
 једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се  
нмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти 
 мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габри 
е сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи  
е сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, —  
p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборав 
зму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи жив 
Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и 
гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} К 
едва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју  
hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не мож 
ала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у  
ња, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и т 
а у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ства 
и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па у 
њак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о баја 
пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици р 
га и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{ 
 рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — Т 
а, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад вид 
пева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело 
 једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се н 
/> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, ка 
вењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него 
p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— 
оће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне де 
је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</ 
 ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако  
ојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јо 
А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају! 
тарости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њи 
а је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p> 
подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и п 
ући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Ј 
уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p 
и видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шн 
S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и ду 
о пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био сп 
И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што с 
је чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетк 
естице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возит 
је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је св 
а к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула си 
Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо  
ање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, 
 па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад ста 
аво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратула 
рав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како 
 све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S}  
ла им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, ка 
а само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка мо 
 сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах ј 
је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} 
 вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер 
га, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још посл 
ајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и  
итеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да  
на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и  
{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за о 
 други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацира 
ест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека  
ату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико веш 
ло на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’ 
 темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псо 
е било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послуша 
 његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих с 
> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој 
ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије  
ер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да п 
и, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чул 
 се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене 
, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у  
рсино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела 
 је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповеда 
 издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију они 
 где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у  
јке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој 
!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мал 
од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио 
 по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога 
ио је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини  
АЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара посл 
ТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону зл 
н стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситни 
 тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S 
а!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто зна 
рану и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ј 
ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници  
А СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са с 
МНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хи 
расла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само гре 
сац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме 
се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после он 
које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p> 
унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан ч 
анија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па с 
 — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови м 
ати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених ра 
рекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену по 
а и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и  
оложена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сид 
Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — р 
и пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити 
орт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> 
е она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена бил 
i> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.< 
?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S 
е примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то,  
е замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џеп 
 лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче ал 
е красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио 
о!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повук 
ра га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној њ 
 Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су ч 
ну конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па 
шта друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се г 
ући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о 
ратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио н 
!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то 
едан у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај  
 Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, тр 
и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају 
, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у о 
у је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи  
било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао 
е није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, ко 
д помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- раз 
та где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад а 
сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} 
иста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте  
га.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом изве 
 и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi> 
ака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па лу 
 их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p 
ов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами  
 њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну ви 
е ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је ос 
нутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понес 
видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљошт 
акне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукњ 
лако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тет 
ежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чв 
Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу 
} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја 
окак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти  
а.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: 
 нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила 
крета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овд 
етних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фра 
ју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здр 
глшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинс 
 се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Пут 
ели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за  
ише... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попа 
ренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак д 
} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте  
 ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо 
им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљив 
супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако с 
ош лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућег 
ш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема ни 
и наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— 
мишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро  
еда овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши 
рицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо с 
терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не  
ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлиб 
них дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Мож 
 на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волел 
те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л 
} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, м 
надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус 
а све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто!  
 страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ 
и... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је 
!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу јо 
 село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта  
ње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код на 
дим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти  
n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вел 
н појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добит 
би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну нај 
пу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде 
то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ра 
штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се о 
p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушку 
сам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p>  
реко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја  
че сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стад 
 да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана 
 све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега 
о је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! 
, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да  
 <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам 
Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена 
тима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од с 
обро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{ 
што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, —  
љак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабет 
 <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, 
ођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мисл 
е у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p 
и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај з 
 ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли:  
 хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S 
 ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила 
се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала 
ло.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S 
 јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Т 
и.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући  
уг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин  
 наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте ча 
м свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и н 
спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За т 
Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и мо 
 шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја к 
рамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </di 
а као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за ми 
Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све,  
 морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те 
ер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену 
јајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жало 
це, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа,  
 он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — од 
Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили о 
о, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам п 
е се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред гос 
нако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћује 
?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху с 
ест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече  
 мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> < 
 А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотер 
ранција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, сл 
 право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — 
више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако 
у. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћ 
или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S}  
сне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, 
вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој  
/p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi>  
и се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и н 
А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још ко 
па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жал 
 кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим и 
{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p 
и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ 
летог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек проб 
тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по 
за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се,  
, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p 
ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="7 
>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! —  
ије он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</ 
дице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут 
да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах,  
ије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силн 
пи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније не 
еби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се узд 
арио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се пога 
ш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио  
 брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније  
кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов х 
p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној к 
 он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију 
 зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не 
 да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хо 
 се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска беш 
о селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јест 
јама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати коли 
ти се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, иск 
та ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</ 
 <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l>  
о онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, д 
мотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чека 
што возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је 
а Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’о 
има променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни 
ет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и 
 и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљ 
 се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бо 
аш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То ј 
 гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се  
алио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонакл 
</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се ни 
и у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изго 
инске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као С 
аздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која ј 
 домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак  
 умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играј 
, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али с 
гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</ 
 челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира 
 њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S 
 к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је  
о навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само  
ама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр у 
адржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да 
реосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време 
сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дак 
} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту стр 
павица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Д 
и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска дец 
не, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које б 
је гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица 
а улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — К 
ежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака  
 калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети 
<p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>А 
азила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже ш 
 да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гум 
лију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је п 
нате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му  
с на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако у 
ак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb  
! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не 
 беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега  
.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49"  
 И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S}  
паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" / 
дице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ош 
 викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из ба 
Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости 
а у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњ 
/p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — о 
чкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмаје 
p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врат 
збити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично од 
 у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p> 
 <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти  
ли!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изглед 
свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пу 
 срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око 
рата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете,  
 најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ 
ак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у с 
д саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нист 
.. не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — З 
азгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи  
омаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо! 
в’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми о 
 Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет ни 
 поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оч 
— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене 
е ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на л 
о, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ч 
е гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, 
је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај 
 пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула  
 кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Ко 
ина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођ 
их дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те  
помагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га 
 и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунап 
 уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачува 
 те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-х 
решила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кро 
 <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а ме 
њу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју 
писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комши 
, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува в 
l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је пес 
> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери 
а, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфе 
а, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде 
а, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после 
 подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно  
 се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив ост 
 једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и д 
торат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла  
“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристок 
к’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је нек 
мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, н 
јом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на 
се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофте 
а и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb  
е у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и дом 
је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беам 
b n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш 
друм по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ в 
 зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви и 
S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S 
е, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћин 
он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани  
, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита нов 
некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> < 
о.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о ца 
ог сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаш 
Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се диг 
 га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он с 
ографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп 
 вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једн 
ића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он м 
ледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојт 
еје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, зна 
се чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад 
поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило  
 једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао  
век... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згод 
 сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мал 
авио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода д 
још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? 
S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти г 
 дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговор 
а спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај б 
о говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе 
 кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар м 
видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била 
="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру  
ћка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па з 
нска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп- 
 хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око ко 
т стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет ср 
ни домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева:  
се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} 
свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докл 
тови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг  
Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко! 
 ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да с 
се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p> 
јдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, 
е „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свет 
о ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb 
х родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно н 
} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохиј 
: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и гос 
 голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана пр 
Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p 
 Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је ј 
ино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин. 
пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и  
Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио  
 Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што  
ере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— 
овица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и  
а.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} 
{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа П 
е, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впр 
ила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и д 
се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро 
о их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпој 
а, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, вер 
 рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — 
/> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога 
и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и 
, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета ж 
едан на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели компл 
и; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и на 
гим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква  
рце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на т 
види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се п 
а грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер 
акав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје 
теривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и д 
 трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутог 
ним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p 
емичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилаз 
 ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас о 
врт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоц 
оже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудго 
т дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни  
, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се ба 
 бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подн 
олеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је ост 
госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне 
. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његов 
 Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало бра 
то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је м 
драва као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој неш 
адије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три с 
је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегл 
ма и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрен 
 n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно д 
244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазуб 
путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво п 
па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе рав 
ћи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из сво 
устило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једн 
колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом спомен 
 Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издуж 
> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с 
ао од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није 
ђ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваљ 
исли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по ма 
дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирен 
l:lang="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видел 
њу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал 
p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да ос 
а слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби 
.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е,  
љу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад зн 
оубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} До 
Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам? 
 не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У 
о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— А 
јде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе о 
 „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мо 
 он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу 
наске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па не 
с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ 
 сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге 
и и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је го 
Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јорго 
кога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин- 
овек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајб 
оћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не  
асет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакри 
га белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој пом 
о једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити. 
ву да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волије 
 Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађи 
ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ од 
ира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — см 
е цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и  
 им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња 
ридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — п 
а јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубље 
н, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема  
а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у 
ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту  
ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парох 
Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко с 
ад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велик 
па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који 
а ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготови 
ашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гро 
ати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Мо 
кад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што д 
> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, —  
ву главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и 
и више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се 
 и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служ 
нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателис 
 глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Сам 
дмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држа 
ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво 
аше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по 
кад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се 
између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ак 
о три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S 
запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена 
кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они  
 ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов 
а залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато  
а.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узе 
 нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан дол 
у све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још  
сти и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба по 
х расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро,  
осао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем ч 
е у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све 
адноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на прим 
едан по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а  
и им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот ко 
о, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки 
 сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Ком 
, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пош 
 војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта д 
слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивос 
добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>По 
 тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после г 
’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала  
га ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш са 
неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ва 
ра сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира 
ала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је  
 мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да 
м рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран пе 
родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде о 
... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А,  
. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра про 
 донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као д 
ађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте - 
амо још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана 
хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни  
ка, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све з 
ким погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, ск 
ну песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна 
 гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гај 
рси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} А 
 где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај 
“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек и 
 задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да 
и мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио по 
 сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S 
 је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о  
ловију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме д 
 обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су  
ло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је јед 
ан роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина дол 
-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо 
ивала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb 
а, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу п 
и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p 
јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— К 
ерујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у ко 
аки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства,  
које јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје с 
о ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас! 
а!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом муж 
а буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к 
охваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Доли 
 вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p 
пим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа 
, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p>  
да.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држ 
 ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитал 
 исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе 
 сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ств 
 ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима 
нка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља 
еланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и т 
 да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али 
 само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} 
за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши 
е између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра  
вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија 
боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису 
, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ва 
!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепе 
 уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде б 
} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остал 
е, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, 
ек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и  
у пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио 
ао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан св 
рати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала  
ла предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замоли 
тује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и  
ш даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо 
д ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} 
есми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми им 
тар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прођ 
каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа 
а.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да  
ај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а ме 
ца, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у  
оменило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицан 
до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до ду 
ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њег 
а „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је  
овима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења  
 <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и 
вега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ ке 
станака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у  
} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за слам 
гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула 
е у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као  
 за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе 
 из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти  
а, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — ре 
у ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп 
прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче м 
вују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и ста 
а је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на ле 
, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде з 
ечи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало 
о какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-С 
 у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунц 
м баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; ш 
азивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је са 
 а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и 
мо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S}  
/p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то 
<hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та 
>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} 
нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Арк 
</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у црк 
S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чин 
где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух,  
 Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно прев 
ј случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, 
рих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се пр 
 служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забле 
ала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га ш 
орио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обр 
 поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толи 
ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што 
тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — н 
питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то ве 
!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био 
освештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је  
 У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу  
 Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало  
ко да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас. 
ро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погле 
угом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо 
о је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распро 
ог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме па 
а дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Ма 
ло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што  
ајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и с 
 се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте  
гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у др 
Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглез 
} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукује 
ом и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцил 
рло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе си 
је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па и 
варали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги су 
рад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да не 
ашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг 
ипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — 
прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се пр 
 госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам 
с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што  
ира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и у 
Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе не 
, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Је 
идиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>По 
 је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?. 
друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> ма 
о с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет  
една.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, 
ле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну о 
о баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> 
заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је в 
о, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и 
орали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по сви 
о се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само  
вилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркап 
ој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи  
 је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да  
ив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а о 
о и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{ 
ивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели 
} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три  
овине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и п 
воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> < 
{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу стра 
се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потре 
/l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле  
фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се љу 
 којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својо 
ко заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је сре 
е једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — п 
 уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је је 
свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих 
о на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто 
ге ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном 
од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви води 
афт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зн 
о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <p 
— Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Как 
ла је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала н 
ље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз б 
лог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Н 
 послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та  
 вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуц 
 већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>П 
е на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:< 
 позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</ 
Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девој 
о ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога 
а, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, пре 
па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пиш 
бећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти д 
, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде  
а дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје на 
латку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n 
акав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и д 
рунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ће 
ош, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је 
њамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам м 
я и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreig 
ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</f 
 су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> < 
д великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра,  
 трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“< 
лам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет тр 
а.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ ј 
ва, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скид 
укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се жи 
аш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити  
е оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S 
Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се  
њак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мисли 
се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете  
н поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је 
слио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако је 
есет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и  
 попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњ 
кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} 
ије? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p 
ре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и  
, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди н 
S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi 
S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и по 
одужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља 
но, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тог 
итајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после траж 
у, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га јо 
-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и 
 Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јеф 
 Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од је 
p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>—  
иш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти ј 
човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на пр 
ећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи 
кне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> н 
о на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфуте 
аблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању 
адовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују  
лару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само,  
Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путе 
, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— 
итала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она  
шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мор 
еш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала 
љи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу  
а свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> 
ош мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ и 
Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула 
а, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, 
у боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила 
 варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад  
твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали 
у воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) 
е његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p>  
запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да с 
аше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако упла 
плашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S 
ет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руц 
е воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету  
рено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни једа 
очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што  
 Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... 
а а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је  
у ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој ј 
радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па д 
кога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас 
диге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање 
се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месец 
 прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у ко 
.. и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задов 
ца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не с 
њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на ов 
а учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака 
како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p> 
 стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то 
умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, сла 
чицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све у 
(бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знат 
Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му 
их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповеда 
Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, зн 
.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи 
не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се 
 тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cy 
<l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три мл 
p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од дец 
 <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путни 
 животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је  
 Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{ 
зивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, ш 
ина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је би 
 нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се 
икну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се  
о и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио  
вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што  
ете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и сед 
"103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланиј 
 малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} 
ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад 
.. него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја.. 
пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим 
тор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— 
а је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера. 
а:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и 
S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи 
х дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило б 
ти.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> 
ком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће 
и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; ал 
њира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у  
ога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: 
 да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фра 
аха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од с 
евољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку фо 
 каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени 
ујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се о 
 и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже 
аду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, п 
твари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан  
располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’  
 пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да оби 
p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца би 
маћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксуз 
 ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се капр 
узн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — в 
и позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера 
 — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, 
е —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n 
отреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> 
оље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста б 
адимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и о 
 да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недељ 
не, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га  
нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се дома 
гођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела ко 
ита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође 
<p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакл 
ојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тат 
улу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда 
ли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Па 
уботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле 
јч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је 
а неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске 
 једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</h 
="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ниш 
} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S 
ла доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени р 
3" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и ств 
не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не  
као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити са 
га налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Раји 
—</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А 
па</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онак 
 бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и каз 
u">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположил 
ана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, чет 
 кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба 
лим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу сам 
 Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим,  
о сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па  
Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренк 
е ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без 
учила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једн 
ог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да 
тељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о  
спођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум 
о ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, не 
њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспита 
она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што  
ма ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан 
ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је  
 — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па 
, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам  
а-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи... 
} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске ба 
и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... а 
о ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ва 
па главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S 
бешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архи 
вча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам 
ом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од 
/p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.< 
теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ов 
о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе 
’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадес 
т сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што ст 
пира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце  
падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би ј 
тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та збо 
 своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Арк 
бива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакв 
ће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се п 
лати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{ 
треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спир 
о да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’  
} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У  
="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вс 
аришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пуст 
а све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{ 
не покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те п 
; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испусти 
и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам? 
кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{ 
а им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима 
ле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, ки 
небље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим,  
е да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти не 
и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса 
оста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <h 
ти, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи св 
 као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опу 
ти, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, 
одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његов 
атарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да 
, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, маков 
имај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кад 
</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l> 
лише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l 
ирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио 
ле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су зад 
велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам 
ч. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, п 
енутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi 
као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла  
? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и  
уће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких ше 
о у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне  
им још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане п 
е и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} П 
ини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и пр 
 ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле 
руги сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом  
веза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексе 
а и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели  
е, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица  
о, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа 
белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>А 
 лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из 
у моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се ч 
 олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже 
о!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, п 
и су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе 
их тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српск 
 дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и ка 
а, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела 
ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје  
мо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} 
истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов  
 бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник д 
ма, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко л 
нку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{ 
ала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цв 
мендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p 
— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачи 
<p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; муст 
 ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да  
 и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче 
 био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он  
ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фа 
 <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџе 
l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуч 
ас из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа  
је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви ме 
неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу со 
 ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им  
ко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, вели 
 и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</h 
попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојуче 
 од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није  
пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу 
p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дер 
нако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{ 
цу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицн 
ешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шар 
н узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто о 
е Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо  
 врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни ф 
S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Пра 
ле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да 
 сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у  
ојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једно 
диље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тад 
њој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољу 
ажи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну ф 
 се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ј 
инално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капиј 
шкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, 
Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а  
 Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви 
и у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту гд 
маћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговар 
већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, д 
 нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то 
о, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, н 
а глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S 
 скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте,  
опале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о ш 
јбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида ј 
га ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој 
 у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а дв 
тавио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувим 
ржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све 
то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња 
ела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{ 
Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. —  
’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе њего 
у одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној 
ла.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Ч 
н а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитри 
рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други  
се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у к 
и.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још беш 
о не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим с 
кају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се  
 трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, 
који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле из 
тара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наст 
их детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им пут 
злази свет из цркве.{S} Обе попадије се&n