• Kад 1
  • quote 26
  • А 130
  • а 233
  • абатити 1
  • абер 2
  • авлија 3
  • авлије 11
  • авлији 17
  • авлију 20
  • авс 2
  • авсанџија 1
  • авсеницима 1
  • Агана 1
  • адет 7
  • адета 3
  • Ади 1
  • аз 1
  • ај 1
  • Ај 2
  • Ајак 1
  • Ајд 3
  • ајд 6
  • ајде 4
  • Ајде 8
  • ајдемо 2
  • Ајдемо 5
  • Ајка 1
  • ајначимо 1
  • Ајте 1
  • ајте 2
  • Ако 20
  • ако 59
  • ал 4
  • Ал 4
  • Ала 3
  • ала 5
  • алапача 2
  • Али 106
  • али 63
  • Алугу 1
  • ама 1
  • Ама 12
  • амама 1
  • амбари 1
  • амбуљу 1
  • Амин 2
  • аминаши 1
  • аминашима 1
  • Анатема 1
  • андрмоља 1
  • анђела 1
  • анђели 1
  • Анђелија 1
  • Анђелију 1
  • Анђелске 1
  • анђелу 1
  • анђео 3
  • АНКЕ 1
  • Анока 2
  • Аноке 1
  • апсанџија 2
  • апсанџије 1
  • апсанџијин 2
  • апсеника 2
  • апсеници 1
  • ар 1
  • Арсића 1
  • астал 4
  • астала 2
  • асталу 4
  • атница 1
  • ау 1
  • Ах 2
  • ашиков 1
  • ашиковања 2
  • ба 1
  • баба 13
  • Баба 2
  • бабе 2
  • бабетину 1
  • баби 1
  • бабино 1
  • бабо 27
  • Бабо 3
  • бабом 2
  • баван 1
  • Бадава 2
  • Бадовинаца 1
  • Бадовинчанин 1
  • бајаги 2
  • бакарним 1
  • бакшиш 1
  • балавог 2
  • Банова 1
  • бар 10
  • Бари 1
  • бате 1
  • батли 1
  • бато 14
  • Бату 1
  • баца 1
  • бацају 1
  • бацала 2
  • бацало 1
  • бацаше 1
  • Баци 1
  • баци 2
  • бацише 1
  • Баш 32
  • баш 72
  • башта 1
  • башче 12
  • башчом 1
  • башчу 8
  • бег 3
  • бегао 1
  • Беговица 1
  • беда 1
  • беде 3
  • беже 1
  • бежи 1
  • без 12
  • Без 2
  • беза 3
  • бездушник 1
  • бездушниче 1
  • бела 6
  • беласа 2
  • беласну 1
  • беле 2
  • бележи 1
  • бели 6
  • белиле 1
  • белим 1
  • белих 1
  • Бело 1
  • белог 1
  • беломе 1
  • белу 1
  • бенавећи 1
  • БЕОГРАД 1
  • берби 1
  • бери 1
  • берићету 1
  • бесни 2
  • беснила 2
  • беснио 1
  • беспосличара 1
  • беспосличари 2
  • Беху 1
  • беху 9
  • бечили 1
  • Беше 19
  • беше 62
  • бешици 1
  • бешњи 1
  • би 159
  • Би 2
  • бидне 2
  • бије 1
  • била 44
  • Била 7
  • биле 11
  • Биле 2
  • били 34
  • Били 7
  • Било 16
  • било 94
  • бинију 1
  • Био 9
  • био 92
  • бирова 1
  • бирову 1
  • бисер 1
  • Бисер 2
  • бисера 1
  • Бисере 4
  • бисерне 1
  • Битве 1
  • бити 93
  • Биће 2
  • биће 3
  • бићете 1
  • бих 10
  • бише 1
  • благ 1
  • блага 1
  • благи 1
  • благим 2
  • благо 11
  • Благо 4
  • благодари 1
  • благодарности 2
  • благосиљала 1
  • благословене 3
  • благословено 1
  • БЛАЖЕНОЈ 1
  • блаженом 1
  • блато 1
  • блед 3
  • бледа 3
  • бледи 1
  • бледо 1
  • ближе 5
  • близини 1
  • близу 7
  • Блистави 1
  • блистала 2
  • Бо 2
  • бо 6
  • Бог 69
  • Бога 37
  • богаства 1
  • богаство 1
  • богата 2
  • Богаташ 1
  • богаташа 1
  • богате 1
  • богати 1
  • Богатић 18
  • Богатића 3
  • Богатићу 4
  • богатог 1
  • богатој 5
  • Бого 2
  • Богом 4
  • Богородици 1
  • Богу 39
  • божанска 2
  • Боже 31
  • Божић 2
  • Божја 1
  • божја 3
  • Божје 1
  • божје 2
  • божјег 1
  • божјем 1
  • божји 2
  • бој 3
  • боја 1
  • бојала 2
  • бојао 2
  • бојати 1
  • бојим 3
  • Бојића 1
  • бојиш 1
  • Бојиш 1
  • бојте 1
  • бол 1
  • бола 1
  • болан 24
  • болели 1
  • болело 4
  • болесна 1
  • Болесна 1
  • болесник 1
  • болеснице 1
  • болесници 1
  • болест 2
  • боли 5
  • болно 1
  • боља 1
  • Боље 2
  • боље 20
  • бољетице 1
  • бољи 2
  • Боме 1
  • боно 2
  • бор 1
  • борбе 1
  • боре 1
  • борила 1
  • бос 1
  • босиљка 1
  • Босне 1
  • Бостан 1
  • БР 1
  • брав 1
  • брава 1
  • Брава 1
  • браве 1
  • брави 1
  • Брадић 1
  • Брадића 1
  • брајко 1
  • бране 1
  • бранили 1
  • браним 4
  • бранио 1
  • Бранитељу 1
  • Брат 1
  • брат 16
  • брата 12
  • братац 1
  • брате 15
  • братом 4
  • братска 1
  • братски 2
  • браћа 1
  • браће 2
  • браћи 1
  • браћо 15
  • Браћо 6
  • браћом 2
  • браћу 2
  • брез 3
  • брже 2
  • брз 1
  • брзи 1
  • брзином 1
  • Брзо 1
  • брзо 10
  • брзом 1
  • брзу 1
  • бригај 1
  • бриге 2
  • бригеша 1
  • брижна 1
  • бризну 1
  • брине 2
  • брини 3
  • брините 1
  • брисао 1
  • брисаше 1
  • бришући 1
  • брковима 1
  • брку 1
  • бројати 1
  • бројенисати 1
  • бројенише 1
  • броју 1
  • брука 1
  • брукама 1
  • бруку 1
  • брчиће 1
  • бршљан 1
  • будала 1
  • будале 1
  • буде 18
  • будем 5
  • будемо 2
  • будете 2
  • Буди 3
  • буди 6
  • Будимира 1
  • будите 1
  • Будите 1
  • будити 1
  • буду 3
  • букагије 2
  • буквицу 1
  • буки 1
  • букну 2
  • букнула 2
  • букнуше 1
  • бунар 2
  • бундева 2
  • буразеру 1
  • бурана 2
  • буренцета 1
  • бурета 1
  • бућме 1
  • бучи 1
  • бушио 1
  • вабну 1
  • вадећи 1
  • вадити 1
  • вађено 2
  • важних 1
  • важно 1
  • ваздан 4
  • ваин 1
  • Ваин 3
  • вај 2
  • вајат 10
  • вајата 5
  • вајатић 2
  • вајатићу 1
  • вајату 5
  • вајде 2
  • вајду 1
  • вака 1
  • Вакат 1
  • вакат 3
  • ваке 3
  • ваки 1
  • Вако 1
  • вако 13
  • ваког 2
  • Вала 19
  • вала 64
  • вали 5
  • валила 1
  • валило 1
  • валовите 1
  • ВАЛОЖИЋА 1
  • ваљ 1
  • Ваљ 1
  • ваља 11
  • Ваља 5
  • ваљад 1
  • ваљаде 5
  • ваљало 2
  • ваљда 1
  • Вам 1
  • вам 63
  • вама 6
  • вамилију 1
  • вамо 17
  • ван 2
  • ванђеља 1
  • ванђељу 1
  • варбуле 1
  • варенику 1
  • варницу 1
  • варошана 1
  • вас 27
  • ват 2
  • вата 2
  • ватало 1
  • ватати 2
  • вате 1
  • вати 3
  • ватићу 1
  • ватиш 1
  • Ватра 4
  • ватра 5
  • ватре 2
  • ватрен 1
  • ватрених 1
  • ватрено 1
  • ватри 3
  • ватром 4
  • ватру 4
  • ватруштина 1
  • Ваш 1
  • ваш 4
  • ваша 1
  • Ваша 1
  • ваше 5
  • вашег 3
  • вашем 3
  • вашим 1
  • ваших 3
  • вашој 3
  • ведра 1
  • ведрога 1
  • Вежите 1
  • веза 1
  • везани 2
  • везаног 1
  • везено 3
  • везла 1
  • Везла 1
  • век 1
  • века 2
  • Веле 2
  • веле 7
  • вели 17
  • Вели 3
  • Велика 1
  • велика 3
  • велике 4
  • велики 5
  • великих 1
  • велико 6
  • великог 1
  • великодушности 1
  • великом 1
  • Велику 1
  • Велим 1
  • велим 9
  • ВЕЛИМИРА 1
  • велиш 13
  • Вељко 1
  • венац 2
  • венчани 1
  • венчања 1
  • венчање 1
  • венчању 1
  • венчао 1
  • венчаће 1
  • венчићи 1
  • вепар 7
  • Вепра 1
  • вепра 20
  • вепрови 1
  • Вера 1
  • веран 2
  • Вере 1
  • вере 3
  • верменима 1
  • верна 1
  • веровала 1
  • веровали 2
  • веровао 1
  • веровати 2
  • вероваше 1
  • верује 2
  • верујете 1
  • верују 1
  • Весела 1
  • весела 12
  • веселе 2
  • весели 6
  • веселија 1
  • веселији 1
  • веселило 1
  • веселих 1
  • весело 13
  • веселом 1
  • весеља 2
  • весеље 8
  • весељу 1
  • весео 8
  • весне 1
  • вест 1
  • вета 1
  • Ветар 1
  • ветар 2
  • ветра 1
  • Већ 6
  • већ 80
  • већа 2
  • веће 1
  • већи 3
  • већина 1
  • већу 2
  • вече 15
  • вечера 6
  • вечерамо 1
  • вечерас 15
  • вечераске 1
  • вечераш 2
  • вечере 2
  • вечери 4
  • вечером 1
  • вечеру 2
  • вечите 1
  • Вечити 1
  • вештак 1
  • вешто 3
  • вештом 1
  • Ви 12
  • ви 31
  • вид 1
  • Виде 1
  • виде 11
  • видела 11
  • видели 13
  • Видели 4
  • Видело 1
  • видело 5
  • Видео 1
  • видео 19
  • видети 8
  • видеће 1
  • видећемо 1
  • видећете 2
  • Видећеш 1
  • видеше 1
  • Види 1
  • види 19
  • видим 12
  • видимо 6
  • видите 5
  • видиш 8
  • Видиш 9
  • видљива 1
  • Викали 1
  • викао 1
  • викати 1
  • викаше 1
  • викне 2
  • викнемо 1
  • викни 1
  • Викну 1
  • викну 23
  • вику 1
  • вилица 1
  • Вилица 1
  • вилице 2
  • вилицу 1
  • Вило 1
  • виљушака 1
  • вина 3
  • вино 3
  • вину 1
  • вире 1
  • Вири 1
  • вирио 1
  • вирму 1
  • виси 1
  • висила 1
  • висиле 1
  • висили 1
  • висило 1
  • висини 1
  • висину 1
  • висио 1
  • витога 1
  • виче 4
  • вичући 1
  • виш 2
  • Виш 2
  • Више 1
  • више 50
  • вишим 1
  • владала 2
  • владарка 1
  • владате 1
  • владаше 1
  • влажној 1
  • власима 1
  • власт 3
  • власти 3
  • властима 2
  • во 1
  • Вог 3
  • Вога 4
  • Вогу 1
  • Вода 1
  • вода 6
  • Воде 1
  • воде 29
  • водећи 1
  • Води 1
  • води 2
  • водио 3
  • водице 1
  • водо 2
  • водом 6
  • воду 4
  • Воже 2
  • војницима 1
  • војска 1
  • војску 1
  • воле 4
  • волела 1
  • волеле 1
  • волели 3
  • волео 5
  • Волео 9
  • волети 2
  • волећу 1
  • Воли 1
  • воли 17
  • волико 2
  • воликог 1
  • волим 13
  • Волим 9
  • Волиш 2
  • волова 2
  • волове 2
  • волови 1
  • воља 6
  • вољани 2
  • воље 1
  • вољи 3
  • вољом 2
  • вољу 8
  • Враг 2
  • врану 1
  • врат 3
  • врата 15
  • Врата 2
  • врати 10
  • Врати 2
  • вратила 3
  • вратили 3
  • вратима 5
  • вратимо 1
  • вратио 4
  • вратите 1
  • вратити 2
  • вратиш 1
  • вратише 2
  • вратница 3
  • вратницама 9
  • вратнице 6
  • враћају 1
  • враћајући 1
  • враћали 1
  • врбе 1
  • врда 1
  • Вредан 1
  • вредан 3
  • вреди 6
  • вредна 4
  • вредне 1
  • вредни 1
  • вреднице 1
  • вредно 1
  • вредности 1
  • врежу 1
  • врелом 2
  • Време 1
  • време 13
  • времена 9
  • времену 1
  • вретено 2
  • вретену 1
  • вреће 1
  • врзло 1
  • ври 1
  • врло 3
  • Врло 3
  • врљика 1
  • врљиком 1
  • врљику 1
  • вртио 1
  • врућ 1
  • вруће 1
  • врућину 1
  • врућуштине 1
  • врши 1
  • вршио 1
  • Вук 1
  • вукло 1
  • вукући 1
  • вуне 1
  • вуруни 1
  • вуч 1
  • вуче 1
  • вучеш 1
  • г 1
  • га 236
  • гада 1
  • гади 1
  • гадили 1
  • гадио 1
  • гадне 1
  • гадним 1
  • гадних 1
  • гадно 1
  • гадноме 1
  • гадови 1
  • газда 28
  • гајећи 1
  • гајила 1
  • гак 1
  • гарова 1
  • гаси 1
  • гашењу 1
  • гвожђа 4
  • гвожђе 2
  • гвожђем 1
  • где 21
  • Где 4
  • гдегод 1
  • гибаница 1
  • гине 1
  • гинула 1
  • Глава 1
  • глава 6
  • главама 1
  • Главе 1
  • главе 14
  • глави 10
  • главица 1
  • главице 1
  • Главно 1
  • Главну 1
  • главњом 1
  • Главо 1
  • главом 8
  • главу 25
  • Главу 4
  • главчина 1
  • гладан 4
  • глади 3
  • гладна 1
  • глас 22
  • Глас 3
  • гласић 1
  • гласно 2
  • гласове 2
  • гласовима 1
  • гласом 7
  • глаткој 1
  • гле 4
  • Гле 4
  • Гледа 2
  • гледа 5
  • гледај 3
  • Гледај 3
  • гледајте 1
  • гледају 5
  • Гледајући 1
  • гледајући 6
  • Гледала 1
  • гледала 5
  • гледали 4
  • гледам 2
  • гледамо 1
  • гледао 9
  • гледате 1
  • гледати 6
  • гледаћу 1
  • Гледаћу 1
  • гледаху 1
  • гледаш 2
  • гледаше 3
  • гледе 1
  • глиб 1
  • Глиша 2
  • Глиши 1
  • Глишо 2
  • Гложђе 2
  • глуви 2
  • глупи 1
  • глупо 1
  • Глушаца 2
  • Глушце 1
  • Глушци 1
  • Глушцима 3
  • гњев 1
  • го 3
  • говеда 1
  • говеђа 1
  • говор 3
  • говора 1
  • говораше 3
  • говоре 4
  • говорећи 1
  • Говорећи 4
  • говори 12
  • говорила 5
  • говориле 1
  • говорили 3
  • Говорило 1
  • говорило 3
  • говорим 3
  • Говорио 1
  • говорио 12
  • Говорите 1
  • говорити 8
  • говориш 6
  • год 18
  • годило 1
  • година 12
  • године 14
  • години 1
  • годином 1
  • гозба 1
  • голим 1
  • голуб 1
  • голубића 1
  • Голубице 1
  • голубице 5
  • голцит 1
  • гомила 1
  • гомиле 4
  • гомили 3
  • гомилици 1
  • гонили 1
  • гонио 1
  • гора 3
  • Горе 1
  • горе 8
  • горети 1
  • гори 1
  • горње 1
  • Горњу 1
  • горчију 1
  • госа 1
  • госп 1
  • госпи 1
  • Господ 1
  • господа 2
  • господар 1
  • господара 2
  • господе 1
  • господин 1
  • Господине 2
  • господине 60
  • господину 2
  • Госпође 1
  • Госпођи 1
  • гости 1
  • Гости 2
  • гостију 2
  • гостима 2
  • госу 1
  • готов 2
  • готова 3
  • готове 2
  • готови 1
  • готово 11
  • Готово 3
  • гра 1
  • гради 1
  • градина 1
  • градиници 1
  • грађење 1
  • гранати 1
  • гране 1
  • границе 1
  • граници 1
  • гранчицама 1
  • грде 2
  • грди 1
  • грдити 1
  • грдне 1
  • грдни 2
  • гре 1
  • гребене 1
  • греда 1
  • греде 1
  • гредом 1
  • грехота 1
  • грешан 3
  • грешим 1
  • Грешиш 1
  • грешник 1
  • грива 1
  • грла 6
  • грлећи 1
  • Грлили 1
  • грлице 1
  • грло 2
  • грлу 6
  • грљаше 1
  • грмове 1
  • гроб 1
  • гробова 1
  • гробу 1
  • грозио 1
  • грозна 1
  • гроктање 1
  • гром 1
  • громки 1
  • гронтуља 1
  • груди 12
  • грудима 2
  • грунуше 1
  • груписано 1
  • Грчевито 1
  • губер 1
  • губери 1
  • губеру 1
  • губила 1
  • губило 1
  • гужвара 1
  • гуја 1
  • гуња 1
  • гурну 1
  • гурнута 1
  • Гурсуз 1
  • гурсузлуке 1
  • густе 1
  • густим 1
  • гутао 1
  • гуче 2
  • гуши 6
  • гушћа 1
  • гушу 2
  • д 1
  • Д 1
  • Да 76
  • да 880
  • давањем 1
  • давати 1
  • дави 2
  • давити 1
  • давнашња 1
  • Давно 1
  • давно 11
  • даде 6
  • дадеш 1
  • дадне 1
  • даднем 1
  • дадоше 1
  • даду 1
  • Дај 12
  • дај 7
  • дајем 2
  • Дајте 1
  • дају 1
  • дакле 4
  • Дакле 6
  • дала 6
  • далека 1
  • далеко 7
  • дали 2
  • даље 13
  • дам 6
  • Дамљанове 1
  • дамо 1
  • дан 29
  • Дан 4
  • дана 33
  • Данас 2
  • данас 22
  • данашњега 1
  • данашњи 4
  • дане 1
  • Дани 1
  • дани 3
  • даном 1
  • дану 2
  • данути 1
  • Дао 1
  • дао 24
  • дара 1
  • дармар 1
  • дарнуо 1
  • даска 1
  • дати 13
  • Даће 1
  • даћу 2
  • Даћу 2
  • даш 1
  • Два 1
  • два 24
  • двадесет 3
  • двадесето 1
  • двајес 1
  • дванаест 1
  • две 16
  • двема 1
  • двоје 7
  • двојица 5
  • двојице 2
  • двојици 1
  • двојицу 1
  • де 13
  • Де 5
  • дебеле 1
  • дебелих 1
  • Девер 1
  • девера 1
  • девере 1
  • девовања 1
  • девојака 1
  • девојачка 1
  • Девојачка 1
  • девојачке 1
  • девојка 8
  • девојке 5
  • девојко 2
  • девојку 5
  • Дед 3
  • Деде 3
  • декика 1
  • дела 4
  • Дела 6
  • делић 1
  • Дело 2
  • дело 6
  • делу 2
  • депо 1
  • дер 5
  • дерао 1
  • дериштета 1
  • дерта 1
  • десет 6
  • десетак 1
  • десетаче 1
  • десеторо 2
  • десили 1
  • десило 5
  • десисмо 1
  • десише 1
  • десна 1
  • десној 1
  • десну 1
  • дете 24
  • Дете 4
  • детенце 1
  • детењи 2
  • детета 2
  • дететом 1
  • детету 2
  • детиња 1
  • детињства 2
  • детињство 1
  • детињу 1
  • детлић 2
  • деца 3
  • Деца 3
  • Деце 1
  • деце 4
  • деци 1
  • Децо 2
  • децо 4
  • децом 1
  • Децом 1
  • Децу 1
  • децу 4
  • дечицом 1
  • ди 32
  • Ди 4
  • диве 1
  • дивио 2
  • дивљења 1
  • дивно 1
  • дигнем 1
  • дигоше 2
  • диже 7
  • дизаху 1
  • дизгине 1
  • дијете 1
  • Дијете 2
  • Дикан 32
  • Дикана 6
  • Дикане 6
  • Диканово 1
  • Диканом 6
  • Дикану 3
  • Дико 5
  • дим 3
  • дима 1
  • Димитрија 1
  • Димитрије 1
  • ДИМИТРИЈЕВИЋА 1
  • дира 1
  • дирај 2
  • дирајте 1
  • дирала 1
  • Дирали 1
  • дирам 1
  • дирек 1
  • дисао 1
  • дисати 2
  • Дићи 1
  • дише 2
  • дишући 1
  • дјевица 1
  • длан 1
  • длану 1
  • дна 2
  • дневног 1
  • дно 1
  • дну 2
  • до 104
  • До 4
  • доба 9
  • добар 10
  • Добар 6
  • добећи 1
  • добија 1
  • добије 1
  • Добије 1
  • добијем 1
  • Добијем 1
  • добило 1
  • добио 3
  • добити 1
  • добиће 1
  • добра 2
  • добре 2
  • добри 3
  • Добри 3
  • добрим 1
  • добрима 1
  • Добрима 1
  • Добрић 1
  • Добрића 8
  • Добрићи 1
  • добрих 3
  • Добро 10
  • добро 50
  • доброј 1
  • Добросав 3
  • Добросава 1
  • доброта 1
  • доброте 1
  • добру 3
  • довде 1
  • доведен 1
  • Доведи 1
  • довеле 1
  • Довече 2
  • довече 6
  • довикну 1
  • Довољна 1
  • довршити 1
  • догађа 2
  • догађај 1
  • догађаја 2
  • догађаји 1
  • Догађаји 2
  • догађајима 3
  • догађају 4
  • договарали 1
  • договор 1
  • Договор 1
  • договоре 1
  • договори 1
  • договорили 3
  • договорим 2
  • договорите 1
  • Договорише 1
  • договору 1
  • догодила 1
  • догодило 3
  • догоревала 1
  • догореваше 1
  • догорело 1
  • дограби 1
  • додаде 8
  • додирну 1
  • дође 21
  • Дође 8
  • Дођем 1
  • дођем 3
  • дођеш 1
  • дођо 1
  • дођосмо 1
  • дођосте 1
  • дођоше 4
  • дођу 2
  • дозна 1
  • дознало 1
  • дознао 5
  • дознати 1
  • доја 5
  • доји 2
  • дојо 3
  • дојом 2
  • доју 4
  • док 26
  • Док 5
  • докаже 1
  • доказ 1
  • Доказ 1
  • доказа 2
  • доказати 3
  • докази 1
  • доказује 2
  • докле 3
  • доктор 1
  • докторских 1
  • докторско 1
  • доктору 1
  • долазак 1
  • долази 2
  • долазила 2
  • долазио 4
  • долапу 1
  • доле 1
  • долибаша 1
  • долијемо 1
  • дом 2
  • домаћина 2
  • домаћине 1
  • домаћини 1
  • домаћу 1
  • домова 1
  • домовину 1
  • дому 2
  • донекле 1
  • донела 1
  • донео 2
  • донесе 11
  • донесен 2
  • донеси 2
  • донесите 1
  • донети 3
  • донеше 1
  • доносе 1
  • допада 2
  • допадао 1
  • допадаш 1
  • допала 1
  • допало 1
  • допасти 1
  • допустити 2
  • доспе 1
  • доста 16
  • Доста 6
  • достићи 1
  • достојанствена 1
  • Дотер 1
  • дотера 2
  • дотерај 1
  • дотерали 1
  • дотерам 1
  • дотеран 1
  • Дотле 1
  • дотле 9
  • дотрча 2
  • дотрчао 1
  • доћи 14
  • дохвати 2
  • доцкан 1
  • Доцкан 1
  • Доцније 1
  • Дочек 1
  • дочек 2
  • дочека 5
  • дочекала 1
  • дочекали 1
  • Дочекали 1
  • дочекам 1
  • дочекао 2
  • дочекати 1
  • Дочекати 1
  • дочепаше 1
  • Дош 1
  • дош 8
  • Дошав 3
  • дошане 1
  • дошануо 1
  • дошао 12
  • Дошла 1
  • дошла 4
  • дошле 1
  • Дошли 1
  • дошли 15
  • Дошло 3
  • драг 1
  • Драга 1
  • драга 2
  • Драге 1
  • драго 1
  • Драгојла 1
  • Драгојло 1
  • Драгомира 1
  • дрва 1
  • дрвеном 1
  • дрветима 1
  • дрветом 1
  • дрвљаника 1
  • дрвцета 1
  • дрекну 1
  • држ 1
  • државе 1
  • држак 1
  • држала 2
  • држале 2
  • држали 3
  • држао 1
  • Држао 1
  • држати 1
  • Држи 2
  • држи 5
  • Држим 1
  • држим 6
  • држите 2
  • Дрине 1
  • Дрино 4
  • дрљати 2
  • дрмати 1
  • дрмусати 1
  • дртину 1
  • друг 4
  • друга 9
  • другама 1
  • другара 1
  • другарица 2
  • другарице 4
  • Друге 1
  • друге 5
  • Други 1
  • други 21
  • другим 2
  • других 1
  • друго 21
  • другог 6
  • другога 1
  • другој 2
  • другом 12
  • другоме 2
  • другу 10
  • дружино 1
  • друкчије 7
  • друкчији 1
  • друмских 1
  • друштвом 2
  • друштву 4
  • дрхтавица 1
  • Дрхтала 1
  • дрхтала 4
  • дрхтале 3
  • дрхтао 3
  • дрхћући 1
  • дршћућим 1
  • дубине 1
  • Дубока 1
  • дубоко 1
  • дуван 1
  • дувао 1
  • Дуг 1
  • дуг 2
  • дуга 2
  • дугачким 2
  • дуге 1
  • дуго 18
  • Дуго 5
  • дугог 1
  • дугогодишњи 1
  • дугу 1
  • Дугу 1
  • дуж 3
  • дужа 1
  • дужан 1
  • Дужност 1
  • дужности 1
  • дужношћу 1
  • дука 3
  • дукат 2
  • дуката 13
  • дун 1
  • дупке 1
  • дупли 1
  • дурише 1
  • дусати 1
  • дућана 1
  • дух 1
  • Дух 1
  • душа 5
  • Душе 1
  • душе 14
  • души 10
  • душман 1
  • душманима 1
  • душу 2
  • Ђаво 1
  • ђаво 5
  • ђаволски 1
  • ђаволском 1
  • ђавољи 1
  • ђед 1
  • ђедове 1
  • ђердани 1
  • Ђипи 1
  • ђипи 2
  • ђипише 1
  • ђубре 1
  • Ђура 8
  • Ђуро 1
  • Е 42
  • е 8
  • Ево 16
  • ево 5
  • Еда 1
  • еј 19
  • Еј 4
  • Еја 2
  • Емануила 1
  • ено 12
  • Ено 7
  • ест 1
  • Ет 1
  • ет 2
  • Ето 19
  • ето 24
  • ех 1
  • Ех 1
  • жагор 1
  • жали 1
  • жалила 1
  • жалило 1
  • жалио 2
  • жалосна 1
  • жалосно 3
  • жалост 1
  • Жалост 2
  • жалости 3
  • жалостиво 1
  • жањемо 1
  • жао 8
  • жаром 1
  • жацну 1
  • жбуна 1
  • жбунића 1
  • же 1
  • жег 1
  • жедан 3
  • жедне 1
  • жеђи 1
  • желео 1
  • жеља 2
  • жељени 1
  • жељи 1
  • жељно 1
  • жељу 1
  • Жена 3
  • жена 9
  • женама 2
  • Жене 1
  • жене 13
  • жени 1
  • женидбу 1
  • женика 1
  • женити 1
  • Жено 1
  • жено 7
  • женски 1
  • женскињом 1
  • женскињу 1
  • женско 2
  • женском 1
  • жену 1
  • жеравица 1
  • жеравицу 1
  • жестоко 1
  • жетви 1
  • Жи 1
  • Жив 2
  • жив 4
  • жива 1
  • Жива 2
  • Живана 31
  • Живане 1
  • Живани 4
  • Живанино 1
  • Живанину 1
  • Живаном 1
  • Живану 4
  • живе 2
  • живела 1
  • живели 1
  • Живели 2
  • живео 3
  • Живео 6
  • живети 6
  • живи 4
  • живима 1
  • живимо 1
  • живих 1
  • живо 2
  • живог 1
  • Живог 1
  • живога 1
  • Живојило 3
  • живом 2
  • живот 6
  • Живота 1
  • ЖИВОТА 1
  • живота 6
  • животињским 1
  • животињско 1
  • животу 15
  • живу 2
  • жигну 1
  • Жижић 2
  • Жижића 1
  • жилама 1
  • жито 1
  • жици 1
  • жишка 1
  • жишку 1
  • жмарци 1
  • жртву 1
  • жудно 1
  • жури 1
  • журно 1
  • жута 1
  • жути 1
  • жутих 1
  • жутог 1
  • жуту 1
  • з 1
  • За 106
  • за 214
  • забављала 1
  • забадава 1
  • забадала 1
  • забаци 1
  • забацио 1
  • Забацио 1
  • забележи 2
  • Забележи 3
  • забележише 1
  • забели 1
  • заблагодаривши 1
  • заблисташе 1
  • забоде 2
  • заболети 1
  • заборави 2
  • заборавила 2
  • заборавили 1
  • заборавио 5
  • заборавити 1
  • забран 1
  • забрана 1
  • забранимо 1
  • забранити 1
  • забринули 1
  • забринуо 1
  • забуни 2
  • забуниле 1
  • завадио 2
  • завалио 1
  • заварам 1
  • Заведи 1
  • зави 2
  • завидели 1
  • завидљиваца 1
  • завијено 1
  • Завири 1
  • завири 2
  • завиривао 1
  • завиривати 1
  • зависи 1
  • завите 1
  • завладали 1
  • заволела 1
  • заврате 1
  • заврзлама 1
  • завршетак 1
  • заврши 2
  • завршио 1
  • завукли 1
  • завуче 2
  • Загледа 1
  • загледати 1
  • заглуну 1
  • заглунуле 1
  • загњури 2
  • загњурила 1
  • Загњурила 1
  • заговорили 1
  • Загрли 1
  • загрли 9
  • загрлио 3
  • загрлише 1
  • загрљаја 1
  • загрљају 1
  • загрме 1
  • загрми 3
  • загрокташе 1
  • загуши 1
  • загушљив 1
  • загушљивим 1
  • заденути 1
  • задиркивати 1
  • задовољан 2
  • Задовољан 2
  • задовољна 1
  • задовољно 6
  • задовољства 1
  • задовољство 1
  • задрж 1
  • задржа 2
  • задржати 1
  • задруга 2
  • задруге 2
  • задрузи 2
  • задрхташе 1
  • задувани 1
  • задуго 1
  • задужим 1
  • зажарила 1
  • зажарио 1
  • зажелела 1
  • Зажели 2
  • зажели 3
  • зажмури 1
  • зазвека 1
  • Зазвони 1
  • зазвони 3
  • Зазор 1
  • зазор 3
  • заигра 2
  • заиграше 2
  • Заиста 1
  • заиста 7
  • зајапурио 1
  • заједничко 1
  • Заједно 1
  • заједно 6
  • закаишари 1
  • закинути 1
  • закићено 1
  • заклан 1
  • заклао 1
  • заклати 1
  • закле 1
  • Заклела 1
  • заклетве 1
  • заклетвом 1
  • заклетву 1
  • заклети 1
  • закључен 1
  • закољемо 2
  • Закон 2
  • закон 3
  • закона 1
  • закону 2
  • закрвавиле 2
  • закрвавише 1
  • закрвављених 1
  • закрчише 1
  • закуну 1
  • заливени 1
  • залогај 1
  • залогаја 3
  • заложило 1
  • заложише 1
  • залупа 1
  • замакоше 1
  • замане 1
  • замаче 4
  • замери 1
  • замириса 1
  • Замисли 1
  • замисли 13
  • замислио 2
  • замислити 2
  • замишљао 1
  • замишљен 1
  • замишљено 1
  • замке 1
  • замоли 1
  • заморени 1
  • замрачи 2
  • замршене 1
  • замумла 1
  • занела 1
  • занеми 3
  • занемили 1
  • занемио 1
  • занемише 1
  • занео 3
  • занесе 4
  • занесу 1
  • занет 2
  • зановета 1
  • заноса 1
  • заноси 1
  • заносила 1
  • заносу 2
  • заори 3
  • западу 2
  • запали 1
  • Запали 1
  • запалила 1
  • запалили 2
  • запалим 1
  • Запалио 1
  • запалио 15
  • запалиш 2
  • запаљена 4
  • запаљено 1
  • запаљену 1
  • запамте 1
  • запамтио 1
  • запева 3
  • запевам 1
  • запеваше 1
  • запевку 1
  • запечати 2
  • Запита 1
  • запита 2
  • запиткивали 1
  • Запиткују 1
  • заплакао 1
  • заплета 1
  • заповеда 1
  • Заповедајте 1
  • заповедам 1
  • заповести 1
  • започео 2
  • запрета 1
  • зар 13
  • Зар 29
  • зарадити 1
  • заратила 1
  • зарумени 6
  • засађених 1
  • засап 1
  • засветли 1
  • засветлише 1
  • засвираше 1
  • заседну 1
  • засија 5
  • Заслужена 1
  • заслужили 3
  • Заслужио 1
  • заслузи 2
  • заспа 4
  • Заспала 1
  • заспала 3
  • заспао 1
  • заспати 2
  • застаде 6
  • застало 1
  • застидим 1
  • застрте 1
  • затварао 1
  • затварати 1
  • затвор 1
  • затвора 1
  • затворени 1
  • Затвори 2
  • затворила 1
  • затворите 1
  • затворише 1
  • затвору 1
  • затегла 1
  • затезања 1
  • затекла 2
  • Зато 3
  • зато 6
  • затури 1
  • затурила 1
  • затуриш 1
  • заћуташе 4
  • заузимали 1
  • заузимању 1
  • заузму 1
  • заустави 2
  • зауставили 1
  • зауставише 2
  • заусти 2
  • заходу 1
  • зацрвенео 1
  • зацрвени 5
  • зачепљена 1
  • зачињену 1
  • зачисти 1
  • зачу 6
  • зачудио 2
  • зачуђено 1
  • заштитник 1
  • Зашто 3
  • зашто 5
  • збиљом 1
  • Због 2
  • због 8
  • збогом 1
  • Збогом 2
  • збор 3
  • збориле 1
  • збрчкано 1
  • Збуни 1
  • збунила 1
  • збунило 1
  • збунио 1
  • звала 1
  • Звала 2
  • звале 1
  • звали 1
  • званица 1
  • звао 6
  • звати 1
  • зваше 1
  • звезде 1
  • звездо 1
  • звека 3
  • звекет 1
  • звекну 1
  • зверају 1
  • зверати 1
  • звецкати 1
  • звоне 1
  • звони 2
  • звониле 1
  • звонило 1
  • звоно 1
  • звонце 1
  • звук 1
  • звуци 1
  • звуцима 1
  • згледају 1
  • згледати 1
  • згледаше 1
  • згода 2
  • згоди 1
  • згодно 1
  • згорег 1
  • зграда 1
  • зградама 2
  • зграде 2
  • згради 3
  • зграду 4
  • згрози 1
  • Здрав 2
  • здрав 3
  • здрава 3
  • здрави 2
  • здравице 1
  • здравицу 1
  • здравља 2
  • Здравља 2
  • здравље 8
  • здрављу 2
  • здраво 3
  • Здраво 4
  • здраву 1
  • зелене 1
  • зелени 1
  • зеленим 2
  • земану 1
  • земља 5
  • Земље 1
  • земље 6
  • земљи 8
  • земљице 1
  • земљоделцу 1
  • земљу 10
  • зеницу 2
  • Зену 1
  • зивкати 1
  • зида 1
  • зидине 1
  • зинуо 1
  • златне 1
  • златних 1
  • злато 5
  • златом 2
  • Злату 1
  • зликовац 1
  • зликовце 3
  • зликовци 2
  • зликовцима 1
  • зло 2
  • Зна 2
  • зна 26
  • знадем 1
  • знадоше 1
  • знаду 1
  • знају 3
  • знака 1
  • знала 10
  • Знала 3
  • знале 1
  • Знали 1
  • знали 5
  • знало 3
  • Знам 18
  • знам 51
  • знамо 1
  • Знао 2
  • знао 26
  • Знате 2
  • знате 9
  • знати 6
  • знаће 1
  • знаћете 1
  • значи 2
  • Знаш 10
  • знаш 43
  • зној 1
  • зноју 1
  • зобнице 1
  • Зове 1
  • зовем 1
  • зовемо 1
  • зовне 3
  • зовнем 1
  • зовни 1
  • Зовни 2
  • зовну 8
  • зовнуо 1
  • зовнуше 1
  • зову 4
  • зор 4
  • зора 4
  • зоре 3
  • Зорли 2
  • зорли 6
  • зору 1
  • зраке 1
  • зраци 1
  • зрацима 1
  • зреле 1
  • Зрна 1
  • зуба 1
  • зубе 1
  • зубима 1
  • зубма 4
  • зујало 1
  • зуји 1
  • зукне 1
  • зурлу 1
  • И 136
  • и 1571
  • иа 1
  • Ива 43
  • ивали 1
  • Иван 8
  • Ивана 5
  • Иваном 1
  • Ивану 1
  • ивањскога 1
  • Иве 4
  • Иви 6
  • Ивина 1
  • Ивине 2
  • Ивиног 2
  • Ивином 1
  • Ивину 1
  • Иво 29
  • Ивом 2
  • Иву 3
  • игда 1
  • Игњат 95
  • Игњата 41
  • Игњате 26
  • Игњатов 4
  • Игњатова 2
  • Игњатове 23
  • Игњатовим 1
  • Игњатово 3
  • Игњатовој 5
  • Игњатову 4
  • Игњатом 10
  • Игњату 9
  • Игњо 4
  • Игра 1
  • игра 9
  • играју 3
  • играли 1
  • Играло 1
  • играло 6
  • играм 4
  • играо 1
  • играти 3
  • играше 1
  • игре 2
  • игру 1
  • иде 13
  • Идем 1
  • идем 4
  • идемо 1
  • идеш 2
  • Иди 13
  • иди 6
  • Идија 1
  • Идите 1
  • Идо 1
  • идо 2
  • иду 4
  • идуће 1
  • идући 2
  • иђаше 1
  • ижљуби 1
  • ижљубише 1
  • ИЗ 1
  • Из 18
  • из 97
  • Иза 1
  • иза 14
  • изађе 22
  • Изађе 4
  • изађох 1
  • Изађоше 1
  • изађоше 10
  • изаћи 2
  • изашао 2
  • изашли 4
  • изашло 3
  • избавитељу 2
  • избавити 2
  • избављењу 1
  • Избацили 1
  • Избацише 1
  • избацују 1
  • избери 1
  • изберу 1
  • избира 2
  • избора 1
  • избриса 2
  • избројати 1
  • изваде 1
  • извади 22
  • Извади 4
  • извадите 2
  • Извадише 1
  • извали 2
  • изваљао 1
  • изваљати 1
  • изведи 1
  • Изведи 1
  • изведоше 1
  • извезао 1
  • извезени 1
  • извезено 1
  • извезла 1
  • известити 1
  • извештај 2
  • изви 1
  • Изви 1
  • извиђај 1
  • извијаше 1
  • извиривши 1
  • извитопере 1
  • извратише 1
  • извршеног 1
  • изврши 2
  • извршили 1
  • извршио 2
  • извршити 2
  • извршиш 2
  • извукао 2
  • Извукоше 1
  • извуче 3
  • извучем 1
  • изглед 1
  • изгледа 6
  • изгледају 3
  • Изгледала 1
  • изгледала 4
  • Изгледали 1
  • изгледало 5
  • Изгледало 5
  • изгледао 1
  • изгледаше 2
  • изговараше 1
  • изговори 6
  • изговорио 4
  • изговорити 1
  • изгорело 1
  • изгрде 1
  • изгрејало 1
  • изгуби 4
  • изгубиле 1
  • изгубили 1
  • изгубио 10
  • изгубити 1
  • изгубише 4
  • изгубљено 2
  • издалека 1
  • Издалека 1
  • издао 1
  • издати 1
  • издера 1
  • Издржавши 1
  • Изиђи 1
  • изјутра 1
  • излаза 1
  • излазаше 1
  • излазећи 2
  • излазио 1
  • Излазите 1
  • излазити 1
  • Изласте 2
  • излетеше 1
  • излети 1
  • излије 1
  • излупа 1
  • измакао 1
  • измакла 1
  • измакли 1
  • измакло 1
  • измакоше 1
  • измаћи 1
  • измаче 1
  • измеђ 1
  • између 2
  • измери 2
  • измерио 1
  • изметнула 1
  • изметнуло 1
  • измирили 1
  • измисли 1
  • измислила 1
  • измислио 2
  • измислити 1
  • изнад 6
  • изненадила 1
  • изненадили 1
  • Изненадило 1
  • изненадио 1
  • изненађено 1
  • изнесе 2
  • изнеси 1
  • Изнеси 1
  • изнесоше 1
  • износе 1
  • изоблачило 1
  • изради 1
  • израдила 1
  • изрезано 1
  • изрода 1
  • изроди 1
  • изруче 1
  • изручи 1
  • Изручи 1
  • изу 1
  • Изу 1
  • изув 1
  • изува 1
  • изузимајући 1
  • изује 1
  • изујем 1
  • изумре 1
  • икад 1
  • икада 2
  • икаквих 1
  • ико 2
  • Ил 2
  • ил 7
  • Или 3
  • или 46
  • иљаде 2
  • Иљадили 1
  • им 83
  • Има 17
  • има 23
  • имаднемо 1
  • Имадосмо 1
  • имађасте 1
  • Имају 1
  • имају 5
  • имајући 1
  • имала 6
  • имали 3
  • имало 1
  • Имало 1
  • имам 10
  • Имам 3
  • имања 5
  • Имање 2
  • имање 8
  • имањем 1
  • имао 13
  • имати 2
  • Имаш 2
  • имаш 3
  • име 15
  • имена 3
  • именима 1
  • именом 1
  • иначе 3
  • ипак 1
  • Исаије 1
  • исечена 1
  • исисала 1
  • искаже 2
  • исказати 1
  • искање 1
  • искасапити 1
  • искашља 2
  • исквасио 1
  • искида 1
  • искићени 1
  • искићено 1
  • искобеља 1
  • искочи 3
  • искрена 1
  • искрене 1
  • искрено 1
  • искривити 1
  • искупило 1
  • искусурамо 1
  • исп 3
  • испаде 2
  • испадне 1
  • испало 2
  • испевао 1
  • испечених 1
  • испијемо 2
  • Испит 1
  • испита 1
  • Испитница 1
  • испише 1
  • исплакана 1
  • исплати 1
  • исплатио 1
  • исплачем 1
  • Испод 1
  • испод 5
  • исправи 2
  • испрати 2
  • испратили 1
  • испраћао 1
  • Испрва 1
  • испред 2
  • Испреже 1
  • испрекршта 1
  • испречило 1
  • исприч 1
  • исприча 6
  • испричала 1
  • испричам 2
  • испричао 2
  • испричаш 1
  • испроси 1
  • испросимо 3
  • испросити 1
  • испрошена 1
  • испрошеница 1
  • испуни 2
  • испунила 2
  • испунио 2
  • испуњава 1
  • испуњена 1
  • иста 2
  • истегли 1
  • исти 1
  • Истина 12
  • истина 7
  • истину 4
  • исто 14
  • истог 1
  • истоку 2
  • истом 2
  • истопи 1
  • историја 1
  • Истресоше 1
  • истрже 1
  • истругало 1
  • иструћати 1
  • истрча 1
  • исходу 1
  • итамо 1
  • ити 1
  • итно 1
  • ићи 11
  • Их 6
  • их 83
  • Иш 1
  • Ишао 3
  • ишао 4
  • Ишла 1
  • ишла 2
  • Ишли 2
  • ишли 4
  • ишло 1
  • Ишло 1
  • ишту 1
  • ишчеречили 1
  • ишчупам 1
  • Ј 1
  • Ја 140
  • ја 181
  • јабанац 1
  • јабане 1
  • јаблана 1
  • јабука 2
  • јабуке 3
  • јабуковачу 1
  • јабуку 3
  • Јабучило 3
  • Јабучилу 1
  • јава 3
  • јаве 1
  • јави 3
  • јавили 1
  • јавим 2
  • јавио 1
  • јавите 1
  • јавити 1
  • јављала 1
  • јављао 1
  • јавна 1
  • Јавору 1
  • јага 6
  • јагањци 1
  • јаги 1
  • Јаглук 1
  • јаглук 2
  • Јаглуче 1
  • јаглуче 22
  • јаглучету 1
  • јаглучић 5
  • јаглучића 3
  • јагње 1
  • јагоде 1
  • јагом 1
  • јада 2
  • јадиковање 1
  • Јадна 1
  • јадна 12
  • јадница 1
  • Јадно 1
  • јадно 3
  • јадног 1
  • јадној 1
  • јадну 1
  • јазук 2
  • Јазук 3
  • јаја 1
  • јаке 1
  • Јако 15
  • јако 94
  • јал 2
  • јамачно 1
  • Јамачно 2
  • јаму 2
  • јамчимо 1
  • Јао 1
  • јарана 1
  • јаранице 1
  • јарког 1
  • јасна 1
  • јасније 1
  • Јастребу 1
  • јастуке 1
  • јача 1
  • јаче 2
  • јачи 1
  • је 1409
  • Је 25
  • јевтино 1
  • Један 5
  • један 64
  • Једаред 1
  • једаред 24
  • Једва 15
  • једва 21
  • једвице 1
  • једемо 2
  • једило 1
  • једина 1
  • Једина 1
  • Једини 1
  • једини 4
  • јединица 3
  • јединицу 1
  • једино 1
  • јединству 1
  • једину 1
  • јединче 3
  • Једна 4
  • једна 9
  • једнако 1
  • једне 11
  • Једне 2
  • једни 1
  • Једни 1
  • једним 1
  • једно 21
  • Једно 4
  • Једног 1
  • једног 11
  • једној 4
  • Једном 1
  • једном 18
  • једноћ 1
  • једну 23
  • једу 2
  • језа 1
  • Језда 1
  • Јездим 1
  • Јездимир 54
  • Јездимира 17
  • Јездимире 8
  • Јездимировим 1
  • Јездимирово 1
  • Јездимиром 3
  • Јездимиру 5
  • јездио 1
  • језик 4
  • језика 2
  • језиком 1
  • језу 1
  • јекну 11
  • јекнуше 1
  • јеку 1
  • Јел 1
  • Јела 1
  • јела 4
  • ЈЕЛЕНСКА 1
  • јелеци 1
  • јелече 2
  • Јелица 1
  • јело 1
  • Јело 1
  • јео 2
  • јер 17
  • Јер 5
  • Јес 11
  • јес 5
  • Јесам 16
  • јесам 2
  • јесен 2
  • јесењег 1
  • Јеси 15
  • јеси 3
  • јесмо 1
  • Јесмо 5
  • јест 6
  • Јест 8
  • Јесте 35
  • јесте 4
  • јести 2
  • јестива 1
  • јесу 2
  • Јесу 2
  • јеца 1
  • јецајући 1
  • јецања 1
  • јо 2
  • Јова 47
  • Јован 6
  • Јованова 2
  • Јоваш 23
  • Јоваша 6
  • Јоваше 1
  • Јовашем 1
  • Јовашу 4
  • Јове 3
  • Јови 7
  • Јовин 1
  • Јовине 2
  • Јовиних 1
  • Јовиног 2
  • Јовиној 1
  • Јовином 1
  • Јовину 1
  • Јово 33
  • Јовом 6
  • Јову 10
  • јој 102
  • Јој 13
  • Јоја 4
  • Јоји 1
  • Јојо 3
  • јок 4
  • Јок 9
  • Јока 8
  • Јоке 1
  • Јокином 2
  • Јоком 1
  • Јоку 2
  • Јот 1
  • Јоца 10
  • Јоци 2
  • Јоцо 4
  • још 114
  • Још 29
  • Јоште 1
  • јоште 2
  • ју 13
  • Ју 2
  • јунацима 1
  • јуначе 1
  • јуначко 1
  • јунчића 1
  • јурила 1
  • јурио 2
  • јурну 2
  • јутра 2
  • јутро 1
  • јутром 1
  • јутрос 7
  • јуче 10
  • јучерашњем 1
  • јучерашњим 1
  • к 119
  • К 8
  • ка 5
  • каблове 2
  • кава 1
  • каве 1
  • каву 7
  • кад 157
  • Кад 80
  • када 1
  • кадар 1
  • кадгод 2
  • Каде 4
  • кадер 1
  • кадивено 1
  • кадифе 1
  • каже 11
  • кажем 30
  • Кажем 5
  • кажете 2
  • кажеш 8
  • кажи 5
  • Кажи 6
  • кажу 1
  • Кажу 2
  • Каз 1
  • каз 13
  • каза 2
  • Каза 6
  • Казала 2
  • казала 7
  • казали 2
  • казао 11
  • казати 19
  • казаћеш 1
  • Казаћеш 1
  • казаћу 1
  • казаше 1
  • казивало 1
  • Казна 1
  • казна 2
  • казне 1
  • казни 1
  • казнити 1
  • казну 1
  • казуј 1
  • казује 3
  • каишаре 1
  • каишу 1
  • кајати 1
  • кајмак 1
  • кајмаком 1
  • как 1
  • Кака 1
  • кака 2
  • какав 12
  • Каква 2
  • каква 5
  • какве 2
  • Какви 1
  • каквим 2
  • Каквих 1
  • каквих 2
  • какво 1
  • каквој 1
  • Какву 1
  • каки 4
  • како 133
  • Како 35
  • каку 1
  • калајисаним 1
  • каламуња 1
  • календар 1
  • Календар 1
  • калопера 1
  • калупе 1
  • калупу 1
  • каљаве 1
  • каљате 1
  • Кам 1
  • камен 1
  • камена 2
  • Камичка 1
  • камо 3
  • Камо 3
  • канио 1
  • канту 1
  • кану 1
  • канцеларија 1
  • канцеларије 3
  • канцеларији 4
  • канцеларију 9
  • канџи 1
  • као 171
  • Као 8
  • капала 1
  • капама 1
  • капаре 1
  • Капетан 52
  • капетан 72
  • капетана 21
  • капетане 27
  • Капетаница 2
  • Капетаници 1
  • капетаницом 1
  • капетаницу 1
  • капетанов 3
  • капетанова 3
  • Капетанове 1
  • капетановим 2
  • капетановој 1
  • капетановом 3
  • капетанову 2
  • капетаном 3
  • капетану 21
  • Капетану 3
  • Капи 1
  • капију 1
  • капље 1
  • капљице 1
  • капу 7
  • Кардо 1
  • карли 1
  • карте 2
  • карти 1
  • Ката 14
  • катанац 3
  • катанаца 1
  • катиле 1
  • Като 1
  • каца 1
  • качаре 11
  • качари 4
  • качару 3
  • кашика 2
  • кашику 1
  • кашљуцање 1
  • кашто 3
  • квасе 1
  • квасити 1
  • Кејо 1
  • келнераја 1
  • Кер 2
  • кера 1
  • кесе 3
  • кесу 3
  • ки 1
  • кијаче 1
  • кика 1
  • ким 1
  • киптиле 1
  • ките 1
  • китина 1
  • кића 1
  • кићана 1
  • кићо 1
  • кицошлука 1
  • киша 5
  • клао 1
  • Клета 1
  • клети 1
  • клецале 1
  • клечаних 1
  • кликну 2
  • климне 1
  • клокоћу 1
  • клонило 1
  • клупе 1
  • клупи 2
  • кључ 3
  • Кључ 3
  • кључа 1
  • кључаницу 2
  • кључевима 1
  • кључић 1
  • кмет 4
  • кмета 2
  • кметов 1
  • кметоваше 1
  • кнеза 1
  • књига 4
  • књиге 2
  • књигу 6
  • КЊИЖАРНИЦЕ 1
  • књижице 1
  • књижицу 3
  • Ко 28
  • ко 32
  • кобила 1
  • ковати 1
  • ковачу 1
  • кову 1
  • Ког 1
  • ког 3
  • Кога 1
  • кога 25
  • когод 2
  • Код 11
  • код 70
  • кожа 1
  • кожне 1
  • кожу 1
  • која 25
  • Које 3
  • које 40
  • којекаквих 1
  • којекаки 1
  • којешта 2
  • Који 2
  • који 59
  • којим 3
  • којима 4
  • којих 4
  • којој 4
  • којом 3
  • коју 10
  • кол 1
  • кола 49
  • Кола 5
  • коларницом 1
  • коларницу 1
  • колено 1
  • колену 1
  • колибе 4
  • колиби 2
  • колибу 1
  • колике 1
  • Колики 1
  • Колико 16
  • колико 22
  • колима 8
  • колишнати 1
  • коло 7
  • колу 5
  • колутове 1
  • ком 3
  • комад 1
  • комада 1
  • Коме 1
  • коме 7
  • комешала 1
  • комшинице 1
  • конаку 1
  • Конац 1
  • конђе 2
  • конђи 1
  • конђу 1
  • конца 1
  • конце 2
  • коња 2
  • коње 9
  • Коњи 4
  • коњи 6
  • коњима 1
  • коњма 3
  • копа 1
  • копали 1
  • Копорани 1
  • корака 3
  • кораци 2
  • корацима 1
  • корачајући 2
  • корачали 1
  • Корачао 1
  • корачати 1
  • корачаху 1
  • корачаше 1
  • корена 1
  • корили 1
  • користан 1
  • корицу 1
  • коса 1
  • косе 1
  • коси 3
  • косити 2
  • косо 1
  • косом 1
  • кости 2
  • косу 3
  • котара 2
  • котару 1
  • котрљале 1
  • кочије 1
  • кошници 1
  • кошта 1
  • коштуњав 1
  • кошуља 2
  • кравицу 1
  • крађе 1
  • крађу 1
  • крај 5
  • краја 4
  • крајеве 1
  • крајевима 1
  • крајичак 1
  • Крајња 1
  • крајњих 2
  • крајњу 1
  • крају 2
  • красти 1
  • кратити 1
  • Кратка 1
  • кратком 1
  • краће 1
  • Крв 1
  • крв 8
  • крвав 2
  • крвава 3
  • крваво 1
  • крви 1
  • крвни 1
  • крвник 1
  • крвнике 1
  • крвниче 1
  • креветац 2
  • кревету 2
  • кревеца 2
  • кревецу 1
  • кредом 1
  • крекнути 1
  • кремен 3
  • крену 2
  • кренула 1
  • кренуше 6
  • крес 2
  • кресну 4
  • кретању 1
  • крете 1
  • кретоше 1
  • крећемо 1
  • Крећи 1
  • крив 6
  • крива 2
  • Кривац 1
  • кривац 5
  • Криви 1
  • криви 10
  • кривица 1
  • кривице 3
  • кривицу 5
  • криво 7
  • кривога 1
  • кривца 5
  • кривце 2
  • Кривци 2
  • кривци 4
  • кријеш 1
  • крију 1
  • крила 4
  • крилима 1
  • крило 1
  • крилу 1
  • кринци 1
  • кришом 1
  • Кришом 1
  • крме 1
  • крмељиве 1
  • кровове 1
  • кроз 16
  • Кроз 4
  • кроза 1
  • кројио 1
  • кромпира 1
  • крпа 2
  • крпе 1
  • крпу 1
  • крст 2
  • крста 1
  • крсташа 1
  • крстећи 1
  • крстимо 1
  • Крупне 1
  • крупне 3
  • крупним 1
  • крупно 1
  • крута 1
  • Крушик 1
  • крцкање 1
  • крчкало 1
  • крштењу 1
  • кћери 1
  • кћи 1
  • кубуре 1
  • куд 14
  • Куд 2
  • Куда 1
  • куда 6
  • кудеље 2
  • кудељке 1
  • кујни 1
  • кујунџија 1
  • кукавице 2
  • кукавици 2
  • кукавче 1
  • кулук 1
  • кум 2
  • Кунем 1
  • купе 1
  • купио 1
  • купити 1
  • Купићу 1
  • купиш 1
  • купов 1
  • куповали 1
  • Курузи 1
  • курузима 1
  • кутије 1
  • кутлачу 1
  • Кућа 1
  • кућа 16
  • кућама 4
  • кућани 2
  • куће 40
  • Кући 1
  • кући 70
  • кућимо 1
  • кућо 10
  • Кућо 2
  • кућом 6
  • кућу 32
  • куц 3
  • куцало 1
  • куцање 1
  • Куцање 1
  • куцати 1
  • куцну 1
  • Куцну 1
  • л 32
  • ла 1
  • лаган 2
  • лагано 1
  • лагање 1
  • ладан 1
  • ладе 1
  • ладна 4
  • ладне 1
  • ладно 1
  • ладном 1
  • лаж 4
  • лаже 2
  • Лаже 4
  • лажеш 1
  • Лажеш 1
  • лажу 1
  • лажући 1
  • Лаки 1
  • лако 10
  • Лако 2
  • лактовима 1
  • Лаку 2
  • Лакше 3
  • лакше 7
  • лале 1
  • ланац 1
  • лану 3
  • леба 1
  • левом 1
  • легао 1
  • легла 1
  • легнемо 1
  • легоше 1
  • лед 2
  • ледила 1
  • леђа 5
  • леђима 4
  • лежала 1
  • лежало 1
  • леже 2
  • лежи 1
  • Леи 1
  • лек 1
  • лека 1
  • лекарија 1
  • лекедов 1
  • лекедова 1
  • лекове 1
  • леп 3
  • лепа 26
  • лепе 3
  • лепи 1
  • лепим 3
  • лепо 56
  • Лепо 9
  • лепог 3
  • лепога 1
  • лепој 4
  • лепом 3
  • лепоме 3
  • лепоти 1
  • лепша 2
  • Лепше 1
  • лепше 3
  • лепши 1
  • лете 1
  • Лете 1
  • летели 1
  • летео 1
  • лети 1
  • летку 1
  • лећи 1
  • ли 146
  • либадета 1
  • ливада 2
  • ливаде 3
  • ливади 2
  • ливаду 1
  • Ливаду 1
  • лизао 1
  • ликуј 1
  • лиле 2
  • линуше 1
  • липе 1
  • липова 1
  • лист 1
  • листића 1
  • листићима 1
  • литру 1
  • лица 2
  • лице 15
  • Лице 5
  • лицем 2
  • лицу 34
  • личи 5
  • Личило 1
  • личило 2
  • лично 1
  • лишће 1
  • Лјепа 1
  • логор 1
  • лоју 1
  • лола 1
  • ломи 1
  • ломили 1
  • Ломио 1
  • лонаца 1
  • лопов 9
  • лопова 1
  • лопове 1
  • лопови 1
  • лоповску 1
  • лотре 1
  • луд 2
  • луда 1
  • Луда 1
  • лудаче 1
  • луде 1
  • луди 1
  • лудице 1
  • лук 2
  • лука 1
  • Луком 1
  • лулу 2
  • Лупа 1
  • Лупала 1
  • лупало 3
  • лупну 1
  • љепи 1
  • љета 1
  • Љуба 4
  • љубав 9
  • љубаве 1
  • љубави 7
  • љубазније 1
  • љубазнији 1
  • љубазно 1
  • љубак 1
  • љубећи 2
  • љуби 1
  • Љуби 1
  • љубиле 1
  • љубили 1
  • љубимица 1
  • Љубио 1
  • љубио 3
  • љубити 5
  • Љубица 4
  • Љубици 1
  • Љубицу 1
  • љубише 4
  • Љубљаше 1
  • љубљаше 5
  • љубљен 1
  • људе 5
  • Људи 11
  • људи 76
  • људима 4
  • људма 11
  • љупким 1
  • љут 2
  • љутила 1
  • љутим 1
  • љутине 1
  • љутио 1
  • љутити 1
  • љутито 1
  • љутиш 1
  • М 1
  • м 2
  • ма 4
  • Ма 4
  • мајка 7
  • мајке 1
  • мајку 1
  • мајстор 5
  • мајсторски 1
  • мају 1
  • мајци 1
  • Мајчице 1
  • макар 1
  • Макар 1
  • макла 1
  • мал 1
  • мала 3
  • мале 1
  • малена 1
  • малене 1
  • малено 1
  • мали 3
  • малим 1
  • мало 121
  • Мало 17
  • малог 1
  • Малој 1
  • малу 4
  • маљи 1
  • мана 1
  • Манојла 2
  • Манојло 5
  • мањ 1
  • мање 3
  • мањи 1
  • МАРА 2
  • Мара 90
  • марве 1
  • марви 4
  • марвинче 1
  • марву 4
  • Маре 18
  • Мари 14
  • мари 2
  • марили 1
  • марим 1
  • Марин 4
  • Марина 2
  • Марине 5
  • Марини 1
  • Маринка 1
  • Маринково 1
  • Маринку 1
  • Мариног 2
  • Мариној 4
  • Марином 1
  • Марину 1
  • марио 2
  • Марица 1
  • Марјану 1
  • Марка 1
  • Маро 43
  • Маром 11
  • Мару 27
  • Масан 1
  • масло 4
  • масница 1
  • масном 1
  • мастан 1
  • МАТЕРЕ 1
  • материнске 1
  • мати 2
  • матор 2
  • матору 1
  • маћи 1
  • махаше 1
  • мачак 1
  • Мачванку 1
  • мачванске 1
  • мачванског 1
  • Мачве 1
  • Мачви 6
  • Мачву 2
  • маче 1
  • мачку 1
  • маши 2
  • машину 3
  • машите 1
  • Машицама 1
  • машице 1
  • машу 1
  • Ме 1
  • ме 63
  • мед 1
  • Мед 1
  • меда 2
  • међ 2
  • Међер 1
  • међу 17
  • Међу 6
  • мезимица 1
  • мејани 1
  • мејанска 1
  • мек 1
  • мекој 2
  • меком 1
  • мекше 1
  • Мене 2
  • мене 21
  • менека 2
  • Мени 3
  • мени 36
  • меника 3
  • мења 2
  • мењали 1
  • мењао 2
  • мењаше 1
  • мера 1
  • Мерећи 1
  • мерио 1
  • мерицу 1
  • Меркали 1
  • мером 1
  • мерџанићи 1
  • месец 2
  • месеци 2
  • месечином 1
  • Месо 1
  • месо 5
  • месом 2
  • места 7
  • Место 4
  • место 8
  • месту 6
  • метнем 1
  • метни 1
  • Метните 1
  • метну 9
  • метнув 1
  • метнула 2
  • метнули 1
  • метнуо 2
  • механа 1
  • Механа 2
  • механе 2
  • механи 10
  • механом 1
  • механу 5
  • Механџија 3
  • механџија 5
  • механџијом 1
  • механџију 1
  • Мешајући 1
  • мешали 1
  • ми 240
  • Ми 9
  • мијане 2
  • мијани 8
  • мијану 3
  • мијанчинама 1
  • мијанџија 4
  • Мика 1
  • мила 6
  • Милан 12
  • Милана 5
  • Миланова 1
  • Миланом 4
  • Милану 2
  • МИЛЕ 1
  • миле 5
  • мили 5
  • Миливоје 1
  • милим 5
  • милина 1
  • милине 5
  • мило 16
  • милов 1
  • миловала 1
  • миловале 1
  • миловати 3
  • миловаше 2
  • милог 1
  • милој 1
  • милом 2
  • милосрђа 1
  • милост 1
  • милости 2
  • милостив 3
  • Милостиви 2
  • милостиви 7
  • милостивом 1
  • милошта 1
  • милоште 1
  • милу 1
  • милује 1
  • милују 1
  • милујући 2
  • миље 3
  • мимо 1
  • мимоићи 1
  • минулих 1
  • мио 1
  • мир 2
  • мира 2
  • миран 1
  • мирис 2
  • мирисао 2
  • мириси 1
  • мирисна 1
  • мирисним 1
  • миришеш 1
  • миришу 1
  • Миркове 1
  • мирна 4
  • Мирни 1
  • мирни 2
  • мирно 8
  • мисао 6
  • мисле 1
  • мислећи 3
  • мисли 10
  • Мисли 2
  • мислила 5
  • мислили 1
  • мислим 10
  • мислима 9
  • мислимо 1
  • Мислио 1
  • мислио 7
  • мислите 1
  • мислити 2
  • мислиш 2
  • Мислиш 3
  • Мих 2
  • миче 2
  • мишјак 1
  • мишљаше 4
  • мишљу 3
  • Млада 1
  • млада 2
  • младе 3
  • младеж 2
  • Младеж 2
  • млади 1
  • младим 1
  • младић 1
  • младиће 1
  • младићу 1
  • младо 2
  • младост 2
  • младости 1
  • млађано 1
  • млађе 2
  • млађи 4
  • млатајући 2
  • млатара 1
  • млекара 1
  • млеко 2
  • млеком 1
  • млечар 1
  • млечницу 1
  • многа 1
  • многаја 1
  • многе 1
  • многи 1
  • Многи 1
  • Многима 1
  • много 19
  • Много 4
  • мном 5
  • моба 1
  • моби 1
  • мобу 3
  • мог 16
  • Мог 2
  • Мога 1
  • мога 11
  • Могао 1
  • могао 21
  • могаше 2
  • Могла 1
  • могла 11
  • могле 1
  • могли 11
  • Могло 1
  • могло 5
  • мого 1
  • могоше 1
  • Могу 1
  • могу 25
  • могуће 2
  • Мож 1
  • Можда 1
  • можда 5
  • може 37
  • Може 9
  • Можемо 3
  • можемо 5
  • можете 2
  • Можете 2
  • можеш 3
  • Мој 1
  • мој 27
  • Моја 3
  • моја 63
  • Моје 1
  • МОЈЕ 1
  • моје 34
  • моји 5
  • мојим 5
  • мојој 6
  • мојом 1
  • моју 5
  • молећи 2
  • молећим 1
  • Моли 1
  • моли 2
  • молила 6
  • молим 15
  • Молим 2
  • молимо 1
  • молитва 2
  • молитве 1
  • молитву 1
  • молити 2
  • молиш 1
  • молтитвицу 1
  • мољимо 1
  • мом 2
  • момак 5
  • момака 2
  • моме 5
  • момка 2
  • момку 2
  • момци 1
  • Момци 1
  • момцима 1
  • момчади 1
  • Момчадија 1
  • момче 5
  • момчити 1
  • Мора 7
  • мора 8
  • морала 2
  • Морали 1
  • морали 2
  • морало 4
  • Морам 1
  • морам 9
  • Морамо 3
  • морао 2
  • морате 2
  • морати 4
  • Мораш 1
  • мораш 3
  • Море 4
  • море 41
  • моремо 2
  • морете 1
  • Мореш 1
  • мореш 2
  • морила 1
  • моткама 1
  • мотки 1
  • мотре 1
  • мотри 1
  • мотрим 1
  • мотрио 1
  • моћи 3
  • мрава 1
  • мравци 1
  • Мрак 1
  • мрак 6
  • мрака 1
  • мраку 3
  • мрачак 1
  • мрачној 1
  • мрве 1
  • мрдне 1
  • мрети 1
  • мржњу 1
  • мрзе 1
  • мрзи 2
  • мрзили 2
  • Мрзило 1
  • мрзим 5
  • Мрзио 1
  • мрзио 4
  • мрзиш 1
  • мрке 1
  • мркњава 1
  • мрког 1
  • мрси 1
  • мртва 1
  • Мртве 1
  • мртви 1
  • Мртви 1
  • мртво 1
  • мрштити 1
  • му 222
  • Мува 1
  • музика 1
  • мукајет 1
  • муке 6
  • муња 2
  • мућак 1
  • Мућну 1
  • мученице 1
  • мучио 1
  • Мучио 1
  • мучиш 1
  • мучноме 1
  • мушких 1
  • мушко 1
  • Муштулугџије 1
  • Н 2
  • НА 1
  • на 383
  • На 74
  • набавио 1
  • Набачено 1
  • набели 2
  • набељено 1
  • Набио 1
  • набоде 1
  • набра 1
  • набраше 1
  • набурена 1
  • навађам 1
  • навалице 1
  • наваљивање 1
  • навео 1
  • навлачака 1
  • навлачила 1
  • наводнише 1
  • наврати 1
  • наврле 1
  • навукле 1
  • наговештавала 1
  • Наговорио 1
  • наговорио 3
  • наговору 1
  • награда 1
  • награди 1
  • награис 1
  • над 3
  • нада 1
  • надај 1
  • надајући 1
  • надала 1
  • надали 1
  • надао 1
  • надати 1
  • надгледао 1
  • надену 1
  • нади 1
  • надничаре 1
  • Нађ 1
  • нађе 9
  • нађем 1
  • нађемо 1
  • нађеш 1
  • нађоше 2
  • нађу 1
  • нажао 1
  • наже 2
  • назва 2
  • назвала 1
  • наздрави 2
  • наздравио 2
  • наздравље 4
  • назева 1
  • називаше 1
  • наивности 1
  • нај 3
  • најасније 1
  • најачи 1
  • најбоља 2
  • Најбоље 1
  • најбоље 9
  • најбољег 1
  • најбољи 2
  • најважније 1
  • највернији 1
  • највећа 1
  • највеће 2
  • највиша 1
  • Највише 1
  • највише 9
  • најволела 1
  • најволео 1
  • најволи 1
  • најволим 2
  • највредније 1
  • Највреднији 1
  • најглавније 2
  • најгоре 1
  • најдаље 4
  • наје 2
  • наједаред 1
  • наједем 1
  • Најлакше 1
  • Најлепша 2
  • најмирније 1
  • најмирнији 1
  • најмлађег 1
  • најмлађи 1
  • најновијим 1
  • Најпосле 1
  • најпосле 2
  • најпотребније 1
  • најпоштенија 1
  • најпоштеније 1
  • најпоштенијег 2
  • најпоштенији 1
  • најрадије 1
  • најревноснији 1
  • Најслађе 1
  • најсретнија 1
  • Најстарији 1
  • најтврђе 2
  • Најтеже 1
  • накани 1
  • наке 3
  • Наки 1
  • наки 3
  • наким 1
  • Наким 1
  • НАКЛАДОМ 1
  • Нако 2
  • нако 21
  • наког 1
  • накој 1
  • Наком 1
  • Накошмурен 1
  • накривио 1
  • наку 3
  • накуповао 1
  • налазила 1
  • налазили 1
  • Нали 1
  • нали 2
  • наливче 1
  • нализала 1
  • налиј 1
  • налије 1
  • налик 4
  • наљутило 1
  • наљутио 1
  • нам 22
  • Нама 1
  • нама 6
  • намерно 1
  • Намести 1
  • Наместим 1
  • наместио 1
  • наместите 1
  • Наместише 1
  • намештај 1
  • намештена 1
  • намигну 2
  • намигнуо 1
  • намигује 1
  • намршти 1
  • нана 3
  • нанесе 1
  • нани 4
  • нанижи 1
  • нанин 1
  • Нано 2
  • нано 9
  • наном 1
  • наносити 1
  • нану 5
  • наоколо 1
  • наопачке 2
  • нападали 1
  • Нападе 1
  • нападоше 1
  • Напали 1
  • напаст 1
  • напасти 1
  • напи 2
  • напије 2
  • напијем 1
  • напили 1
  • Написа 1
  • написа 3
  • написао 1
  • НАПИСАО 1
  • напити 1
  • напишем 1
  • напојити 2
  • наполице 1
  • наполицу 2
  • наполичара 1
  • наполичари 2
  • напоље 5
  • напопастио 1
  • напоредо 1
  • направи 1
  • Направи 1
  • направили 1
  • направиш 1
  • напред 6
  • напредак 1
  • напредовала 1
  • напуни 1
  • напунише 2
  • наредба 1
  • наредбе 2
  • наредби 1
  • наредбу 5
  • нареди 7
  • наредила 1
  • наредио 7
  • наредити 2
  • наређује 1
  • нарицати 1
  • нариче 1
  • народ 10
  • народа 6
  • народом 1
  • народу 7
  • нарочито 3
  • наручја 2
  • наручју 2
  • Нас 1
  • нас 27
  • насапом 1
  • насиље 1
  • наследник 1
  • насликане 1
  • наслоном 1
  • Наслоњено 1
  • насмеја 1
  • насмејаше 1
  • насмеши 4
  • насмешио 1
  • наспрам 2
  • Наста 3
  • наста 5
  • настави 7
  • наставили 1
  • настанете 1
  • насташе 1
  • насу 1
  • натеже 2
  • натерати 1
  • натоварени 1
  • натоваримо 1
  • Натоварите 1
  • натоварити 1
  • натоварише 1
  • Наточи 2
  • наточимо 1
  • натраг 3
  • натреса 1
  • натрунили 1
  • наћапа 1
  • наћи 13
  • наумио 1
  • Наумио 1
  • научи 1
  • Научио 1
  • научио 3
  • научити 1
  • нацепа 1
  • нациврала 1
  • нацмакала 1
  • начелник 1
  • начин 3
  • Начинио 1
  • начину 1
  • начула 1
  • наш 12
  • Наш 2
  • наша 4
  • нашао 7
  • Наше 1
  • наше 8
  • нашег 7
  • нашега 1
  • нашем 2
  • наши 4
  • нашим 6
  • наших 1
  • нашла 3
  • нашли 4
  • нашло 1
  • нашој 3
  • наштампано 1
  • нашу 4
  • не 287
  • Не 88
  • неба 7
  • небо 3
  • неваљалац 1
  • Неваљали 1
  • неваљало 1
  • неваљалца 1
  • невесео 1
  • невешт 1
  • невидовне 2
  • невин 1
  • невинашце 1
  • невине 1
  • невини 4
  • невиности 1
  • нег 1
  • нега 1
  • негда 1
  • негде 3
  • Него 22
  • него 42
  • негов 1
  • Негом 1
  • недара 4
  • недаћницима 1
  • недаћниче 1
  • недеља 10
  • недеље 5
  • недељу 11
  • недра 9
  • недрима 1
  • нежне 1
  • нежни 1
  • незавршена 1
  • незадовољства 1
  • нези 1
  • Нек 2
  • нек 4
  • Нека 19
  • нека 49
  • некада 1
  • некажњен 1
  • некажњена 1
  • некакав 1
  • некаким 1
  • некако 23
  • Некако 5
  • неке 10
  • Неки 1
  • неки 14
  • неким 2
  • некима 1
  • неких 2
  • Неко 2
  • неко 23
  • неког 7
  • Неколико 3
  • неколико 32
  • Неком 1
  • неком 8
  • некоме 1
  • неку 10
  • некуда 2
  • Нем 3
  • Нема 13
  • нема 19
  • Немам 1
  • немам 6
  • немамо 1
  • немаш 1
  • Немој 10
  • немој 8
  • Немојте 3
  • нему 1
  • неначете 1
  • необичним 1
  • необично 1
  • необичном 3
  • необоривих 1
  • неограничена 1
  • Неопажена 1
  • неописано 1
  • неописаном 1
  • непознати 1
  • непознатој 1
  • непоштен 1
  • непоштени 1
  • Непрестано 1
  • непрестано 3
  • Непрестанце 1
  • непријатељ 1
  • неприродно 1
  • непуне 1
  • непуно 2
  • нераздвојни 1
  • неразумљиве 1
  • нерасположење 1
  • Нерића 1
  • несретни 1
  • несретниче 2
  • несрећи 1
  • несрећом 1
  • нестаде 1
  • нестајало 1
  • нестаје 1
  • нестало 1
  • нестане 1
  • нестрпљење 1
  • нестрпљењем 4
  • нестрпљиво 1
  • неће 21
  • Неће 4
  • нећемо 3
  • Нећемо 3
  • Нећете 1
  • нећете 3
  • Нећеш 2
  • нећеш 4
  • Нећу 10
  • нећу 9
  • неумитне 1
  • неумрли 1
  • неутешне 1
  • нехотице 1
  • нечег 2
  • нечега 1
  • нечим 1
  • нешто 123
  • Нешто 3
  • Ни 21
  • ни 94
  • Нигде 1
  • нигде 3
  • ниже 1
  • низ 3
  • низа 4
  • није 161
  • Није 50
  • ниједан 1
  • никад 15
  • Никад 5
  • никада 3
  • Никада 3
  • никака 1
  • никакве 1
  • никакво 1
  • Никако 3
  • никако 4
  • нико 13
  • Нико 3
  • никог 2
  • Никога 1
  • Николаја 1
  • Николе 1
  • Николи 1
  • Николију 1
  • ником 2
  • никоме 2
  • Никоме 4
  • никуд 1
  • нимало 2
  • Нинко 7
  • Нинков 1
  • Нинкове 1
  • Нинковом 1
  • нисам 29
  • Нисам 9
  • ниси 13
  • Ниси 3
  • нисмо 5
  • Нисмо 6
  • нисте 10
  • Нису 3
  • нису 35
  • нит 2
  • ните 2
  • Нити 3
  • нити 5
  • ниткова 1
  • Ниткови 1
  • нитковима 1
  • ниче 1
  • ничија 2
  • Ништа 5
  • ништа 52
  • но 13
  • Но 2
  • новац 2
  • новаца 1
  • Нове 1
  • нови 2
  • новим 1
  • новинама 1
  • ново 6
  • новом 1
  • новости 1
  • ногама 7
  • ноге 12
  • Ноге 5
  • ногом 1
  • ногу 2
  • нож 2
  • нокта 1
  • Ноктима 1
  • нолики 2
  • нолико 2
  • нолику 2
  • нонде 5
  • нос 1
  • носе 1
  • носећи 1
  • носи 9
  • носили 2
  • носите 1
  • носити 1
  • ноћ 9
  • Ноћај 1
  • Ноћаја 2
  • Ноћају 1
  • Ноћас 1
  • ноћас 6
  • ноће 2
  • ноћи 12
  • ноћите 1
  • Ну 1
  • нуда 3
  • нуде 1
  • нуди 1
  • нумеру 1
  • нуто 2
  • Нуто 3
  • ње 11
  • њега 35
  • Њега 4
  • његов 13
  • Његова 1
  • његова 17
  • његове 10
  • његови 6
  • његовим 3
  • његових 1
  • Његово 3
  • његово 5
  • његовог 6
  • његовога 1
  • његовој 3
  • његовом 6
  • његову 7
  • њезине 1
  • њему 20
  • Њему 4
  • њемукар 1
  • њен 15
  • Њен 3
  • Њена 1
  • њена 9
  • њене 4
  • њени 1
  • њеним 3
  • њених 1
  • њено 3
  • њеног 5
  • њенога 2
  • њеној 1
  • њеном 2
  • њену 1
  • Њи 1
  • њи 23
  • њиву 1
  • Њиву 1
  • њим 23
  • Њима 1
  • њима 24
  • њиме 4
  • Њих 1
  • њих 34
  • њихов 1
  • њихова 6
  • њихове 5
  • Њихови 1
  • њихови 4
  • њиховим 1
  • њихових 3
  • њихово 2
  • њиховој 7
  • њихову 6
  • Њој 1
  • њој 13
  • њом 8
  • њоме 2
  • Њу 2
  • њу 23
  • О 18
  • о 316
  • Оба 1
  • оба 2
  • обадве 1
  • обадвоје 1
  • обала 1
  • обарен 1
  • обасја 1
  • обасјана 1
  • обе 3
  • обеси 1
  • обесише 1
  • обећ 4
  • обешеним 1
  • обзирући 1
  • обиђе 2
  • Обијај 1
  • обије 1
  • обијен 1
  • Обијен 1
  • обила 1
  • обичај 1
  • обична 1
  • обично 4
  • обишао 1
  • обишла 1
  • објавио 1
  • објавити 1
  • облака 1
  • облаке 2
  • облачак 1
  • облетао 2
  • Облеће 1
  • обложише 1
  • обојак 1
  • Обоје 2
  • обоје 5
  • обојене 1
  • обојица 13
  • Обојица 17
  • обојице 1
  • Обојици 1
  • обојицу 1
  • обор 2
  • обора 4
  • обору 7
  • обр 1
  • обрадати 1
  • обрадова 1
  • обрадовала 1
  • обрадовао 1
  • обрадовати 1
  • обрадује 1
  • образа 1
  • образе 1
  • Образи 1
  • образи 2
  • образима 3
  • обрати 2
  • обратили 1
  • обраћао 1
  • обрве 2
  • обрвице 1
  • Обредише 2
  • обрну 1
  • обу 1
  • обузе 2
  • обузет 2
  • обуј 1
  • обућу 1
  • обучем 1
  • обучен 1
  • ова 13
  • Ова 6
  • овај 36
  • Овај 7
  • оваки 1
  • овако 9
  • оваког 1
  • оваком 1
  • Овамо 1
  • овамо 6
  • овде 15
  • Ове 2
  • ове 23
  • ови 5
  • Ови 5
  • овим 7
  • овима 1
  • ових 3
  • Ово 23
  • ово 70
  • овог 6
  • овога 5
  • овој 8
  • овојачу 1
  • овом 6
  • овоме 20
  • ову 10
  • овуда 2
  • оглашенија 1
  • огњило 1
  • огњишта 1
  • ограде 2
  • ограду 1
  • огранка 1
  • ограну 1
  • од 217
  • Од 40
  • одавде 4
  • одави 1
  • Одавна 1
  • Одавно 2
  • одавно 4
  • одазва 1
  • одакле 1
  • Одакле 3
  • оданде 1
  • Одао 1
  • одатле 1
  • Одатле 1
  • одбија 1
  • одбио 1
  • одборника 3
  • одборници 1
  • одборницима 1
  • одброја 3
  • одведоше 1
  • одвео 3
  • одвојила 2
  • одвојио 1
  • одвраћале 1
  • одврну 2
  • одврнуло 1
  • одврћући 1
  • одвук 1
  • Одгајено 1
  • одговара 1
  • одговарала 1
  • одговора 2
  • одговори 4
  • одговорио 1
  • одговорити 1
  • одговорише 1
  • одгристи 1
  • Оде 1
  • оде 39
  • одебљ 1
  • одебља 1
  • одеждама 1
  • Одело 1
  • одем 4
  • одети 1
  • оди 1
  • Оди 2
  • Одиграше 1
  • одиста 1
  • Одиста 1
  • Одите 1
  • одласка 1
  • одлетела 1
  • одлијемо 1
  • одлучим 1
  • одма 7
  • одмарало 1
  • одмах 11
  • Одмах 5
  • одмена 1
  • одмени 1
  • одмицао 1
  • одмора 1
  • одмори 1
  • одморите 1
  • одморити 1
  • однела 2
  • однели 3
  • однело 1
  • однесе 2
  • однесено 1
  • Одо 1
  • одо 4
  • одобрава 1
  • одобровољио 1
  • одолети 1
  • одоше 19
  • одрасла 2
  • одрасли 1
  • Одрасли 2
  • одрастао 1
  • одређени 1
  • одреши 1
  • Одреши 1
  • одржати 1
  • одселити 1
  • одскакута 1
  • одскочило 1
  • оду 2
  • ожалостио 1
  • ожалостити 1
  • Ождребила 1
  • ождребило 1
  • ожене 1
  • оженили 1
  • оженио 1
  • оживело 1
  • озбиљан 1
  • озго 1
  • Озго 1
  • озебао 1
  • ој 5
  • Ој 5
  • ока 7
  • окаљао 1
  • оканицу 1
  • окарио 1
  • оке 4
  • окивати 1
  • окметити 1
  • Око 2
  • око 37
  • окова 1
  • окове 1
  • околни 1
  • околних 1
  • околност 1
  • околности 3
  • околностима 1
  • около 3
  • оком 4
  • окомак 1
  • окрвави 1
  • окрвавио 1
  • окрвавите 1
  • окрене 2
  • окренем 1
  • Окрени 1
  • окренув 2
  • окренувши 1
  • окренули 1
  • окренути 1
  • окренуше 1
  • окретао 2
  • окрете 19
  • Окрете 3
  • окривљеника 1
  • Окром 1
  • окром 2
  • окружног 1
  • оку 8
  • окупао 1
  • окуражи 4
  • окусити 3
  • олакша 1
  • олакшавајућа 1
  • олакшица 1
  • олова 1
  • оманђија 1
  • оматорила 1
  • омекшати 1
  • омиљеном 1
  • омрзнем 1
  • омрсити 1
  • он 119
  • Он 90
  • Она 38
  • она 82
  • онај 14
  • Онај 5
  • онакав 1
  • онаки 1
  • онако 21
  • онаком 1
  • Онда 11
  • онда 56
  • ондај 3
  • ондашњих 1
  • онде 4
  • оне 22
  • Оне 4
  • Они 31
  • они 79
  • Оним 1
  • оним 8
  • онима 1
  • оних 6
  • оно 60
  • Оно 7
  • Оног 1
  • оног 10
  • онога 7
  • оној 5
  • Онолике 1
  • онолико 3
  • Оном 1
  • оном 4
  • ономе 6
  • ону 18
  • Опази 1
  • опази 6
  • Опазивши 1
  • опазила 2
  • опазили 1
  • Опазили 1
  • опазим 2
  • опазио 2
  • опазише 1
  • Опазише 2
  • опаких 1
  • опали 1
  • опанке 1
  • опарени 1
  • опасани 1
  • опасни 1
  • опасно 1
  • опасности 2
  • Опет 4
  • опет 75
  • опија 1
  • опијем 2
  • опију 1
  • опио 2
  • описати 1
  • описујем 1
  • опити 2
  • оплела 1
  • опомињало 1
  • опорави 2
  • оправдали 1
  • опраштамо 1
  • опремала 1
  • опреми 1
  • опремио 1
  • опријатељио 2
  • Опрости 1
  • опрости 2
  • опростимо 2
  • опростите 1
  • опружи 1
  • оптеретило 1
  • оптужио 1
  • општина 3
  • општине 3
  • општини 2
  • општинске 1
  • општински 1
  • општинским 1
  • општинској 1
  • општинском 1
  • општинску 1
  • ора 1
  • ораја 4
  • оран 1
  • ораће 2
  • орах 1
  • ораха 2
  • орахом 3
  • орете 1
  • ореш 1
  • орила 1
  • орило 1
  • оружје 1
  • оружју 1
  • освану 1
  • Осванула 2
  • Освануо 1
  • освестили 1
  • освете 1
  • осветим 2
  • осветити 1
  • Осветићу 1
  • осветљавао 1
  • осветљена 2
  • освојио 1
  • освртао 2
  • освртати 1
  • Осети 1
  • осети 9
  • осетили 1
  • осетио 5
  • осетити 1
  • Осетиш 1
  • осетише 1
  • осећа 4
  • осећаја 2
  • осећаје 2
  • осећаји 1
  • осећала 2
  • осећали 6
  • осећало 4
  • Осећао 2
  • осећао 9
  • осећати 1
  • осећаш 1
  • осигур 1
  • осигура 1
  • осигурао 1
  • осилише 1
  • Осим 1
  • оскоруша 1
  • ославио 1
  • ослободе 1
  • ослободили 1
  • ослоните 1
  • Ослоните 1
  • ослушкивати 1
  • ослушкиваше 1
  • Ослушкиваше 1
  • Ослушну 1
  • осмејак 1
  • осмејкивање 1
  • осмејкиваху 1
  • осмејком 1
  • Особито 1
  • особито 3
  • особитог 1
  • осолити 1
  • осорљиво 1
  • Осрамотио 1
  • ост 1
  • оста 1
  • оставе 1
  • Остави 2
  • остави 7
  • оставила 1
  • оставили 3
  • Оставимо 1
  • оставио 1
  • Оставите 1
  • оставите 3
  • оставити 2
  • оставиш 1
  • Оставише 1
  • остављам 1
  • остаде 5
  • остадоше 2
  • остаје 4
  • остала 4
  • остале 4
  • Остали 2
  • остали 7
  • осталим 3
  • осталима 3
  • осталих 1
  • Остало 1
  • остало 10
  • остан 1
  • Остао 1
  • остао 3
  • остарити 1
  • остати 3
  • осу 2
  • осуђени 1
  • осуђују 1
  • осушила 1
  • ота 1
  • Отари 1
  • отац 11
  • отварао 1
  • отворена 1
  • отворених 1
  • Отвори 4
  • отвори 7
  • отворило 1
  • отворити 1
  • отвориш 1
  • отворише 5
  • оте 2
  • отегле 1
  • отер 1
  • отера 2
  • отерани 1
  • отерао 2
  • отераш 1
  • отераше 1
  • Отераше 1
  • Отидите 1
  • отима 1
  • отисак 1
  • отићи 4
  • отиш 3
  • отишав 1
  • Отишао 1
  • отишла 4
  • отишли 3
  • отишло 2
  • откад 1
  • Откад 1
  • Откуд 5
  • откуд 7
  • откуда 2
  • отоич 1
  • отпада 1
  • отплета 1
  • отпоздрави 1
  • отпоче 1
  • Отпоче 1
  • отргнути 1
  • отрча 3
  • отрчати 1
  • отуд 2
  • Оћемо 11
  • оћемо 2
  • Оћете 1
  • Ох 1
  • охо 1
  • Охо 5
  • Оца 1
  • оца 11
  • оцем 5
  • оцу 2
  • очекивала 1
  • очекивали 1
  • очекивању 1
  • очекивао 5
  • очекиваше 1
  • очекује 3
  • очекујући 1
  • очепити 1
  • очи 34
  • Очи 7
  • очију 16
  • очима 21
  • очита 2
  • очицама 1
  • очло 1
  • очо 2
  • очупани 1
  • Ош 1
  • ошину 1
  • ошкати 1
  • ошкрину 1
  • оштетили 1
  • оштетио 1
  • Ошу 1
  • П 6
  • па 320
  • Па 85
  • пада 1
  • падале 1
  • падало 1
  • падао 1
  • паде 6
  • падне 2
  • падну 1
  • пажљиво 1
  • пажња 1
  • пажње 1
  • пажњу 3
  • пазар 1
  • пазаримо 1
  • пазарише 1
  • пазарује 1
  • пазе 2
  • пази 1
  • пазиле 2
  • пазили 1
  • Пазимо 1
  • пазио 2
  • Пазите 1
  • пазите 2
  • пазити 1
  • Паја 1
  • Пајо 2
  • пак 2
  • паклене 1
  • пако 2
  • пакост 1
  • Пали 1
  • паликућа 1
  • паликућо 1
  • палити 1
  • пало 1
  • паљевина 2
  • паљевине 2
  • паљевини 2
  • паљевину 2
  • памет 2
  • паметан 1
  • памети 1
  • паметни 1
  • паметно 1
  • памте 1
  • памтим 1
  • памтити 2
  • памук 1
  • памуклија 1
  • памуклије 1
  • памучна 1
  • пандур 15
  • Пандур 8
  • пандура 1
  • пандурима 1
  • пандуром 1
  • пандуру 10
  • Панта 3
  • Пантин 2
  • Пантић 1
  • пантљику 3
  • Панто 3
  • пао 3
  • паприка 1
  • паприке 1
  • папула 1
  • пара 2
  • парале 1
  • параше 1
  • паре 9
  • ПАРНА 1
  • парташа 1
  • парче 1
  • парченцета 1
  • парчета 1
  • пасоше 1
  • пати 2
  • пе 1
  • пева 4
  • певај 1
  • Певај 1
  • певају 1
  • певајући 1
  • певало 1
  • певао 1
  • певуши 2
  • педесет 3
  • педесету 1
  • Пеки 1
  • пеливана 1
  • Пеливана 1
  • пене 1
  • пенџерић 2
  • пера 1
  • Пера 3
  • перја 1
  • перо 1
  • Перо 1
  • перунико 1
  • перце 1
  • перчин 2
  • перчина 1
  • песама 1
  • песма 3
  • песмарица 1
  • песме 2
  • песми 2
  • песмом 1
  • песницама 1
  • песнице 1
  • песницу 1
  • пет 15
  • пета 1
  • Петак 1
  • петак 6
  • петачка 2
  • петачке 1
  • петачки 1
  • петачку 2
  • пете 1
  • пети 1
  • Петка 1
  • петка 4
  • Петку 1
  • петнаест 1
  • петрахиљ 2
  • Петроније 1
  • пету 1
  • печат 2
  • печен 1
  • Печен 1
  • печену 1
  • Пешеви 1
  • пешке 3
  • пешкира 1
  • пешкирима 1
  • пешкирић 2
  • пешкиром 1
  • Пи 1
  • пи 3
  • Пиј 1
  • пијан 4
  • пијани 5
  • пијанке 1
  • пијанство 1
  • пије 5
  • пијемо 2
  • Пијеш 1
  • пију 1
  • пијуцкали 1
  • пиле 1
  • Пило 4
  • пио 1
  • пипати 1
  • пиркаше 1
  • пирну 1
  • писао 5
  • писар 1
  • писара 1
  • писати 1
  • писменост 1
  • писмо 13
  • Писмо 3
  • писму 2
  • писнуше 1
  • пит 1
  • Пита 1
  • пита 4
  • питај 1
  • Питајте 1
  • питају 1
  • питам 2
  • питања 1
  • питање 1
  • пити 2
  • питомој 1
  • пића 1
  • пише 1
  • Пиши 2
  • пиштале 1
  • пишу 1
  • плајвазом 1
  • плак 1
  • плакала 6
  • плакало 1
  • плакао 2
  • плакати 4
  • пламен 2
  • Пламен 2
  • пламтили 1
  • план 1
  • планове 1
  • плановима 1
  • плати 4
  • платиће 1
  • платићеш 1
  • Платићеш 1
  • плаћено 1
  • плац 1
  • плач 2
  • плача 1
  • плаче 3
  • плаше 1
  • плашим 1
  • плашиш 1
  • Плашљива 1
  • племенито 2
  • племенитости 1
  • плете 1
  • плетени 1
  • плетење 1
  • пливаху 1
  • плод 2
  • плотун 1
  • плуг 1
  • пљесну 1
  • Пљоска 1
  • пљоске 1
  • пљоску 4
  • пљус 1
  • По 16
  • по 164
  • поапсити 1
  • побегао 1
  • победи 1
  • победили 2
  • победу 1
  • побеже 2
  • побије 1
  • побијен 1
  • побледи 1
  • Побоја 2
  • побрину 1
  • Поваљали 1
  • поведе 3
  • повезеш 2
  • повелику 1
  • повео 1
  • поверава 1
  • повереник 1
  • поверила 1
  • повесма 1
  • повечерају 1
  • повилени 1
  • повисок 1
  • повлачити 1
  • повод 1
  • повратак 1
  • поврати 2
  • повратиш 1
  • поврх 2
  • повукао 1
  • погана 1
  • поганце 1
  • Поганци 1
  • погача 1
  • погинуо 1
  • погинути 1
  • Поглед 1
  • поглед 6
  • Погледа 13
  • погледа 26
  • погледај 1
  • Погледај 3
  • погледајте 2
  • Погледајте 4
  • погледају 1
  • погледала 1
  • Погледала 1
  • погледали 2
  • Погледам 1
  • погледао 3
  • погледати 7
  • Погледаш 1
  • погледаш 2
  • погледаше 4
  • погледе 3
  • погледима 1
  • погнула 2
  • погнули 1
  • погнуте 2
  • погрешно 1
  • Под 1
  • под 16
  • подај 1
  • подаље 1
  • подашто 1
  • подбуле 1
  • подвикивање 1
  • подвикује 2
  • подели 1
  • подетио 1
  • подигне 1
  • подигну 1
  • подигнути 1
  • подиђе 1
  • Подиже 1
  • подиже 9
  • подижући 1
  • подићи 3
  • подланицу 1
  • подлаца 1
  • подлива 1
  • подне 13
  • подојили 1
  • Подреклом 1
  • подрум 1
  • подсеку 1
  • подсетио 1
  • подугачку 1
  • подуго 1
  • подудара 1
  • подударе 1
  • подудари 1
  • пође 8
  • Пођем 1
  • пођеш 1
  • Пођи 2
  • пођох 1
  • пођоше 5
  • пођу 2
  • пожелела 1
  • пожелео 1
  • Пожелео 1
  • пожелети 3
  • пожелеше 1
  • пожелив 1
  • поживи 1
  • пожури 2
  • пожутело 1
  • пожутила 1
  • позабавио 1
  • позва 2
  • позвани 1
  • позвати 1
  • поздраве 3
  • Поздрави 3
  • поздрави 7
  • поздравивши 1
  • Поздравивши 1
  • поздравише 3
  • Поздравише 3
  • поздраво 3
  • позив 4
  • позивам 1
  • позлаћиваше 1
  • Позн 1
  • позна 3
  • познавало 1
  • Познавао 1
  • познавао 3
  • познаваше 2
  • познаде 4
  • познадоше 1
  • Познадоше 1
  • Познаје 1
  • Познајем 1
  • познајем 2
  • Познајете 1
  • познајете 2
  • познају 1
  • познала 2
  • познали 1
  • познаника 2
  • Познао 1
  • познао 3
  • познат 2
  • Позната 1
  • познати 2
  • познаћете 1
  • позове 1
  • поигра 1
  • појава 1
  • појави 4
  • појавила 1
  • појавити 1
  • појас 2
  • појаса 2
  • појасева 1
  • поједе 2
  • поједемо 1
  • поједи 1
  • појести 1
  • појити 1
  • појури 1
  • покаже 2
  • покажем 1
  • покажите 1
  • показа 1
  • показао 2
  • покварен 2
  • покварити 1
  • поклонили 1
  • поклонио 2
  • поклонити 1
  • поклопи 1
  • покор 1
  • покора 1
  • покоравати 1
  • покрет 1
  • покривача 1
  • покривеној 1
  • покрити 1
  • покуњени 1
  • покушавам 1
  • пола 5
  • полагао 1
  • полако 25
  • Полако 4
  • поласку 3
  • полете 1
  • полетело 1
  • Полетео 1
  • Полетеше 1
  • полетеше 10
  • полети 6
  • полетити 1
  • полетише 2
  • поли 2
  • полива 1
  • полијем 1
  • полић 3
  • полића 1
  • полицајчево 1
  • полицијски 1
  • половину 1
  • поломи 1
  • полудели 1
  • полуди 1
  • полудиш 1
  • полуоку 2
  • поља 1
  • Поља 1
  • поље 3
  • Пољем 1
  • Пољице 1
  • пољу 7
  • пољубац 1
  • пољубаца 1
  • пољуби 20
  • Пољуби 3
  • пољубио 3
  • пољубише 2
  • помагали 2
  • помагао 1
  • помагачи 1
  • помажу 1
  • помаза 1
  • помаћи 1
  • Помери 1
  • помешано 1
  • помилова 1
  • Помисао 2
  • Помисли 2
  • помисли 3
  • помислим 1
  • Помислим 4
  • помислио 1
  • Помислите 1
  • помицало 1
  • помишља 1
  • помишљала 1
  • помишљу 1
  • помог 2
  • помогао 2
  • помогнем 1
  • помогнемо 1
  • помогнете 1
  • помогну 1
  • помодрио 1
  • поможе 1
  • Помоз 1
  • помоли 3
  • помолим 1
  • помолити 2
  • Помолише 1
  • помоћи 9
  • помоћница 1
  • пон 1
  • понављала 1
  • понадај 1
  • понев 1
  • понесе 1
  • понеси 1
  • понесите 1
  • понети 2
  • Понизно 1
  • поникла 1
  • понова 1
  • поново 2
  • понос 1
  • поносито 1
  • Поносито 2
  • поносиш 1
  • поносној 1
  • понуди 1
  • поњава 1
  • поњавама 2
  • поњаве 2
  • поњаву 3
  • Попа 1
  • попа 12
  • попале 1
  • попару 1
  • попе 1
  • попи 3
  • попије 2
  • попијемо 1
  • попијете 1
  • попију 1
  • Попино 1
  • попином 1
  • попину 1
  • Попише 1
  • попише 2
  • поплаши 1
  • попо 2
  • поправи 1
  • поправио 1
  • попу 1
  • Попушише 1
  • поразговарамо 1
  • поразговараше 2
  • Порани 1
  • поранила 4
  • поранили 1
  • Пораним 1
  • поранио 6
  • поранити 1
  • порас 1
  • порасло 1
  • порастао 1
  • порасте 1
  • поред 18
  • Поред 4
  • поређа 1
  • пореза 1
  • порезу 1
  • Порезу 1
  • порта 1
  • порти 1
  • поруку 1
  • поручаше 1
  • поручено 1
  • поручим 1
  • поручио 1
  • поручише 1
  • пос 5
  • посао 9
  • посвећени 1
  • посвирати 1
  • посвршавала 1
  • поседале 1
  • Поседале 1
  • поседали 1
  • Поседаше 2
  • поседаше 5
  • поседеше 1
  • Поседеше 1
  • Поседисмо 1
  • поседише 1
  • Поседише 1
  • посек 1
  • посигурно 1
  • посл 2
  • посла 17
  • Послали 1
  • послати 1
  • После 24
  • после 45
  • последње 3
  • Последње 3
  • последњима 1
  • последњих 1
  • Последњих 1
  • послетку 8
  • послове 2
  • послом 5
  • послу 3
  • послужење 3
  • послужио 1
  • послуша 1
  • послушај 1
  • Послушаћу 1
  • послушаш 1
  • посматрамо 1
  • посматрао 1
  • посматрати 1
  • посматраше 3
  • Посрћући 3
  • постави 1
  • поставио 1
  • постављена 1
  • постављене 1
  • постајаше 1
  • постала 1
  • постали 1
  • постане 2
  • постанем 1
  • постао 2
  • постарао 1
  • постеље 1
  • постељу 1
  • постигла 1
  • постојати 1
  • постојим 1
  • поступао 1
  • посу 1
  • посумња 1
  • потанко 1
  • потврдим 1
  • потврђују 1
  • потегну 1
  • потекар 1
  • потекла 1
  • потекоше 2
  • потера 1
  • Потерај 1
  • потерајте 1
  • потерао 1
  • потеса 1
  • потеси 1
  • потесом 1
  • потесу 1
  • Потмулим 1
  • потмуло 1
  • потоке 1
  • потоком 3
  • потоне 1
  • потписа 1
  • потписаше 2
  • потпомогнете 1
  • потпуна 1
  • потпуно 5
  • потпуном 1
  • потражи 1
  • потражим 1
  • потраја 2
  • потреба 2
  • потребама 1
  • потребан 1
  • потребе 2
  • потребитијим 1
  • потребне 1
  • потребно 5
  • потребу 1
  • потреви 1
  • потревите 1
  • потресе 1
  • потроше 1
  • потрчао 1
  • потрчи 2
  • поћи 2
  • Поћута 1
  • поћута 4
  • поуздана 1
  • похватао 1
  • похита 1
  • Поцерине 1
  • Поцерку 1
  • поцрнео 1
  • поцури 1
  • почастим 1
  • почастити 1
  • Поче 1
  • поче 32
  • почела 1
  • почели 1
  • почело 1
  • почео 4
  • почесто 1
  • почетак 1
  • почетка 1
  • почетку 1
  • почеша 1
  • Почеше 2
  • почеше 4
  • почисти 1
  • почне 4
  • почнем 1
  • почну 1
  • пошав 1
  • пошао 5
  • пошла 3
  • пошли 1
  • поштапало 1
  • поштен 3
  • поштени 1
  • поштено 4
  • поштеног 1
  • поштења 1
  • Пошто 10
  • пошто 12
  • Поштовао 1
  • поштом 1
  • пошту 1
  • прав 1
  • права 1
  • Права 1
  • правда 2
  • правдање 1
  • правдаше 1
  • правде 1
  • правди 1
  • правду 3
  • праве 1
  • праведан 1
  • праведне 1
  • праведни 1
  • Прави 2
  • прави 5
  • правила 1
  • правилно 1
  • правим 1
  • право 19
  • Право 3
  • правог 4
  • праву 3
  • правце 1
  • правцита 1
  • правциту 1
  • праг 4
  • прага 1
  • празник 1
  • празнину 1
  • празнити 1
  • празно 2
  • празновање 1
  • празнује 1
  • празнују 1
  • прамичци 2
  • прасе 1
  • прати 1
  • Праћака 1
  • праштајући 1
  • праштала 1
  • прашти 1
  • Прва 1
  • прва 4
  • прве 1
  • првенче 1
  • првенчета 1
  • Први 1
  • први 7
  • првима 1
  • првих 1
  • Прво 7
  • прво 8
  • првог 4
  • Прву 1
  • Пре 1
  • пре 27
  • пребијам 1
  • преблаги 1
  • преблагога 1
  • пребледи 1
  • превали 1
  • Превалило 1
  • превалило 2
  • превалио 1
  • превалити 2
  • преварила 2
  • преварило 2
  • преварио 3
  • превесела 1
  • превесео 1
  • превести 1
  • преврните 1
  • превуче 2
  • прегача 1
  • прегледа 2
  • прегледаше 1
  • Пред 4
  • пред 53
  • преда 1
  • предаде 5
  • предадоше 1
  • Предајући 1
  • предао 3
  • предати 1
  • предишући 1
  • предлажем 1
  • предмет 1
  • Предмети 1
  • предња 1
  • предомисли 1
  • председник 20
  • Председник 9
  • председника 1
  • Председника 1
  • председникове 1
  • председниковој 1
  • председником 2
  • председнику 10
  • Председниче 1
  • председниче 2
  • представљаше 1
  • предузме 1
  • предусрете 1
  • пређашњи 1
  • пређе 1
  • пређу 1
  • презалогајио 1
  • презивао 1
  • презирањем 1
  • преинате 1
  • прекиде 1
  • преким 2
  • прекинули 1
  • Преклиње 1
  • преко 21
  • Преко 3
  • Прекопајте 1
  • прекосутра 2
  • прекрасна 1
  • Прекрсти 4
  • прекрсти 8
  • прекрстивши 1
  • прекрстише 1
  • прекрштени 1
  • прелети 3
  • Према 3
  • према 5
  • прематорила 1
  • премери 1
  • премишљао 1
  • премишљати 1
  • премрсили 1
  • пренеражен 1
  • пренуо 1
  • преобразила 1
  • препатила 1
  • препатили 2
  • препеченица 1
  • препеченице 2
  • преплануло 1
  • преплашена 1
  • препредени 1
  • препреденим 1
  • препреке 1
  • препукне 1
  • препуног 1
  • препући 2
  • пресвисне 1
  • преседе 1
  • преседела 1
  • Пресеке 2
  • преселила 1
  • преселио 1
  • Пресеци 1
  • преслава 1
  • преслица 1
  • преслицу 4
  • пресретна 1
  • престадоше 1
  • престала 1
  • престане 1
  • прести 1
  • престо 1
  • пресуда 1
  • пресудом 1
  • претекну 1
  • прети 1
  • претитрајте 1
  • претреса 1
  • претресе 1
  • претресите 1
  • претресли 1
  • претрпели 1
  • претрпео 1
  • претурила 1
  • При 4
  • при 6
  • прибележи 1
  • приближно 1
  • привеза 1
  • привезали 1
  • привукли 2
  • Привуче 1
  • приграбио 1
  • Пригрли 1
  • придиже 1
  • приђе 20
  • Приђе 3
  • приђем 1
  • Приђоше 1
  • приђоше 2
  • признању 1
  • признати 1
  • призор 3
  • прија 1
  • пријави 2
  • пријама 1
  • Пријатан 1
  • пријатељ 11
  • пријатеља 4
  • пријатеље 2
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 4
  • пријатељила 1
  • пријатељим 1
  • пријатељима 1
  • пријатељиш 1
  • пријатељски 1
  • пријатељство 1
  • пријатељу 10
  • пријатно 1
  • пријатну 1
  • прикрајка 1
  • прикријем 1
  • прикупљати 2
  • прилегнемо 1
  • прилика 1
  • прилике 1
  • приликом 1
  • прилику 2
  • приличио 1
  • приљуби 2
  • Приљубила 1
  • примам 1
  • примаче 1
  • пример 1
  • примети 6
  • Приметивши 1
  • приметила 1
  • приметио 3
  • приметити 1
  • Примећујете 1
  • Прими 1
  • прими 2
  • примивши 1
  • примири 1
  • примити 1
  • примиш 1
  • примише 1
  • принесе 1
  • Принесе 1
  • припада 1
  • припала 1
  • припалим 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • приповетку 2
  • прирасла 1
  • прирез 1
  • природе 2
  • природно 1
  • присебнији 1
  • присенак 1
  • присенку 1
  • прислони 1
  • пристаје 1
  • пристао 1
  • присутни 1
  • Притеже 1
  • притисне 2
  • притиснуту 1
  • Притиште 2
  • притиште 8
  • прихвати 7
  • прихватила 1
  • Прич 1
  • прича 1
  • причају 1
  • причајући 1
  • причали 1
  • причао 2
  • причати 3
  • причекај 2
  • причекају 1
  • причекамо 1
  • причињава 1
  • причу 3
  • пришав 1
  • пришла 1
  • пркос 1
  • пркоси 1
  • прљав 1
  • прљавој 1
  • прња 1
  • пробај 1
  • Пробај 1
  • пробао 1
  • Проби 1
  • пробије 1
  • пробуди 1
  • Пробуди 1
  • пробудила 3
  • пробудили 1
  • пробудио 3
  • пробудите 1
  • проведе 1
  • проведоше 1
  • провела 4
  • провели 1
  • провео 3
  • провесели 1
  • провлачи 1
  • проводи 1
  • проводили 1
  • проврела 1
  • провртио 1
  • проговори 3
  • проговорили 1
  • проговорити 3
  • Проговорише 1
  • прогута 2
  • прогутати 1
  • прод 1
  • Прод 1
  • прода 3
  • продаду 1
  • продаје 1
  • продани 1
  • продао 3
  • продати 2
  • продаш 1
  • продужи 4
  • Прође 1
  • прође 6
  • прођем 1
  • прођо 3
  • Прођоше 2
  • прођоше 4
  • прозор 1
  • прозора 1
  • прозорје 1
  • проја 1
  • проказати 1
  • проклети 1
  • проклетнику 1
  • проклето 1
  • прокопка 1
  • прокопкаћу 1
  • прокртољи 1
  • прокуша 1
  • пролазе 1
  • пролази 1
  • пролазили 1
  • Пролазили 1
  • пролазило 1
  • Пролазио 1
  • пролазио 2
  • пролети 1
  • пролетила 1
  • пролетос 1
  • Пролетос 1
  • пролеће 1
  • Пролеће 1
  • промаче 1
  • промене 1
  • променила 3
  • променило 1
  • променио 1
  • Промеша 1
  • Промотри 1
  • промрмља 1
  • Промуклим 1
  • Промукло 1
  • промуца 3
  • промучити 1
  • пронађемо 1
  • пронађени 1
  • пронађеш 1
  • пронаш 1
  • пронашао 2
  • пронесеш 1
  • пронесите 1
  • пронет 1
  • проносили 1
  • пропада 1
  • пропадне 1
  • пропалим 1
  • пропио 1
  • пропустили 1
  • пропустити 1
  • проседе 1
  • проседом 1
  • проси 2
  • просио 1
  • Просио 1
  • просиоце 1
  • просиоци 2
  • Просиоци 2
  • просити 1
  • просјачког 1
  • Прости 1
  • прости 4
  • простите 2
  • просто 4
  • пространа 1
  • простране 1
  • пространом 1
  • прострети 1
  • просу 2
  • просуло 1
  • просута 1
  • протегли 1
  • протер 1
  • Против 1
  • против 3
  • протоколисали 1
  • протрља 1
  • протурити 1
  • прохујало 1
  • прочита 5
  • прочитате 1
  • прош 1
  • прошао 5
  • прошапута 1
  • прошевина 5
  • прошевине 2
  • прошевини 2
  • прошевину 2
  • прошла 1
  • прошле 1
  • прошли 1
  • прошло 1
  • Прошло 1
  • прошлог 1
  • проштац 4
  • Прошћавај 1
  • Прошће 1
  • прошће 3
  • прси 3
  • прсију 2
  • прсима 5
  • прсну 1
  • прст 1
  • прста 1
  • прсте 4
  • прстеном 1
  • Прсти 2
  • прстима 2
  • прстићем 1
  • прстом 2
  • пружати 1
  • пружаше 1
  • пружене 2
  • Пружи 1
  • пружи 9
  • пружила 1
  • прут 2
  • прући 1
  • прште 1
  • пса 1
  • псовали 1
  • псовао 1
  • псујући 1
  • Пу 2
  • пуки 1
  • пукло 2
  • пукне 1
  • Пун 1
  • пун 4
  • Пуна 1
  • пуна 7
  • пуне 4
  • пуни 3
  • пуним 3
  • пунити 1
  • Пуних 1
  • пуно 8
  • пуног 1
  • пуну 1
  • пур 1
  • Пура 38
  • Пури 1
  • Пурине 1
  • Пуро 12
  • Пуром 3
  • Пуру 8
  • пуста 2
  • пусте 1
  • Пусти 1
  • Пустила 1
  • пустила 2
  • пустимо 1
  • пустио 3
  • пустити 6
  • пусто 2
  • Пустога 1
  • пут 43
  • пута 25
  • путањи 2
  • путем 7
  • путу 9
  • пуцају 1
  • пуцало 2
  • Пуцањ 1
  • пуче 3
  • пушака 3
  • пушка 3
  • Пушке 1
  • пушке 3
  • пушком 1
  • пушку 2
  • пушничара 1
  • пуштајући 1
  • пуштам 1
  • пуштао 1
  • пушташе 1
  • пуштен 1
  • пуштени 4
  • равног 1
  • равнодушни 1
  • равној 1
  • Рад 2
  • рад 7
  • рада 4
  • раде 3
  • Раденковачке 1
  • Раденковачких 2
  • Раденковачког 1
  • Раденковић 16
  • Раденковића 8
  • Раденковићу 7
  • Радетић 1
  • РАДЕТИЋА 2
  • Радетића 68
  • Радетиће 3
  • Радетићи 6
  • Радетићима 8
  • радећи 1
  • ради 23
  • радила 1
  • радиле 1
  • радили 1
  • радило 2
  • радим 1
  • радимо 2
  • радин 1
  • радине 1
  • радини 1
  • Радио 1
  • радио 9
  • радите 2
  • радити 6
  • радиш 3
  • Радо 1
  • радо 3
  • радовала 2
  • радовали 1
  • Радован 1
  • радовање 1
  • радовао 1
  • Радовао 1
  • радозналица 1
  • радозналост 1
  • радоснији 1
  • радосно 5
  • Радост 2
  • радост 22
  • радости 22
  • радошћу 5
  • раду 2
  • радује 4
  • радујем 2
  • радују 1
  • рађа 1
  • ражњу 1
  • разави 1
  • разастреше 1
  • разбарушен 1
  • разбирали 1
  • разболела 1
  • Разболи 1
  • разбуди 1
  • развалите 1
  • разведри 3
  • развеселили 1
  • развеселио 1
  • развијала 1
  • развио 1
  • развршено 1
  • Развршујте 1
  • развукоше 1
  • разгали 1
  • разгледао 1
  • разгледати 4
  • разговара 2
  • разговарају 6
  • разговарале 1
  • разговарали 5
  • разговарам 1
  • разговарамо 1
  • разговарасмо 1
  • разговарати 1
  • разговор 5
  • разговору 3
  • раздеоком 1
  • раздраганог 1
  • раздрљеним 1
  • разиђоше 7
  • разиђу 1
  • разилазио 2
  • разилазити 1
  • разишли 1
  • разликују 1
  • разма 2
  • размишљају 1
  • размишљаше 1
  • разних 2
  • разносили 1
  • разракољио 1
  • разредио 1
  • Разуме 1
  • разумели 1
  • Разумем 1
  • разумео 4
  • разумети 1
  • рај 1
  • Рају 1
  • рак 2
  • ракија 2
  • ракије 10
  • ракији 1
  • ракијску 1
  • ракију 3
  • раме 1
  • раменима 2
  • рамену 2
  • рана 3
  • Ранђија 4
  • Ранђији 1
  • Ранђију 2
  • Ранђиног 1
  • ране 3
  • раније 2
  • ранио 1
  • ранити 2
  • раниш 1
  • рано 19
  • рану 1
  • рањеник 1
  • расветлити 1
  • раскакотале 1
  • раскиде 2
  • раскопајте 1
  • раскорак 1
  • расла 1
  • распалиш 1
  • распамети 2
  • распасивати 1
  • распознавати 1
  • распознаваше 1
  • распознати 1
  • расположени 1
  • расположења 1
  • расположење 2
  • распрема 1
  • распреми 1
  • распремивши 1
  • растави 1
  • раставити 1
  • растадоше 7
  • растане 1
  • РАСТАНКУ 1
  • растанку 2
  • растао 1
  • растопи 1
  • растргнуо 2
  • растресоше 1
  • растурено 1
  • растурујте 1
  • ратника 1
  • ратног 1
  • рату 1
  • рачун 5
  • рачуна 2
  • рачунају 1
  • рачунам 2
  • Рачунам 2
  • рачунаш 1
  • рачуну 1
  • рашири 1
  • раширио 1
  • рашћерет 1
  • рђав 1
  • рђавих 1
  • Рђаво 1
  • ребра 1
  • ред 2
  • реда 1
  • Реда 1
  • редовала 1
  • редове 1
  • редовима 1
  • редовних 1
  • Редом 1
  • редом 10
  • реду 3
  • ређе 1
  • режњиће 1
  • Реза 1
  • резонирале 1
  • резу 1
  • рек 9
  • Рекао 1
  • рекао 3
  • реке 2
  • рекли 3
  • Рекне 1
  • рекне 6
  • рекнемо 1
  • рекнеш 2
  • реко 1
  • рекоше 8
  • рене 2
  • реп 1
  • репе 1
  • рећи 15
  • Реци 1
  • реци 3
  • рецимо 1
  • реч 11
  • рече 181
  • речено 3
  • Речи 2
  • речи 20
  • речима 6
  • речице 1
  • речју 1
  • решетка 1
  • Решили 1
  • решио 2
  • решише 1
  • Рибић 3
  • Рибића 4
  • Рибићи 2
  • Рибићима 1
  • Рибићу 3
  • ризиковати 1
  • Ријеци 1
  • рка 1
  • робијашима 1
  • робији 2
  • робију 3
  • рогуље 4
  • род 2
  • рода 1
  • роде 4
  • роди 2
  • родила 4
  • родиле 1
  • родило 1
  • родио 5
  • родитељ 1
  • родитељем 1
  • родиш 1
  • родни 1
  • родо 2
  • рођа 1
  • рођена 2
  • рођене 3
  • рођеним 3
  • рођено 2
  • рођеног 1
  • рођо 10
  • рођом 1
  • Рожданик 1
  • Романија 1
  • рубина 1
  • рубине 4
  • рубини 1
  • руво 1
  • рудини 3
  • Ружа 18
  • ружан 1
  • Руже 2
  • Ружи 5
  • Ружила 1
  • ружили 1
  • Ружин 3
  • Ружина 1
  • Ружине 1
  • Ружино 1
  • Ружиног 2
  • Ружину 2
  • ружити 1
  • ружица 4
  • Ружица 9
  • ружицама 1
  • Ружице 1
  • Ружици 1
  • Ружицом 2
  • Ружицу 11
  • ружична 1
  • ружно 2
  • ружног 1
  • Ружо 19
  • Ружом 4
  • Ружу 3
  • рука 5
  • рукав 2
  • рукавом 1
  • рукама 9
  • руке 15
  • рукова 1
  • руковаше 1
  • руководити 1
  • Руком 1
  • руком 6
  • руку 31
  • рукујући 1
  • румене 4
  • румени 1
  • руменила 2
  • руменило 3
  • руменим 2
  • румених 2
  • румено 1
  • румену 1
  • руци 11
  • ручак 1
  • Ручали 1
  • ручице 1
  • ручицом 1
  • ручка 1
  • ручком 1
  • ручку 1
  • с 124
  • С 6
  • Са 5
  • са 90
  • сабаиле 1
  • сабору 1
  • сав 13
  • Сав 6
  • Саваот 1
  • савест 4
  • сави 1
  • Сави 1
  • савијено 1
  • савлада 2
  • Саву 1
  • савцит 1
  • Сагнем 1
  • Сагнуте 1
  • Сад 14
  • сад 26
  • Сада 2
  • сада 36
  • сажаљење 1
  • саже 1
  • сакривено 1
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • сакупљеним 2
  • сакупљеном 1
  • сакупљену 1
  • Салаш 1
  • саливени 1
  • Сам 1
  • сам 182
  • сама 4
  • саме 4
  • сами 12
  • самлевен 1
  • само 152
  • Само 16
  • саму 1
  • сан 4
  • сандука 1
  • Сановник 1
  • санћим 1
  • Санћим 1
  • сањ 1
  • саопшти 2
  • сапињач 1
  • саслушање 3
  • састави 1
  • састављених 1
  • састадоше 2
  • састали 2
  • састанак 1
  • састане 1
  • састанем 1
  • састао 1
  • састоји 1
  • сат 6
  • сата 8
  • сатанским 1
  • сатаре 1
  • сати 3
  • сатреш 1
  • сачув 1
  • сачува 1
  • сва 12
  • Сва 4
  • Свагда 1
  • свадба 3
  • свадбе 3
  • свадби 2
  • свадбу 5
  • свађе 1
  • свак 2
  • Свак 5
  • свака 1
  • Свака 1
  • свакад 3
  • сваке 3
  • сваки 10
  • Сваки 7
  • сваким 1
  • Свако 1
  • свако 2
  • сваковрсни 1
  • сваког 3
  • Свакога 1
  • свакој 1
  • свакојаких 1
  • сваком 1
  • сваку 3
  • свале 1
  • свалили 1
  • свалио 2
  • Свалити 1
  • свануло 2
  • свањива 1
  • свањивати 1
  • сватова 7
  • сватове 2
  • сватови 11
  • Сватови 5
  • сватовима 1
  • Сватовска 1
  • свачему 1
  • свашта 1
  • све 142
  • Све 39
  • Свевишњега 1
  • свег 1
  • свега 8
  • сведок 1
  • сведочити 1
  • сведочиш 1
  • свему 3
  • свесрдније 1
  • свест 1
  • свет 14
  • Свет 2
  • Света 1
  • света 9
  • светац 1
  • светињу 1
  • светитељка 1
  • светитељски 1
  • светити 1
  • Светле 1
  • светли 2
  • светлила 1
  • светлило 1
  • Светлим 1
  • светлице 1
  • светлост 1
  • светлости 2
  • светлошћу 1
  • Свето 3
  • Светог 3
  • светој 1
  • светом 2
  • свету 14
  • Свећа 1
  • свећице 1
  • свећу 2
  • свечаник 4
  • свечаника 1
  • свечанику 1
  • сви 22
  • Сви 32
  • свију 9
  • свилено 1
  • свиленој 2
  • свили 1
  • свим 7
  • свима 11
  • Свима 3
  • свиња 2
  • Свиње 1
  • свиње 10
  • свињче 1
  • свира 1
  • Свирала 1
  • свирали 1
  • свиралица 2
  • Свиралица 3
  • свиралице 4
  • свиралицу 1
  • свиралу 1
  • свирање 1
  • Свирао 1
  • свирати 1
  • свирачи 2
  • свих 1
  • свог 2
  • свога 29
  • Свој 1
  • свој 12
  • своја 2
  • своје 43
  • својем 1
  • својим 11
  • својих 4
  • својој 12
  • Својом 1
  • својом 5
  • својски 2
  • својта 1
  • своју 30
  • свом 4
  • своме 8
  • Сврати 2
  • свратимо 1
  • свратио 1
  • свратити 1
  • свршен 1
  • свршене 1
  • Свршено 1
  • свршено 4
  • сврши 10
  • свршила 1
  • свршило 1
  • свршим 1
  • свршимо 2
  • свршио 4
  • свршите 2
  • свршити 2
  • свршише 1
  • сву 5
  • Свуд 2
  • Свуда 1
  • свуда 3
  • Свуде 1
  • свукли 1
  • се 1124
  • себе 22
  • себи 38
  • севала 1
  • севале 2
  • севап 1
  • севдалинку 1
  • седајући 1
  • седам 1
  • седе 11
  • Седе 2
  • седела 2
  • Седели 1
  • седели 5
  • седео 2
  • седи 1
  • Седи 2
  • седим 1
  • Седите 2
  • Седме 1
  • седми 1
  • седне 1
  • седну 1
  • седо 1
  • седоше 4
  • седу 1
  • сеира 2
  • сеире 1
  • Села 1
  • села 6
  • селена 1
  • сели 2
  • село 22
  • селом 1
  • селу 32
  • сељака 1
  • сељана 1
  • сељаци 2
  • Сељаци 2
  • Сем 1
  • сем 2
  • семе 1
  • Сена 1
  • сена 36
  • СЕНИ 1
  • сено 5
  • сену 2
  • сенуше 4
  • сењак 1
  • сењака 7
  • сењаку 4
  • сео 5
  • сеоска 2
  • сеоски 2
  • сеоских 1
  • сеоског 1
  • СЕОСКОГА 1
  • сеоској 1
  • сеоцета 1
  • септембра 1
  • сестара 1
  • сестра 1
  • сестре 3
  • сестро 5
  • сети 5
  • Сети 5
  • сетим 2
  • Сетите 1
  • сетише 1
  • сећа 1
  • сећала 2
  • сећам 2
  • Сећам 3
  • сећао 1
  • си 72
  • сивкасти 1
  • сигурни 1
  • сигурно 5
  • сиђе 3
  • сиђоше 2
  • сијала 1
  • сијасет 3
  • сијаху 3
  • сикиру 1
  • сила 1
  • силази 1
  • Силан 1
  • силан 2
  • силне 1
  • силнији 1
  • силних 1
  • силно 2
  • силног 1
  • силу 2
  • Симана 2
  • син 16
  • сина 11
  • синак 1
  • сине 5
  • синије 1
  • синијом 2
  • синију 3
  • Синко 1
  • синко 3
  • синове 1
  • синоћ 13
  • Синоћ 4
  • синоћној 1
  • синоћњој 1
  • Сину 1
  • сину 6
  • синуше 3
  • сињи 1
  • Сињи 1
  • сињој 3
  • сипа 1
  • сипај 2
  • сипају 1
  • сипаху 1
  • Сирома 1
  • сирома 6
  • сиромах 2
  • сирота 2
  • Сирота 4
  • сиротиња 1
  • сиротица 3
  • Сиротице 1
  • сироту 1
  • сисак 1
  • сиска 1
  • сит 2
  • сита 2
  • Сита 2
  • ситанце 1
  • ситни 1
  • ситно 1
  • сито 1
  • сићане 1
  • сишао 1
  • сјај 1
  • сјајне 1
  • Сјечој 1
  • скаменила 1
  • Скаменила 1
  • скаменили 1
  • скапа 1
  • скапамо 1
  • скаче 1
  • скврчи 1
  • Скелу 1
  • скентујемо 1
  • скид 1
  • скидајући 1
  • Скиде 2
  • скиде 5
  • Скини 1
  • скините 1
  • склопи 1
  • склопила 2
  • склопио 1
  • склопити 1
  • склопише 1
  • скоро 19
  • Скоро 4
  • скотове 1
  • скотрљаше 1
  • Скочи 3
  • скочи 8
  • скочити 2
  • скочише 1
  • Скув 1
  • скујем 1
  • скупе 2
  • Скупи 1
  • скупили 2
  • скупило 1
  • скупио 1
  • скупљене 1
  • скупу 1
  • слабије 2
  • слабим 1
  • слабинама 1
  • слабо 1
  • слабуњав 1
  • слава 1
  • славе 3
  • славиницу 1
  • славити 1
  • слагала 1
  • слагали 2
  • слагао 1
  • слади 1
  • Слађе 1
  • слађе 2
  • слази 1
  • сламка 2
  • сламке 1
  • сланину 1
  • слатка 1
  • слатких 1
  • слатко 4
  • слатком 1
  • слегао 3
  • слеже 2
  • слепа 1
  • слика 2
  • сликар 1
  • слике 1
  • слику 1
  • слисти 1
  • слободан 1
  • слободне 1
  • слободни 4
  • слободније 1
  • слободно 4
  • слога 1
  • Слога 1
  • слоге 3
  • слогу 1
  • слози 2
  • сломили 1
  • слуга 1
  • службе 1
  • служили 1
  • служити 1
  • слутила 1
  • слутио 1
  • случајно 1
  • слуша 2
  • слушају 1
  • Слушајући 2
  • слушајући 3
  • Слушала 1
  • слушали 4
  • слушао 1
  • Слушао 1
  • слушати 3
  • Слушаћемо 1
  • сматрао 1
  • сме 6
  • смеде 5
  • смежураном 1
  • смеј 2
  • смеја 3
  • смејао 2
  • смејати 5
  • смејеш 1
  • смеју 2
  • смејући 1
  • смела 3
  • смем 4
  • смемо 2
  • Смео 1
  • смео 3
  • Смерно 1
  • смерно 2
  • смета 1
  • сметаше 1
  • сметњу 1
  • Смешећи 1
  • смешећи 2
  • смеши 2
  • смешило 1
  • смешкаше 2
  • смешне 1
  • смешних 1
  • смешно 4
  • смешну 1
  • смиловала 1
  • смиље 1
  • смисли 1
  • смислио 2
  • смишљени 1
  • смо 48
  • смок 1
  • смотри 1
  • смркне 1
  • смрт 6
  • смрти 2
  • смути 1
  • сна 5
  • снаге 1
  • снагу 1
  • снађе 2
  • снажан 1
  • снаха 1
  • снахом 1
  • снаша 3
  • снаше 1
  • снашла 1
  • снег 4
  • сносила 1
  • сну 2
  • соба 1
  • собе 3
  • соби 5
  • собице 1
  • собици 2
  • собицу 1
  • собом 6
  • собу 6
  • Совљака 1
  • совре 1
  • совру 1
  • соколова 1
  • соколове 1
  • соли 1
  • сомун 1
  • сомуна 1
  • спава 2
  • Спавају 2
  • спавају 3
  • спавајући 1
  • спавали 1
  • спавам 1
  • спавање 1
  • спаваћете 1
  • Спаваш 1
  • спаваше 1
  • спадала 1
  • спази 13
  • Спази 2
  • спазила 1
  • спазили 2
  • спазило 1
  • спазим 1
  • спазио 2
  • спас 1
  • спасеније 1
  • Спаси 1
  • сперемо 1
  • спетљали 1
  • сподине 1
  • спокојни 1
  • спомен 1
  • спомена 1
  • Споменик 1
  • спомињ 1
  • спомињали 1
  • спомињао 1
  • спомиње 1
  • спомињем 1
  • споречкале 1
  • спорије 1
  • споро 3
  • спотаћи 1
  • спрам 2
  • спрема 1
  • спремајте 1
  • спремају 1
  • спремала 3
  • спремало 1
  • спреман 1
  • спремати 1
  • Спреми 1
  • спреми 7
  • Спремила 1
  • спремила 3
  • спремио 2
  • спремите 1
  • спремити 2
  • спремиш 2
  • спремише 2
  • спремљеним 1
  • спремљено 1
  • спремна 4
  • спремни 1
  • спржила 1
  • спржило 1
  • спроведени 1
  • спровешћу 1
  • спусти 3
  • спустите 1
  • спуштаху 1
  • ср 1
  • Срам 1
  • Срамота 1
  • срамота 3
  • срамотан 2
  • Срби 2
  • Србија 1
  • Србин 1
  • Србина 2
  • срда 1
  • срдачно 1
  • срде 1
  • срду 1
  • сред 7
  • среда 1
  • средини 3
  • средину 2
  • средњи 1
  • среду 3
  • срезу 4
  • срео 1
  • среска 2
  • срески 1
  • среској 2
  • среску 2
  • срести 2
  • сретан 1
  • Сретан 2
  • Сретеновић 2
  • сретна 4
  • сретне 2
  • сретни 3
  • сретнијих 1
  • сретних 1
  • сретно 1
  • сретоше 2
  • срећа 2
  • срећан 1
  • Срећан 2
  • среће 8
  • срећи 4
  • Срећна 1
  • срећо 1
  • срећом 4
  • срећу 6
  • сркати 1
  • сркаше 1
  • срма 1
  • срна 2
  • Српкиње 1
  • српских 1
  • српском 1
  • срца 16
  • Срце 20
  • срце 43
  • срцем 2
  • срцу 12
  • срче 1
  • срчемо 1
  • срченце 1
  • срчету 2
  • срчу 1
  • ста 4
  • стабло 1
  • стаде 28
  • Стаде 5
  • стадоше 8
  • Стазом 1
  • стајала 2
  • Стајали 1
  • стајали 5
  • стајало 3
  • стајао 10
  • стајаће 1
  • стају 1
  • стаклета 1
  • стакло 3
  • стала 1
  • Стала 1
  • стало 2
  • Стана 2
  • стане 2
  • стани 1
  • Стани 2
  • Станија 2
  • Станимир 25
  • Станимира 8
  • Станимире 3
  • Станимиров 1
  • Станимирова 1
  • Станимирове 1
  • Станимирово 1
  • Станимиром 6
  • Станимиру 3
  • Станојка 19
  • Станојке 1
  • Станојки 3
  • Станојком 1
  • Станојку 1
  • стану 1
  • стању 4
  • стао 1
  • Стар 2
  • стара 3
  • старати 1
  • старачке 1
  • Старачко 1
  • старе 5
  • старешина 1
  • старешинству 1
  • старешину 1
  • Стари 3
  • стари 9
  • старији 3
  • Старији 3
  • старијима 1
  • старине 1
  • старо 1
  • Старо 1
  • старог 3
  • старој 1
  • Старојко 1
  • старојко 5
  • старост 1
  • стару 1
  • стасао 1
  • ствар 4
  • стварало 1
  • ствари 10
  • стварима 1
  • створени 2
  • створења 1
  • створење 1
  • сте 18
  • Стева 120
  • Стеве 14
  • Стеви 19
  • Стевин 3
  • Стевина 3
  • Стевине 6
  • Стевино 3
  • Стевиној 2
  • Стевину 1
  • Стево 45
  • Стевом 12
  • Стеву 48
  • стегло 4
  • стегнути 1
  • стегнутим 1
  • стеже 9
  • стезале 1
  • стезаше 1
  • стећи 1
  • стиг 2
  • стигао 8
  • стигла 1
  • стигли 5
  • стигне 1
  • стигнемо 1
  • Стиго 1
  • стигоше 3
  • стид 4
  • Стиже 1
  • стиже 3
  • Стисак 1
  • стиснувши 2
  • стиснуо 1
  • стиснуте 1
  • стиснутих 1
  • стићи 3
  • стишавати 1
  • стишала 1
  • Стиште 1
  • Сто 1
  • сто 2
  • стој 3
  • Стој 8
  • Стојан 108
  • Стојана 24
  • Стојане 35
  • Стојанки 1
  • Стојанов 2
  • Стојанова 4
  • Стојанове 5
  • Стојаново 3
  • Стојановог 6
  • Стојановој 5
  • Стојанову 5
  • Стојаном 4
  • Стојану 20
  • Стоје 2
  • стоје 4
  • стојећи 2
  • стоји 9
  • стојите 1
  • стола 1
  • столицу 2
  • стопа 2
  • стопала 2
  • стопалама 1
  • стопале 1
  • стопалом 1
  • стопе 2
  • стотине 3
  • стотину 5
  • стра 3
  • страдају 1
  • страна 1
  • стране 20
  • страном 1
  • страну 12
  • страха 2
  • страховити 1
  • страхом 1
  • Страхота 1
  • страшан 1
  • Страшна 1
  • Страшне 1
  • страшни 1
  • страшнија 1
  • страшно 1
  • Страшно 1
  • страшног 1
  • стреља 1
  • стресе 1
  • Стрина 1
  • стрина 7
  • стрину 1
  • стричева 1
  • строже 1
  • ступи 3
  • ступила 1
  • ступио 1
  • су 350
  • субота 3
  • сув 1
  • суве 1
  • сувим 1
  • сувише 1
  • сувога 1
  • суд 1
  • суда 5
  • судбина 2
  • судбине 2
  • судио 1
  • суднице 10
  • судници 12
  • судницом 2
  • судницу 9
  • судничким 1
  • судничкој 1
  • судничку 1
  • судом 1
  • суду 5
  • Суза 1
  • суза 10
  • сузама 4
  • сузе 21
  • Сузе 3
  • сузу 2
  • сумња 1
  • сумњам 2
  • сумњиви 1
  • Сунца 2
  • сунца 3
  • Сунце 4
  • сунце 9
  • сунчане 1
  • супрету 1
  • сусрет 1
  • Сутра 15
  • сутра 25
  • сучељавају 1
  • сушлији 1
  • сушлију 1
  • сушлица 1
  • сушлицу 2
  • Сушта 2
  • сципала 1
  • т 1
  • та 10
  • Та 9
  • таван 1
  • Тада 2
  • тада 7
  • тазе 1
  • Тај 2
  • тај 7
  • Таја 2
  • таја 8
  • тајанствене 1
  • тајац 2
  • таји 1
  • тајна 2
  • Тајне 1
  • тајне 2
  • тајо 7
  • тајом 2
  • тају 2
  • так 1
  • така 1
  • Такав 1
  • такав 3
  • таква 1
  • Таква 2
  • Такве 2
  • такве 3
  • таквим 1
  • таквих 3
  • таки 3
  • тако 101
  • Тако 57
  • такође 2
  • таком 2
  • таку 1
  • такуше 2
  • талас 1
  • таласаху 1
  • талира 1
  • тама 1
  • таман 3
  • Таман 4
  • тамбурица 1
  • тамним 1
  • тамо 42
  • Тамо 5
  • танким 1
  • тапијом 1
  • тапију 1
  • тарабе 1
  • тараби 1
  • тарнице 1
  • тачно 4
  • твога 1
  • Твој 1
  • ТВОЈ 1
  • твој 9
  • Твоја 2
  • твоја 9
  • твоје 11
  • Твоје 3
  • твоји 2
  • твојој 6
  • твоју 5
  • твоме 3
  • Творче 1
  • тврдиле 1
  • тврдити 1
  • те 112
  • Те 3
  • тебе 24
  • тебека 2
  • теби 15
  • Теби 2
  • Тебика 1
  • Теде 1
  • теде 2
  • тедну 1
  • теже 4
  • тежег 1
  • теји 1
  • Тек 7
  • тек 9
  • текем 1
  • текнету 1
  • текну 2
  • текоше 1
  • тела 1
  • тели 5
  • тело 4
  • Телом 1
  • телом 2
  • тео 3
  • тепа 2
  • тепајући 1
  • тепаше 1
  • тепсијама 1
  • Терај 1
  • терај 3
  • терао 1
  • тераш 1
  • терет 2
  • терете 2
  • теретиле 2
  • теретило 1
  • теслимио 1
  • тесно 1
  • тесној 1
  • Тета 1
  • тета 12
  • тете 3
  • тетке 1
  • тето 20
  • Тето 3
  • тетом 1
  • тету 2
  • тећи 1
  • тешећи 1
  • Тешећи 1
  • Теши 1
  • тешка 1
  • тешке 2
  • тешко 12
  • Тешко 4
  • Ти 25
  • ти 291
  • тиква 1
  • тили 2
  • Тим 1
  • тим 96
  • тиме 2
  • Тиме 2
  • тињало 1
  • тих 4
  • тихим 1
  • тихо 4
  • тиху 1
  • тицало 1
  • тицати 1
  • тиче 5
  • тичићи 1
  • тишина 2
  • то 230
  • То 44
  • тобом 7
  • тог 2
  • тога 14
  • Тога 2
  • тоич 1
  • тој 1
  • толике 2
  • Толике 2
  • толики 1
  • толиким 2
  • Толико 1
  • толико 14
  • толиког 1
  • толиком 1
  • толику 2
  • том 20
  • томе 9
  • Топили 1
  • топили 2
  • топио 3
  • топла 1
  • топлоте 1
  • топови 1
  • топраку 1
  • точи 1
  • траве 1
  • траг 14
  • Траг 3
  • трагове 1
  • трагом 3
  • трагу 5
  • тражаше 1
  • Тражаше 1
  • траже 1
  • тражењу 1
  • Тражи 1
  • тражи 8
  • тражим 2
  • Тражим 2
  • тражимо 2
  • Тражио 2
  • тражио 3
  • Тражиће 1
  • тражиш 1
  • трајало 2
  • трбу 1
  • тргао 1
  • тргне 1
  • трговину 1
  • трговца 2
  • трговци 2
  • трговцу 1
  • тргоше 1
  • треба 24
  • Треба 4
  • требају 1
  • требала 1
  • требали 3
  • Требало 1
  • требало 3
  • Требате 1
  • требати 2
  • треви 1
  • трезвенији 1
  • трену 1
  • тренутак 1
  • тренутака 4
  • тренути 1
  • тренутку 5
  • трепери 1
  • тресак 1
  • тресе 2
  • трести 1
  • трећа 2
  • треће 3
  • трећег 1
  • трећи 3
  • трећу 1
  • трже 11
  • три 32
  • Три 4
  • тридесет 4
  • трипут 1
  • трљати 1
  • трње 1
  • Троја 1
  • троје 2
  • тројица 2
  • Тројице 1
  • тројицу 1
  • тролетница 1
  • трошак 1
  • трошковима 1
  • трп 1
  • трпе 1
  • трпеза 1
  • трпео 3
  • трпети 3
  • трпи 1
  • трпљиво 1
  • труба 1
  • Труд 1
  • труд 3
  • трудили 1
  • трудио 1
  • трудиш 1
  • трудноме 1
  • труду 1
  • труђаше 1
  • трчала 1
  • трчали 1
  • трчало 1
  • трчао 2
  • трчи 3
  • трчимо 1
  • Ту 11
  • ту 55
  • туга 2
  • туге 2
  • тугу 1
  • туда 1
  • туде 1
  • туђе 3
  • туђим 1
  • туђина 1
  • тужан 1
  • тужи 2
  • тужим 1
  • тужимо 1
  • тужити 3
  • тужне 1
  • тужни 1
  • тужније 1
  • тужним 1
  • тужно 1
  • тужном 1
  • тужну 1
  • тумар 1
  • туп 2
  • тур 1
  • тури 1
  • Турке 2
  • турски 1
  • Турско 1
  • турског 1
  • турском 1
  • туру 2
  • Тхе 1
  • ћара 1
  • Ћата 2
  • ћата 8
  • ћати 3
  • ћато 4
  • ћатом 2
  • ћату 2
  • ће 140
  • ћевап 1
  • ћемане 3
  • ћеманета 2
  • ћемо 39
  • ћерета 1
  • ћеретао 1
  • ћери 15
  • Ћерић 2
  • ћерка 2
  • ћете 9
  • ћеш 18
  • ћилима 1
  • ћилими 1
  • ћилимом 1
  • ћораве 1
  • ћошак 3
  • ћошку 2
  • Ћу 1
  • ћу 45
  • ћускија 1
  • ћутали 4
  • ћутао 4
  • ћутати 1
  • ћуташе 2
  • ћуте 1
  • ћутећи 1
  • Ћутећи 1
  • ћути 1
  • Ћути 4
  • ћутим 1
  • ћутите 3
  • Ћутке 1
  • У 100
  • у 679
  • уапсио 1
  • убацише 1
  • уби 1
  • убије 2
  • убијеног 2
  • убијете 1
  • убила 1
  • убили 3
  • убило 1
  • убио 6
  • убити 1
  • убоде 1
  • убрадача 1
  • убрадио 1
  • убриса 1
  • уважења 1
  • увалити 1
  • уве 1
  • Уве 1
  • уведоше 1
  • увек 16
  • Увек 4
  • увело 1
  • Увенула 1
  • уверен 1
  • уверењу 1
  • увета 1
  • уво 2
  • Уводити 1
  • увредио 1
  • угажена 2
  • угазили 1
  • угледате 1
  • угледаше 1
  • угљевља 1
  • угљевље 1
  • угљевљу 1
  • угљен 1
  • Угљен 1
  • угњавити 1
  • уговоре 1
  • уговорити 1
  • Уговорише 1
  • угодити 1
  • уграби 2
  • уграбио 2
  • угрејала 1
  • Угрејани 1
  • угреје 1
  • угуше 1
  • удави 4
  • удавимо 1
  • удаји 1
  • ударац 1
  • удари 3
  • ударим 1
  • ударити 1
  • уделите 1
  • Уделите 1
  • удесили 4
  • удесио 1
  • удесити 1
  • удешено 1
  • удовице 1
  • удомили 1
  • Удржи 1
  • Уђе 1
  • уђе 20
  • уђем 1
  • уђеш 1
  • уђите 1
  • Уђосмо 1
  • уђоше 11
  • уђу 1
  • ужагрило 1
  • ужеже 1
  • уживају 1
  • ужина 1
  • ужине 1
  • Ужичанчиће 1
  • уз 10
  • уза 8
  • узбуђења 1
  • узбунило 1
  • узбуркане 1
  • узвик 3
  • узвикну 4
  • узврда 1
  • узврпољио 1
  • узгред 1
  • уздану 2
  • уздати 1
  • уздах 1
  • уздахну 2
  • уздигнула 1
  • уздигнули 1
  • уздизала 1
  • уздисаше 1
  • Уздишући 1
  • уздржа 2
  • уздрхта 1
  • Узе 1
  • узе 21
  • узела 1
  • Узели 1
  • узео 1
  • узесмо 1
  • узети 2
  • узимају 1
  • узимам 1
  • узицом 2
  • узме 2
  • узмем 2
  • узми 2
  • Узми 2
  • узмуца 1
  • узноси 1
  • узносила 1
  • узорати 1
  • узоремо 1
  • узрока 1
  • ујдурисали 1
  • ујела 1
  • указивати 1
  • укалупе 1
  • укаља 1
  • уклони 1
  • уклонили 1
  • укну 1
  • укопан 2
  • укопани 1
  • укочио 1
  • укр 2
  • украден 3
  • украдено 1
  • украденог 2
  • украли 3
  • украо 3
  • укрешем 1
  • Укрутила 1
  • укуваних 1
  • укућанком 1
  • улажеш 1
  • улазећи 3
  • улазила 2
  • улазили 1
  • улазио 1
  • улењили 1
  • УЛИЦА 1
  • умакнем 1
  • умакоше 1
  • уме 6
  • умеде 2
  • умеју 2
  • умела 1
  • умем 3
  • умемо 1
  • умео 7
  • умеш 1
  • умеша 1
  • уми 2
  • умију 1
  • умири 3
  • умирила 1
  • умор 2
  • умора 4
  • уморило 1
  • уморни 1
  • умочише 1
  • умр 4
  • умре 1
  • умрети 2
  • унапред 1
  • унука 1
  • Унутра 1
  • унутра 4
  • унутрашње 1
  • унуцима 1
  • унучића 1
  • унучиће 1
  • уозбиљи 1
  • упале 1
  • упали 1
  • упалим 1
  • упаљени 1
  • Упамтио 1
  • упамтио 2
  • упамтити 1
  • упамтићеш 1
  • Упамтићеш 1
  • уписана 2
  • упита 8
  • уплакане 1
  • уплакану 1
  • уплашио 1
  • упознам 1
  • упознао 1
  • употребила 1
  • управљени 1
  • управо 1
  • упрепастили 1
  • упржи 1
  • упрте 1
  • упути 10
  • упутио 1
  • упутише 5
  • уради 4
  • урадили 3
  • урадим 1
  • урадио 8
  • урадите 2
  • урадити 4
  • урадићемо 1
  • урадиш 1
  • урадише 2
  • уредити 1
  • уређене 1
  • уреум 1
  • уреуму 1
  • Урок 2
  • уроку 1
  • Урочица 1
  • Урочицу 1
  • усијану 1
  • уској 1
  • услужни 1
  • уснама 2
  • усне 3
  • Уснице 1
  • уснице 3
  • успем 1
  • успемо 1
  • успети 1
  • успешан 1
  • успомена 1
  • успомену 1
  • усправи 1
  • усправио 1
  • успрем 1
  • успреми 1
  • усрећити 1
  • уст 1
  • уста 10
  • Устаде 1
  • устаде 7
  • устај 2
  • Устај 3
  • устаје 1
  • устали 1
  • устани 1
  • устао 2
  • устумарао 1
  • усук 1
  • утабано 1
  • утврдиш 1
  • утегнуто 1
  • утеко 1
  • утећи 1
  • утече 1
  • утешени 1
  • утешила 2
  • утицао 1
  • утлеисати 1
  • уточене 1
  • уточи 1
  • утр 1
  • утркује 1
  • утрунила 1
  • утубио 1
  • ући 1
  • ућута 10
  • ућуташе 3
  • ућуткати 1
  • ух 1
  • Ух 4
  • Ухвати 2
  • ухвати 5
  • ухватили 1
  • Ухватио 1
  • Ухватише 1
  • ухваћени 2
  • учини 13
  • Учини 5
  • учинила 2
  • учинили 1
  • Учинили 1
  • учинило 2
  • учиним 1
  • учинимо 1
  • Учинио 1
  • учинио 11
  • учинити 14
  • учитељ 2
  • учитеља 1
  • учити 1
  • Ушав 1
  • ушао 5
  • ушепртљио 1
  • уши 5
  • ушима 4
  • ушла 2
  • ушли 2
  • ушло 1
  • фали 1
  • фењер 1
  • фењери 1
  • фес 1
  • фијоци 1
  • фиру 1
  • Ха 2
  • Хајде 2
  • Хајдемо 4
  • хајдете 1
  • Хајдете 1
  • хана 1
  • хартија 1
  • хартије 3
  • хартијица 1
  • Хвала 2
  • хвала 3
  • хвали 1
  • хватања 1
  • хватати 1
  • хе 1
  • Хе 1
  • хиљаде 1
  • хиљаду 1
  • хитан 1
  • хитно 1
  • хладном 1
  • хлеба 1
  • Хм 1
  • хо 3
  • ходала 1
  • ходао 1
  • ходати 1
  • ходаше 2
  • ходнику 1
  • Хоће 1
  • хоће 25
  • хоћете 3
  • Хоћеш 1
  • хоћеш 15
  • хоћу 28
  • храбар 1
  • Хтеде 2
  • хтеде 7
  • хтедне 1
  • хтеднем 1
  • хтедоше 1
  • Хтедоше 1
  • хтели 1
  • хтео 7
  • хтети 1
  • царевином 1
  • царем 1
  • царица 1
  • царовала 2
  • царски 1
  • цванцика 2
  • цванцике 1
  • цвет 1
  • цветак 1
  • цвећа 2
  • цвеће 1
  • Цвеће 2
  • цвећем 1
  • цвиљаше 1
  • цвокотала 1
  • цвркну 1
  • цвчала 1
  • цега 1
  • Цела 1
  • цела 2
  • целе 1
  • Целе 2
  • целим 1
  • Целим 3
  • цело 10
  • Цело 2
  • целог 1
  • целога 1
  • Целога 1
  • целој 1
  • целом 3
  • целоме 1
  • Целу 1
  • целу 3
  • цена 3
  • цене 1
  • Цео 1
  • цео 12
  • цепали 1
  • цепало 1
  • цепанице 1
  • цепте 1
  • цепти 1
  • цептили 1
  • цептио 4
  • Цигана 1
  • Циганин 1
  • Циганина 2
  • циганска 1
  • циганским 1
  • циганских 1
  • Цигле 1
  • Цигурно 1
  • цика 1
  • цикне 2
  • цикну 9
  • цичи 1
  • цјел 1
  • цмокну 1
  • црвен 1
  • црвене 2
  • црвеним 1
  • црвенит 1
  • црвено 1
  • цркве 2
  • цркви 4
  • црквице 1
  • цркву 1
  • црн 1
  • црна 3
  • Црне 1
  • црне 3
  • црни 1
  • црник 1
  • црним 1
  • црних 2
  • црница 1
  • црно 5
  • црног 1
  • Црног 1
  • Црној 1
  • црном 1
  • црномањаст 1
  • црну 1
  • цура 3
  • цуре 2
  • цуром 1
  • цуру 3
  • ча 4
  • чавкунлука 1
  • чаврљају 2
  • чак 16
  • Чак 2
  • чалабрцнути 1
  • чанку 1
  • чарапа 1
  • чардаци 1
  • чаршији 2
  • чаршију 2
  • час 12
  • часак 3
  • часком 1
  • часни 1
  • Часни 1
  • часова 1
  • часове 2
  • часом 1
  • част 1
  • Части 1
  • частиш 1
  • часу 4
  • чаша 1
  • Чаша 1
  • чаше 1
  • чашицу 3
  • чашу 2
  • чега 2
  • чедо 2
  • Чек 1
  • чека 5
  • чекај 1
  • Чекај 1
  • Чекајте 1
  • чекала 2
  • чекам 1
  • чекања 1
  • чекању 1
  • Чекао 1
  • чекао 5
  • Чекаш 1
  • чекаш 2
  • чекића 1
  • чела 1
  • Челебија 1
  • чело 5
  • человјека 1
  • чељаде 3
  • чељадету 1
  • чем 1
  • чему 11
  • чеп 1
  • честит 1
  • честитам 1
  • честитог 1
  • често 3
  • Често 4
  • четворици 1
  • четворној 1
  • четврт 1
  • четвртак 1
  • Четвртак 1
  • четврте 1
  • четврти 1
  • Четр 1
  • четрдесета 1
  • четри 3
  • чешће 1
  • чешући 1
  • Чи 1
  • чивије 1
  • чивит 1
  • чија 1
  • чије 1
  • чијој 1
  • чика 19
  • чим 5
  • Чим 6
  • чине 1
  • чини 16
  • Чини 2
  • чинију 1
  • Чинило 2
  • чинило 4
  • чиновник 1
  • чиновници 2
  • чиодом 1
  • чиоду 1
  • чиста 3
  • чисте 4
  • чисти 1
  • Чисто 10
  • чисто 31
  • чистој 1
  • чисту 2
  • чита 1
  • читав 2
  • читава 2
  • читаве 1
  • читаво 1
  • Читаво 1
  • читавој 1
  • читавом 5
  • читај 2
  • читајући 1
  • Читајући 1
  • читамо 1
  • читања 1
  • читао 2
  • читатељи 1
  • Читатељу 1
  • читати 5
  • читаш 1
  • чича 45
  • Чича 5
  • чколама 1
  • чколе 1
  • чколу 1
  • чколујући 1
  • чланови 1
  • човано 1
  • човек 24
  • човека 10
  • човекову 1
  • човеку 3
  • човече 2
  • човечје 1
  • чоје 2
  • чоји 1
  • чорба 1
  • чорбе 1
  • чорбу 1
  • чу 11
  • чубра 1
  • Чува 1
  • чувам 1
  • чувамо 1
  • чувао 1
  • чувена 1
  • чувши 1
  • чуда 4
  • Чудили 1
  • Чудим 1
  • чудим 5
  • чудио 2
  • чудније 1
  • чудновато 1
  • чудо 1
  • Чује 1
  • чује 9
  • чујем 4
  • Чујем 5
  • Чујете 1
  • Чујеш 2
  • чујеш 4
  • чујте 1
  • Чујте 1
  • Чула 1
  • чула 7
  • чуле 3
  • чули 9
  • чуло 3
  • чунак 1
  • чуо 16
  • Чуо 2
  • чупаве 1
  • чупавим 1
  • чупао 2
  • чуперци 1
  • Чупкајући 1
  • чупкати 1
  • чупо 1
  • чути 6
  • Чутура 1
  • чутури 1
  • чутуру 1
  • чућете 1
  • чучну 1
  • Чуше 1
  • чуше 5
  • џабе 1
  • џада 1
  • џандари 1
  • Џафер 1
  • џгад 1
  • џеп 4
  • џепа 5
  • џеповима 1
  • џепу 2
  • џукела 1
  • Џукела 1
  • џукело 1
  • џукелу 1
  • Ш 2
  • ш 9
  • Шабац 2
  • шаблоне 1
  • шајкаче 1
  • шака 2
  • шакама 1
  • шала 3
  • шале 3
  • шали 1
  • шалим 1
  • шалити 2
  • шану 3
  • шапутала 1
  • шапутале 1
  • шапутао 1
  • Шапца 2
  • Шапцу 2
  • шарај 1
  • шаран 1
  • шарена 1
  • шарене 1
  • шаренила 1
  • шареницама 1
  • шареницом 1
  • шареног 2
  • шаркијаше 2
  • Шат 1
  • шачицом 1
  • шваба 1
  • швингаром 1
  • шврћа 1
  • шерпа 1
  • Шес 1
  • шес 3
  • шест 3
  • шесторо 1
  • шећер 1
  • шећера 2
  • шеширић 1
  • шибу 1
  • шило 1
  • шиљак 6
  • шиљастим 2
  • шип 1
  • ширио 2
  • широка 3
  • широке 1
  • широки 2
  • широким 1
  • школовао 1
  • школу 1
  • шкрипа 1
  • шкрипну 2
  • шљива 3
  • шљоке 1
  • шмек 1
  • шмољави 1
  • шмурну 1
  • шољама 1
  • шоље 3
  • шољи 1
  • шољу 1
  • шор 10
  • шора 8
  • Шором 1
  • шором 5
  • шору 11
  • шта 150
  • Шта 73
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штап 1
  • штапа 1
  • штедили 1
  • Штета 1
  • штета 2
  • штете 1
  • штетовао 1
  • што 215
  • Што 33
  • штогод 11
  • штрањке 1
  • Штрољанку 1
  • шуле 1
  • шуленцета 1
  • шума 1
  • шушкају 1
40708 matches
Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље ж 
 веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан 
двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад 
— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата 
<p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, 
<pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ни 
ја из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа < 
да Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало зе 
ераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се 
.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи. 
ларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p 
та немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта пало, поштапало“, бабо! 
> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице ра 
подара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том време 
ушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом 
 њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мар 
ма.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p>  
у.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124" /> и осталима изађ 
ан.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па  
о уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли 
 са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се  
а.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли. 
д варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те 
аше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милост 
мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамич 
 је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је луп 
..</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из 
p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од ра 
. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p> 
о их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап и 
/p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до в 
!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Ником 
p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком 
27" /> <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране  
ио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Ст 
 Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вал 
тити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је  
p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све срећ 
 и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан сврши 
душни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали с 
</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Мил 
ма цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али 
 Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису 
ад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светл 
мо имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Ма 
ти.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао 
 Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ ра 
а воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Н 
А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’вата 
гњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, испл 
р.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— 
S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке... 
?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан п 
у кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и поб 
> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео 
мена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спровед 
ко опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p 
 учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наши 
може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је гос 
стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књи 
намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</ 
андур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у  
у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p>  
е загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Ра 
Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека 
ивана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премр 
баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испрос 
а свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су с 
te> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p 
м није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада  
S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало 
 не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> < 
 лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је  
 Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послет 
изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио 
 је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се 
ом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом  
кнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>—  
абије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза ж 
ирић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој  
/p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријав 
S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех 
 се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> 
 А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме  
а је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су 
још неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Р 
о целе авлије пружене постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и 
уто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немо 
пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше 
/p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а 
.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ора 
ранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу ст 
p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p>  
едан кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама г 
рацима својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> < 
} Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у жив 
тли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као л 
мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> < 
> <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— 
</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи  
о кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је позн 
’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> 
поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у гру 
ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти 
 шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште 
 Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време п 
јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га  
у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Језд 
анимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи л 
> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да  
д дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је 
казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се 
и набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа 
p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> < 
лушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше сле 
шао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се он 
росимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођ 
е из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света 
некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од д 
едајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, п 
е нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је послед 
 баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Ма 
и.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог  
м и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и ста 
да Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p>  
p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми см 
бе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је  
 болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме дог 
ш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето так 
који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А ка 
.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га  
г Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синиј 
ма не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није  
мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син! 
ва полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она крес 
растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="38" /> <div type=" 
p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, на 
он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатански 
 се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им кап 
{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајн 
ије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси ма 
леда.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памт 
аки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се  
тојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И  
 вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми 
две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само 
 И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја  
ио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>О 
/p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку пр 
ло село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима г 
лужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о дет 
 мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’А 
 рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре м 
ен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни 
верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрс 
 Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи,  
" /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље.. 
дити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутал 
ако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" 
.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан 
 да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</ 
о.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Ди 
бом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље п 
дбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд мо 
уће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако. 
p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и тро 
ко врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено леп 
/p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што 
оз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> 
 се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завук 
ра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из  
S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо,  
 могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан о 
{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јо 
на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не мор 
ћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још 
у јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’ноли 
ије знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, прича 
, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми 
е измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и  
Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, т 
ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опе 
ре.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако  
е и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашц 
о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи 
г Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Ами 
е заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе  
о ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Ст 
 Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти 
<p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар ка 
бору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је з 
!</l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио 
</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа г 
 мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад  
ом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’нак 
о значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p 
 је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</ 
та, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати 
су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p> 
нов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није тол 
на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље  
и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је с 
 се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</ 
ва јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?< 
ло с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си 
видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па а 
 мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем  
на друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечер 
очела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му  
о променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи ма 
p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одс 
<p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То 
 ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сут 
S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединств 
на цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план  
або не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онд 
аде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Ка 
чио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа 
— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</ 
ам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Н 
о’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овам 
, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчи 
име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нин 
ече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— 
 Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрс 
еду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p> 
лости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје 
 његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата ил 
како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћ 
о, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зуб 
дно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце 
з ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је  
е у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи  
 тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, ил 
 лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се 
 ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш 
ата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу 
о, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бо 
ђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушеп 
а му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито  
а на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већ 
дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Иг 
Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше кача 
се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и 
/p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав п 
 <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњ 
бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда 
и смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p>  
ва ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>—  
аре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и 
 исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због ње 
да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „П 
е у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле 
Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми те 
.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Ј 
p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</ 
су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин  
шт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им за 
е Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Ст 
и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих дв 
ој чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Бе 
p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више  
е знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као дет 
имире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи с 
 није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам о 
 није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара. 
реба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Мар 
 Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из т 
а ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n= 
 <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се  
се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Познат 
о нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Св 
ић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бо 
ио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стево 
а Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, ма 
оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</ 
утра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једн 
 лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опе 
</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачк 
сли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{ 
p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На д 
ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун. 
ику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак  
 кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хв 
Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капет 
пред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је 
му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, и 
, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана в 
о ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, д 
<p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овом 
Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада 
> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са  
ћера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан.. 
нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан 
</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих  
/p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Ве 
/p> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света  
...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш 
амо, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теб 
ржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој т 
во, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} 
а дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, 
аш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас ве 
да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад  
и њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па ша 
мојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S 
о речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са  
 Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој 
аши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Ди 
им ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?< 
и за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теб 
ас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда  
<p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног бр 
и Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За  
> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео к 
хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S}  
вно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb  
је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине,  
у Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим,  
S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С ба 
и чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се 
Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силн 
 гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо  
о.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим.</p> <pb n="112" 
а страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Н 
рузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш 
p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти зн 
го.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш е 
ло, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било  
 саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>И 
p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече 
<p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но р 
p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.< 
{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> < 
д качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на ка 
 је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета.. 
миш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаљ 
м....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или  
исто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила.  
ли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> < 
енче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и 
рићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене 
</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на пола 
дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо 
 кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко ва 
ваки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци  
 само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Ч 
ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма: 
p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Ста 
м рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало по 
it="subSection" /> <p>Тако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По д 
прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји  
говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— К 
е да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пун 
било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и та 
p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом ро 
 за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и  
нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је  
 требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста 
ља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу 
више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе воле 
} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам 
 ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити љу 
даш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше? 
Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две сва 
ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он 
же... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напуни 
ој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је у 
е.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила 
p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа 
арода. <pb n="165" /></p> <p>Преко целе авлије пружене постављене совре, а около клупе застрте  
 је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста доб 
е....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упут 
јапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет вра 
} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што  
 се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" 
ти?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа  
имир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин бр 
па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он 
се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На  
бојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у ли 
!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима  
етан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај ка 
отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капет 
Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са  
у и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе белас 
е опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени ј 
гатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти  
шљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.< 
с нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело кр 
 изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива. 
оћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло 
 са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост 
 који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане 
о од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако 
а буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, ре 
и већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се 
свршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се не 
жем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће.... 
 осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да по 
ало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу 
у фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Ст 
/p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapter" xm 
ену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се на 
тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а  
н пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачај 
ад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право  
те!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их с 
> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет врат 
 рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадош 
це прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба 
ко морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће 
’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p>  
д је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ пора 
 у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у з 
м не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио 
пи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право кап 
етка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p> 
ије.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је 
о је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— 
>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они? 
рзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</ 
p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно ви 
решник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и ми 
е ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем  
е и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јел 
/p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји ку 
— нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено влада 
> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Марину ј 
p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говор 
не су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој 
једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико  
.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим с 
 учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечо 
гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да л 
ским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} 
о ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168"  
.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише с 
изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и сме 
 Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p 
исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</ 
а ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јова 
.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— До 
сте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сват 
једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим 
убио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p>  
есте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p> 
ше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. 
<p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога  
/p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шт 
у, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од а 
и иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковањ 
авде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p> 
слим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем 
 шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је с 
ик.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и од 
сталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Ј 
<p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде Јездимире.</p> <pb n="126" /> <p>— Пођи председнич 
ба ли ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију  
и++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У п 
зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Ос 
е.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се оби 
теде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Ж 
p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да и 
твари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.< 
</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да  
ох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо бр 
ш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати.. 
есретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све п 
 башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, 
оше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о. 
тине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њ 
искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала по 
се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком мо 
и.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет за 
ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом сел 
рити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо 
вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на рук 
p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског ду 
 да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.< 
 много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу с 
стресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки 
ратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја 
и знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стој 
а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само  
 једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не г 
им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p 
Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, 
подине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове пос 
....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесм 
ћи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— 
м новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашл 
вити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтит 
та помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја 
урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p>  
— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одо 
ича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати 
ако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, зад 
амо клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{ 
говарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће о 
Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико са 
 цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти  
а, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се 
о вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.< 
p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p>  
ла Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако ва 
— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они  
 Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман 
итамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми  
н.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће 
 не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она  
ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично г 
 и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену б 
највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били прв 
 радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газ 
вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека  
радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја 
, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца,  
руги пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Пан 
зати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се к 
на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи  
нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви  
ети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја 
 тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој  
и су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ниш 
е крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је та 
 тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећ 
устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благосло 
онуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања,  
о, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p> 
обеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непош 
е мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, к 
 остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поре 
е како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не б 
 звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она  
 Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згро 
— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} З 
јица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли 
ер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одрж 
жим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то 
рце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата 
опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе 
...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На јед 
ко, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’ 
То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткат 
.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмс 
> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу  
ми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људ 
т људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигур 
е сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити... 
 рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради  
а ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне 
е личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају д 
у часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p>  
јући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p 
омен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам ср 
 те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ 
— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће по 
и Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата же 
 <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— И 
.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га но 
ој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у  
а и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је С 
.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се  
> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ј 
— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S 
ковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о кака 
 га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би 
ћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стоја 
Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по т 
> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штр 
/p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје  
рп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављал 
 <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је 
{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити,  
 је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још 
.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као свет 
 и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, п 
ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у 
за шор.</p> <p>У механи приличио света, али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> 
а ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико,  
ше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор 
 А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год 
, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, в 
 опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Стан 
ти.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке  
узе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе. 
аја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Ми 
а се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону п 
те до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда и 
 доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обр 
" /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се 
би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S 
растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми ј 
нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека. 
еку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег се 
а дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Ста 
ожји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и с 
узу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све казали.</p> <p>Они полетеше један  
p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед н 
ави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} 
Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добр 
гурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— 
у и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам  
дрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S}  
оказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим скл 
а велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чуј 
ели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да  
 да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава 
ан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће б 
 трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поч 
ави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му  
ећ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног 
о се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Н 
унио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова гово 
део.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша 
ано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра 
<p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Ј 
з очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104 
е осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, 
м и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чуј 
> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.< 
осла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шо 
е рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни  
и ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам  
орити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукаво 
ман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут 
е башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите баш 
сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало по 
то се предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јад 
>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> <p>Свира 
} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим оп 
 ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога м 
било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене 
оја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само п 
 ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и 
вима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не 
} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Н 
пава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На 
е да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра пе 
ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радет 
бично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празну 
говци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај  
на штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине 
цу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, н 
 сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имањ 
 И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па 
би је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је С 
би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, 
ш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не  
ак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за жи 
p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан п 
 губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} 
 ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Ис 
то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа  
 је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме 
јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p> 
.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb 
ру на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ак 
 што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не м 
ете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p 
 ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ це 
вог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело н 
.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен ката 
ред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати 
еменито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакш 
необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} П 
.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} 
во.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог 
 по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Раде 
 се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно  
алека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, ј 
а и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром в 
<p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и п 
а.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И ст 
мети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се ис 
х могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик ј 
 Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb 
и загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пу 
а он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима није никако  
појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколи 
<p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућут 
пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су 
м, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно  
Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени 
ла како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> < 
’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S}  
 све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n=" 
јици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако м 
или на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао м 
то шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића 
лим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бо 
ј било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јо 
осумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити ова 
е један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи в 
птио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станим 
вучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Леп 
ти преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очек 
И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живет 
p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одв 
уздисаше Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’ 
p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја! 
ице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> 
="142" /> <p>— Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Та 
куд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда 
 <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб 
, тако, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мен 
м погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац 
гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су 
Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење бо 
 он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Ма 
господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добиј 
е болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.< 
волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико  
рећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у  
у биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко лива 
ћи, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Ј 
је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него п 
радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад 
вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стој 
е сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала пра 
ира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је  
 од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу жив 
.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се п 
ворили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стиг 
 нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви м 
наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, 
е да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узг 
.{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана 
еше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.< 
си Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p>  
 им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје. 
 што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепо 
 у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира  
ке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја 
око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А з 
ђо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати м 
ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоће 
а.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти  
p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> < 
 рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</ 
то!</p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи пер 
<p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p> 
на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S 
 Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" 
ећ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чуди 
авадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — мол 
ћу, мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p> 
>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене  
а, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала мил 
ана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од м 
</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све с 
46" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p> 
ка нам је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јек 
а Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека. 
рањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест не 
и Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде с 
је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да с 
 Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.< 
е:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја 
ате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико пра 
И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младо 
ли су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце  
це, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>—  
али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже глав 
ца, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, ве 
наха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Д 
 је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одме 
ЕНОЈ СЕНИ МОЈЕ МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не м 
<p>Мара дубоко уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упа 
 <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, кој 
аштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче број 
е звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— 
’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да  
ура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима. 
.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вел 
творише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брз 
— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море!</p 
 и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама. 
 увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате 
 треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, 
о масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна ш 
 кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесе 
вади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, по 
едну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’ва 
е, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p 
попа поведе онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Еман 
е стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је и 
 се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена 
није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p> 
ку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и  
олену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш лич 
Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се 
и, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви 
 тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је 
едељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> < 
.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одоб 
ди и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p 
вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стев 
и ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Риј 
але редом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p 
 њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила,  
} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбо 
еким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту поду 
е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а 
} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој д 
 се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, 
к ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурн 
ебила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>—  
бо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p 
новој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p 
побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће 
иваху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело вр 
начете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p 
p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пе 
сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Р 
и јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго 
р за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p> 
.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се  
а сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече 
 n="31" /> <p>„Од шта пало, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја. 
— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио  
 Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p 
 славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет у 
p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све 
 се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак л 
ина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, 
 <p>— Што не говориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута 
злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...< 
 море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.< 
ам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је 
ељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се раста 
 си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли т 
 је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Од 
p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз 
</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> 
ба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак  
/p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о  
да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат  
пастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толи 
а скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n=" 
ез Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије 
за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице  
p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О 
мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали по 
ући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи 
’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p>  
ичаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрић 
p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше по 
де почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели,  
> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> < 
 с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо. 
 Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан 
ао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тог 
а човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које сам у животу поз 
<p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадов 
 море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали 
ла се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напа 
дине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта  
вче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара 
 га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p 
 могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’ноли 
/p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћ 
их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесе 
ив Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о изв 
 <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не 
и, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> 
а волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како  
конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S}  
?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> 
} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сиром 
авдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капет 
па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њих 
>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> 
се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....< 
плачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} 
ина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е 
само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> < 
а ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S 
 Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им 
кака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала 
т сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шт 
гао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жа 
на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако  
апунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор м 
> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S}  
тића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-—  
о.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{ 
закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и нап 
p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам 
— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоћ 
у.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће 
вно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан  
али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гле 
а је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и доб 
ајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чист 
 западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденко 
анствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствен 
,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало  
ма као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</ 
теко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала 
му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се изгу 
 лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто 
са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Нек 
 обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу вр 
топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто зами 
" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Аја 
јану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потре 
а кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S 
 се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође 
н к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к 
пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан,  
ане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p>  
о мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А 
и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ка 
себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и д 
оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Ма 
 рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, р 
ије главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букн 
> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још ка 
.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <mil 
ако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Час 
а, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зо 
>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева и 
код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Ма 
творени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица 
а овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си дев 
Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љу 
 па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се  
да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодн 
p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту јо 
о, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{ 
а.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу  
а.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам тво 
 мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко 
рало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше м 
ано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек 
и.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извад 
ила тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{ 
ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, он 
крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измак 
а ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механ 
а били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу 
ати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> 
е стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова т 
„Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Ни 
 стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ј 
, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Д 
ага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p> 
једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури ј 
ере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n 
<p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести  
у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле ј 
ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да  
емојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ 
и момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола вр 
арио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошл 
 да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поа 
о моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо 
ну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и  
Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је с 
P18940_C3"> <head>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А з 
ође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње 
рачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију 
Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Доброса 
отрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на стран 
ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S}  
</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</ 
> <p>Председник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су с 
о?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра  
ио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца 
обудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S 
— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми ст 
о задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати љ 
етак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S}  
 дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> 
— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти. 
 децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бини 
!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>—  
е.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Д 
 са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{ 
а?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио 
</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек 
да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек  
та им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд 
ко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да 
би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је т 
код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не б 
 ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</ 
у, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојан 
> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> < 
будила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у на 
вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на  
кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p 
га ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд п 
тоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S}  
 ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром те 
тевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је  
 ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда н 
а и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:< 
.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{ 
{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћем 
сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те 
Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред 
 Чисто се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зор 
анио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто доп 
ако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па по 
атворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} О 
 њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а 
 окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али  
це му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</ 
} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} 
p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора 
нда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавит 
 глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збу 
ма засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини с 
ијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра проне 
прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде 
ша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим 
вавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда с 
сто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао  
о.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, не 
Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отид 
p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>М 
земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По 
је ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг  
одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Јед 
Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојит 
анимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо 
нђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом  
е био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То  
теше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и 
p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остар 
 је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао 
ог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ прес 
о, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим до 
ст твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола  
о им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p>  
одине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{ 
како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратниц 
 да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу мо 
и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Ма 
спода дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао  
ру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Ка 
и замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича  
p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господи 
ко пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и  
еш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе 
 се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прв 
Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што б 
о којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, ст 
ати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непозна 
о, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам  
 липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза пов 
} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све  
милију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протур 
Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.< 
еш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>И 
 Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у ј 
апула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кр 
печених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено со 
пред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у н 
ки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболет 
е као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелеч 
спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде  
p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сус 
на је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p> 
 Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</ 
} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која  
ане просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружат 
 видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је 
 дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је б 
 собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <q 
,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кре 
ђо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим 
’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и 
редне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног аде 
и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила  
и од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изн 
/p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи ц 
веном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У  
номе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које  
е шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета ше 
 у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићи 
АПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретеновић</p> <p>БЕОГРАД 1895.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖ 
се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама,  
 бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесниц 
бро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад пог 
воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу 
брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Кр 
 попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Виш 
} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да р 
а је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и  
, али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Он 
и све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone un 
ко, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Р 
Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе п 
 искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли 
 радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" 
о је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, 
уд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старој 
е сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У 
у да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се  
апева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још т 
а ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ће 
оре!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрва 
ледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана 
роменила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очиј 
о.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а 
/p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — 
ва два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних румених образа,  
и ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља 
е дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</ 
 канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улаз 
 како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, ч 
 озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спрем 
иста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску 
ром.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S}  
 а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени  
ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, 
н оде.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и позд 
тов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Ста 
.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и п 
> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, ко 
речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} 
ојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јо 
цну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мисл 
човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га  
уго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се дру 
</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора. 
 познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су  
срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом с 
Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити 
ога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад доб 
p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о 
баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p>  
ка Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто 
оју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божа 
 своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког о 
отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом р 
>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи  
ратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јо 
влије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— З 
зи на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Не 
Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише 
вног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По ли 
зме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Буд 
аш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, је 
ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па на 
сто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Пос 
е опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десет 
 Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>З 
од општинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S 
Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан прим 
p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— 
ужи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради там 
 бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, ле 
њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово  
ш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, пр 
 подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да  
глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и раста 
ћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђ 
 речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво м 
 Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и по 
метов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговар 
 испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколи 
а у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање 
е препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећ 
ао да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да к 
ећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се 
<p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> < 
p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али т 
исао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла  
господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта  
а.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, ко 
тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно  
гнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан погле 
ети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то. 
 <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није  
исти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> 
 Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула 
 браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да ј 
 докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n 
 загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p 
и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} 
а капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замисли 
 у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло  
е и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви з 
..{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> <milestone unit="subSect 
 <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сва 
апетан погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> < 
таше сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо 
ина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> 
м очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га т 
е видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетан 
ривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> 
нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им 
огао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела. 
 кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као  
д се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, д 
 им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети та 
извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p> 
петану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су 
ој ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесење 
p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допа 
рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стоја 
а, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> < 
оже.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан об 
ремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и њ 
ном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а 
ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто у 
ај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} 
аш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене  
је гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу. 
, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што  
у ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију 
да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај н 
Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи к 
> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и пок 
>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани н 
што му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једа 
да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер 
а, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, б 
 живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p 
 болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <p 
> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Др 
ре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</ 
би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— 
 <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба н 
моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</ 
своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морал 
 задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’ 
ли о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем т 
, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане,  
’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет велик 
пазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је прав 
о је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку рад 
благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> 
угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине нај 
p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацр 
му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те 
А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако ј 
ало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којим 
а поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутр 
>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> < 
{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити 
.. да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блажен 
а је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на св 
па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догор 
 ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, 
амачно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалит 
и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} 
.{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и 
езено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје  
/p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај! 
ли петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо,  
че се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, в 
рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p>  
 И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не ја 
ит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао к 
и су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p 
астаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p 
а ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> 
дем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му пре 
 за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта м 
 рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева са 
ли му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буд 
ца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је с 
>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас 
роким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због И 
ар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сић 
Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као вен 
а саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’ 
или пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а ова 
 послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> < 
о видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика и 
мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и 
.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прили 
пила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о  
и, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да в 
 како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава 
њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ 
то!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живо 
у, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{ 
/p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, д 
иђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, к 
варали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би 
о.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p>  
се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али 
а, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Ма 
 <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давит 
д на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје 
 са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се  
!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако ра 
рости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ  
ица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је И 
— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.< 
с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у  
бо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич бил 
лу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и ос 
— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, дод 
а је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједа 
а би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да м 
S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да ск 
.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, 
му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас 
амо мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препу 
репуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радо 
ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране 
педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком 
ш мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Св 
а, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја  
ом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити мо 
S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно. 
</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако  
 ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p>  
а све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према гл 
шцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S 
ало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то  
<p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{ 
 к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир 
уго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира дру 
т.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак нез 
аредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи т 
на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо та 
нока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота 
 ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе 
тера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш 
у у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p 
Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштво 
опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би 
хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S 
е и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро.. 
ом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заист 
овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и 
дна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Ал 
акло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богат 
> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад д 
.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да 
 ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка панду 
задовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>—  
 познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и  
и ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!< 
г’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стев 
никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’ 
аз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра 
гњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> 
p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p> 
ља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са 
и.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао 
} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, 
тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли с 
 лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да  
ним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва 
>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Ма 
па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало 
 мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и пр 
радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало бл 
хову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> 
писана.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p 
ше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за п 
 кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка 
енковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга  
за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погле 
а, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се о 
и дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино 
<p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о 
о видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од 
одитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је  
танимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p 
си мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раден 
м тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>За 
 свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла р 
За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у  
<p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вам 
тво да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потег 
 жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије поби 
 n="174" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота доч 
ка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да ј 
ц за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="subSection" />  
<p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код о 
аш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала б 
ја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага ка 
 је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба м 
гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} П 
 који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити 
него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи ј 
 лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па  
раво путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим,  
е до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шо 
а.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Ст 
штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђ 
 њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр с 
 чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те з 
тево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говори 
ено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа 
ла....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се 
им уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џ 
ептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p> 
или.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, к 
да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу 
 <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полак 
l:id="SRP18940_C3"> <head>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p 
ивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S}  
цу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p> 
се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али 
е одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а  
 Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружи 
и се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по годин 
радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем оче 
о сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису б 
у.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срц 
це.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" /> насликане, све људ 
о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што  
 биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n="74" /> <div type= 
 знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb  
ословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи  
, па само сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</ 
о није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето 
це у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или м 
тури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће. 
ијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат пор 
а месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што с 
{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нак 
до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из о 
кад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој о 
d> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир к 
 нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је  
аредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити. 
/p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па 
а њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше 
разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђав 
ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао ј 
им ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да 
— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Мари 
та и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли 
... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, з 
писаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.< 
евине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу неразд 
иће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} 
ла све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва промуца:</p> 
наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели 
аре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S 
 ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се на 
ди су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди д 
p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били с 
овато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста р 
е?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држа 
 <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћа 
p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало к 
 су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лага 
пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је 
 тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за 
о са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то би 
мо Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао,  
личари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових напо 
p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на исти 
м из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не 
здимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љ 
ш мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p 
ction" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му 
се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој сло 
илостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TEI> 
head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио 
оше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су  
било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Пољ 
</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше,  
а ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова  
и су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само  
што Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n 
>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје 
н.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред о 
ише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане ј 
 обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило г 
или оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи с 
.</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Сто 
од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна  
ице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је  
, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грд 
 штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало пр 
је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само ш 
а зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га з 
и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера тр 
.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>По 
су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су не 
ет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и ја 
> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>—  
 Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био  
 ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капе 
ј капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гле 
зумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, 
ијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао  
estone unit="subSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра 
аш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S}  
p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{ 
 прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је к 
ла, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао  
езали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак к 
тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није с 
 главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну 
да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетић 
а се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Ј 
ву башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове б 
јати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је м 
а је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у  
еву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се 
 чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Мил 
Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад  
ими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све 
ло по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те  
 Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и 
нају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у 
отпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветље 
тића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све 
 кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака, пре 
 Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извук 
 да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.< 
и месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.< 
којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заје 
 неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаг 
 био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше син 
о добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира 
p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао  
се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је 
аздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p 
а их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, н 
 Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> < 
а рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом н 
 ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’ 
слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chapter" xml: 
није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то  
 мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте  
есмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</ 
и су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја  
те онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О дом 
је“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „н 
укавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Ми 
 сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ни 
ама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је 
на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Језд 
 ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи 
м прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</ 
 у раскорак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли  
тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне  
де, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово  
и о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се 
ветку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</h 
ју.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су  
и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако госп 
а куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спре 
а своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било  
_C8"> <head>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p> 
 знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, 
 Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век  
е звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да  
 себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то с 
ао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башч 
 <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после св 
е миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди 
ml:id="SRP18940_C9"> <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише к 
се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденк 
, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јов 
> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом с 
 се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распозн 
овници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се раз 
а врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници би 
очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред,  
а из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Ст 
p>— Каде?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе 
S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу? 
ли од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на  
ек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина 
ђених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њ 
.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p>  
ндука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта т 
нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око 
тића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта  
вца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је 
Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим сед 
ш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чу 
p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Нагов 
рце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа 
је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb  
, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени с 
="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са  
 би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капет 
..</p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде 
</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде 
 Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За  
о по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} З 
ола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је  
/p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти  
апаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У т 
оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S 
nit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојк 
ну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити с 
 га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не с 
у је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опе 
 и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док  
етаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> 
ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и позд 
ади шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које  
зио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему  
’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта... 
, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и с 
се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњат 
и код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим би 
е се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и игра 
 тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p 
аво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Ск 
ам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића 
S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у сво 
 проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, јо 
 у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обич 
 је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам  
 видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме 
ана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила о 
ио опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој ка 
ађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није 
опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада  
а га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је  
еља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара 
 је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу 
ом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече једа 
S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао  
бро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао оч 
и моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они  
" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или 
го икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пу 
јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је там 
....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Пошт 
а на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али пета 
 /> <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком с 
 Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се си 
 преким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су св 
.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава  
еше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} 
 другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стев 
</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било 
 <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да д 
S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p> 
="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га по 
и му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одеб 
рву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим д 
ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p> 
p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био 
ни детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд он 
ко ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ д 
ј кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово н 
> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он 
та је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дош 
 Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, не 
о овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се 
, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми 
стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па д 
и код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} 
код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаг 
ве стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко 
о је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p>  
оно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанов 
 руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружин 
ага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Гла 
ко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољ 
она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p 
о, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад 
 <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ ра 
— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао м 
оге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита ј 
</p> <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а п 
n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} 
о му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ран 
евиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башч 
је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра 
и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати 
/p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радост 
 се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, 
цу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се доне 
еника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само  
 роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизги 
p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је ј 
..{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече 
} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и па 
<p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ о 
о да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила о 
 посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Ст 
/p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Сто 
ћа Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад ј 
о, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>—  
ва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је па 
, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је ј 
могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претрес 
 тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је,  
н мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p>  
 n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купић 
>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубит 
/p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!.... 
ати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p>  
n="160" /> <p>— Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још 
елика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог 
угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Ст 
пет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S}  
.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што н 
S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривц 
ењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира  
е овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p 
ш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!< 
мр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p>  
.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу  
ца остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— 
о распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За И 
јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Не 
 а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје ниса 
</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очиј 
} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Ст 
оју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стев 
<p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Св 
ам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> 
/p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље 
уче ланац.</p> <pb n="116" /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за т 
мо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица с 
ече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> < 
е....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> < 
и покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игња 
 док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно 
.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечер 
унила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан  
 било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да с 
казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, д 
аред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јез 
e> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена би 
исли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави к 
</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја бол 
и у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’. 
 Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала н 
у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљ 
 је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па по 
з плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стој 
еља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тих 
лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’ва 
>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l 
ри близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, т 
 ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>—  
 ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Освети 
и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стра 
 велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} М 
уги.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>К 
он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није зн 
брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо 
вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</ 
, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ст 
а ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет леп 
Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја  
...</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љу 
т а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С  
а се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашл 
осно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави  
ило потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p>  
о ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> < 
на бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у нит 
ено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао 
ар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су  
лако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о с 
н.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се 
е вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти  
гова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у је 
 волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на пу 
и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем зб 
, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> < 
а Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> 
орим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S 
...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио ниј 
>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</ 
је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, поставио је поузд 
, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ет 
о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’  
и ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ 
е дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића  
</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи 
што пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’ 
.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све 
је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конц 
ра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> 
естоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад она 
<p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико мо 
селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, т 
{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништ 
Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календа 
, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи н 
мам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми т 
 чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на рамени 
} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове 
ећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> 
а нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га уради 
звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати... 
 </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l>  
капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о 
мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, 
еварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стев 
, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом к 
лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао н 
 само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином. 
еву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p 
се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само  
стре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</ 
ћи.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисер 
 од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара  
еше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Бо 
 Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> 
рат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држ 
ст’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то  
дина кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они ра 
се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски  
, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога 
 доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, 
 а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице мој 
n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те жив 
ла весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њ 
и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потреб 
Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, к 
 не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десе 
а пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног г 
b n="III" /> <div type="liminal"> <head>БЛАЖЕНОЈ СЕНИ МОЈЕ МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> 
 и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом  
у“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше 
 као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући при 
вориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у ка 
да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумња 
ажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе. 
два је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја. 
 изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан з 
апетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Поср 
ила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, си 
Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслуз 
апетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S}  
чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изглед 
селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У  
или или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту 
о добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашт 
и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, 
треба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми 
редан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игња 
овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун С 
а.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отвори 
дим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ И 
, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Сто 
аш нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’  
 и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, пред 
 а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу,  
S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>—  
 тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> 
ко наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се раз 
е чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марв 
ји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њ 
— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отера 
та се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас з 
о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Н 
ако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Д 
у мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, р 
и сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада 
те на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наред 
сти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се нап 
p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан прес 
 Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећа 
ова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и 
и сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове  
 <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме  
обро јутро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени 
у цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно тре 
.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пар 
> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о!  
 n="101" /> <p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— 
 и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљад 
ивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она заг 
иру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, о 
ног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја д 
оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ј 
 <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, 
а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промр 
едоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!< 
 наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>П 
тељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до н 
<p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, ре 
ала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћа 
ијатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ва 
ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос до 
е сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћеман 
ка им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да,  
и је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо  
>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне 
и.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово ја 
 мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Ду 
ела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, 
а увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у 
абели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што 
p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љуб 
м јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видел 
</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису кри 
Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сен 
.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радосни 
вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше об 
аља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па ис 
нда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је  
паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Ка 
 и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити 
а свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова 
имо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него 
т баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир 
на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је 
тевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{ 
ви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се с 
 се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Иг 
чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича 
инили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и  
p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стев 
м милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако вас кад 
} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвон 
вом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла ка 
ио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— 
 један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољ 
огу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала д 
 нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „З 
инимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Стар 
јој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, 
!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати  
стаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помога 
 живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, 
, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш. 
д своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, 
рате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда по 
>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си поли 
па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не 
преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p 
Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ј 
он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устаде.</p> < 
беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келн 
а, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> 
во упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p>  
 ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говор 
 како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору засп 
и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, ка 
...</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мал 
раћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{ 
 трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једв 
еног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p 
стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам 
твари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат 
"155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда у 
ећ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p> 
тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше 
а!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Тре 
вана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаћ 
ади од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте,  
 кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ре 
жило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један г 
ће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и чове 
рио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> с 
у приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу г 
Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув 
доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу. 
ва је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам бр 
гао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да о 
е Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ћ 
обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала 
{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку гов 
..{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p>  
био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по р 
ЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави с 
 ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам  
а и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Ста 
та била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике грдн 
 кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у је 
 најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, реч 
ић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} 
азати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p 
 до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они  
>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Прв 
, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тад 
буј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај 
га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што го 
дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу д 
ској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја 
, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали м 
<head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је би 
али...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетан 
а.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свим 
че капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Је 
 ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети. 
ти:</p> <!-- <div type="letter"> --> <p>Богатић, септембра 187.. год.</p> <p> <hi>Председниче,< 
један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прег 
n" /> <p>Целим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што ле 
сле непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <div type="chapter"  
м ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па  
ади Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне рад 
.</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и ве 
и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</ 
</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите  
 у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда п 
Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским пот 
p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у в 
рпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p>  
упу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бо 
ељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина 
<p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</ 
оку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала 
заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нис 
S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњат 
е Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако  
кала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стев 
не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ  
и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И 
 засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни д 
дај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измири 
но кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар,  
Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p 
имо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него гов 
о!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад 
им, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити 
пасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан 
 што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, ка 
а пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о са 
е ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај на 
, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’  
 Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти не 
сте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, реч 
о сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који  
џија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p>  
ки’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно 
ћани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добр 
 право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет л 
а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је р 
иње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаник 
д друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног осо 
ије заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није 
ко слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих  
тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свим 
 миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у р 
 све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошл 
ва!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је п 
икада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За ти 
ес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— На 
е.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдниј 
тника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, и 
 ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана,  
и више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду  
 и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове зад 
о су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У 
о Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити 
азила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка 
, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат 
 Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком поле 
 Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он 
 почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који  
да не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд 
Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног  
але, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре 
те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речим 
 да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. . 
> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек к 
јслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да с 
 ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</ 
променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може 
крсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе к 
 љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, к 
 прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас п 
бама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича  
о кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак  
сто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује 
зу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте  
о!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже,  
— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја. 
на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова  
е, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:< 
е баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па к 
 браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи крив 
оје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекн 
стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже 
гњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини  
и разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p 
 То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођен 
 какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што 
о је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновањ 
 са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Ј 
о ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан ми 
е тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде 
адруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге  
е грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p 
е идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица М 
о да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше у 
пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија за 
 су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога  
чита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали  
и ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља  
Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женс 
ре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не д 
p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми  
еби јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као 
— Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета каза 
 <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смел 
мо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S 
о.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислим 
на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти 
едно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара  
 јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је ма 
ашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв за 
ако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се р 
из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то  
сти изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче  
, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од це 
 <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, а 
 шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p> 
у се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна? 
 да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p 
то ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад б 
 За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли 
амо ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било 
вина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала ст 
мо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева  
<p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај шт 
ље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надат 
за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жен 
е ућуташе...</p> <p>— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече С 
род’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пош 
 село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Ш 
во зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну  
ету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле  
мурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваш 
ти?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не см 
 Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ј 
p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p>  
е, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, ш 
 ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је сел 
 друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S}  
 ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа  
о недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате 
— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Ј 
чило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Ј 
а, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је  
о.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</ 
у се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у соб 
њу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је б 
зе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се 
.</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако 
и, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предиш 
и међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стри 
иге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за 
е се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се 
ктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце ц 
н.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хо 
/p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>—  
е ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше 
 можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твој 
> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини м 
и....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.< 
скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но т 
е предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не за 
капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још м 
раво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су 
 <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекр 
на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан у 
ћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, п 
 а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног 
аде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући  
} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бог 
</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p 
сте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам 
моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да з 
 ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме 
 ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угле 
оро уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан пог 
ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p 
гатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дозн 
, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p>  
е се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам  
Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на некол 
ек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди 
 тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити к 
ом Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазил 
руба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вун 
...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су ск 
Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам  
 довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ва 
.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од 
/p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p> 
бразима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S 
мених ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше с 
је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} 
ече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уз 
/p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венч 
 неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па 
.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, о 
ПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb n="I" /> <div type="titlepage"> < 
могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати к 
>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте нап 
о ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај 
— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џ 
ихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пус 
Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— 
ли:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Бо 
о тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мр 
суђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко б 
p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас 
а понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово с 
Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p 
атимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ 
те, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните св 
ало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао к 
икну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро. 
стао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— 
и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пије 
чи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{ 
и, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово 
а сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши 
p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А  
 њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама леди 
прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке уд 
— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши. 
весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осети 
су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који ј 
поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n=" 
 му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о 
у.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећ 
ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни  
.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти до 
 ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93 
 задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован 
вога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем о 
то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице 
ом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише 
ње.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро  
— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милана.</p>  
да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би  
све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’  
, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>К 
 се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S}  
на и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило 
ити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ б 
 срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у т 
ајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К 
о је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ 
жу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да  
згред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти ј 
ем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам вол 
е Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове 
— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рек 
ше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га 
Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за на 
ве куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно 
Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда он 
p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешк 
и?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:< 
свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p 
м јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p 
 милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плак 
и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и  
а слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке 
Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је  
убав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ов 
ољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано м 
и испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока 
е и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се л 
S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{ 
 Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са  
p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато  
а смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TEI> 
70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухват 
 Сад молим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата 
аде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу ваше 
јановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов 
 примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако ј 
па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>К 
...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе 
догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p 
 с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капе 
 Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бит 
и спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако 
иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је ост 
 мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је 
лози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здрављ 
свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим ва 
езани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку 
ом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Сва 
аврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без 
осле, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили п 
е толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у  
аваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубић 
таници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе 
стојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођ 
S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго 
оспод ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја. 
 удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и  
влији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</ 
 и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не има 
Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешт 
ити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти  
.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин ко 
етића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а по 
 <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј. 
/p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капет 
о срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцелариј 
тала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да иск 
г дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— О 
о.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, 
_C12"> <head>XII</head> <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима  
а...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну 
 гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као  
запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати 
 колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у ку 
дошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То м 
Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би  
вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с  
 под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p 
но, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници дад 
о га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p>  
</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће т 
шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је 
ирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, иза 
е и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата  
и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви  
здимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети  
а, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити ср 
рпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p>  
е све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се 
} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>О 
и врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних времен 
а дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прст 
ог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале ж 
 /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, субота...</p> <p>— И 
нове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати 
Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, вреж 
 је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем 
а најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст сна 
вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст снађе наше се 
Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила. 
 сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p 
ила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да 
p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Ок 
> <pb n="41" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јак 
{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслон 
 Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили. 
милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био ве 
че.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена.... 
ко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и збо 
 зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S 
п.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун 
у вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Закле 
’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p 
и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала л 
т Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца 
аш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, 
</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</ 
p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће ник 
о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Јед 
одио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то гов 
ети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи 
p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо сво 
 и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од к 
и сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као 
ко ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се о 
а рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испр 
 сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> < 
>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} После  
е помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између  
је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим 
о ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље по 
ви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> < 
моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p 
еде на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> 
 <p>Поздравише се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу Иво!</p> <milestone u 
<p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој 
и свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свако 
а остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли ј 
Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, х 
/p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будит 
одетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p> 
.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу 
ивца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се н 
Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена 
 <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>К 
ме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти И 
едну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p 
 к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили С 
Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> 
p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{ 
посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p> 
Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p 
ћа, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили 
о воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га т 
 Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио тамо?</p>  
ам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила  
ила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она дон 
ђе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем 
арнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа  
не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. 
овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате  
д.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па ова 
дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Р 
 ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја 
е унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног  
 четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p>  
ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што 
едну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио 
за.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону в 
во бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</ 
ти може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, 
опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, д 
ашчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисм 
еда шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>—  
 њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и пове 
има није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу  
 било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај про 
удете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни прибли 
нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су зајед 
ждребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине 
к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по  
де и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздр 
 па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p> 
ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— 
Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еј 
а спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47"  
 ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на буна 
/p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему ј 
 заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изу 
и...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у 
 ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану 
живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и  
ад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непреста 
/p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње 
> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежн 
евер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине  
 свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губер 
 <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по цело 
узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној 
га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако 
се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Ста 
јачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и вес 
разгледати по свом <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или 
уби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче,  
је се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.< 
вецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце  
ти.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га 
...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липо 
а.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви др 
>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Иг 
 људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и  
<p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> 
ко, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још св 
атиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p>  
на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, п 
појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> 
 људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо 
ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’ 
нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јо 
Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци 
ашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пу 
ли о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат,  
> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, н 
о што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дукат 
/p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.. 
па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћ 
а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача 
ета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> <p>С 
— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— 
S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати. 
 Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој,  
 ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, коли 
Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ва 
 говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакш 
— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до нас 
 узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је укра 
ме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде 
, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године 
..{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце  
 ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} И 
ти ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више ј 
в.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и т 
ико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њихо 
ајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има дост 
каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити 
је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} 
 еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па ч 
 Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па 
шта.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш  
 цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опе 
аљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једар 
 како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па 
је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас им 
коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S}  
{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пр 
"28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нист 
, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорил 
ро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шт 
а и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти ка 
ало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био ст 
ого таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од  
>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ож 
, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога за 
Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са  
 рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— 
p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’ 
, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па ја 
си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи 
и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разнос 
.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’  
ре, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по 
и су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</ 
p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим ле 
цати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за рук 
p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћ 
евај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па д 
њате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало по 
че:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју  
па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно и 
на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ст 
.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</ 
Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Ох 
вршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> < 
Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми 
 тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, нег 
љ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти 
гњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље прија 
о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља р 
S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте 
 <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је 
ва, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131"  
ило опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја  
 говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је 
тојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти би 
 <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек 
ко сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’в 
 Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоћ 
 <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се  
S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још 
— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима,  
мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде? 
 женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на си 
ји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу 
а, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после о 
ија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да 
тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш,  
 је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S}  
лити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здрав 
уше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за но 
пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... зн 
 Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког све 
о, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{ 
ма био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље 
p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости  
чи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} 
т скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си 
> <p>Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мир 
ако она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био на 
 у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} 
но владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p 
и?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те 
ћујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, сам 
авица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, има 
е су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром 
ан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био 
раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p 
уче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже 
95.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕ 
дине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Ј 
покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела 
атељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе 
, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше ш 
оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Де 
е кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица лег 
</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече 
јте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S}  
а се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо  
ртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> 
 <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других к 
о на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао д 
 остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми  
 се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо 
о је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав 
и није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} К 
година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема ја 
ележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и не 
 Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’  
о.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вал 
ша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог  
 обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоћ 
Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све н 
собито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буд 
?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао. 
а к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, да 
с дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може  
не и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај с 
к у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар 
е за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, си 
.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Бил 
се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} 
ка алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне 
те да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни 
..</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да. 
ивота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам до 
ла просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може 
ешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{ 
> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p>  
 да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„ 
помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетано 
то ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Им 
.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама  
, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденков 
ља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</ 
развалите, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, превр 
не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} И 
г чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташ 
иже:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездим 
аори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> на 
Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те  
ићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у чит 
овог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?.. 
ловите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још  
 Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а 
у своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас  
 полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одмо 
а.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота пр 
ико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир 
рећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>М 
и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обо 
о.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p> 
 сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не по 
зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од  
 по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити. 
.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је  
просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, нази 
> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, 
косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p 
па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио 
нашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Б 
испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p>  
капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, р 
</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све 
равио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти к 
и ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана 
ди, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TE 
х, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n 
свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станими 
 дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву 
ијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, 
 деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљеви 
етрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Жи 
 то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је 
, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" / 
ри године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се прос 
се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и с 
 није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то ба 
 и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао 
/p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га 
е Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе. 
ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било 
м и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, пош 
покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} 
го да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p 
осе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите  
ље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерал 
</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не м 
 баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љу 
{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете. 
</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се,  
о је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те 
ну поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</ 
и с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она  
ађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је с 
 <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може 
p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чуту 
 пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси 
д’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир  
.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> < 
ћу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем.. 
леда па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа  
ти, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разго 
" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Д 
уди, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p 
ело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме.... 
а је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још јед 
Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из  
 Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Раде 
о смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S}  
 узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p 
 кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у 
 ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} Т 
’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p 
вац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати 
а у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек моли 
<p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се 
.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S 
летку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? у 
овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теж 
енковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто бол 
едаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p 
ане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало,  
p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили. 
 ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S}  
, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат прос 
ре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> < 
знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земљ 
 њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, б 
о, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако  
ш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу пом 
, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Ра 
ам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем г 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских  
 ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездим 
<p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту 
ети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара 
..</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо 
и видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније  
Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа не 
Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби ц 
ш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је 
зим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Је 
 седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева  
 се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p> 
 пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ив 
таре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола до 
гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и 
јани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> < 
м га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим  
 сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге п 
о јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до кра 
 да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече п 
 <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док п 
p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S 
е вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ 
е беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишават 
Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Ј 
а креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стоја 
јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба н 
.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по м 
огли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада с 
ва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као 
једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се гр 
 рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако  
ше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна т 
, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само  
а радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког  
Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни 
ица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се  
слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестив 
гристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му  
 </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...< 
има заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног ви 
а успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови  
ра.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по н 
 <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у 
е и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи. 
еше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има 
омучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p 
о јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опа 
оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, н 
у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви с 
 грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун 
арешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у ово 
Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S}  
Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и 
ата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може  
ати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’ 
зук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Ср 
ездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у наш 
с.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избави 
>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га  
оштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је 
 ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни п 
аји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне т 
<p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{ 
 <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а  
топала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли 
S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших но 
 си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Ст 
згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S}  
е селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада би 
p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, ка 
</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се  
.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p 
p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога  
> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли 
ем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стој 
Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море 
то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред сво 
одужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толик 
 догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче из 
им речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p>  
та, па настави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И 
олико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му син 
тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</ 
егова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p 
торила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S 
>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у  
.</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— 
и, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Т 
ди говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p> 
а се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао 
мира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја 
 како су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све  
.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газ 
p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву ка 
а коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ран 
>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али ниј 
е један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг 
шчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јак 
ић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше синко она ст 
ојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира  
рим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста п 
ове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} К 
м ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја 
/p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?< 
> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му споми 
 јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p 
{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једн 
е одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" 
адетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} Т 
<p>— Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по  
а запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети 
 он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.< 
, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још  
 је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Зна 
 се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне б 
богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Ал 
ина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлос 
је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али н 
 воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два  
едамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешн 
вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су 
 црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву. 
смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у об 
и баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше то 
подине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријате 
b n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те 
ару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим 
дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пе 
 умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом  
су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни њег 
вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав 
, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што по 
ад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу 
 наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> < 
>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p 
 Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, који су због њих толико препа 
ом времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јун 
 својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су к 
бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О  
ре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>—  
ворени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S}  
велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако  
Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S}  
ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шор 
 облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице 
 близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу 
 и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно в 
 јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Н 
ЕОГРАД 1895.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВ 
о посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да  
д радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти  
едник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујду 
рило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић 
репатили!...</p> <pb n="160" /> <p>— Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате.. 
 а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај 
боравио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је 
 лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’  
, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћем 
ислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други о 
 <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје 
и да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викн 
ова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељи седоше и 
рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић 
вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме 
ло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од ружица румени’“...</l> </quote 
 писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и  
 шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом н 
ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако саста 
опо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад он 
 венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, п 
лила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост 
бра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти м 
 дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно по 
јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" 
дуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по 
у Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Как 
вине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја 
Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича 
детића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долаз 
ите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га  
 његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану син 
а су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар он 
 ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двој 
има, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вра 
руштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетан 
епој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још  
ам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула 
ао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не  
кав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Ал 
уту срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући,  
орака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже 
ан узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— 
 јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, 
е.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Поље 
} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам 
в!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показа 
уо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качар 
 ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један 
многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље о 
ма сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет врат 
’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’  
 Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> 
се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповес 
огама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи. 
ик довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> < 
звади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S}  
} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <t 
рески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га предс 
<p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани ст 
сму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову  
 <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>—  
у кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо зна 
износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису 
зговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један  
ке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p 
Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам из 
вик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n= 
је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисл 
 све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Так 
> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов. 
 кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.< 
ела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.< 
по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Р 
па!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше  
ву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весел 
 само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и  
 тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој ј 
приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу... 
се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb n= 
трану: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Ал 
{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим  
{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је п 
.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у  
к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и 
га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив  
је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она  
 срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p 
а, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила 
.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили 
о мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али де 
> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p> 
ека!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је 
па....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p 
<p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су би 
 њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било 
о цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај ш 
ша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њ 
а шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже 
оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са св 
 се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та 
њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S}  
 је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тих 
<p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и 
 вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} 
ватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у  
а умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> < 
рча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом 
 марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S 
а.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, 
ихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Ког 
ени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну 
ула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме  
у Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича 
ом на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико ни 
је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и ка 
="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет  
p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наред 
ја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Ма 
 од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па М 
овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш  
 дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубав 
тета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сир 
што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега д 
 је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и нап 
у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није 
p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми  
ужа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слобо 
тио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</ 
tion" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају  
пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо 
пила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p 
у иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа ниј 
рао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича 
</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли 
Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Сто 
тала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун 
<p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p 
а и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати 
а, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и 
има заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по 
сиоци уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери  
есеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа 
анојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгој 
 сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, 
аће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S 
постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђо 
еоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Бог 
и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.< 
утра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пеш 
ешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шор 
, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па как 
<p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је час 
ставите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} 
одити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио ј 
та он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе неш 
се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је з 
:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па суб 
само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другам 
, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити бе 
вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам  
ли се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} В 
8940_C8"> <head>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> 
</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и 
бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p>  
 стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> 
> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз 
>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаш 
а Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте  
 Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јо 
н за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан  
стима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само 
и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано л 
м, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није пот 
</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке баца 
бу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S 
је, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то  
</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник  
да наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише 
>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, п 
е место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих 
Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше: 
 Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, 
ним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрав 
ко с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p 
! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњ 
 <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дош 
е...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколи 
у да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заус 
у, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са 
заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђ 
ма га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Вод 
емамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на ре 
ру за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Р 
 <p>Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше 
 жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нек 
<p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> < 
елио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара. 
го... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћ 
говор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о  
ну коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан от 
је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва 
чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> < 
а ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S}  
у, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је зна 
а.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нима 
ај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам в 
 <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} 
инути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си д 
ш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>—  
мо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра 
 Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{ 
раја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</ 
и о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено 
ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p 
кло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и  
не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не 
тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову к 
тулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по окан 
су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше 
, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше  
>У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже 
, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да 
 то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ак 
 ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S 
 пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њ 
 „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина 
топалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно 
каже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>—  
гњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршит 
S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме с 
ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110"  
.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Је 
S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, ко 
 а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошеви 
ђе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га 
одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је оп 
 га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти нис 
ча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине кап 
црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} М 
 себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију 
пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша  
/p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала  
а је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове к 
риви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била  
</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њ 
ри дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, п 
 још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Ра 
о.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није м 
кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p>  
} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући 
on" /> <p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући  
и и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S}  
...</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p>  
 бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{ 
> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти баб 
поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш ј 
 мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове љ 
 ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испрос 
мрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо  
 да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића се 
 је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Ст 
<p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био. 
стан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Сте 
овече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећ 
>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су ј 
 гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, р 
 ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Мар 
дни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зли 
</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ 
.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сит 
е види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано мо 
 тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове п 
S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти и 
 поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу ње 
 и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га ј 
<p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Ст 
ртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа с 
Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљ 
ка и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће 
кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости 
њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мр 
вао: <title>Свето Писмо</title>, <title>Вечити Календар</title>, <title>Рожданик</title>, <titl 
паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би 
измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње поте 
ича чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке ста 
а је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p>  
 радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> 
ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да  
и капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Может 
асом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нис 
м.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, ка 
ти.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам  
о мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже,  
Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бри 
} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли.. 
 и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало види 
м ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Ј 
један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пр 
</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у с 
главније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан ј 
Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радо 
ула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Ма 
/p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја 
и на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се пе 
> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што н 
ам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам 
о, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> 
вини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али  
p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> <pb n="159" /> <p>Они  
морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брин 
ни ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли. 
он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Ил 
 снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме д 
<p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, пре 
 ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан,  
румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само лич 
га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да  
 и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима на 
же, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најб 
 реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и  
!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео да 
уга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Ист 
ожете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас 
о га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин ота 
 не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у 
и се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која д 
ам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Такв 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што г 
о ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојано 
 ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је кака 
и’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> 
крсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је сино 
же мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</ 
сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још друга 
p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно за 
баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S}  
што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S 
ут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p>  
> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> < 
 /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p> 
 твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд ј 
сли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватр 
.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у рук 
ом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било,  
аки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се о 
уним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка 
 ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{ 
места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на 
/p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке зем 
гли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто бел 
 ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе ње 
 <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али 
ича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа р 
а тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</ 
ље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати 
егао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јов 
.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да 
коро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где с 
ма видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто ј 
S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече 
а обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира 
0" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> 
аде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од ш 
вање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се бе 
а гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а неб 
у је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се ва 
наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се  
веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Љу 
<p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се пол 
и шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматр 
ли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза  
ицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је 
моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива  
p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не во 
нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лиц 
нац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше т 
...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} 
 <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се  
росити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тр 
аш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара в 
гова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чује 
а ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведо 
дницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам,  
етићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како 
ече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам  
{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљ 
 Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле т 
ше поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио 
<p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних румених о 
чима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан с 
</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.< 
обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривц 
и га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то  
е.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’  
 капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана трајало је 
 јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} 
.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људ 
шко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној чет 
нице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упр 
у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши  
т, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S}  
ати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, р 
аш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се  
абели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли  
ко....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јо 
у и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> < 
ије!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те молим господи 
т лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли,  
ала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног нашег старог по 
ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати 
оше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише једа 
> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Ј 
Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан. 
 ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се  
p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам го 
села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{ 
во очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата ка 
та јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он д 
и је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он у 
а Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг у 
S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола 
, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— 
таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш кој 
најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле,  
 смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било 
трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишч 
<p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син у 
едан:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помоли 
ко је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово шт 
о, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само  
некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Че 
евојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило к 
чунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после 
лило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је  
.{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Бож 
 болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени  
 не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’вод 
сле весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове к 
села.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела 
S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на на 
о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, 
/p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се 
пити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе... 
се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код те 
Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана н 
<p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе 
одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>О 
 ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га пог 
а оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише 
 и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" />  
е, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> < 
S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она де 
тку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то 
ло изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капет 
жите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.< 
е?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да с 
> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте С 
нђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... о 
 могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опрашта 
то?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе м 
p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди он 
ва је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="1 
ова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, н 
још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да с 
г’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага  
ого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну 
у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> 
нска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај 
его обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо 
ће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели  
у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било,  
 расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се 
им смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта 
атову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле х 
едну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде  
отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На по 
еде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Ал 
срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али  
<p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо  
болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му н 
...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p>  
p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само отк 
ћи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам  
дом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Ж 
</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени... 
слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S 
ицу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.< 
 <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чу 
/p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турс 
мо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро 
андур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Дов 
оја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове ш 
 не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом 
 и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један 
пући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђи 
— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био 
и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. 
ешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не зн 
утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се 
ало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <milestone un 
!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S 
Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> 
 извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била  
рио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и  
сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у  
..? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница с 
сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешт 
<p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени 
а! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> 
<p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S 
крајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим  
та друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њ 
6" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска од 
, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, ши 
ћени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Р 
у, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је  
енека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један. 
гњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми,  
ана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шарено 
стан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим 
ачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кроз пенџерић,</l> <l>Кардо!</l> </q 
м лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрште 
ци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то 
гом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су  
.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен тр 
адарка.... царица...!</p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег др 
стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p> 
е и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе 
 сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила  
по му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Пр 
жала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој  
теву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра зав 
илан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да ра 
па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Б 
еде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</ 
у.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и 
ин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је ј 
гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као 
 тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</ 
м изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на зем 
атељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам 
 чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчев 
се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала 
оћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан. 
е од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или 
газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Ст 
 се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само 
оше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ј 
ан.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди би 
алио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изглед 
казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгуб 
ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче је 
 да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете. 
 Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова 
себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Ди 
 пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва с 
рем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио ниј 
е трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне 
, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа п 
ти, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта 
p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли 
а ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у  
је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о  
> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан 
но беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме крев 
ор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли 
ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кућ 
о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p>  
...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица 
ци сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За  
>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, п 
 за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p>  
су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу посл 
жо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{ 
о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, д 
} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неко 
њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихо 
 /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло п 
баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јов 
он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p> 
и,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, п 
 из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из о 
х је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p> 
} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ни 
ети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p 
икане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Ди 
....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му бе 
 свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и 
ио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> < 
што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па н 
о Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се 
болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Р 
зредио посао, написао неколико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 са 
и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било в 
, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, а 
е животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд около висиле су кит 
од Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А 
воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком 
и.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p 
ар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>Капетану с 
сет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан  
ојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како ј 
<p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши с 
 <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</ 
шу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа 
ан пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше  
нам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да пом 
 посао, написао неколико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, па 
, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срц 
наче, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станим 
 мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да  
ко ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p> 
саије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркв 
детиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радет 
ш ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће  
p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже. 
ерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те веч 
ово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он 
узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од оног 
S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави 
о много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну  
<p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не  
 чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца 
да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и в 
>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p> 
 топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши 
>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</ 
војка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто у 
анице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цур 
сапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p> 
 каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Бог 
 он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред 
Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је д 
купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што  
гли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} М 
 знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо чове 
ње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам ви 
>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један д 
 коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола,  
 једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— 
Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да ср 
, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p> 
— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека  
} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од си 
кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{ 
Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим  
 Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Те 
загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’ 
p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце 
ори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и ц 
по говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја ј 
ине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за И 
де с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи 
 дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би  
за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренут 
ан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео. 
бавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не мо 
чи.“</l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гар 
ад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом,  
де у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> <pb n="122" /> <div type 
демо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S}  
е:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а тр 
,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </qu 
ј,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шт 
</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни 
<p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ак 
есе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала  
оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако  
>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је  
апи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе 
а донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва т 
ошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него см 
набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба  
> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> < 
крсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и не 
...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоко 
, у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, 
јницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајка 
ну.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу.. 
, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и  
, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели см 
ју срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, 
 зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су ј 
/p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, 
ољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у зад 
ичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан 
ш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има ско 
и су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполича 
де је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцни 
м ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио с 
} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглу 
тево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пу 
да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као с 
е сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју  
} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни с 
 тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма 
 ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто в 
кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, се 
 како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне,  
чим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао 
нако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице 
ало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па 
рила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занес 
м....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету. 
ати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</ 
је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том с 
ти.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда к 
ео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вра 
војка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p> 
жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко д 
ако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се  
бићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p>  
тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те  
енутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му  
же: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборав 
доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....< 
ити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Св 
диш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују  
 јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и  
ерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином поз 
 неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хо 
га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је 
веда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим 
и из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови. 
ун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</ 
а подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су 
се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....< 
ју мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а су 
бије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p>  
Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, 
ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и за 
еханџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес.... 
о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду  
 али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да 
куражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о 
о весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у 
во, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о д 
другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу  
а и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио о 
 је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки с 
кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p> 
вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам  
и, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p>  
ина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да 
варити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јо 
, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се н 
колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би пр 
и:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S}  
 пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа г 
и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћ 
ем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капе 
tion" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору проб 
сигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми н 
сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бада 
у готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> < 
ајвећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића  
жемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја  
 рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и др 
акон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше  
’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту вазд 
, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Руж 
/p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људ 
Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p 
p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра и 
</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу,  
<p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и  
алило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет и 
е се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Јо 
т, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у се 
идиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>—  
 да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p 
кше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, 
лу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ћ 
било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да  
/p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} 
>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече  
го.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S 
— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков 
аш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, не 
а покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела 
да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали д 
ти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n="153" /> <p>— 
а слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као 
су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсан 
дур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зг 
загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Раде 
а је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време руч 
Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бо 
чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира  
близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се гла 
 синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на о 
аде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне 
д радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Ст 
Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се о 
/p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспал 
p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто 
е.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јак 
је.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— И 
 Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер 
ег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’  
’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи 
треви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} А 
ји тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу 
моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p 
Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мија 
ата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти 
 <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стој 
гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворен 
е на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p> 
е из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Ка 
че Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је 
, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, 
 све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Ст 
 смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Р 
ут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</ 
је су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вин 
ели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно ве 
ели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан ј 
целарија била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, чи 
Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ни 
да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц 
куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један  
 ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n 
{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше.. 
торија његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, ш 
ом оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јо 
 ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли  
Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone unit="subSection" / 
аре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да 
због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини... 
е натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p>  
те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена др 
апетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S 
Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да  
е доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад 
ци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Ва 
е на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо,  
...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице мо 
 им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Кап 
> <p>Опет погледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа 
{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна ку 
{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и поле 
 која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те нап 
 била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла  
ер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћат 
> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</ 
 к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Јед 
<pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На п 
 се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Ка 
ором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>—  
/p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нан 
адетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} О 
егова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш ств 
пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо 
и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта носили?</p 
еко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена: 
<p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају 
и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред 
та кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето 
н од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</ 
</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточ 
 заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да  
во, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја бр 
 П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник.  
, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да с 
ече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p 
о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о о 
</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плете 
 и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, својом милом  
стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен ваја 
адетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше 
ару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне 
разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па 
ницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обиш 
а Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризикова 
S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се срес 
S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p 
димира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није  
с.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p>  
.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај 
ад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им 
реми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се он 
 и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ и 
 <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>За 
его пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу ј 
 момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни 
<p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плака 
ве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче ст 
изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке нера 
 то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Б 
 ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: 
и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канц 
есело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило вес 
 n="25" /> <p>— Прођоше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре би 
- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, 
.</p> <p>Обојица легоше.{S} После неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</ 
разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p> 
 нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски све 
може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су С 
.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Стани 
 међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз  
узе, сећала се сиротица минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку 
је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с великом турском ца 
се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> <p>— Тако!</p 
о, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пе 
Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја! 
е ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да  
је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећ 
шта ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.< 
ју.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогн 
скупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју ск 
ездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печ 
енадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрун 
p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад ниј 
азило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати ру 
сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио 
ени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p>  
/p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сре 
редседнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За ти 
ваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе 
— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?< 
</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и 
ани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћ 
<pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су 
ар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само м 
им калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правил 
<p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> < 
ји на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мрак 
беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то 
 кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибан 
<p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и 
p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb n="116" /> <p>— Море бити.</p> <p>О 
е.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p> 
>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ 
 ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколик 
то дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’А 
ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p 
м гласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, ре 
?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> < 
вима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговор 
ете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до  
S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хо 
нам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се ша 
жели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите 
аши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва 
етнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се 
крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут прит 
одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете  
ло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци 
} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.. 
 девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p>  
јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стев 
ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао сти 
p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му ов 
а.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу свој 
} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада 
} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,. 
<p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч заст 
ео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} 
Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је н 
ече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у 
 вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сиј 
а једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S}  
S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао 
ји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја 
штву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p> 
а ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје де 
њат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку  
Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко 
ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранит 
</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Милан 
ка видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У ру 
је јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине 
а му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и о 
ори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде...< 
згубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече  
кивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} 
задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смр 
у сенуше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме 
ема синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да в 
ро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би  
у, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S 
у.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>П 
} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p 
 дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> < 
 настави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене  
 <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до 
ости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Бе 
ди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше  
а се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p 
о, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом  
е јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу  
, злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас 
ту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њи 
кове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна мес 
ритиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је  
{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда,  
е.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n=" 
сподине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио С 
ини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је н 
петане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да с 
лакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери м 
ћа.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки... 
које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше с 
едседник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена о 
лежи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крп 
цу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у баш 
а му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p>  
братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> 
— Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се за 
ом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запа 
е презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p 
ки светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’ 
едан.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста 
>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред оч 
а о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза се 
ош лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} 
оре на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са  
.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p 
е.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p>  
 обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар зак 
мео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p 
опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није  
<p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир,  
 попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им п 
 Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и п 
 у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумел 
 Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни 
рво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чис 
 Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је д 
е засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше д 
бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пур 
о тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} У 
он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присеб 
<p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он ка 
штац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до кач 
облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p>  
слом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А 
ко је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, о 
још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али по 
срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја? 
Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} 
е лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур ј 
о.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај с 
 <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себ 
ко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби  
здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише с 
 <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја из 
<p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате? 
/p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> < 
рницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну т 
 у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом 
велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њ 
аш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господи 
 одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи њег 
 и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраш 
ади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p>— Стев 
из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Р 
 сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао. 
 ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути 
 с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добри 
 ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S 
и да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S}  
 Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, 
S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је ка 
џијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј,  
им, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стоја 
 је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је 
</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо 
печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни  
еднику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајваз 
 брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пу 
еног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" / 
онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то св 
</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти  
</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и 
иноћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да  
ог времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола? 
— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.< 
акрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p 
 здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Да 
мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић је 
Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p 
ашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</ 
су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весе 
у је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се  
апетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужн 
>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капета 
олико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јов 
ознајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има д 
ра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми каже 
запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Ви 
?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p>  
каз је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, 
дао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна д 
, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за гла 
раво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p>  
га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је И 
S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} М 
а да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</ 
?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Ст 
поштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’,  
е и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплан 
аве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180"  
ити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Та 
та на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет зан 
е и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био сп 
о, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у 
> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим 
е је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир 
тиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n="59 
егову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њ 
и ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> < 
ази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, уст 
А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, пр 
га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта ш 
 ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па нас 
на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет  
ц на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па т 
ши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану 
 је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, раз 
ред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку  
сет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћ 
тало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p 
тева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103 
ви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p>  
се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџи 
ум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> 
 је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже доз 
ма га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје 
} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запа 
же Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али 
сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју  
чаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашо 
еђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте  
 <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p>  
за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала  
баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако ист 
>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га из 
е ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p 
 је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном 
арен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Ст 
денковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не мог 
Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>П 
ва спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се о 
> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две годи 
p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо ста 
лео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за ро 
</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде тре 
нако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о т 
глуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем  
.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јас 
лова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму к 
...</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за 
<p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за  
аквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни ка 
а, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја са 
ра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>К 
ије им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила 
о.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Нег 
пречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> < 
{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био. 
 изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се  
 и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и о 
 су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, 
Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им св 
свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па с 
 ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на пр 
тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} П 
е ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе 
— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине,  
а, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим мом 
p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заист 
му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао пос 
водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плано 
не душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне прав 
.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из д 
 али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа го 
о је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Ж 
 Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите  
уро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче  
ече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним  
воји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговц 
зно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине. 
 дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, л 
жђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу  
р, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p>  
 им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ 
д једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да к 
ва се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала  
ура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још 
о оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, б 
у на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти 
љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако и 
римо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>—  
овог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.< 
атељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ак 
е. <pb n="10" /></p> <p>— Није потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма 
уде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја т 
адетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p>  
птили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S}  
/p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да  
> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ес 
ештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше. 
, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p> 
ко?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени 
о га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p 
ко она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{ 
 кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом 
и године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p 
двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, нав 
ше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l>  
 — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова оста 
говори.</p> <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зно 
личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли 
..</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој  
 шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуш 
чали.{S} Неком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али с 
атору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош 
> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на  
ли апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицо 
милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За т 
 живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачв 
Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш  
у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капета 
а једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир.. 
то пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се  
, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да 
ле подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и  
p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му 
е из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је сл 
Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку 
 и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже 
ењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завири 
а Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игња 
х за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су 
{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>С 
таше...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже  
Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и  
<p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео каз 
ах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића,  
у нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи п 
адама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провел 
 Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам госпо 
 га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је 
умео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S}  
S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново 
ала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је т 
ачко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сад 
ети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и с 
} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто 
олико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Пр 
S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да 
што не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави  
бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој приј 
ка и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толики 
 у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Руж 
ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p 
...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаш 
и.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се 
едали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви 
у газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло  
а поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева бе 
а, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по чита 
 што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погл 
 је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си  
шем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у с 
па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је це 
 их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и  
 да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све пр 
ад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их  
ан.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог  
 Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Жив 
ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару. 
се крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир 
 цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Ук 
 опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико  
жо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они 
е на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак синк 
мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лице 
 Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима  
у тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је  
а.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли 
ајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и уку 
<l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јарани 
осле дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад с 
ко треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</ 
петан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип  
аде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако 
у чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је,  
или смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</ 
е само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се он 
цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки угљен пот 
а и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n= 
а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби  
нику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се к 
 Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи 
 ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, в 
 Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке су 
p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио  
} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> 
 из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је по 
 и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стисн 
бе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S 
оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш н 
једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах кваси 
месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> < 
и?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појур 
ио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не зн 
{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није 
/p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и к 
ање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху суз 
амигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’х 
њате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњ 
нај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и з 
нуло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</ 
исте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Саг 
 <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није 
т кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једно 
/p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је б 
 лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као  
е је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари 
несе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати г 
њат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборав 
знује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{ 
ели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— 
преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> 
и.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетан 
, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судн 
дем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и н 
 милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај  
Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p 
 и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око син 
ка Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о шт 
S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је не 
 <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по сел 
ву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и 
 гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ов 
з Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге 
орише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шт 
 шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обор 
 их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца 
ion" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мал 
ст, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио с 
оче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључе 
...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти  
еди па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица се 
ла!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да  
 се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојиц 
лико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући: 
је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре 
есили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су зна 
е...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом 
} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Св 
ади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и 
би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у вели 
, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ ч 
 тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, з 
а није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна 
је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица 
ила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио 
уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала т 
, тајанствене речи.{S} На послетку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица по 
, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на д 
м и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим 
p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Игњата и његове  
, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га само љубљаше.< 
ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Р 
а тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини 
ну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Ну 
ца, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и 
 то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околни 
>На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, г 
веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и т 
бока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. 
о.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вер 
му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уз 
 веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</ 
ле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде и 
.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, веч 
ој гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па  
е само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја  
ш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет  
ије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, п 
да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде ј 
 и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари 
ћи писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срц 
како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема 
он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле 
реба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довеч 
 остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом  
} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треб 
јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знал 
моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до 
ра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н 
ше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабу 
е знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p 
деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање остави 
јд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>С 
чи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти  
леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p>  
И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... 
/p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан ј 
уше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два  
 пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко  
а њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p> 
зе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој  
и у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик 
ак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је  
ињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} При 
 <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је  
 је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се  
е у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Сте 
 која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> < 
ходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зра 
ост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им ј 
еч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже  
трану.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигну 
за и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад К 
икад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Стан 
де ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господ 
д на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно  
ом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам закл 
ило.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако с 
де гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред  
амо.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан по 
p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што  
а и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али 
 овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> 
ли, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} 
та вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина 
ијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: б 
 добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p>— Нис 
иве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је виш 
којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се  
и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна 
.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас 
ас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пођ 
е, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и з 
{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из кон 
апетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата 
> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба,  
 тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао 
чје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промук 
ко упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, к 
попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њег 
ај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада 
уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекн 
хташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас госпо 
епредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— 
:</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш,  
 рекоше обојица.</p> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису к 
и Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Св 
ћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојан 
{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шт 
ре?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди  
 све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко во 
p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па 
 јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p 
е нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> 
другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Б 
т полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му ко 
зив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку 
 је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до ци 
само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — д 
их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближ 
дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајде 
ије имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио,  
проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето с 
ли су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта 
етића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Ј 
ђе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник 
и ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их 
узе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господин 
меде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>—  
лаго Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала  
l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l 
 Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук ј 
то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога ве 
мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешт 
зати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетић 
сти, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим до 
ли окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људ 
, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беш 
проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, ко 
ратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на 
и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јо 
жење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па  
иној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам п 
 ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пус 
p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— 
емо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану 
екне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...< 
p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра  
} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на сред 
.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’  
д турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако,  
а заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала 
а се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само ј 
.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{ 
илама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, т 
е и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио  
још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен  
в.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти ј 
<p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болес 
.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја дв 
азговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет о 
ко да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту 
 што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p>  
 тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А 
 су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</ 
уди састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— 
 је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Ј 
/p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Ост 
у, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно оно 
ак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о о 
само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, д 
опио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривог 
виралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <pb n 
уку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао 
мињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о 
а је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву 
ову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан св 
шли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио  
чи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председнику.</p> <p>Председник уђе у судницу и  
 Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’ 
ди, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господ 
али, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је  
 рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S 
/p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево 
е сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи 
е онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S 
 изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се дес 
и.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> 
> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год  
нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и 
у.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке.. 
 треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти  
> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S 
уте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу С 
мо ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те пит 
аш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку па 
.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је ис 
etter"> --> <p>Богатић, септембра 187.. год.</p> <p> <hi>Председниче,</hi> </p> <p>Одмах чим ов 
.{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} 
<pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Св 
{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је  
 год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш...  
нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу 
 одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види.. 
с весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после ве 
 сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S}  
све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо  
{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} 
људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S 
себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари,  
ру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром 
отив Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стој 
} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ор 
<p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло  
а, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је  
 беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично. 
 вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S 
 мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за т 
{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог д 
 стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па  
на, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи 
три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са р 
Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци 
је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше се 
 — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче промен 
ћ сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промен 
о на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара сас 
довати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред  
буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p>Мих.{S} Сретенов 
 предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни п 
 тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у  
ијатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам  
, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до 
за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још ма 
ђе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валил 
аш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону 
и, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана сво 
ољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђ 
ћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћ 
 затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу ј 
тан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријат 
<p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капетана 
е пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у 
су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</ 
а...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и  
p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав 
е море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што  
војом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам в 
годарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш д 
/p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам н 
 и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p 
Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p> 
p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била 
свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубице моја!</p> <p>Онда наста тајац...</p> <p>Наслоњ 
клето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село 
еликих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n="53" /> <p> 
 пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих прич 
е на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Ма 
 слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>—  
 посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> < 
<p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на  
Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу стра 
гњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратница 
убини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоск 
денковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде 
т Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радо 
ојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</ 
ојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све в 
да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране 
а поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па пол 
{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опоми 
 па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да 
каменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Јед 
S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{ 
а ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје де 
нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће 
да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p 
им опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На 
.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и н 
се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а н 
 него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око 
<p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођ 
едајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану  
вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, по 
е промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и остало прогута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет по 
ри попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у 
и дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учин 
зради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане па 
ца принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три  
пи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити,  
} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар ј 
ецо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је 
..</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, 
лова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како ова 
т се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си н 
 одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики 
о тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те  
пили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљ 
<p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему  
вешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нек 
Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свеча 
занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, 
арији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини 
а овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дет 
изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После 
 шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Бого 
 <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је  
ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалил 
 ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милана.</p> <p>— Тако... тако!...< 
 си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Је 
" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио  
жеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађен 
ш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш тв 
тојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зов 
ала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> < 
<p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова 
аљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Је 
мерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни љу 
сто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си м 
 се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S}  
Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праве 
земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи  
ово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Ј 
а Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не по 
 Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко на 
м опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово  
јан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ? 
лостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би  
 Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А  
и био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72 
!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од 
 ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће д 
p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је би 
!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд о 
— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p> 
...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она ти 
е неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не см 
икну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...< 
че, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље  
вог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео 
 <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги раз 
 на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечер 
 Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет 
 тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и  
а.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан 
прам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво 
ковци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и 
 за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капетане, рекоше обојица готово радосно.</p>  
о тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама  
што вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, д 
 окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега 
е и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p 
здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли пос 
поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он и 
о сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано  
ири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде глед 
на!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци к 
инко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Панду 
} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јеса 
 је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?... 
о је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игња 
и бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </div> <pb n="139" /> <div type="ch 
газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p> <pb n="135" /> <p>Прво се донесе 
 да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се 
ни приличио света, али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назв 
 одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> < 
 мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала по 
и рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је  
трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он г 
шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које како 
ећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију 
> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву,  
 у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и изв 
 као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти 
т тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> 
велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Д 
твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:< 
о ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, 
ола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богати 
че Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p 
е, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S 
с звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се с 
ћемо господине капетане, рекоше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{ 
Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— М 
штити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви поглед 
У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са сви 
се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ  
енији људи, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, 
коше...</p> <p>Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p>  
аста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише обл 
чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрет 
волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите 
чином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> < 
вијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb 
код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно. 
>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави. 
остала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се  
а потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли 
..{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свим 
е то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само се чује:</p 
, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете 
 око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, прист 
 <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме. 
</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна б 
, потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак —  
<p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Г 
е на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стој 
ића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да к 
> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима с 
де гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколи 
ики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужаг 
нуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што по 
ића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми 
 Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n=" 
погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, зн 
тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не 
е слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо иска 
бити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок госп 
вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по  
Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти... 
/p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим  
 њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срц 
.</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искиће 
ивео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув 
ог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је пл 
<p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко до 
>— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара< 
кријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цепт 
гла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе 
тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка  
ана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си т 
е Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му 
Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О  
Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и 
ила, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је  
Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њи 
 јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред своји 
.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Ст 
н.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити  
и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Је 
да само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам из 
 <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l 
е ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао 
га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S 
како потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="4 
 затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срц 
аш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкат 
у око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе 
е сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупал 
а играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{ 
е смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу  
му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љуб 
>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада  
м Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> < 
вима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S 
<p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше 
{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њихов 
 обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи 
е иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>А 
сом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се 
 и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је са 
есело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га  
у више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући ј 
 дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не у 
о на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на 
јати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Ника 
 дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима н 
ајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда даје 
ј се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Бож 
мет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јадног Игњата 
 тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са  
усто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p 
 тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена. 
} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52"  
 три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен ниј 
да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме дру 
года да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је 
p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа г 
е два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове ба 
еде, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, С 
он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} О 
..{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне. 
ава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Леп 
 <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} 
</p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек к 
е су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p 
о ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави 
че па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p 
тићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад  
мир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта  
p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још 
ЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb  
у.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим,  
 сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Је 
 истину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> < 
д је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капе 
 моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, д 
, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити... 
чије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту 
а видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>—  
 нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је и 
</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И т 
је тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> 
оште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухва 
} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка 
 је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи до 
стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} У 
ану.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да бу 
0"> <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знал 
ји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дан 
и ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, 
 није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> ш 
у кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.< 
 се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S}  
ци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси 
</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојан 
S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> < 
 Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела 
до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод 
воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо ко 
ио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цј 
игује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али 
али казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петр 
и седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Бож 
оворили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су 
марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти  
ано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За 
ас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило оч 
</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо о 
о жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад  
Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да  
 за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да л 
га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у 
њате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p 
 шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p> 
 <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече С 
нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... ов 
м рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличар 
 и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци  
ља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из С 
и је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене 
ренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> < 
 сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да вид 
 полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства,  
 руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним образима, заузму боре 
{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај гла 
било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо  
да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе. 
/p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио.. 
/> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Н 
же да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S 
...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и од 
еоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло  
амо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на 
ослом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се  
не.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S}  
 толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изр 
, могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажеле 
е, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене. 
или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, б 
 говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде  
дно мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после  
="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког чо 
сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршу 
" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Не 
ног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост,  
Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, как 
сподине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја 
p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закоље 
ођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Је 
 себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.< 
ег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се  
уриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакат 
орљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли из 
’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’вата 
 <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац о 
а у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, к 
ћи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад 
докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ  
ло доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>—  
е знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да  
нај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p>  
рбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, им 
икну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад заг 
тили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи. 
у, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p>  
>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни п 
ш како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола би 
p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити о 
 качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат 
аш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!< 
д муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео б 
Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ в 
а ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива  
дне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како бу 
 авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је бил 
ће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код с 
мела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката ни 
о.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p 
аје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не мо 
 воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео 
S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> 
но</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове 
е су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је  
ли, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али 
а они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим  
 глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељ 
дне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о ч 
 његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, 
анку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости 
 се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу 
пијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи  
Не Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојан 
црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде пи 
о би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, п 
 село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не 
ане, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од 
а па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S}  
ше преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијан 
или.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред  
то сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре 
 и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ак 
о би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше 
 имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа дру 
ала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S}  
ућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се јо 
м се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не сме 
 Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други 
о двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако 
е из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не з 
</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p 
/hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ћ 
 нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре,  
они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јеса 
p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Н 
да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> < 
, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, к 
ошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро 
им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — из 
мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви по 
ило и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово  
 <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто сму 
мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети 
то говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до 
механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Ч 
 шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па н 
че ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да 
 милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о 
азио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: к 
 не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нек 
и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Ка 
уте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p> 
ан пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви п 
ама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ств 
ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не доп 
{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се 
га ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p> 
у пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</ 
ху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима 
од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бит 
>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друг 
} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јес 
, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу гром 
то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, 
уда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати 
оли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако 
, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— 
 сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у л 
.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p 
а зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p 
извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум 
 пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни н 
ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош 
{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без ср 
да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шт 
врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности  
/p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо 
 <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Мла 
та мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у  
е с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди  
е да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара 
 да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито 
ио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сва 
ло десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Кап 
0" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.< 
г доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, 
</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у  
.</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, 
о да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би на 
решина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнет 
по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети н 
 капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао 
етио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши  
 кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се 
плакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао  
Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на прав 
ију.{S} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће 
и ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, ре 
а је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам  
на.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под нас 
е.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му ве 
 како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и 
ља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p 
 је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је 
х Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p>  
n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било 
е.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад 
из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени.. 
бати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код ку 
аучи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>О 
ара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, 
p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је пос 
> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све р 
сећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p> 
манима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није 
ата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако по 
јте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!.... 
ог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p 
ло.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— 
ни наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од  
hi> </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Д 
божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за жен 
шко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и  
то, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даљ 
ило им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети 
 доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</ 
у.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи  
остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов. 
нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико,  
 <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познај 
а јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли.. 
} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окрет 
у, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У  
два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би јед 
о ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих  
оћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p> 
 <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па  
ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање ост 
 и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</ 
ни бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је пол 
Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни  
е“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него мо 
н сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би  
Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме  
ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p>  
Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо  
а?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S}  
и сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било 
а једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом св 
 Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви 
атко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у  
 да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...< 
p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се зан 
ржи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато ви 
Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска  
е.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>—  
p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би и 
 Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак.... 
е ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчуп 
а.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на о 
о, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> < 
Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја М 
} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> < 
убави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно на 
вао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледај 
е опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта носили?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само  
е знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се 
id="SRP18940_C11"> <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њен 
ијатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га д 
p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, 
p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— 
 ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш 
/p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће  
том, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Ст 
у у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно дру 
 у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, по 
/p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— И 
 по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у  
 викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јова 
Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје н 
сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу ча 
ад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвен 
Проговорише још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и по 
немо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба ј 
</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој 
алека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним ва 
Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим неве 
ва је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја т 
пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о 
ас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви,  
 шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да 
у нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спр 
куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На 
вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Ви 
 <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево,  
о ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли 
 нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио  
 <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо  
ш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље  
ању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се  
вољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</ 
ече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклони 
а немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, 
>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спа 
да.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоред 
е он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је е 
он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се  
етан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило  
и.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{ 
ва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> < 
о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веров 
 цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам каза 
 пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у 
Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>У 
вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је  
ла бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не  
ли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако ра 
 ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомун 
т’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> < 
ара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека  
ницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мо 
ено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детет 
>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо с 
>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!.. 
Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предм 
код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око,  
</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и те 
 умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— З 
... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда 
Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцк 
Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су н 
> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви  
 Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, к 
ио је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капета 
ав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По ш 
’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећај 
 <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће  
е, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да 
амо доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те бо 
 никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да  
— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.< 
ма и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авс 
арати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Ку 
рошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам  
оје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто 
у је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пу 
аву.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је 
 ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p 
{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена 
оше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их  
 једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" / 
<p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не зн 
 Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валов 
уке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</ 
а Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши загл 
чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет зн 
Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли 
, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми ј 
p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га  
ужо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па 
 Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пош 
p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио ј 
 тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, о 
 ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа пресл 
, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склоп 
рији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.< 
к је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече предс 
о живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам 
 свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мил 
да је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече м 
види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле от 
 <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— К 
н.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n 
д наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Је 
</p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим. 
 <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} Пос 
p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p 
ђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора,  
им да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p 
ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га  
/p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледа 
негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступа 
амо ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је С 
 опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва 
<p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S 
 четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Ј 
а оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио  
изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро 
а.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се 
драви чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило  
, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шо 
 Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене С 
 и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара.  
ељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру. 
о уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрча 
етно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане... 
м Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заор 
ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном 
 Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нин 
и смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако  
 сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони... 
укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као по 
рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел 
ан је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно.. 
{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до те 
и онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не 
 за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ов 
па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свр 
p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као 
у девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мил 
е главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n= 
 Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа 
ја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж 
p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико  
је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет суз 
p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила. 
е нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ 
ило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу 
 се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ лег 
рава правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде 
е тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад 
.</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је  
из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут п 
ко јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи 
и и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе д 
 да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био  
е око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S 
лу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми де 
} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсен 
 врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и заб 
ре ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} 
ко исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p 
што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у л 
х је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ пр 
Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и од 
p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече С 
лим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како 
еко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p 
ти, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји. 
 да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>З 
Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су на 
p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а се 
а је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту... 
године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила 
 то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудил 
 му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу 
ба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све 
>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p> 
p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде 
о сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја  
.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жит 
воре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко  
 су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чу 
то људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је  
 је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се 
ко није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је 
је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још др 
 да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код ка 
 Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p>  
 унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, ус 
ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</ 
.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадет 
 како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њ 
 ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погле 
ш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p>  
да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељ 
це моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употреби 
— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанк 
 кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а  
а!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоск 
 ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се  
Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио њ 
дма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу кап 
и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачун 
да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p 
>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p 
ћо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није т 
ли он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’ит 
ли јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој С 
ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он к 
, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале. 
ко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет 
кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је с 
набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког дом 
д. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Никол 
 је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На је 
 је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’ 
— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше. 
екако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може  
се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb  
видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лиц 
Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос 
епа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, п 
је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак 
грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једви 
о занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га неш 
 Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и 
шао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног в 
риви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би 
ла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону друг 
е Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S}  
о гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!< 
ој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја дој 
амним очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, 
колико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре И 
здимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде. 
рујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше  
те ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше. 
 Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора ос 
p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да  
ћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, р 
ва је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан гово 
 <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господи 
чера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја 
>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар  
тави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од 
Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не мо 
 да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће 
ре ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао  
 не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може  
што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне 
ли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не  
 твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{ 
убма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце  
рајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде п 
арци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за 
<pb n="64" /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</ 
лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далек 
ла.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди о 
грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и н 
е до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један прошт 
>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку  
Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре ми 
велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало 
лих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу. 
е на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па  
рицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову к 
ју, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу  
и нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Не 
су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се  
 Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} О 
} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које ј 
танак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што тре 
лутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави 
Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од ра 
е зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је  
кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чист 
Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Нег 
 рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по свој 
уштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме 
> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му 
азати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не  
ојта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу с 
 <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту 
к молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора на 
њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо,  
 али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође  
е и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине 
ан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само п 
 ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља,  
ала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је 
едемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, д 
 полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени  
е, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо 
</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.< 
 мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препуног 
би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране са 
он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја има 
 био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не  
И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови  
е стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњат 
аш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</ 
редседник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме иш 
ти јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p 
већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{ 
 <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па одне 
ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> < 
ко ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу 
а.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свир 
аги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не  
{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је б 
и одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о 
тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешт 
си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p> 
сећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им  
а су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама 
ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као д 
ли постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако раз 
рце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притис 
но сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неб 
>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Иви 
ођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ј 
ег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</ 
био јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да  
оложење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао,  
{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S}  
био...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Но 
.{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да с 
ушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде д 
е помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог нареди 
ледњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је зна 
p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на р 
Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се 
шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто он 
а препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо гово 
јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.< 
>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.< 
 пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</ 
p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух во 
мо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сум 
ала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{ 
мок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити  
..</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни де 
ну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Ј 
/p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S 
се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{ 
и дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уз 
 јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и  
 Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало по 
Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> 
/p> <pb n="47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то м 
да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на 
.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово с 
ело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто 
.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао. 
м мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p> 
p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутр 
!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{ 
 по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> 
черас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Про 
— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо  
ње ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако 
есам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И 
p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч з 
н јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она  
ерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при п 
а цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па 
 <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам  
 тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем  
руги маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, ни 
било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Руж 
но.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао 
ндуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, 
е подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p 
јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да  
 хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} 
 сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, 
е утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, бл 
рзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се ј 
идела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не м 
о пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.< 
{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о 
ире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— И 
{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу М 
та, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо ш 
ко није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта  
неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор ку 
Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри. 
S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може ј 
 <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло  
Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а 
е нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлиј 
Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнуј 
lestone unit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него шт 
а стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева с 
а рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је он 
p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’  
рчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али ње 
зда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану си 
е јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, р 
</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</ 
воје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам др 
> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се засти 
де газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p 
е сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји  
м Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили  
штина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид 
ина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било  
Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није на 
 ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услу 
и да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу  
S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполиц 
и оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и м 
е честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може  
 Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S 
то време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу љ 
 <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба н 
ти и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су би 
не, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мис 
и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, п 
ше...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај ј 
ице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Раде 
еки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како т 
едну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не преб 
.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S 
 моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разгова 
 му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се 
а ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо 
</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> < 
, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи и 
ти па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћ 
!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>—  
Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњ 
д се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме к 
о знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти ка 
> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све  
ова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваља 
ко Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да. 
по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необориви 
м је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ће 
 најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се п 
три да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} В 
— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они мо 
S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки  
> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, р 
и к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо са 
у га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{ 
се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце 
 како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим... 
лакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, ш 
било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори 
 де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слуш 
 личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да  
 да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p>  
а сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за д 
лети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не  
још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>—  
p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мог 
 је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p 
винаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S}  
/l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу глед 
ан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да изм 
ив њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Иг 
рих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од ка 
ла вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе гла 
оме тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и к 
Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стиг 
 седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван  
д куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром кр 
рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревец 
о.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу и 
алац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, з 
отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа по 
и дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година 
у један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Рад 
ле неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="56" /> <div ty 
едајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb  
е.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је чо 
сто је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло д 
асић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> 
 мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја  
 од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи бил 
му се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао 
дур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у  
играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо п 
аста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се 
је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави  
међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{ 
о ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе 
 као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сад 
кле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може.... 
ио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време 
 као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули глав 
ајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p> 
е бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљу 
његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућут 
на.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она п 
ли није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети прек 
е од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео к 
 ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденко 
 био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и  
тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се з 
 очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радос 
{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштит 
стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Поб 
и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ив 
де се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капет 
друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p>  
вога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу 
пљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата 
на Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари с 
е Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S 
и саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... д 
 се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваш 
> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила. 
чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је  
ко га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару 
атовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим с 
 невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} А 
ш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> < 
ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>—  
 Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док 
.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао 
оје сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу ва 
че једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p> 
 Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог д 
p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао  
Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разгов 
Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем 
као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је 
о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје 
 у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Изб 
 ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, за 
и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ив 
— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довеч 
в.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си  
је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p>  
у:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао 
ву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и  
ам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека 
о пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и  
тево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S 
д њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>—  
>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сва 
, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезд 
је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога 
ове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до 
у?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претек 
> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ћ 
а сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој бе 
шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини бра 
 широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се с 
</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p 
шњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избор 
ите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове баш 
на тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће л 
им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића  
 прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капета 
 знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова 
же милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био 
т, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за м 
<p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада прет 
азмишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његов 
знао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану С 
 бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган. 
ђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо 
ховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p 
 да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> 
ађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свр 
</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа по 
е учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријат 
да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра пора 
 било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а 
имо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— 
!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жа 
} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваља 
да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је тр 
дседник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се се 
ао помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капет 
 Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на  
е на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо  
еби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> < 
есам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу руж 
шо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече к 
черас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после 
ђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Ми 
, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаг 
, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p 
 валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао  
 потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па ја 
> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S}  
абло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p 
ењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У 
 је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>—  
 л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p 
своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господ 
отпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се 
ле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву  
не?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе  
тише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане. 
<pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш 
p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо п 
ње и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетанов 
 <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју ос 
 да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим 
n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу нео 
свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је  
о господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то т 
заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>—  
 грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циг 
к, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран к 
мали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга 
ката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђа 
 бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.< 
њо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше  
, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скуп 
>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате о 
е пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно  
 се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби 
сту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред ва 
уче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони 
е завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" 
д шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало: 
до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n=" 
 грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих ку 
е да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље  
...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи веп 
атвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде. 
му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему з 
ом часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p 
у нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове 
>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше 
/p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> < 
 две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и би 
бојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање  
ла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на  
и моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као  
у изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду ве 
је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угр 
де послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратн 
е ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћ 
ј Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’в 
} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда 
ице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раден 
{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико  
диркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој. 
 <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како 
 ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка в 
Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, б 
 и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као  
} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве 
 смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам 
итиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој  
е?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, 
во дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила,  
> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игња 
воју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се б 
{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>—  
</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А  
свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим м 
оба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџе 
>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико 
олан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све  
> <l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш  
есма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана 
Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио н 
рокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не п 
егово прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета..... 
лим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја  
а мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели 
обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио б 
г претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом ку 
ти да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, ко 
 <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских  
ана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S}  
 снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да ни 
атова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Р 
 капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они 
ад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела.. 
њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи неколико онда 
 Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се 
Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред  
ој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце 
 осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p> 
ости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од рад 
а дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и прода 
p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од проше 
у, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш н 
ла у Раденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирим 
p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече 
дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ т 
је зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} 
<p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула,  
 миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} С 
Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p 
 јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да 
 живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, к 
рговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, ду 
утрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устум 
едан.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч 
ара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја  
она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој и 
говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си 
, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Сто 
 ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо боја 
вала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S}  
е то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај др 
тину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Т 
и детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит  
 <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа п 
ладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.< 
 срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више ни 
 у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обу 
 Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Бо 
 <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p 
p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана нена 
к му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба 
 <p>— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони  
 да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Ј 
} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} После 
оможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат ди 
 Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву. 
даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газ 
 Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p> 
есте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи  
и дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, 
д јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{ 
 се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Па 
ну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, при 
> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чу 
рејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако 
е необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ру 
p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо 
знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат  
"88" /> <p>Председник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И он 
ута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господин 
ах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте госпо 
p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и 
и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем 
ца Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Ста 
 један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.< 
p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледа 
о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S}  
 Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Ст 
сиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ра 
ио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наш 
p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечер 
ојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо ма 
 Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} 
 ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред 
 <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем 
ким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли 
Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је 
р почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему 
без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора 
 несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било бил 
аде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак  
ne unit="subSection" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије 
 ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на после 
e> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу н 
е што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља  
p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице м 
та паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био гото 
 вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији  
ушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако 
> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепасти 
рема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо  
или, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала по равној и г 
и исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не г 
е моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</ 
о ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше 
?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја свој 
и Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p>  
н!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли 
— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робија 
:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими  
ано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисат 
рос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко п 
љно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се  
ubSection" /> <p>Осванула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест да 
ојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће 
уж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{ 
SRP18940_C7"> <head>VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, пор 
 <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошт 
ли поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не да 
ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом,  
/p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас с 
шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако 
езика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан панду 
емити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p 
брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисм 
S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> 
 прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радо 
м пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине,  
.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало д 
 </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на д 
у и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и 
} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сес 
адетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’ 
 још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Ма 
 /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p 
> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то би 
а милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до годи 
ли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевин 
ико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</ 
е да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се  
је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за дове 
 као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро п 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан. 
 их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и р 
ући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, к 
видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и о 
шао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу 
је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одво 
ремишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву 
— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, т 
ње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S}  
главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ 
се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са  
<milestone unit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Мо 
а Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p 
Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</ 
> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осе 
ишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила ка 
које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође  
 био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>К 
тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S 
 рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло ј 
p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спава 
 петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити  
ло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова 
940_C4"> <head>IV</head> <p>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седел 
 су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то уради 
<p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клон 
грало од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него 
у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта д 
по је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделц 
год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А  
адости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како ж 
кључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору. 
доше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остал 
— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник  
нимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, 
 састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за мес 
м или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост 
/p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---< 
.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвр 
 село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гла 
гледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се сам 
измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више п 
аглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим о 
овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вр 
ead> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и с 
<p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркв 
гњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се  
го, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имал 
да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> < 
 је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мог 
ца уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> 
и ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим С 
зненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас бр 
, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p>  
во ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> <pb n="159" /> <p>Они поседаше 
рана твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А  
раћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} 
 адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да п 
запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсит 
етан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до 
 дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и доз 
 капетану.</p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад д 
свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота  
че Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке год 
У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор  
 чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле 
18940_C12"> <head>XII</head> <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на кри 
.{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и 
Нигде среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p> 
ве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они провод 
ilestone unit="subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осв 
енско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред  
ко ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна го 
нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у ма 
а отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, реч 
 га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се  
>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> 
> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обој 
ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је 
е паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се  
и.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су  
глуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље,  
оказао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице 
ле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама  
</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој 
 је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила И 
ва га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића  
о лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настави:</p> <p 
гом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу 
златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши суз 
ске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игња 
} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Је 
забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’ 
могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Сте 
 Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p>  
ро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа  
p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господ 
и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и мет 
 <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Иг 
 кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољн 
ри.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао  
те главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>—  
е преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који 
астити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него 
ј сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p> 
шећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико.. 
, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{ 
 животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама,  
Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже  
дела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима 
 а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} 
емљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И т 
Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприч 
S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— 
ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, 
нам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу к 
p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу,  
p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда  
ане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда С 
би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p>  
ћете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у заса 
ан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за по 
тића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Ј 
За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво о 
ој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају дв 
 тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом нес 
ва ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње н 
е овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много пром 
p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} 
ујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb  
и из џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заве 
 живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, ц 
ро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p>  
.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало  
 <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и 
.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима з 
ај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p> 
 С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све и 
ехана дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S}  
 рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипа 
.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону дво 
940_C9"> <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих к 
д велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир 
ви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан прич 
ј тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлиј 
њи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић 
ро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па пос 
Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је приј 
ца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од камена, нико 
 склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане 
олцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p 
<p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да иде 
ви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p> 
 ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Мари 
исто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми  
баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Д 
вор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним п 
сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Ст 
вега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао  
еђу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако т 
и за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа 
нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од 
а то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово 
> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини и 
 у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се 
ата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале... 
 и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, реп 
.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје 
анђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није би 
то стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па 
иноћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му 
ело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</ 
едне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити  
Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто р 
толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио 
’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже. 
но пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако сл 
о колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако 
е шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље ко 
ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди  
н Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је пос 
/p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад 
и си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли ст 
вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{ 
и некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем ва 
подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нароч 
о буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капе 
— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p 
 више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена к 
е.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чо 
p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша зв 
ојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p>  
е апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.< 
и.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.< 
ће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Р 
елеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p>  
е и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се от 
тојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џепови 
} Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се пре 
седник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеш 
— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо 
е бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба 
, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се 
диш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!.. 
} Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости  
Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду  
мо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио н 
>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова,  
p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је  
ети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако г 
ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест 
, лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси+ 
 у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то 
и те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диж 
још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину 
p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из 
јане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— 
се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Госпо 
ро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе 
елу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко мо 
 Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p> 
p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу. 
о и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним образима, за 
уменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало,  
и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амба 
у весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игр 
> <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој 
>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, 
l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> 
познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не 
о, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марин 
Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју  
 <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S}  
о Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти  
.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај аста 
} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш. 
н Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе чи 
’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом  
мо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погл 
ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јаб 
исли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дика 
му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> 
} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p 
е рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, ра 
>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мучени 
оћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља  
ар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, д 
те до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку 
ше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> 
и, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p 
p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> 
по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и  
</p> <p>Капетанове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних 
и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад И 
г, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> 
 ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се 
ко ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ов 
Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита пис 
као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружи 
одати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али  
омагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четв 
нао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино  
 пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{ 
стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати: 
p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p 
p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете 
ка те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње  
овори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу 
је да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да  
о је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’н 
p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да прк 
о је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Ј 
енковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се  
p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележ 
ати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p> 
е многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p 
их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Ма 
ира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетић 
гало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и рази 
 нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога И 
би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, 
 дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да по 
 пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пр 
тан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па 
е, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше м 
не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S}  
све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаље 
 нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам 
/p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног 
и, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да 
ку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— 
а је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.< 
е вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стоја 
, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су 
е трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу......</ 
у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам мно 
Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа  
 укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што 
ије му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећ 
<p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и 
море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> 
о еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни 
 оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Је 
— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море 
} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је ње 
 дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полак 
и дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она палик 
амо каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> < 
има, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} 
о на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави а 
 Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше. 
, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, 
њатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n="164 
ине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече 
а и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара 
тева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</ 
од тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш  
 де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— 
p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крс 
 да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</ 
ра му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му т 
тева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да ве 
</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него ш 
есели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, к 
<p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог п 
овек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p 
вао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p>  
а те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година 
печеница, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој  
ве миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је  
S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада 
а у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведош 
 твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Да 
 покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> < 
 ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p 
а, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дука 
ћом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми 
од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да пр 
<p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе 
к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p>  
Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Мар 
 да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p> 
Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком с 
руго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог  
, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове  
...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада х 
одином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бо 
е од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, не 
дајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>—  
 стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’нак 
свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које  
...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га по 
 у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S}  
га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Ниј 
 рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И та 
г’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осве 
сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им 
 те нано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети  
амо, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије во 
оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} За 
.</p> <p>Мара посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тет 
 јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива? 
на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p> 
ода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан 
, пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</ 
, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако 
воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Нег 
 За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, та 
е седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> < 
јој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, 
ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљи 
о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу.. 
>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> <p>— Ј 
е?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја  
p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим 
је Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’  
Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Н 
За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја д 
га упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом С 
 Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p 
p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео на 
има својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— 
Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљ 
ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?</p> 
сеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, 
 у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала  
 У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} 
ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’н 
е Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова  
из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили  
строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </ 
нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S 
па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и к 
ли?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ 
е већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да при 
 кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p 
ру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти  
не.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, та 
лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S}  
свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, који су  
 изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Сте 
 се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, 
 се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир изв 
ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваш 
митне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак 
петан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по 
уго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село< 
ко му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како и 
.{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{ 
и, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече  
 и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мо 
 <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље! 
{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи и 
кажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи поле 
>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p>  
редише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потр 
л’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} З 
 ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо  
> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваш 
а Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро 
ити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било пра 
вину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и  
ег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро,  
и „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту 
ом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и п 
</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Ст 
вци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платић 
агрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша 
</p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S}  
 изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се про 
, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијан 
штеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђе 
им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S 
ном.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето 
ном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „кап 
о их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверај 
кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капет 
ата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је 
 <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било  
својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котар 
 очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све 
 нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би  
апалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После  
 иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак 
е?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим. 
 њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p 
Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S}  
<p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву 
p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, 
 где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спрем 
ана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се 
дни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Дру 
бити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да 
>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S 
 долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.< 
 га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више....</p> < 
 си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, 
> <pb n="120" /> <p>— То треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја  
p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више.. 
чита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p 
 они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о ник 
ако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све 
а....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде 
 да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти к 
е неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна т 
 а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом окру 
, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао. 
брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започе 
 ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима. 
каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда С 
и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Ст 
а сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево ж 
</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану,  
> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и 
рали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да  
део, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’  
био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није глав 
ишта не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, о 
ало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Ка 
у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи 
 нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме па 
сте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> < 
ИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb n=" 
озбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу ка 
{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божи 
е главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> < 
их прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дуж 
 Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви  
Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ годи 
ати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Ди 
на.{S} На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао а 
 урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речи 
ерет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} П 
икну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S 
 могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустог 
а сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не м 
 од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> 
ешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p> 
 објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Ст 
 убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив 
.</p> <p>Својом шачицом направи крст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда 
ује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, ка 
 одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о  
еше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо  
у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколик 
ље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах позна 
стим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први 
је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и њ 
етан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи 
и, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> <p>На једа 
и изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас 
пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вај 
и његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> 
.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} С 
Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, ну 
 тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти најмлађи 
о ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.< 
p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан 
равље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан з 
, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докл 
их, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казат 
уке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би д 
...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге  
расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо  
 си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно 
ра и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што ка 
ршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу там 
ога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездими 
 кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као  
ше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p> 
е......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с к 
а.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p 
tion" /> <p>Целим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што 
поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и нек 
други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред  
пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздр 
зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољи 
аћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> 
казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, 
, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна п 
чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као 
ружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли ко 
што поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стан 
уке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p 
 је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто 
ети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону  
аче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p> 
о наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче б 
p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p>  
ар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра 
што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је с 
ољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на  
 кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи зав 
у се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда с 
 се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево ј 
 ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ј 
ана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</ 
Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам каже 
 мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све пошт 
скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је 
 људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је  
му су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их јо 
Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} При 
 људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поч 
близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине 
димир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</ 
с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у  
ездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у 
нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти 
стали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику 
и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="subSection" />  
исао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући  
> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева. 
сиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>—  
 „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт д 
о вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од  
велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете у 
аган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Марино 
е позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{ 
... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори  
е добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо в 
 ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: о 
И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело 
је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи 
ти.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, так 
мир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком рад 
 превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p 
г од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из 
, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га 
е и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ 
и и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси 
ош ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако 
ћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p>  
ију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати п 
Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то 
/p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватов 
е увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јо 
 Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с ме 
украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата,  
 Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницим 
турено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p 
де преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!< 
рома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чи 
 све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави 
p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена зе 
оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо 
а мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза  
> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пиј 
могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, д 
 Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milesto 
смо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S}  
.</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ 
?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, 
ар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам 
 На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако 
шке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је  
дна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свеч 
д мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, 
сти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то 
 ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богат 
> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече 
азвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код к 
 <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина 
илице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један 
 вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата 
ој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљ 
или.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S 
Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело 
.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А 
есте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они 
> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачуна 
ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Ни 
да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познат 
ћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају  
на и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>—  
оја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p> 
х теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И е 
 за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове 
чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година км 
а, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет  
г вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37" /> <p>После опет одош 
 шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало 
о неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{ 
ли почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће 
о овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чис 
д других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дође 
ен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и С 
ану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су це 
, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде,  
ака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похв 
="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ 
ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и те 
 са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на свом 
уде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној 
 само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је  
 волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле 
твори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане! 
 Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p 
се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S 
о је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и 
 се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу 
м је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима св 
о је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом ср 
p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај 
е гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат,  
р уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у канцелар 
p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас к 
 Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чут 
 испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје  
врдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и 
>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињс 
азао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетан 
ше волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... б 
ену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> <pb n="156" /> <div type="chapter"  
, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су са 
аро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Ма 
а и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости по 
допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и 
’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри.. 
у гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S}  
S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А 
— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли  
ти!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођ 
ан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господи 
p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро д 
 Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{ 
не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и  
Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборник 
емој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их.. 
<p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити п 
 прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p 
твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине. 
е,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће т 
<p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се 
ен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери... 
> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара... 
лити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p 
вор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра до 
лу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа ш 
о брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се ка 
<p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>И 
ор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци,  
а.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се  
</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недар 
чно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши с 
светићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, неп 
ати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> 
 Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S 
 али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала 
т све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Ј 
га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из оград 
 и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине 
 се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако  
име њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> < 
рвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами 
тро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} По 
" /> <p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам  
на га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде 
смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је 
ме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“.. 
м имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше  
икан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе 
да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.< 
 његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> < 
 и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Иг 
 пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p 
} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па 
ир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен ра 
о.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили н 
>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у с 
 радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и н 
и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „ 
гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадн 
 Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb 
обро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n=" 
а ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све 
ла?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} По 
дра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабук 
.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда 
te> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— 
еколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p 
а и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њи 
нока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи... 
Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост ра 
та на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше 
олан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађ 
де на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, ка 
чему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милост 
 гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </ 
S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с  
дник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратниц 
и карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те иг 
 Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> < 
и ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним 
ли се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је син 
е бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту го 
Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће 
ојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро прол 
дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је ве 
ваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћ 
астадоше.</p> <p>На растанку председник довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> 
огод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милост 
вршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива  
ну.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и 
 нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на 
се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Ст 
сније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> 
</head> <p>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечер 
стаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу 
а.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас 
поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули с 
p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву. 
савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути  
</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расве 
адати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју г 
и.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{ 
у пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим поглед 
био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} В 
р изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти 
ће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добр 
ва.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Стани 
ет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана 
нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада деб 
p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} М 
оста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај,  
тра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> < 
p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— 
аним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварити.</p> <p 
 — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње с 
ло Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} З 
>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје св 
 која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, нег 
S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи.. 
S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S 
Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан  
ти и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара 
чинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пе 
е и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода  
хове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пиј 
је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љуб 
<pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p>  
ш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти зн 
p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p>  
мир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Ја 
 крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам  
ако год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати 
p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетић 
с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он додирну прстом звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека 
 Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, е 
е сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слаби 
о.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, 
> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени ј 
вонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше 
етићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бо 
е муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топрак 
м оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p>  
 журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико жи 
 упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше ле 
куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p 
ео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, к 
ље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас  
ало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш са 
.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану 
> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> 
>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она 
 <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} 
оједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и  
ан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је 
као би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак г 
му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад 
 стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите ку 
ужица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p> 
ина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очи 
p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у  
се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и сме 
 није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} С 
 изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разго 
ив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а па 
дим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p>  
.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију,  
озив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлиј 
 сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за  
p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да в 
пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним не 
ратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у ми 
ло почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра 
S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти  
нас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кући.{S 
 тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе ц 
 Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па о 
у и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се 
уде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то досп 
а налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ 
цем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара до 
.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник застаде.</p> <p 
</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да ј 
лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекн 
 тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагал 
на и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milest 
} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p> 
и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{ 
ом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, кој 
сле јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се т 
 ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме вол 
 реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе ка 
.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> 
 Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му ј 
и, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>—  
но моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и ка 
жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је о 
 и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па  
....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} В 
олети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бат 
p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта  
своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој  
акије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p 
 ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат 
егова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и 
те главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво с 
и попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе мех 
Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је та 
p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој п 
тите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо госп 
ла је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве 
> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би 
и учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја 
тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше 
 Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— У 
 Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти 
зуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити... 
дим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, 
pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> 
превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S 
Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у 
 он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шт 
Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други  
/p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је 
да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику... 
 никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} П 
урнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила  
им нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће 
 сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чуд 
ед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} 
етише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>—  
на, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао. 
те се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију 
броте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само  
<p>— То треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руко 
 у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и 
b n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души  
учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене,  
чинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој зград 
ржим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p>  
је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и п 
ца, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао  
не, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чу 
<p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</ 
м метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Т 
 и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Иш 
 пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружи 
Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обој 
и од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек  
ле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види... 
м и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и док 
довољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу  
дом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одго 
по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао нек 
p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче 
</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо 
ило.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео. 
ра и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, к 
аг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и 
то је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још 
 ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.< 
и га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти 
Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>—  
и свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да ј 
се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос св 
ило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим м 
онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и п 
не.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо 
су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се  
 кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима своје мл 
да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе  
 зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> <p>Мара посвршавала пос 
је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску на 
ан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.< 
 рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам зад 
е бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12" /> <div type="ch 
адошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе посл 
они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <ti 
ком.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава 
/p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, 
еси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред  
ла ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p 
 <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него 
еду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Н 
едаше....</p> <pb n="135" /> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за  
беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n=" 
у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави 
шиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богато 
омад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почис 
у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</ 
м рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p> 
куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напред.</p>  
<p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p>  
 Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета 
ра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л 
Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена... 
ажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече председник.</p> < 
е Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече С 
арац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише.. 
 други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под на 
...</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која 
ава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако 
м признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих 
к’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p 
его право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Бе 
а свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца пла 
} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.< 
ди знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="84" /> 
Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграб 
копка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>К 
етановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био  
ка туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што  
.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи 
у до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди с 
 миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ћ 
 ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и и 
и’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесен 
 смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавит 
 <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Доб 
’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја. 
ли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо 
 спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћ 
пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{ 
.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S}  
ек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Срб 
а вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, ка 
 побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењ 
врђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други,  
ћи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... он 
ета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље би 
сто и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих мог 
ена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији 
врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и к 
ри овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, г 
творише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p> 
воје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по тра 
со се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан. 
кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта с 
> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја позн 
ешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спреми 
</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> 
S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p 
p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео. 
де.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред 
але.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога 
Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> < 
 дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не  
 вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>П 
воме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оће 
ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се н 
о нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити. 
рипалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} 
у и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стре 
Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану 
ја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њ 
 договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико ва 
И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мал 
, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о. 
и јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— 
не збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му д 
ећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судниц 
даље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што 
, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а 
е вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше  
и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p>  
 су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили ње 
а растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од р 
и:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не  
споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци та 
ара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако ми 
 <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сиро 
апеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка  
Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам при 
адовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна 
а.</p> <p>— Тако... тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и п 
 Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онака 
е, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми 
том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зо 
то ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном ру 
ти грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао о 
ан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— З 
ви били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> < 
зник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам  
...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију  
тврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако  
 пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јаб 
ога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> < 
вај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игња 
 опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си  
удио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="5 
ели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењ 
ш неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>З 
аки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тои 
>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао. 
.</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?< 
огуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— 
омог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремн 
зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осил 
ла првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, р 
ш ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њем 
о дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио 
ле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од триде 
да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га  
> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја 
</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је сп 
ом потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезе 
ије и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине. 
 Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда  
 Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости. 
губише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници 
и се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> 
а.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чис 
сила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>—  
ма?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p> 
ковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пиј 
ао своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, по 
 Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје  
</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео И 
 очи склопила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији ум 
ема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме  
штинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изг 
 <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Но 
p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’ва 
црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Б 
код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод 
>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула г 
ине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> 
Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’ 
ечи нису могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан п 
оде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан 
е чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију  
обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, запове 
 обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлиј 
 онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обо 
<p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио предс 
.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p 
 и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужниј 
могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору заустав 
!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће  
{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да са 
 код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чуд 
{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p> 
p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је роди 
а,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> < 
ја!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли  
</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако с 
г дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p 
ђа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не мож 
о и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа ка 
кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p>  
онесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и  
</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} 
ла с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињств 
аноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова  
м главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p> 
е сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа.. 
 доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— С 
а кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да са 
ене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи 
о друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици  
 се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p>  
а... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише  
p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одма 
ваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујел 
та!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су ми 
а, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже 
ата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> не 
шег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не з 
ви.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Р 
же.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану 
ра.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она с 
.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако 
 лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разрак 
Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи б 
 се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу. 
а жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чит 
оворио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само ка 
аре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио нек 
ало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Сте 
и.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Т 
 учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола 
вац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја ва 
его жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{ 
е већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још м 
и то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... ц 
и треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог 
 неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него ка 
лела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</ 
риле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> 
/l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Ст 
<l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Сто 
икане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Н 
ре!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</ 
 па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топо 
а, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> < 
 а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати до 
, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људ 
може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лиц 
е момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, 
га детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> < 
ише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не с 
те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђав 
чаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледал 
<p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву 
p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто 
е и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’ва 
</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је не 
тева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, ре 
На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се 
 пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S}  
<p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од с 
е.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’д 
 и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некак 
жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> 
 што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато  
олила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се мла 
 знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жест 
зиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28"  
/p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему уг 
<p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта  
{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили см 
 што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је с 
 таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и н 
p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} 
е, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски дог 
 не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није тр 
че,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и о 
проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</ 
 И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли 
ања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме  
="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове  
— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да с 
д судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ 
 крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p>  
уди, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојан 
ут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људ 
 рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј. 
Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себ 
ђе власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раш 
г лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Ста 
ад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут 
етно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једн 
дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто вре 
 донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву п 
такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћута 
>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p>  
 и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето  
 онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив кап 
о не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" / 
} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p> 
рећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би би 
 мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{ 
и смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао,  
 Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p 
> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тел 
p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако,  
бијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о треса 
 <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се ј 
 Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање вес 
.</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У 
су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле д 
е и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.< 
S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни  
па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била 
 није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура 
ко можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли 
, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, 
ткуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то п 
 изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S 
сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да ка 
у се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и ос 
какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по м 
 је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако от 
 n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, 
ваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништ 
ено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пл 
о нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго. 
 или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би 
S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало си 
ан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Не 
оћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи 
 што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађ 
 чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Јед 
 рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш с 
 себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму к 
аслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврди 
.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за  
ављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено  
е зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се ви 
каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље 
а све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан ок 
аслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</ 
сти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш л 
а... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај  
и, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура се 
 песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласо 
Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали  
војку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> < 
авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки с 
 и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тр 
рпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>О 
це од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l 
петан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих 
исано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао пор 
 ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече д 
добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека би 
ћи викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари су 
{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— А 
ако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на друго 
и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би  
Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време 
дгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има ск 
бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} 
есеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини  
м баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто  
 сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p> 
> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испри 
р гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце огр 
а саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбурк 
 уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, 
лиже и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху  
 пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> < 
 ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, хо 
за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко б 
та да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p 
ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ј 
ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да  
искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као 
ру душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је је 
епо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног 
, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто прогов 
е.</p> <p>На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде д 
оје је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих  
 ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само к 
иромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене суд 
нио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изуј 
беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти 
 ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако о 
потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је и река 
 моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— 
} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У  
?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p> 
у...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве,  
ке <pb n="58" /> насликане, све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаки 
па — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} 
</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за  
 прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председник 
е.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде с 
е к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет пол 
дакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан  
</p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку  
ло се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</ 
ше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био об 
 Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p> 
ано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и не 
о.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S 
теринске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао пр 
да паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су с 
у стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Ма 
а почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савл 
 на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p 
ни се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива изба 
руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође  
у.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо 
ти овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и 
 уђоше унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат  
о прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се  
 а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Жива 
 ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне  
зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се у 
тео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, о 
.</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине! 
 Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин  
бе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни г 
bSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору  
 л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Р 
S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова  
егло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он на 
, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече И 
ма мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло 
о прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу  
’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи 
та се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p 
— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p 
.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово 
> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила  
} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</ 
е.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти зна 
</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да м 
д срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Нек 
} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Прем 
 да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p 
а.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од камена, ником ни каме 
 рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p> 
д моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} 
ет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на л 
е вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’ 
даче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> 
рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа  
и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у ме 
ди, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило 
а ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учин 
досно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, он 
реба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Ј 
заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе гр 
, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} 
 Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну  
шни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали сме 
и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, 
на кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће  
син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и  
рде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрд 
 опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како с 
ше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од п 
уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева  
Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од д 
е пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је па 
јући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је,  
између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и 
>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Жи 
 и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица 
вај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узнос 
и киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од мо 
јиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.... 
ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гл 
>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле 
г јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Р 
ј свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он м 
ше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он раш 
<pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у 
ишта.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви И 
евиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи,  
ећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Ј 
Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није има 
а беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тич 
те, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80 
уде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају 
емишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже м 
Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о д 
ло срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења 
г да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> < 
договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан по 
оја нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се н 
упљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Ц 
је. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забад 
ан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађош 
на и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стој 
е лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од рад 
а што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши  
на, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био мл 
ти се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, з 
извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цва 
ихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помол 
обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја 
м и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије. 
 се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напољ 
 нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...< 
 учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће ре 
а тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми 
е би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, об 
<p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра  
 Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се 
сет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта 
</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче 
екрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамти 
тан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} 
си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’  
и и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p> 
пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба 
један на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на к 
"98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S}  
 вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна 
p>— Јамачно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} С 
 би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки п 
р не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p> 
, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учин 
>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину рук 
Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се св 
ад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је  
омуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби ј 
ог оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас  
Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p>  
могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди наред 
Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се 
морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући п 
p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>М 
кну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> 
p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, к 
Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрав 
ст и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како т 
у, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души тр 
 кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обо 
тељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај  
па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а 
 ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани н 
Стојану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш по 
 бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па 
инију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се  
у за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише 
’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p 
говор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра  
ео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Језди 
p> <p>— Све?</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпот 
р, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш 
 ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" 
>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само  
и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Ста 
иш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</ 
рома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Ј 
{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати,  
За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе з 
седеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бо 
</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Жи 
е да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?< 
љак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људ 
— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила 
ле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</ 
јде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресит 
....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, 
кне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</ 
аше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— О 
ном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> 
 на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Так 
е.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фи 
две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p>  
се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{ 
у д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нек 
и готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p>  
е му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— 
таде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо поз 
ред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се ка 
} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљ 
p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не зн 
 бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </ 
 </quote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предају 
 трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> 
во, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње би 
ш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.< 
 радило, спремало.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљат 
, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Нег 
 нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још  
ати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с пољ 
е ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово са 
и она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка  
.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу виш 
а Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу 
убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја к 
таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ниш 
p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задирки 
p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни 
 море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами  
 Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Свра 
уго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код 
и’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам 
о, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p 
наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир 
 капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Раде 
ш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>О 
ан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јов 
ући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да 
/l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Мари 
</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла 
Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да с 
пева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истр 
ају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки м 
и....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опе 
ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе св 
дседник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле 
, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb 
ати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</ 
у вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак пр 
ћету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене п 
 узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колик 
, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас нећ 
p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је 
а и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погл 
е Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојан 
е качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала  
{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи  
ко јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</ 
 у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледа 
<p>Тако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по не 
ајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако... 
.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</ 
има било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... 
</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?< 
 к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p> 
у одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није 
S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>—  
море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’ 
и смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор м 
де докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јо 
да нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само  
наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова па 
оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о 
ла нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, 
море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> < 
осле се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и ово 
агали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’в 
> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи 
ријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог 
но око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам  
Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја л 
светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вал 
адује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је би 
} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</ 
ако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среск 
— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote 
 <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута 
е може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смисли 
ивог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала 
штени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...< 
ћ!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле 
 знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да,  
ада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страш 
а.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p>  
ију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104" /> 
та, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. .. 
 би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је м 
 неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити  
ан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И т 
ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног 
 Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога  
ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p 
ког дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца С 
 Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспослич 
’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} 
/p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их с 
 <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, п 
о ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између о 
аља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако из 
ве само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то каза 
</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура 
ући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како  
/p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, там 
мо теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— 
авити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у 
чунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја  
н Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, врати 
 одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког бр 
едајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p>  
згледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим 
гњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и 
тове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p> 
емала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар  
ду косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p> 
ла....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све пр 
е срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали 
лед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p 
— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли 
а добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{ 
 не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, 
а се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не бр 
као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и  
 грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова 
} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да ни 
паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но с 
днице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго 
p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто 
д ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Језд 
 једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре с 
 на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, 
 ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и в 
ва.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није т 
 три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које са 
 кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем... 
 знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли во 
лупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да  
 ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чуј 
и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би  
едити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како  
 <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости ради 
за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине М 
 овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до са 
 трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>П 
.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је  
би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Х 
, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су 
</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на 
ва ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</ 
 Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p 
>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и пл 
 жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо м 
ед шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S 
у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> <p>— С 
...</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш. 
> <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l> 
 Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, 
ча.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би о 
<p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како  
="subSection" /> <p>Тако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две 
и сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које 
у је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешт 
’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p>  
p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би 
ек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пази 
> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, 
S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— 
рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све  
рљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у 
огледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нем 
к код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ кака 
што само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако сл 
то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му ниј 
или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да так 
 и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео  
а Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао 
 му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анок 
м, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина  
p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb 
о за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је 
Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> 
јатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и про 
и.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од пе 
аквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с 
<l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И  
није.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта 
е старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њ 
 Копорани стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе злато 
образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и с 
је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>С 
да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, шт 
Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>—  
и је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје  
иоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну 
којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе м 
а и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу о 
стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима  
 руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p 
 <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у ч 
о некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио. 
 први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, не 
Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветит 
 тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!< 
образима њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкир 
собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад  
сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осве 
<p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде 
коше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својо 
е.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не  
138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> < 
..</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу. 
 знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанов 
ше још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и од 
ара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, својом милом снахом, 
— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска  
ва?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> 
ви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила 
арен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био  
за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном 
следње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопи 
а идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да 
Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од  
.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви  
ити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и њего 
о код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На 
ослушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја 
г му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се ве 
 брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу  
 се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опази 
димо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао... 
еде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с 
Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Де 
} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.< 
синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу де 
још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам п 
н пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девој 
 ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зач 
а је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешт 
м конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у 
гњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо 
и му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у о 
 пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено 
омагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и пре 
ли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и на 
 кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p> 
} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога 
уће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа ку 
о замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да иде 
и њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вра 
и се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало 
, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад  
оју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов приј 
био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само  
а им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе 
одина за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порас 
у потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поз 
 <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стоја 
о јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседиш 
 <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и  
кренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— 
дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’ 
о овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш 
 <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превали 
е, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви 
...{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом 
ве куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију. 
ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би  
м од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста 
а зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће 
аћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јад 
а вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића 
и у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што 
 да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p>  
полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.< 
наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли 
ло---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а тр 
раза, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ок 
једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у  
ојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашт 
око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Ст 
ти...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу  
сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јек 
— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, —  
 <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Жи 
 <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном 
бма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Ов 
ћута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— 
њу Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, т 
пући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала с 
 земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није н 
ћу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и  
е Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су в 
 гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И  
утим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти каж 
ТИЋА МАРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретеновић</p> <p> 
</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поник 
је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о злат 
е упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ств 
 још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за н 
тити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И за 
дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, 
а другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај  
 му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше пес 
проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... цари 
благога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот! 
колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног с 
.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као с 
уше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> 
оку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали кабло 
> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>З 
е куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> 
ет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном 
слицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Б 
 заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он лич 
се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете ос 
животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника  
а, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, ц 
мек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p>  
 а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није за 
у празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке уз 
ело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учин 
 <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="1 
ре, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавај 
римиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах п 
 прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p>  
, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то  
а другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којо 
 укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, н 
излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну 
што текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S 
За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти 
и суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У  
ећ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које  
шљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори пол 
ри шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша 
...</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождр 
и’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ј 
о баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— 
анђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику 
мети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и 
ао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови би 
<p>— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после ос 
сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити,  
Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас? 
ного је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> < 
о мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....< 
} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стој 
пљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председни 
вео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од  
ан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Де 
нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана 
.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена п 
их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат. 
ваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p>  
они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том с 
ме Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S 
 мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> < 
Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо ве 
обро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун,  
а три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно с 
ази нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да пр 
, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} 
 замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело ли 
 <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју.... 
 говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било ре 
ена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места па 
и кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по лива 
Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="8 
 јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као 
 поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави сва 
Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи н 
 њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се оприја 
 овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два 
срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p> 
а у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је м 
да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се до 
гађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{ 
 болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p>  
ојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине. 
ши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета 
лико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станими 
евало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре 
е његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ 
своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, 
артије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је п 
о овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које  
S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>З 
у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да ква 
туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет  
по.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p>  
дницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— 
по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако 
ђу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</ 
ат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опе 
жали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’ 
х расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subSection" />  
ила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помис 
д је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао  
ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за укр 
<p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја са 
{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S 
опа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижи 
...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је би 
 <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, нато 
> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво 
жење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детињ 
 рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни н 
Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, 
е, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> 
е, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад  
а будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш.. 
 лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и н 
Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Глед 
нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила 
.{S} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и  
јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео 
ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њег 
у каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену 
} Неком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет  
је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није 
, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождреби 
ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p>  
ама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата 
 казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— 
але, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њи 
времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу с 
и нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p 
, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је  
ead>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим пу 
и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S 
вица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је че 
 разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S 
ли су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој 
с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председни 
скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</ 
ле...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p 
p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Ни 
S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но  
иљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и с 
 То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у  
 су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и ост 
погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића 
рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац,  
ше да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поје 
’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е 
 боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док  
ашче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p 
гњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове ло 
ржала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у жив 
<p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу 
, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледај 
> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила,  
.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руц 
ужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си  
{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити др 
ђи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о 
азведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им 
обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресре 
 Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" /> <div type="chapter" 
Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препућ 
ру.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом 
 да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S}  
срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гле 
ћа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег. 
 су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <p 
бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.< 
тну успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> <pb n="156" /> <div type=" 
исину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и  
а Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми  
</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> 
дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, 
 на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни р 
 који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мр 
 је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капета 
 да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе... 
<p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да 
ајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авли 
чадија поведе коло.{S} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама ци 
имању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа 
p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран сл 
, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се  
о бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а 
и.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Б 
а ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— П 
о пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем. 
брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} О 
вио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ поч 
рукчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у 
 Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, бл 
, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац  
а шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде 
анимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, ш 
во је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми о 
/p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, 
а.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако науч 
коше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало ј 
о.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад зна 
прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се 
 <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили д 
три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура 
теву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на  
 нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита ср 
 пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто но 
e unit="subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете 
 се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радет 
вони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју 
а дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро п 
 буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канце 
селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке 
јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопаже 
се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није  
мљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право  
<p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматра 
ирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио пог 
а не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ј 
ажно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Бу 
>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да  
се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p 
натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, по 
реплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из л 
 <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о 
опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од је 
 стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема 
ажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се 
 тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> 
 сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели.. 
је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јес 
 дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> ст 
д би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p 
.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?< 
и задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За т 
<p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје 
шевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали 
> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данаш 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S}  
вео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће. 
одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спре 
се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућ 
скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом 
о око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да  
а дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада  
олико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога са 
у све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>Пос 
тојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства. 
чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у чи 
и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни г 
едседник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у ко 
мо, рече председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко 
ија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p> 
е Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за  
а је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он с 
ве споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући бил 
ли...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече 
 Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стој 
/p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала. 
помиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли в 
д тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, 
p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља р 
чима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да рад 
<p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека  
а срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би 
дна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Кат 
Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није 
учак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути што 
ад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p> 
м људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отер 
к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје 
.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше д 
ар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат 
антин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена кр 
лаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="6 
е мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Пече 
’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на  
један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па  
’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> 
м, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64"  
 кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер,  
се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали  
о чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p 
ој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је 
</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— 
{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад 
p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица до 
ати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџи 
ли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били,  
ости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. 
 засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p 
— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако 
ила готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено бе 
едаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био 
{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p>  
ла је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о з 
/head> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ 
о на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да 
а правди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па  
?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми 
, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је гот 
"153" /> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем  
час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом  
м у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, 
 јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше 
е.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Ка 
 Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанц 
ред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p> 
и се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и зам 
ети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, р 
воју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје 
е детињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватов 
месом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто пис 
, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио 
у повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће 
ека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко  
е и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </div> <pb n="139" /> <di 
не, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут св 
си чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конц 
е само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Ба 
и.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у м 
 за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док с 
а!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јо 
баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они  
мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га  
Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p> 
и миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p>  
твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби  
 Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био  
 осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њ 
ије био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толик 
радити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи  
уро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикан 
овори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p 
ева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и  
 довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{ 
каше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>—  
 Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l 
9" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} К 
че Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Ст 
атра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p>  
рикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори 
о дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> < 
узе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела б 
х рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p> 
сму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>О 
Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе 
никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и по 
 мају, обасјана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као вен 
е весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденков 
p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p 
, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али он 
, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису в 
о га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано мој 
ом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још 
>— На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колен 
ру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, С 
оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и 
е сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, уст 
ајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се мно 
ко Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми  
а, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, п 
 мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на 
 није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звонил 
одаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> < 
не.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И а 
и руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заист 
лима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о  
ршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тра 
Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је м 
м, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко 
, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p>  
ити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на 
и на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капетан 
еко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дука 
 ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а с 
 наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име це 
анојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли што 
жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</ 
ред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и  
та па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече  
тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу 
’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богат 
емрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мач 
на није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој 
о ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> < 
едаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— 
ајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господи 
е Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко 
S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и  
х, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што  
је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прикупљат 
а ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забран 
олики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, шт 
оме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора  
 сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој  
ђаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене 
Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ј 
ло.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро ни 
Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се  
влију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има ве 
на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не  
и, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p>  
потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му 
расло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> леж 
 и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запеч 
предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Бо 
еди ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, пре 
квих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, 
идели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, 
 погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо об 
да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени д 
и.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају  
 одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p>  
а и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лиц 
ло пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се 
Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или 
ли нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо  
слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после 
е, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше 
и тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, пе 
та“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који приповетку хоће да у 
ного, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком по 
ако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена 
исао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, ка 
целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се та 
 знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да  
на.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутра....  
у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљи 
 столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно 
м стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао б 
ира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше море 
ало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало кр 
им се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаг 
 умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој И 
} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Стан 
> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јо 
есми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли 
/p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорил 
S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.< 
удима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Цигани 
м да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> < 
 ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси ми 
исам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вај 
риђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— 
ат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог  
ну своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> 
 само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, п 
ше није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвене 
казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p 
ло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири 
 другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше 
једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у к 
ој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избав 
ту нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> < 
а стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташ 
ткуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеш 
 очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треб 
викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево 
ваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било. 
исебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта  
>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, ил 
ча Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p>  
ете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ј 
ик је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p>  
у ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мал 
огатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> < 
ао лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, изв 
p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој беши 
и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Бога 
> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најп 
 де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је 
/> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по л 
ла још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а  
— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јек 
> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито де 
 је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</ 
м.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нам 
ника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше... 
, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако на 
 успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на свој 
м је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако 
е за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан д 
ар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричев 
</p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за жи 
имир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређу 
иле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.< 
онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче  
 добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> < 
вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они по 
</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је  
ку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце  
{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, 
ао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане  
о.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди 
да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче пр 
ћа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље 
дан рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и бра 
" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњур 
ад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га  
а Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> 
аше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека  
="60" /> <p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се  
ићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Т 
ачи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Р 
им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи 
/p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом 
о његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за  
о све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно 
што још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S}  
{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја 
ацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никад 
ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире! 
ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина,  
та реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан  
о иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, 
 <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</ 
њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавају 
 друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура доша 
а Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто с 
је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио њег 
А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и 
 „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“. 
њата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго,  
 а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унут 
не сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Језди 
откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сест 
ђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рука 
 Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се пре 
лити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У  
 <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, та 
тојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако б 
мо поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, к 
S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи 
} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара? 
димире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...< 
} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле исп 
="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p 
крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе 
ра, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну 
p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12 
 Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића кот 
 стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуш 
о мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{ 
 скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p 
штамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p>  
а закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља  
</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу,  
 је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере 
ј пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и 
ошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капе 
ку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати  
и потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председн 
уле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море 
.</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му 
не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капета 
ало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе кап 
острана Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>И 
и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог 
у капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једн 
 л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{ 
 синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли о 
залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> < 
оше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста 
 могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и да 
.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и 
p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p 
жа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће остало готово онол 
ије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаре 
 баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и ме 
Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала... 
стадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно  
а јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му с 
о...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја са 
но у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи он 
есило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај м 
римети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећиц 
 <p>Капетан нешто прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова с 
шла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Од 
ало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева  
и можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Р 
 Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођ 
ди чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p 
нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгуб 
орам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> < 
јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа о 
p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда  
том оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетанову.</p> < 
м ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Он 
 на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш т 
а уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једар 
 ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.< 
бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не 
ата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и 
ра помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S} Он 
трча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као 
} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севал 
а кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који с 
од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p>  
е обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како 
 лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С  
а неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се 
 n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се ву 
едаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, т 
/> <p>— Шта си радио тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за  
 вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јов 
тати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се онда зами 
њаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био предс 
е, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} 
су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} К 
еће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Ст 
>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара 
а трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</ 
по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи  
 У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и 
реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на зе 
поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S 
риси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мири 
 су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осе 
.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ниш 
 сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p> <p 
 га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на то 
лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га н 
 је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Воле 
 тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и бл 
....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би ц 
просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуб 
ездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи 
и чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у 
ови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе д 
 је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и поз 
а и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друг 
ој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорел 
амен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одм 
е!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p>  
р Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде пе 
 узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде,  
ена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо 
>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзи 
 се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну  
олан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја 
бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Ла 
</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима 
еш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> < 
ећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио н 
асти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде 
не.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су 
а:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели. 
тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— З 
 Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Је 
.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људм 
е оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у 
 њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело п 
 по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, 
{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у ч 
ио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</ 
аљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, 
 њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепа 
у, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само 
о као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су  
 За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Он 
лим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би б 
 вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година 
де онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вог 
нину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из  
па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l 
е ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и  
<p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох < 
 су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно зап 
у општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом.{S 
 ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше  
S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, 
>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p> 
то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед  
гатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Каж 
сла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара 
а то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја  
: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, 
 не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је  
еном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију ка 
пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово  
уга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина м 
, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задо 
не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од 
да Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у св 
ога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кме 
ра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> < 
p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’  
н мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш  
’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окро 
 али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим с 
вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве  
лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у ав 
 чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево 
 иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану,  
ога никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би  
 <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још виш 
" /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану свој 
 Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За 
до марве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код 
 <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то з 
тра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорил 
 О Маро!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p 
и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намрш 
 однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} П 
аш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио,  
и на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја са 
S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са  
са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако 
вима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече 
 звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, рекоше обојица.</p> <p>—  
 <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> 
ш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те  
во, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме 
, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било ве 
p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласк 
Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рође 
 у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадо 
 била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" /> <div ty 
њства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p 
 и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у живо 
 полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред  
 ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!< 
бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег чо 
ли су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радо 
ни мејанска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати  
о село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то  
 оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није 
 <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што 
ткуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не зн 
да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти  
о нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде. 
 да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш М 
 јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S}  
апетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два 
 авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је једа 
 на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узора 
да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа 
>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S 
ли није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла 
Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Момчадија пов 
Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по р 
и заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје матер 
ели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</ 
ро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.< 
таре кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је  
апетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у су 
о кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— 
икан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној 
бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да с 
 Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> 
укама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен  
> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p 
 планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А з 
p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} 
 и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Ив 
ву правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се  
о пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке с 
 отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти  
> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом. 
је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p 
> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето м 
<p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће.. 
 Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> < 
се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p> 
дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Т 
та ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</ 
змуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да св 
и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љ 
ечице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта 
 нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у ж 
им, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на г 
пружене постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да  
ет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му  
ђе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спава 
андуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра не 
ли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да и 
 а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онак 
мо председнику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним 
а код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи пре 
на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слу 
нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико тр 
> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, упути с 
ова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зен 
резано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула 
у му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартиј 
 рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог до 
од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ј 
 и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, 
рзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је 
 свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са  
 А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је р 
 ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћ 
адао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> < 
јан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У  
од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па  
ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро,  
и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе 
а алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком  
оше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо. 
из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на  
 ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p>  
> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{ 
бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико 
 је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у вис 
 нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот св 
есто румених ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p 
њих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешк 
ри пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Ски 
 већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и 
о је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На ис 
 Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S}  
Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јо 
 потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Је 
да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p 
 је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Ниј 
т речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се 
добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вр 
преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а оч 
 </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’  
познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>—  
пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрс 
а он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па 
раше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p> 
а се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> 
го за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли 
"116" /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> 
ва поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излаз 
ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде зв 
оде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија 
ислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S}  
лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира вр 
е само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и  
преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И о 
 тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај  
p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— 
 очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је ст 
ио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио,  
 <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> 
 и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, шт 
дети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не б 
х гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, ре 
 предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко в 
ине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш 
у свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече  
а вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћа 
ло, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је 
је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Ка 
/p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другари 
ницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира 
ира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли 
сти и великодушности ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <pb n="160" /> <p>— П 
 били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Р 
есма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршиј 
 престане песма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p>  
} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излаз 
пет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино в 
пштинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затво 
 /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>-  
апева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо л 
 одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="17 
Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капе 
 већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се ска 
ио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако 
ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не уме 
то је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она д 
.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађе 
уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило  
 кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка бе 
жења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} А 
Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глуш 
зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се правдаше да их 
ила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и  
ао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити  
/> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Чит 
 Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути д 
председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако 
/p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти в 
буле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то 
 сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— 
рцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси л 
таше и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џуке 
 <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао  
и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је ста 
се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Није.</p> 
{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише д 
ли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="1 
јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет ше 
лас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међ 
то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p> 
јало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни  
</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, х 
 са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p> 
почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види с 
а му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ив 
ним нитковима.</p> <p>Он додирну прстом звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и С 
ху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кад 
иралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и  
е ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало ср 
као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него  
е они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци, 
а жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он 
 <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p 
људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо  
после морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба 
зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, к 
оједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос  
’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, развалите,  
лији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрас 
и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} 
} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице пром 
 претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађ 
икане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p>  
 га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није м 
сле су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да ј 
вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рек 
рише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укоп 
ала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Ст 
а, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>С 
 тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам  
е знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’О 
ја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихва 
бави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p 
мокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до 
пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p>  
вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{ 
кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> < 
еду, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле,  
Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећ 
 И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде: 
гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је 
ла на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чинов 
Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" /> <p>— Здравља ти!</p> <p>— Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> 
<pb n="16" /> <p>— Здравља ти!</p> <p>— Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> < 
њат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар 
жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му  
 еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, с 
<p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{ 
здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш ј 
ла ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p 
ко наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана. 
ко наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> 
ажио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће 
</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Б 
p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у сло 
де.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берић 
:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S 
ћ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубаз 
ио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>—  
 и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> < 
амо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} С 
ху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом... 
 ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p 
џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p 
ној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор:  
 Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је ч 
пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само се  
 уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што 
 <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p>  
ојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Боји 
тове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p> 
знад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мал 
ари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мис 
, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</ 
 нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ ор 
и’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан  
м да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се 
, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, 
ју.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају ко 
осе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи неколико ондашњих.{S} 
посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старо 
. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога С 
 <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p 
том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у вис 
а је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекали с 
е, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из 
а даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас  
{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извад 
 по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало стро 
екако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ва 
раће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг  
</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни јед 
е, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се 
ри Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’м 
148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, б 
људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да  
 <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p 
јући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђел 
ију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лоп 
ом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било 
S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p>  
p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне суд 
Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече ле 
удили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и 
а и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу  
е, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После 
смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти 
 отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> 
г човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпош 
као је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло. 
 растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S 
да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p 
 <p>— Сутра.... сутра...</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватр 
 уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га  
ојима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на ј 
из њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу 
ли либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани  
ош је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта вели 
ану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „и 
био.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често ј 
p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p>  
ити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— 
 да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је из 
 Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</ 
све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њ 
 <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су 
то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да  
еченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћу 
— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} О 
p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, 
Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито 
о вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</ 
 и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцим 
 су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар 
а.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, 
јући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и 
а.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} 
де и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игр 
а.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна 
p>Механџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад мо 
 сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} 
Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени с 
ир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</ 
јаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, сп 
и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила т 
е старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p> 
и.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гле 
 У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p 
ат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупн 
, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти 
огаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" 
</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S}  
ина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ћ 
 сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас  
/p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је 
 <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро 
 на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као о 
бар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они  
а јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p 
ма.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— 
аклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су 
жење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се па не з 
уку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњ 
 Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— 
оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вај 
кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’ 
да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баб 
о Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у  
 пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојан 
увши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S 
p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анате 
ека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам т 
осу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрл 
 сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама ја 
је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример син 
 <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као су 
уши су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} 
 смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’  
трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по се 
а су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, гри 
ио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем п 
или, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они с 
повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу  
 њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој ку 
 диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да ув 
 Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А ш 
p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, ил 
мотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти  
колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па. 
 ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о вен 
тево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Ј 
у доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ т 
а смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо г 
{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али 
 ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију 
ма оног расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он  
, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трб 
ош не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре н 
.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о гл 
— Та неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Догов 
> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} 
аш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини дваје 
ткуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је не 
ин.</p> <p>— Знаш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам  
етане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p> 
<p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разв 
огу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} М 
ко су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљу 
.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно м 
да у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат 
рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стој 
, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да ка 
ан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и 
 руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти одн 
се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини  
{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на астал 
о, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</ 
ве Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стеви 
За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао 
апетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, 
, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од  
м ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи 
 га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам до 
а.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чуд 
с.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривље 
е Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— С 
огу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од  
/p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p 
 Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био,  
ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир  
Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>—  
 што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У  
ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} А 
 њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{ 
да жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овом 
p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио,  
ли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</ 
 Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни мој 
анац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им  
>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је до 
свртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које какви 
 мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим. 
орамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па 
>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих 
воје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми т 
Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу с 
> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу пр 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, не 
 да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не би 
ла, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Ст 
тнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, нег 
е беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте 
век плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било,  
човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Ал 
и уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штог 
иметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....< 
ношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он н 
авао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Би 
 И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало. 
о је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изаш 
ном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело. 
} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и  
.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и ду 
... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цеп 
ја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу пл 
ај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, 
ети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Шт 
и ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо баб 
рену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирал 
 моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да б 
ику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије. 
огод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво д 
мо пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ка 
 необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, 
ана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ра 
зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зи 
 чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три  
.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу  
} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p>  
 стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p>  
и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот. 
како дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида рад 
 <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољ 
>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог в 
Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стев 
ва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји да 
а проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, да 
а ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад 
</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану јед 
та јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ  
а своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак 
ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особит 
о донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица неш 
ужа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне и 
тите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали. 
>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> 
испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само па 
е Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јут 
и четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та ми 
јане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па 
20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема  
ко је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радети 
и, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш тр 
и пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и пре 
 Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо р 
што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар 
се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви. 
p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то ре 
> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ј 
 Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— 
ече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>С 
... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва к 
— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити  
</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, ж 
и.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не 
Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам г 
а изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио н 
/p> <pb n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га  
везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S 
/p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце  
 и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О 
p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш  
а се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара... 
ала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је  
је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе 
 те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја теб 
 тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише  
} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало посто 
Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу 
} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето  
— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— П 
.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36 
а има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти о 
Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Н 
 Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени  
димире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде 
још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p 
S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с 
, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{ 
ни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.< 
ан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Н 
.. све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој,  
</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p> 
 његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматор 
а једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p 
 Није, није капетане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p> 
о.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас а 
 се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови 
н’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми.. 
ам у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих п 
о, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи,  
 доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу. 
 Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље бра 
мо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су 
<p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> 
ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав к 
и од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе по 
Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже  
е Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, н 
ана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, 
p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гл 
>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ос 
м: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ви нисте 
.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сео 
едбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p 
ета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изб 
.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја в 
о ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођ 
там, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Не 
ебе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и  
где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> < 
 <pb n="110" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно изврши 
ник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p 
етан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и 
е нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра  
нику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше,  
 Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n 
ош један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</ 
} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запа 
 мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поч 
} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојиц 
авио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју д 
их богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако см 
, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Језди 
/p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја 
е сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако,  
тијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад  
куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам н 
 скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама 
 ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, т 
</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је  
ли свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до гла 
one unit="subSection" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је  
наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А  
p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уз 
о друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да ј 
де, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Те 
е један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу... 
p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу о 
 <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p>  
у Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо 
здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— 
мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена 
 његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прућ 
лонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Р 
p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу 
 ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезими 
 колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући,  
е обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из 
 шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будем 
 смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> < 
етао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p> 
ити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...< 
 који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помис 
>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгрис 
ма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром. 
че, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p>  
утог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> < 
н.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило дес 
не му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Ј 
громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше 
узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Си 
ати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заи 
</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене ус 
што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јов 
ле ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у к 
да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p 
е посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p 
ешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа м 
="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не  
кчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено испла 
коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и о 
з Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} 
ај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Жи 
у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> < 
нуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете к 
/p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} 
што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p 
ама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>П 
е, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све м 
ели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше н 
ије крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је  
а су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да с 
јла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> < 
се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са ко 
А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности с 
анела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо мој 
...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчиј 
та сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имал 
 супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше  
Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и  
оред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим 
бро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па  
а Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, каз 
риђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и 
до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се зна 
>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су и 
ру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} 
их глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И ота 
p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} О 
{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које 
 су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала  
требе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачун 
<p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>—  
ђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо б 
им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с об 
</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> 
 и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S}  
ти у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— 
мисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у с 
 Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> < 
е само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p 
е весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој! 
 Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада о 
о </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро 
ц и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новина 
ед скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p> 
одне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ зна 
астанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што т 
чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег 
 Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Си 
 и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећ 
да сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игња 
њима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да г 
вечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Пром 
 и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ру 
ма тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>С 
адите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се 
ели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима 
рава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Изл 
Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од 
уди.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p> 
ој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешал 
е Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате нем 
ледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p 
ину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> 
p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се о 
ево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи  
н с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>И 
 њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући поче 
а устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благос 
су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а 
од беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, 
n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам  
</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице 
реме му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно... 
сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је 
pb n="126" /> <p>— Пођи председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми  
обледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку 
 слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Са 
</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти  
полако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући стегнутим песницама.</p> </div> <pb n="24"  
 је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеш 
код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она  
p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, прева 
е пред механу, него општинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом  
 ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речен 
димир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Сто 
 понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања 
еста паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био го 
аде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S}  
згледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку слави 
овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> 
власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p>  
о га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се. 
 то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> < 
жати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> 
да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па 
ору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p>  
</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговори 
p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од  
скобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су неп 
ди оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</ 
ction" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још м 
м не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице п 
дма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао ј 
ни, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......< 
<pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да  
 Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче 
/p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен  
Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми  
гра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причај 
 те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми не 
а некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији љ 
ала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигд 
засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n="166" / 
а знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! 
е око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савци 
његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар г 
ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су д 
а Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала. 
о, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друг 
а је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више при 
ва се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако 
 Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p 
љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p>  
ли Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама... 
 ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што 
<p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га с 
, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’  
} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено об 
у нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И с 
р синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> < 
</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије. 
апетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу 
и, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти ж 
а то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топи 
оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све ј 
 стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Г 
 кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам  
у му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глав 
p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади  
авлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухват 
 и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро 
ину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Д 
черас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и 
сту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себ 
ритиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше 
ли за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> 
’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде  
е!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И поп 
атницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напо 
ругу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она 
и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним  
 светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p 
а:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и остало прогута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет погледа ок 
p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај 
а капетан с председником <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима г 
жданик</title>, <title>Сановник</title> и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} 
> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете 
се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с о 
p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смиш 
од облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!< 
а кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чи 
е од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, п 
ли су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат 
година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они  
нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја в 
 астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од  
че: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале 
јави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, пр 
..</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све 
димир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали 
 није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша  
 се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, 
а.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, 
ожји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану 
у своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Т 
јде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је  
рете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зел 
 погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се ве 
<pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, да 
мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм. 
воре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> 
оље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па б 
ош остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, по 
ваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они  
 се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не 
ир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић 
ица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p 
им звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да он 
а и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети,  
о Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Н 
гра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене д 
есте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да н 
олан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја в 
аденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да  
ој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бит 
да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се 
је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се зг 
асмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати. 
о, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по св 
</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да  
ба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати н 
њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте  
а тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да тр 
ико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до М 
 сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p>  
, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом б 
гу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p 
p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у ме 
Кућо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.< 
</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бат 
.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је ка 
у Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан  
м се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта н 
> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је гр 
мо, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, т 
 Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>—  
Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нем 
срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио  
ла створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне 
е дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S}  
сто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике мој 
Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има с 
ају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја 
унам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} 
мота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да  
децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> 
а кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>—  
петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зо 
 А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке  
 ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.< 
ездимиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</ 
 добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> < 
како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p> 
 чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p 
нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Ма 
ако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћу 
ло дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта ј 
ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Ма 
 бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{ 
и, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ сам 
о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S 
 и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после п 
те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспат 
 знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати 
ин букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са  
из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он ником 
 Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако сам 
 ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако урадише.< 
ихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>П 
па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</ 
ико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{ 
} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} 
дара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену 
.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па не 
свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сам 
 ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кр 
кажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од дан 
јан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И да 
е румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само л 
 на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Но 
у.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Ма 
ако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или  
 јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога 
p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, 
ед кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је ж 
ки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пу 
да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни  
о.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p 
и ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочек 
ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока  
за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој 
о па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног мест 
{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у миј 
} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца,  
а прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало 
ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n 
е на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели све 
/p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, цикну ка 
а жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Тел 
капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p> 
ако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио  
 n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се б 
шћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватов 
н вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена 
сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немо 
за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред о 
 радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаш 
 ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми! 
ка ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Пре 
а Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection 
еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније,  
 што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Је 
воју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се 
} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спа 
пео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.< 
не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебниј 
ику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом. 
зо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута  
 им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му 
е да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог  
а у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али 
 плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам 
амтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И  
а се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Иг 
 ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p 
дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се  
ко помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без 
екоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти  
тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа 
 и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти 
ћи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угре 
.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За са 
 је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш  
би осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> 
вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дот 
утра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам. 
и бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам. 
 А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— Мо 
да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> < 
жем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако 
ико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, н 
ам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друг 
’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S}  
га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару из 
 сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам п 
ам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше  
.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То 
ти моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> 
ече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу в 
и син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш  
 За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико мож 
друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара  
— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу сам 
лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</ 
узимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја ле 
Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде д 
знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до век 
ш мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов ле 
е се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали р 
 једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> 
/p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад  
ћа кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Гл 
ба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигн 
 <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран  
олетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену в 
капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријат 
<p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{ 
’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до те 
S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p>  
 петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, н 
и....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова с 
p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срес 
 ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ би 
а Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кр 
кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и  
есела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она ле 
ије запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> < 
нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш 
они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни о 
говорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треб 
ла на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, 
и Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p 
ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик: 
 казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, н 
е, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан 
 и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто 
 брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла 
уше: капетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетић 
само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дот 
ишта друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до 
 Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ј 
</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре. 
> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела 
ебније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу сваш 
 погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му де 
 Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, 
/p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда 
 онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи ј 
као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p 
лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— А 
еби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем м 
...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом  
ј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био ле 
веде онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, В 
 од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпир 
очи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се преварила...</p>  
м приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу. 
да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за  
нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак 
>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>По 
ј кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта 
својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу 
е нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико  
 Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <milestone  
 собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> < 
ро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било приј 
Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба но 
рт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> < 
.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке з 
азала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану  
е суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало 
о Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Гл 
ашче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па к 
нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је 
огледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у а 
p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јаг 
по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му 
их </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо, 
м, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко  
зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p>  
зврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта  
слетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако см 
 <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од судни 
p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било при 
ког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је  
> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је б 
 тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p> 
аном црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} 
а.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу 
а ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити жи 
уће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаре 
 Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га  
љао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву исти 
к, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испро 
писму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанов 
 црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би о 
се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Исп 
 на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви 
<p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио  
, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с не 
би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полуде 
...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак 
о шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само 
здимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и 
о допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем 
егових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p 
, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по 
> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у бо 
..{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном 
еговога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у  
 она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...< 
пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радети 
е у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Ив 
 Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Б 
 <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бе 
нско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како  
ло крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p 
гло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да  
ем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече јед 
а не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио ка 
:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p> 
цу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме в 
да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> 
ра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на г 
постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад пр 
За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао 
и, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића  
 <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{ 
} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша зас 
о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими пар 
ди, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да с 
 вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, ми 
 А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код о 
му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој ку 
за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочек 
се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага р 
е се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла  
увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, па 
 Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су с 
> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Чит 
а, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију нек 
ћа помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете л 
еутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapter"  
 за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им  
<p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> < 
— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пр 
анојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу 
че! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>З 
чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти 
рсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше н 
тојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али ка 
м да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и 
 син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице 
 лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. .. 
а.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и  
лако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, 
да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то м 
р.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели  
ривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, плат 
 загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Гли 
..</p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S 
ло изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се п 
 е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је миј 
поштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ван 
у им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу. 
зином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Е 
едном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „к 
ило их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само звер 
а кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше кап 
 сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима  
p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Бил 
’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>—  
нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов  
јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У  
p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.< 
о су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види,  
p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева с 
ђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S 
вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после 
да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за мн 
, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је води 
ала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S}  
срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим 
има, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том увер 
 трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ 
> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав  
аденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било поглед 
е, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром и 
има у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} К 
p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S}  
а друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин н 
а и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претрес 
p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом пр 
у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</p> <p>— Ив 
ије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и до 
а четвртак, прекосутра петка, па субота и онда недеља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и 
ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни 
још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се  
 за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> 
уди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, виде 
 морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> 
се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p>  
сталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга њего 
и’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он  
да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме  
ош за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је б 
</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа  
ћи за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, јед 
p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p>  
 мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јок 
плоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће 
ић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћ 
ажио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код н 
а све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи 
на, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p 
 од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, ј 
ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S 
јана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догоди 
орити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ 
>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ћ 
p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Раде 
, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!< 
гледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} П 
жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’  
оћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" />  
после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и помиш 
иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима 
уги испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јо 
зила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</ 
вак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће 
Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који 
 Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један ј 
p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе  
ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод  
тан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад он 
бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајућ 
 /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао  
елу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су 
а казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ов 
е, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јак 
S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, 
ст, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући 
ило је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта с 
м водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4"  
 чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, б 
е су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се  
ланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде пре 
 /> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се  
, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S 
 се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама  
p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је  
мен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку ма 
исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{ 
о.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S}  
дила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дуг 
к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде др 
} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p> 
реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{ 
рхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако ц 
</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна бил 
 на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди  
 бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела. 
 блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Р 
 јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Та 
ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обичн 
еше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити,  
p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело 
и пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало о 
ка!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе... 
јат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете 
се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се  
.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и н 
 поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми с 
> <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута проб 
 Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" /> <p>После подне си 
>Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала 
У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у 
личари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није бил 
аху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесн 
ње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао  
ио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јагл 
како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p 
да око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p 
мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви погл 
ао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је 
 шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају  
о у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено ј 
и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматра 
ове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о. 
 пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душма 
 да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденковачке.{S} Зат 
ни и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао сврш 
ако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, 
" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли 
реслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то у 
</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, а 
одне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше:  
е беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n 
ове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу мол 
> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред при 
потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{ 
 као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— С 
Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— 
 је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није  
ви, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно р 
сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> 
 ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже  
сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку 
куј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викн 
е и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стоти 
азговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> < 
 је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је  
че-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече предс 
{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p 
славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу с 
 био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> 
рио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S 
 штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, 
о куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се  
ли!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По- 
да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> < 
отово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Ј 
шао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трч 
не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’  
оји је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој 
, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бе 
сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била с 
м благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, 
оље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у 
слушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се пола 
Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћут 
Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су 
а се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p>  
е по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</ 
 рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> 
>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одбр 
 Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју дон 
аровала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, приј 
им одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког  
шли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцела 
аман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поп 
ти, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да 
и, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ д 
иви.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није 
народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако м 
<pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла о 
е на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стев 
p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом  
во кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и по 
есте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S}  
 прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.< 
Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови п 
ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, бил 
/p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они с 
ам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био ње 
игао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом 
ине по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</ 
ам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је т 
ојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о ов 
S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Рад 
овору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> < 
 пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила 
 по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S 
дмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица 
сти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам по 
, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом  
.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</ 
и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој к 
нов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оц 
, та је општина спадала међу најмирније и највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза 
ку...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло о 
енскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију 
ни.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен чо 
 своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа... 
 лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то ни 
а имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије из 
а кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и С 
ека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не сва 
 овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од 
даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од ва 
.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Ра 
рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неогран 
</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Ана 
ичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа јед 
{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се м 
ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја  
вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, 
а, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</ 
јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S 
ко велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} 
ост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и леп 
едно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богат 
д онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркат 
сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капета 
њата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они 
неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако 
то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша 
им дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p> 
 на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одгово 
радио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како  
</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, 
 неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор  
’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила 
 Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком 
е и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потр 
коро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> 
че и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, 
Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— 
’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала г 
</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} 
а га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жи 
ада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у 
 лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p 
ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари  
гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза  
а власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону тр 
мбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па ј 
 Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да 
ћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стоја 
</p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако  
етане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</ 
} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што  
м га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, д 
такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На  
вали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут ш 
још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи о 
</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S}  
/p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замо 
о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> < 
 стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p>  
/p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно поглед 
 кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.< 
руче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одма 
лупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши к 
 вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="17 
p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало 
а свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани 
</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам 
>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ј 
ра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут  
 Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} О 
рома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одма 
 у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> 
 од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је 
би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да по 
и пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој п 
p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p 
што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто каже 
/p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја! 
 Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта може 
Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а 
 Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала 
 дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком 
 рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник довикну  
 само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S}  
> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о п 
а свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред И 
 /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепас 
> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син 
За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисм 
 блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p> 
окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али  
може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Ј 
 у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу 
дан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који те 
о...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, реч 
е мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону 
у овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Ра 
лико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са 
е.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један рази 
ле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устад 
е.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измис 
а по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и за 
p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани  
јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади 
ор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и 
да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир и 
е сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну ус 
етану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овак 
ети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и  
ре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{ 
тава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Те 
 смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> < 
 месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" />  
руго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, им 
ости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле  
 <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око 
>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред  
ем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S 
и јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакал 
едише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо к 
аја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се 
воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија. 
иловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати б 
писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад може 
 честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, 
 и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути 
к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p 
’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до 
 ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и раст 
век молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора  
још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, 
крени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњат 
те из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он ни 
д башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капетан руку 
сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и вик 
ите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемил 
бојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} П 
у подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не ос 
ала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила. 
леко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на роби 
ругим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, 
pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас терети 
 <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и  
<p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љу 
и,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна 
ану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо 
ало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову  
е зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде 
 сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости р 
н свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима  
Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас. 
 људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору 
љице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>—  
/p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упут 
екивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, не 
ати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн сн 
иљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранч 
 кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Как 
 била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p 
 бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> 
роговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и п 
имир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> < 
е пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија  
едно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева  
Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он 
у.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} К 
 погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n= 
на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим ве 
 на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте  
 ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви.... 
 се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спус 
мо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се 
 да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p 
.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој неш 
и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју  
све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Т 
лети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И на 
да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружи 
у моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да 
 ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и наро 
>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове кућ 
ругим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетан 
уку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p> 
е по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадо 
је могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Ма 
ти и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти  
о знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Ни 
у је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p> 
равде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви  
и, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у неде 
ст провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p> 
у...</p> <p>После тога пријатељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игња 
м како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радети 
ећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да 
когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе поква 
капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оно 
вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се о 
а коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S}  
 је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" /> <p>Ник 
слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од с 
држ’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вал 
</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се о 
 стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш,  
ти су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ уна 
 баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игња 
Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче 
о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</ 
су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцелариј 
јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.< 
јан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били 
 Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није 
здраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом  
сима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чи 
во ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадош 
а да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Ст 
исам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и  
ко њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну  
, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p> 
љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању 
ини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да  
 суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и 
мају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Об 
 капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник пра 
 чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S 
имир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обој 
p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са с 
, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је 
о, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Сте 
 дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p 
пај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може  
ај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да веч 
о је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је он 
ту.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича  
 Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p>  
 Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на 
м.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И т 
...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све. 
еда у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази  
је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот  
 до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми бу 
ови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> 
м натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово 
 <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb  
тета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике гр 
:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!< 
 има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш 
на година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су бил 
на ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, 
, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана. 
 ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи леп 
се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> 
Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Прин 
беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} 
.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стој 
лости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испри 
.</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Ал 
чали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је 
 дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за прич 
уће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стој 
 дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, з 
и волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису би 
ео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу  
 људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од  
{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћ 
еље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, к 
аше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчал 
аше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пр 
ћ.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држ 
ажи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потр 
огу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груд 
ло село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целог 
бе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату зат 
у у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Д 
 могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе. 
знао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се 
 разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет 
p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро с 
pb n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се  
риђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви 
...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то 
ме и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима  
 цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак  
о пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p 
зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог 
</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{ 
теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом на 
ад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само 
о, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не 
 по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме  
 среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева 
ра, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта ј 
p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло доб 
 Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у тек 
ан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала  
p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затвор 
се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз  
ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе зап 
 <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која  
ле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову  
</p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p> 
 <p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спр 
је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденкови 
 <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа ч 
 чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковач 
 <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није 
измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, пос 
 кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен 
ца полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила 
сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p> 
светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти 
} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p> 
олико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера 
ет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане, 
ану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> 
>— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли  
у каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда 
и од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат  
е:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, ре 
А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, т 
ром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао 
ити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Ма 
е Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, р 
 сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у 
ажи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</ 
 <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад доб 
 седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’вод 
е брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} 
S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено бр 
е њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо 
дује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...< 
ојим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела 
 .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Од 
<p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</ 
ата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb  
....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је 
— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена. 
м одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, 
дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <mile 
 је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А 
ужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>С 
амлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам и 
животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она  
еко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли 
а, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто он 
анула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудном 
b n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те ж 
S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, који су због њих толико пре 
 рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми 
уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игња 
</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево  
мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет др 
све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по 
Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о ч 
е никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’ва 
је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у  
ста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је 
мир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љу 
ђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислим 
сли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних врем 
 сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиш 
олу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се и 
ковцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ 
пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> < 
љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас 
’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама 
у у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздра 
че!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти 
ри пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу јо 
>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>—  
едан.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о 
 /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како го 
 што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездим 
Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место 
?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда С 
 ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А  
ка погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Ср 
у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира  
 све према синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чек 
 имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p 
рај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Сте 
и веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и 
на нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже рамен 
о страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве  
а, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда 
или.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...< 
ишта кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ те 
 се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње. 
у их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> < 
требила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p> 
 ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p>  
ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</ 
/p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> 
и звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати. 
 На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију. 
ма увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, как 
, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе  
ицу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поз 
и.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одбор 
.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и  
и што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретош 
 и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако и 
е Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— 
 у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле кр 
у Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се 
у „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја  
не!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и вид 
ронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беш 
ојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка  
 <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у к 
...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене 
на!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песм 
>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијс 
 његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Ч 
а, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе 
ан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на но 
 иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би  
тао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, р 
рво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом  
 рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имал 
е.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву. 
и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само с 
јка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од теш 
 <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p> 
и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он ј 
петаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ обра 
растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једн 
х, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дођ 
ни к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили 
вог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p>  
к.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га  
/p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да 
</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви с 
 све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извад 
сле и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од мили 
у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не зна 
сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радош 
ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред ав 
 је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како 
тлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад  
 <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</ 
а Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од 
одине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пре 
ову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> 
 само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан  
ћа котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, 
еби</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало к 
чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p 
 <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S 
 да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Не 
м тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из  
екрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно 
 пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} 
ила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет,  
им тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, с 
кав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</ 
а врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најп 
рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио  
ав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко 
сле, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> < 
рим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио 
а рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p>  
/p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ 
ли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека с 
за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...< 
 је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна 
е, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом ок 
во, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дозна 
јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи  
е дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му 
е...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад  
ече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све прем 
лико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледат 
ео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза ра 
ра.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p> 
мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Он 
ћ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љ 
 да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећ 
Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе. 
инче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35" />  
ке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде  
 је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћем 
како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази 
ле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одг 
гранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир  
тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Н 
 се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S 
ко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> 
ма три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које  
ти кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем. 
у пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ с 
 људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стој 
 моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> < 
 Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им 
<pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре нек 
етан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обој 
аш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у д 
удма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, к 
спричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сам 
 радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p 
о није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њим 
алити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’ 
 ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње  
ку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p> 
ли и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимај 
склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један 
} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да 
и Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дика 
жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гом 
 еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатов 
лико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станими 
.</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку,  
и отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могл 
некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на 
p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на  
ељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једн 
капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{ 
гао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи 
.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо догова 
шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S}  
а се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb  
<p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> < 
одине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану гово 
, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су 
 док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, о 
њам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Ка 
 пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем љ 
ја му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд п 
но трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— С 
ао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре з 
м ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што 
> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што с 
/p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако  
Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <p 
> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше  
много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али  
p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} 
е време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> 
 пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и љ 
ријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми! 
ела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Стан 
му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила 
Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати д 
стало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао 
знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, п 
ао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али окол 
ки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његов 
 <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око њ 
 невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на 
азвио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ п 
, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и  
.</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S 
и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.< 
во и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене 
тева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетић 
еху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Си 
м куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p>  
ити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капет 
>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам  
обро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</ 
<p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— 
аш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели... 
 вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је д 
на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Ст 
pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају  
и пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p> 
ас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су  
 Клета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, в 
ве, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто сам 
 Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и  
<p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то уде 
а, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га ва 
во се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо с 
 где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она се 
иловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p> 
е они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} 
 да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не са 
де доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ 
опада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чист 
} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху с 
ра имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, с 
.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пр 
ом и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p> 
а својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића кот 
избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p 
..</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу би 
S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде пр 
 с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били 
о си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад с 
у деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb 
рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{ 
ој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо 
н, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма  
ао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро 
 <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb 
родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма 
/p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Иг 
ле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно 
 <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени те 
 је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јо 
итан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само 
 свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам призна 
 нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у св 
одао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> 
ели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.< 
тране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пруж 
љаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S 
ходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте ка 
о!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шарено 
и паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S}  
ма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и М 
разговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Једа 
p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су де 
то слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> < 
орезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим 
<p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Ива 
, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>—  
 дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести. 
о је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем Стев 
ном: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ви нис 
а, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља 
 па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не ци 
ћа сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Леп 
је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>П 
/p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стоја 
и је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p 
— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам ка 
поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} 
чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се позд 
>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачи 
у кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, 
{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољ 
Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја  
ило, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се б 
је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све по 
оз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто м 
може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је 
ојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о 
њаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p 
пази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље,  
дседник се окрете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{ 
помињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз 
м скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти  
ужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је виш 
тара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрек 
лако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мал 
/p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не м 
с смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли,  
, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако  
м крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајде 
 извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> < 
поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан по 
ер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> <!-- <div type="letter"> --> <p>Бога 
колико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, 
ари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није о 
ја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, 
 Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажн 
гледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p 
 изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим гол 
ник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сел 
се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> < 
застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигош 
 једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако проврт 
аљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p 
 је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно  
шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негд 
де посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило,  
те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Руж 
p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од ме 
н погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им  
ађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако  
 одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, оби 
у су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни њ 
 позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авл 
але.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</ 
адовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За ти 
S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> 
ед очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} С 
о, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не б 
 голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити 
 криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш 
видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не 
д свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад  
ац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Бо 
а си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Поз 
е.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро групис 
 рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код с 
 она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила т 
ћи жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... т 
аскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му  
ара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног 
у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место 
Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо  
ила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта  
, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, 
 шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S}  
капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњ 
ам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сен 
ла, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...< 
у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим сти 
красна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми приј 
ат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} 
мислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Ј 
есам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p> 
по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да ј 
равда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је  
о се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове запов 
ако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако 
н је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним? 
 радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе по 
 сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио кап 
S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све 
 довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није 
пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти 
 запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} Посл 
дели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Ч 
та излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" / 
је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присен 
бојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рек 
о збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде о 
из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе 
адоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић 
 један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помо 
 ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S}  
p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Б 
а би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p 
м?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих  
сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около из 
ју.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Ив 
>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди п 
<p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у  
сити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</ 
евина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на ве 
Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и 
— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза м 
ојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам д 
</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до 
целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутеш 
ш скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола ко 
VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Је 
ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи ко 
били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да  
изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли прог 
тка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша 
е да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени 
а и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ ниј 
са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао ј 
е?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђу 
 договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решиш 
> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> < 
...</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p> 
 је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо прол 
м осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом. 
>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се раду 
/p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да  
На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ј 
премала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>За 
p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, 
рати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара 
морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и  
аког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S 
штински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато  
ко Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребн 
утра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, ил 
чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их  
петан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикн 
Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> 
нде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају моли 
бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p> 
апетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути 
Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта  
свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb  
ам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне... 
стина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако о 
 се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутр 
баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на п 
тигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су  
</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Св 
 <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв  
> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам гос 
есо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} 
ворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од 
е среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепај 
 Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и 
> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сват 
и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био бле 
уку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n 
ачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни  
јанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру  
, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао  
много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p 
е трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат 
 посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код  
 дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некак 
елети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S 
 пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p 
’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, бр 
и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући 
радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То 
хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан  
/p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ ран 
 најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор,  
 једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, 
ла послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у к 
еби и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро. 
уку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те д 
маза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону 
 море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мор 
.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из  
морило, утешени лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ. 
њи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распо 
 наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А 
а њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене  
оде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није с 
ћу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је М 
 је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</ 
>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше,  
каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми ве 
пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и 
..</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, суб 
а изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тр 
но их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо  
p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића весел 
е био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S}  
.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити ј 
ате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S 
леде на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене,  
ан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љуб 
} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} П 
ак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој 
ћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и к 
апетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које д 
село по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Р 
о судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је до 
 им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је ма 
 <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од про 
— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију пр 
више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нек 
заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из  
дали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на 
сија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше  
/p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у им 
е сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека  
>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није 
није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’ 
и и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па по 
 свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n="144"  
а се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронт 
пусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако јо 
и близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се г 
, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред  
ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили. 
о их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе бл 
 <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоск 
<p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S 
тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да ва 
их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, моли 
де пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S 
<p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велик 
ику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало п 
г дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам  
ан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....< 
те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре 
јан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово,  
еми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат. 
 Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколик 
ојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми  
Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Д 
губити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им  
<p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш. 
Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено 
тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’тед 
рији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцелариј 
а тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није ди 
их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S 
рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не м 
с износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Ни 
Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само јед 
твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па  
и.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свр 
Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездими 
му слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, в 
 се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најгла 
ли све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко  
беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и ко 
и да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> 
име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље бе 
 је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод. 
ог живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако б 
или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна на 
p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напре 
ше...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{ 
ече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером,  
 <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, шт 
 <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о  
м <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло 
 уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се мог 
нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</ 
/p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> 
денковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опаз 
ицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недар 
ралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше т 
 су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не зна 
ло.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племен 
е растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била так 
<p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жут 
Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра ил 
и...</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази д 
еднику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше 
их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p>  
 капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево кап 
е баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло д 
...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, ко 
{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Н 
нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те жи 
беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна 
х ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> < 
ла и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једно 
.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да буд 
 преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је  
 гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили  
видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, 
оше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је 
да њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ле 
местише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело у 
жа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо н 
е прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке  
p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеш 
о весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осе 
шче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} По 
те ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они 
ила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У  
> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Оста 
’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Н 
снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се о 
S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбу 
 пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек. 
па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</ 
Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мен 
о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио 
0" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p> 
ала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у р 
спрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је леп 
.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p 
Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар И 
 гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— 
ећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште  
> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p> 
 кад се опремала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...< 
 ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p 
аведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице,  
брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле 
сао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа  
глуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан кап 
уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиља 
.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило. 
ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече 
ву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер  
або.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњ 
амо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекуј 
тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро! 
 си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>—  
 рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло... 
то треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа м 
о је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— 
p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића. 
</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није 
, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спава 
 друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, 
 јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може од 
вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су зна 
дужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све  
па Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p 
а и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије ч 
еље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а ка 
уља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај  
су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И 
, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето ч 
S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја,  
 <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n=" 
 о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура до 
ерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда 
о по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, 
 Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игња 
, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" />  
 од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном  
акве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p> 
преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone unit="subSection" 
ће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми м 
е опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пре 
 него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ће 
ар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погле 
к не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове баш 
баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина 
о оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад  
елим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати 
ено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне д 
велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођ 
ни...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} 
служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли 
лако међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети 
бо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе 
stone unit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и 
јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су г 
јтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, он 
 <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весе 
ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.< 
p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <div type="c 
се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кр 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> < 
 ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам каже 
 И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препечениц 
p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ н 
 <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам  
арио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни ре 
у на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> 
би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Милано 
радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити св 
пети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На 
и јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>П 
 себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био И 
тних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је в 
та је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом,  
 је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту ј 
 радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само п 
/p> <p>— Јездимир!</p> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А 
 Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на о 
ече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и о 
есну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен шир 
и је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} 
 Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше 
 <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} 
в’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спре 
а Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а 
е волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па м 
 на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући ис 
де? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат 
је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану 
тле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и 
кућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p> 
ко нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лу 
о јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35 
д тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и с 
едала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слу 
шајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи 
чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их  
ајпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им ј 
ј кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са 
> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Си 
о...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се  
гњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p> 
 А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то б 
.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати 
и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им 
г дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у јед 
о.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце бо 
ад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуца 
 Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је ди 
ила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је  
и, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубља 
е ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да каж 
ли су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите 
ко брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} 
било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Ди 
 то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p>  
да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не 
анати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза св 
 ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} 
стопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце  
део, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>—  
} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на п 
</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито  
>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћу.</p> 
ају прође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} 
уке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p> 
 браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је ов 
е, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени ку 
етнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је ма 
{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>—  
 замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> 
 <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми шт 
жем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће 
се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, п 
 је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна 
ажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} 
Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де  
димо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S} Бе 
>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети п 
</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после по 
 у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познава 
севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} О 
а недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.< 
, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p> 
 благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба д 
оје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Теш 
екоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар  
аједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула са 
с чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увену 
 <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу Иво!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тога дана И 
Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" />  
застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали 
лашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепо 
ћу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца 
 Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошл 
... тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говор 
.</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда  
једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно 
ви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> 
</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо 
риш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му д 
очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по ст 
није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу 
ана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрси 
рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало посл 
тева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Ч 
е!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и назд 
амо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте  
добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само год 
ем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Прос 
>Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из  
синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете ок 
 како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p>  
о си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, 
157" /> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост  
/p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} О 
у ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече  
ш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке 
а свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним  
</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, 
спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја  
/p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан на 
 Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игња 
.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обој 
е поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаг 
за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам ј 
а прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра 
 метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</ 
/p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, ал 
 n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој за 
 она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад с 
</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди  
 старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље ра 
да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако 
ручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало п 
ом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало кри 
ла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што с 
.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из неда 
 <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Ст 
тељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати з 
> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, 
 <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право  
ати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима с 
{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан 
нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S 
 вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> < 
 имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све 
ма школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Д 
У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овам 
рењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су по 
натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и мет 
. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Ка 
— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто по 
та сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ет 
p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S}  
 се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала 
 људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на да 
, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека 
а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> < 
правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за с 
p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана  
о!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два с 
уше у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су  
 је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и к 
<head>VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стоја 
ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису 
у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али 
} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</ 
 осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав  
њига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} П 
алца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке 
?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, 
ршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као љ 
н украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта чов 
p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је  
<p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом ред 
/p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео 
ли! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром 
твори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева ста 
сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи  
лавом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је мој 
...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p 
звеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’  
ди, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која с 
о Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти бла 
е зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из  
ну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— Господине капет 
овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве,  
андур изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могл 
урно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле. 
 гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека в 
 вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше нео 
— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине к 
амчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико 
 <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p 
а.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66"  
!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и и 
него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све 
.</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p> 
а Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у 
ан разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кр 
Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам с 
Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Жи 
у чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро,  
драво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и  
p>Они уђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од  
прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{ 
 готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који  
</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од 
ам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још ду 
довала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом 
 гласовима, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у т 
пустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање 
ели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дат 
ема осталим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада, скоро д 
/p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише пр 
шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па ј 
се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p 
рас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је  
пет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било 
вава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капета 
шта окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично  
дио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о  
е слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, ре 
или на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три 
поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на ка 
ад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као 
тове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је изв 
 се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж  
а се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и  
а тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у о 
 да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, 
ат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и п 
догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о све 
уше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из  
<p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у стран 
а, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га 
аг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p 
 не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на  
у пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто п 
е лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина  
> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу и 
ај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’т 
не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о 
тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p 
/p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не  
е с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви 
анцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађ 
 чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо с 
p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите сво 
дине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> 
ед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице ко 
е благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мо 
ецу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је С 
опов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ је 
ко....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из те 
>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> < 
ати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, никад са судом 
њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрет 
м мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда ј 
 Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вам 
— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно 
 син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Нећ 
 глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ће 
ивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, ш 
ете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да 
ио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p 
ад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи до 
 нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" /> <p>После 
ерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погл 
ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се 
крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много уг 
ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв 
 од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је б 
а авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, читав  
ла, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазил 
/p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} П 
 таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n 
жљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беш 
.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге 
аг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће  
estone unit="subSection" /> <p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти пре 
није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има пр 
ој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако 
.</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.< 
ир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p>  
вај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се 
 са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком радошћ 
аденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држ 
ркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>Капетану се нешто стеже 
} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо  
а не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</ 
 његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труд 
ота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза сво 
о мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија,  
на, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мор 
ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, в 
ли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријате 
а куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађен 
p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псова 
уда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће,  
био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронаша 
иле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p> 
нцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-м 
 га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, ка 
дници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио  
<p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло ј 
<p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као 
/p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо 
А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи  
!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала 
стаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно при 
сле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ н 
етао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик,  
.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу  
ста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На 
бине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још 
/p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и  
ду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој 
алима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом  
е нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи 
 иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бо 
па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат. 
ваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ћ 
’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S 
едајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само 
димир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу  
омци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура 
као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од сви 
S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их рас 
<p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме игр 
дају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадн 
м рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p>  
ерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не зна 
 ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> <p>А и в 
тиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обре 
 је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити,  
ини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... 
 шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је  
="37" /> <p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у  
, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весе 
да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој  
е му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загр 
 ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће 
и у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и пр 
ан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син ро 
<p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Бож 
.. па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изг 
 чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</ 
 одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да и 
 ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као  
ој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајд 
левен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам иск 
он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p 
огледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="7 
...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јо 
p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варб 
е сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у се 
.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, р 
азвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао  
свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору 
<p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учи 
ово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбољ 
овољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S}  
но вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</ 
="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића по 
лати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама. 
ти.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име  
Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сам 
</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко т 
 се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и  
нцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће 
<p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>—  
е из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код  
} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад д 
ки почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан 
да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} А 
с!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ 
Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>—  
/p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше в 
 извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић... 
а ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{ 
и и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи м 
та, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће ру 
ше не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма 
ову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми! 
 Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћ 
опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и 
Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину  
ујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди од 
а видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S 
у вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p 
који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро  
<p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног бурен 
о, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да 
 се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....< 
не, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотер 
{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’  
а Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу дос 
 им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се дог 
си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти нај 
> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала не 
е ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће наш 
 Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хте 
</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</ 
е.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек  
е мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да 
кви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у  
то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио  
рно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> < 
ихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отво 
те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и на 
 У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће  
памуклија, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пе 
 и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све 
и донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало 
и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> 
тну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашиц 
ево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одра 
а ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно д 
} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно на 
 оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему у 
>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади креме 
p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Ба 
.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p>  
/p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по ц 
мршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> 
 <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и  
етића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, бола 
ветле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе  
 говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана 
 није научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по 
ge"> <p>РАДЕТИЋА МАРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретен 
ако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p 
ике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, 
аку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду 
етан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, к 
ндур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов 
и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загр 
> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше  
што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> 
 је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погл 
а забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наш 
ас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не  
 и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу п 
 таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце забо 
едником <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.< 
S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим С 
на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Б 
о бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све к 
о чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на св 
капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му при 
!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну 
вио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је б 
> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о  
 зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет  
Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабана 
чини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу 
е уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> 
рилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} 
.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али ш 
ога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>—  
S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо  
</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Иг 
нко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи д 
видовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> 
Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’ 
е па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, п 
уд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је  
ема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепље 
влачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима те спре 
онети председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је  
где се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n=" 
 бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде ни 
епти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ 
 опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше 
: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један 
у.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> < 
p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува д 
уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па  
та баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну 
 те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два три пут и уда 
</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи 
рате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p 
едели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разгов 
ета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — од 
капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и  
иче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нари 
 то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздрав 
етана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p> 
, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— 
{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се  
{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, ча 
е, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, про 
ставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> < 
аху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као би 
и о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена нед 
ов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пош 
 пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Ж 
ор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им  
хом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрвет 
ословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, 
, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њ 
p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се  
ед узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мари 
То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има 
ала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко 
е ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденкови 
селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука на 
 капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пре 
страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта л 
ч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим 
и велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри пар 
p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне са 
о и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, 
ездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин 
p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат  
озна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу 
 обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо 
 Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се  
у:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амам 
мам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиж 
вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p 
ћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p> 
 сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb 
маче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> < 
гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан 
ећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам пр 
nal"> <head>НА РАСТАНКУ</head> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели све 
а се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало п 
лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> 
је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S}  
и кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору ра 
е капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге,  
вић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бран 
чића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте б 
ут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и са 
ваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину. 
да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам 
а је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гоми 
икну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан вид 
it="subSection" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва миса 
очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде 
иваде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара 
и делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер до 
опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, прија 
ећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му т 
> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и  
 на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p>  
а“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај,  
 председником <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што  
те, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p> 
само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> 
чено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за 
 у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у з 
Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору ни 
> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игња 
и милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Из 
изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том трен 
инулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут каз 
</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењ 
а, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, п 
 каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се из 
ремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденков 
е као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p>  
ја који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је  
 се онда растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у 
едео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао б 
е те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба  
 остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути 
ади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес 
почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима 
 Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ  
 да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна ду 
у ћете понети председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срц 
/p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" /> <p>Никада, чини м 
 <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> 
p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S 
ету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездими 
ра оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се 
тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је 
га, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— К 
бар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла од 
е опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се  
/p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S}  
о му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p> 
оји се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ј 
ме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и ту 
а су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњ 
, ’оћемо, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} 
веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n="8" /> како су они поста 
ад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом т 
ило живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и  
рође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изве 
и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У заг 
 Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану свој 
 њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На јед 
 <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело з 
 са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану,  
тру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опази 
ли главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до к 
оре се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb  
ак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што треба  
а шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати 
ко ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’. 
а?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говор 
ја у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би 
 којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату 
} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S}  
ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Б 
кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кре 
</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке С 
 је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да  
нда стаде код свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у 
 се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг сто 
 у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и  
p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо и 
један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, 
конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрс 
едаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извад 
тмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капета 
асна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријат 
 и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Н 
зе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два три пу 
} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли о 
на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их р 
то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb  
трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газд 
у ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, поду 
г затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За  
равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су 
 брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало  
ече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} 
Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хај 
јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p>  
добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капет 
 на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неко 
ите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прош 
ла.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одо 
ао човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватр 
н све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате... 
вао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петач 
амо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин р 
мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више ж 
тови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо ко 
оћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у  
е.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало п 
дета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дука 
 лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери,  
крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то испри 
p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, рече председник 
....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати з 
 људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S}  
о одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће, 
анојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тет 
на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад  
вио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, по 
а.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево к 
 тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и д 
о смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа  
а и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли н 
не да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: ка 
> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су 
инио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио  
м, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг 
 и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој и сада г 
их у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стев 
умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче 
ру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, ил 
 и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелник ср. 
ошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Ми 
ча Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p 
један проштац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, с 
евин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или  
у недрима омекшати...</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по  
 путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била  
 и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како  
о збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред со 
.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић 
и очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о 
, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико  
’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он у 
</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте 
је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> < 
Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, н 
х браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том 
 видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свак 
 лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Мила 
оде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угље 
уше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша 
и било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се 
нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{ 
еке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимир 
ре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник. 
и међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону 
ека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађ 
е умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у  
сме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од 
ео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне ст 
ion" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и 
p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели  
то јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него  
 састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Ал 
.</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за кр 
p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који  
 дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, ок 
 твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока  
д мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак 
ој.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, 
S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан,  
што?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур проте 
ве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Стано 
} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад 
не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас  
>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p>  
же и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав 
 атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p>  
 без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је ра 
ио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дукат 
ристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом приђе ста 
e unit="subSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан  
био, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече гос 
пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад  
>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну  
</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав 
 на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже  
ше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} О 
ајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је воле 
> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и по 
ћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је  
Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га на 
<p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шт 
, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио 
p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> <p>—  
— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А гд 
{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече је 
да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> 
p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S}  
н поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, 
е, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p>  
видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше л 
е, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече 
а је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку 
сећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и  
, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој  
е сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је 
у, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је њего 
н отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— 
"11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ни 
је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>О 
, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће 
о и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p 
{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, се 
и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— За 
 попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти  
 здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а  
<p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли,  
ај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</ 
светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обојица.</p>  
а шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обо 
пише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај,  
ке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе  
баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до  
о туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца  
а извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и  
, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање 
искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{ 
аденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а с 
Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета 
 о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су гов 
 њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замис 
у левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l> 
 Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу  
ав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у свој 
тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко з 
тљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p> 
ри се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежи 
и крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудар 
/p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога бо 
ако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</ 
е зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лак 
а је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуч 
ити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити,  
 Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пр 
Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за ме 
p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево мо 
ка....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила  
али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па 
 било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто мн 
 Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља 
<p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, 
акупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Међу во 
роду чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу ос 
е, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у с 
о је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњ 
.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{ 
ине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, 
 је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој о 
ај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је  
ам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико 
</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад 
мо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је ко 
 нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не в 
ајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разг 
е — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала д 
ве што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Сте 
На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па б 
ћ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваљ 
 на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> < 
вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу. 
са к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи 
у чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљ 
</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На ј 
ма, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Д 
 се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем 
 је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не од 
мир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали к 
увани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{ 
лијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о 
е нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учи 
 забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао 
nit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га д 
ли јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама 
а је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше  
ову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и обра 
 дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни 
прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о 
мо за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог 
 издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута. 
енутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове кућ 
ро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој  
S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она 
 се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега по 
 у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда. 
p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре,  
ј кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што до 
овор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</ 
</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не уме 
ода, или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си д 
ти.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковић 
нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p 
да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него  
 и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жен 
 кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" / 
квим послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</ 
 ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим  
 да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p> 
 ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја  
</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешто прибе 
имир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“ 
асом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Језд 
 <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капе 
де рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p 
чини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање.... 
:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му же 
{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У 
p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинск 
</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То 
> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један п 
ад оно Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После уж 
ове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је нек 
 канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по ко 
>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта ј 
огама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да 
оји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као са 
, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</ 
/p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се 
поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како 
ливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод в 
ми.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или  
 У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим р 
рној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p> <p>На  
као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од  
 срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке и 
осподине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине 
њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> 
деља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици 
<p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио. 
о.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се  
 к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ива 
 стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезен 
ставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а оч 
ека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако у 
ало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба 
о имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд  
 те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’  
е завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета. 
х суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како и 
 порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" />  
ци, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао 
али.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> < 
а Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео,  
 јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судни 
њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ок 
наш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’  
 вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p> 
 иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може  
у Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и к 
 ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Ниј 
ко срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} А 
Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, 
ва.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јаб 
че Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој  
добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А 
 купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они т 
у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:< 
у десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану у 
на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сир 
....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изуј 
а.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово  
ег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави ч 
черас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго 
ти и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вал 
брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Д 
вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се  
Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стој 
 седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од 
 то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</ 
н, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Сто 
убав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини 
им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такођ 
} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове пронос 
.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркуј 
и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</ 
у крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p 
 и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После ј 
> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и ми 
дник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде  
Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p 
друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оц 
већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S 
м привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раск 
 чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном 
Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли н 
а, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати 
астили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглун 
ањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето 
знају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и над 
 у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако м 
 Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да  
с људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече 
ебала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда  
у.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под напо 
бодни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милан 
моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потвр 
 па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није зна 
ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметн 
 поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Ст 
 видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетић 
о је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они неви 
диш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон 
вану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> < 
каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се  
а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли  
нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Ст 
 исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако  
- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува с 
од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у тр 
Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратн 
моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш 
опало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, 
 Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон 
} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га 
оснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, П 
е свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у ле 
лану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>С 
’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити. 
..</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и 
вали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> < 
димир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</ 
нако јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за дв 
>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица глав 
се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на 
ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’  
о, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори је 
.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, п 
 о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже.... 
о вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо р 
 и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и  
 бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што 
 рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} 
/p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у јед 
оворећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду 
анова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о г 
 пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n="111" /> <p>— Нема ник 
 севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сиром 
</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди см 
S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и до 
 један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вред 
сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.< 
механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човек 
ном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од к 
етића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир  
>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто де 
 дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако 
у се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од ј 
рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу  
} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за р 
S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта т 
нском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам 
.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о госпо 
лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од  
је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар  
и су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Д 
 међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</ 
је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће т 
ојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати р 
 макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набел 
а застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не 
куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека,  
 ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за 
’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше  
сподине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте го 
Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није 
/p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, 
а на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па св 
у.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S 
па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран 
гутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{ 
ђоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>—  
ишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли ја 
брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој т 
во прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, он 
оме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се 
ћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и иду 
 И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до  
да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли. 
ући њихових наполичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, 
ет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за д 
ушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{ 
кати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето  
етића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод м 
ред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре д 
вала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи зад 
 ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још је 
на стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери мо 
у па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребија 
на:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о 
и, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p> 
немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај < 
о, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи рук 
ате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, о 
е Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> < 
моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p> 
био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако  
.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њих 
сле непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао ј 
и, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се пром 
чари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било  
ар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада,  
 били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залога 
дим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи 
а, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што д 
се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину 
раби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а о 
 <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме с 
де.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини насле 
тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њим 
 чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради. 
у кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> < 
није, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из 
 Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађ 
отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао  
 да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, ниј 
 су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спреми 
с, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то 
ан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али  
них подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он доди 
, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p 
 су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело н 
ам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нис 
 ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Б 
тница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ,  
и више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га  
 <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо 
не реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто 
ш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретн 
нковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек п 
— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} 
то се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знал 
nit="subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S 
 извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> <p>— Није потребно газда  
</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојил 
</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ћ 
снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стев 
ије стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам 
пи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа ј 
ше ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече И 
гу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је  
b n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се он 
ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> 
ривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здр 
 до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и у 
ну и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом  
 Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’ 
 другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је 
њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па о 
дом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> 
Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине 
ајбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p 
опове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави 
ло по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Рад 
што посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живе 
се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешт 
стављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и чело 
м с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано  
лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездим 
и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџ 
осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе,  
Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића 
и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до  
<p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни 
} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијан 
ли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли 
</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p>  
кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено 
ш давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и раки 
а се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>К 
а Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни  
, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи  
и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се 
иралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили м 
 Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве 
>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љуба 
кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S}  
е се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у 
оду.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мил 
</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се нас 
тева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— 
ио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће мома 
ом стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Ни 
кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише 
оваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали  
 гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда тр 
е смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетник 
с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао  
uote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је  
главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{ 
ре ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p 
дмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S 
 да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање  
их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимир 
ној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, ка 
алу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова 
их и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће 
мке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се 
и био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, ци 
ођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p> 
ци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа т 
е Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, д 
 се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{ 
 ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, к 
ери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га оп 
и завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стран 
н му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p> 
традају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</ 
Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection"  
а се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</ 
је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе с 
ији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву  
и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n= 
p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, иза 
 по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би др 
 пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у 
ави се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, 
, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, ко 
у.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p>  
иђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Пред 
За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>—  
ве сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како 
 о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p 
толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извук 
глуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући  
али се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</ 
p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и 
 оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу. 
Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид би 
дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и н 
p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> 
а, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу 
ио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37" />  
вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.< 
азао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли 
а Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S}  
 Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Ј 
етврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куц 
ш сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у 
Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је  
Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и до 
ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободн 
га Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила 
ник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter" x 
ги одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.< 
ти.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе 
акшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу  
 им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У 
е полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p>  
чу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођен 
 су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говед 
и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љуб 
едеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојил 
, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p 
у га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао о 
} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станим 
<p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— 
ни!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорит 
чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и мил 
бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива  
виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, 
 земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игња 
вршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој 
{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси зас 
?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.< 
а собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и 
до, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другариц 
 свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, ал 
аник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код на 
еђу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о 
 /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ва 
 којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subS 
лагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој ку 
овања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо  
у човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мен 
 се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и м 
и.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је м 
на.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> < 
</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш  
едишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило. 
савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за  
детића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, 
ка достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је о 
Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада нас 
ле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S}  
па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви ка 
ени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица мла 
p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Ма 
ворење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> < 
 кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме 
д крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе с 
ипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, 
> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разбо 
а Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кућ 
жише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и виш 
ара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мар 
т се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче,  
 будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у т 
ога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пуш 
 неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p>  
 л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S 
 земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Језд 
мо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и  
p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само ма 
 већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, б 
роду и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и  
етића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева ни 
/p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се ра 
ожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> < 
о сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради  
мене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да 
с.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви  
!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</ 
Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата на 
све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о 
ао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а л 
иј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некак 
p>— Четвртак, петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, 
 немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вин 
еговог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о 
 му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Ив 
тени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило 
њигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено г 
Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Ст 
ину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Д 
ле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у в 
ако!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била  
апетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капет 
p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редо 
дним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 n="64" /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p>  
би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{ 
али радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им сам 
ани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година пр 
едан глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радети 
 откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време бе 
ође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетанов 
Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли меха 
И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је 
долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана т 
о па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако 
им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p 
<p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p>  
 рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, д 
 тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, 
има.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у  
 <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали  
се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> 
..</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако састављених руку, око астала 
поље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур.. 
де из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се  
>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити. 
а опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти  
 они невини, поред свију околности које их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:< 
едоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Т 
 Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови  
н заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S}  
/p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је,  
војим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се диго 
има данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он за 
ци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писа 
хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>К 
ј море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> 
а очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Р 
лим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква с 
тан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из  
право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те  
о испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроз 
а и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гле 
се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се правда 
ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихов 
ндур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власи 
...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p> 
е било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш ни 
у онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другар 
тавите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старач 
петан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p> 
 појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево. 
е ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрч 
рму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, п 
> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ниш 
га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио 
верати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корач 
пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па 
скорак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у  
ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спаз 
вине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, 
Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по о 
о мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> < 
огледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат 
.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стој 
} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је 
очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, гов 
у тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чуднов 
се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу 
пази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе 
вукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они бил 
су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови амин 
Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> 
ни су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p> 
 били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе  
</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде по 
 је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, д 
>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону ма 
> <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радост 
ра.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осет 
 <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болес 
> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му 
ту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога И 
ве качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на п 
 n="149" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раден 
есам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срц 
ет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекак 
 на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се  
дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се вид 
на два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се поно 
јановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као  
омогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Зна 
е из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да ни 
 их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслу 
p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</ 
 слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико ј 
.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека 
гажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</ 
а закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце сво 
енисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто,  
 /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> < 
љевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље 
јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јес 
p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико 
о са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га  
> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поз 
сле Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича И 
 Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало 
 на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а 
ти вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се 
почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти м 
b n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљо 
з уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче б 
то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} 
ву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати н 
ћи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело 
е царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и 
 наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је 
 су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почета 
а могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S 
детића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>—  
а, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јама 
’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из  
ра.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За м 
?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они уд 
а ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То  
е свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!... 
так — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето са 
и правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како о 
Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рек 
ела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па 
год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, 
поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ћ 
у и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} 
а и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо 
можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p> 
е тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притишт 
а ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате 
 говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми  
> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год 
ћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и при 
ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати. 
устити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Иг 
 кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Би 
p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, з 
хе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>—  
 <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да 
е, развалите, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, пр 
<p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Не 
те ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Мо 
, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’д 
"95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</ 
 да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да 
вори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тр 
S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— 
ле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Он 
год.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здрављ 
 ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан 
 вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Језди 
p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’ 
ојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћути 
тра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред  
кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ход 
корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтет 
јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јест 
ак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Д 
настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У ве 
<p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га 
 у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али 
н беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми доб 
и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више пр 
ко ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката 
же је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p>  
иге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето П 
Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до 
ата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну  
ба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" / 
ашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому поча 
 <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај 
а.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</ 
Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом бил 
д њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</ 
забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли. 
ликом броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ов 
?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим  
људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог. 
е, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе в 
еће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. 
уди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Ма 
не, видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} 
рате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени 
е тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај 
 ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, мог 
p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јагл 
p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо. 
у:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш 
а.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> 
 вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>—  
урско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо нас 
/p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето 
аро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p> 
асак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу соб 
севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S}  
не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу 
прелети облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, 
у авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дик 
 <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S 
м да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, м 
 погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево  
рага воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде 
ам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер  
. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа н 
зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече 
 се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га  
та од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се. 
ичати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече 
!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се д 
</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала 
ше?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити 
</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан нагов 
је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учин 
атили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала са 
о, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S 
да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би 
> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али 
ру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру с 
е само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је б 
 ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</ 
е.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растад 
и с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један 
е бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— 
о и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо з 
а болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{ 
!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па д 
али.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је он 
е беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се 
 плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можд 
исмо у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му,  
 и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.< 
 <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— 
не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у у 
адба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта  
ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све ст 
на седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и 
 замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгу 
па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после п 
 да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да 
 велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан с 
а заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до 
="93" /> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово  
>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им 
 Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да 
> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није  
и би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p> 
е качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи 
р ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се раз 
<p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На 
о, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема  
ши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре. 
ошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала 
и Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p> 
ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускиј 
..</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра  
тојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде 
не Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно па 
ичаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p 
ања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече 
 <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>—  
нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако 
ати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом и 
.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p 
> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а т 
ни.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p> 
тар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време пос 
те.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још н 
>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар кале 
у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће 
 ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Су 
о, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби  
Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, на 
чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се с 
 нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l> 
уна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику 
p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева 
Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— З 
мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мар 
 је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако 
 ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p> 
еш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће  
 Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порас 
м је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је 
и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг 
 О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Ст 
децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} 
не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>—  
докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче. 
вет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стој 
о ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сут 
ојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јов 
, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам 
 капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих 
не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра. 
ете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај... 
ј Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’ 
инити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји ни 
 ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и ста 
гњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обр 
не, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, 
га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S 
 се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако н 
меши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S 
не другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мо 
се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нан 
, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти  
, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема. 
 створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{ 
у, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја м 
ам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} К 
цо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> < 
кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја 
хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p 
обар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p> 
ко лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару 
ити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} 
 сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, 
нам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати п 
аш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века  
.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на гру 
ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</ 
!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види  
де Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му 
осла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код ко 
p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о то 
раво је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, прија 
лиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш с 
је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дан 
</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p 
.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору с 
кше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не зн 
тета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p 
ене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па пра 
гледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и б 
и шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан 
и те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви  
 растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак  
е спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику...</p> 
а и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p> 
еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судн 
а будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни при 
> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје де 
ва Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>К 
>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Руж 
 чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си ка 
уге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању. 
оје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S}  
ог расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се ле 
де, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ со 
И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави р 
Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али  
!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Леп 
лаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад м 
p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали с 
>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земљ 
а тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стоја 
/p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чу 
 <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опаз 
> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p 
унце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, ни 
 старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте ч 
авом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат,  
одина, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Кур 
{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих т 
еде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ак 
па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта м 
ицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јек 
рете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јова 
рију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знат 
ја.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви 
ог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио т 
/p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.< 
 да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву м 
 башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е ј 
>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти с 
ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она пола 
 смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{ 
p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ 
е на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек 
че Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура...  
 сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја в 
 с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особ 
тави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p>  
 Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</ 
 јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>—  
 га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечера 
 моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго з 
 оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S}  
Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- 
ко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако и 
им, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.< 
ко немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца ова 
етку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао 
ша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, сам 
— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S 
рио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} 
 па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара п 
 није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час н 
а, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> < 
’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекат 
p> <p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира 
 чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цу 
извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не  
ешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам  
спамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде њег 
{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стоја 
мајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу п 
ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је И 
трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео д 
била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек м 
ледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ бу 
....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је го 
тића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром С 
пштине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме с 
него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, 
ао, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} 
 навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната  
есторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Њего 
, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14 
рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, д 
а.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније  
точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино к 
че у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као  
а себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како 
у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков. 
благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Ба 
ј девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже  
сла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p 
 ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролето 
није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва 
н виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети  
<p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснил 
орише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље 
све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S}  
вости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се  
е муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича  
S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала 
>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на  
пати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> <pb n="142" />  
то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане  
ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости 
 убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S 
удима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p>  
Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке. 
ажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као руж 
и пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па  
о, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мо 
ела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо 
е запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p> 
сам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш з 
и воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови 
ш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вај 
а у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p> 
а?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" /> <p 
о изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти да 
а.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни  
 нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа  
глуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже С 
} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова р 
да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p>  
ја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо 
м се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке  
 у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да 
 она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> 
 готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> < 
сли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева  
капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и о 
апетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> 
<p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ 
 после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су  
и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у об 
? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} П 
 нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јагл 
апетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптер 
ју највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и 
ма, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n=" 
ав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</ 
/p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је из 
они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три д 
о јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капета 
ече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан узд 
ака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</ 
ружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису м 
— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало 
а је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с М 
 кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан ура 
Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака 
е Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S 
p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При св 
ије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, сам 
{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна 
ред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} А 
ови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је т 
ла...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и  
 да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце 
 се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они 
 би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...< 
ом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мрт 
о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, 
 чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јо 
учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, 
ј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p 
дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби  
дно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} 
</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово  
 оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога 
од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и М 
Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и брато 
 скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се 
p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити 
p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку  
го што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропал 
p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви са 
било према осталим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада,  
>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што 
 нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво. 
 Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје. 
 нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без 
о....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Ј 
јанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А дев 
ма да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди  
а Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо 
.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми  
 му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с  
<p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало 
еше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог д 
ујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p 
труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S}  
 што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило  
Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева 
.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам 
на.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат  
о, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам  
лаго нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је с 
ла ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мо 
ми паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тра 
убац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод  
 доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма ко 
едник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат ша 
 радости:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш ка 
да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бо 
<p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сен 
и чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови к 
<p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>—  
вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и  
 се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако мо 
у.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати,  
ће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми 
 приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море ра 
том и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни греш 
зи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S}  
</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не 
емље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо  
 био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то 
ти?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта  
ати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> < 
е данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово 
е лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога ш 
д јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича 
 а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p>  
ше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p> 
и све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не 
и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли 
 /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је  
ше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, к 
Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имад 
ека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до  
аш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлуч 
алио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ И 
ду.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потеко 
о је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи 
а све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бит 
чи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и п 
то му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све  
 Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они  
p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној 
ако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> 
p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми ј 
> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче по 
уди!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Н 
 кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’ 
Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Д 
уше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био 
си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’ 
ко да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде  
<p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави 
лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара 
.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> 
а, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...< 
>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> 
 Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</ 
натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала 
 држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање па 
 истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета писн 
о се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно. 
{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми  
</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже гл 
де ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запал 
ако ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми с 
 мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериш 
и де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, ре 
е к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина д 
али узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара с 
е око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље 
вредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју једи 
стише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо! 
 Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> 
 за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан  
ламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанов 
 Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обо 
е они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто  
ер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле б 
положења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо рад 
 су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, 
ро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S 
дима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љ 
p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p 
{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако м 
> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру  
 заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њ 
ије се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе н 
 све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Предсе 
p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко ј 
ће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb n=" 
ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те н 
 к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>—  
оше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{ 
до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа  
Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мо 
оје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара  
 то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли  
злазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај. 
и, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ј 
 њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако! 
о ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ће 
 од капетана, рече председник.</p> <p>— Јамачно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о чо 
акат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> 
му копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа  
ломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали,  
</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његов 
За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </quote> <p>—  
 <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l> 
текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти ј 
p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога м 
 он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и он 
S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> 
аројко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, н 
смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После 
 проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и к 
огледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као ц 
и...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег 
 Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаг 
з село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код в 
/p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес 
радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сест 
и ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> 
p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече С 
е милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти јо 
 моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од  
ч, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само  
ане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p> 
 се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу госпо 
на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло д 
 му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стев 
цима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна 
.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и 
мак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> < 
 и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли 
 Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода ј 
исара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За  
Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’  
својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњат 
исмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</ 
н најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</ 
другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш 
p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине  
о?</p> <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим С 
 молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, 
.</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p>  
а:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> 
ра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера 
а ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p 
и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго.. 
је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само те 
њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Мила 
 Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.< 
 знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура 
једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не 
речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мн 
...а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу 
 сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p>  
 <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</ 
.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он  
 држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дош 
Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост 
у запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p> 
>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га 
 <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака про 
мо Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како 
потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа го 
 лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад  
ом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је 
 <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој пола 
био.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио. 
ес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче 
ву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом 
>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш мо 
 путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати кап 
ко имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено. 
или су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спр 
 међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети как 
е обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе исп 
e unit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и дев 
ануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи и 
капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он кр 
лим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милуј 
јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бит 
молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да ј 
 да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат про 
 доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченц 
нојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па д 
ан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога  
е палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у 
ита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Н 
једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једв 
ти за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>К 
p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— 
’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва са 
ож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p 
сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Оч 
:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у ка 
едва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Поч 
Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S 
 синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види 
S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под  
стави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кри 
ој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ 
лато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Ст 
 Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да  
дине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стев 
едник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет 
том.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p 
резивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> < 
 на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Руж 
 Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се 
 га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} В 
а је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни  
петан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану. 
ко се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и 
 што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, 
 Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам 
ву Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему 
нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штет 
 ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настав 
у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у  
 очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о 
о готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> < 
а то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" / 
све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p> 
мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија  
 све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао 
 ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто н 
Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуб 
p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, 
 јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуљ 
 двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, је 
Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Св 
ог жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Поз 
у.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су  
ом.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта. 
..</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Н 
 народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу 
/p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код други 
ју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да ј 
 <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала,  
Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>О 
ра воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ст 
о га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је  
еражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— 
нце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види ш 
</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук 
 љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, сво 
е дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како н 
ило вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од с 
чару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се 
а вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није  
/p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p>—  
 рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему 
еним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо 
.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње  
з наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам 
 ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’ 
ља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро зн 
>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, 
о поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, а 
узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити ј 
 рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке  
петана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је 
е било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам вид 
ало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Н 
је, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика 
.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јец 
а, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ниш 
то не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао  
а.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она 
дан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш 
емој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, из 
н највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, 
се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Б 
то ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети 
тићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја,  
ће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао 
енутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет 
је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:< 
/p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="9 
цем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и д 
виралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико кор 
.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао  
а правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се 
p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је бес 
 ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у лива 
 на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p 
 се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знат 
е као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</ 
му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све ор 
е.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то  
ути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p 
 изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па в 
јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до 
им очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту 
 трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бит 
о изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац  
ати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу 
ако је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је о 
 је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радос 
прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само  
о при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не при 
јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да к 
 Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или 
старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови 
 <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} П 
ана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздиз 
гње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и јез 
је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на тр 
ео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је 
 Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро 
 па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шоро 
>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло бил 
е дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о 
на не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, д 
а сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им  
 да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли  
> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— 
нђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Ј 
па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо 
јпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се прев 
ати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што  
 док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Про 
нам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Д 
 тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад  
де на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и з 
уће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчка 
ц падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, злик 
ори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђ 
ћ свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <p 
 паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:< 
, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у сва 
у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се  
и је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, к 
 се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} 
 осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић 
о сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не  
а Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове 
} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао са 
о вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ј 
 да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат,  
ишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом. 
јиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган...  
 песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l 
чинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља 
 петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, 
p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Нау 
<p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по т 
61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неопис 
</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар. 
дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, тре 
жаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки 
ћу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би д 
да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које  
је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</ 
вога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За т 
вела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се боја 
а ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, з 
>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и 
>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде 
ет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му поз 
упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе  
ну сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црн 
ом и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није бил 
је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n=" 
 случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет 
снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за м 
ена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од  
.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу. 
p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са  
моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— 
а к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мо 
мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору 
 им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца  
плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="subSection"  
p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, ко 
 бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се 
ће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S}  
<p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете би 
дај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p>  
тку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала об 
ена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и 
 икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вредн 
> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде нев 
на недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, 
ма нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147"  
евам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p 
шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси 
 и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— К 
е баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљал 
имир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робиј 
мо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свад 
 ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли д 
сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</ 
д смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се приди 
и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредов 
ја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише 
p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше 
 је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p 
а изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко  
у весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива 
ећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> <milesto 
таве за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра да 
па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абе 
а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p 
у мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој о 
а вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> < 
мо цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није  
> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштају 
о у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гу 
је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим к 
Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то при 
ом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу  
тићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је  
и с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро го 
заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> 
о која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрст 
</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Р 
а.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Мерк 
 и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, пра 
черу, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на 
шла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опрема 
 и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен д 
74" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао  
о заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуш 
оше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и  
"SRP18940_C3"> <head>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p> 
 прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} После 
 га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стоја 
p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p> 
се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је бил 
ело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На пос 
о у том времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себ 
је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је ми 
огом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градини 
 освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређ 
estone unit="subSection" /> <p>Осванула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> 
.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило д 
p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, ка 
клопила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. . 
а задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задру 
аде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се з 
е Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Зна 
ви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су 
е и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу как 
уно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове  
капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...< 
 су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови љ 
Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу 
и нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и 
1"> <head>I</head> <p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној  
уго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдем 
р је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> 
ави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трп 
ема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да  
Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за 
140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, м 
и, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ 
и.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим 
имаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо  
ри се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка ј 
p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склоп 
уна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па  
иле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко 
 опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста које 
а нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на  
.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име  
 Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила свој 
ни.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са 
га брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Пр 
адост... неко унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџиј 
учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњат 
Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} С 
од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би мога 
цама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом 
ог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, 
 прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, 
шевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При свет 
ме целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се 
во и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предла 
 моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага 
ких ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером л 
а пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Стано 
амо ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где 
Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о 
вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у  
Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p 
> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад до 
Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен  
 га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S}  
.{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто д 
 обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром уби 
је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао ско 
, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој бил 
пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и највредније општин 
ружица румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад с 
/p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од го 
Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на с 
ај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да дру 
 је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} О 
огу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити 
рив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</ 
</quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p>  
х пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и 
ла праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Руж 
 све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади  
> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, реч 
на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</ 
 још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> < 
е загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те ш 
да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врат 
ама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар 
потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љуб 
 гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи  
алој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви 
ривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што  
 n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано,  
 опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могл 
не...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам 
о боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли  
S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код С 
о уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, к 
оље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе 
 моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{ 
шу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то ве 
подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те  
 кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да 
</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p 
{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Б 
опов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам. 
 неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена? 
меши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пак 
е био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" / 
p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва рад 
у знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамо 
седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, 
гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом  
> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја  
 га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник застаде.</p> 
еше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јаст 
капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>—  
 <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто  
ине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и к 
це на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да ј 
ња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за шко 
м догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом  
ом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, д 
смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које 
 Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, 
и девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем  
} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онд 
но вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Им 
тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се мес 
што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуб 
p>Ослушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се п 
ну, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме ср 
ино се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тр 
вао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учи 
у, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и п 
да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На ј 
а своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио д 
зе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наре 
— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу С 
 син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једн 
а ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигу 
...</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’но 
изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, че 
мче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та 
губљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је  
у.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у руби 
ћ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова ч 
p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?< 
своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У ра 
>Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио 
њери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела 
 власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако б 
ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{ 
 је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње  
 више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаме 
ео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орах 
> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>До 
авом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак  
стину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси с 
ad> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је в 
ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка преп 
у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад к 
ака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће т 
 <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било ж 
ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> 
пио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам каже 
 нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стоја 
 га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</ 
...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> 
 Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Ни 
p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, 
 и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је  
 душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помис 
’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу глав 
но...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</ 
а била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала 
d="SRP18940_C10"> <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у с 
о, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто  
зговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана,  
бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлиј 
 изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судн 
ростите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње  
о знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Сте 
 уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те ко 
 бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која  
спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Ње 
а, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се  
{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{ 
апали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S 
недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, вра 
ста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{ 
рте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у дв 
о и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p 
 а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао п 
овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је 
овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек  
мир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио М 
id="SRP18940_C5"> <head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p 
n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све шт 
 осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у то 
 Разумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на ш 
ош боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао 
су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> < 
 је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити  
</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава 
је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце њего 
 Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још 
жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вече 
напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прош 
ко себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази 
ролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш,  
д је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стој 
p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> < 
деље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна де 
знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне зва 
, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С об 
>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p> 
а.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које неде 
их, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па 
>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше сасл 
ги.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром виде 
епоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све  
младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком 
d>II</head> <p>Пролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год 
анојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јок 
ца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече 
 је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} 
ну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Заг 
ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито ст 
м дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим ј 
ота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, ј 
p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи 
у стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати 
денковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и  
а, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела... 
знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине 
пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв 
.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Неће 
оли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капета 
е пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вал 
p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p>  
> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} 
у се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> < 
опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало п 
лети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће ј 
 крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се 
и бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p>  
ази упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубил 
 <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Вет 
е држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у  
е као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан  
, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца 
и, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети 
а, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од  
у туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако ис 
Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је  
редак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, ко 
о мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосл 
к би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на  
 осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.< 
 Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако 
ако ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је б 
радити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па у 
мети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам пр 
оде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се превари 
несе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећа 
Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А  
</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је 
ћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако  
одине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили 
 доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p 
е.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости:</p 
иђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено м 
носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како 
<p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш 
ровела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест годи 
Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p 
RP18940_C2"> <head>II</head> <p>Пролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весел 
њатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам з 
milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан су 
RP18940_C8"> <head>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.< 
ас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег д 
<p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале 
>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...< 
дужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко  
ежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, вол 
ренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам  
 да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на же 
о треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оста 
, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p 
рај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у бог 
.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој  
<p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} К 
наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго  
е при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини д 
, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не 
и.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Г 
<p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <p 
са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се  
 нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, ка 
и да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</ 
 А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам м 
Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У  
Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили сви 
оже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p>  
p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у л 
<p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек 
је, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на по 
и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све каже 
е к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта 
 то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то д 
ставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило ј 
иле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаре 
ла.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, п 
 од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље. 
 помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом прилик 
 је, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гле 
шила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га са 
уци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не 
ије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет  
и срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост 
рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ног 
и си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је  
дине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди 
 неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке  
 седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> <pb n="122" /> <div t 
гатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{ 
 очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за шт 
хану долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње располож 
њате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи ди 
вао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе,  
па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Иг 
јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш ти поз 
ина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Им 
ве се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега  
ошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>П 
 Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те 
P18940_C11"> <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Сте 
e unit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су г 
 све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет год 
ок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахо 
га друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му ни 
да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још јед 
азао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Ре 
го ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станими 
 дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо 
а.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Воли 
а о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи  
 у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу  
ећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, сла 
догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно врши 
 једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод  
не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара н 
 Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир 
>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут и 
p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо,  
рце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог с 
ла тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станој 
{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о 
>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја у 
та конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{ 
p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p> 
p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> < 
је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p>  
били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим 
дам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по 
 Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</ 
p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{ 
<p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>До 
јволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само к 
, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{ 
и куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту 
p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би  
а времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам 
 зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кри 
 да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако 
је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим 
, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран  
, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више од 
Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али м 
си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло 
а неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> 
азати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зу 
па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене н 
 свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријате 
ош ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џеп 
одашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмоља 
Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој п 
ди, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.< 
Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Б 
>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана 
ело жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је о 
?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близ 
з сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, к 
 болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела п 
еља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво в 
 свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</ 
ароду.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му пот 
је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје годин 
> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово пре зн 
</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p 
и она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се ис 
у.</p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечера 
p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао 
> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је т 
Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону дев 
<p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело... 
е жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у меха 
 удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увал 
p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S}  
амо су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде  
таде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче не 
е не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето м 
тком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас 
чеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и и 
После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари  
, моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мар 
 свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па са 
>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић  
из образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне  
’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади  
 </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да в 
.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштети 
 <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па 
на које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек 
о.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и жен 
ута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пиј 
т и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једв 
</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарил 
ила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној  
 изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p 
ошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушки 
> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</ 
његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и о 
ма за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима на 
, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p> 
 Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Доб 
з очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана,  
не.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут 
 за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> 
нда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред з 
 <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он о 
они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко 
ј.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке,  
дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, је 
оворио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p>  
ети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне.. 
<p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Тур 
ан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шап 
> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајил 
, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он ј 
свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авл 
не су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десе 
онети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо п 
ута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је д 
<p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још ј 
изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут заг 
о добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар  
е брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи 
ћу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала ј 
ао да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што ј 
па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само  
пском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су 
 је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју  
 знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на 
ивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изаш 
је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовини 
на, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погл 
рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и  
лана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели  
ти...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до 
ј у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те исп 
 спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се 
е косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Ано 
— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учини 
ао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, к 
аршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Сте 
читаво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} 
ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</ 
би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу п 
рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Та 
<p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један.. 
ну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у су 
а Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој 
лаве...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село. 
 у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име 
је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да 
<p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је бил 
заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> 
е на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} 
мир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p 
как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покри 
 све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само  
среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то  
је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било 
у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој 
.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S 
родужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да  
о, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте 
треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ко нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="16 
а ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, о 
о каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да  
ао што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича И 
њатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше 
 ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" />  
Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се 
ра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрић 
 оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ј 
ља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинил 
 да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине 
Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, т 
ада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S}  
 су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те ис 
 трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао шт 
дно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама суднички 
пар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни  
 пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, уч 
ас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго... 
и, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као 
у, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана 
дели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њи 
 им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p>  
по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојан 
в царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, п 
рв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> < 
штву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем  
ривезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскора 
или кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле 
уди гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Ид 
у, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>С 
ва је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у ж 
ни нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је  
то осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стоја 
то и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако про 
а тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува свак 
из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S 
ећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Мар 
 вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао 
се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у се 
ану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И кап 
ство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови посед 
.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="5 
ајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помод 
рна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бој 
а сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радет 
се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви 
Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и  
а:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у  
е тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{ 
носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало доврш 
с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То зна 
знаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Ниј 
оре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њих 
 хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачуна 
 гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио 
/p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јез 
о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да раз 
ура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше кача 
 сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи 
 је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи сво 
/p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Ова 
<p>После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима 
т од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражи 
рно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, 
 је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је о 
стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је 
ило је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш в 
хота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране 
е окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима св 
ило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S}  
у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ови 
бзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше. 
м.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била не 
дио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала бр 
p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста ко 
 њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце боле 
ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Ста 
омисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то  
} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да г 
ије знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, кој 
за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дика 
ш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} 
ј приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> < 
у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p 
рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не изврат 
а мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на  
е и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да преду 
у дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворил 
ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је  
 ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председнику.</p> <p>Председник  
би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарас 
 је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ив 
могао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је  
ва на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S 
савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он ч 
</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У т 
д њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Он 
мејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике шир 
ађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ник 
ојавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два 
о дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писме 
</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало 
ави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</ 
 дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канц 
нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозб 
ир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са 
и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{ 
помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.< 
 је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су 
ађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S 
ити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи 
ћа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> 
а.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="17 
о у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је дв 
вши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> < 
.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад  
је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су 
робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гр 
ојаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти  
ли, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је 
ољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисани 
р није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправи 
д јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Раде 
 <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} С 
а, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p>  
p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат 
и...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се он 
Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} 
 том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и  
чаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу с 
49" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковић 
/p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустав 
ат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као ч 
p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио,  
Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лак 
е ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио 
смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толик 
одати, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, 
одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да с 
 Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л 
поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад н 
н се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! ре 
 глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јо 
 Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се љ 
здимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гур 
у капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им  
<p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онд 
е оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Д 
ца.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод 
кренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не по 
је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат  
то.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити 
</quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што  
бора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст  
е поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја м 
 је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моб 
ворио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p>  
ишав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад с 
ије се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" 
о да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их ј 
аство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш 
 дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S 
вао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како  
љу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико 
 занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако д 
ако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о на 
е унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе 
бележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са ду 
 јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој  
уним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Бо 
иста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му  
.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а 
о га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту 
е најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, ба 
и, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, п 
 царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио  
ки народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас так 
ика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили 
 намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пож 
х шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене  
а.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту 
о, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њег 
не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је вид 
 му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и  
p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грл 
ао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док н 
радио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад свр 
 <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрн 
41" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срц 
 је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио,  
<pb n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наст 
иште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој С 
нао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Иг 
p> <p>Према писму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио 
>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</ 
није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јуч 
.</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с посл 
.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <div type 
право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и 
ушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазиш 
 моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости д 
а, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо т 
 се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се оп 
subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља 
<p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била т 
меши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ са 
— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{ 
могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о ра 
Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те засп 
 био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало 
е био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој 
ли Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихов 
ла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха,  
пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Оти 
рљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено  
светим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се е 
Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи р 
топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке  
ђу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стој 
ло ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</ 
ицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јес 
ави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет 
/p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> 
 у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом н 
ш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам 
млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мо 
ну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си И 
а радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љу 
редније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S 
 Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им ј 
Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свеч 
о к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту в 
ва, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози б 
 изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „н 
а тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се н 
у, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Са 
чу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе в 
 то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, пр 
ове куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадн 
е да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се су 
дет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели 
 каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све забо 
ку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добр 
е набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу,  
 је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по с 
исменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима шко 
ови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" 
извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“. 
апалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет д 
ако непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Сте 
како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качар 
а на све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана  
 траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли 
о је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива,  
м је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S}  
и долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинил 
. к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу 
ти што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слуш 
ну.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних р 
е у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима 
ноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p> 
 Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десил 
утем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непреста 
ати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и М 
о год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које ј 
амо су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, ве 
то лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи р 
стина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p 
о је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb  
еме беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необич 
олетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су г 
 Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’во 
кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљаво 
 и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни п 
 дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила н 
већи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што 
ена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дукат 
 Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена 
кама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је  
.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељ 
бац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо</title>, <title>Веч 
бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево,  
е.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и он 
је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пу 
 ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи 
p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p> 
/p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>—  
’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} 
ши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче,  
 па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра  
, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце њег 
га.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допал 
а у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ 
дати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо ј 
, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је зн 
.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану 
 пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми 
и бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји  
аге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станими 
ше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише.. 
гњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И бл 
о му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забел 
.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p 
/p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам ка 
 чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, г 
о, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’ 
 су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату св 
дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био 
су биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко го 
овић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико т 
а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из судни 
b n="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића оп 
 канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од поч 
и образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сив 
...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису  
еслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу,  
.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На  
но и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било п 
.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</ 
ри млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија 
е у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> < 
" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је к 
 Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Ра 
 <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и хо 
<p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испун 
ке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвој 
ем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, 
="SRP18940_C9"> <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код кр 
ала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић. 
ну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова сти 
— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла 
ојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати 
и, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развесел 
та, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били ве 
вао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стоја 
аде?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S}  
а мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на ст 
</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене у 
 <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.< 
мо тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само ниј 
еслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно  
’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Ма 
 сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам е 
у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на вр 
 чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутра.... сутра...</p> <p> 
<p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и 
е ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по 
 урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Ст 
чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваи 
е господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да 
} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али 
 док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песам 
како није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Отк 
платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њ 
тови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.< 
ла, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробу 
и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> 
се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак 
.</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет ко 
p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она 
лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледај 
мо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} 
} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако  
тана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслу 
енковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Ст 
у у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред је 
 што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Б 
 рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље,  
о иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{ 
смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљи 
аре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренераже 
 Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао  
Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете  
на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{ 
p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоц 
ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Раде 
 одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само к 
ме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне  
 вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше ру 
 ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су  
зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка ј 
у — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се пошт 
{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара 
још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Ист 
оже бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар 
ватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну 
ржим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио т 
о разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето 
недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се ра 
> <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељ 
p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али 
обрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и  
о скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И кап 
 разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек  
недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се М 
а.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног 
ећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, 
 па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњ 
у....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом 
оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е 
, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:< 
ешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видет 
тао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, 
ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p>  
..{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, л 
Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распр 
е.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше 
 усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо 
.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Ст 
, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> < 
тоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте.. 
 га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Руж 
 казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи 
шој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајн 
> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на ве 
де.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњато 
На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је си 
уру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па из 
у?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу. 
 обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није б 
ц говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађ 
ва за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у јед 
... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некак 
го обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пре 
а која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале с 
анас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута 
да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву,  
>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу пома 
ела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је он 
Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све му 
ликом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да ги 
н се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>—  
каном, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече ј 
 тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек 
анову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатов 
и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p 
ка би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је дов 
 тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје м 
 стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред ку 
таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме 
радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете б 
драво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда  
 бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми ј 
онашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађ 
кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јо 
 на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да ва 
 ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па кра 
емој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и  
а ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав д 
лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју  
о завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове 
ве, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађо 
е.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је  
имира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, ж 
бросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо ис 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије  
ама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Поглед 
ужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А  
је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу 
ћи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Тер 
како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> 
ц дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра  
године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат 
о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му ј 
> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и  
} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ћ 
 сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на ви 
<p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</ 
во.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису  
 обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о 
но вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се  
су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, п 
ло.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију 
ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече 
а.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p 
рити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p>  
ло, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није 
ћим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. 
.</p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да м 
Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а 
 и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, 
заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу 
, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угња 
ине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била ја 
 тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да 
Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опе 
да одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног 
е показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене вод 
и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капет 
 миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што  
Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Б 
ст, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радети 
} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло 
ала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ва 
Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитоп 
ла људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе... 
кора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли  
 „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади раст 
име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, 
синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Бе 
е лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p> 
е:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед,  
..{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чуп 
>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закин 
као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Ни 
: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p> 
 је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени 
 добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао 
 Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше 
ће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и  
 је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да  
и.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да  
азговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p 
чићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и о 
ion" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља  
олео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће  
и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136"  
 ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12" /> <div 
 него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој 
/p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара  
ва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у р 
је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратил 
у сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} 
знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим о 
био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</ 
Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу најви 
аше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Кри 
дала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што  
највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљ 
p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p 
 избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав 
ем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да  
је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша как 
влачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’  
а, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држ 
 је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло,  
шли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господ 
ред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету ср 
је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их раст 
у руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћу 
мо јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је  
је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га 
да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то  
лео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, ка 
 је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{ 
<p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање 
ном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p>  
ено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести  
лико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем дог 
 пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</ 
 мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него 
 је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од  
амо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би каз 
на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{ 
је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли ј 
на га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог 
д своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе  
лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на  
<p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка ка 
 све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да з 
ре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па 
је и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му 
њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђ 
олима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоће 
едаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу гд 
 из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове: 
м осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, ник 
ра.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p>  
 и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кро 
Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>До 
рномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуња 
вести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S}  
је крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то ис 
нковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и б 
 петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Је 
S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати к 
је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за 
дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— С 
ио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И пла 
ењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и тол 
иште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја про 
е нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и 
вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклет 
ића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробу 
 тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд 
е беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S 
 до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S}  
<p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у не 
им он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:< 
аши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да  
 ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред  
је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Он 
ици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затур 
сету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p 
бица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела 
 сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћер 
 ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Греш 
p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није 
 онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покв 
 кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да с 
куд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше  
учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p 
 гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се с 
спод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза ш 
ед и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкан 
p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа  
удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, д 
ати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали 
јатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и  
рак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у ово 
тедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли 
кивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говори 
ешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато 
јем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} А 
} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцел 
имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па н 
 овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избир 
p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђе 
або....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} П 
ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чи 
и на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо р 
вољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, а 
нем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако к 
не?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаниц 
ина....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива  
уза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им ј 
родаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три  
у.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што... 
их јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвч 
иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало 
 сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали 
ан се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S}  
p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{ 
им те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Н 
жио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком 
 сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то п 
тану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци 
ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало о 
 са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био пов 
о, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!.... 
у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си ст 
 <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Гл 
ивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>С 
љива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и И 
миру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова ра 
рени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ св 
> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А т 
вог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти 
</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да под 
заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло р 
.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, 
...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече д 
>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па 
вадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу. 
м био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на 
ли...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла... 
>— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, реч 
и ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други.</p> <p>— Шта л 
 <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{ 
<p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан 
лава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон о 
гледима све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капе 
е земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па 
: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале н 
 у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> < 
ако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ов 
нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} 
ановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је мно 
е ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, теш 
..{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капе 
гњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му р 
 се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњ 
је ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена о 
 и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом ру 
ше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што  
веда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им 
биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо ц 
и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Сте 
 сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта ве 
Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав 
о ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други 
, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми 
аш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће 
за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о 
S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом 
 Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> 
тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и 
 злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p 
уру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:< 
S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Ма 
м свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза поја 
p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи с 
а пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... 
p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих ви 
ам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} П 
</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур  
о.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се по 
ве нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата  
> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима  
<p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разу 
а ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се нап 
еби рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ћ 
се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисл 
 <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, 
апасти, која село снађе......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетан 
а?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S}  
 свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Ма 
S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим с 
ди лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден  
S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Поглед 
чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се 
о да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао 
ала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} При 
оји се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жм 
 <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад 
е прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{ 
 <p>Ружа полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за 
ећ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућ 
тури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево 
S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам  
се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше н 
дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа  
 силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и  
<p>Промуклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер т 
 од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком н 
отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у 
и Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могл 
ве зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... гос 
х је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привезали средину гв 
а.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господ 
 стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Сто 
 Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим 
ао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки да 
у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{ 
а се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p>  
пала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну кап 
аш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.< 
</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њо 
Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њег 
} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур 
ни били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>—  
уђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача 
 Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила 
 га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Вол 
е подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128"  
ош мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оно 
> <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</ 
p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> < 
 није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устаде. 
ивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека 
а.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак в 
 <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> < 
амо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="16 
> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> 
 их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смр 
еника Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту  
</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове 
аде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и 
> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову  
тогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, з 
о је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би  
S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје  
ти.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али 
уду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово 
ње вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара сто 
нувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подуд 
био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је с 
 с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p>  
 n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има 
S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p>  
оте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Р 
 Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме 
у половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи  
 је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина ча 
 јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали 
ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l>Твоје јединче.</l> </quote> <p>Мика.</p> </div> <pb n="IV" /> 
 јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> < 
, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p>  
</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Језд 
, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари 
 о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у 
 то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас,  
кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</ 
{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Ста 
да дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и 
он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...< 
н и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила 
е превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што  
није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се  
p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан изла 
> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’ва 
 све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи 
 дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’ 
не врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ 
е све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездим 
ска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n= 
а га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију при гаш 
 речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца. 
лу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читаво 
 срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у се 
ривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута харти 
ене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља. 
ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета. 
 се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме л 
 о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S 
вим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је љ 
...</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што т 
а.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зов 
 истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише  
 дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као мл 
вукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је б 
редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу  
а је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да пије по ше 
су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан с 
Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га п 
газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала  
ржи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— 
амо срце пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је  
још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то п 
> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне 
несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста ч 
гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разав 
е сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, сед 
т занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад  
м је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Ја 
 је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — проду 
али колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као 
пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догор 
ди растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...< 
ећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си 
беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њи 
 Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и дан 
ила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p 
 селу, видећете једног особитог човека, једног нашег старог познаника.</p> <p>По смежураном црн 
е иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и с 
е два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> 
 сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног нашег старог познаника.< 
ли су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговара 
овено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а  
p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је  
.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови 
ађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарал 
једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нис 
/p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милан 
 сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане! 
Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, с 
 кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх све 
вуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцела 
оје су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „< 
 Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} 
л’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају  
том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини  
 да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и с 
етку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и 
било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опа 
’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала 
’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богато 
34" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се с 
ђе.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> 
уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Иг 
ремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог  
 Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздр 
азва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Би 
 читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> 
 чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући не 
 Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго ста 
ло дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:< 
о оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је  
о, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да преп 
евито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто живо 
опов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Св 
познатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На по 
тадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени ко 
дати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p 
рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме  
па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен  
<p>Капетан нареди пандурима те спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме ота 
уту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се,  
....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Језд 
p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не т 
 Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Д 
>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обло 
{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни,  
е.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешт 
је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи н 
е каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваш 
ко ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</ 
млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим с 
.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија. 
че апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p 
дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чарш 
ајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу г 
.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде  
е ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, 
у ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш 
о уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син С 
 је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о 
нем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га  
уне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го ка 
ари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Јездимир!</p> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му син 
из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света,  
ру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре 
то господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетан 
ији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циган 
 Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изаш 
 Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га 
 бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> < 
азио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њ 
...{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И м 
ожење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Сто 
<p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире и 
>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је 
/p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p 
ездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им ј 
b n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре некол 
ан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојиц 
’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у дру 
ма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, кор 
ричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами. 
није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима  
ити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о  
 и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајућ 
лопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један н 
Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да г 
Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан  
ј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове  
ко људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру 
/p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, ре 
отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла  
како чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на с 
Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на ко 
петан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} 
о свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи,  
/p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договара 
колико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb  
 Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља зг 
 што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</ 
ар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимир 
} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништ 
у Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закр 
латајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога  
Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жал 
е ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатов 
ђено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикну од радости 
ади.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није бил 
ца, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље 
дну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он  
} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала ј 
ш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуок 
је се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело 
</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно 
<p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</ 
сто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због њего 
р Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сиро 
ато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди 
на Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш 
роби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменима.</p> <p>— Није н 
 би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако  
ашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом 
рне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они 
 да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит 
а поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{ 
>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на 
кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нест 
 мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели 
.</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак љ 
шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у 
д свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он најви 
о главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чуп 
ћете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S}  
ојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде Јездимире.</p> <pb n="126" /> <p>— Пођи председниче ти, 
S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај 
аше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву  
имир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из  
е опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{ 
ми, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустит 
из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, 
>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удеси 
Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од к 
е запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S 
петане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треба  
/p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p>  
ше осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека  
слузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из ст 
ли су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на д 
у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће  
се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <d 
е памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p> 
ве, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После  
га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Воли 
мо што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотер 
е?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>—  
д својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви 
а к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је 
 сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицал 
га...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко  
ена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни син 
иви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео... 
 му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклет 
ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинк 
су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу чи 
и шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово. 
 <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љути 
ли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек гов 
да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожел 
p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Језди 
 оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" / 
ава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао  
 ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још дана 
</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше 
зе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’х 
амо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— 
вети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И  
— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја  
> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb n="I" /> <div type 
ни!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата 
нег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бе 
е и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока 
ог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S}  
к.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод 
/p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадн 
као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</ 
м славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово уп 
ошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је проз 
ана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казн 
Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би м 
води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи 
од Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога  
био, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је  
гоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био реш 
ронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> < 
разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа  
ћи, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p> 
пар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову б 
Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута  
ав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пр 
ао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> 
.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и  
.</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше с 
 посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајст 
ко осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећа 
гледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено  
> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да г 
 радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Нако 
е те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А  
> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обе 
рли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p 
, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> < 
p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти приј 
о је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољу 
 и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p> 
це моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка 
 Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Ниј 
>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја  
овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> 
ри.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо  
е за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и  
Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окр 
о и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n= 
наш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе м 
ебало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место л 
 ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово. 
 Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Је 
 Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.< 
Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</ 
> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S 
ру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S}  
 грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чик 
p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> < 
> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> < 
и ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb 
 момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или стар 
Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једно 
рати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам. 
— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, кој 
— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да  
алио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да 
игу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта 
о!</p> <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним м 
аква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката 
е на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеи 
чно повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о  
т ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p> 
де.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>—  
 ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p 
ја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Н 
најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</ 
 вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и г 
Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господ 
 закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чује 
е полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман 
ата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па 
т сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.< 
е неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за  
ше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата 
, уђоше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{ 
p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита пред 
азала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он 
ћ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p>  
/p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још 
мо сретни Маро!</p> <pb n="142" /> <p>— Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p 
</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S 
у.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте  
требе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико о 
оде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p> 
>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p 
о, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши 
н то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S 
вац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...< 
 и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стој 
селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с то 
адиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То  
сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим 
Капетан то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је опту 
p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога  
{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог 
 бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само. 
је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</ 
рану.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у 
ама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову  
учио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она 
нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, 
аговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p 
жем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да прод 
{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ 
 како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} 
гу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало иск 
а преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, св 
> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Он 
пели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати 
зује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?< 
оја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и т 
да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима с 
е чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милана.</p> <p>— Тако... так 
о је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га 
о сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пу 
 га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p>  
испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће б 
 дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> < 
n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је за 
а радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</ 
— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{ 
Шта кажеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изн 
е кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>—  
 <p>— То он меника лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја м 
> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у ли 
 Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и виде 
p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му н 
> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се  
кад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто,  
p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да у 
 <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Дика 
иноћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута 
 Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} М 
акле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, ко 
Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и ве 
.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездими 
езу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{ 
Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити. 
ћи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p> 
с остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли м 
чкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао 
а границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође јо 
а и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те 
 Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ 
ан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја вел 
} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати п 
.</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије  
и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, к 
а је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се саст 
 дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али  
ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет ко 
кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше п 
ђу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не про 
 Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од  
 што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу п 
олико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само пог 
вору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, как 
више облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао. 
 чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима  
то је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здрављ 
ђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> 
Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S 
ечено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се вр 
/p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна 
.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{ 
уче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Вид 
 Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p>Стоја 
ити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, н 
знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник 
p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSe 
ар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Мож 
не, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомил 
скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код  
е ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавн 
о.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњат 
Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, 
 исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно  
њатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по дог 
ала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... о 
> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Иг 
за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до 
/p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат  
ера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми  
бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрл 
анимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара п 
 имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале 
 има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p 
ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео  
 била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p 
и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> < 
ди....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане 
ико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.< 
 још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} 
нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељ 
ебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светли 
нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго  
сурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> < 
 два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Ста 
договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу  
свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро  
тричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели 
рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине 
} Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико љ 
атски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као  
 <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића.. 
људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124"  
<p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од че 
јој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрси 
ола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће  
то, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоз 
p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја 
"SRP18940_C5"> <head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> < 
p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone unit="subSect 
пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} По 
воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет поче 
 упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутр 
помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.< 
Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врат 
мана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не 
 носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да 
 Које добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га 
<p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је о 
есе коло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> < 
ви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</ 
обудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> < 
еханџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вреда 
S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} 
вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово 
кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о  
и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати 
трос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више 
у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека на 
 док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Ј 
 и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n=" 
 пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд  
 њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...</p 
прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у к 
не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола  
направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Бо 
ве било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Уз 
езла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мал 
> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p 
еко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не к 
ом.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи при 
лавом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у о 
 Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p 
од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шаб 
во — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те пар 
 капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’  
а приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помил 
је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p>  
ворили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје. 
 поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани к 
рхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи  
 надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упут 
Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и о 
> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:< 
 да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о  
у дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из 
трчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле крив 
олетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Ов 
к је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару,  
и.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</ 
розор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</ 
ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам  
м ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стев 
во чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> < 
ан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> 
 ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" / 
p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— За 
 си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био  
 опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их мор 
{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велик 
> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на  
а ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l> < 
ог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћем 
капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Как 
ше се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца 
оз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— 
тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи 
и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само  
се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вал 
сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо во 
 радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Ра 
ко рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти с 
тро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му п 
 и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међ 
> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</ 
си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93" />  
 ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота 
је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом... 
 <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, н 
а.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љуб 
 грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у  
 брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, та 
о.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан шт 
бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам м 
ко год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> 
спита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад ј 
, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је би 
на.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Ж 
да сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ р 
и у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p>  
ј и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником  
е Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише в 
етак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тара 
— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p> 
није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вр 
p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</ 
тите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му по 
бе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не  
раш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S}  
овек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћут 
тале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме 
а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде?  
 рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је и 
има севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{ 
 <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нек 
Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ру 
ица.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он 
/p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили 
че Мара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у 
, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p 
е.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати  
у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана м 
ворити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде рад 
о и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како 
ој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S 
бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако 
“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо г 
ов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао,  
ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршит 
иваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да с 
тешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо 
и?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца,  
е набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и... 
дела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће  
p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на свој 
је старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса 
говештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је ра 
кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у 
трашне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на  
 и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се ле 
ила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би 
> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из о 
а се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} А 
— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... је 
S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако нај 
е је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као 
дбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура  
ну пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно  
 Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, 
чванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече  
/p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ ј 
 <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, е 
јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут 
 јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме 
обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена 
Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S}  
екедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p 
м телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p 
> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће 
а низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као с 
ја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби ј 
исао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини 
ди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже 
 срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обо 
е по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала сре 
познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p 
своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдем 
и.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p 
ад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше жи 
 свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспа 
 и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, ш 
ару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{ 
е ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нес 
титељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше 
им рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве  
 да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у ја 
ву, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се с 
 ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море 
оћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је  
упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљ 
радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S}  
е по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева 
ако је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Ка 
стимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p>  
!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах  
ца минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут 
ела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код 
— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, М 
тојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њ 
, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Суз 
е трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то св 
од Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{ 
S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отиш 
који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском ору 
аса, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, ка 
очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и  
себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по к 
Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јо 
мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али  
Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је 
екнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом 
p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне к 
кала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се 
о дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p> 
време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели д 
се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У то 
и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом сед 
д се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била ве 
адости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што ј 
у јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те 
:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S}  
о на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>—  
ду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се д 
 боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакал 
 руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, н 
Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стеви 
ма забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас ка 
о не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, 
ир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У она 
и</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чин 
рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако с 
ј ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица зна 
о....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој 
p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечни 
голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше  
> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је  
д јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p> 
јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ва 
вече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње  
 <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па  
а л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’ 
его од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била 
зи човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину  
газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме н 
гњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> 
b n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви  
/> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако под 
нам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред  
> <pb n="115" /> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан 
После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} 
ти се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девер 
овор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене се 
а друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Б 
uote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p> 
 <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и  
а те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва  
..</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p 
, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе п 
јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благо 
 је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јок 
те куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{ 
уштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p 
 јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено 
јке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благосло 
<p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарно 
/p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Д 
игли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ј 
 ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вал 
јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива. 
ражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ак 
</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S}  
ндур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</ 
>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Так 
председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин исп 
уначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За  
и рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и 
<p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја нап 
b n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако 
лењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет зап 
је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</ 
итајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отвориш 
нају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их ск 
јеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.< 
задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевино 
 даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се ла 
пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Р 
е, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стоја 
равље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица  
подине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капет 
ој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било 
орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици  
обијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се  
е са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Сло 
ом...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана: 
у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је веч 
 <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си  
 капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требај 
ралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула.. 
рних гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевин 
.</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара п 
ашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су  
ојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати. 
ш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не  
.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију. 
>За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти  
> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, зна 
ра била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ен 
ован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Језди 
а узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није  
с са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја п 
 још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао,  
а, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешк 
 то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини м 
тране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сват 
Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити,  
лио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог ве 
 <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знат 
слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> < 
, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је 
ошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунц 
p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор. 
еси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе  
ном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва д 
није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави  
а гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав 
ва је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да  
ку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечани 
Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли 
 данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам ј 
ћу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свра 
овање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „П 
има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али о 
двојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p 
ла улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радети 
ољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</ 
же, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала 
криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растрг 
н у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, п 
р и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на н 
ћи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну 
 а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег М 
се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу 
нам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра  
е слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим. 
 зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ни 
утра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине 
 из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше д 
 двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасност 
венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу 
>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За ти 
црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кућ 
а.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми син 
 љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испра 
аш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, р 
а донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ев 
само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>И 
е: капетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића  
имира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и о 
 година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били  
м је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече И 
Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Д 
с буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоц 
ут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са 
ако с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си т 
оћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори с 
гу није паре жалио.{S} Увек, док су они јо