| Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље ж |
| веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан |
| двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад |
| — Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата |
| <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, |
| <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ни |
| ја из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа < |
| да Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало зе |
| ераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се |
| .</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи. |
| ларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p |
| та немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од шта пало, поштапало“, бабо! |
| > <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице ра |
| подара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том време |
| ушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом |
| њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мар |
| ма.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> |
| у.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124" /> и осталима изађ |
| ан.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па |
| о уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли |
| са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па после подне да се |
| а.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли. |
| д варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те |
| аше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милост |
| мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамич |
| је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је луп |
| ..</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из |
| p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од ра |
| . „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p> |
| о их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап и |
| /p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до в |
| !</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Ником |
| p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком |
| 27" /> <p>— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране |
| ио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Ст |
| Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вал |
| тити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је |
| p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све срећ |
| и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан сврши |
| душни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали с |
| </p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Мил |
| ма цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али |
| Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису |
| ад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светл |
| мо имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Ма |
| ти.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао |
| Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ ра |
| а воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Н |
| А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’вата |
| гњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, испл |
| р.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— |
| S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке... |
| ?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан п |
| у кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и поб |
| > <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео |
| мена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спровед |
| ко опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p |
| учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наши |
| може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је гос |
| стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књи |
| намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</ |
| андур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у |
| у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> |
| е загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Ра |
| Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека |
| ивана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премр |
| баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испрос |
| а свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су с |
| te> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p |
| м није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада |
| S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, нестајало |
| не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> < |
| лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је |
| Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послет |
| изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио |
| је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се |
| ом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом |
| кнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— |
| абије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза ж |
| ирић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој |
| /p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријав |
| S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех |
| се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи полетеше.</p> |
| А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме |
| а је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су |
| још неколико.</p> <p>Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Р |
| о целе авлије пружене постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и |
| уто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немо |
| пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше |
| /p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а |
| .</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ора |
| ранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу ст |
| p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> |
| едан кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама г |
| рацима својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> < |
| } Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у жив |
| тли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као л |
| мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> < |
| > <p>Код председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— |
| </p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи |
| о кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је позн |
| ’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> |
| поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у гру |
| ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти |
| шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште |
| Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време п |
| јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га |
| у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Језд |
| анимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи л |
| > <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да |
| д дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је |
| казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се |
| и набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа |
| p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> < |
| лушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше сле |
| шао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се он |
| росимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођ |
| е из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света |
| некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од д |
| едајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, п |
| е нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је послед |
| баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Ма |
| и.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог |
| м и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и ста |
| да Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> |
| p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми см |
| бе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је |
| болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме дог |
| ш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето так |
| који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А ка |
| .</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га |
| г Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синиј |
| ма не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није |
| мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син! |
| ва полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она крес |
| растадоше.</p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="38" /> <div type=" |
| p> <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, на |
| он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатански |
| се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им кап |
| {S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајн |
| ије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси ма |
| леда.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памт |
| аки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се |
| тојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И |
| вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми |
| две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само |
| И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја |
| ио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>О |
| /p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку пр |
| ло село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима г |
| лужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о дет |
| мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’А |
| рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре м |
| ен рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни |
| верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрс |
| Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, |
| " /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље.. |
| дити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутал |
| ако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" |
| .</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан |
| да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</ |
| о.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Ди |
| бом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље п |
| дбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд мо |
| уће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако. |
| p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и тро |
| ко врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено леп |
| /p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што |
| оз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> |
| се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завук |
| ра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из |
| S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, |
| могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан о |
| {S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јо |
| на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не мор |
| ћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још |
| у јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’ноли |
| ије знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, прича |
| , дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми |
| е измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и |
| Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, т |
| ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опе |
| ре.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако |
| е и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашц |
| о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи |
| г Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Ами |
| е заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе |
| о ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Ст |
| Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти |
| <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар ка |
| бору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је з |
| !</l> </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио |
| </p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа г |
| мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад |
| ом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’нак |
| о значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p |
| је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</ |
| та, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати |
| су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p> |
| нов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није тол |
| на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље |
| и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је с |
| се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</ |
| ва јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?< |
| ло с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си |
| видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па а |
| мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем |
| на друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечер |
| очела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му |
| о променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи ма |
| p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одс |
| <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То |
| ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сут |
| S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединств |
| на цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план |
| або не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онд |
| аде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Ка |
| чио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа |
| — Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</ |
| ам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Н |
| о’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овам |
| , у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчи |
| име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нин |
| ече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— |
| Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрс |
| еду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p> |
| лости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје |
| његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата ил |
| како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћ |
| о, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зуб |
| дно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце |
| з ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је |
| е у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи |
| тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, ил |
| лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се |
| ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш |
| ата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу |
| о, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бо |
| ђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушеп |
| а му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито |
| а на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већ |
| дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Иг |
| Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше кача |
| се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и |
| /p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав п |
| <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњ |
| бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда |
| и смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> |
| ва ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— |
| аре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и |
| исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због ње |
| да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „П |
| е у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле |
| Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми те |
| .</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Ј |
| p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</ |
| су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин |
| шт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им за |
| е Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Ст |
| и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих дв |
| ој чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Бе |
| p>Тако се они разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више |
| е знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као дет |
| имире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи с |
| није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам о |
| није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара. |
| реба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Мар |
| Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из т |
| а ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n= |
| <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се |
| се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Познат |
| о нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Св |
| ић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бо |
| ио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стево |
| а Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим милим, ма |
| оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</ |
| утра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једн |
| лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опе |
| </p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачк |
| сли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{ |
| p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На д |
| ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун. |
| ику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак |
| кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хв |
| Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капет |
| пред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је |
| му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, и |
| , а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана в |
| о ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, д |
| <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овом |
| Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада |
| > <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са |
| ћера, рече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан.. |
| нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан |
| </p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих |
| /p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Ве |
| /p> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света |
| ...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш |
| амо, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теб |
| ржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечницу?</p> <p>— Ни то не могу!</p> <p>— Па немој т |
| во, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} |
| а дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, |
| аш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас ве |
| да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад |
| и њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па ша |
| мојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S |
| о речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са |
| Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој |
| аши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Ди |
| им ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?< |
| и за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теб |
| ас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда |
| <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног бр |
| и Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За |
| > <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео к |
| хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} |
| вно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb |
| је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, |
| у Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, |
| S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С ба |
| и чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се |
| Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силн |
| гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо |
| о.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим.</p> <pb n="112" |
| а страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Н |
| рузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш |
| p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти зн |
| го.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш е |
| ло, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било |
| саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>И |
| p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече |
| <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но р |
| p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.< |
| {S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> < |
| д качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на ка |
| је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета.. |
| миш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаљ |
| м....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или |
| исто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. |
| ли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> < |
| енче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и |
| рићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене |
| </p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на пола |
| дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо |
| кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко ва |
| ваки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци |
| само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Ч |
| ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма: |
| p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Ста |
| м рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало по |
| it="subSection" /> <p>Тако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По д |
| прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји |
| говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— К |
| е да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пун |
| било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и та |
| p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом ро |
| за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и |
| нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је |
| требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста |
| ља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу |
| више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе воле |
| } Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам |
| ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити љу |
| даш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше? |
| Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две сва |
| ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он |
| же... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напуни |
| ој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је у |
| е.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила |
| p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа |
| арода. <pb n="165" /></p> <p>Преко целе авлије пружене постављене совре, а около клупе застрте |
| је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста доб |
| е....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упут |
| јапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет вра |
| } Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што |
| се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" |
| ти?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа |
| имир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин бр |
| па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он |
| се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На |
| бојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у ли |
| !{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима |
| етан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај ка |
| отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капет |
| Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са |
| у и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе белас |
| е опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени ј |
| гатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти |
| шљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.< |
| с нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело кр |
| изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива. |
| оћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло |
| са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост |
| који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане |
| о од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако |
| а буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, ре |
| и већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се |
| свршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се не |
| жем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће.... |
| осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да по |
| ало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу |
| у фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Ст |
| /p> <p>Мара оде својој кући, а Ружила у авлију.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapter" xm |
| ену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се на |
| тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а |
| н пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачај |
| ад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право |
| те!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их с |
| > <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет врат |
| рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадош |
| це прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба |
| ко морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће |
| ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> |
| д је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ пора |
| у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у з |
| м не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио |
| пи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право кап |
| етка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p> |
| ије.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је |
| о је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— |
| >— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они? |
| рзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</ |
| p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно ви |
| решник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и ми |
| е ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем |
| е и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јел |
| /p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји ку |
| — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено влада |
| > <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Марину ј |
| p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говор |
| не су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој |
| једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неколико |
| .{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим с |
| учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечо |
| гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да л |
| ским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} |
| о ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168" |
| .{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише с |
| изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и сме |
| Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p |
| исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</ |
| а ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јова |
| .</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— До |
| сте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сват |
| једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим |
| убио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> |
| есте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p> |
| ше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. |
| <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога |
| /p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шт |
| у, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од а |
| и иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковањ |
| авде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p> |
| слим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем |
| шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је с |
| ик.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и од |
| сталима, оде с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Ј |
| <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде Јездимире.</p> <pb n="126" /> <p>— Пођи председнич |
| ба ли ти мрети несретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију |
| и++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У п |
| зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Ос |
| е.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се оби |
| теде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Ж |
| p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да и |
| твари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.< |
| </p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да |
| ох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо бр |
| ш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати.. |
| есретниче!.....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све п |
| башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, |
| оше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о. |
| тине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њ |
| искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала по |
| се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком мо |
| и.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет за |
| ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом сел |
| рити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо |
| вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на рук |
| p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског ду |
| да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.< |
| много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу с |
| стресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки |
| ратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја |
| и знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стој |
| а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само |
| једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не г |
| им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p |
| Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, |
| подине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни чуо ове пос |
| ....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесм |
| ћи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радошћу.</p> <p>— |
| м новом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашл |
| вити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтит |
| та помоћи не море.</p> <p>— А шта ћемо, ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја |
| урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> |
| — Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одо |
| ича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати |
| ако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, зад |
| амо клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{ |
| говарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће о |
| Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико са |
| цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти |
| а, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се |
| о вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.< |
| p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> |
| ла Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако ва |
| — Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они |
| Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман |
| итамо.</p> <p>Немојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми |
| н.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће |
| не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она |
| ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично г |
| и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену б |
| највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били прв |
| радост по лицу.</p> <pb n="42" /> <p>— Ако смо кадер, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газ |
| вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека |
| радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја |
| , </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, |
| руги пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Пан |
| зати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се к |
| на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи |
| нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви |
| ети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја |
| тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој |
| и су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ниш |
| е крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је та |
| тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећ |
| устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благосло |
| онуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, |
| о, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p> |
| обеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непош |
| е мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, к |
| остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поре |
| е како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не б |
| звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она |
| Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згро |
| — Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} З |
| јица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли |
| ер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одрж |
| жим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то |
| рце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата |
| опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе |
| ...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На јед |
| ко, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’ |
| То ћеш најпосле морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткат |
| .{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмс |
| > <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу |
| ми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људ |
| т људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигур |
| е сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити... |
| рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради |
| а ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне |
| е личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају д |
| у часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> |
| јући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p |
| омен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам ср |
| те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ |
| — Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће по |
| и Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата же |
| <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— И |
| .{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га но |
| ој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у |
| а и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је С |
| .{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се |
| > <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ј |
| — И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S |
| ковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о кака |
| га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би |
| ћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стоја |
| Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по т |
| > </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штр |
| /p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје |
| рп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављал |
| <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је |
| {S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, |
| је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још |
| .{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као свет |
| и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, п |
| ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у |
| за шор.</p> <p>У механи приличио света, али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> |
| а ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, |
| ше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор |
| А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год |
| , син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, в |
| опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Стан |
| ти.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке |
| узе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе. |
| аја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Ми |
| а се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону п |
| те до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда и |
| доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обр |
| " /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се |
| би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S |
| растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми ј |
| нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека. |
| еку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег се |
| а дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Ста |
| ожји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и с |
| узу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али су погледима све казали.</p> <p>Они полетеше један |
| p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед н |
| ави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} |
| Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добр |
| гурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— |
| у и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам |
| дрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} |
| оказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим скл |
| а велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чуј |
| ели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да |
| да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава |
| ан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће б |
| трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поч |
| ави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му |
| ећ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног |
| о се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Н |
| унио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова гово |
| део.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша |
| ано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра |
| <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Ј |
| з очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104 |
| е осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, |
| м и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чуј |
| > <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.< |
| осла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шо |
| е рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни |
| и ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам |
| орити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукаво |
| ман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут |
| е башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите баш |
| сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало по |
| то се предмет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јад |
| >— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</p> <p>Свира |
| } Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим оп |
| ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога м |
| било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене |
| оја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само п |
| ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и |
| вима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не |
| } Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Н |
| пава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На |
| е да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра пе |
| ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место лепе Радет |
| бично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празну |
| говци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај |
| на штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине |
| цу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, н |
| сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имањ |
| И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па |
| би је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је С |
| би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, |
| ш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не |
| ак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за жи |
| p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан п |
| губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} |
| ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Ис |
| то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа |
| је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме |
| јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p> |
| .</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb |
| ру на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ак |
| што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не м |
| ете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p |
| ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ це |
| вог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело н |
| .</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен ката |
| ред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати |
| еменито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакш |
| необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} П |
| .</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} |
| во.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог |
| по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Раде |
| се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно |
| алека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, ј |
| а и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром в |
| <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и п |
| а.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И ст |
| мети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се ис |
| х могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик ј |
| Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb |
| и загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пу |
| а он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности су против њега.{S} У мислима није никако |
| појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> <p>Неколи |
| <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућут |
| пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су |
| м, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно |
| Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени |
| ла како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> < |
| ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} |
| све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n=" |
| јици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако м |
| или на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао м |
| то шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића |
| лим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бо |
| ј било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јо |
| осумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити ова |
| е један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи в |
| птио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станим |
| вучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Леп |
| ти преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очек |
| И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живет |
| p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одв |
| уздисаше Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’ |
| p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја! |
| ице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> |
| ="142" /> <p>— Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Та |
| куд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда |
| <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб |
| , тако, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мен |
| м погледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац |
| гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су |
| Од сна ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење бо |
| он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Ма |
| господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добиј |
| е болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.< |
| волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико |
| рећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у |
| у биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко лива |
| ћи, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Ј |
| је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него п |
| радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад |
| вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стој |
| е сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала пра |
| ира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је |
| од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу жив |
| .</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се п |
| ворили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стиг |
| нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви м |
| наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, |
| е да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узг |
| .{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана |
| еше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.< |
| си Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> |
| им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје. |
| што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепо |
| у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира |
| ке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја |
| око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А з |
| ђо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати м |
| ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоће |
| а.{S} Не личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти |
| p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> < |
| рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</ |
| то!</p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи пер |
| <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p> |
| на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S |
| Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: охо, хо, <pb n="26" |
| ећ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чуди |
| авадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — мол |
| ћу, мораш!</p> <p>— Ош џукело.</p> <p>— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p> |
| >— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене |
| а, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала мил |
| ана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од м |
| </p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све с |
| 46" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p> |
| ка нам је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јек |
| а Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека. |
| рањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест не |
| и Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде с |
| је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да с |
| Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.< |
| е:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја |
| ате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико пра |
| И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S} Сушта слика Марине младо |
| ли су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце |
| це, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— |
| али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже глав |
| ца, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, ве |
| наха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Д |
| је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одме |
| ЕНОЈ СЕНИ МОЈЕ МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не м |
| <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упа |
| <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, кој |
| аштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче број |
| е звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— |
| ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да |
| ура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима. |
| .</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вел |
| творише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брз |
| — ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море!</p |
| и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама. |
| увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате |
| треба ’рана.{S} Ни твоја кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, |
| о масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна ш |
| кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесе |
| вади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, по |
| едну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’ва |
| е, рече Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p |
| попа поведе онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Еман |
| е стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је и |
| се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена |
| није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p> |
| ку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и |
| олену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш лич |
| Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се |
| и, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви |
| тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је |
| едељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> < |
| .{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одоб |
| ди и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p |
| вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стев |
| и ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Риј |
| але редом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p |
| њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, |
| } У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбо |
| еким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту поду |
| е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а |
| } Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој д |
| се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, |
| к ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурн |
| ебила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— |
| бо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p |
| новој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p |
| побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће |
| иваху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело вр |
| начете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p |
| p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пе |
| сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Р |
| и јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго |
| р за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p> |
| .{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се |
| а сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече |
| n="31" /> <p>„Од шта пало, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја. |
| — А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио |
| Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p |
| славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет у |
| p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све |
| се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак л |
| ина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, |
| <p>— Што не говориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те питам.</p> <p>Стева опет ућута |
| злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...< |
| море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.< |
| ам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је |
| ељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се раста |
| си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли т |
| је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Од |
| p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз |
| </p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> |
| ба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак |
| /p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о |
| да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат |
| пастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толи |
| а скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n=" |
| ез Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије |
| за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице |
| p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О |
| мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали по |
| ући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи |
| ’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> |
| ичаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрић |
| p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше по |
| де почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, |
| > <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> < |
| с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо. |
| Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан |
| ао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тог |
| а човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које сам у животу поз |
| <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадов |
| море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали |
| ла се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напа |
| дине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта |
| вче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара |
| га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p |
| могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’ноли |
| /p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћ |
| их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесе |
| ив Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о изв |
| <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не |
| и, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> |
| а волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како |
| конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} |
| ?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> |
| } Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сиром |
| авдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капет |
| па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њих |
| >— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> |
| се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....< |
| плачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} |
| ина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е |
| само нешто ’ладно око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> < |
| а ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S |
| Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им |
| кака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала |
| т сена....</p> <p>— О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шт |
| гао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жа |
| на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако |
| апунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор м |
| > <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} |
| тића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— |
| о.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{ |
| закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и нап |
| p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам |
| — Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоћ |
| у.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће |
| вно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан |
| али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гле |
| а је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и доб |
| ајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чист |
| западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденко |
| анствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствен |
| ,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало |
| ма као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</ |
| теко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи се праштала |
| му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се изгу |
| лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто |
| са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Нек |
| обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу вр |
| топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто зами |
| " /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Аја |
| јану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потре |
| а кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S |
| се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође |
| н к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к |
| пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, |
| ане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> |
| о мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А |
| и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ка |
| себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и д |
| оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Ма |
| рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, р |
| ије главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букн |
| > <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још ка |
| .{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <mil |
| ако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Час |
| а, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зо |
| >— А овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева и |
| код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Ма |
| творени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица |
| а овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си дев |
| Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љу |
| па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се |
| да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодн |
| p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту јо |
| о, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{ |
| а.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу |
| а.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам тво |
| мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко |
| рало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше м |
| ано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек |
| и.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извад |
| ила тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{ |
| ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај прострети по нашем кревету!{S} Али нећу, он |
| крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измак |
| а ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече председник ћати, улазећи у механ |
| а били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу |
| ати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> |
| е стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова т |
| „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Ни |
| стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ј |
| , неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Д |
| ага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p> |
| једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури ј |
| ере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n |
| <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести |
| у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле ј |
| ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да |
| емојте ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ |
| и момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола вр |
| арио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошл |
| да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поа |
| о моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо |
| ну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и |
| Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је с |
| P18940_C3"> <head>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А з |
| ође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње |
| рачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију |
| Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Доброса |
| отрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на стран |
| ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} |
| </p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</ |
| > <p>Председник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су с |
| о?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра |
| ио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца |
| обудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S |
| — Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми ст |
| о задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати љ |
| етак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} |
| дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> |
| — Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти. |
| децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бини |
| !</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— |
| е.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Д |
| са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{ |
| а?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио |
| </p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек |
| да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек |
| та им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд |
| ко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да |
| би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је т |
| код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не б |
| ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</ |
| у, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојан |
| > <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> < |
| будила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у на |
| вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на |
| кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p |
| га ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд п |
| тоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} |
| ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром те |
| тевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је |
| ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда н |
| а и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:< |
| .</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{ |
| {S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне...</p> <p>— А овом ћем |
| сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те |
| Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред |
| Чисто се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зор |
| анио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто доп |
| ако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па по |
| атворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, упути се Стева, преким путем, право сењаку.{S} О |
| њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а |
| окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али |
| це му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</ |
| } По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} |
| p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора |
| нда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавит |
| глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збу |
| ма засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини с |
| ијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра проне |
| прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде |
| ша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим |
| вавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда с |
| сто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао |
| о.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, не |
| Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отид |
| p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>М |
| земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По |
| је ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг |
| одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Јед |
| Прекопајте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојит |
| анимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо |
| нђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом |
| е био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То |
| теше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и |
| p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остар |
| је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао |
| ог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ прес |
| о, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим до |
| ст твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола |
| о им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> |
| одине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{ |
| како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратниц |
| да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу мо |
| и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Ма |
| спода дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао |
| ру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Ка |
| и замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича |
| p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господи |
| ко пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и |
| еш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе |
| се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прв |
| Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што б |
| о којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, ст |
| ати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непозна |
| о, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам |
| липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза пов |
| } Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све |
| милију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протур |
| Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.< |
| еш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>И |
| Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у ј |
| апула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кр |
| печених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено со |
| пред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у н |
| ки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболет |
| е као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелеч |
| спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде |
| p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сус |
| на је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p> |
| Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</ |
| } Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која |
| ане просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружат |
| видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је |
| дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је б |
| собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <q |
| ,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кре |
| ђо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим |
| ’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и |
| редне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног аде |
| и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па пустила |
| и од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изн |
| /p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи ц |
| веном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У |
| номе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се лако руменило, које |
| е шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри парчета ше |
| у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићи |
| АПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретеновић</p> <p>БЕОГРАД 1895.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖ |
| се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, |
| бабино, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесниц |
| бро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад пог |
| воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу |
| брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Кр |
| попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} Виш |
| } Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да р |
| а је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и |
| , али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Он |
| и све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone un |
| ко, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Р |
| Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе п |
| искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли |
| радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" |
| о је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, |
| уд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старој |
| е сви.</p> <p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У |
| у да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се |
| апева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још т |
| а ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ће |
| оре!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрва |
| ледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана |
| роменила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очиј |
| о.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а |
| /p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — |
| ва два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних румених образа, |
| и ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља |
| е дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</ |
| канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улаз |
| како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, ч |
| озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спрем |
| иста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску |
| ром.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} |
| а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени |
| ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, |
| н оде.{S} Председника треви на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и позд |
| тов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Ста |
| .</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и п |
| > <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, ко |
| речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} |
| ојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јо |
| цну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мисл |
| човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га |
| уго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се дру |
| </p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора. |
| познаваше неколико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су |
| срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом с |
| Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити |
| ога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад доб |
| p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о |
| баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> |
| ка Ружиног, растопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто |
| оју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божа |
| своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког о |
| отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом р |
| >На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи |
| ратима трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јо |
| влије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— З |
| зи на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Не |
| Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише |
| вног потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По ли |
| зме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Буд |
| аш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, је |
| ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па на |
| сто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Пос |
| е опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десет |
| Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>З |
| од општинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S |
| Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан прим |
| p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— |
| ужи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради там |
| бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, ле |
| њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово |
| ш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, пр |
| подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да |
| глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и раста |
| ћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђ |
| речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво м |
| Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и по |
| метов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговар |
| испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколи |
| а у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање |
| е препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећ |
| ао да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да к |
| ећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се |
| <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> < |
| p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али т |
| исао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла |
| господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта |
| а.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, ко |
| тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно |
| гнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан погле |
| ети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то. |
| <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није |
| исти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> |
| Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула |
| браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да ј |
| докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n |
| загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p |
| и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} |
| а капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замисли |
| у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек.{S} Могло |
| е и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви з |
| ..{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p> <milestone unit="subSect |
| <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сва |
| апетан погледа по сакупљеном народу.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> < |
| таше сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо |
| ина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> |
| м очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га т |
| е видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетан |
| ривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> |
| нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им |
| огао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела. |
| кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као |
| д се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се, д |
| им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети та |
| извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p> |
| петану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су |
| ој ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесење |
| p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допа |
| рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Стоја |
| а, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> < |
| оже.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан об |
| ремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и њ |
| ном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а |
| ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто у |
| ај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} |
| аш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене |
| је гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу. |
| , њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што |
| у ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију |
| да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај н |
| Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи к |
| > <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и пок |
| >Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани н |
| што му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једа |
| да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер |
| а, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, б |
| живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p |
| болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <p |
| > <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Др |
| ре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</ |
| би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— |
| <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба н |
| моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</ |
| своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морал |
| задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’ |
| ли о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем т |
| , да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, |
| ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет велик |
| пазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је прав |
| о је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку рад |
| благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> |
| угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине нај |
| p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацр |
| му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те |
| А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако ј |
| ало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којим |
| а поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутр |
| >— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> < |
| {S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити |
| .. да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блажен |
| а је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на св |
| па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догор |
| ново прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, |
| амачно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалит |
| и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} |
| .{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и |
| езено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје |
| /p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај! |
| ли петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, |
| че се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње прођоше, в |
| рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се лепо пазили:</p> <p>— О бато!</p> |
| И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не ја |
| ит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао к |
| и су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p |
| астаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p |
| а ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> |
| дем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му пре |
| за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта м |
| рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева са |
| ли му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буд |
| ца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је с |
| >Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас |
| роким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због И |
| ар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сић |
| Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као вен |
| а саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’ |
| или пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а ова |
| послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> < |
| о видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика и |
| мало башче, к’о китина.</p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и |
| .</p> <p>А кад би опет остали сами, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прили |
| пила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о |
| и, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да в |
| како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава |
| њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ |
| то!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живо |
| у, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{ |
| /p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, д |
| иђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, к |
| варали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би |
| о.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> |
| се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али |
| а, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Ма |
| <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давит |
| д на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје |
| са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се |
| !</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако ра |
| рости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ |
| ица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је И |
| — Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.< |
| с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у |
| бо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич бил |
| лу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и ос |
| — Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, дод |
| а је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједа |
| а би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да м |
| S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да ск |
| .</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, |
| му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас |
| амо мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препу |
| репуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радо |
| ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране |
| педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком |
| ш мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Св |
| а, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја |
| ом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити мо |
| S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно. |
| </p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако |
| ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> |
| а све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према гл |
| шцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S |
| ало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то |
| <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{ |
| к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир |
| уго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира дру |
| т.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак нез |
| аредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи т |
| на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо та |
| нока.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота |
| ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе |
| тера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш |
| у у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p |
| Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштво |
| опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би |
| хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S |
| е и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро.. |
| ом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заист |
| овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и |
| дна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Ал |
| акло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богат |
| > <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад д |
| .{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да |
| ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка панду |
| задовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— |
| познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и |
| и ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код ораја!< |
| г’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стев |
| никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’ |
| аз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра |
| гњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се мало по мало разведри.</p> |
| p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p> |
| ља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са |
| и.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао |
| } Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, |
| тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли с |
| лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да |
| ним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва |
| >Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Ма |
| па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало |
| мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и пр |
| радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало бл |
| хову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> |
| писана.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p |
| ше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за п |
| кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка |
| енковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга |
| за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погле |
| а, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се о |
| и дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино |
| <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлости оној шаренила се к’о |
| о видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од |
| одитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је |
| танимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p |
| си мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци,“ кад су предња улазила у Раден |
| м тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>За |
| свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла р |
| За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у |
| <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вам |
| тво да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потег |
| жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије поби |
| n="174" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота доч |
| ка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да ј |
| ц за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="subSection" /> |
| <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код о |
| аш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала б |
| ја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага ка |
| је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба м |
| гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} П |
| који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити |
| него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи ј |
| лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па |
| раво путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, |
| е до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шо |
| а.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Ст |
| штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђ |
| њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр с |
| чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те з |
| тево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говори |
| ено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа |
| ла....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се |
| им уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џ |
| ептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p> |
| или.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, к |
| да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу |
| <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полак |
| l:id="SRP18940_C3"> <head>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p |
| ивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} |
| цу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p> |
| се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али |
| е одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а |
| Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружи |
| и се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по годин |
| радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем оче |
| о сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису б |
| у.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срц |
| це.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n="58" /> насликане, све људ |
| о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што |
| биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n="74" /> <div type= |
| знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb |
| ословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи |
| , па само сипа...</p> <pb n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</ |
| о није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето |
| це у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или м |
| тури.</p> <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће. |
| ијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат пор |
| а месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што с |
| {S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нак |
| до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из о |
| кад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој о |
| d> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир к |
| нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је |
| аредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити. |
| /p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па |
| а њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше |
| разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђав |
| ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао ј |
| им ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да |
| — Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Мари |
| та и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли |
| ... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, з |
| писаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.< |
| евине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу неразд |
| иће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} |
| ла све погледе, који су на њу управљени били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва промуца:</p> |
| наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели |
| аре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S |
| ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се на |
| ди су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди д |
| p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били с |
| овато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста р |
| е?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држа |
| <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник и ћа |
| p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало к |
| су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лага |
| пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је |
| тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за |
| о са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то би |
| мо Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, |
| личари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових напо |
| p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на исти |
| м из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не |
| здимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љ |
| ш мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p |
| ction" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му |
| се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој сло |
| илостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио |
| оше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су |
| било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Пољ |
| </p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, |
| а ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова |
| и су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само |
| што Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n |
| >— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје |
| н.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред о |
| ише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане ј |
| обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило г |
| или оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи с |
| .</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Сто |
| од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна |
| ице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је |
| , Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грд |
| штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало пр |
| је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само ш |
| а зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га з |
| и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера тр |
| .{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>По |
| су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су не |
| ет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и ја |
| > <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— |
| Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био |
| ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капе |
| ј капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гле |
| зумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, |
| ијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао |
| estone unit="subSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра |
| аш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{S} |
| p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{ |
| прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је к |
| ла, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао |
| езали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак к |
| тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није с |
| главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну |
| да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетић |
| а се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Ј |
| ву башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове б |
| јати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је м |
| а је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у |
| еву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се |
| чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Мил |
| Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад |
| ими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све |
| ло по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те |
| Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и |
| нају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у |
| отпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветље |
| тића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све |
| кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту није било: рубина, пешкира, убрадача, чарапа, навлачака, пре |
| Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извук |
| да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.< |
| и месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.< |
| којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заје |
| неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Нинко к’о бајаг |
| био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше син |
| о добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира |
| p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао |
| се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је |
| аздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p |
| а их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, н |
| Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> < |
| а рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом н |
| ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’ |
| слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chapter" xml: |
| није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то |
| мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте |
| есмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</ |
| и су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја |
| те онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О дом |
| је“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „н |
| укавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Ми |
| сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ни |
| ама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је |
| на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Језд |
| ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи |
| м прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</ |
| у раскорак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли |
| тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне |
| де, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово |
| и о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се |
| ветку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</h |
| ју.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су |
| и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако госп |
| а куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, спре |
| а своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било |
| _C8"> <head>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p> |
| знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, |
| Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век |
| е звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да |
| себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то с |
| ао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башч |
| <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после св |
| е миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди |
| ml:id="SRP18940_C9"> <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише к |
| се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденк |
| , викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јов |
| > <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом с |
| се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распозн |
| овници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се раз |
| а врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници би |
| очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, |
| а из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Ст |
| p>— Каде?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе |
| S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу? |
| ли од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на |
| ек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина |
| ђених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њ |
| .{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> |
| ндука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта т |
| нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око |
| тића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта |
| вца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је |
| Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим сед |
| ш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чу |
| p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Нагов |
| рце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа |
| је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb |
| , шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени с |
| ="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са |
| би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капет |
| ..</p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде |
| </p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде |
| Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За |
| о по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} З |
| ола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је |
| /p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти |
| апаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У т |
| оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S |
| nit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојк |
| ну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити с |
| га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не с |
| у је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опе |
| и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док |
| етаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> |
| ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и позд |
| ади шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које |
| зио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему |
| ’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта... |
| , кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и с |
| се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњат |
| и код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим би |
| е се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и игра |
| тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p |
| аво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Ск |
| ам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића |
| S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у сво |
| проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, јо |
| у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обич |
| је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам |
| видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме |
| ана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила о |
| ио опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој ка |
| ађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није |
| опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада |
| а га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је |
| еља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара |
| је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу |
| ом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече једа |
| S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао |
| бро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао оч |
| и моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они |
| " /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или |
| го икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пу |
| јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је там |
| ....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Пошт |
| а на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али пета |
| /> <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком с |
| Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се си |
| преким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су св |
| .</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава |
| еше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} |
| другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стев |
| </p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било |
| <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да д |
| S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p> |
| ="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га по |
| и му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одеб |
| рву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим д |
| ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p> |
| p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био |
| ни детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд он |
| ко ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ д |
| ј кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово н |
| > <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он |
| та је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дош |
| Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, не |
| о овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се |
| , - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми |
| стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па д |
| и код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} |
| код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаг |
| ве стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко |
| о је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> |
| оно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанов |
| руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружин |
| ага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Гла |
| ко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољ |
| она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p |
| о, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад |
| <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ ра |
| — Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао м |
| оге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита ј |
| </p> <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а п |
| n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} |
| о му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ран |
| евиној кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башч |
| је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра |
| и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати |
| /p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радост |
| се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, |
| цу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обредише се по неколико пута, па се доне |
| еника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Баш ми само |
| роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизги |
| p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је ј |
| ..{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече |
| } Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ њено лепо лице и па |
| <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ о |
| о да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила о |
| посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Ст |
| /p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Сто |
| ћа Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад ј |
| о, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— |
| ва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је па |
| , да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је ј |
| могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претрес |
| тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, |
| н мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> |
| n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купић |
| >Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће те љубит |
| /p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!.... |
| ати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо ништа.</p> |
| n="160" /> <p>— Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још |
| елика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог |
| угодити.{S} Ко би могао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Ст |
| пет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} |
| .{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што н |
| S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривц |
| ењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира |
| е овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p |
| ш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!< |
| мр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> |
| .{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу |
| ца остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— |
| о распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За И |
| јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Не |
| а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје ниса |
| </p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очиј |
| } Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Ст |
| оју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног Стев |
| <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Св |
| ам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> |
| /p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље |
| уче ланац.</p> <pb n="116" /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за т |
| мо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица с |
| ече Пура.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> < |
| е....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> < |
| и покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игња |
| док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно |
| .</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечер |
| унила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан |
| било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да с |
| казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, д |
| аред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јез |
| e> <l>’Ај!{S} Нити, нити,</l> <l>Сад ће бити.</l> <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена би |
| исли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави к |
| </p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја бол |
| и у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’. |
| Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала н |
| у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљ |
| је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па по |
| з плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стој |
| еља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тих |
| лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’ва |
| >О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l |
| ри близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, т |
| ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— |
| ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Освети |
| и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стра |
| велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} М |
| уги.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>К |
| он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није зн |
| брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо |
| вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</ |
| , нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ст |
| а ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет леп |
| Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја |
| ...</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љу |
| т а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С |
| а се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашл |
| осно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави |
| ило потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> |
| о ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> < |
| на бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у нит |
| ено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао |
| ар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су |
| лако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о с |
| н.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се |
| е вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти |
| гова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у је |
| волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на пу |
| и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем зб |
| , одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> < |
| а Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> |
| орим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S |
| ...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио ниј |
| >— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</ |
| је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Према писму капетановом, поставио је поузд |
| , кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ет |
| о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ |
| и ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја Маро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ |
| е дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића |
| </p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи |
| што пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’ |
| .{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све |
| је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конц |
| ра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> |
| естоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад она |
| <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико мо |
| селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, т |
| {S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништ |
| Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календа |
| , да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи н |
| мам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми т |
| чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на рамени |
| } Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове |
| ећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> |
| а нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га уради |
| звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати... |
| </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> |
| капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о |
| мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, |
| еварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стев |
| , жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом к |
| лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао н |
| само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином. |
| еву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p |
| се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само |
| стре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</ |
| ћи.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисер |
| од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара |
| еше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Бо |
| Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> |
| рат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држ |
| ст’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то |
| дина кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они ра |
| се к’о рођене сестре миловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски |
| , склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога |
| доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, |
| а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице мој |
| n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те жив |
| ла весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њ |
| и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потреб |
| Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, к |
| не отима.</p> <p>Право оно наши кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десе |
| а пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног г |
| b n="III" /> <div type="liminal"> <head>БЛАЖЕНОЈ СЕНИ МОЈЕ МИЛЕ МАТЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> |
| и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом |
| у“.{S} Ово што су свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше |
| као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући при |
| вориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у ка |
| да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумња |
| ажње на њу.</p> <p>Сада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе. |
| два је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја. |
| изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан з |
| апетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли проговорити.{S} Поср |
| ила.{S} Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, си |
| Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслуз |
| апетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} |
| чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изглед |
| селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У |
| или или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту |
| о добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашт |
| и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, |
| треба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми |
| редан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игња |
| овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун С |
| а.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отвори |
| дим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ И |
| , рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Сто |
| аш нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ |
| и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, пред |
| а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, |
| S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— |
| тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> |
| ко наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се раз |
| е чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марв |
| ји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њ |
| — Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отера |
| та се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас з |
| о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Н |
| ако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Д |
| у мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, р |
| и сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада |
| те на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наред |
| сти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се нап |
| p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан прес |
| Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећа |
| ова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и |
| и сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове |
| <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме |
| обро јутро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени |
| у цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно тре |
| .</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пар |
| > <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! |
| n="101" /> <p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— |
| и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљад |
| ивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она заг |
| иру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, о |
| ног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја д |
| оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ј |
| <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, |
| а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промр |
| едоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!< |
| наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>П |
| тељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до н |
| <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, ре |
| ала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћа |
| ијатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ва |
| ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос до |
| е сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћеман |
| ка им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, |
| и је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо |
| >Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне |
| и.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово ја |
| мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Ду |
| ела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, |
| а увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у |
| абели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што |
| p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љуб |
| м јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видел |
| </p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису кри |
| Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сен |
| .{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радосни |
| вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше об |
| аља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па ис |
| нда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је |
| паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Ка |
| и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити |
| а свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова |
| имо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него |
| т баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир |
| на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је |
| тевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{ |
| ви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се с |
| се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Иг |
| чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича |
| инили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и |
| p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стев |
| м милим, малим унуцима</p> <p>Ко ће к’о Бог?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако вас кад |
| } Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвон |
| вом укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла ка |
| ио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— |
| један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољ |
| огу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала д |
| нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „З |
| инимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Стар |
| јој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, |
| !</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати |
| стаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помога |
| живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, |
| , уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш. |
| д своје тете крила?</p> <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, |
| рате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда по |
| >Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си поли |
| па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не |
| преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p |
| Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ј |
| он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устаде.</p> < |
| беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келн |
| а, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> |
| во упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> |
| ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говор |
| како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору засп |
| и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, ка |
| ...</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мал |
| раћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{ |
| трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једв |
| еног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p |
| стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам |
| твари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат |
| "155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда у |
| ећ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p> |
| тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше |
| а!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Тре |
| вана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаћ |
| ади од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, |
| кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ре |
| жило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један г |
| ће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и чове |
| рио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> с |
| у приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу г |
| Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув |
| доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу. |
| ва је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам бр |
| гао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да о |
| е Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ћ |
| обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала |
| {S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у богаство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку гов |
| ..{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> |
| био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по р |
| ЕРЕ</head> <head>АНКЕ</head> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави с |
| ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам |
| а и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Ста |
| та била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике грдн |
| кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у је |
| најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, реч |
| ић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} |
| азати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p |
| до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они |
| >А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Прв |
| , пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тад |
| буј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај |
| га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што го |
| дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу д |
| ској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја |
| , и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали м |
| <head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је би |
| али...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетан |
| а.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свим |
| че капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Је |
| ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети. |
| ти:</p> <!-- <div type="letter"> --> <p>Богатић, септембра 187.. год.</p> <p> <hi>Председниче,< |
| један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прег |
| n" /> <p>Целим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што ле |
| сле непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <div type="chapter" |
| м ништа у уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па |
| ади Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне рад |
| .</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и ве |
| и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</ |
| </p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите |
| у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда п |
| Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским пот |
| p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у в |
| рпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p> |
| упу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бо |
| ељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина |
| <p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</ |
| оку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала |
| заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нис |
| S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњат |
| е Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако |
| кала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стев |
| не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ |
| и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И |
| засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни д |
| дај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измири |
| но кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, |
| Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p |
| имо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него гов |
| о!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад |
| им, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити |
| пасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан |
| што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, ка |
| а пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о са |
| е ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај на |
| , и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ |
| Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти не |
| сте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, реч |
| о сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, који |
| џија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> |
| ки’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно |
| ћани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добр |
| право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет л |
| а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је р |
| иње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаник |
| д друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног осо |
| ије заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није |
| ко слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих |
| тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свим |
| миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у р |
| све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошл |
| ва!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је п |
| икада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За ти |
| ес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— На |
| е.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдниј |
| тника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, и |
| ’хоће трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, |
| и више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду |
| и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове зад |
| о су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У |
| о Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити |
| азила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка |
| , књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат |
| Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком поле |
| Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он |
| почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који |
| да не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд |
| Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног |
| але, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре |
| те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речим |
| да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. . |
| > <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек к |
| јслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да с |
| ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</ |
| променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може |
| крсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе к |
| љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, к |
| прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас п |
| бама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича |
| о кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак |
| сто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује |
| зу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте |
| о!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, |
| — Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја. |
| на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова |
| е, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:< |
| е баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па к |
| браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи крив |
| оје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекн |
| стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже |
| гњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини |
| и разговарају, среће ми.{S} А мени мило Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p |
| То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођен |
| какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што |
| о је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновањ |
| са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Ј |
| о ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан ми |
| е тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде |
| адруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге |
| е грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p |
| е идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица М |
| о да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше у |
| пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија за |
| су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога |
| чита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали |
| и ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља |
| Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женс |
| ре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не д |
| p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми |
| еби јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као |
| — Шта тето?</p> <p>Мари се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета каза |
| <p>— Није тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смел |
| мо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S |
| о.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислим |
| на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти |
| едно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара |
| јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је ма |
| ашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв за |
| ако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се р |
| из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то |
| сти изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче |
| , видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од це |
| <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, а |
| шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p> |
| у се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна? |
| да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p |
| то ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад б |
| За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли |
| амо ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било |
| вина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала ст |
| мо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева |
| <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај шт |
| ље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надат |
| за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жен |
| е ућуташе...</p> <p>— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече С |
| род’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пош |
| село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Ш |
| во зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну |
| ету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле |
| мурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваш |
| ти?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не см |
| Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ј |
| p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> |
| е, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, ш |
| ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је сел |
| друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} |
| ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа |
| о недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате |
| — Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Ј |
| чило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Ј |
| а, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је |
| о.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</ |
| у се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у соб |
| њу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је б |
| зе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се |
| .</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако |
| и, усне се њихове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предиш |
| и међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стри |
| иге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за |
| е се повукао први мрачак.{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се |
| ктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце ц |
| н.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хо |
| /p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— |
| е ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше |
| можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твој |
| > <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини м |
| и....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.< |
| скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но т |
| е предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не за |
| капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још м |
| раво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су |
| <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекр |
| на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан у |
| ћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, п |
| а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на Мару, њеног |
| аде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући |
| } Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бог |
| </p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p |
| сте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам |
| моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да з |
| ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме |
| ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угле |
| оро уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан пог |
| ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p |
| гатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дозн |
| , пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> |
| е се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам |
| Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на некол |
| ек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди |
| тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити к |
| ом Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазил |
| руба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вун |
| ...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су ск |
| Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам |
| довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ва |
| .</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од |
| /p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p> |
| бразима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S |
| мених ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше с |
| је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} |
| ече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уз |
| /p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венч |
| неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па |
| .</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, о |
| ПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb n="I" /> <div type="titlepage"> < |
| могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати к |
| >Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте нап |
| о ни пун сат, од како су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај |
| — Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џ |
| ихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пус |
| Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— |
| ли:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Бо |
| о тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мр |
| суђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити.{S} Ко б |
| p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас |
| а понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово с |
| Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p |
| атимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ |
| те, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, преврните св |
| ало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао к |
| икну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро. |
| стао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— |
| и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пије |
| чи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{ |
| и, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово |
| а сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши |
| p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А |
| њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама леди |
| прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке уд |
| — Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши. |
| весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осети |
| су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који ј |
| поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n=" |
| му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о |
| у.</p> <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећ |
| ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни |
| .</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти до |
| ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93 |
| задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован |
| вога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем о |
| то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице |
| ом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише |
| ње.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро |
| — Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милана.</p> |
| да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би |
| све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ |
| , мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>К |
| се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} |
| на и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило |
| ити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ б |
| срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у т |
| ајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К |
| о је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ |
| жу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да |
| згред стојећи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти ј |
| ем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам вол |
| е Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове |
| — Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рек |
| ше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га |
| Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за на |
| ве куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно |
| Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда он |
| p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешк |
| и?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:< |
| свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p |
| м јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p |
| милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плак |
| и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и |
| а слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке |
| Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је |
| убав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ов |
| ољуби нану своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано м |
| и испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока |
| е и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не би могао, тако су се л |
| S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{ |
| Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са |
| p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато |
| а смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| 70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухват |
| Сад молим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата |
| аде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу ваше |
| јановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов |
| примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако ј |
| па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>К |
| ...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе |
| догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p |
| с људма.</p> <p>— Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капе |
| Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бит |
| и спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако |
| иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је ост |
| мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је |
| лози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здрављ |
| свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим ва |
| езани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку |
| ом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с обе стране шора.{S} Сва |
| аврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без |
| осле, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили п |
| е толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у |
| аваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубић |
| таници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе |
| стојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођ |
| S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго |
| оспод ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја. |
| удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и |
| влији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</ |
| и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не има |
| Али, што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешт |
| ити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти |
| .{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин ко |
| етића сена, ширио се по селу неописаном брзином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а по |
| <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј. |
| /p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капет |
| о срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцелариј |
| тала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да иск |
| г дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— О |
| о.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, |
| _C12"> <head>XII</head> <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима |
| а...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну |
| гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као |
| запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати |
| колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у ку |
| дошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То м |
| Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би |
| вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с |
| под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p |
| но, као мало разведри.</p> <p>— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници дад |
| о га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> |
| </l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна бити,</l> <l>Нађ’ ћеш које срце </l> <l>Што ће т |
| шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је |
| ирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, иза |
| е и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата |
| и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви |
| здимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети |
| а, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити ср |
| рпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> |
| е све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се |
| } Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>О |
| и врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних времен |
| а дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прст |
| ог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале ж |
| /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, субота...</p> <p>— И |
| нове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати |
| Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, вреж |
| је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем |
| а најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст сна |
| вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст снађе наше се |
| Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила. |
| сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p |
| ила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да |
| p> <p>Стојан се узврпољио.</p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Ок |
| > <pb n="41" /> <p>— Али што нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јак |
| {S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под наслон |
| Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили. |
| милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био ве |
| че.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена.... |
| ко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и збо |
| зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S |
| п.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде требало.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун |
| у вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Закле |
| ’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека био.</p> <p |
| и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала л |
| т Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца |
| аш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, |
| </p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</ |
| p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће ник |
| о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Јед |
| одио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то гов |
| ети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p>Па кад су у колу, најволи |
| p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо сво |
| и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито од к |
| и сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као |
| ко ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се о |
| а рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испр |
| сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> < |
| >— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} После |
| е помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између |
| је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим |
| о ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље по |
| ви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> < |
| моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p |
| еде на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> |
| <p>Поздравише се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу Иво!</p> <milestone u |
| <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој |
| и свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свако |
| а остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли ј |
| Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, х |
| /p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будит |
| одетио....</p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p> |
| .</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу |
| ивца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се н |
| Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена |
| <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>К |
| ме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти И |
| едну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p |
| к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили С |
| Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> |
| p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{ |
| посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p> |
| Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p |
| ћа, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили |
| о воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га т |
| Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72" /> <p>— Шта си радио тамо?</p> |
| ам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила |
| ила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она дон |
| ђе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем |
| арнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа |
| не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. |
| овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате |
| д.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па ова |
| дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Р |
| ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја |
| е унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног |
| четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p> |
| ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што |
| едну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио |
| за.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону в |
| во бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</ |
| ти може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, |
| опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, д |
| ашчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисм |
| еда шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари унутра Стојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>— |
| њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и пове |
| има није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу |
| било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> <p>— Баш ћу овај про |
| удете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни прибли |
| нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су зајед |
| ждребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине |
| к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по |
| де и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздр |
| па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p> |
| ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— |
| Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еј |
| а спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" |
| ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на буна |
| /p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему ј |
| заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изу |
| и...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у |
| ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану |
| живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и |
| ад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непреста |
| /p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама, а поред ње |
| > <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежн |
| евер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине |
| свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губер |
| <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по цело |
| узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној |
| га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако |
| се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Ста |
| јачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и вес |
| разгледати по свом <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или |
| уби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, |
| је се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.< |
| вецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце |
| ти.{S} При светлости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га |
| ...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липо |
| а.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви др |
| >— Па како су само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Иг |
| људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и |
| <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> |
| ко, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још св |
| атиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> |
| на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, п |
| појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> |
| људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо |
| ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’ |
| нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јо |
| Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци |
| ашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пу |
| ли о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, |
| > <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Ништа, н |
| о што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дукат |
| /p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.. |
| па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћ |
| а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача |
| ета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> <p>С |
| — ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— |
| S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати. |
| Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, |
| ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али свакад, коли |
| Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ва |
| говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакш |
| — Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до нас |
| узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је укра |
| ме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде |
| , па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године |
| ..{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце |
| ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} И |
| ти ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више ј |
| в.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и т |
| ико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њихо |
| ајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има дост |
| каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити |
| је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} |
| еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па ч |
| Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па |
| шта.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш |
| цене, к’о што су родиле, па ћемо после вала лако, рече Пера.</p> <p>— Него људи — прихвати опе |
| аљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једар |
| како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па |
| је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас им |
| коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} |
| {S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пр |
| "28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нист |
| , дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорил |
| ро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А шт |
| а и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да ти ка |
| ало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био ст |
| ого таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од |
| >— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ож |
| , кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога за |
| Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са |
| рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— |
| p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’ |
| , могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па ја |
| си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи |
| и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разнос |
| .</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ |
| ре, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по |
| и су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</ |
| p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим ле |
| цати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за рук |
| p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћ |
| евај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па д |
| њате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало по |
| че:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју |
| па подај потребитијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно и |
| на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ст |
| .{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</ |
| Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Ох |
| вршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> < |
| Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми |
| тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, нег |
| љ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти |
| гњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље прија |
| о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља р |
| S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте |
| <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је |
| ва, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" |
| ило опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја |
| говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је |
| тојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти би |
| <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек |
| ко сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’в |
| Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоћ |
| <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се |
| S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још |
| — Како сте, шта радите браћо?</p> <p>— ’Вала Богу, одговорише сви.</p> <p>Капетан се с некима, |
| мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде? |
| женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на си |
| ји кућани, Богу се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу |
| а, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после о |
| ија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да |
| тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, |
| је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} |
| лити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здрав |
| уше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за но |
| пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... зн |
| Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког све |
| о, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{ |
| ма био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље |
| p> <p>Чисто ми би мило.{S} Помислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости |
| чи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} |
| т скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си |
| > <p>Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мир |
| ако она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био на |
| у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} |
| но владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p |
| и?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те |
| ћујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, сам |
| авица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, има |
| е су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром |
| ан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био |
| раменима.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p |
| уче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже |
| 95.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕ |
| дине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Ј |
| покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела |
| атељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе |
| , машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше ш |
| оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Де |
| е кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица лег |
| </p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече |
| јте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} |
| а се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла...</p> <p>— Прво ћемо |
| ртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> |
| <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других к |
| о на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао д |
| остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми |
| се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо |
| о је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав |
| и није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} К |
| година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема ја |
| ележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и не |
| Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ |
| о.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вал |
| ша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог |
| обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоћ |
| Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени се вала к’о све н |
| собито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буд |
| ?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао. |
| а к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, да |
| с дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може |
| не и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај с |
| к у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар |
| е за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, си |
| .</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Бил |
| се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} |
| ка алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне |
| те да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни |
| ..</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да. |
| ивота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам до |
| ла просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може |
| ешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{ |
| > <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> |
| да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„ |
| помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетано |
| то ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Им |
| .{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама |
| , за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденков |
| ља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље.</ |
| развалите, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, превр |
| не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} И |
| г чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташ |
| иже:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездим |
| аори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> на |
| Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те |
| ићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у чит |
| овог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?.. |
| ловите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, а кад се још |
| Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а |
| у своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас |
| полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одмо |
| а.{S} Црне њене судбине...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота пр |
| ико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир |
| рећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>М |
| и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обо |
| о.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p> |
| сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не по |
| зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од |
| по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити. |
| .</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је |
| просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, нази |
| > <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, |
| косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p |
| па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио |
| нашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Б |
| испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> |
| капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, р |
| </p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све |
| равио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти к |
| и ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана |
| ди, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TE |
| х, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n |
| свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станими |
| дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву |
| ијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, |
| деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљеви |
| етрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Жи |
| то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је |
| , не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" / |
| ри године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се прос |
| се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и с |
| није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то ба |
| и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао |
| /p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га |
| е Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе. |
| ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било |
| м и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, пош |
| покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} |
| го да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p |
| осе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите |
| ље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерал |
| </p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не м |
| баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љу |
| {S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете. |
| </p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, |
| о је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те |
| ну поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</ |
| и с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће она |
| ађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је с |
| <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може |
| p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чуту |
| пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси |
| д’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир |
| .{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> < |
| ћу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем.. |
| леда па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет у ћошак.</p> <p>Он се окрете.{S} Погледа |
| ти, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разго |
| " /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Д |
| уди, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p |
| ело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме.... |
| а је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још јед |
| Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог’о учинити нико из |
| Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Раде |
| о смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} |
| узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p |
| кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у |
| ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} Т |
| ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p |
| вац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати |
| а у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек моли |
| <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се |
| .</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S |
| летку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? у |
| овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теж |
| енковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто бол |
| едаше.</p> <p>— Па шта се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p |
| ане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, |
| p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили. |
| ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} |
| , како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат прос |
| ре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> < |
| знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земљ |
| њима своје млађе корили:</p> <p>— Срам вас било, што се на Радетиће не угледате?</p> <p>Али, б |
| о, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако |
| ш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу пом |
| , јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Ра |
| ам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем г |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских |
| ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездим |
| <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту |
| ети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара |
| ..</p> <p>Од пријама моје Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо |
| и видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што сам сад учинио, најасније |
| Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа не |
| Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби ц |
| ш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је |
| зим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Је |
| седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева |
| се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p> |
| пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ив |
| таре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола до |
| гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и |
| јани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> < |
| м га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим |
| сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге п |
| о јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до кра |
| да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече п |
| <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док п |
| p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S |
| е вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ |
| е беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишават |
| Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Ј |
| а креветац спрам прозора, од куда ће се ватра појавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стоја |
| јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба н |
| .{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по м |
| огли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада с |
| ва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као |
| једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се гр |
| рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако |
| ше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна т |
| , види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само |
| а радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког |
| Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни |
| ица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се |
| слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестив |
| гристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му |
| </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...< |
| има заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног ви |
| а успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови |
| ра.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по н |
| <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у |
| е и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи. |
| еше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има |
| омучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p |
| о јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опа |
| оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, н |
| у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек молим вас, да сви с |
| грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун |
| арешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у ово |
| Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} |
| Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и |
| ата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може |
| ати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’ |
| зук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Ср |
| ездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у наш |
| с.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избави |
| >— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га |
| оштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је |
| ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни п |
| аји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне т |
| <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{ |
| <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а |
| топала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли |
| S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших но |
| си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Ст |
| згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} |
| е селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада би |
| p>— Тако треба, тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, ка |
| </p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им се |
| .</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p |
| p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога |
| > <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли |
| ем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стој |
| Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море |
| то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред сво |
| одужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толик |
| догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче из |
| им речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> |
| та, па настави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И |
| олико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Очи му син |
| тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</ |
| егова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p |
| торила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S |
| >И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у |
| .</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— |
| и, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Т |
| ди говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p> |
| а се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао |
| мира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја |
| како су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све |
| .{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газ |
| p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву ка |
| а коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ран |
| >— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али ниј |
| е један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг |
| шчу нисмо улазили.{S} Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јак |
| ић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Прођоше синко она ст |
| ојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира |
| рим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста п |
| ове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} К |
| м ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја |
| /p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?< |
| > <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му споми |
| јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p |
| {S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једн |
| е одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" |
| адетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} Т |
| <p>— Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по |
| а запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети |
| он Мару: ’хоћеш бити моја?{S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.< |
| , како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још |
| је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Зна |
| се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне б |
| богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Ал |
| ина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При светлос |
| је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али н |
| воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два |
| едамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешн |
| вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су |
| црно стакло.{S} Капетаница принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву. |
| смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у об |
| и баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше то |
| подине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријате |
| b n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те |
| ару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим |
| дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пе |
| умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом |
| су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни њег |
| вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав |
| , благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што по |
| ад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу |
| наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> < |
| >Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p |
| Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, који су због њих толико препа |
| ом времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јун |
| својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су к |
| бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О |
| ре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— |
| ворени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} |
| велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако |
| Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} |
| ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шор |
| облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице |
| близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу |
| и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно в |
| јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Н |
| ЕОГРАД 1895.</p> <p>НАКЛАДОМ КЊИЖАРНИЦЕ ВЕЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВ |
| о посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да |
| д радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти |
| едник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујду |
| рило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић |
| репатили!...</p> <pb n="160" /> <p>— Па велиш, не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате.. |
| а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај |
| боравио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је |
| лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ |
| , погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћем |
| ислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други о |
| <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје |
| и да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викн |
| ова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељи седоше и |
| рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић |
| вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме |
| ло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од ружица румени’“...</l> </quote |
| писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и |
| шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Битве оним новим насапом н |
| ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако саста |
| опо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад он |
| венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, п |
| лила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост |
| бра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти м |
| дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно по |
| јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" |
| дуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по |
| у Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Как |
| вине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја |
| Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича |
| детића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долаз |
| ите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га |
| његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану син |
| а су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар он |
| ондај лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двој |
| има, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вра |
| руштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетан |
| епој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али Радетића паљевина још |
| ам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула |
| ао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не |
| кав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Ал |
| уту срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p> <p>Ни на шта се не обзирући, |
| орака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже |
| ан узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— |
| јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, |
| е.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Поље |
| } Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам |
| в!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показа |
| уо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качар |
| ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један |
| многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље о |
| ма сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет врат |
| ’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ |
| Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> |
| се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповес |
| огама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи. |
| ик довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> < |
| звади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} |
| } Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <t |
| рески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га предс |
| <p>Све у чоји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани ст |
| сму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову |
| <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>— |
| у кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо зна |
| износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису |
| зговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један |
| ке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p |
| Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам из |
| вик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n= |
| је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисл |
| све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Так |
| > <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов. |
| кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.< |
| ела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.< |
| по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Р |
| па!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше |
| ву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весел |
| само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и |
| тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој ј |
| приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу... |
| се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb n= |
| трану: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Ал |
| {S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим |
| {S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је п |
| .</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у |
| к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и |
| га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив |
| је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она |
| срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p |
| а, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила |
| .</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили |
| о мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али де |
| > <p>Ручали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p> |
| ека!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је |
| па....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p |
| <p>Никада, чини ми се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су би |
| њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било |
| о цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај ш |
| ша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њ |
| а шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже |
| оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са св |
| се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та |
| њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} |
| је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тих |
| <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и |
| вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> <quote> <l>’Ај!{S} |
| ватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у |
| а умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> < |
| рча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а с Миланом |
| марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S |
| а.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, |
| ихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Ког |
| ени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну |
| ула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме |
| у Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наста весеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича |
| ом на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико ни |
| је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и ка |
| ="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет |
| p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наред |
| ја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Ма |
| од радости.{S} Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па М |
| овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш |
| дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубав |
| тета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сир |
| што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега д |
| је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и нап |
| у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није |
| p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми |
| ужа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слобо |
| тио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</ |
| tion" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају |
| пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо |
| пила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p |
| у иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа ниј |
| рао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича |
| </p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли |
| Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Сто |
| тала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун |
| <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p |
| а и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати |
| а, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и |
| има заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платиће се по |
| сиоци уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери |
| есеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа |
| анојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгој |
| сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, |
| аће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S |
| постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђо |
| еоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Бог |
| и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим стишала.{S} Људи се мало по мало разиђоше.< |
| утра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто поједе мало леба, пође полако пеш |
| ешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шор |
| , Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара његова млада.{S} Па как |
| <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је час |
| ставите нонде.</p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} |
| одити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио ј |
| та он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе неш |
| се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је з |
| :</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па суб |
| само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другам |
| , дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити бе |
| вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам |
| ли се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} В |
| 8940_C8"> <head>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> |
| </p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и |
| бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> |
| стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" /> |
| > <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз |
| >Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаш |
| а Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте |
| Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јо |
| н за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капетан |
| стима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само |
| и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано л |
| м, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није пот |
| </p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке баца |
| бу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа као уписана.{S |
| је, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> <p>Ружа то |
| </p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници били су само председник |
| да наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише |
| >Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, п |
| е место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих |
| Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше: |
| Пурине, Стојан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, |
| ним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрав |
| ко с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p |
| ! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњ |
| <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дош |
| е...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколи |
| у да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заус |
| у, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са |
| заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђ |
| ма га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Вод |
| емамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на ре |
| ру за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Р |
| <p>Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше |
| жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нек |
| <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> < |
| елио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара. |
| го... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћ |
| говор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о |
| ну коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан от |
| је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва |
| чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> < |
| а ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} |
| у, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је зна |
| а.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нима |
| ај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам в |
| <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} |
| инути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си д |
| ш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— |
| мо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра |
| Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{ |
| раја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</ |
| и о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено |
| ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p |
| кло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и |
| не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не |
| тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову к |
| тулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по окан |
| су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше |
| , нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше |
| >У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже |
| , тичићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да |
| то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ак |
| ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S |
| пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њ |
| „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина |
| топалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно |
| каже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— |
| гњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршит |
| S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме с |
| ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу.</p> <pb n="110" |
| .</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Је |
| S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, ко |
| а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошеви |
| ђе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га |
| одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је оп |
| га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти нис |
| ча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине кап |
| црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} М |
| себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију |
| пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша |
| /p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала |
| а је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове к |
| риви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била |
| </p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њ |
| ри дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, п |
| још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Ра |
| о.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није м |
| кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> |
| } А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући |
| on" /> <p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући |
| и и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} |
| ...</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> |
| бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{ |
| > <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти баб |
| поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш ј |
| мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове љ |
| ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испрос |
| мрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо |
| да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића се |
| је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Ст |
| <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био. |
| стан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Сте |
| овече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећ |
| >Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су ј |
| гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, р |
| ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Мар |
| дни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зли |
| </p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ |
| .</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сит |
| е види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано мо |
| тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове п |
| S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти и |
| поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу ње |
| и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га ј |
| <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Ст |
| ртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа с |
| Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљ |
| ка и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће |
| кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости |
| њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мр |
| вао: <title>Свето Писмо</title>, <title>Вечити Календар</title>, <title>Рожданик</title>, <titl |
| паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би |
| измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње поте |
| ича чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке ста |
| а је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> |
| радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> |
| ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да |
| и капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Может |
| асом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нис |
| м.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми то казати...</p> <p>Од пријама моје Маре, ка |
| ти.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам |
| о мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, |
| Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бри |
| } Ви то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли.. |
| и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало види |
| м ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Ј |
| један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пр |
| </p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у с |
| главније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан ј |
| Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радо |
| ула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Ма |
| /p> <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја |
| и на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се пе |
| > <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што н |
| ам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам |
| о, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> |
| вини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али |
| p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> <pb n="159" /> <p>Они |
| морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брин |
| ни ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли. |
| он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Ил |
| снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме д |
| <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, пре |
| ваших ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, |
| румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само лич |
| га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да |
| и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима на |
| же, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најб |
| реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и |
| !...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео да |
| уга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Ист |
| ожете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас |
| о га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин ота |
| не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у |
| и се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која д |
| ам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Такв |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што г |
| о ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојано |
| ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је кака |
| и’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> |
| крсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је сино |
| же мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</ |
| сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још друга |
| p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно за |
| баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} |
| што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S |
| ут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> |
| > <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> < |
| /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p> |
| твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд ј |
| сли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватр |
| .</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у рук |
| ом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, |
| аки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се о |
| уним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка |
| ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{ |
| места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на |
| /p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке зем |
| гли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто бел |
| ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе ње |
| <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али |
| ича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа р |
| а тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</ |
| ље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати |
| егао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јов |
| .</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да |
| коро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где с |
| ма видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто ј |
| S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече |
| а обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира |
| 0" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> |
| аде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од ш |
| вање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се бе |
| а гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а неб |
| у је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се ва |
| наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се |
| веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Љу |
| <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се пол |
| и шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматр |
| ли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза |
| ицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је |
| моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива |
| p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не во |
| нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лиц |
| нац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше т |
| ...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} |
| <p>А ко би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се |
| росити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тр |
| аш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара в |
| гова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Чује |
| а ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведо |
| дницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, |
| етићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како |
| ече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам |
| {S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљ |
| Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле т |
| ше поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио |
| <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних румених о |
| чима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан с |
| </p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.< |
| обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривц |
| и га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су непоштени, па то |
| е.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ |
| капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана трајало је |
| јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} |
| .{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људ |
| шко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="163" /> <p>Све у чоји, па оној чет |
| нице.{S} На лицу сваког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упр |
| у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши |
| т, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} |
| ати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, р |
| аш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку радост, кад се |
| абели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли |
| ко....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јо |
| у и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод.</p> <p>— Па кога се бојиш Маро?</p> < |
| ије!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те молим господи |
| т лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, |
| ала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног нашег старог по |
| ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати |
| оше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише једа |
| > <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Ј |
| Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан. |
| ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се |
| p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам го |
| села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{ |
| во очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата ка |
| та јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он д |
| и је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он у |
| а Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг у |
| S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола |
| , ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p> <p>— |
| таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш кој |
| најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, |
| смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било |
| трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишч |
| <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син у |
| едан:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помоли |
| ко је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово шт |
| о, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само |
| некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Че |
| евојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило к |
| чунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после |
| лило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је |
| .{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Бож |
| болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени |
| не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’вод |
| сле весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове к |
| села.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела |
| S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на на |
| о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, |
| /p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се |
| пити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе... |
| се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су туде код те |
| Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана н |
| <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе |
| одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>О |
| ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га пог |
| а оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склопише |
| и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> |
| е, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> < |
| S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она де |
| тку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то |
| ло изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капет |
| жите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.< |
| е?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да с |
| > наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте С |
| нђела ти!</p> <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... о |
| могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опрашта |
| то?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе м |
| p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди он |
| ва је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="1 |
| ова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђела ти!</p> <p>— Нећу, н |
| још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да с |
| г’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага |
| ого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну |
| у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> |
| нска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај |
| его обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо |
| ће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели |
| у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, |
| расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се |
| им смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта |
| атову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле х |
| едну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде |
| отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На по |
| еде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Ал |
| срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али |
| <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо |
| болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му н |
| ...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> |
| p>Сви сватови поседаше.</p> <p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само отк |
| ћи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам |
| дом.</p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Ж |
| </p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени... |
| слободно?...</p> <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S |
| ицу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.< |
| <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чу |
| /p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турс |
| мо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро |
| андур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Дов |
| оја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове ш |
| не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом |
| и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један |
| пући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђи |
| — Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био |
| и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. |
| ешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не зн |
| утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се |
| ало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <milestone un |
| !... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S |
| Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> |
| извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била |
| рио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и |
| сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у |
| ..? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница с |
| сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешт |
| <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени |
| а! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> |
| <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S |
| крајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим |
| та друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њ |
| 6" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска од |
| , баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, ши |
| ћени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Р |
| у, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је |
| енека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један. |
| гњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, |
| ана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шарено |
| стан фес, кроз који, на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим |
| ачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири Ћерић </l> <l>Кроз пенџерић,</l> <l>Кардо!</l> </q |
| м лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од памуклије, прекрште |
| ци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то |
| гом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су |
| .{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен тр |
| адарка.... царица...!</p> <p>Свуд около висиле су ките сувога босиљка, чубра, селена, божјег др |
| стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p> |
| е и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо пушком.{S} Слађе |
| сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила |
| по му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Пр |
| жала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој |
| теву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра зав |
| илан свет.</p> <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да ра |
| па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одмах молим!</p> <p>— Б |
| еде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</ |
| у.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и |
| ин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је ј |
| гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као |
| тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</ |
| м изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на зем |
| атељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам |
| чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчев |
| се онда мало по мало поче стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала |
| оћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан. |
| е од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или |
| газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p>Ст |
| се петачки радовао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само |
| оше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ј |
| ан.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди би |
| алио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изглед |
| казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгуб |
| ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче је |
| да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете. |
| Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова |
| себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Ди |
| пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва с |
| рем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио ниј |
| е трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне |
| , стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа п |
| ти, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта |
| p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли |
| а ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у |
| је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о |
| > <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан |
| но беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме крев |
| ор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли |
| ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кућ |
| о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> |
| ...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица |
| ци сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За |
| >Многи од наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, п |
| за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> |
| су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу посл |
| жо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{ |
| о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, д |
| } Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око синије.{S} Узели су по неко |
| њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихо |
| /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло п |
| баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јов |
| он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p> |
| и,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, п |
| из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из о |
| х је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа продати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p> |
| } Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ни |
| ети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p |
| икане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Ди |
| ....{S}Нећу више....</p> <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му бе |
| свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и |
| ио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> < |
| што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па н |
| о Боже, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се |
| болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Р |
| зредио посао, написао неколико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 са |
| и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било в |
| , слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, а |
| е животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд около висиле су кит |
| од Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А |
| воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком |
| и.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p |
| ар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>Капетану с |
| сет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан |
| ојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како ј |
| <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши с |
| <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</ |
| шу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа |
| ан пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше |
| нам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да пом |
| посао, написао неколико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, па |
| , па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срц |
| наче, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станим |
| мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да |
| ко ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p> |
| саије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркв |
| детиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радет |
| ш ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће |
| p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже. |
| ерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те веч |
| ово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он |
| узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од оног |
| S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави |
| о много веће срче, у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну |
| <p>Ништа ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не |
| чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца |
| да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и в |
| >Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p> |
| топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши |
| >— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</ |
| војка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто у |
| анице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цур |
| сапом на Ноћај, па преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p> |
| каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Бог |
| он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред |
| Пеки угљен потоне, а неки пливаху поврх воде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је д |
| купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што |
| гли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} М |
| знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо чове |
| ње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам ви |
| >Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један д |
| коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, |
| једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— |
| Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да ср |
| , Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p> |
| — Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека |
| } Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од си |
| кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али њега не беше.{ |
| Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим |
| Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Те |
| загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’ |
| p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце |
| ори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и ц |
| по говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја ј |
| ине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за И |
| де с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи |
| дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би |
| за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренут |
| ан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео. |
| бавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не мо |
| чи.“</l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гар |
| ад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, |
| де у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> <pb n="122" /> <div type |
| демо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} |
| е:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а тр |
| ,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </qu |
| ј,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шт |
| </p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни |
| <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ак |
| есе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала |
| оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако |
| >— Не бери бриге, рече она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је |
| апи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе |
| а донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред огњишта.</p> <p>У кући владаше мртва т |
| ошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него см |
| набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба |
| > <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> < |
| крсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и не |
| ...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоко |
| , у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, |
| јницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајка |
| ну.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу.. |
| , и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и |
| , кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели см |
| ју срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, |
| зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су ј |
| /p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, |
| ољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у зад |
| ичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан |
| ш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има ско |
| и су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполича |
| де је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцни |
| м ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио с |
| } Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглу |
| тево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пу |
| да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као с |
| е сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју |
| } Ни с царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни с |
| тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма |
| ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто в |
| кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, се |
| како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, |
| чим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао |
| нако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице |
| ало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па |
| рила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занес |
| м....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету. |
| ати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</ |
| је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том с |
| ти.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда к |
| ео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вра |
| војка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p> |
| жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко д |
| ако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се |
| бићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> |
| тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те |
| енутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му |
| же: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборав |
| доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мојој....< |
| ити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Св |
| диш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују |
| јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и |
| ерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином поз |
| неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хо |
| га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је |
| веда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим |
| и из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови. |
| ун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло у дим.</ |
| а подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су |
| се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....< |
| ју мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а су |
| бије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> |
| Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, |
| ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и за |
| еханџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес.... |
| о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду |
| али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срести оног Агана Циганина, него, да |
| куражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о |
| о весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у |
| во, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о д |
| другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу |
| а и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио о |
| је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки с |
| кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p> |
| вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам |
| и, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> |
| ина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да |
| варити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јо |
| , њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се н |
| колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би пр |
| и:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} |
| пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа г |
| и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћ |
| ем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капе |
| tion" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору проб |
| сигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми н |
| сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бада |
| у готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> < |
| ајвећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића |
| жемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја |
| рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и др |
| акон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У том стигоше |
| ’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту вазд |
| , и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Руж |
| /p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људ |
| Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p |
| p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра и |
| </p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, |
| <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и |
| алило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет и |
| е се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Јо |
| т, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у се |
| идиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— |
| да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p |
| кше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, |
| лу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ћ |
| било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да |
| /p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} |
| >И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече |
| го.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S |
| — Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков |
| аш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, не |
| а покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела |
| да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали д |
| ти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n="153" /> <p>— |
| а слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као |
| су с поља ушли, а брава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсан |
| дур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зг |
| загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Раде |
| а је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време руч |
| Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бо |
| чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира |
| близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се гла |
| синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на о |
| аде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне |
| д радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Ст |
| Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се о |
| /p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспал |
| p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто |
| е.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јак |
| је.</p> <p>Чуше се кораци близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— И |
| Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер |
| ег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ |
| ’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи |
| треви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} А |
| ји тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати се море ’вамо.</p> <p>Сва тројица уђоше у судницу |
| моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p |
| Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мија |
| ата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти |
| <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стој |
| гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред авлије, баш наспрам отворен |
| е на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p> |
| е из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Ка |
| че Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је |
| , он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, |
| све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Ст |
| смела будити.{S} Кад сам се после кући вратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Р |
| ут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</ |
| је су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вин |
| ели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно ве |
| ели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан ј |
| целарија била осветљена.</p> <p>Лупа на вратима трже капетана од мисли у које се беше занео, чи |
| Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ни |
| да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц |
| куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један |
| ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n |
| {S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше.. |
| торија његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, ш |
| ом оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јо |
| ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли |
| Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone unit="subSection" / |
| аре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће опет наместите, али нека се позна да |
| због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини... |
| е натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> <p>— ’хоће.</p> <p>— А ако не хтедне?</p> |
| те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена др |
| апетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S |
| Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да |
| е доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад |
| ци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Ва |
| е на сред авлије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, |
| ...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице мо |
| им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Кап |
| > <p>Опет погледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа |
| {S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна ку |
| {S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и поле |
| која се као талас реке комешала, пошав вратницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те нап |
| била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла |
| ер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћат |
| > <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен Стева.</ |
| к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Јед |
| <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На п |
| се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Ка |
| ором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— |
| /p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нан |
| адетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} О |
| егова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш ств |
| пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо |
| и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта носили?</p |
| еко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена: |
| <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају |
| и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред |
| та кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето |
| н од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</ |
| </p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточ |
| заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да |
| во, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја бр |
| П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. |
| , вели, може се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да с |
| ече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p |
| о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о о |
| </p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плете |
| и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, својом милом |
| стајало у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен ваја |
| адетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше |
| ару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне |
| разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па |
| ницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вреднице моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обиш |
| а Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризикова |
| S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се срес |
| S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p |
| димира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није |
| с.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> |
| .{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај |
| ад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им |
| реми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се он |
| и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ и |
| <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>За |
| его пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у животу ј |
| момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни |
| <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанце сам плака |
| ве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче ст |
| изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке нера |
| то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Б |
| ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: |
| и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канц |
| есело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило вес |
| n="25" /> <p>— Прођоше синко она стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре би |
| - Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, |
| .</p> <p>Обојица легоше.{S} После неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</ |
| разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p> |
| нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски све |
| може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су С |
| .{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Стани |
| међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз |
| узе, сећала се сиротица минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку |
| је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с великом турском ца |
| се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то учини Стево?</p> <p>— Тако!</p |
| о, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пе |
| Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја! |
| е ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да |
| је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећ |
| шта ми није чудније, него како она вода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.< |
| ју.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогн |
| скупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју ск |
| ездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печ |
| енадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрун |
| p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад ниј |
| азило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати ру |
| сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио |
| ени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> |
| /p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сре |
| редседнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За ти |
| ваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе |
| — Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?< |
| </p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и |
| ани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћ |
| <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су |
| ар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само м |
| им калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правил |
| <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> < |
| ји на неколико корака поред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мрак |
| беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то |
| кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибан |
| <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и |
| p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb n="116" /> <p>— Море бити.</p> <p>О |
| е.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чујеш ли!</p> <p>— Нећу.</p> <p> |
| >— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ |
| ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколик |
| то дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’А |
| ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p |
| м гласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га само љубљаше.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже, ре |
| ?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> < |
| вима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговор |
| ете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до |
| S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хо |
| нам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се ша |
| жели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите |
| аши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва |
| етнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се |
| крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут прит |
| одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете |
| ло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци |
| } Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.. |
| девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> |
| јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стев |
| ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао сти |
| p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му ов |
| а.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу свој |
| } Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада |
| } Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,. |
| <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч заст |
| ео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} |
| Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је н |
| ече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у |
| вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сиј |
| а једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} |
| S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао |
| ји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја |
| штву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p> |
| а ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје де |
| њат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку |
| Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко |
| ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранит |
| </p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Милан |
| ка видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У ру |
| је јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине |
| а му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и о |
| ори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде...< |
| згубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече |
| кивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} |
| задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смр |
| у сенуше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме |
| ема синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да в |
| ро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би |
| у, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S |
| у.{S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>П |
| } Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p |
| дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> < |
| настави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене |
| <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до |
| ости свећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Бе |
| ди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>Али он не вероваше својим очима.{S} Тражаше |
| а се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p |
| о, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом |
| е јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу |
| , злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас |
| ту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њи |
| кове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна мес |
| ритиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је |
| {S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, |
| е.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани овде ћери!</p> <pb n=" |
| сподине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио С |
| ини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је н |
| петане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да с |
| лакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери м |
| ћа.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки... |
| које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало по мало остави.{S} Сињи терет беше с |
| едседник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена о |
| лежи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крп |
| цу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у баш |
| а му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> |
| братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> |
| — Не шалим се очију ми!</p> <p>— Одиста га ниси ти нашла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се за |
| ом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запа |
| е презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p |
| ки светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’ |
| едан.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста |
| >— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред оч |
| а о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза се |
| ош лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} |
| оре на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са |
| .{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p |
| е.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> |
| обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар зак |
| мео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p |
| опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није |
| <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га ни Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, |
| попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им п |
| Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и п |
| у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумел |
| Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни |
| рво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чис |
| Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је д |
| е засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше д |
| бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пур |
| о тело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} У |
| он не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присеб |
| <p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он ка |
| штац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до кач |
| облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> |
| слом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А |
| ко је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, о |
| још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али по |
| срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о џукелу.</p> <p>— Пита он Мару: ’хоћеш бити моја? |
| Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} |
| е лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур ј |
| о.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај с |
| <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себ |
| ко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби |
| здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише с |
| <pb n="43" /> <p>Кад већ убијете, а ви га онда понесите преко наше башче.{S} Тамо код ораја из |
| <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате? |
| /p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> < |
| рницу.{S} Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну т |
| у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом |
| велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њ |
| аш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господи |
| одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи њег |
| и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраш |
| ади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p>— Стев |
| из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Р |
| сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао. |
| ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути |
| с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добри |
| ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S |
| и да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} |
| Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, |
| S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је ка |
| џијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, |
| им, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стоја |
| је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је |
| </p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо |
| печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни |
| еднику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајваз |
| брзо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пу |
| еног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" / |
| онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то св |
| </p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти |
| </p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и |
| иноћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да |
| ог времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола? |
| — Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.< |
| акрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p |
| здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Да |
| мога Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић је |
| Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p |
| ашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</ |
| су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весе |
| у је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се |
| апетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужн |
| >Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капета |
| олико се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јов |
| ознајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има д |
| ра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечерас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми каже |
| запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Ви |
| ?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> |
| каз је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га пит’о, |
| дао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна д |
| , знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за гла |
| раво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> |
| га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је И |
| S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} М |
| а да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</ |
| ?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Ст |
| поштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чисто ме у’вати неки стра’, |
| е и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплан |
| аве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" |
| ити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Та |
| та на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет зан |
| е и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био сп |
| о, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у |
| > <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим |
| е је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир |
| тиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n="59 |
| егову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њ |
| и ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> < |
| ази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, уст |
| А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, пр |
| га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта ш |
| ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па нас |
| на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет |
| ц на обору.{S} Чудили смо се људи, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па т |
| ши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану |
| је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, раз |
| ред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку |
| сет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћ |
| тало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p |
| тева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103 |
| ви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> |
| се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџи |
| ум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> |
| је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже доз |
| ма га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје |
| } Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запа |
| же Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али |
| сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју |
| чаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашо |
| еђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте |
| <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> |
| за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала |
| баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако ист |
| >— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га из |
| е ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p |
| је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном |
| арен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Ст |
| денковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не мог |
| Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара.</p> <p>П |
| ва спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се о |
| > <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две годи |
| p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо ста |
| лео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за ро |
| </p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта буде тре |
| нако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о т |
| глуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем |
| .{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јас |
| лова.{S} Они су нама врат ломили, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму к |
| ...</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за |
| <p>Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за |
| аквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни ка |
| а, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја са |
| ра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>К |
| ије им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила |
| о.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Нег |
| пречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> < |
| {S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био. |
| изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се |
| и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и о |
| су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, |
| Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им св |
| свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па с |
| ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на пр |
| тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Баш га волим, мишљаше у себи.{S} Ала ћу га слушати....{S} П |
| е ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе |
| — Не смем у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, |
| а, а овамо се нацмакала, па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим мом |
| p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заист |
| му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао пос |
| водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плано |
| не душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне прав |
| .{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из д |
| али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа го |
| о је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Ж |
| Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите |
| уро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче |
| ече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним |
| воји волови Панто?</p> <p>— Прод’о сам, газда Стојане!</p> <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговц |
| зно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине. |
| дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, л |
| жђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу |
| р, рече Пура, урадићемо све што рекнеш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> |
| им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ |
| д једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да к |
| ва се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала |
| ура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још |
| о оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, б |
| у на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, а ми ћемо ти |
| љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако и |
| римо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— |
| овог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.< |
| атељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда Стојане.{S} Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ак |
| е. <pb n="10" /></p> <p>— Није потребно газда Стојане, остави ти то па подај потребитијим људма |
| уде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Лепо, лепо газда Стојане, видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја т |
| адетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> |
| птили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} |
| /p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да |
| > <p>— Коме болан?</p> <p>— Па, трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ес |
| ештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше. |
| , плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p> |
| ко?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени |
| о га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p |
| ко она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{ |
| кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом |
| и године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p |
| двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, нав |
| ше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> |
| — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова оста |
| говори.</p> <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зно |
| личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли |
| ..</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој |
| шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Није.</p> <p>Чуш |
| чали.{S} Неком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али с |
| атору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош |
| > <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на |
| ли апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицо |
| милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За т |
| живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачв |
| Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш |
| у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капета |
| а једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир.. |
| то пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, бенавећи се |
| , па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да |
| ле подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и |
| p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му |
| е из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је сл |
| Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осети, као неку |
| и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже |
| ењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завири |
| а Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игња |
| х за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су |
| {S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>С |
| таше...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже |
| Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и |
| <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео каз |
| ах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, |
| у нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећице потражи п |
| адама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провел |
| Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам госпо |
| га пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је |
| умео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} |
| S} Лепо вам кажем баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново |
| ала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је т |
| ачко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сад |
| ети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и с |
| } Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто |
| олико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Пр |
| S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да |
| што не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави |
| бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој приј |
| ка и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и толики |
| у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Руж |
| ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p |
| ...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаш |
| и.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се |
| едали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви |
| у газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло |
| а поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева бе |
| а, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Тако по чита |
| што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погл |
| је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си |
| шем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у с |
| па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је це |
| их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и |
| да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све пр |
| ад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их |
| ан.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог |
| Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Жив |
| ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару. |
| се крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир |
| цванцика....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Ук |
| опасани неком масном узицом.</p> <p>На глави некакав стари мастан фес, кроз који, на неколико |
| жо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они |
| е на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Стисак синк |
| мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лице |
| Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима |
| у тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је |
| а.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли |
| ајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и уку |
| <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јарани |
| осле дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад с |
| ко треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</ |
| петан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип |
| аде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако |
| у чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, |
| или смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</ |
| е само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се он |
| цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколико.</p> <p>Пеки угљен пот |
| а и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n= |
| а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби |
| нику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се к |
| Радетића котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи |
| ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, в |
| Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке су |
| p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио |
| } А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> |
| из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је по |
| и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стисн |
| бе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S |
| оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш н |
| једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одмах кваси |
| месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> < |
| и?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појур |
| ио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не зн |
| {S} Волиш ли ме Маро?</p> <p>Она подиже главу.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није |
| /p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и к |
| ање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} Оним лепим очима, у којима се сада сијаху суз |
| амигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’х |
| њате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњ |
| нај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и з |
| нуло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</ |
| исте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Саг |
| <p>Пошто се мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није |
| т кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једно |
| /p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је б |
| лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као |
| е је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари |
| несе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати г |
| њат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборав |
| знује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке узела.{ |
| ели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— |
| преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> |
| и.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетан |
| , мореш.{S} Тражи те поједи што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судн |
| дем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и н |
| милостивом Вогу ништа.{S} Само што сам гладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај |
| Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p |
| и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, седоше око син |
| ка Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о шт |
| S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је не |
| <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по сел |
| ву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и |
| гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ов |
| з Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге |
| орише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шт |
| шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обор |
| их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца |
| ion" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мал |
| ст, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио с |
| оче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључе |
| ...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили били ти |
| еди па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица се |
| ла!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да |
| се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојиц |
| лико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући: |
| је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре |
| есили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су зна |
| е...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом |
| } Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Св |
| ади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и |
| би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у вели |
| , рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ ч |
| тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, з |
| а није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна |
| је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица |
| ила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио |
| уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала т |
| , тајанствене речи.{S} На послетку поче гласно:</p> <quote> <l>„Урок на праг,</l> <l>Урочица по |
| , а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на д |
| м и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим |
| p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се разносили против Игњата и његове |
| , сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом...</p> <pb n="178" /> <p>Стева га само љубљаше.< |
| ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Р |
| а тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини |
| ну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Ну |
| ца, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и |
| то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околни |
| >На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, г |
| веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и т |
| бока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. |
| о.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вер |
| му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уз |
| веровати, срчу левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</ |
| ле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде и |
| .{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, веч |
| ој гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па |
| е само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја |
| ш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, па опет |
| ије, баш наспрам отворених вратница.{S} Гледа, гледа па пође.</p> <p>Тамо, ’вамо, тамо ’вамо, п |
| да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде ј |
| и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ствари |
| ћи писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срц |
| како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема |
| он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле |
| реба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довеч |
| остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом |
| } Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треб |
| јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знал |
| моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до |
| ра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н |
| ше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабу |
| е знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ради, а чисто не верују својим очима.</p |
| деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање остави |
| јд’, ајд’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>С |
| чи црне као гак, крупне, па како весело гледају!{S} Виш’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти |
| леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> |
| И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... |
| /p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан ј |
| уше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два |
| пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко |
| а њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога упутише се право капетану.</p> <p> |
| зе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој |
| и у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик |
| ак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је |
| ињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} При |
| <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је |
| је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се |
| е у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Сте |
| која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> < |
| ходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели светли зра |
| ост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им ј |
| еч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали.{S} Од ње очекивали, шта ће рећи.{S} Она стеже |
| трану.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигну |
| за и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу изнад К |
| икад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Стан |
| де ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господ |
| д на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно |
| ом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам закл |
| ило.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако с |
| де гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред |
| амо.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан по |
| p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што |
| а и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али |
| овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом руком...</p> |
| ли, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} |
| та вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина |
| ијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: б |
| добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијани?</p> <p>— Нис |
| иве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је виш |
| којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се |
| и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна |
| .</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас |
| ас се тицати, шта ће она рећи.</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пођ |
| е, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и з |
| {S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из кон |
| апетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата |
| > <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, |
| тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао |
| чје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промук |
| ко упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, к |
| попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њег |
| ај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада |
| уђе.</p> <p>— Води ове, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекн |
| хташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас госпо |
| епредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— |
| :</p> <pb n="119" /> <p>— Хајде мајстор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, |
| рекоше обојица.</p> <p>— Стани мајстор Глишо!{S} Скини то гвожђе.{S} Ови људи, види се, нису к |
| и Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Св |
| ћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојан |
| {S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шт |
| ре?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди |
| све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко во |
| p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>Стојан окрете главу па |
| јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p |
| е нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> |
| другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> <p>— После венчања, од цркве ћемо преко Б |
| т полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му ко |
| зив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку |
| је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до ци |
| само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — д |
| их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближ |
| дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајде |
| ије имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, |
| проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето с |
| ли су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта |
| етића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Ј |
| ђе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник |
| и ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их |
| узе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господин |
| меде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— |
| лаго Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала |
| l> </quote> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l |
| Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук ј |
| то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога ве |
| мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешт |
| зати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетић |
| сти, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим до |
| ли окметити, али се он не ’теде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људ |
| , јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беш |
| проси.{S} На путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, ко |
| ратила, Радетића сена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на |
| и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јо |
| жење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па |
| иној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам п |
| ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пус |
| p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— |
| емо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану |
| екне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...< |
| p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра |
| } Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на сред |
| .{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ |
| д турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, |
| а заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала |
| а се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само ј |
| .{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{ |
| илама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, т |
| е и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио |
| још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен |
| в.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти ј |
| <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу собом комшинице, враћајући се од болес |
| .</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја дв |
| азговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет о |
| ко да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту |
| што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> |
| тајац...</p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А |
| су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</ |
| уди састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— |
| је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Ј |
| /p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које ће вечерас бити.{S} Ост |
| у, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно оно |
| ак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о о |
| само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, д |
| опио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривог |
| виралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <pb n |
| уку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао |
| мињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о |
| а је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву |
| ову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан св |
| шли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио |
| чи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председнику.</p> <p>Председник уђе у судницу и |
| Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’ |
| ди, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господ |
| али, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто даде и како је |
| рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S |
| /p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево |
| е сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи |
| е онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S |
| изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се дес |
| и.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> |
| > примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год |
| нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и |
| у.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке.. |
| треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти |
| > <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S |
| уте главе ћуташе...</p> <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу С |
| мо ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш море?</p> <p>— Шта бабо?</p> <p>— Па што те пит |
| аш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку па |
| .</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је ис |
| etter"> --> <p>Богатић, септембра 187.. год.</p> <p> <hi>Председниче,</hi> </p> <p>Одмах чим ов |
| .{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} |
| <pb n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Св |
| {S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је |
| год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... |
| нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу |
| одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види.. |
| с весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после ве |
| сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођеш понеси што ти треба.{S} Ко носи не проси.{S} |
| све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо |
| {S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} |
| људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S |
| себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, |
| ру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром |
| отив Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стој |
| } Пуна кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ор |
| <p>— Разумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло |
| а, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је |
| беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично. |
| вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S |
| мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за т |
| {S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог д |
| стара времена.{S} Па нема више ни они’ година, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па |
| на, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи |
| три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са р |
| Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци |
| је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше се |
| — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче промен |
| ћ сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промен |
| о на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара сас |
| довати</p> <p>Али, прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред |
| буки = аз — ба!</p> <p>На Тројице 1894. године </p> <p>у Сјечој Ријеци.</p> <p>Мих.{S} Сретенов |
| предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни п |
| тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у |
| ијатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам |
| , прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до |
| за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још ма |
| ђе наше село, питају се људи.{S} Толике године болан село мирно.{S} Ни сламка човеку није валил |
| аш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону |
| и, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана сво |
| ољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђ |
| ћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћ |
| затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу ј |
| тан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријат |
| <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко капетана |
| е пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у |
| су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</ |
| а...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и |
| p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав |
| е море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што |
| војом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам в |
| годарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш д |
| /p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам н |
| и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p |
| Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p> |
| p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била |
| свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро голубице моја!</p> <p>Онда наста тајац...</p> <p>Наслоњ |
| клето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село |
| еликих сена, остаде сада само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n="53" /> <p> |
| пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих прич |
| е на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Ма |
| слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p>— |
| посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> < |
| <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на |
| Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу стра |
| гњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав вратница |
| убини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоск |
| денковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде |
| т Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радо |
| ојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</ |
| ојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све в |
| да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране |
| а поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па пол |
| {S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опоми |
| па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да |
| каменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Јед |
| S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{ |
| а ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје де |
| нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће |
| да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p |
| им опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На |
| .{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и н |
| се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а н |
| него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око |
| <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођ |
| едајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану |
| вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају га, по |
| е промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и остало прогута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет по |
| ри попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у |
| и дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учин |
| зради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане па |
| ца принесе три велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три |
| пи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, |
| } Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар ј |
| ецо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је |
| ..</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, |
| лова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али од како ова |
| т се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си н |
| одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" /> ’нолики |
| о тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те |
| пили.</p> <p>— Читаво се село узбунило, господине.{S} Људи не памте ’ваког покора.{S} Поред паљ |
| <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикну од радости.{S} Њему |
| вешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нек |
| Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свеча |
| занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} Кунем вам се свим на <pb n="69" /> свету, |
| арији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини |
| а овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дет |
| изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После |
| шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Бого |
| <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је |
| ради тамо код вас?</p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалил |
| ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милана.</p> <p>— Тако... тако!...< |
| си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Је |
| " /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио |
| жеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађен |
| ш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— Баш тв |
| тојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зов |
| ала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> < |
| <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова |
| аљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Је |
| мерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни љу |
| сто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си м |
| се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} |
| Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праве |
| земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи |
| ово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Ј |
| а Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не по |
| Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко на |
| м опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово |
| јан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ? |
| лостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би |
| Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А |
| и био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb n="72 |
| !{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од |
| ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће д |
| p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је би |
| !{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд о |
| — А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p> |
| ...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она ти |
| е неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господине.</p> <p>— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не см |
| икну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...< |
| че, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље |
| вог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео |
| <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги раз |
| на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечер |
| Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет |
| тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и |
| а.</p> <p>— Није ништа од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан |
| прам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.</p> <p>— Не Стојане!{S} Морамо прво |
| ковци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и |
| за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капетане, рекоше обојица готово радосно.</p> |
| о тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама |
| што вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, д |
| окивати.</p> <p>— Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега |
| е и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p |
| здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли пос |
| поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он и |
| о сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано |
| ири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми, што нас ’воде глед |
| на!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци к |
| инко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> <p>Панду |
| } А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јеса |
| је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?... |
| о је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игња |
| и бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </div> <pb n="139" /> <div type="ch |
| газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости поседаше....</p> <pb n="135" /> <p>Прво се донесе |
| да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се |
| ни приличио света, али највише редовних гостију, сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назв |
| одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> < |
| мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала по |
| и рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је |
| трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он г |
| шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које како |
| ећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију |
| > <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, |
| у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и изв |
| као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти |
| т тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они твоји волови Панто?</p> |
| велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Д |
| твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:< |
| о ће поћи на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, |
| ола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богати |
| че Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p |
| е, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S |
| с звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се с |
| ћемо господине капетане, рекоше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{ |
| Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— М |
| штити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви поглед |
| У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са сви |
| се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ |
| енији људи, не само у тој општини, него готово у читавом његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, |
| коше...</p> <p>Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> |
| аста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише обл |
| чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрет |
| волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите |
| чином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> < |
| вијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb |
| код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно. |
| >У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави. |
| остала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се |
| а потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли |
| ..{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свим |
| е то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само се чује:</p |
| , нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете |
| око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, прист |
| <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме. |
| </l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна б |
| , потегну по толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — |
| <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Г |
| е на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стој |
| ића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да к |
| > лежи у поњавама, а поред ње метнули у гребене мога малог кићана.</p> <p>Мене нешто у прсима с |
| де гледати по вајату.</p> <p>Горе преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколи |
| ики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужаг |
| нуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се могло што по |
| ића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми |
| Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n=" |
| погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, зн |
| тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не |
| е слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо иска |
| бити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок госп |
| вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по |
| Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти... |
| /p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим |
| њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срц |
| .</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искиће |
| ивео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув |
| ог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је пл |
| <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко до |
| >— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара< |
| кријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цепт |
| гла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе |
| тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка |
| ана у нашој ливади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си т |
| е Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му |
| Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О |
| Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и |
| ила, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је |
| Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њи |
| јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред своји |
| .{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Ст |
| н.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити |
| и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Је |
| да само пет црних гомила, као пет црних гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам из |
| <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустога блага,</l |
| е ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао |
| га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S |
| како потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет све ућута.</p> <pb n="4 |
| затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срц |
| аш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкат |
| у око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе |
| е сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупал |
| а играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{ |
| е смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу |
| му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љуб |
| >Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада |
| м Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> < |
| вима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S |
| <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... љубише.</p> <p>Онда се растадоше |
| {S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њихов |
| обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p>— Кажи |
| е иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> <p>А |
| сом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се |
| и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је са |
| есело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га |
| у више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући ј |
| дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не у |
| о на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на |
| јати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Ника |
| дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, ћилими....</p> <p>Каквих ти ту ћилима н |
| ајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта.{S} Али од срда даје |
| ј се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Бож |
| мет није нашао, <pb n="66" /> али то се губило према осталим околностима, које су јадног Игњата |
| тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са |
| усто ћемане у циганским рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p |
| тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена. |
| } За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" |
| три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен ниј |
| да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме дру |
| года да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је |
| p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа г |
| е два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове ба |
| еде, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, С |
| он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} О |
| ..{S} А он, лола мали, разракољио се па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне. |
| ава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Леп |
| <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} |
| </p> <p>Мене нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек к |
| е су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p |
| о ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави |
| че па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p |
| тићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад |
| мир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта |
| p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још |
| ЛИМИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb |
| у.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, |
| сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Је |
| истину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> < |
| д је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капе |
| моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, д |
| , рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити... |
| чије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту |
| а видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— |
| нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је и |
| </p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И т |
| је тето, Бога ми!{S} Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> |
| оште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухва |
| } Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка |
| је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи до |
| стићи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} У |
| ану.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да бу |
| 0"> <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знал |
| ји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дан |
| и ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, |
| није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> ш |
| у кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.< |
| се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} |
| ци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси |
| </p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојан |
| S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> < |
| Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела |
| до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод |
| воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо ко |
| ио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цј |
| игује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али |
| али казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петр |
| и седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Бож |
| оворили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницима, што су |
| марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код такуше чека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти |
| ано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За |
| ас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило оч |
| </p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо о |
| о жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад |
| Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да |
| за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да л |
| га нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у |
| њате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p |
| шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p> |
| <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече С |
| нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... ов |
| м рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличар |
| и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци |
| ља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из С |
| и је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене |
| ренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> < |
| сунце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да вид |
| полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, |
| руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним образима, заузму боре |
| {S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај гла |
| било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо |
| да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе. |
| /p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио.. |
| /> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Н |
| же да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S |
| ...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и од |
| еоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло |
| амо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на |
| ослом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се |
| не.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} |
| толики пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изр |
| , могао кућу превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажеле |
| е, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особито жене. |
| или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, б |
| говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде |
| дно мање срченце црвено обојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после |
| ="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} Свалити болан на ’наког чо |
| сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршу |
| " /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Не |
| ног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, |
| Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, как |
| сподине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја |
| p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закоље |
| ођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Је |
| себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.< |
| ег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се |
| уриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се смејати него плакат |
| орљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли из |
| ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’вата |
| <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац о |
| а у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, к |
| ћи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад |
| докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ |
| ло доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— |
| е знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да |
| нај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> |
| рбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, им |
| икну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад заг |
| тили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи. |
| у, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> |
| >— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла од Госпође.</p> <p>— Па ме ниси ни п |
| ш како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола би |
| p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити о |
| качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат |
| аш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!< |
| д муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео б |
| Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ в |
| а ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива |
| дне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како бу |
| авлији.</p> <p>Баш вам морам признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је бил |
| ће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код с |
| мела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката ни |
| о.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p |
| аје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не мо |
| воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео |
| S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> |
| но</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове |
| е су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је |
| ли, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али |
| а они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим |
| глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељ |
| дне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о ч |
| његовом срезу.{S} Ко ли се могао наћи, да таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, |
| анку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости |
| се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу |
| пијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи |
| Не Стојане!{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојан |
| црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде пи |
| о би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, п |
| село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се убила, кад не |
| ане, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од |
| а па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} |
| ше преко лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијан |
| или.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред |
| то сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре |
| и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ак |
| о би баш штета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше |
| имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа дру |
| ала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} |
| ућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радетића авлију, а нека се јо |
| м се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не сме |
| Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други |
| о двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако |
| е из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не з |
| </p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p |
| /hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како осећаш, па ћ |
| нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, |
| они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јеса |
| p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Н |
| да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> < |
| , попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, к |
| ошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро |
| им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — из |
| мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви по |
| ило и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово |
| <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто сму |
| мало поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети |
| то говорити, а њему криво, Боже, криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до |
| механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Ч |
| шору срести оног Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па н |
| че ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да |
| милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о |
| азио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: к |
| не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нек |
| и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Ка |
| уте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p> |
| ан пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви п |
| ама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у авлији ради.</p> <p>— Нема важних ств |
| ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не доп |
| {S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се |
| га ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p> |
| у пуне уши.{S} Наговорио сам му толико, да не умеде крекнути.</p> <pb n="95" /> <p>Само виче:</ |
| ху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима |
| од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бит |
| >— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друг |
| } Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јес |
| , Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу гром |
| то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, |
| уда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати |
| оли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако |
| , само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— |
| сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у л |
| .</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p |
| а зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p |
| извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум |
| пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни н |
| ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош |
| {S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без ср |
| да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шт |
| врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али околности |
| /p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо |
| <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Мла |
| та мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у |
| е с неколико људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди |
| е да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара |
| да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито |
| ио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сва |
| ло десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Кап |
| 0" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.< |
| г доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, |
| </p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у |
| .</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, |
| о да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би на |
| решина, позивам, а као човек молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнет |
| по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети н |
| капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао |
| етио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши |
| кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{S} Учини му се |
| плакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао |
| Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на прав |
| ију.{S} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће |
| и ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, ре |
| а је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам |
| на.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који су у авлији под нас |
| е.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му ве |
| како би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и |
| ља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само у лицу мења...</p |
| је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је |
| х Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> |
| n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било |
| е.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад |
| из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени.. |
| бати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код ку |
| аучи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>О |
| ара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, |
| p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је пос |
| > <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све р |
| сећало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p> |
| манима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није |
| ата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{S} То беше некако по |
| јте ми сву авлију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!.... |
| ог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p |
| ло.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— |
| ни наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Од |
| hi> </p> <p>Одмах чим ово писмо примиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Д |
| божје, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за жен |
| шко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и |
| то, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даљ |
| ило им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети |
| доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} Нека те газда Стојане, нека.</ |
| у.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи |
| остадоше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов. |
| нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, |
| <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине.{S} Познај |
| а јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли.. |
| } Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окрет |
| у, да види шта се чује са границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У |
| два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одма’ спазило, ’ватало би јед |
| о ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих |
| оћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p> |
| <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па |
| ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање ост |
| и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</ |
| ни бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је пол |
| Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни |
| е“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него мо |
| н сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би |
| Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме |
| ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> |
| Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо |
| а?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} |
| и сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било |
| а једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом св |
| Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви |
| атко.... да би цео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у |
| да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...< |
| p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се зан |
| ржи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато ви |
| Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска |
| е.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га само видиш Маро, како се рашћерет’о!...</p> <p>— |
| p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би и |
| Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак.... |
| е ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчуп |
| а.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на о |
| о, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> < |
| Мариног оца.{S} Шта ли ће он казати?{S} Да ли ће му Мару поклонити?</p> <p>— ’хоћеш бити моја М |
| } Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> < |
| убави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно на |
| вао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледај |
| е опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да нису шта носили?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само |
| е знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Немој се |
| id="SRP18940_C11"> <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њен |
| ијатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га д |
| p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, |
| p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— |
| ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш |
| /p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће |
| том, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Ст |
| у у ком су се сада налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно дру |
| у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, по |
| /p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— И |
| по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у |
| викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јова |
| Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје н |
| сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу ча |
| ад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвен |
| Проговорише још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и по |
| немо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба ј |
| </p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој |
| алека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним ва |
| Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим неве |
| ва је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја т |
| пријатељу, да поједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о |
| ас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, |
| шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да |
| у нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спр |
| куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На |
| вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Ви |
| <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, |
| о ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли |
| нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио |
| <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо |
| ш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље |
| ању то описати.{S} То, само срде, треба да осети!...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се |
| вољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</ |
| ече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклони |
| а немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, |
| >— Мени се вала к’о све нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спа |
| да.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоред |
| е он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је е |
| он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се |
| етан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило |
| и.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{ |
| ва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> < |
| о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веров |
| цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам каза |
| пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у |
| Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>У |
| вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је |
| ла бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не |
| ли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако ра |
| ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ сомун |
| т’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?</p> <p>— ’хоће, ’хоће, рече Стојан.</p> < |
| ара погнула главу као кривац, који чека да му се пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека |
| ницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мо |
| ено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детет |
| >Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо с |
| >Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!.. |
| Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предм |
| код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, |
| </p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и те |
| умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— З |
| ... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда |
| Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцк |
| Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су н |
| > <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви |
| Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, к |
| ио је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капета |
| ав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По ш |
| ’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећај |
| <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће |
| е, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да |
| амо доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те бо |
| никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да |
| — Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.< |
| ма и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авс |
| арати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Ку |
| рошће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам |
| оје груди притисне...{S} Црног Циганина да сада сретне, љубио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто |
| у је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пу |
| аву.{S} Погледа га оним црним очима, па да ништа није казала, Стева би у њима нашао оно, што је |
| ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— Маро ћери, што ти не вечераш?</p |
| {S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена |
| оше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их |
| једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" / |
| <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не зн |
| Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валов |
| уке.</p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</ |
| а Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши загл |
| чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет зн |
| Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли |
| , мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми ј |
| p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га |
| ужо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па |
| Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пош |
| p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио ј |
| тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, о |
| ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се разговарамо.</p> <p>— Па не смета нам ништа пресл |
| , за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, рече Стојан.</p> <p>Тамо, овамо, склоп |
| рији, кад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.< |
| к је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече предс |
| о живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам |
| свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мил |
| да је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече м |
| види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле от |
| <p>— Нем....а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— К |
| н.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n |
| д наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Је |
| </p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим. |
| <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра да будемо што трезвенији.</p> <p>Обојица легоше.{S} Пос |
| p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p |
| ђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, |
| им да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p |
| ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га |
| /p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледа |
| негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступа |
| амо ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је С |
| опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва |
| <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S |
| четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Ј |
| а оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио |
| изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро |
| а.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се |
| драви чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило |
| , ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шо |
| Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене С |
| и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. |
| ељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру. |
| о уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрча |
| етно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане... |
| м Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заор |
| ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном |
| Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нин |
| и смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако |
| сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони... |
| укућанком, својом милом снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као по |
| рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел |
| ан је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно.. |
| {S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до те |
| и онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не |
| за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ов |
| па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свр |
| p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна сва као |
| у девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мил |
| е главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n= |
| Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа |
| ја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж |
| p>Свиралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико |
| је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет суз |
| p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила. |
| е нешто у прсима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ |
| ило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу |
| се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ лег |
| рава правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде |
| е тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад |
| .</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је |
| из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут п |
| ко јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи |
| и и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе д |
| да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био |
| е око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S |
| лу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми де |
| } Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више нисте апсен |
| врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и заб |
| ре ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} |
| ко исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p |
| што ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у л |
| х је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ пр |
| Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и од |
| p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече С |
| лим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како |
| еко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p |
| ти, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји. |
| да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>З |
| Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су на |
| p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а се |
| а је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту... |
| године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила |
| то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробудил |
| му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу |
| ба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све |
| >— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p> |
| p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде |
| о сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја |
| .{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жит |
| воре.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко |
| су они постали трговци.{S} Сељаци веле да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чу |
| то људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је |
| је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се |
| ко није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је |
| је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још др |
| да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код ка |
| Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> |
| унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, ус |
| ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</ |
| .{S} Укрутила сиротица главу, па не сме да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадет |
| како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њ |
| ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погле |
| ш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> |
| да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељ |
| це моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употреби |
| — Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанк |
| кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а |
| а!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоск |
| ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се |
| Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио њ |
| дма кажи нека се разиђу, па после подне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу кап |
| и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачун |
| да кажем: хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p |
| >— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p |
| ћо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете крила?</p> <p>— Није т |
| ли он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’ит |
| ли јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Ој С |
| ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он к |
| , а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале. |
| ко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет |
| кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је с |
| набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког дом |
| д. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Никол |
| је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На је |
| је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’ |
| — Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше. |
| екако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може |
| се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb |
| видело неко нерасположење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лиц |
| Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос |
| епа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, п |
| је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак |
| грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једви |
| о занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га неш |
| Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и |
| шао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног в |
| риви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би |
| ла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону друг |
| е Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} |
| о гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!< |
| ој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја дој |
| амним очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, |
| колико пута у башчу, али ноге окрвавите да се позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре И |
| здимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора оставите нонде. |
| рујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше |
| те ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше. |
| Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{S} Обијен катанац од обора ос |
| p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} Пазите да |
| ћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка вали...</p> <p>— А ваља се што маћи, р |
| ва је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан гово |
| <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p>— Не браним господи |
| чера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја |
| >После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар |
| тави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од |
| Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не мо |
| да нам твоји стају на пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће |
| ре ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао |
| не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може |
| што све траже они, који приповетку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне |
| ли.{S} У гуши ме нешто стегло, па ’хоће да ме, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не |
| твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{ |
| убма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце |
| рајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде п |
| арци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за |
| <pb n="64" /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</ |
| лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далек |
| ла.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди о |
| грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и н |
| е до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један прошт |
| >— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку |
| Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре ми |
| велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало |
| лих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу. |
| е на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па |
| рицати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову к |
| ју, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу |
| и нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Не |
| су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се |
| Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} О |
| } Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које ј |
| танак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што тре |
| лутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави |
| Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од ра |
| е зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је |
| кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чист |
| Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Нег |
| рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по свој |
| уштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме |
| > <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му |
| азати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не |
| ојта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу с |
| <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту |
| к молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора на |
| њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, |
| али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође |
| е и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине |
| ан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само п |
| ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, |
| ала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је |
| едемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, д |
| полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени |
| е, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо |
| </p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.< |
| мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, пуног и препуног |
| би прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране са |
| он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја има |
| био при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не |
| И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови |
| е стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњат |
| аш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</ |
| редседник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме иш |
| ти јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p |
| већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{ |
| <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па одне |
| ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> < |
| ко ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу |
| а.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> <p>Свир |
| аги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли да овде шта фали?</p> <p>— Не вали ништа господине, не |
| {S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је б |
| и одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о |
| тамо, што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешт |
| си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p> |
| сећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им |
| а су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама |
| ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као д |
| ли постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасности више, и они се полако раз |
| рце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притис |
| но сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неб |
| >Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Иви |
| ођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ј |
| ег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</ |
| био јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да |
| оложење.{S} Видело се да о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, |
| {S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} |
| био...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Но |
| .{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циганина да с |
| ушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде д |
| е помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог нареди |
| ледњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је зна |
| p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на р |
| Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се |
| шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто он |
| а препукне...{S} Казала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо гово |
| јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.< |
| >— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.< |
| пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</ |
| p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух во |
| мо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сум |
| ала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{ |
| мок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити |
| ..</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни де |
| ну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Ј |
| /p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S |
| се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{ |
| и дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уз |
| јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и |
| Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало по |
| Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> |
| /p> <pb n="47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то м |
| да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на |
| .</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово с |
| ело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S} Пред очима му к’о нешто |
| .{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао. |
| м мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p> |
| p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутр |
| !{S} Нећемо пушком.{S} Слађе ће ми бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{ |
| по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а очи му сенуше.</p> |
| черас наћи.</p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Про |
| — Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо |
| ње ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако |
| есам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И |
| p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч з |
| н јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она |
| ерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при п |
| а цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па |
| <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам |
| тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем |
| руги маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш траг, ни |
| било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Руж |
| но.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао |
| ндуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, |
| е подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p |
| јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да |
| хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} |
| сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, |
| е утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, бл |
| рзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се ј |
| идела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам кажем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не м |
| о пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.< |
| {S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о |
| ире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— И |
| {S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу М |
| та, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо ш |
| ко није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али шта |
| неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор ку |
| Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри. |
| S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може ј |
| <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло |
| Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а |
| е нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлиј |
| Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнуј |
| lestone unit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него шт |
| а стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Стева с |
| а рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је он |
| p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ |
| рчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вајат, али ње |
| зда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану си |
| е јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Гледај посла, молим те, р |
| </p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</ |
| воје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам др |
| > <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем да те тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се засти |
| де газда Стојане, ајде.{S} Али ти кажем да више мога мала ти нећеш узети. </p> <pb n="11" /> <p |
| е сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји |
| м Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили |
| штина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид |
| ина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било |
| Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није на |
| ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услу |
| и да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу |
| S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполиц |
| и оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и м |
| е честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може |
| Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S |
| то време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу љ |
| <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба н |
| ти и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су би |
| не, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мис |
| и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, п |
| ше...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај ј |
| ице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Раде |
| еки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како т |
| едну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не преб |
| .{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S |
| моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разгова |
| му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се |
| а ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо |
| </p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> < |
| , анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи и |
| ти па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћ |
| !</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— |
| Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњ |
| д се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме к |
| о знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти ка |
| > <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све |
| ова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш се, ваља |
| ко Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да. |
| по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих тако рећи необориви |
| м је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ће |
| најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се п |
| три да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} В |
| — Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па...</p> <p>— А шта ми они мо |
| S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто пазарује. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки |
| > <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, р |
| и к’о мило кад се с тобом састанем, к’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо са |
| у га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{ |
| се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце |
| како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим... |
| лакати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, ш |
| било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори |
| де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слуш |
| личи она нимало на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да |
| да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> |
| а сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за д |
| лети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p>Па опет, људи, не |
| још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— |
| p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мог |
| је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p |
| винаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} |
| /l> </quote> <p>Кад већ више није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу глед |
| ан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да изм |
| ив њега.{S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Иг |
| рих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од ка |
| ла вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе гла |
| оме тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и к |
| Боље ће бити ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стиг |
| седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван |
| д куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром кр |
| рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревец |
| о.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу и |
| алац падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, з |
| отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа по |
| и дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година |
| у један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Рад |
| ле неког времена слатко су спавали, као да није ништа ни било.</p> </div> <pb n="56" /> <div ty |
| едајте га само, није ни мало карли, као да синоћ није ништа ни било.</p> <p>Што ли то?</p> <pb |
| е.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је чо |
| сто је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на памет није могло д |
| асић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> |
| мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја |
| од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи бил |
| му се види да му није нимало криво, као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао |
| дур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у |
| играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо п |
| аста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се |
| је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави |
| међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{ |
| о ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе |
| као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сад |
| кле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може.... |
| ио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време |
| као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули глав |
| ајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p> |
| е бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљу |
| његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом кад чу ове речи.</p> <p>Он ућут |
| на.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она п |
| ли није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети прек |
| е од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш сам волео к |
| ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденко |
| био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и |
| тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се з |
| очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радос |
| {S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштит |
| стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у висину, па га носи... носи.{S} Поб |
| и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ив |
| де се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капет |
| друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> |
| вога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску нашу, у пространом пољу |
| пљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата |
| на Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост и Мари с |
| е Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S |
| и саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... д |
| се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваш |
| > <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила. |
| чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је |
| ко га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару |
| атовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, а пред њим с |
| невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} А |
| ш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> < |
| ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— |
| Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док |
| .{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао |
| оје сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу ва |
| че једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p> |
| Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог д |
| p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пронашао |
| Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разгов |
| Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута канио!{S} Пођем |
| као сан....{S} Ништа није могао ни умео да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је |
| о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео да га кажем.{S} Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје |
| у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Изб |
| ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, за |
| и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ив |
| — И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довеч |
| в.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си |
| је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> |
| у:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао |
| ву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и |
| ам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека |
| о пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и |
| тево вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S |
| д њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— |
| >Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сва |
| , — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезд |
| је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога |
| ове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може одржати.{S} Био је до |
| у?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претек |
| > <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ћ |
| а сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој бе |
| шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини бра |
| широке вратнице, али он сирома’ никако да потреви.</p> <p>На послетку се остави.{S} Врати се с |
| </p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су говорили...</p> <p |
| шњи кмет, први човек у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избор |
| ите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове баш |
| на тиква без корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће л |
| им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића |
| прође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капета |
| знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова |
| же милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био |
| т, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за м |
| <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада прет |
| азмишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његов |
| знао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану С |
| бојиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган. |
| ђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо |
| ховој свадби да се опијем, па куд пукло да пукло!...</p> <p>Сватови се беху већ скупили.</p> <p |
| да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> |
| ађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свр |
| </p> <p>— Не браним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа по |
| е учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријат |
| да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра пора |
| било---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а |
| имо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— |
| !{S} Морамо прво твојој кући, да видимо да није шта од ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жа |
| } И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваља |
| да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је тр |
| дседник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Читаво се се |
| ао помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капет |
| Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на |
| е на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо |
| еби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> < |
| есам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p>Мари се посу руж |
| шо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече к |
| черас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после |
| ђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Ми |
| , да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаг |
| , што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p |
| валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао |
| потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па ја |
| > <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} |
| абло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p |
| ењака видела...{S} Пружи руку к’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У |
| је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не би слагали?...</p> <p>— |
| л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p |
| своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господ |
| отпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се |
| ле су то сузе радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву |
| не?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе |
| тише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане. |
| <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> <p>— Сад баш |
| p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо п |
| ње и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетанов |
| <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју ос |
| да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим |
| n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу нео |
| свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је |
| о господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осилише, па то т |
| заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— |
| грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Циг |
| к, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран к |
| мали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга |
| ката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђа |
| бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.< |
| њо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше |
| , рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скуп |
| >Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате о |
| е пита, цикну капетан.</p> <p>— Не могу да ћутим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно |
| се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби |
| сту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред ва |
| уче три пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони |
| е завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" |
| д шареног цвећа!</p> <p>Они, који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало: |
| до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n=" |
| грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих ку |
| е да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље |
| ...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи веп |
| атвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде. |
| му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад му овај врати паре, онај њему з |
| ом часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздраве, али се он окрете:</p> <pb n="119" /> <p |
| у нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страшне су биле ове |
| >Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше |
| /p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> < |
| две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и би |
| бојица су у лицу пламтили.{S} Видели су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање |
| ла оженили, а своју Анђелију удомили су да не може боље бити.</p> <p>Сунце среће смешило се на |
| и моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као |
| у изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду ве |
| је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угр |
| де послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратн |
| е ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћ |
| ј Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’в |
| } Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робијашима...</p> <p>— Полако газда |
| ице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раден |
| {S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико |
| диркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој. |
| <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како |
| ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се поштено владате.{S} Немојте да човеку сламка в |
| Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, б |
| и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као |
| } Одмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве |
| смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам |
| итиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој |
| е?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, |
| во дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, |
| > <p>— Чекај, рече Стојан.{S} Сутра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игња |
| воју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се б |
| {S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— |
| </p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А |
| свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим м |
| оба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџе |
| >— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико |
| олан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све |
| > <l>Од главице, текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш |
| есма:</p> <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана |
| Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио н |
| рокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не п |
| егово прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да с њим зановета..... |
| лим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја |
| а мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели |
| обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио б |
| г претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом ку |
| ти да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, ко |
| <p>У том се разговору разиђоше.</p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских |
| ана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} |
| снахом, ако Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да ни |
| атова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Р |
| капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они |
| ад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела.. |
| њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи неколико онда |
| Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се |
| Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред |
| ој он поверава тугу своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце |
| осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није главе освртао.</p> <p> |
| ости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од рад |
| а дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и прода |
| p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од проше |
| у, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш н |
| ла у Раденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирим |
| p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече |
| дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ т |
| је зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} |
| <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, |
| миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опазила....{S} Али, није то ништа кућо моја.{S} С |
| Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од петка, рече Ката.</p |
| јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да |
| живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Кад се сетим само, к |
| рговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, ду |
| утрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устум |
| едан.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч |
| ара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја |
| она.</p> <p>Оном водом, пошто болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој и |
| говорио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си |
| , дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полако Сто |
| ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо боја |
| вала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} |
| е то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај др |
| тину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Т |
| и детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит |
| <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа п |
| ладан.{S} Шта би од те вечере?{S} Камо, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.< |
| срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек поносиш!</p> <p>Од сад више ни |
| у кућу Маро....{S} Пун сам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обу |
| Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Бо |
| <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p |
| p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана нена |
| к му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба |
| <p>— Маро, погледај ме болан!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони |
| да на малу моме видиш ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Ј |
| } Нека те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} После |
| оможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат ди |
| Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву. |
| даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газ |
| Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би се убио...</p> <p> |
| есте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи |
| и дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, |
| д јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{ |
| се пружати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Па |
| ну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, при |
| > <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чу |
| рејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако |
| е необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ру |
| p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо |
| знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат |
| "88" /> <p>Председник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И он |
| ута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господин |
| ах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте госпо |
| p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и |
| и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем |
| ца Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Ста |
| један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.< |
| p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледа |
| о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} |
| Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Ст |
| сиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ра |
| ио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наш |
| p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечер |
| ојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо ма |
| Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} |
| ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред |
| <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем |
| ким путем, право сењаку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли |
| Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би му кола требала.{S} Оно је |
| р почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему |
| без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора |
| несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било бил |
| аде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак |
| ne unit="subSection" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије |
| ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на после |
| e> <p>Мешајући прстом по води, говораше даље:</p> <quote> <l>„Пу, на пса, на гарова</l> <l>Пу н |
| е што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља |
| p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице м |
| та паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био гото |
| вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији |
| ушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако |
| > Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепасти |
| рема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо |
| или, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала по равној и г |
| и исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> <p>— Него пожури.{S} Никоме ништа не г |
| е моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</ |
| о ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше |
| ?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја свој |
| и Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> |
| н!</p> <p>— Дај ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли |
| — Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са робија |
| :</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими |
| ано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисат |
| рос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко п |
| љно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>Погледајте само онај народ тамо.{S} Све се |
| ubSection" /> <p>Осванула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест да |
| ојене водице, да пије по шест кашика на дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће |
| уж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{ |
| SRP18940_C7"> <head>VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, пор |
| <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошт |
| ли поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не да |
| ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, |
| /p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас с |
| шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако |
| езика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан панду |
| емити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p |
| брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисм |
| S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> |
| прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радо |
| м пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, |
| .{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало д |
| </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на д |
| у и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и |
| } Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сес |
| адетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’ |
| још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Ма |
| /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p |
| > <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то би |
| а милујући пљоску поче:</p> <p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до годи |
| ли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевин |
| ико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</ |
| е да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се |
| је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за дове |
| као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро п |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан. |
| их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и р |
| ући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} Тога вечера, к |
| видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и о |
| шао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу |
| је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одво |
| ремишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву |
| — Голубице моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, т |
| ње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно продао.{S} |
| главе српских ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ |
| се, капетан није био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Мо |
| а Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p |
| Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</ |
| > <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осе |
| ишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила ка |
| које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође |
| био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>К |
| тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S |
| рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло ј |
| p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спава |
| петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити |
| ло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова |
| 940_C4"> <head>IV</head> <p>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седел |
| су сву ову бруку, која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то уради |
| <p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клон |
| грало од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него |
| у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта д |
| по је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделц |
| год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А |
| адости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како ж |
| кључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору. |
| доше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остал |
| — Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да постанем повереник |
| нимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, |
| састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за мес |
| м или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост |
| /p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---< |
| .</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвр |
| село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гла |
| гледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се сам |
| измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више п |
| аглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим о |
| овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вр |
| ead> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и с |
| <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркв |
| гњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су се |
| го, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имал |
| да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> < |
| је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мог |
| ца уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> |
| и ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим С |
| зненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас бр |
| , Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> |
| во ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> <pb n="159" /> <p>Они поседаше |
| рана твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А |
| раћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене на овоме месту.{S} |
| адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па куд пукло да п |
| запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсит |
| етан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до |
| дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и доз |
| капетану.</p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад д |
| свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота |
| че Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке год |
| У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор |
| чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле |
| 18940_C12"> <head>XII</head> <p>У срећи дани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на кри |
| .{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и |
| Нигде среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p> |
| ве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они провод |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осв |
| енско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред |
| ко ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна го |
| нека ватра, а у грлу га нешто стеже, да данути није могао.{S} Светле му се очи наводнише и у ма |
| а отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, реч |
| га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се |
| >— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> |
| > <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обој |
| ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је |
| е паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се |
| и.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су |
| глуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, |
| оказао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице |
| ле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама |
| </p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој |
| је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила И |
| ва га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића |
| о лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настави:</p> <p |
| гом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу |
| златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши суз |
| ске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игња |
| } Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Је |
| забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’ |
| могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Сте |
| Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> |
| ро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа |
| p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господ |
| и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и мет |
| <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Иг |
| кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољн |
| ри.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао |
| те главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— |
| е преко греда, пружила се широка липова даска.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који |
| астити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него |
| ј сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p> |
| шећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико.. |
| , ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{ |
| животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, |
| Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже |
| дела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима |
| а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} |
| емљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И т |
| Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприч |
| S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— |
| ако му није дао он, наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, |
| нам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу к |
| p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, |
| p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, газда |
| ане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда С |
| би ми ’тео дати баш би ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> |
| ћете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у заса |
| ан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за по |
| тића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Ј |
| За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво о |
| ој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају дв |
| тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом нес |
| ва ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње н |
| е овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много пром |
| p>Већ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} |
| ујем, што могу да вам свима покажем ова два ниткова, који овде пред вама везани стоје.</p> <pb |
| и из џепа општински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заве |
| живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, ц |
| ро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> |
| .</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало |
| <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и |
| .</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима з |
| ај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p> |
| С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све и |
| ехана дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} |
| рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипа |
| .</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону дво |
| 940_C9"> <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих к |
| д велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир |
| ви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан прич |
| ј тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлиј |
| њи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић |
| ро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека се разиђу, па пос |
| Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је приј |
| ца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од камена, нико |
| склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане |
| олцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о њему разбирали.</p> <p |
| <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да иде |
| ви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p> |
| ме ’воде чекаш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Мари |
| исто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми |
| баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Д |
| вор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним п |
| сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Ст |
| вега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао |
| еђу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако т |
| и за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа |
| нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од |
| а то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово |
| > <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини и |
| у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се |
| ата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале... |
| и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, реп |
| .</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје |
| анђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није би |
| то стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, крупне, па |
| иноћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на троје сврши неке послове око куће.{S} Ништа му |
| ело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</ |
| едне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити |
| Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто р |
| толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио |
| ’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже. |
| но пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако сл |
| о колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако |
| е шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље ко |
| ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди |
| н Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је пос |
| /p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад |
| и си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли ст |
| вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{ |
| и некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем ва |
| подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нароч |
| о буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капе |
| — Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p |
| више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена к |
| е.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чо |
| p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша зв |
| ојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> |
| е апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.< |
| и.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.< |
| ће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Р |
| елеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> |
| е и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се от |
| тојане?</p> <p>— Нем...</p> <p>— Отвори де!</p> <p>Он се узврда...{S} Стаде се пипати по џепови |
| } Код њих нису чиста посла, него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се пре |
| седник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеш |
| — Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо |
| е бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба |
| , викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се |
| диш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже....{S} Боже!.. |
| } Особито од како ’но узесмо оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости |
| Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду |
| мо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио н |
| >Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, |
| p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је |
| ети она своју младост.{S} Сети се свога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако г |
| ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест |
| , лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси+ |
| у тако лепом реду, како то само вредна девојачка рука уме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то |
| и те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диж |
| још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину |
| p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А девојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из |
| јане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— |
| се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Госпо |
| ро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе |
| елу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко мо |
| Немој тако људе ружити.{S} Шта ћеш ако девојка воли момка?</p> <p>— Не сме да га воли!</p> <p> |
| p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу. |
| о и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место румених ружица, на њеним образима, за |
| уменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, а румено к’о њени образи....{S} Мало по мало, |
| и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амба |
| у весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игр |
| > <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој |
| >Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, |
| l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> <l>Шта би која најволела ој,</l> |
| познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не |
| о, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марин |
| Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју |
| <p>— Прво ћемо одавде Радетића кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} |
| о Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти |
| .</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај аста |
| } Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш. |
| н Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе чи |
| ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом |
| мо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погл |
| ко би радоснији од менека био.</p> <p>— Деде Стево, точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јаб |
| исли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дика |
| му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> |
| } Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p |
| е рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, ра |
| >Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мучени |
| оћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља |
| ар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А како би било бато, д |
| те до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку |
| ше, бар већина њих у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> |
| и, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p |
| p>— Весела сам, рано моја!</p> <p>— Али дела штогод певај.</p> <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> |
| по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и |
| </p> <p>Капетанове се обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних |
| и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад И |
| г, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> |
| ногу, а кад није ваш траг, нисте ви ни дело могли учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се |
| ко ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ов |
| Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита пис |
| као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружи |
| одати, а спаваћете у лепој соби.</p> <p>Дело крађе Стојановог вепра од вас са свим отпада, али |
| омагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четв |
| нао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино |
| пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{ |
| стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати: |
| p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p |
| p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете |
| ка те газда Стојане, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње |
| овори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу |
| је да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати да |
| о је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’н |
| p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да прк |
| о је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Ј |
| енковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се |
| p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележ |
| ати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p> |
| е многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p |
| их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Ма |
| ира, у судничкој авлији беше остало око десетак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетић |
| гало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и рази |
| нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога И |
| би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, |
| дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу, учинили су ми да по |
| пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да правог кривца пр |
| тан, никакво неваљало дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па |
| е, чини ми се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше м |
| не сме остати некажњен.{S} Што се синоћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} |
| све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаље |
| нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам |
| /p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног |
| и, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да |
| ку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, с подланицу широка, масница.</p> <p>— |
| а је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.< |
| е вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стоја |
| , рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су |
| е трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућу......</ |
| у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам мно |
| Волео сам га.{S} Волео сам га к’о своје дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа |
| укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што |
| ије му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећ |
| <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и |
| море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтети вратити?</p> |
| о еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни |
| оштетили они лопови, а ноћас ми украли дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Је |
| — Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} Није она тиква без корена.{S} Не море |
| } Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је ње |
| дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече Стојан скоро кроз плач.</p> <p>— Полак |
| и дете...</p> <p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она палик |
| амо каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> < |
| има, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} |
| о на Стојана.{S} Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави а |
| Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше. |
| , тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, |
| њатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опремала.</p> <pb n="164 |
| ине, не вали.{S} Све су ствари ту, само дете, дете.{S} Молим те ’ајдемо, да ми дете дадеш, рече |
| а и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара |
| тева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</ |
| од тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш |
| де се, ’вам’, шиљак ли ти мали!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— |
| p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину руку.</p> <p>Својом шачицом направи крс |
| да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</ |
| ра му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му т |
| тева.</p> <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да ве |
| </p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него ш |
| есели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, к |
| <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог п |
| овек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p |
| вао.{S} Радовао се вала више него мајка детету.{S} Облеће весело око ње па само подвикује:</p> |
| а те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу.{S} Сети се кад си ти био његови’ година |
| печеница, која се у срчету блистала к’о детиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој |
| ве миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је |
| S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада |
| а у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведош |
| твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Да |
| покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> < |
| ти очи стану.{S} Па су скоро сваке као детлић шарене, а кад пођу, све само клокоћу!....</p> <p |
| а, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дука |
| ћом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми |
| од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да пр |
| <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе |
| к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> |
| Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Мар |
| да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p> |
| Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком с |
| руго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог |
| , добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове |
| ...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада х |
| одином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бо |
| е од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, не |
| дајући овај призор.</p> <p>— Маро...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— |
| стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’нак |
| свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте децо моја лепа!{S} Преклиње вас ваша нана млеком, које |
| ...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Обоје га по |
| у кућу Радетића.</p> <p>— Стар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} |
| га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Ниј |
| рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И та |
| г’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осве |
| сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им |
| те нано, рекоше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети |
| амо, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије во |
| оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} За |
| .</p> <p>Мара посвршавала послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тет |
| јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива? |
| на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p> |
| ода ври на асталу!....</p> <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан |
| , пи’те људи!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</ |
| , ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако |
| воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Нег |
| За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, та |
| е седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> < |
| јој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, |
| ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљи |
| о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу.. |
| >— Ама немој се ошкати.{S} Устај море, ’ди смо ми?</p> <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> <p>— Ј |
| е?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја |
| p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве ти, ’ди смо ми буразеру?</p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим |
| је Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ |
| Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Н |
| За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја д |
| га упутише се право капетану.</p> <p>— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом С |
| Богу, како ти газда Стојане?</p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p |
| p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео на |
| има својој кући...</p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— |
| Стева.</p> <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљ |
| ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу.</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?</p> |
| сеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, |
| у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала |
| У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} |
| ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’н |
| е Стојан.{S} Они су могли месо сакрити ’ди ’хоће!</p> <p>Већ се било почело свањивати, кад ова |
| из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили |
| строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </ |
| нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S |
| па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и к |
| ли?</p> <p>— Нису.</p> <p>— Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ |
| е већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да при |
| кућа није к’о ар Радетића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p |
| ру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> <p>— Како море?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Куд ти |
| не.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, та |
| лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} |
| свој начин мислио.{S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, који су |
| изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Сте |
| се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе девојке, |
| се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир изв |
| ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваш |
| митне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак |
| петан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по |
| уго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село< |
| ко му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како и |
| .{S} Осетиш нешто у себи, што те узноси диже... чак горе под облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{ |
| и, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече |
| и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мо |
| <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље! |
| {S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи и |
| кажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче поред коња. </p> <p>Коњи поле |
| >У том пандур, те на вратнице.</p> <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> |
| редише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало потр |
| л’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} З |
| ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо |
| > <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваш |
| а Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро |
| ити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било пра |
| вину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и |
| ег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, |
| и „Гложђе“ Марјану, газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту |
| ом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и п |
| </p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Ст |
| вци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, платић |
| агрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша |
| </p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} |
| изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се про |
| , ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијан |
| штеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђе |
| им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S |
| ном.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето |
| ном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „кап |
| о их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само зверај |
| кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капет |
| ата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је |
| <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било |
| својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котар |
| очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све |
| нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не би |
| апалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После |
| иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак |
| е?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају молим. |
| њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p |
| Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стојан није ни чуо.{S} |
| <p>— Шта нећеш више, устај море!</p> <p>Дикан отвори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву |
| p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, |
| где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спрем |
| ана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се |
| дни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Дру |
| бити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да |
| >— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S |
| долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.< |
| га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више....</p> < |
| си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, |
| > <pb n="120" /> <p>— То треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја |
| p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу више.. |
| чита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p |
| они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о ник |
| ако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све |
| а....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад Стојан остаде |
| да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом тамо свршио?</p> <p>— Све ’нако к’о што си ти к |
| е неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна т |
| а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом окру |
| , Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао. |
| брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започе |
| ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима. |
| каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда С |
| и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Ст |
| а сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево ж |
| </p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Марјану, |
| > <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико оди ’вамо.</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и |
| рали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да |
| део, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ |
| био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта није глав |
| ишта не би могли учинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, о |
| ало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Ка |
| у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи |
| нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме па |
| сте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> < |
| ИРА ВАЛОЖИЋА</p> <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb n=" |
| озбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу ка |
| {S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божи |
| е главу па сркаше каву.</p> <p>— ’Ма не дирај се Дико. ’хоћу д’ укрешем да припалим лулу.</p> < |
| их прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дуж |
| Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви |
| Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ годи |
| ати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Ди |
| на.{S} На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао а |
| урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није дисао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речи |
| ерет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} П |
| икну капетан, да обојица од стра’ чисто дисати престадоше.</p> <p>— Нем....а га го...сподине.{S |
| могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ на гробу. </l> <l>Ал’ ако немам, </l> <l>Пустог |
| а сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не м |
| од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад бити.</p> |
| ешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p> |
| објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Ст |
| убоде у средину, пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив |
| .</p> <p>Својом шачицом направи крст на длану попином, па прстићем убоде у средину, пљесну онда |
| ује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, ка |
| одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о |
| еше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негде, по негде тек, чује се тихо |
| у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако још неколик |
| ље се смејати него плакати...</p> <p>На дну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах позна |
| стим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први |
| је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и њ |
| етан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи |
| и, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађе......</p> <p>На једа |
| и изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас |
| пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вај |
| и његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> |
| .{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке уређене вуне...{S} С |
| Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, ну |
| тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти најмлађи |
| о ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу помолим.< |
| p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан |
| равље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дан з |
| , јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докл |
| их, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казат |
| уке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би д |
| ...</p> <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге |
| расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо |
| си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно |
| ра и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што ка |
| ршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу там |
| ога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездими |
| кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као |
| ше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p> |
| е......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с к |
| а.</p> <p>Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p |
| tion" /> <p>Целим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што |
| поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и нек |
| други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепастили кад стадоше пред |
| пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздр |
| зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољи |
| аћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> |
| казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, |
| , а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна п |
| чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као |
| ружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли ко |
| што поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стан |
| уке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p |
| је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто |
| ети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону |
| аче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету срећу своју каже....</p> <p> |
| о наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче б |
| p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у колу.</p> |
| ар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра |
| што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је с |
| ољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на |
| кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи зав |
| у се покоравати...</p> <p>У том стигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда с |
| се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево ј |
| ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ј |
| ана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</ |
| Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам каже |
| мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све пошт |
| скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је |
| људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је |
| му су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их јо |
| Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} При |
| људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поч |
| близу.......</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине |
| димир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</ |
| с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у |
| ездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у |
| нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти |
| стали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику |
| и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| исао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући |
| > <p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева. |
| сиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— |
| „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт д |
| о вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од |
| велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете у |
| аган као перце.{S} Могао би скочити чак до Марине куће....</p> <p>Тада се наједаред сети Марино |
| е позна траг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{ |
| ... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори |
| е добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо в |
| ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек рећи: о |
| И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело |
| је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи |
| ти.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, так |
| мир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком рад |
| превалити.{S} Учини му се, да би могао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p |
| г од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из |
| , тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га |
| е и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ |
| и и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси |
| ош ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се поразговарамо.</p> <p>Волео сам га некако |
| ћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> |
| ију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати п |
| Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то |
| /p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватов |
| е увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јо |
| Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с ме |
| украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, |
| Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним недаћницим |
| турено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p |
| де преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!< |
| рома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чи |
| све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави |
| p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена зе |
| оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо |
| а мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза |
| > <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пиј |
| могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, д |
| Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milesto |
| смо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} |
| .</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p> <p>— Лаку ноћ |
| ?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, |
| ар ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам |
| На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако |
| шке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је |
| дна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свеч |
| д мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, |
| сти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то |
| ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богат |
| > <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише да прошевина буде сутра на вече |
| азвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код к |
| <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина |
| илице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један |
| вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата |
| ој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљ |
| или.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S |
| Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело |
| .</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А |
| есте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они |
| > <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачуна |
| ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Ни |
| да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познат |
| ћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачунају |
| на и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— |
| оја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p> |
| х теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И е |
| за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове |
| чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година км |
| а, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет |
| г вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37" /> <p>После опет одош |
| шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало |
| о неку радост, кад се с њом састане.{S} Добије снагу, да би, чини му се, могао кућу превалити.{ |
| ли почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће |
| о овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чис |
| д других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дође |
| ен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и С |
| ану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су це |
| , ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, |
| ака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похв |
| ="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ |
| ти попару.{S} Место лепе Радетића Маре, добиће ти син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и те |
| са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на свом |
| уде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној |
| само поштени.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је |
| волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле |
| твори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господине капетане! |
| Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p |
| се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S |
| о је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и |
| се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу |
| м је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима св |
| о је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом ср |
| p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај |
| е гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, |
| р уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у канцелар |
| p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас к |
| Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чут |
| испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје |
| врдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и |
| >Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињс |
| азао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетан |
| ше волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... б |
| ену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> <pb n="156" /> <div type="chapter" |
| , па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су са |
| аро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Ма |
| а и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у богатој Мачви наћи може.</p> <p>Гости по |
| допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и |
| ’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри.. |
| у гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} |
| S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А |
| — Бог ти помог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли |
| ти!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече:</p> <p>— Синко, куд год пођ |
| ан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!</p> <p>— Бог ти помог’о господи |
| p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро д |
| Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{ |
| не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и |
| Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборник |
| емој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их.. |
| <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Добро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити п |
| прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p |
| твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</p> <p>— Нисам господине. |
| е,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће т |
| <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се |
| ен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењери... |
| > <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара... |
| лити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p |
| вор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра до |
| лу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа ш |
| о брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се ка |
| <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>И |
| ор Глишо врши твој посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, |
| а.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се |
| </p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недар |
| чно премери све стопе, које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши с |
| светићу ти се, чујеш...{S} Упамтићеш ме добро!</p> <p>Посрћући као пијан, оде полако путем, неп |
| ати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> |
| Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S |
| али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала |
| т све ућута.</p> <pb n="45" /> <p>— Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Ј |
| га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из оград |
| и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине |
| се молећи, раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако |
| име њи’овој кући.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> < |
| рвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами |
| тро Маро!</p> <pb n="18" /> <p>— Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} По |
| " /> <p>Капетан устаде.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам |
| на га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде |
| смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је |
| ме о венчању.{S} Сећам се лепо, баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“.. |
| м имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше |
| икан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе |
| да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.< |
| његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> < |
| и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Иг |
| пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p |
| } Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па |
| ир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у лицу црвен као печен ра |
| о.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили н |
| >Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у с |
| радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и н |
| и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „ |
| гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадн |
| Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb |
| обро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n=" |
| а ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све |
| ла?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} По |
| дра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабук |
| .{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда |
| te> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— |
| еколико корака пред њим погинуо сиромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p |
| а и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њи |
| нока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи... |
| Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост ра |
| та на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше |
| олан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађ |
| де на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, ка |
| чему десна рука.</p> <p>Меркали су само добру прилику, па да свога Манојла ожене.</p> <p>Милост |
| гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </ |
| S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с |
| дник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратниц |
| и карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p> <p>Не умем вам ни казати, како ’но он те иг |
| Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> < |
| и ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним |
| ли се тета, кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је син |
| е бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту го |
| Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће |
| ојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро прол |
| дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је ве |
| ваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћ |
| астадоше.</p> <p>На растанку председник довикну ћати:</p> <p>— Порани сутра, вере ти, суду.</p> |
| огод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милост |
| вршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива |
| ну.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и |
| нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на |
| се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Ст |
| сније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> |
| </head> <p>На неколико дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечер |
| стаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих дана у вашем селу |
| а.{S} Мене, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас |
| поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули с |
| p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву. |
| савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад сврши посао, он се полако упути |
| </p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расве |
| адати...</p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју г |
| и.{S} Капетан продужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{ |
| у пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим поглед |
| био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} В |
| р изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти |
| ће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добр |
| ва.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Стани |
| ет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана |
| нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада деб |
| p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} М |
| оста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, |
| тра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> < |
| p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— |
| аним газда Стојане, само да се са рођом договорим.</p> <p>— Та неће теби рођа покварити.</p> <p |
| — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње с |
| ло Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} З |
| >На велико наваљивање Станимирово, а по договору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје св |
| која се пре неколико дана у вашем селу догодила...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, нег |
| S} Шта би они све дали, да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи.. |
| S} Али кроз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S |
| Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан |
| ти и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара |
| чинити, све би очло у дим.</p> <p>Ватра догореваше.{S} Од пет великих сена, остаде сада само пе |
| е и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода |
| хове састадоше.{S} Као оно болесник кад дограби суд са хладном водом, па не предишући жудно пиј |
| је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љуб |
| <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> |
| ш, газда Стојане!</p> <p>— ’Оћемо вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти зн |
| p> <p>— Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> |
| мир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Стојан.</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Ја |
| крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам |
| ако год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде радосно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати |
| p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетић |
| с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он додирну прстом звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека |
| Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, е |
| е сузе сијаху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слаби |
| о.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, |
| > <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени ј |
| вонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше |
| етићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бо |
| е муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топрак |
| м оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> |
| журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико жи |
| упути право Марином вајату.</p> <p>Кад дође, куцну полако трп пут у врата.</p> <p>Мара беше ле |
| куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p |
| ео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, к |
| ље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас |
| ало подаље од њих.{S} Али, од како овај дође као да ме нечим оманђија.{S} Лепо вам кажем баш са |
| .</p> <pb n="57" /> <p>Али од како овај дође све се некако променило.{S} Добијем позив капетану |
| > <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> |
| >Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она |
| <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} |
| оједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и |
| ан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је |
| као би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак г |
| му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад |
| стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите ку |
| ужица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p> |
| ина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очи |
| p> <p>Она се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у |
| се дави, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и сме |
| није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} С |
| изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разго |
| ив капетану, а мени лепо цепте ноге.{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а па |
| дим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> |
| .{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, |
| озив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлиј |
| сигурно казати.{S} Тога вечера, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за |
| p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да в |
| пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним не |
| ратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био у ми |
| ло почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваља сутра |
| S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, прекрстише се па поседаше.</p> <p>— Ти |
| нас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се понова упутише Стојановој кући.{S |
| тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе ц |
| Ала ћу га слушати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па о |
| у и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се |
| уде ти она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то досп |
| а налазили...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ |
| цем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара до |
| .{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник застаде.</p> <p |
| </p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да ј |
| лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекн |
| тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагал |
| на и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milest |
| } Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p> |
| и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{ |
| ом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, кој |
| сле јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се т |
| ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме вол |
| реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе ка |
| .</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> |
| Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му ј |
| и, што ти не вечераш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— |
| но моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} Сита сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и ка |
| жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је о |
| и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па |
| ....</p> <p>Волим те к’о тају мога, к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} В |
| олети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бат |
| p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта |
| своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој |
| акије, он ће вам постојати пред коњима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p |
| ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат |
| егова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и |
| те главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво с |
| и попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе мех |
| Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је та |
| p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој п |
| тите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо госп |
| ла је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве |
| > <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би |
| и учинити.</p> <p>Али, настави капетан, док се прави кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја |
| тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше |
| Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— У |
| Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти |
| зуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити... |
| дим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цуру, |
| pb n="108" /> <p>Бабо не да коња у кола док не узме пету, а онда, вели, може се слободно...</p> |
| превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S |
| Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у |
| он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шт |
| Није ’тео Стојан, вели нека, нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други |
| /p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је |
| да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику... |
| никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} П |
| урнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са стране запалила |
| им нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они разговарају, среће |
| сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чуд |
| ед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} |
| етише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они стигли, беше се слегао силан свет.</p> <p>— |
| на, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао. |
| те се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију |
| броте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на робију к’о ништа.</p> <p>Људи га само |
| <p>— То треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руко |
| у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и |
| b n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души |
| учинио, поред свих тако рећи необоривих доказа који Стеву терете.{S} Али, ослоните се на мене, |
| чинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој зград |
| ржим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Треба нам да пронађемо правог кривца.</p> |
| је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и п |
| ца, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао |
| не, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чу |
| <p>Ово што сам сад учинио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</ |
| м метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Т |
| и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Иш |
| пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружи |
| Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обој |
| и од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек |
| ле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види... |
| м и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и док |
| довољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу |
| дом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одго |
| по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао нек |
| p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче |
| </p> <p>Колико себе дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо |
| ило.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео. |
| ра и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, к |
| аг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и |
| то је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још |
| ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.< |
| и га нешто стегло, па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти |
| Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— |
| и свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да ј |
| се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос св |
| ило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепајући својим м |
| онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и п |
| не.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо |
| су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! викну чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се |
| кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, пријатељи њихови, често су пута њима своје мл |
| да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе |
| зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> <p>Мара посвршавала пос |
| је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену војску на |
| ан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.< |
| рад да вечерас своје пријатеље у своме дому почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам зад |
| е бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12" /> <div type="ch |
| адошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе посл |
| они још мањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <ti |
| ком.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава |
| /p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, |
| еси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе поред |
| ла ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p |
| <p>Обредише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него |
| еду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Н |
| едаше....</p> <pb n="135" /> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за |
| беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n=" |
| у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави |
| шиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богато |
| омад хлеба, а он њему опет, по неки пут донесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почис |
| у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</ |
| м рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p> |
| куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напред.</p> |
| <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> |
| Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета |
| ра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л |
| Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена... |
| ажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети каку наредбу од капетана, рече председник.</p> < |
| е Бог плати, а ми ћемо ти твоје поштено донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече С |
| арац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише.. |
| други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под на |
| ...</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која |
| ава бучи.</p> <p>Али ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако |
| м признати, да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих |
| к’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш познат.{S} Морали смо се ’ди у путу абатити.</p |
| его право да вам кажем, мени се најбоље допала она:</p> <quote> <l>„Бисер ниже </l> <l>Џафер-Бе |
| а свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца пла |
| } Није ни слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.< |
| ди знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они на правди страдају.</p> <pb n="84" /> |
| Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграб |
| копка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>К |
| етановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био |
| ка туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што |
| .., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Добри коњи |
| у до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди с |
| миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ћ |
| ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и и |
| и’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесен |
| смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавит |
| <p>— О.., о...{S} Ш... ш....!</p> <p>— Доста, доста Бисере.{S} Да си ми користан!</p> <p>— Доб |
| ’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја. |
| ли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо |
| спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћ |
| пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{ |
| .{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу на сигурно казати.{S} |
| ек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Срб |
| а вам још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, ка |
| побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет фењ |
| врђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, |
| ћи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... он |
| ета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развеселили, да не може боље би |
| сто и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код суднице.{S} На лицу сваког од њих мог |
| ена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији |
| врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и к |
| ри овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, г |
| творише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p> |
| воје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по тра |
| со се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан. |
| кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта с |
| > <p>Траг од украденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја позн |
| ешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотерам кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спреми |
| </p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> |
| S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p |
| p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео. |
| де.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред |
| але.{S} Беше се нешто уплашио.{S} Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога |
| Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> < |
| дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не |
| вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>П |
| воме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оће |
| ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се н |
| о нешто ново чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити. |
| рипалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} |
| у и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стре |
| Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану |
| ја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њ |
| договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико ва |
| И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мал |
| , кућо моја.{S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о. |
| и јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— |
| не збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му д |
| ећао, што му никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судниц |
| даље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што |
| , а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а |
| е вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше |
| и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> |
| су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили ње |
| а растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од р |
| и:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не |
| споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче преко неба, и забаци та |
| ара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако ми |
| <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама.</p> <p>Сиро |
| апеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка |
| Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам при |
| адовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна |
| а.</p> <p>— Тако... тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и п |
| Добрима увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онака |
| е, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми |
| том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зо |
| то ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном ру |
| ти грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао о |
| ан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— З |
| ви били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> < |
| зник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам |
| ...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију |
| тврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако |
| пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јаб |
| ога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> < |
| вај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игња |
| опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си |
| удио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="5 |
| ели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењ |
| ш неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>З |
| аки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тои |
| >— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао. |
| .</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене?< |
| огуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— |
| омог’о господине капетане!{S} Добро нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремн |
| зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи осил |
| ла првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, р |
| ш ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њем |
| о дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио |
| ле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од триде |
| да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>Није га |
| > <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, код ораја |
| </p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је сп |
| ом потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезе |
| ије и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине. |
| Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда |
| Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости. |
| губише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судници |
| и се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> |
| а.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чис |
| сила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— |
| ма?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p> |
| ковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом у авлији, пиј |
| ао своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, по |
| Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје |
| </p> <p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео И |
| очи склопила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији ум |
| ема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме |
| штинске суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изг |
| <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Није оваки био не памтим.{S} Но |
| p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’ва |
| црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, дошли, да тражимо оно, што ми немамо, а у тебе, ’вала Б |
| код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод |
| >— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула г |
| ине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> |
| Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’ |
| ечи нису могли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан п |
| оде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан |
| е чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију |
| обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, запове |
| обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлиј |
| онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обо |
| <p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио предс |
| .</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p |
| и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужниј |
| могло чути о чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору заустав |
| !</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће |
| {S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да са |
| код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на обору.{S} Чуд |
| {S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p> |
| p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је роди |
| а,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> < |
| ја!{S} Како с’ ти Марица!{S} Како с’ ти Драга!{S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли |
| </p> <p>Капетан му пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако с |
| г дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p |
| ђа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не мож |
| о и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа ка |
| кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> |
| онесе канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и |
| </p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог гра.{S} |
| ла с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињств |
| аноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова |
| м главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p> |
| е сувога босиљка, чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа.. |
| доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— С |
| а кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да са |
| ене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи |
| о друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици |
| се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> |
| а... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише |
| p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одма |
| ваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујел |
| та!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су ми |
| а, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже |
| ата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> не |
| шег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не з |
| ви.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Р |
| же.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану |
| ра.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она с |
| .</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако |
| лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, лола мали, разрак |
| Не може, молим, ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи б |
| се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу. |
| а жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чит |
| оворио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само ка |
| аре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио нек |
| ало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Сте |
| и.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S} Т |
| учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола |
| вац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја ва |
| его жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{ |
| е већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребно да вам спомињем....</p> <p>Још м |
| и то верујете....{S} Ви ћутите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... ц |
| и треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог |
| неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него ка |
| лела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!“</ |
| риле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Стој девојко, роде мој!</l> |
| /l> <l>Шта би која најволела ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино, водо ладна ој,</l> <l>Ст |
| <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо ладна ој,</l> <l>Сто |
| икане, ово нису чиста посла.{S} Ми ћемо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Н |
| ре!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</ |
| па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топо |
| а, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> < |
| а она није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати до |
| , да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људ |
| може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лиц |
| е момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која му срце дави, |
| га детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> < |
| ише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, тако сутра, док не с |
| те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђав |
| чаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући гледал |
| <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву |
| p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само како млатара рукама, к’о да нешто |
| е и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’ва |
| </head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је не |
| тева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, ре |
| На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се |
| пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} |
| <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од с |
| е.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’д |
| и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију некак |
| жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођене сестре миловале...</p> |
| што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато |
| олила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се мла |
| знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жест |
| зиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" |
| /p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему уг |
| <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} Шта |
| {S} Али свакад, колико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили см |
| што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је с |
| таквим људма ту пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и н |
| p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} |
| е, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски дог |
| не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није тр |
| че,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и о |
| проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</ |
| И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли |
| ања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њима доносе.{S} Тиме |
| ="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове |
| — Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да с |
| д судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу.......</p> <p>Они већ |
| крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> |
| уди, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стојан |
| ут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људ |
| рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други.</p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј. |
| Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себ |
| ђе власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раш |
| г лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Ста |
| ад се од ње растане, он постане са свим други.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут |
| етно, да се разговара...{S} Није он к’о други момци....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једн |
| дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто вре |
| донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пијемо каву п |
| такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћута |
| >Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> |
| и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето |
| онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив кап |
| о не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" / |
| } Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p> |
| рећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би би |
| мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{ |
| и смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан се народ беше слегао, |
| Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p |
| > <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тел |
| p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, |
| бијам по мијанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о треса |
| <p>Ни на шта се не обзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се ј |
| Глушцима.</p> <p>У порти се није ништа друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање вес |
| .</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У |
| су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле д |
| е и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.< |
| S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни |
| па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била |
| није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура |
| ко можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли |
| , „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, |
| ткуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то п |
| изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио од страха.{S |
| сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да ка |
| у се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и ос |
| какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по м |
| је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако от |
| n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, |
| ваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови не би ништ |
| ено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пл |
| о нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго. |
| или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет остали сами, они би |
| S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало си |
| ан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Не |
| оћ десило овој двојици, може сутра коме другом од вас.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи |
| што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, која село снађ |
| чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему би другом, него о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Јед |
| рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Нећеш с |
| себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму к |
| аслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврди |
| .{S} Ту близу уз вас, а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за |
| ављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено |
| е зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се ви |
| каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си дао, па боље |
| а све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан ок |
| аслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њега спотаћи“.</ |
| сти.</p> <p>Таман хтеде да се окрене на другу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш л |
| а... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај |
| и, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На послетку Пура се |
| песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласо |
| Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали |
| војку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Глушце...</p> < |
| авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, море!</p> <p>— А таки с |
| и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тр |
| рпа на глави угреје, онда одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>О |
| це од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l |
| петан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњих |
| исано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао пор |
| ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече д |
| добио сна’у.{S} Кад није Бог наредио да друкчије буде, шта ћемо, а ко би радоснији од менека би |
| ћи викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> <p>— Отари су |
| {S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— А |
| ако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на друго |
| и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би |
| Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време |
| дгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има ск |
| бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} |
| есеље...</p> <p>Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини |
| м баш сам волео кад сам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто |
| сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p> |
| > <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испри |
| р гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да га сунце огр |
| а саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбурк |
| уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, |
| лиже и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху |
| пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> < |
| ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, хо |
| за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко б |
| та да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p |
| ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ј |
| ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да |
| искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као |
| ру душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је је |
| епо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног |
| , закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе капетану.{S} Потмулим гласом нешто прогов |
| е.</p> <p>На послетку се савлада, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде д |
| оје је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих |
| ту близу на шору налазила?...</p> <p>— Дубока су посла Стојанова, рече друга.{S} Гле’те само к |
| иромах Добросав Пантин.....</p> <p>Мара дубоко уздахну:</p> <p>— Сирота Анока.{S} Црне њене суд |
| нио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изуј |
| беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти |
| ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако о |
| потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је и река |
| моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— |
| } Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У |
| ?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p> |
| у...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни губери, поњаве, |
| ке <pb n="58" /> насликане, све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаки |
| па — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} |
| </p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за |
| прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председник |
| е.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Мара оде с |
| е к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет пол |
| дакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан |
| </p> <p>Поздрави се с Ружом, па су онда дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку |
| ло се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</ |
| ше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био об |
| Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p> |
| ано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и не |
| о.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S |
| теринске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао пр |
| да паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су с |
| у стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Ма |
| а почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савл |
| на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго разговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p |
| ни се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива изба |
| руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође |
| у.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} По’ват’о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо |
| ти овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и |
| уђоше унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат |
| о прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се |
| а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Жива |
| ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне |
| зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, први човек у општини, па тако да се у |
| тео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, о |
| .</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине! |
| Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин |
| бе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дугачким моткама, висили су сваковрсни г |
| bSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору |
| л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Р |
| S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова |
| егло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он на |
| , не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече И |
| ма мучио.{S} Његова савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло |
| о прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се вуч...{S} Ако узмем овојачу |
| ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи |
| та се вуч...{S} Ако узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p |
| — Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p |
| .{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово |
| > <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила |
| } Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</ |
| е.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти зна |
| </p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дуката.</p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да м |
| д срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Нек |
| } Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Прем |
| да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p |
| а.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p>— Од камена, ником ни каме |
| рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, тако рачун Стојане.</p> <p> |
| д моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} |
| ет велики’ сена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на л |
| е вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’ |
| даче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> |
| рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа |
| и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у ме |
| ди, како га одврну.{S} Од они’ велики’, дупли’ катанаца.{S} Па ти ондај лепо ушло у обор, убило |
| а ’вала Богу мени добро.{S} Они се мало дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учин |
| досно Стојан.</p> <p>— Али ако се стане дусати.{S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, он |
| реба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Ј |
| заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе гр |
| , да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} |
| Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну |
| шни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали сме |
| и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, |
| на кућа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће |
| син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и |
| рде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрд |
| опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како с |
| ше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од п |
| уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева |
| Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од д |
| е пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је па |
| јући се од болеснице.</p> <p>— Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, |
| између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и |
| >Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Жи |
| и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица |
| вај би те мирис подсетио на мирис чисте душе девојачке....{S} Осетиш нешто у себи, што те узнос |
| и киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од мо |
| јиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретниче!.... |
| ћемо се царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гл |
| >Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле |
| г јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Р |
| ј свој.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он м |
| ше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он раш |
| <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у |
| ишта.</p> <p>Људи га само слушају.{S} У души су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви И |
| евиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи очи, |
| ећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Ј |
| Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није има |
| а беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тич |
| те, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80 |
| уде <pb n="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају |
| емишљати, како ће да по’вата конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже м |
| Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о д |
| ло срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења |
| г да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> < |
| договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан по |
| оја нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се н |
| упљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Ц |
| је. </p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забад |
| ан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађош |
| на и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стој |
| е лице разведри.{S} Очи му синуше неком ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од рад |
| а што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно наши |
| на, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био мл |
| ти се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, з |
| извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цва |
| ихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помол |
| обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја |
| м и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије. |
| се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напољ |
| нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...< |
| учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће ре |
| а тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане,</p> <p>— Сви ми |
| е би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, об |
| <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра |
| Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се |
| сет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пружати, рене Панта |
| </l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, рече Ђура, шта Добросав бројенише?{S} Ово се твоје кесе тиче |
| екрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамти |
| тан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} |
| си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ |
| и и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p> |
| пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба |
| један на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на к |
| "98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} |
| вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна |
| p>— Јамачно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о човече, да то море Србин учинити.{S} С |
| би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки п |
| р не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p> |
| , рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учин |
| >— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Деде шарај.</p> <p>Дете узе попину рук |
| Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се св |
| ад си ти био његови’ година---</p> <p>— Е, е, ви’ш ти ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је |
| омуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби ј |
| ог оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас |
| Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> |
| могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди наред |
| Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се |
| морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући п |
| p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>М |
| кну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> |
| p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, к |
| Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрав |
| ст и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како т |
| у, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души тр |
| кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обо |
| тељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај |
| па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а |
| ниједан на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани н |
| Стојану синуше очи од радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш по |
| бити вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па |
| инију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се |
| у за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише |
| ’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p |
| говор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра |
| ео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Језди |
| p> <p>— Све?</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпот |
| р, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш |
| ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" |
| >Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само |
| и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Ста |
| иш свршено?</p> <p>— У недељу.</p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</ |
| рома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Ј |
| {S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала ти газда Стојане.{S} Нека ти брате Бог плати, |
| За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе з |
| седеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бо |
| </p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Жи |
| е да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад си клао ово свињче?< |
| љак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људ |
| — Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила |
| ле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</ |
| јде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресит |
| ....</p> <p>’Ајде капетане, ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, |
| кне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме!{S} Али се уздржа.</p> <p>Ослушну још мало....</ |
| аше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево капетана, чу се међу сакупљеним народом.</p> <p>— О |
| ном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> |
| на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево моје главе, ако Стева то буде учинио....</p> <p>Так |
| е.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фи |
| две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> |
| се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вредан, рече председник.{ |
| у д’ укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нек |
| и готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> |
| е му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— |
| таде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви погледаше.</p> <p>По путањи се лепо поз |
| ред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се ка |
| } А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p> <p>— Немој де ти, шиљ |
| p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не зн |
| бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. </ |
| </quote> <p> <hi>Читатељу</hi>,</p> <p>Ево ти мога првенчета, моје „Радетића Маре“.{S} Предају |
| трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> |
| во, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти се одбија на „фиру“.{S} Ово што су свиње би |
| ш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.< |
| радило, спремало.....{S} Није то шала, еј!</p> <p>Мало по мало, па се сватови почеше прикупљат |
| , рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Нег |
| нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још |
| ати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су с пољ |
| е ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово са |
| и она девојка, ни дај се Боже!</p> <p>— Еј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка |
| .</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Дикане, Дикане море, устај:</p> <p>— ....{S}Нећу виш |
| а Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу |
| убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, како ви то нисте чуле.{S} Ту близу уз вас, а моја к |
| таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом Вогу ниш |
| p> <p>Стева опет ућута.</p> <p>— Остави еј, то дете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задирки |
| p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни |
| море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами |
| Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Свра |
| уго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код |
| и’ рана, лепа сестро!{S} Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам |
| о, поштапало“, бабо!</p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p |
| наког човека толику кривицу.{S} Није то еј, шалити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир |
| капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Раде |
| ш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>О |
| ан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јов |
| ући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да |
| /l> <l>Џафер-Беговица“.</l> </quote> <p>Еј, пусто, што се мора остарити!...</p> <p>Кад оно Мари |
| </p> <p>— Од петка, рече Ката.</p> <p>— Еја, грдни’ рана!{S} А мени се чини, да те нисам вид’ла |
| Ко би се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да с |
| пева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истр |
| ају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки м |
| и....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опе |
| ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе св |
| дседник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле |
| , хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb |
| ати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</ |
| у вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак пр |
| ћету, све добро.</p> <pb n="91" /> <p>А ено сад погледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене п |
| узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колик |
| , читава општина не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас нећ |
| p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је |
| а и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погл |
| е Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојан |
| е качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала |
| {S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи |
| ко јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</ |
| у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледа |
| <p>Тако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две, по три, а по не |
| ајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако... |
| .</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</ |
| има било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... |
| </p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми ’вако по мало. ’хоће л’ бити која да се попије?< |
| к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p> |
| у одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није |
| S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, ето часком, само преко шора, па да ме види...</p> <p>— |
| море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’ |
| и смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор м |
| де докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јо |
| да нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само |
| наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова па |
| оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о |
| ла нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, |
| море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> < |
| осле се мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и ово |
| агали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’в |
| > <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи |
| ријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог |
| но око срца.</p> <p>— Па бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам |
| Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја л |
| светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вал |
| адује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је би |
| } Угрејани па да ноће без покривача, па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</ |
| ако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среск |
| — Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote |
| <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти кажем.</p> <p>Колико сам се пута |
| е може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смисли |
| ивог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала |
| штени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...< |
| ћ!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле |
| знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, |
| ада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа ућута.</p> <p>Страш |
| а.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> |
| ију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне саме наврле, па само сипа...</p> <pb n="104" /> |
| та, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето к’о чисто лакше.{S} Боже, али сам данас весела.. .. |
| би та господа дала да виде ово, што ми ето сада без сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је м |
| неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити |
| ан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И т |
| ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног |
| Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога |
| ниси, чини ми се, дужа била!....</p> <p>Ето, такве су мисли парале срце Ружино целу ову ноћ.</p |
| ког дућана, да вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца С |
| Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе сеоски беспослич |
| ’о да си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} |
| /p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их с |
| <p>’Вала му, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, п |
| о ’вамо радити како будемо ’тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између о |
| аља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако из |
| ве само клокоћу!....</p> <p>А народ?{S} Ех, ако нисте никада били у Мачви, тешко вам је то каза |
| </p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура |
| ући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како |
| /p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, там |
| мо теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— |
| авити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи били, кад год оде у |
| чунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја |
| н Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, врати |
| одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког бр |
| едајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> |
| згледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим голим |
| гњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и |
| тове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p> |
| емала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар |
| ду косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу како се пати.</p> <p> |
| ла....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све пр |
| е срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали |
| лед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p |
| — Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли |
| а добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учинио.{S} Никога никад није увредио ни ожалостио.{ |
| не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, |
| а се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не бр |
| као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и |
| грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова |
| } Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} Али кад виде да ни |
| паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но с |
| днице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго |
| p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто |
| д ствари украдено.</p> <p>Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Језд |
| једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре с |
| на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, |
| ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и в |
| ва.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није т |
| три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које са |
| кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем... |
| знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли во |
| лупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да |
| ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чуј |
| и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би |
| едити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како |
| <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости ради |
| за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине М |
| овоме селу.{S} Држим, да ћу одговорити жељи вашој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до са |
| трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, дан.</p> <p>П |
| .</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је |
| би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Х |
| , и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су |
| </p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на |
| ва ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</ |
| Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p |
| >Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека вредна жена, беше такође поранила.{S} У руци држи плетење и пл |
| жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо м |
| ед шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ ти Марица!{S |
| у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана.</p> <p>— Море, право шило.</p> <p>— С |
| ...</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш. |
| > <pb n="168" /> <l>Сад ће мене,</l> <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l> |
| Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, |
| ча.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би о |
| <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ ’вамо женама код Нинкове куће, па чујем разговарају се, како |
| ="subSection" /> <p>Тако људи.</p> <p>А жене?....</p> <p>Ено погледајте низа шор.</p> <p>По две |
| и сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које |
| у је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешт |
| ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> |
| p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би |
| ек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пази |
| > <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ рана, |
| S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p>— |
| рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све |
| рљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у |
| огледајте низа шор.{S} Поседале ти лепо жене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нем |
| к код нас у селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ кака |
| што само климне главом...</p> <p>— Нуто жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако сл |
| то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му ниј |
| или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да так |
| и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео |
| а Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао |
| му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анок |
| м, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина |
| p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb |
| о за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је |
| Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> |
| јатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и про |
| и.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си ти жено?{S} Нема те ’давно у ’вај наш крај.</p> <p>— Од пе |
| аквих причати.</p> <p>— Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с |
| <l>Жена бити!</l> <l>Немој мене,</l> <l>Жено бити!</l> <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И |
| није.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта |
| е старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њ |
| Копорани стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе злато |
| образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и с |
| је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>С |
| да мрдне....</p> <p>Све што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, шт |
| Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— |
| и је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје |
| иоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну |
| којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе м |
| а и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу о |
| стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима |
| руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p |
| <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у ч |
| о некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио. |
| први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, не |
| Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветит |
| тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако ми Вога, упамтићеш ме!< |
| образима њеним.</p> <pb n="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкир |
| собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад |
| сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осве |
| <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде |
| коше обојица.</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својо |
| е.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не |
| 138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> < |
| ..</p> <p>— ’Ди ћеш рано моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу. |
| знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанов |
| ше још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и од |
| ара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком, својом милом снахом, |
| — Анђелске душе, децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска |
| ва?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу Станимир, к’о очи у глави.</p> |
| ви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила |
| арен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није био |
| за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном |
| следње су му речи биле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопи |
| а идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да |
| Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од |
| .</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви |
| ити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и њего |
| о код куће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На |
| ослушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја |
| г му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се ве |
| брата Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу |
| се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опази |
| димо, да се они како ослободе...</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао... |
| еде бабо, љуби се с пријатељима.</p> <p>Живана га погледа.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с |
| Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Де |
| } Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана уђе.</p> <p>— Деде бабо, љуби се с пријатељима.< |
| синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу де |
| још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам п |
| н пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девој |
| ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зач |
| а је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешт |
| м конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у |
| гњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо |
| и му нешто још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у о |
| пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено |
| омагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и пре |
| ли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и на |
| кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p> |
| } Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога |
| уће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа ку |
| о замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да иде |
| и њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после кући вра |
| и се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало |
| , рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад |
| оју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов приј |
| био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само |
| а им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе |
| одина за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порас |
| у потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поз |
| <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Живео га Бог, рече Дикан.</p> <p>— Ш’ радиш газда Стоја |
| о јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, љепи наш господину!...</p> <p>Поседиш |
| <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и |
| кренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— |
| дајем тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’ |
| о овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш |
| <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превали |
| е, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви |
| ...{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом |
| ве куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију. |
| ето чинило, да без Маре баш не би могао живети.{S} Да, не дај Боже, Мари сутра што буде, он би |
| м од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста |
| а зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће |
| аћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јад |
| а вам што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића |
| и у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што |
| да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> |
| полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упути право Марином вајату.< |
| наших познаника већ нису били више међу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли |
| ло---</p> <p>Па опет, људи, не умемо да живимо!....</p> <p>Седме године по Мариној свадби, а тр |
| раза, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ок |
| једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Чим би у |
| ојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашт |
| око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Ст |
| ти...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу |
| сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога ми Бога...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јек |
| — Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — |
| <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Жи |
| <p>— А, а, Живојило.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном |
| бма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Ов |
| ћута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— |
| њу Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа, т |
| пући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала с |
| земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није н |
| ћу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и |
| е Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су в |
| гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И |
| утим господине, боли ме, ’наки брав!{S} Живота оно кошта...</p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти каж |
| ТИЋА МАРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретеновић</p> <p> |
| </p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где је она поник |
| је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о злат |
| е упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ств |
| још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за н |
| тити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И за |
| дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, |
| а другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај |
| му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на човечје!</p> <p>Грчевито стезаше пес |
| проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... цари |
| благога, да даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот! |
| колике ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног с |
| .{S} Он личи на болест <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као с |
| уше необичном ватром....{S} Никада га у животу нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> |
| оку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није се свесрдније Богу молила, Нали кабло |
| > <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>З |
| е куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у животу прати ћери моја лепа....{S} Срећан ти пут...</p> |
| ет друг весео бити, кад му његов друг у животу пати?</p> <p>Сирота Љубица!</p> <p>На лицу њеном |
| слицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била тако весела.</p> <pb n="22" /> <p>— Б |
| заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p>Беше се повукао први мрачак.{S} Он лич |
| се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако нисте, Бог ће дати, па ћете ос |
| животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника |
| а, одвојио од свију капетана које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, ц |
| мек.</p> <p>Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> |
| а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није за |
| у празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке уз |
| ело прођоше као неки мравци.{S} Срце га жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учин |
| <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="1 |
| ре, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавај |
| римиш, да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах п |
| прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> |
| , а оно ваља.{S} Курузи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то |
| а другом као сисак.{S} На крају сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којо |
| укрешем да припалим лулу.</p> <p>— Ево жишка молим, дотрча услужни механџија.</p> <p>— Нека, н |
| излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну |
| што текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жмарци.{S} У глави осети да му свест поче да мркњава.{S |
| За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти |
| и суд са хладном водом, па не предишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У |
| ећ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које |
| шљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отвори пол |
| ри шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша |
| ...</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождр |
| и’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ј |
| о баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— |
| анђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику |
| мети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и |
| ао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови би |
| <p>— Стева пољуби у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после ос |
| сви сељаци рачунају га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, |
| Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас? |
| ного је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> < |
| о мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....< |
| } Пред очима му к’о нешто сену па пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стој |
| пљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председни |
| вео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="174" /> <p>Од |
| ан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Де |
| нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана |
| .</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена п |
| их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат. |
| ваке године на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> |
| они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том с |
| ме Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S |
| мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> < |
| Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо ве |
| обро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо рачун, |
| а три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно с |
| ази нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што се десило.{S} Сви ћемо ти радо помоћи, да пр |
| , Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} |
| замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе.{S} Погледа горе на пожутело ли |
| <pb n="150" /> у животу човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју.... |
| говориш, па ће бити правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било ре |
| ена у вредности до тридесет дуката“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места па |
| и кажу: „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по лива |
| Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="8 |
| јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p> <p>Стеви се учини као |
| поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави сва |
| Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи н |
| њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се оприја |
| овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два |
| срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p> |
| а у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је м |
| да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се до |
| гађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{ |
| болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> |
| ојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине. |
| ши посао, он се полако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета |
| лико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станими |
| евало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре |
| е његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ |
| своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, |
| артије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је п |
| о овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које |
| S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>З |
| у ком беше нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да ква |
| туп! туп!{S} То беше некако потмуло.{S} За тим се чу, к’о мало гроктање свиња, па се онда опет |
| по.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> |
| дницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— |
| по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако |
| ђу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</ |
| ат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опе |
| жали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’ |
| х расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помис |
| д је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао |
| ако Радетићи не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за укр |
| <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја са |
| {S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S |
| опа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижи |
| ...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је би |
| <p>Капетан с људма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, нато |
| > <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у руку прво |
| жење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се у срчету блистала к’о детињ |
| рак, млатајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни н |
| Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави чича Нинко.</p> <p>— Амин, |
| е, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> |
| е, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад |
| а будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти се осветити....{S} Осветићу ти се, чујеш.. |
| лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и н |
| Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлучим.</p> <p>— Глед |
| нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила |
| .{S} Написа наредбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и |
| јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео |
| ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се само у њег |
| у каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену |
| } Неком узицом привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет |
| је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није |
| , зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождреби |
| ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> |
| ама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата |
| казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— |
| але, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Почеше с њи |
| времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу с |
| и нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p |
| , јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је |
| ead>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим пу |
| и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S |
| вица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је че |
| разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S |
| ли су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој |
| с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председни |
| скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</ |
| ле...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу читав плотун...</p |
| p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Ни |
| S} Она се састоји у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но |
| иљ.</p> <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и с |
| То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у |
| су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и ост |
| погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића |
| рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, |
| ше да продаду тридесет, а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поје |
| ’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е |
| боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док |
| ашче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p |
| гњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове ло |
| ржала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у жив |
| <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу |
| , сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледај |
| > <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, |
| .</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руц |
| ужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си |
| {S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити др |
| ђи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мог’о |
| азведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им |
| обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресре |
| Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" /> <div type="chapter" |
| Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препућ |
| ру.{S} Стисак синко!{S} Није ’нако пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом |
| да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} |
| срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гле |
| ћа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег. |
| су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <p |
| бато?</p> <p>— Стојан ми јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.< |
| тну успомену на прошевину Радетића Маре за Стеву Добрића.</p> </div> <pb n="156" /> <div type=" |
| исину, па га носи... носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и |
| а Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p> <p>— Ет’ ми |
| </p> <p>— Е, ’вала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> |
| дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, |
| на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни р |
| који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ се почео повлачити мр |
| је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцеларију.</p> <p>— ’Оћемо господине капета |
| да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што донесе... |
| <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да |
| ајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авли |
| чадија поведе коло.{S} Старији поседаше за совру.</p> <p>Оно пусто ћемане у циганским рукама ци |
| имању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја лепа |
| p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран сл |
| , рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се |
| о бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а |
| и.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није Б |
| а ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— П |
| о пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто кажем. |
| брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} О |
| вио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ поч |
| рукчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, у |
| Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, бл |
| , који умеју да песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац |
| а шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде |
| анимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, ш |
| во је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p> <p>Учинио би’ славе ми о |
| /p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватови за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, |
| а.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако науч |
| коше обојица готово радосно.</p> <p>Сви за тим уђоше у канцеларију.{S} Скоро два сата трајало ј |
| о.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад зна |
| прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се |
| <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу.{S} За кога су мислили д |
| три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура |
| теву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на |
| нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла ништа окусити.{S} Била је сита ср |
| пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто но |
| e unit="subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете |
| се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радет |
| вони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју |
| а дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро п |
| буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канце |
| селу празнује.{S} А особито жене.{S} Ни за живу главу, не би ти она на „Петку“ какав рад у руке |
| јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопаже |
| се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се није |
| мљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>Право |
| <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би казао.</p> <p>Капетан га посматра |
| ирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио пог |
| а не говори.{S} Не казуј ни куда ћеш ни за шта ћеш.</p> <p>— Док не дође наредба од капетана, ј |
| ажно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Бу |
| >Она познаде Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да |
| се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p |
| натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, по |
| реплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из л |
| <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о |
| опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од је |
| стишавати.{S} Више није било опасности за остала сена.</p> <p>— ’Вала Богу, те само ветра нема |
| ажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се |
| тражи, а сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> |
| сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели.. |
| је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јес |
| дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} Ако Бог буде <pb n="54" /> ст |
| д би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи руку.</p |
| .{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти однела?< |
| и задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За т |
| <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје |
| шевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали |
| > <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данаш |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} |
| вео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће. |
| одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спре |
| се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у разговору умакоше у кућ |
| скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом |
| о око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да |
| а дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада |
| олико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога са |
| у све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>Пос |
| тојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољства. |
| чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, него у чи |
| и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни г |
| едседник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у ко |
| мо, рече председник.</p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко |
| ија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p> |
| е Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим Станојка водећи Мару за |
| а је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он с |
| ве споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући бил |
| ли...</p> <p>— Да се није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече |
| Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стој |
| /p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала. |
| помиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли в |
| д тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, |
| p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља р |
| чима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да рад |
| <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаница, нека |
| а срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би |
| дна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Кат |
| Погледа на оно место, где су они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није |
| учак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути што |
| ад сам био његови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p> |
| м људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отер |
| к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно своје |
| .</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше д |
| ар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат |
| антин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена кр |
| лаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="6 |
| е мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Пече |
| ’ па у ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на |
| један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми, читава општина не моремо чколу?{S} Па |
| ’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам.</p> <p>— Е, баш добро.</p> |
| м, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" |
| кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, |
| се врати, а за њим Станојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали |
| о чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— Стој, паликућо стој!</p |
| ој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је |
| </p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— |
| {S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад |
| p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица до |
| ати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџи |
| ли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они били, |
| ости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. |
| засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p |
| — Можемо рођо.</p> <p>— А шта ти мислиш за „Крушик?“</p> <p>— Па, како ти велиш.</p> <p>Па тако |
| ила готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено бе |
| едаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био |
| {S} Ала ће то бити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> |
| ла је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о з |
| /head> <quote> <l>Богаташ нисам,</l> <l>За то не могу, </l> <l>Блистави спомен, </l> <l>Дићи т’ |
| о на њихову кућу.</p> <pb n="110" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да |
| а правди страдају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па |
| ?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми |
| , па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је гот |
| "153" /> <p>— Оди ти Стево овде!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем |
| час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом |
| м у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, |
| јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно.... пуно пољубаца, па се онда растадоше |
| е.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Ка |
| Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби мислила.{S} Непрестанц |
| ред мијану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p> |
| и се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и зам |
| ети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, р |
| воју оставите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје |
| е детињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватов |
| месом, корачаху погнуте главе...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто пис |
| , и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће,...</p> <p>Стева се укочио |
| у повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће |
| ека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати по вајату.</p> <p>Горе преко |
| е и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости разиђоше.</p> </div> <pb n="139" /> <di |
| не, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут св |
| си чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конц |
| е само више прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Ба |
| и.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у м |
| за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам постојати пред коњима, док с |
| а!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јо |
| баца, сам ће се о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они |
| мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га |
| Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p> |
| и миле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> |
| твоју правду, није ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби |
| Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био |
| осмејак показа му се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њ |
| ије био веселији него тога дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толик |
| радити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} Увек, док су они још мањи |
| уро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикан |
| овори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p |
| ева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и |
| довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{ |
| каше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— |
| Аноке Дамљанове, па само тресе.</p> <p>За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l |
| 9" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} К |
| че Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Ст |
| атра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> |
| рикупљати већ позвани пријатељи.</p> <p>За мало, па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори |
| о дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> < |
| узе, од којих не могаше гледати.</p> <p>За тим приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела б |
| х рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p> |
| сму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута у лицу мењао.</p> <p>О |
| Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе |
| никако на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и по |
| мају, обасјана меком месечином.</p> <p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као вен |
| е весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденков |
| p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p |
| , као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али он |
| , рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису в |
| о га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> <p>— ’Ди ћеш рано мој |
| ом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још |
| >— На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колен |
| ру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, С |
| оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: капетан, председник, два одборника и |
| е сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, уст |
| ајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се мно |
| ко Бог да, бићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми |
| а, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, п |
| мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на |
| није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звонил |
| одаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> < |
| не.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И а |
| и руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заист |
| лима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> <p>— Ти дош’о |
| ршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тра |
| Радетића сењак.{S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је м |
| м, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Тако сви редом.{S} Неко пет, неко |
| , које су се могле добро распознати.{S} Забележи у књижицу, па окренувши се осталима рече:</p> |
| ити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на |
| и на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Капетан |
| еко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми преко стотине дука |
| ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а с |
| наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име це |
| анојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би ли што |
| жигну, као да неко усијану летку у њега забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</ |
| ред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и |
| та па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече |
| тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу |
| ’вако.{S} Највише се бојао да штогод не заборави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богат |
| емрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мач |
| на није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој |
| о ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> < |
| едаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— |
| ајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта велиш господи |
| е Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко |
| S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и |
| х, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што |
| је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прикупљат |
| а ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забран |
| олики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наше имање, шт |
| оме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана мора |
| сме да га воли!</p> <p>— То се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој |
| ђаји који се десише синоћ у селу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене |
| Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ј |
| ло.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро ни |
| Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Сада му се |
| влију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, има ве |
| на прошевину Стојановој кући, готово се завадио са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не |
| и, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> |
| потеса Раденковачког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му |
| расло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> леж |
| и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запеч |
| предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Бо |
| еди ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, пре |
| квих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, |
| идели.{S} Често пута чућете по неког од завидљиваца, где у сеоској механи, поред полића ракије, |
| погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо об |
| да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени д |
| и.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају |
| одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад можемо Стојановој кући.</p> |
| а и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лиц |
| ло пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се |
| Маре, какав у вас буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или |
| ли нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао, донесите га ’вамо |
| слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после |
| е, мило.{S} Па сам те од ондај још више заволела.</p> <p>Слушајући ове миле речи, Стева се беше |
| и тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, пе |
| та“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, што све траже они, који приповетку хоће да у |
| ного, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, које потоком по |
| ако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала незавршена |
| исао слушајући капетанов говор, кога он заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, ка |
| целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се та |
| знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да |
| на.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутра.... |
| у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљи |
| столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно |
| м стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао б |
| ира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше море |
| ало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало кр |
| им се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаг |
| умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој И |
| } Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Стан |
| > <p>Она га није опазила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јо |
| есми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли |
| /p> <p>— Чим дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорил |
| S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу своју.< |
| удима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{S} Црног Цигани |
| м да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> < |
| ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси ми |
| исам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вај |
| риђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— |
| ат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог |
| ну своју у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> |
| само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, п |
| ше није могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвене |
| казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p |
| ло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> <l>Вири |
| другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше |
| једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у к |
| ој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У загрљају прође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избав |
| ту нисам тако страшног видео.</p> <p>Он загрме:</p> <pb n="70" /> <p>— Дакле ти си лопов!</p> < |
| а стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташ |
| ткуд био, па да видиш сеира!</p> <p>Кад загрми пушка, да ти уши заглуну....</p> <p>Коњи полетеш |
| очи сенуше необичном ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треб |
| викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево |
| ваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било. |
| исебнији био, он би сигурно осетио неки загушљив дим, који га поче давити.{S} Али он ни на шта |
| >— ’Ди смо ми господине капетане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, ил |
| ча Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> |
| ете.{S} Шта си га вечерас напопастио ту задиркивати?</p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ј |
| ик је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> |
| у ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мал |
| огатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> < |
| ао лед.{S} Али он то не примети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, изв |
| p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој беши |
| и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Бога |
| > <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, тако.{S} То ћеш најп |
| де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је |
| /> <p>Кад Стојан остаде сам у соби поче задовољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по л |
| ла још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ено беза, да не морам за три године, а |
| — Ови добро свршише, рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јек |
| > <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито де |
| је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</ |
| м.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нам |
| ника.{S} Он кад чује пушку повилени, не задржа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше... |
| , додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако на |
| успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на свој |
| м је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако |
| е за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра дан д |
| ар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадоше само два огранка, два брата од стричев |
| </p> <pb n="174" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за жи |
| имир нешто млађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређу |
| иле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.< |
| онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче |
| добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> < |
| вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима те и они по |
| </p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је |
| ку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце |
| {S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, |
| ао до неба скочити, само кад би Мара то зажелела...</p> <p>А, кад се од ње растане, он постане |
| о.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди |
| да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели да може да га дохвати руком, па да га превуче пр |
| ћа свега на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље |
| дан рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и бра |
| " /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњур |
| ад га себе нисам видела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га |
| а Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба ноћи.</p> |
| аше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води ове, па нека |
| ="60" /> <p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се |
| ићете у Раденковићу.</p> <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Т |
| ачи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Р |
| им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи |
| /p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом |
| о његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за |
| о све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па нема оно |
| што још требају до сутра.</p> <p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} |
| {S} У души му чисто лану, а срце весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја |
| ацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а очи му сенуше необичном ватром....{S} Никад |
| ђаволском светлошћу.{S} Уснице му чисто заиграше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире! |
| ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три сина, |
| та реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан |
| о иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекује, |
| <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</ |
| њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавају |
| друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура доша |
| а Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто с |
| је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио њег |
| А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и |
| „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“. |
| њата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, |
| а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унут |
| не сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Језди |
| откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— Па свет говори, лепа сест |
| ђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рука |
| Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p>Стојан се трудио да се пре |
| лити.{S} Деца се познају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У |
| <p>Тамо, овамо, склопише рачун, али му закаишари близу двадесет дуката.</p> <p>— Неће бити, та |
| тојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако б |
| мо поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне као гак, к |
| S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи |
| } Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара? |
| димире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...< |
| } Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле исп |
| ="54" /> стари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p |
| крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми мога Светог Николе |
| ра, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну |
| p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12 |
| Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића кот |
| стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуш |
| о мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{ |
| скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p |
| штамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> |
| а закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља |
| </p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, |
| је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитопере |
| ј пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и |
| ошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капе |
| ку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати |
| и потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председн |
| уле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море |
| .</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му |
| не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капета |
| ало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих вилица, дрхћући приђе кап |
| острана Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>И |
| и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То није под ни пошто мог |
| у капетан.</p> <p>Обојица су ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једн |
| л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{ |
| синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли о |
| залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше ништа окусити.</p> < |
| оше око синије.{S} Узели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста |
| могуће!</p> <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и да |
| .</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и |
| p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p |
| жа га шале...</p> <p>За мало па сватови замакоше...</p> <p>Код Радетића куће остало готово онол |
| ије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаре |
| баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и ме |
| Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала... |
| стадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно |
| а јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му с |
| о...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штогод.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја са |
| но у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи он |
| есило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај м |
| римети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При светлости свећиц |
| <p>Капетан нешто прибележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова с |
| шла?</p> <p>— Кажем ти.</p> <p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Од |
| ало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева |
| и можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Р |
| Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођ |
| ди чу се болан уздах.</p> <p>Капетан се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p |
| нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгуб |
| орам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> < |
| јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа о |
| p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда |
| том оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетанову.</p> < |
| м ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Он |
| на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— Шта радиш т |
| а уђе у свој вајат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једар |
| ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.< |
| бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећати.</p> <p>Дух не |
| ата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и |
| ра помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S} Он |
| трча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као |
| } Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...</p> <p>Очи су му при овим речима севал |
| а кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде мукајет његовим коњма, који с |
| од смеја заврате...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> |
| е обрве набраше.{S} Дело му лице некако замрачи.{S} Он се у души гадио оних подлаца.{S} Од како |
| лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С |
| а неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди се |
| n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се ву |
| едаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, т |
| /> <p>— Шта си радио тамо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за |
| вепра што....{S} Па за тим чисто човек занеми.</p> <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јов |
| тати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешто прибележи, па се онда зами |
| њаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био предс |
| е, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} |
| су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— Тако ми Бога господине!{S} К |
| еће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Ст |
| >Слушајући ове миле речи, Стева се беше занео.</p> <p>У мислима већ представљаше себи: к’о Мара |
| а трже капетана од мисли у које се беше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</ |
| по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} Крв му јурну у главу, а очи |
| У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и |
| реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учини му се да не стоји на зе |
| поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто занесе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S |
| риси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мири |
| су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осе |
| .{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштајући густе колутове дима, ниш |
| сте га само видели, кад узме, да с њим зановета.....{S} Чисто се беше човек подетио....</p> <p |
| га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрветом, на то |
| лицу, просуло се лако руменило, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га н |
| је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} Воле |
| тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и бл |
| ....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би ц |
| просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуб |
| ездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи |
| и чича Нинко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у |
| ови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше лепо, као лице у младе д |
| је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и поз |
| а и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друг |
| ој па после мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорел |
| амен није освојио.{S} Ова два са стране запалила су се од њи’.{S} Да се којом несрећом није одм |
| е!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> |
| р Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p>Капетан брзо раскиде пе |
| узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, |
| ена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо |
| >Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неописаном брзи |
| се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну |
| олан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја |
| бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Ла |
| </p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима |
| еш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> < |
| ећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио н |
| асти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде |
| не.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су |
| а:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели. |
| тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</p> <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— З |
| Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Је |
| .{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спази међу људм |
| е оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у |
| њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело п |
| по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, |
| {S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица баш данас одоше у ч |
| ио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</ |
| аљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, |
| њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепа |
| у, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само |
| о као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, рече чича Ђура.</p> <p>— Ова три запаљена су |
| За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па после мојој шољи.{S} Он |
| лим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би б |
| вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година |
| де онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вог |
| нину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из |
| па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l |
| е ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и |
| <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинку:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох < |
| су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно зап |
| у општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом.{S |
| ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше |
| S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, |
| >Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p> |
| то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед |
| гатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Каж |
| сла...{S} Почеше с њим да сеире.</p> <p>Запиткују га то ово, то оно, а он све наопачке одговара |
| а то радосно.{S} А стари попа мал’ није заплакао од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја |
| : хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које каквих заврзлама, |
| не воли окове, а срце не трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је |
| еном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију ка |
| пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово |
| уга свога господара, тачно вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина м |
| , опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задо |
| не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од |
| да Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у св |
| ога су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кме |
| ра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.</p> < |
| p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ |
| н мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш |
| ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окро |
| али...</p> <p>— Кажи перунико моја!{S} Зар се ти твоје тете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим с |
| вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, глуви, него љубаве |
| лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у ав |
| чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево |
| иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, |
| ога никад није увредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би |
| <p>— Не тако недаћниче — виче кмет.{S} Зар се тако болан сено гаси? ’хоћеш да распалиш још виш |
| " /> <p>— Децо моја мила, куда ћете?{S} Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану свој |
| Зар да каљате руке о ’наке поганце?{S} Зар да нану своју оставите саму само’рану?...</p> <p>За |
| до марве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код |
| <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то з |
| тра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорил |
| О Маро!</p> <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p |
| и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намрш |
| однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} П |
| аш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, |
| и на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја са |
| S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са |
| са Стевом, убио његовог вепра.</p> <p>— Зар баш тако рек’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако |
| вима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече |
| звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— Он капетане, рекоше обојица.</p> <p>— |
| <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> |
| ш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те |
| во, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она рече?</p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме |
| , па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било ве |
| p> <p>Што ли то?</p> <pb n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласк |
| Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рође |
| у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задруге остадо |
| била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="173" /> <div ty |
| њства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p |
| и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет друг весео бити, кад му његов друг у живо |
| полете.</p> <p>Наста ручак.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред |
| ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!< |
| бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег чо |
| ли су по пола њено добро срце...</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радо |
| ни мејанска соба.</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати |
| о село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то |
| оставити, па ће они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није |
| <p>Некако у том времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што |
| ткуд оно у Стојана?</p> <p>Стева се сав зарумени.{S} За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не зн |
| да овај...</p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти |
| о нека потера Милан....</p> <p>Стева се зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде. |
| да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш М |
| јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као ружица.{S} Срце му стаде силно куцати.{S} |
| апетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два |
| авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је једа |
| на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узора |
| да се Богу молиш!</p> <p>Попино се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа |
| >Она подиже очи.{S} У њима се као бисер засветлише крупне сузе.{S} Биле су то сузе радости...{S |
| ли није могла срцу одолети, кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла |
| Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Момчадија пов |
| Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по р |
| и заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје матер |
| ели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</ |
| ро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.< |
| таре кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса је |
| апетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у су |
| о кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— |
| икан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној |
| бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да с |
| Бога ми си вредан, рече председник.{S} Заслужио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> |
| укама.{S} Свој четворици, платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен |
| > <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p |
| планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А з |
| p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} |
| и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Ив |
| ву правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се |
| о пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке с |
| отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти |
| > <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са њеним Стевом. |
| је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p |
| > <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:</p> <p>— Ето м |
| <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће.. |
| Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> < |
| се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p> |
| дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Т |
| та ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљутило.</ |
| змуца.{S} Поче нешто да каже, па му реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да св |
| и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу...</p> <p>Онда паде доји око врата.{S} Љ |
| ечице.{S} Стојан поче нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта |
| нешто, што му беше у гуши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у ж |
| им, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на г |
| пружене постављене совре, а около клупе застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да |
| ет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му |
| ђе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ходати, а спава |
| андуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра не |
| ли проговорити.{S} Посрћући дошли су до затвора.</p> <p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да и |
| а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онак |
| мо председнику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним |
| а код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи пре |
| на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слу |
| нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико тр |
| > <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, преко Радетића башче, упути с |
| ова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зен |
| резано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула |
| у му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартиј |
| рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог до |
| од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ј |
| и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, |
| рзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је |
| свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са |
| А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је р |
| ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћ |
| адао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> < |
| јан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о чему другом.</p> <p>У |
| од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, па |
| ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, |
| и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе |
| а алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком |
| оше смејати.</p> <p>— Ти чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо. |
| из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на |
| ваш газда Стојан Рибић.</p> <p>Обојица заћуташе као опарени.{S} Само су се у лицу мењали.</p> |
| > <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{ |
| бато?</p> <p>— Ето!</p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико |
| је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у вис |
| нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот св |
| есто румених ружица, на њеним образима, заузму боре, као докази вечите борбе у животу...</p> <p |
| њих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешк |
| ри пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Ски |
| већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и |
| о је око два сата по подне, кад се кола зауставише код крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На ис |
| Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} |
| Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман заусти да га упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јо |
| потоком полетише.</p> <p>Таман капетан заусти нешто да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Је |
| да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p |
| је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о рак, а очи му дошле ка’ шљоке.</p> <p>Ниј |
| т речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Станојка прсну у смеј.</p> <p>— Што се |
| добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вр |
| преварило.</p> <p>Капетан се сав у лицу зацрвени.{S} Рибићи му на сувим образима заиграше, а оч |
| </p> <pb n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ |
| познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— |
| пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрс |
| а он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком по средини, оплела у перчин па |
| раше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p> |
| а се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обојица ђипише.</p> |
| го за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли |
| "116" /> <p>— Море бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> |
| ва поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излаз |
| ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде зв |
| оде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија |
| ислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} |
| лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира вр |
| е само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан поздрави са свима и |
| преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И о |
| тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај |
| p> <p>— Рђаво бо’ме господине!</p> <p>— Зашто болан?</p> <p>— Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— |
| очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— Зашто Стева то није одмах казао?</p> <p>— Било га је ст |
| ио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, |
| <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> |
| и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— Зато господине, шт |
| дети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не б |
| х гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, ре |
| предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко в |
| ине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш |
| у свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече |
| а вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћа |
| ло, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је |
| је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Ка |
| /p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другари |
| ницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира |
| ира баш лепо није марио погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли |
| сти и великодушности ових људи, који су због њих толико препатили!...</p> <pb n="160" /> <p>— П |
| били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Р |
| есма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршиј |
| престане песма, само се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> |
| } Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излаз |
| пет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино в |
| пштинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затво |
| /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- |
| апева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле ој,</l> <l>Дрино стој!</l> <l>Стој Дрино водо л |
| одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="17 |
| Никад дотле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капе |
| већ на вратницама.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се ска |
| ио се брзо по селу.</p> <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако |
| ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не уме |
| то је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она д |
| .{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађе |
| уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило |
| кући било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка бе |
| жења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} А |
| Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глуш |
| зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се правдаше да их |
| ила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и |
| ао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити |
| /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> <p>— Чит |
| Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути д |
| председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала готово свију, ако |
| /p> <p>- ’Ајде рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти в |
| буле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на асталу кредом у четврт, па то |
| сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p>— Зар он?</p> <p>— |
| рцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо моја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси л |
| таше и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џуке |
| <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао |
| и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је ста |
| се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела.</p> <p>— Није.</p> |
| {S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко доба ноћи.{S} Уговорише д |
| ли се у овој непознатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="1 |
| јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет ше |
| лас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше, па међ |
| то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p> |
| јало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни |
| </p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, х |
| са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p> |
| почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи, види с |
| а му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ив |
| ним нитковима.</p> <p>Он додирну прстом звонце.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и С |
| ху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кад |
| иралице.{S} Ах, како ли су мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и |
| е ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало ср |
| као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него |
| е они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била су још на „Пресеци, |
| а жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— Па, ако му није дао он |
| <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гурсузлуке.</p |
| људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо |
| после морати учинити.{S} Само ако ти на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба |
| зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, к |
| оједемо штогод?</p> <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос |
| ’ајте људи, ево вам куће, ево вам свију зграда.{S} Све претитрајте, све претресите, развалите, |
| лији.{S} У себи се праштала с кућом, са зградама, са свима милим дрветима у авлији где је одрас |
| и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мало не паде.{S} |
| } Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице пром |
| претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађ |
| икане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> |
| га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није м |
| сле су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да ј |
| вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рек |
| рише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укоп |
| ала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Ст |
| а, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>С |
| тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ових гадних људи, које је, и сам |
| е знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’О |
| ја па се врати носећи полуоку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихва |
| бави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p |
| мокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до |
| пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> |
| вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{ |
| кад си ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> < |
| еду, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, |
| Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећ |
| И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде: |
| гозба у Србина не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је |
| ла на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чинов |
| Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" /> <p>— Здравља ти!</p> <p>— Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> |
| <pb n="16" /> <p>— Здравља ти!</p> <p>— Здравља ми!</p> <p>— Сунца ти!</p> <p>— Сунца ми!</p> < |
| њат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар |
| жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му |
| еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, с |
| <p>— Здрав ми буди!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{ |
| здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш ј |
| ла ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p |
| ко наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> <p>Оде...,</p> <p>— Ђаво жена, рене Стана. |
| ко наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на малу моме видиш ћара. .</p> |
| ажио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће |
| </p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Б |
| p>— Сретан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у сло |
| де.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берић |
| :</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S |
| ћ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубаз |
| ио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— |
| и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> < |
| амо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} С |
| ху му се у очима...</p> <p>— Дође ли ми здраво, сине мој, прошапута он, тихим, слабим гласом... |
| ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ ти Като?</p |
| џепу угрејала.</p> <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p |
| ној лепој рудини, покривеној ћилимом од зелене траве.</p> <p>Тада би се обично повео разговор: |
| Приљубила се уза свога Стеву, као, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је ч |
| пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само се |
| уздигнула оне гране, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што |
| <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекати...</p> <p>’Вала ти господине!</p> |
| ојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Боји |
| тове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p> |
| знад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мал |
| ари Бог, наћи ће се душман. „Заклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мис |
| , све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</ |
| нешто урадите.{S} Нећете се кајати.{S} Земље које сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ ор |
| и’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан |
| м да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се |
| , нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, |
| ју.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро груписано.{S} А већ колико имају ко |
| осе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи неколико ондашњих.{S} |
| посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старо |
| . ..</p> <p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога С |
| <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p |
| том тренутку учини му се да не стоји на земљи.{S} Лепо му се учини као да га нешто подиже у вис |
| а је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Радост рађа радост...</p> <p>Дочекали с |
| е, па га ту спустите, али нека се ту на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из |
| а даду рачуна о своме кратком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас |
| {S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извад |
| по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта би? викну капетан мало стро |
| екако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим, кад би ми ’тео дати баш би ва |
| раће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг |
| </p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни јед |
| е, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се |
| ри Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’м |
| 148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Свето Писмо, б |
| људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да |
| <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p |
| јући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немој казати анђел |
| ију, преврните сву башчу, да не будем у земљу сакрио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лоп |
| ом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било |
| S} Па кад му овај врати паре, онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> |
| p>Сви су у кући гледали на Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне суд |
| Деце немам па у Мару гледам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече ле |
| удили.</p> <p>Прво се пробудио Пура.{S} Зену неколико пута, протегли се, протрља крмељиве очи и |
| а и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p>— Е, доста, доста бабо.{S} Послушаћу |
| е, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После |
| смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти |
| отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> |
| г човека.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпош |
| као је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло. |
| растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Ружо.{S} Нећеш дуго трпети њи’ово насиље.{S |
| да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p |
| <p>— Сутра.... сутра...</p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватр |
| уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да га |
| ојима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове гласове слушали смешећи се, и на ј |
| из њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу |
| ли либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани |
| ош је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако кујунџија наћи...</p> <p>— Па шта вели |
| ану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „и |
| био.{S} А сада ето, посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често ј |
| p>Чинило му се да ће сад на путу срести зликовце, који носе убијеног вепра њиховој качари.</p> |
| ити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— |
| да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је из |
| Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> <p>— ’Оћемо господине.</ |
| све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њ |
| <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру се надати...</p> <p>Разуме се да су |
| то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да |
| еченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћу |
| — Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} О |
| p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, |
| Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особито |
| о вала, додаде Дикан.</p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</ |
| и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцим |
| су да су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар |
| а.{S} На њој неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, |
| јући ово, топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и |
| а.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} |
| де и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игр |
| а.</p> <p>Сирота Љуба, збунила се па не зна куд да се окрене.{S} Ружица се скаменила, па ’ладна |
| p>Механџија, сирома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад мо |
| сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи не зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} |
| Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели казати.</p> <p>— Мени с |
| ир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратнице.</ |
| јаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, сп |
| и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила т |
| е старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p> |
| и.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гле |
| У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p |
| ат, Стева се беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупн |
| , у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти |
| огаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" |
| </p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дикане, ово нису чиста посла.{S} |
| ина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ћ |
| сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле би се њих двоје тако разговарали, да их глас |
| /p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је |
| <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро |
| на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше.{S} Као о |
| бар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису криви.{S} Он неће допустити, да они |
| а јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p |
| ма.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— |
| аклела се земља Рају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су |
| жење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао се па не з |
| уку спремити.</p> <p>Да није био петак, знала би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњ |
| Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— |
| оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на Стевин вај |
| кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’ |
| да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баб |
| о Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у |
| пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојан |
| увши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S |
| p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анате |
| ека...</p> <p>— Сиротице моја!{S} Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам т |
| осу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрл |
| сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама ја |
| је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример син |
| <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као су |
| уши су се гадили на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} |
| смо за њим, али он утече.</p> <p>Нисмо знали шта пре да радимо, да л’ за њим да трчимо, да л’ |
| трећи су само ћутали.{S} Нису људи лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по се |
| а су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, гри |
| ио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем п |
| или, па су га себи сломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они с |
| повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да ћу |
| њих две споречкале.{S} Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој ку |
| диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да ув |
| Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А ш |
| p> <p>— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, ил |
| мотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти |
| колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре на тебе, па. |
| ни дуге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о вен |
| тево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Ј |
| у доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ т |
| а смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо г |
| {S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „Петак турски светац“.{S} Али |
| ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију |
| ма оног расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он |
| , ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трб |
| ош не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’о да они не мотре н |
| .{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о гл |
| — Та неће теби рођа покварити.</p> <p>— Знам да неће, ал’ опет волим, да се договорим.{S} Догов |
| > <p>Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} |
| аш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини дваје |
| ткуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је не |
| ин.</p> <p>— Знаш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам |
| етане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p> |
| <p>— Видео сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разв |
| огу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} М |
| ко су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљу |
| .</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно м |
| да у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат |
| рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— Дакле тако Стој |
| , онај њему земљу.{S} А то већ у напред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да ка |
| ан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и |
| руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" /> <p>— Да га ниси ти одн |
| се, удави.{S} Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини |
| {S} Те, чини ми се, „варбуле,“ те... не знам, како се оно друго зваше...{S} Направи се на астал |
| о, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не знам како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</ |
| ве Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стеви |
| За тим опет одмах пребледи.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао |
| апетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, |
| , да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Неће ваљаде пустити да ’воде скапамо од |
| м ватром.</p> <p>Он загрми:</p> <p>— Не знам капетане...</p> <p>Ако ти треба ето ти па га тражи |
| га ти дала.</p> <p>— Каде?</p> <p>— Не знам.{S} Кад смо вечерас били код вашег сењака, знам до |
| а.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чуд |
| с.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У ходнику зачу се звека окова оних окривље |
| е Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— С |
| огу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од |
| /p> <p>— Шта ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p |
| Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, |
| ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир |
| Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— |
| што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можда сам се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У |
| ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} А |
| њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{ |
| да жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овом |
| p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, |
| ли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</ |
| Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није ни мој |
| анац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учинити, да им |
| >После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је до |
| свртао на то: хоће ли у њој бити, те не знам неког „заплета“ те „отплета“ те три ста које какви |
| мало строже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим. |
| орамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па |
| >Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем да га цуре, Марине другарице, којих |
| воје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића Мару, ви ћете ми т |
| Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу с |
| > <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу пр |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, не |
| да су „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не би |
| ла, па стани код твоје Маре....{S} Него знам да те мрзи, готово нека потера Милан....</p> <p>Ст |
| тнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, нег |
| е беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пре, кад добијем позив капетану, а мени лепо цепте |
| век плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, |
| човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Ал |
| и уђоше....</p> <p>Како се свршило, већ знамо...</p> <p>— Лепо, лепо Стојане.{S} Не замери штог |
| иметивши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....< |
| ношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он н |
| авао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Би |
| И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало. |
| о је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изаш |
| ном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело. |
| } Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и |
| .{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и ду |
| ... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цеп |
| ја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу пл |
| ај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, |
| ети се да треба нешто да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Шт |
| и ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо баб |
| рену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирал |
| моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да б |
| ику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије. |
| огод, мишљаше у себи.{S} Ал’ овако није знао ништа.{S} Није знао одакле да почне.{S} Шта прво д |
| мо пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а камо ли што је Ка |
| необичном догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, |
| ана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гледају шта се ра |
| зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зи |
| чути, по нешто научити што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три |
| .</p> <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу |
| } Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> |
| стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> |
| и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, за цео живот. |
| како дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида рад |
| <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му знао за што?{S} Преко лица му прелети облачак незадовољ |
| >Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог в |
| Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стев |
| ва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји да |
| а проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, Богу посвећени, да |
| а ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад |
| </p> <p>— Шта, ’ди смо ми.{S} Санћим не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану јед |
| та јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ |
| а своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак |
| ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у селу празнује.{S} А особит |
| о донети, рекоше обојица.</p> <p>— Него знате шта, рече Стојан.{S} Тражим да ми вас двојица неш |
| ужа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на своје груди притисне и |
| тите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали. |
| >— Сви о овоме ћутите.{S} Ово се не сме знати све дотле, док нам зликовци не буду у шакама.</p> |
| испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само па |
| е Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јут |
| и четри дана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та ми |
| јане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па |
| 20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема |
| ко је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазила у Радети |
| и, а други маљи од ваших стопала.{S} То значи да оно није траг од ваших ногу, а кад није ваш тр |
| и пута црвеним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и пре |
| Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па да видимо р |
| што су јуче остала незавршена.{S} Може, знаш, бојим’ ударити киша, па да пропадне.{S} Велим зар |
| се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви. |
| p>Коњи полетеше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то ре |
| > <p>— Немој де ти, шиљак ли ти детењи, знаш....</p> <p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ј |
| Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га Живана.</p> <p>— |
| ече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</p> <p>С |
| ... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај...</p> <p>У лицу се сва к |
| — Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити |
| </p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, ж |
| и.</p> <p>— Не знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не |
| Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам г |
| а изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио н |
| /p> <pb n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш ти поздраво?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Видео сам га |
| везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S |
| /p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце |
| и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О |
| p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се допадаш |
| а се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само како уме лепо, па паметно, да се разговара... |
| ала сам твојој нани да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је |
| је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе |
| те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја теб |
| тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише |
| } Боже, али сам данас весела.. ..{S} Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало посто |
| Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу |
| } Све сам се бојала, да то није, штогод знаш, срамота, па нисам смела...</p> <p>— А сад ми ето |
| — Анатема те било жено, откуд ти то све знаш?{S} К’о да си била заједно с капетаном!</p> <p>— П |
| .{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36 |
| а има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти о |
| Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Н |
| Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени |
| димире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде |
| још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p> <p>— Здрав ми буди!</p |
| S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с |
| , спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{ |
| ни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— Не знам.< |
| ан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Н |
| .. све?{S} Што од тете да кријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, |
| </p> <p>— Није Бог зна шта.</p> <p>— Ти знаш Пуро, ’ди су Радетића сена?</p> <p>— Знам.</p> <p> |
| његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматор |
| а једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара стоји са Стевом?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p |
| Није, није капетане!</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p> |
| о.</p> <p>— Молим те Живојило, да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас а |
| се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови |
| н’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми.. |
| ам у колу.... па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих п |
| о, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, |
| доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихову кућу. |
| Стојан ’нако забадава.</p> <p>— Шта му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље бра |
| мо дрљати к’о нико наш.</p> <p>— Шта му знаш, еј!</p> <p>Није био прошао ни пун сат, од како су |
| <p>— Тхе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> |
| ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав к |
| и од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе по |
| Стојана нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже |
| е Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, н |
| ана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— Е, |
| p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гл |
| >— Дела, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ос |
| м: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ви нисте |
| .</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сео |
| едбу општинском суду, да за после подне зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p |
| ета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изб |
| .</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја в |
| о ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођ |
| там, а њу опет њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Не |
| ебе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и |
| где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> < |
| <pb n="110" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно изврши |
| ник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p |
| етан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и |
| е нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра |
| нику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, |
| Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n |
| ош један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде Стевин глас,</ |
| } Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запа |
| мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поч |
| } И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојиц |
| авио, а лепо сам знао, некако смешно се зову, што су се завукли у оне зидине.{S} Они не умеју д |
| их богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а лепо сам знао, некако см |
| , да му што уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Језди |
| /p> <p>— Па немој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја |
| е сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, |
| тијим људма Нама сада, ’вала Богу, није зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад |
| куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам н |
| скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама |
| ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, т |
| </p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила ока на око, а само је |
| ли свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше глиб, скоро до гла |
| one unit="subSection" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је |
| наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А |
| p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уз |
| о друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спремио, рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да ј |
| де, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Те |
| е један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, рече други.{S} Нема га ’ваког на близу... |
| p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу о |
| <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> |
| у Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо |
| здравље!</p> <p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— |
| мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена |
| његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прућ |
| лонило западу.{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Р |
| p> <p>Још мало су се само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу |
| ружица у питомој градиници, под благим зрацима сунчане топлоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезими |
| колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, |
| е обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из |
| шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо радити како будем |
| смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> < |
| етао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p> |
| ити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...< |
| који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помис |
| >— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгрис |
| ма заклати.{S} А ономе чупо-брку нос ћу зубма одгристи...</p> <p>Очи су му севале живом ватром. |
| че, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</p> |
| утог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> < |
| н.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини ми се.{S} Свако ти отворило дес |
| не му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Ј |
| громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и стаде звецкати кључевима.</p> <p>Сви брже боље пођоше |
| узмем овојачу па... дука ли ти ’наш..., и окрете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Си |
| ати руком, па да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заи |
| </p> <p>— Сутра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене ус |
| што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јов |
| ле ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у к |
| да мисли...</p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p |
| е посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало довршити, рече капетан у себи, задовољно...</p |
| ешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа м |
| ="166" /> <p>— Жива ми била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не |
| кчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено испла |
| коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и о |
| з Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} |
| ај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.</p> <p>Говорећи ово Жи |
| у широки бели свет...</p> <p>Пођи мила, и сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> < |
| нуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете к |
| /p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} |
| што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од паприке...</p |
| ама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>П |
| е, па весело трепери зеленим листићима, и чисто се смеши на њега.</p> <p>Што год погледа, све м |
| ели су по неколико залогаја.{S} Живана, и ако није цео дан залогаја у уста метнула, не могаше н |
| ије крив.{S} Он није запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је |
| а су били ухваћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да с |
| јла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> < |
| се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са ко |
| А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, у свој наивности с |
| анела.{S} Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо мој |
| ...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчиј |
| та сам...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имал |
| супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше |
| Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S} После су га опет вратили и |
| оред ње прођоше, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим |
| бро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па |
| а Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, каз |
| риђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека вам по заслузи плати, рече, окренув се Стојану и |
| до тебе....{S} Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се зна |
| >Тај глас разилазио се од уста до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су и |
| ру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} |
| их глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И ота |
| p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} О |
| {S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које |
| су вепра носили, угазили ногама у крв, и корачајући даље оставили веран отисак својих стопала |
| требе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачун |
| <p>Беше сео на неки баван поред тарабе, и нешто се замислио.</p> <p>Капетан му приђе.</p> <p>— |
| ђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо б |
| им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с об |
| </p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> |
| и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то пријатељи криви.{S} |
| ти у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— |
| мисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у с |
| Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</p> < |
| е само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p |
| е весело заигра.</p> <p>Он рашири руке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој! |
| Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада о |
| о </l> <l>Накошмурен рећи:</l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро |
| ц и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новина |
| ед скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p> |
| одне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ зна |
| астанак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што т |
| чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег |
| Они су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Си |
| и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мојој осећ |
| да сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игња |
| њима, док се ви у механи мало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да г |
| вечје!</p> <p>Грчевито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Пром |
| и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ру |
| ма тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>С |
| адите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге окрвавите да се |
| ели да већ нема никакве опасности више, и они се полако разиђоше кућама.</p> <p>Међу последњима |
| рава поново шкрипну, врата се отворише, и зачу се онај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Изл |
| Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Глиша поче окивати.</p> <p>— Шта ово уради од |
| уди.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p> |
| ој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешал |
| е Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате нем |
| ледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p |
| ину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази да се нешто у присенку старе липе беласа...</p> |
| p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се о |
| ево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи |
| н с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>И |
| њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући поче |
| а устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благос |
| су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а |
| од беше слегао, што судници што механи, и ни о чему се другом није говорило, до о овој напасти, |
| n="11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам |
| </p> <p>У лицу се сва као крв зарумени, и даље не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице |
| реме му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно... |
| сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је |
| pb n="126" /> <p>— Пођи председниче ти, и та тројица људи.{S} Остали нека причекају, док се ми |
| обледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку |
| слутила, да ће Стојану у руке допасти, и да ће он бити најачи доказ кривице Стевине.</p> <p>Са |
| </p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти |
| полако путем, непрестано нешто псујући, и млатајући стегнутим песницама.</p> </div> <pb n="24" |
| је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Тек трећи дан почеш |
| код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она |
| p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, прева |
| е пред механу, него општинској судници, и ту поседали по оној лепој рудини, покривеној ћилимом |
| ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речен |
| димир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Сто |
| понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од умора, после дугог затезања |
| еста паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био го |
| аде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече:</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} |
| згледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> <p>За тим одврну неку слави |
| овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> |
| власт о овој паљевини, рече председник, и поздравивши се са осталима, оде с неколико људи.</p> |
| о га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се. |
| то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> < |
| жати, рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> |
| да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде његова жена.</p> <p>— Па |
| ору са браћом својом, Стева се с Маром, и троје својих голубића, преселио у кућу Радетића.</p> |
| </p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговори |
| p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од |
| скобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Бадава, били су неп |
| ди оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</ |
| ction" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још м |
| м не знате ми, рече апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице п |
| дма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао ј |
| ни, кукавици сињој!</p> <p>— Ћути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......< |
| <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак до греде, да |
| Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче |
| /p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен |
| Људи, то сам ето први пут у животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми |
| гра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причај |
| те што не боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми не |
| а некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији љ |
| ала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигд |
| засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <pb n="166" / |
| а знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p>— О домаћине! |
| е око куће.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савци |
| његове кривице, за оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар г |
| ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптеретило.{S} Те вечери, њих су д |
| а Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала. |
| о, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друг |
| а је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више при |
| ва се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако |
| Ш’ радиш газда Стојане, промрмља Пуро, и прихвати се за капу.</p> <p>— ’Вала Богу, како ви?</p |
| љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми буди Ђуро!</p> <p>— Од Бога ти здравље!</p> |
| ли Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бити пуштени кућама... |
| ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> за ово што |
| <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га с |
| , за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ |
| } Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено об |
| у нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И с |
| р синоћ у механи опио Петроније Пантић, и хтео да се побије са механџијом:</p> <pb n="146" /> < |
| </p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије. |
| апетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу |
| и, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти ж |
| а то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топи |
| оне зидине.{S} Они не умеју да уживају, и да се диве лепоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све ј |
| стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Г |
| кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам |
| у му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глав |
| p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те које како потписа.{S} За тим извади |
| авлачила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухват |
| и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пређу на вретену.</p> <p>— Ти бо’ме добро |
| ину неком радошћу.{S} Она тешко уздану, и прекрстивши се неколико пута, гласно рече:</p> <p>— Д |
| черас бити.{S} Оставимо смрт на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и |
| сту половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себ |
| ритиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како то би, усне се њихове састадоше |
| ли за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> |
| ’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде |
| е!</p> <p>За тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И поп |
| атницама.</p> <p>Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напо |
| ругу страну, али се на вратима опет чу, и то сад баш лепо чу три пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она |
| и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... овај, видимо, шта ћемо с оним |
| светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p |
| а:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и остало прогута.</p> <pb n="127" /> <p>Опет погледа ок |
| p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај |
| а капетан с председником <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима г |
| жданик</title>, <title>Сановник</title> и сијасет песмарица о свима скоро нашим јунацима....{S} |
| > <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И ти то ниси смела пре да кажеш, ти си то од своје тете |
| се чује:</p> <p>— Збогом!{S} Збогом!{S} И</p> <p>— Срећан пут браћо!</p> <p>У чаршији народ с о |
| p> <p>Каквих ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смиш |
| од облаке!</p> <p>— Цвеће моје лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!< |
| а кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си без срца, овај би те мирис подсетио на мирис чи |
| е од тога ружног адета одвраћале....{S} И зато баш хоћу данас на њиховој свадби да се опијем, п |
| ли су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат |
| година кметов’о овим нашим селом....{S} И благо беше селу док он кметоваше!</p> <p>Тако се они |
| нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S} Да само не морам, и ја в |
| астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од |
| че: „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале |
| јави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до кола, пр |
| ..</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све |
| димир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали |
| није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша |
| се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, |
| а.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, |
| ожји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану |
| у своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Т |
| јде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је |
| рете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зел |
| погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се ве |
| <pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, да |
| мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм. |
| воре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> |
| оље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па б |
| ош остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, по |
| ваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они |
| се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то нико приметити не |
| ир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић |
| ица.{S} Пазимо се к’о рођене сестре.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p |
| им звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да он |
| а и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, |
| о Стеву они нападоше на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Н |
| гра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене д |
| есте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће бити на прошевини. ..</p> <p>Мара као да н |
| олан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја в |
| аденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да |
| ој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бит |
| да ми се овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се |
| је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се зг |
| асмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати. |
| о, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по св |
| </p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да |
| ба, па ми после спреми стајаће руво.{S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати н |
| њене другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте |
| а тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да тр |
| ико одлијемо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до М |
| сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> |
| , раде.{S} Па ’вала Богу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом б |
| гу мени добро.{S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p |
| p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у ме |
| Кућо моја лепа, послушај нану своју.{S} И ти ’рано моја мила, и ти ћеш да послушаш своју нану.< |
| </p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бат |
| .{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је ка |
| у Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан |
| м се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта н |
| > <p>— Певај ми ти, кућо моја!</p> <p>— И ’хоћу вала тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је гр |
| мо, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, т |
| Е, Вог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— |
| Ух, дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нем |
| срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио |
| ла створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне |
| е дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} |
| сто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике мој |
| Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има с |
| ају, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја |
| унам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} |
| мота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да |
| децо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> |
| а кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— |
| петка за живу главу премрсили.</p> <p>— И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зо |
| А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке |
| ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.< |
| ездимиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће бити, велиш свршено?</p> <p>— У недељу.</ |
| добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> < |
| како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p> |
| чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’те људи, будите ми здрави...</p> <p |
| нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Ма |
| ако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћу |
| ло дурише, па после опет лепо.</p> <p>— И она ће тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта ј |
| ваљало.</p> <p>— Даћу ти Пуро.</p> <p>— И теби Дико, даћу „Гложђе“.</p> <p>— Дао си „Гложђе“ Ма |
| бити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{ |
| и, бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ сам |
| о бајаги храбар, па се окрете:</p> <p>— И’ брате!{S} Напали плакати, к’о да ће у бели свет...{S |
| и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} Пило се ту еј, до после п |
| те сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспат |
| знам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати |
| ин букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са |
| из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он ником |
| Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако сам |
| ти се грешан, буди заштитник праведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако урадише.< |
| ихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>П |
| па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</ |
| ико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{ |
| } Код њих се није знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} |
| дара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену |
| .</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па не |
| свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сам |
| ено беза, да не морам за три године, а и више, чунак протурити...</p> <p>За тим приђе своме кр |
| кажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од дан |
| јан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И да |
| е румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само л |
| на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на вече вратити из Но |
| у.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Ма |
| ако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или |
| јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога |
| p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, |
| ед кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је ж |
| ки момак код своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пу |
| да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни |
| о.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века туђина зивкати...</p> <p |
| и ће урадити код капетана све што треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочек |
| ми само дао, да мога Стеву видим здрава и весела....</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока |
| за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој |
| о па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног мест |
| {S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у миј |
| } Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, |
| а прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало |
| ми преслицу</p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n |
| е на заходу, него што су га данас Стева и Мара гледали...</p> <p>Још мало су се само видели све |
| /p> <p>— Лажеш несретниче, дрекну Стева и полети на Пуру.</p> <pb n="71" /> <p>— Стој, цикну ка |
| а жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Тел |
| капетан.{S} Око астала служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p> |
| ако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су деци својој.</p> <p>Манојло се развио |
| n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се б |
| шћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити сватов |
| н вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена |
| сузе.{S} Чупкајући крајичак од лекедова и гледајући у земљу, поче:</p> <p>— Видиш тето ал’ немо |
| за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред о |
| радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаш |
| ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми! |
| ка ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Пре |
| а Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection |
| еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, |
| што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Је |
| воју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светлила се |
| } Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спа |
| пео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.< |
| не вероваше својим очима.{S} Тражаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебниј |
| ику општине Раденковачке.{S} Затвори га и запечати.{S} Озго превуче три пута црвеним плајвазом. |
| зо раскиде печат на писму.{S} Отвори га и поче читати.</p> <p>За време читања неколико се пута |
| им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му |
| е да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог |
| а у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи нису проговорили, али |
| плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, не умем вам |
| амтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И |
| а се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Иг |
| ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p |
| дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се |
| ко помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без |
| екоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти |
| тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа |
| и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p>У порти |
| ћи.{S} Реци му нека нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угре |
| .{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран ’нолики!</p> <p>За са |
| је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш |
| би осећао као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> |
| вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дот |
| утра ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам. |
| и бити да скотове рукама удавимо.{S} Да и’ зубма закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам. |
| А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, натоваримо, рече механџија.</p> <p>— Мо |
| да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> < |
| жем.{S} А ако хоћете право, то се не да и не може казати.{S} Сви сте у животу то осећали, а ако |
| ико мрак пао на земљу, кад се сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, н |
| ам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друг |
| ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као да и пева.{S} Полако само, молим вас, да нас не опази.{S} |
| га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару из |
| сам рек’о даћу вам не на пола, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам п |
| ам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше |
| .{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То |
| ти моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбоље, рече ћата.</p> |
| ече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу в |
| и син букагије на ноге.{S} А гледаћу да и’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш |
| За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико мож |
| друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на жетви.{S} И Мара |
| — А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу сам |
| лулу.... па ни бригеша.{S} Опет погледа и кресну оком на Стојана.</p> <p>Стојан се узврпољио.</ |
| узимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта те боли, голубице моја ле |
| Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде д |
| знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до век |
| ш мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов ле |
| е се слободно...</p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали р |
| једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> |
| /p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и да га тапијом осигура, он му да под уреум.{S} Па кад |
| ћа кући по девојку.{S} После ћемо овуда и узети овде другу....{S} П’ онда ћемо шором право у Гл |
| ба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигн |
| <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран |
| олетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> <p>Као да сада гледам сакупљену в |
| капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријат |
| <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{ |
| ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до те |
| S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> |
| петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, н |
| и....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова с |
| p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору срес |
| ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ би |
| а Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кр |
| кући нека сипају...</p> <p>Мало потраја и у соби се ништа друго није чуло, него звека кашика и |
| есела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она ле |
| ије запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> < |
| нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш |
| они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни о |
| говорити, али попа рече због оглашенија и тако остаде...</p> <p>— Е људи, рече чича Нинко, треб |
| ла на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у кући око Станимира, који је, |
| и Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p |
| ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик: |
| казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, н |
| е, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ тужимо.</p> <p>Капетан |
| и оне мученице код куће.</p> <p>— Нека и’ Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто |
| брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p>Кад су у вече сели за вечеру, није могла |
| уше: капетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетић |
| само што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дот |
| ишта друго није чуло, него звека кашика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до |
| Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ј |
| </p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене сестре. |
| > <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела |
| ебније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу сваш |
| погледати, само због његовог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му де |
| Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, |
| /p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Грешиш газда |
| онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи ј |
| као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p |
| лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако диже.</p> <p>— А |
| еби мислила.{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем м |
| ...{S} П’ онда нисам тако много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом |
| ј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био ле |
| веде онако састављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, В |
| од белог гра.{S} Неколико главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпир |
| очи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се преварила...</p> |
| м приђе Станимиру:</p> <p>— Срећна била и весела била, рече Станимир, па му реч застаде у грлу. |
| да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за |
| нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак |
| >Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>По |
| ј кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта |
| својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га загрли.{S} Са сваким би рад био да подели срећу |
| е нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> <p>После неколико |
| Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденковић!</p> <milestone |
| собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> < |
| ро бабо, рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било приј |
| Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи до неко доба но |
| рт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће: буки = аз — ба!</p> < |
| .</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке з |
| азала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану |
| е суднице.</p> <p>Поред људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало |
| о Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Гл |
| ашче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па к |
| нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је |
| огледа око себе.{S} Опази на вратницама и тараби свет, који се беше скупио, да гледа шта се у а |
| p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јаг |
| по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му |
| их </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати радо, |
| м, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко |
| зна, можда ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> |
| зврда...{S} Стаде се пипати по џеповима и освртати као да нешто по земљи тражи...</p> <p>— Шта |
| слетку се остави.{S} Врати се сватовима и рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако см |
| <p>За тим се капетан поздрави са свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од судни |
| p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било при |
| ког.</p> <p>Он се беше завалио у колима и нешто размишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је |
| > <p>Сви брже боље пођоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је б |
| тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p> |
| аном црном лицу, по упалим тамним очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} |
| а.</p> <p>— Чуо сам мојим рођеним ушима и видео својим очима.</p> <p>— А ’ди?</p> <p>— У потесу |
| а ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то бити жи |
| уће?{S} Како у селу?{S} Шта ради Живана и Милан?{S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаре |
| Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно погледали.</p> <p>Опазивши га |
| љао капетан о догађајима данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву исти |
| к, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испро |
| писму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанов |
| црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би о |
| се да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Исп |
| на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви |
| <p>Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио |
| , кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с не |
| би мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полуде |
| ...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак |
| о шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само |
| здимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и |
| о допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем |
| егових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p |
| , био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пожелети може.</p> <p>Поседаше сви по |
| > <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се само код добрих газда у бо |
| ..{S} У вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном |
| еговога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у |
| она стигне.{S} Све ти она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...< |
| пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радети |
| е у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Ив |
| Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Б |
| <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бе |
| нско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како |
| ло крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p |
| гло бити сати кад се ватра појавила, па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да |
| ем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече јед |
| а не може ни замислити без здравице, па и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио ка |
| :</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p> |
| цу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме в |
| да вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> |
| ра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на г |
| постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад пр |
| За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао |
| и, да она буде његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића |
| <p>Станојка се умири.{S} Мало после па и заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{ |
| } К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што му беше у гуши као оскоруша зас |
| о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га опет пољуби у руку, прими пар |
| ди, рече чича Нинко, треба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да с |
| вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, ми |
| А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Сутра рано код о |
| му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>Па и јуче, пре него што ће поћи на прошевину Стојановој ку |
| за цео живот.... до века!....</p> <p>Па и сви његови били су весели.</p> <p>Стрина Живана дочек |
| се они радују срећи мојој....</p> <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага р |
| е се радује, све се весели...</p> <p>Па и лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла |
| увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, па |
| Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У пркос свима гласовима, који су с |
| > <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Чит |
| а, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли.{S} Али, од свију нек |
| ћа помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете л |
| еутешне за њима.</p> <p>То су биле Мара и Ружица.</p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapter" |
| за свадбу.</p> <p>Колико ли су се Мара и Стева радовали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им |
| <p>— А што да те мрзим Стево, рече Мара и опет се зарумени.</p> <p>Стева се мало окуражи:</p> < |
| — Бог ти добро дао Стево, одговори Мара и сва се зацрвени.{S} Погледа у земљу, и узе чупкати пр |
| анојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу |
| че! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера и нада моја у твоју правду, није ме преварила.</p> <p>З |
| чубра, селена, божјег дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти |
| рсију ђердани од дуката, крсташа талира и као млеко белих цванцика....</p> <p>У по неке снаше н |
| тојановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али ка |
| м да се пријатељиш, пријатељила те гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и |
| син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице |
| лепо ушло у обор, убило најбољег вепра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. .. |
| а.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} После су га опет вратили и |
| лако упути качари.{S} За тим уђе унутра и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, |
| да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то м |
| р.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан веле да ће се на ’ванђељу заклети да су видели |
| ривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ су у мојим рукама.{S} Свој четворици, плат |
| загрми онај страшни глас, од кога Пура и Дикан задрхташе.</p> <p>Обојица седоше, и мајстор Гли |
| ..</p> <p>После неколико тренутака Пура и Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S |
| ло изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан у затвору пробудили.</p> <p>Прво се п |
| е, ’вала ти газда Стојане, рекоше Пура и Дикан.</p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је миј |
| поштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ван |
| у им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>Старо лице Живанино сину неком радошћу. |
| зином.{S} Ту су најревноснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Е |
| едном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Били су већ пијани, и што ’но наши веле: „к |
| ило их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у овој непознатој гомили, па само звер |
| а кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше кап |
| сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од почетка па до краја.{S} Њима |
| p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној гомили апсеника.{S} Бил |
| ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— |
| нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов |
| јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p> <p>У |
| p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.< |
| о су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све види, |
| p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева с |
| ђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S |
| вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам се после |
| да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за мн |
| , и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који је води |
| ала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још дуго.{S} |
| срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим |
| има, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у том увер |
| трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ |
| > <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав |
| аденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било поглед |
| е, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром и |
| има у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} К |
| p> <p>Договорише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} |
| а друго чуло до цика циганских ћеманета и подвикивање веселих сватова.</p> <p>Добросав Пантин н |
| а и гледаше онај дармар од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претрес |
| p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом пр |
| у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговарали...</p> <p>— Ив |
| ије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и до |
| а четвртак, прекосутра петка, па субота и онда недеља...</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и |
| ни главе да подигну...</p> <p>— Срамота и’ море, ’воликог народа.</p> <p>— И били су вала бесни |
| још нешто кажем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се |
| за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> |
| уди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, виде |
| морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> |
| се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S} А овамо ми порасло срце к’о бундева.</p> |
| сталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга њего |
| и’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас.{S} Он |
| да нађеш па ма где били:{S} Пуру Жижића и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме |
| ош за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је б |
| </p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа |
| ћи за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, јед |
| p> <p>Ружа то спази.{S} Скочи с кревеца и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти милостиви Боже!</p> |
| мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јок |
| плоте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће |
| ић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћ |
| ажио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У вече смо стајали код н |
| а све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи |
| на, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Криви су па нека и трпе.</p> <p |
| од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, ј |
| ли се обрадовао, Боже-мој, кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S |
| јана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они све дали, да се тако није догоди |
| орити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ |
| >Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ћ |
| p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Раде |
| , па се шором чуше кола.{S} Милан отрча и отвори вратнице....</p> <p>— Добро вече, добри људи!< |
| гледали.</p> <p>Опазивши га Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} П |
| жене, па се затурила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ |
| оћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n="60" /> |
| после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју и помиш |
| иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима |
| уги испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јо |
| зила.{S} Главу беше загњурила у лекедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</ |
| вак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће |
| Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Браћо!</p> <p>Догађаји који |
| Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један ј |
| p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето тако, неки пут, по цео дан преседе |
| ти га Бога ми женити!</p> <p>— Даће Бог и то, рече Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод |
| тан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад он |
| бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Све певајућ |
| /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао |
| елу вашем, забринули су сваког поштеног и честитог човека.{S} Мене, као вашег старешину, ови су |
| а казује радост раздраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ов |
| е, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јак |
| S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, |
| ст, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Маром.</p> <p>Сви су у кући |
| ило је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта с |
| м водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" |
| чуше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, б |
| е су се као рођене сестре.</p> <p>Никад и ни за шта, нису се њих две споречкале.{S} Код њих се |
| ланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде пре |
| /> <p>Прво се донесе послужење.{S} Мед и шећер с ’ладном водом, а за тим препеченица, која се |
| , нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S |
| се само у лицу мења...</p> <p>Дође ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама |
| p>Капетан се с некима, који беху напред и рукова, па за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је |
| мен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд прихвати варницу.{S} Он узе у руку ма |
| исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{ |
| о.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} |
| дила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С обе стране дуж вајата, на дуг |
| к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде др |
| } Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p> |
| реч застаде у грлу.{S} Погледа око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{ |
| рхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако ц |
| </p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе и приђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна бил |
| на неколико места, вире чуперци чупаве и замршене проседе косе.</p> <p>Чим га видите, пробуди |
| бити.</p> <p>Опет се зачу шкрипа браве и кључа, па за тим звекет гвожђа.</p> <p>— Није џукела. |
| блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Р |
| јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Та |
| ништа окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обичн |
| еше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, |
| p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело |
| и пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало о |
| ка!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе... |
| јат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете |
| се свесрдније Богу молила, Нали каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се |
| .{S} Шес дана ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и н |
| поласку.</p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми с |
| > <p>Он се окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута проб |
| Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" /> <p>После подне си |
| >Поред све среће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала |
| У средини ове, Богом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у |
| личари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није бил |
| аху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће моје, ти си била болесн |
| ње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџија, сирома, устумарао |
| ио, а само су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јагл |
| како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели, а камо ли кад се онако наћапа!</p |
| да око себе и учини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p |
| мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p>— Ево!</p> <p>Сви погл |
| ао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрсти се.{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је |
| шор.</p> <p>По две, по три, а по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају |
| о у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разговарају се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено ј |
| и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе послужење.</p> <p>За тим га стаде посматра |
| ове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о. |
| пустио срцу на вољу.</p> <p>После седе и стаде премишљати, како ће да по’вата конце овим душма |
| да му се син родио.</p> <p>За тим седе и написа писмо председнику општине Раденковачке.{S} Зат |
| ни и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао сврш |
| ако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, |
| " /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли |
| реслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде само вретено.</p> <p>— Што то у |
| </p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, а |
| одне да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: |
| е беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n |
| ове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу мол |
| > и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред при |
| потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му тешко.{ |
| као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— С |
| Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— |
| је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није |
| ви, јурну Стева кроз народ.</p> <p>Дође и стаде пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно р |
| сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> |
| ала то беше живот!{S} А сада све прође и само се као у сну сећала среће своје.</p> <p>Најтеже |
| сеоских беспосличара.</p> <p>Стојан уђе и назва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку |
| куј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викн |
| е и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стоти |
| азговарале.{S} На послетку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> < |
| је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је |
| че-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о поручено, рече предс |
| {S} Мало по мало, и Станимир се придиже и са свим опорави....</p> <p>Нигде среће њихове!</p> <p |
| славе ми!</p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу с |
| био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станимир.{S} Забацио рогуље на раме па певуши....</p> |
| рио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S |
| штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, |
| о куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушкиваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се |
| ли!</p> <p>Дете приђе.</p> <p>Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По- |
| да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> < |
| отово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Ј |
| шао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трч |
| не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, да’ |
| оји је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој |
| , а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бе |
| сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била с |
| м благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градиници, |
| оље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у |
| слушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се пола |
| Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћут |
| Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су |
| а се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</p> |
| е по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</ |
| рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.</p> |
| >Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он одбр |
| Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју дон |
| аровала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, приј |
| им одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува сваког |
| шли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцела |
| аман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поп |
| ти, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да |
| и, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ д |
| иви.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад није |
| народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако м |
| <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла о |
| е на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стев |
| p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом |
| во кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и по |
| есте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} |
| прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.< |
| Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови п |
| ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, бил |
| /p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они с |
| ам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био ње |
| игао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред кућом |
| ине по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</ |
| ам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је т |
| ојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о ов |
| S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Рад |
| овору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> < |
| пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затурила |
| по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S |
| дмицао, и глас свиралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица |
| сти ђубре пред механом, те за то добије и по који полић...</p> <p>За полић ракије, он ће вам по |
| , а сваки држи по оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом |
| .{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</ |
| и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој к |
| нов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оц |
| , та је општина спадала међу најмирније и највредније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза |
| ку...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло о |
| енскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију |
| ни.{S} Али није вајде.{S} Од добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен чо |
| своју, која му срце дави, а њој казује и радост своју, коју му млађано срце у грудима осећа... |
| лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако нису били рођена браћа, опет то ни |
| а имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије из |
| а кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и С |
| ека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако живети</p> <p>Али што већ не сва |
| овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од |
| даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од ва |
| .{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Ра |
| рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неогран |
| </p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Ана |
| ичним жаром.</p> <p>— А, крвниче, дакле и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа јед |
| {S} Запали колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се м |
| ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја |
| вала Богу није тај адет.{S} Осим недеље и онако ког свечаника, сви моји кућани, Богу се молећи, |
| а, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</ |
| јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније младиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S |
| ко велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} |
| ост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели...</p> <p>Па и леп |
| едно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богат |
| д онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркат |
| сена букну.{S} Он потрчи кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капета |
| њата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише право ватри.</p> <pb n="51" /> <p>Док су они |
| неће да ме убије!....</p> <p>Па нека ме и убије.{S} Волим од његове руке и погинути, него ’вако |
| то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша |
| им дође она бризну у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p> |
| на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одгово |
| радио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како |
| </p> <p>Ко шест дана проведе у трудноме и мучноме раду, не знате како жељно очекује овај седми, |
| неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор |
| ’ и теби скујем!</p> <p>Тако Стојан уме и зна. ’хоћеш са Стојаном да се пријатељиш, пријатељила |
| Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} Дугу врану косу, зачињену белим раздеоком |
| е и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љубави....</p> <p>Речи ту нису биле потр |
| коро кроз плач.</p> <p>— Полако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> |
| че и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Баш мајсторски запаљено, |
| Шта ово уради од нас господине капетане и за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— |
| ’о чисто да га ухвати, па се онда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала г |
| </p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у селу?{S} |
| а га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жи |
| ада му се учини сва бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у |
| лотре у кола...</p> <p>— Стој, да мене и ћату повезеш до куће.</p> <p>— Лаку ноћ мијанџија!</p |
| ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али сам начула да говоре нешто о Мари |
| гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза |
| а власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону тр |
| мбари пуни, и чардаци пуни, и кесе пуне и све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па ј |
| Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта...</p> <p>Да сте га само видели, кад узме, да |
| ћени, да капетан све зна, и да правдање и лагање неће помоћи.{S} Хтедоше бар да се освете Стоја |
| </p> <p>Капетан узе од писара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако |
| етане.</p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</ |
| } Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што |
| м га видите, пробуди се у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, д |
| такође поранила.{S} У руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На |
| вали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут ш |
| још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лако.</p> <p>Стојану синуше очи о |
| </p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порасте ’воде к’о бундева.{S} |
| /p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замо |
| о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог света желео!...</p> < |
| стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код механе, а они се упутише канцеларији...</p> |
| /p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су га одавно поглед |
| кола?</p> <p>— Па, док ти у’ватиш коње и спремиш кола, таман ће бити вакат, ]рече председник.< |
| руче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим се крпа на глави угреје, онда одма |
| лупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши к |
| вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то није за причу?</p> </div> <pb n="17 |
| p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало |
| а свету било сретнијих створења од Маре и њеног Стеве, после свршене прошевине?!...</p> <p>Дани |
| </p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам |
| >Мара га опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ј |
| ра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут |
| Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} О |
| рома, устумарао се па не зна куд ће пре и шта ће пре, само виче:</p> <p>— Сад молим....{S} Одма |
| у вама сажаљење и ви <pb n="180" /> се и нехотице машите руком у џеп, да му што уделите...</p> |
| од радости.</p> <p>— Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је |
| би било бато, да поручим Маринку, да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да по |
| и пандуру да буду кола спремна, а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој п |
| p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p |
| што пишу књиге.{S} Они би требали да се и за нас побрину.</p> <p>А после, да вам још нешто каже |
| /p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.</p> <p>— Весела сам, рано моја! |
| Љубица!</p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта може |
| Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а |
| Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’овој кући.{S} Па ’вала |
| дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком |
| рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растадоше.</p> <p>На растанку председник довикну |
| само видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} |
| > <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и он са ћатом диже и одоше механи...</p> <p>— Баш к’о п |
| а свима и оде...</p> <p>Још мало, па се и они разиђоше од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред И |
| /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, све до качаре.</p> <p>Људи се упрепас |
| > <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син |
| За тим се донесе послужење.{S} А кад се и то сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисм |
| блистала суза радости...</p> <p>Кад се и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p> |
| окрете.{S} Погледа у сватове и стаде се и сам смејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али |
| може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у том трену, промаче туда Ј |
| у велико ославио.</p> <p>Поздравише се и растадоше:</p> <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу |
| дан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који те |
| о...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, овај наш капетан, реч |
| е мојој шољи.{S} Оно у шољама запали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону |
| у овде онде по неколико људи састали се и разговарају се.</p> <p>Говорило се само о синоћњој Ра |
| лико одговора вишим властима, спреми се и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са |
| е.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један рази |
| ле није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устад |
| е.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измис |
| а по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и за |
| p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се и пољуби петрахиљ, па га метну на врат:</p> <p>— Стани |
| јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади |
| ор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и |
| да се на земљи нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир и |
| е сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и народ мало по мало разилазио, понев сваки пријатну ус |
| етану сину лице неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овак |
| ети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и |
| ре...</p> <p>Свуд у наоколо светлило се и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{ |
| тава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</p> <p>Те |
| смета нам ништа преслица.{S} Можемо се и ’вако разговарати, рече Мара не подижући очију.</p> < |
| месо не нађе код њи’?</p> <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> |
| руго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, им |
| ости.{S} Њему беше особито мило, што се и овога пута око његово није преварило.</p> <p>— Дакле |
| <p>Дикан се полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око |
| >Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред |
| ем шта ће говорити.</p> <p>Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S |
| и јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакал |
| едише се по неколико пута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо к |
| аја....</p> <p>Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се |
| воду пљус по њему.</p> <p>Кер се стресе и побеже.</p> <p>— Не бојте се, рече опет баба Ранђија. |
| иловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати б |
| писао.{S} За тим прочита одборницима те и они потписаше.</p> <p>Завири у сат.</p> <p>— Сад може |
| честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не само у твоме Раденковићу, |
| и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути |
| к’о доју моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p |
| ’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите.{S} Неће они посигурно вечерас доћи, кад и’ до |
| ’хоћеш да распалиш још више, да у’вате и ова остала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и раст |
| век молим вас, да сви својски настанете и да ми у овоме послу помогнете.</p> <p>Кривац се мора |
| још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, |
| крени кола натраг!</p> <p>Пандур окрете и пођоше опет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњат |
| те из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он ни |
| д башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, па после хајдете судници, рече капетан руку |
| сланину.</p> <p>— Е, ајд’ сад пробудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и вик |
| ите сад ово месо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемил |
| бојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам каз’о.{S} П |
| у подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не ос |
| ала.</p> <p>— Де’те људи.{S} Развршујте и растурујте ова друга сена која нису ватру прихватила. |
| леко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина докаже, одоше на роби |
| ругим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, |
| pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас терети |
| <p>У души сам мојој осећао да ви нисте и пе можете <pb n="80" /> бити кривци.{S} Али ви сте и |
| <p>Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љу |
| и,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште и грдити,</l> <l>Ал’ немој црвенит’</l> <l>Немој брижна |
| ану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо |
| ало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао на Бога и његову |
| е зовне збор сељана код суднице, где ће и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде |
| сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p>За тим се гости р |
| н свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима |
| Он ће њи’ казнити.{S} Казна његова биће и већа и страшнија од ваше.{S} Бог се брине за све нас. |
| људи беше дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору |
| љице, котрљале су се низ њено лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— |
| /p> <p>Кад дође, отвори полако вратнице и уђе у авлију.{S} Нико живи није се чуо.{S} Он се упут |
| екивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, не |
| ати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн сн |
| иљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранч |
| кући.{S} За тим, како непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Как |
| била, ћери моја, и срећан ти пут, рече и пешкиром утр сузе, од којих не могаше гледати.</p> <p |
| бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у обору.</p> |
| роговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и п |
| имир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> < |
| е пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена Србија |
| едно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и уђоше унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева |
| Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он |
| у.{S} Нема нигде никог.</p> <p>Поседаше и поручише по каву.</p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} К |
| погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n= |
| на своје материнске прси, па га љубљаше и миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим ве |
| на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p>— Немојте |
| ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви.... |
| се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спус |
| мо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и стаде сваки на свој нанин мислити о стању у ком су се |
| да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе и не дишући слушали су, хоће ли се звека јоште чути.</p |
| .</p> <p>Тешећи децу своју, Живана беше и себе утешила.{S} И она осети у души својој да јој неш |
| и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело уморило, утешени лепом капетановом речју |
| све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Т |
| лети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронтуља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И на |
| да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружи |
| у моју.{S} Али није!{S} Волим те и више и боље.{S} Волим те к’а Бога.... к’а сунце...</p> <p>Да |
| ако није и више, па се онда поздравише и разиђоше сваки својој кући.</p> <p>Међу тим се и наро |
| >— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове кућ |
| ругим стварима.{S} За тим се поздравише и пођоше.</p> <p>— Не заборави свадбу господине капетан |
| уку стезале.{S} На послетку се загрлише и дуго... дуго љубише се, па се онда растадоше.</p> <p> |
| е по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су дошли у Раденковић, кола стадо |
| је могао.{S} Светле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Ма |
| ти и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти |
| о знао?</p> <p>Врата се полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Ни |
| у је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p> |
| равде задржати.</p> <p>За тим се дигоше и одоше сваки на своју страну.</p> <p>Беше петак, а ви |
| и, а она мени.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у неде |
| ст провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови поседаше.</p> <p> |
| у...</p> <p>После тога пријатељи седоше и слатко поручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игња |
| м како ви?....</p> <p>Тек у среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радети |
| ећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да |
| когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе поква |
| капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оно |
| вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се о |
| а коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и одоше...</p> <pb n="134" /> <p>Механа дупке пуна.{S} |
| је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" /> <p>Ник |
| слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од с |
| држ’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вал |
| </p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се о |
| стотину жутих дуката.</p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, |
| ти су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко воде превести.</p> <p>Знам већ уна |
| баш данас одоше у чаршију.{S} Мог’о би и’ ’нако све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игња |
| Не зна шта би пре радио.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче |
| о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требају до сутра.</ |
| су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцелариј |
| јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љутити.</p> <p>На пољу се чуше вратнице.< |
| јан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били |
| Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Богу није |
| здраганог срца, пуног и препуног љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом |
| сима стеже.{S} У гуши хтеде да ме удави и линуше сузе као киша.{S} Тек кад сам „Њу“ пољубио, чи |
| во ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадош |
| а да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће момак Радетића Мару.{S} Ст |
| исам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и |
| ко њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну |
| , па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb n="151" /> <p> |
| љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању |
| ини ми се, спорије пролазио, него Стеви и Мари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да |
| суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубљаше и |
| мају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, рече попа, скидајући петрахиљ.</p> <p>Об |
| капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, молим ти се грешан, буди заштитник пра |
| чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S |
| имир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обој |
| p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поздрави са с |
| , био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је |
| о, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p>Какви су осећаји завладали Сте |
| дошла и по нека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p |
| пај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може |
| ај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да веч |
| о је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне часове у своме животу.{S} У њему је он |
| ту.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича |
| Чујем само ’ди Стојан нешто виче, грди и некоме прети, али не мого’ разумети кога и коме.</p> |
| Па људи се мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на |
| м.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— Кућо моја лепа!{S} И т |
| ...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све. |
| еда у капетана и у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази |
| је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот |
| до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} Пријатан вам разговор браћо, и здрав ми бу |
| ови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> |
| м натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најпоштенији људи, не само у тој општини, него готово |
| <p>— Од кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb |
| тета била.</p> <p>Слушао сам, да велики и богати људи, потегну по толики пут, потроше толике гр |
| :</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!< |
| има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш |
| на година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су бил |
| на ни спомена.</p> <pb n="34" /> <p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, |
| , ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана. |
| ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Нису људи леп |
| се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> |
| Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Прин |
| беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} |
| .</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стој |
| лости.</p> <p>Дуго су за синијом седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испри |
| .</p> <p>Зар може мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Ал |
| чали су, никад слађе.{S} Били су весели и расположени, као да су код своје куће.</p> <p>Тако је |
| дана.</p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за прич |
| уће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стој |
| дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе у целом Раденковићу, з |
| и волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису би |
| ео век тако провели.{S} Да не би марили и умрети тако...</p> <p>Топили су се у блаженом заносу |
| људи.</p> <p>— Веле, да су они удесили и паљевину Радетићима.</p> <p>Тај глас разилазио се од |
| {S} Не знам само како су они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћ |
| еље, причао шта су све у рату препатили и како су на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, к |
| аше качаре.{S} После су га опет вратили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчал |
| аше качаре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пр |
| ћ.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држ |
| ажи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потр |
| огу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груд |
| ло село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p> <p>Целог |
| бе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату зат |
| у у руку, а с Миланом се братски загрли и пољуби.</p> <p>— Шта си урадио, рано моја?</p> <p>— Д |
| могао видети, али он га у себи замисли и учини му се гадно, ружно!{S} За тим погледа око себе. |
| знао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се |
| разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</p> <p>А кад би опет |
| p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{S} Па су скоро с |
| pb n="113" /> <p>Пура се мало прокртољи и замумла:</p> <p>— Симана, дука ли ти твога... шта се |
| риђе руци свима редом.</p> <p>— Жива ми и сретна била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви |
| ...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то |
| ме и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима |
| цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и велики порас’о, рече попа.</p> <p>— Чак |
| о пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p |
| зорли забринуо шта би с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог |
| </p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{ |
| теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом на |
| ад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само |
| о, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не |
| по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме |
| среће њихове!</p> <p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева |
| ра, с месом на леђима, где стоје везани и само у земљу гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта ј |
| p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају ништа за себе.</p> <p>- Врло доб |
| Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у тек |
| ан преседе сеоски беспосличари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала |
| p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затвор |
| се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободни.</p> <p>Сва хвала за овако брз |
| ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе зап |
| <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој он поверава тугу своју, која |
| ле ви морате трпети.{S} Будите спокојни и ништа се не брините.{S} Ослоните се на Бога и његову |
| </p> <p>Пошто потписаше саслушање и они и присутни, капетан зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p> |
| <p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да буду кола спремна, а да се и он спр |
| је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденкови |
| <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа ч |
| чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајстор Глиши ковач |
| <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} Скоро нико није |
| измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пред њега.</p> <p>Кад се вечера сврши, пос |
| кућу.</p> <p>Мару нешто текну.{S} Ђипи и полети вратницама.</p> <p>На вратницама се помоли њен |
| ца полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде пред њих.</p> <pb n="77" /> <p>— Децо моја мила |
| сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p> |
| светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред собом виде Светог Саву, или ти |
| } Али сам начула да говоре нешто о Мари и о кући Радетића.{S} И вас су нешто спомињали.</p> <p> |
| олико пута, гласно рече:</p> <p>— Добри и милостиви Творче! ’Вала ти на твојој милости.{S} Вера |
| ет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђура отпоче:</p> <p>Господине капетане, |
| ану.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> |
| >— Ово господине.</p> <p>Капетан отвори и стаде као бајаги разгледати.</p> <p>— Примећујете ли |
| у каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Дикану по оке ракије...</p> <p>— Е, е, ’вала ти газда |
| и од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат |
| е:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог да у здравље пријатељу, ре |
| А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, т |
| ром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао |
| ити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како сам те пожелео Ма |
| е Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p>Пошто попише и другу полуоку, р |
| сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у |
| ажи.{S} Он смеде слободније и погледати и говорити.</p> <p>— Па дошао си мало до оца и брата?</ |
| <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад доб |
| седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’вод |
| е брине за све нас.{S} Он ће се старати и за оца и брата вашег.{S} Он зна да они нису криви.{S} |
| S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено бр |
| е њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо |
| дује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...< |
| ојим Станимиром.{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела |
| .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гроб.</p> <p>Од |
| <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</ |
| ата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb |
| ....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је |
| — Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена. |
| м одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, |
| дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <mile |
| је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> <p>— Дела рођо.</p> <pb n="2" /> <p>— А |
| ужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>С |
| амлевен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам и |
| животу пио, и то ћу док сам жив памтити и причати.</p> <p>Ништа ми није чудније, него како она |
| еко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и причати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли |
| а, а место његово заузимали су сивкасти и затворени прамичци облака у висини....{S} Баш исто он |
| анула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> <p>Ко шест дана проведе у трудном |
| b n="104" /> <p>Биле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те ж |
| S} Капетан се у себи дивио племенитости и великодушности ових људи, који су због њих толико пре |
| рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми |
| уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игња |
| </p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево |
| мајка да се не весели и не радује срећи и радости свога детета?....</p> <p>Али зар може опет др |
| све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици се просу као нека радост по |
| Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о ч |
| е никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи му све ’ва |
| је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у |
| ста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је |
| мир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љу |
| ђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распрема и певуши...{S} У мислим |
| сли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се сиротица минулих сретних врем |
| сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиш |
| олу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се и |
| ковцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кривци с њима заједно у овоме делу, Пура и Дикан, већ |
| пута, протегли се, протрља крмељиве очи и чешући се по слабинама, стаде гледати око себе.</p> < |
| љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас |
| ’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> лежи у поњавама |
| у у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздра |
| че!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти |
| ри пут: куц, куц, куц!</p> <p>Она скочи и приђе вратима.{S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу јо |
| >Дијете, дај де столицу.{S} На де уточи и ово шуле.{S} Загледа писмо с обадве стране.</p> <p>— |
| едан.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о |
| /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како го |
| што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездим |
| Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место |
| ?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда С |
| ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А |
| ка погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да подигну...</p> <p>— Ср |
| у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира |
| све према синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чек |
| имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p |
| рај коње кући, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Сте |
| и веран отисак својих стопала по равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и |
| на нешто жацну.{S} Проби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже рамен |
| о страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве |
| а, у лепоме селу Раденковићу у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда |
| или.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...< |
| ишта кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ те |
| се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње. |
| у их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови аминаши, бечили су се некако од њих.</p> < |
| требила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p> |
| ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> |
| ти отворило десеторо уши, а по неки чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</ |
| /p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> |
| и звук.{S} Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати. |
| На сред простране авлије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију. |
| ма увек!</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Дочек и намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, как |
| , па ето ти врућуштине, рече председник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе |
| ицу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> <p>Капетан се поз |
| и.{S} У судници били су само председник и ћата.</p> <p>Капетан нареди да се зовну она два одбор |
| .</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и |
| и што, ако си гладан.</p> <p>Председник и ћата дигоше се и одоше судници.</p> <p>На путу сретош |
| и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако и |
| е Стојан.</p> <p>Куцну прстеном у астал и механџија дође.</p> <p>— Заповедајте, молим!</p> <p>— |
| у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле кр |
| у Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се |
| у „протоколисали вирму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја |
| не!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и вид |
| ронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беш |
| ојка баш прилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка |
| <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у к |
| ...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те сунце моје Маро, а ти мене |
| на!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о што сам и сама.</l> </quote> <p>То су биле последње речи у песм |
| >Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и полицијс |
| његова жена.</p> <p>— Па и вечерас сам и’ видео.{S} Стајали су баш код Радетића сена.</p> <p>Ч |
| а, рече Живана.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе |
| ан, него колико тек, да се само наједем и напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на но |
| иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би |
| тао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми добро поранио, р |
| рво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом |
| рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имал |
| е.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву. |
| и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>Кад престане песма, само с |
| јка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од теш |
| <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p> |
| и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он ј |
| петаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се две крупне сузе низ обра |
| растадоше.</p> <p>Ружа оде тужним срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једн |
| х, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како овај дођ |
| ни к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове проносили |
| вог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> |
| к.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га |
| /p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и да |
| </p> <p>За тим се усправи и поче благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви с |
| све људи са дугачким, шиљастим, танким и обешеним брковима и некаким шиљастим капама; он извад |
| сле и свакад казати, да само тебе волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од мили |
| у’вати неки стра’, кад на њега помислим и волим да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не зна |
| сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</p> <p>Стојану сину лице радош |
| ћошак авлије.</p> <p>Сви гледају за њим и смеју се.</p> <p>Он се врати.</p> <p>Стаде на сред ав |
| је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни приближно ономе, како |
| тлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
| <p>Обоје га пољубише у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</ |
| а Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од |
| одине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пре |
| ову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> |
| само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> <p>За тим се капетан |
| ћа котара.</p> <p>Људи само машу главом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, |
| еби</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погледајте га само, није ни мало к |
| чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и љубише се као да се нису видели Бог те пита откад.</p |
| <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S |
| да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Не |
| м тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из |
| екрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно |
| пред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} |
| ила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, |
| им тепсијама гибаница с младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, с |
| кав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</ |
| а врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су најмирнији и најп |
| рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио |
| ав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</p> <p>Још неко |
| сле, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати.</p> < |
| рим <pb n="79" /> братом.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио |
| а рамену, не би то рекао пред капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> |
| /p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ |
| ли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде ти са мном и нека пођу још два одборника, а овим људма кажи нека с |
| за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...< |
| је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна |
| е, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на коју су пресудом ок |
| во, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дозна |
| јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи |
| е дати те ће добро бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му |
| е...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-мој, кад |
| ече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све прем |
| лико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледат |
| ео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала суза ра |
| ра.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, кад ће до њега стићи.</p> <p> |
| мртва тишина...{S} Сви са неким страхом и неком поштом гледаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Он |
| ћ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љ |
| да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећ |
| Он нареди да се претресе и кућа и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе. |
| инче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35" /> |
| ке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и стаде |
| је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћем |
| како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази |
| ле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одг |
| гранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир |
| тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине.{S} Н |
| се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S |
| ко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> |
| ма три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капетана које |
| ти кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан, него колико тек, да се само наједем и напијем. |
| у пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди.</p> <p>Већ с |
| људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале на Стој |
| моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> < |
| Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им |
| <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре нек |
| етан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обој |
| аш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у д |
| удма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, к |
| спричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сам |
| радини...</p> <p>Сутра дан дође Стојан и пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p |
| о није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њим |
| алити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’ |
| ћара. .</p> <p>— Дај Боже, рече Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње |
| ку.</p> <p>— Здрав си Пуро, рече Стојан и натеже.</p> <p>Пура прихвати и здрави Дикану.</p> <p> |
| ли и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимај |
| склопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један |
| } Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да |
| и Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дика |
| жене, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гом |
| еј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатов |
| лико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станими |
| .</p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, |
| и отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могл |
| некако чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на |
| p>Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на |
| ељу ето ме и надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једн |
| капетан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{ |
| гао свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи |
| .</p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо догова |
| шора помоли се капетан.{S} Беше озбиљан и замишљен.{S} Кола стадоше пред општинску судницу.{S} |
| а се онда и он крену, потпуно задовољан и весела срца, у његов лепи Раденковић.</p> </div> <pb |
| <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> < |
| одине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану гово |
| , а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су |
| док се ми не вратимо...</p> <p>Капетан и остали кренуше се и одоше...</p> <p>— Вредан човек, о |
| њам ни на ког господине.</p> <p>Капетан и то забележи...</p> <p>После се вратише судници.{S} Ка |
| пред Богом.{S} А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем љ |
| ја му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кресну.{S} Труд п |
| но трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> <p>— С |
| ао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре з |
| м ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што |
| > <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што с |
| /p> <p>Посрћући као пијан, окрете се он и пође лагано натраг.</p> <pb n="83" /> <p>Ружа полако |
| Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <p |
| > <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше |
| много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он и родо, нешто шушкају.{S} Од мене и наје крију.{S} Али |
| p>— Видиш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} |
| е време послужио село, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> |
| пут.{S} Они неће да свршимо пос’о, к’о и други паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и љ |
| ријеш?{S} Ти знаш да тебе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми! |
| ела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Стан |
| му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила |
| Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све орило.{S} Најпосле хтеде послати д |
| стало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао |
| знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, п |
| ао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учинити.{S} Али окол |
| ки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његов |
| <p>— Гледаћу вала, што боље будем знао и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око њ |
| невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, што му никако на |
| азвио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ п |
| , посао добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и |
| .</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S |
| и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.< |
| во и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> <p>— Нуто жене |
| тева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетић |
| еху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Си |
| м куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> |
| ити.{S} Ама три би га дана човек слушао и гладан и жедан.</p> <p>Бадава, одвојио од свију капет |
| >— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам |
| обро нано, ако Бог да.{S} Сутра ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</ |
| <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— |
| аш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се радује, све се весели... |
| вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је д |
| на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Ст |
| pb n="114" /> <p>— Где су?</p> <p>— Ево и’ у колима.{S} Мртви су пијани и спавају.{S} Не знају |
| и пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p>Ево и од моје стране двадесет дуката!</p> <pb n="27" /> <p> |
| ас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су |
| Клета ћеманета писнуше...</p> <p>Стево и Мара били су венчани...</p> <p>Пре њих, стари попа, в |
| ве, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто сам |
| Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и |
| <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то уде |
| а, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га ва |
| во се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо с |
| где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она се |
| иловале...</p> <p>Благо њима, ал’ благо и нама браћо, бар ћемо се царски почастити.....</p> <p> |
| е они, ако буду паметни, зарадити, него и’ оставити ћораве.</p> <p>За књигу није паре жалио.{S} |
| да почне.{S} Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не са |
| де доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале су се низ |
| опада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па крај. <pb n="97" /> Чист |
| } Место оних румених образа, беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху с |
| ра имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, с |
| .</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> <p>— Шта кажеш, пр |
| ом и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...</p> <p> |
| а својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића кот |
| избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p |
| ..</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу би |
| S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде пр |
| с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били |
| о си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад с |
| у деци својој.</p> <p>Манојло се развио и порастао као бор.{S} Већ стасао и за женидбу.</p> <pb |
| рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{ |
| ој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наредбе ми не моремо |
| н, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма |
| ао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро |
| <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb |
| родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма |
| /p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Иг |
| ле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно |
| <p>— Није, кућо моја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени те |
| је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јо |
| итан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само |
| свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш вам морам призна |
| нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у св |
| одао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да Радетићима свиње плати.</p> |
| ели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опет уздржа.< |
| тране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и бележи, рече Ђура.</p> <p>— Према губеру ваља се пруж |
| љаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S |
| ходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте ка |
| о!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога шарено |
| и паметан свет.{S} Они неће ’нако, како и Бог и људи милују.{S} На зато сам те и звао Ружо.{S} |
| ма њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и М |
| разговарамо.</p> <p>Волео сам га некако и веровао сам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Једа |
| p>Пролазили су дани и месеци, па полако и година за годином...</p> <p>Стева и Мара живели су де |
| то слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> < |
| орезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим |
| <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Ива |
| , што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— |
| дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести. |
| о је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте...</p> <p>— О Маро!</p> <p>— Чујем Стев |
| ном: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ви нис |
| а, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља |
| па се опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не ци |
| ћа сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Леп |
| је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав дуг продати, разма за порезу....</p> <p>П |
| /p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.</p> <p>Сирота Љубица Стоја |
| и је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p |
| — Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> <p>— А којим послом?</p> <p>— Да вам ка |
| поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарасмо.</p> <p>Па онда узе неко црно стакло.{S} |
| чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За тим се позд |
| >Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми синију, зачи |
| у кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, |
| {S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољ |
| Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја |
| ило, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се б |
| је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све по |
| оз главу му пролети све што се догодило и он ућута.{S} Сагнуте главе прође мимо њих.{S} Чисто м |
| може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је |
| ојан не смеде главе подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о |
| њаву што сам вам дао, донесите га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p |
| пази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите своје пријатеље, |
| дседник се окрете ћати.</p> <p>— Морамо и’ натоварити на кола.{S} Него не знам чија ћемо кола.{ |
| помињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и говорио.</p> <p>— ’хоће л’ дати?</p> <p>— То није каз |
| м скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти |
| ужити ми за украденог вепра.{S} Ми ћемо и’ вала тужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је виш |
| тара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> <p>— Лажеш несретниче, дрек |
| лако Стојане и то ће бити.{S} Да видимо и по осталим зградама...</p> <p>Стојан се занесе, у мал |
| /p> <p>— То си добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не м |
| с смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, |
| , а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Дотле смо и’ који од нас ’нако |
| м крив, што смо се заговорили, па нисмо и почетак чули.</p> <p>Али, што ли Мара ућута.{S} Хајде |
| извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> < |
| поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан по |
| ер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и поче читати:</p> <!-- <div type="letter"> --> <p>Бога |
| колико стопа.{S} Како онде беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, |
| ари...</p> <p>Мара јутрос поранила рано и отишла да обиђе марву.</p> <p>Колико себе дана није о |
| ја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, |
| Дикан били су на месту, које су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажн |
| гледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p |
| изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропалим гол |
| ник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сел |
| се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} Поваљали се по клупи ка’ вепрови.</p> < |
| застрте шареницама.{S} Све то спремљено и само чека да сватови заседну...</p> <p>Сватови стигош |
| једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако проврт |
| аљени труд.{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p |
| је око неких десет сена било развршено и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно |
| шору нигде живе душе.{S} Све беше мирно и тихо.{S} Све се одмарало од дневног умора.{S} По негд |
| де посматрати.</p> <p>Лице му беше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, |
| те и звао Ружо.{S} Кад они неће на лепо и ми ћемо окренути други лист.</p> <p>— Волиш ли ме Руж |
| p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од ме |
| н погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им |
| ађи.{S} Живели су у својој задрузи лепо и слагали се како само Бог милује и наређује.{S} И ако |
| одвојила.{S} И мушко и женско, и старо и младо, радује се овоме дану.</p> <p>Старији људи, оби |
| у су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А не ради га вала, ни њ |
| позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Богатић.{S} Он беше већ устао и ходаше по авл |
| але.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</ |
| адовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За ти |
| S} И у здрављу добро.{S} И у малу добро и онако у другом берићету, све добро.</p> <pb n="91" /> |
| ед очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} С |
| о, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} Они су више криви.{S} Да није њи’ било не б |
| голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити |
| криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш |
| видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето чинило, да без Маре баш не |
| д свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад |
| ац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мојој кући ’вала Бо |
| а си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Поз |
| е.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па све скоро групис |
| рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше већ доста скупило код с |
| она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и мила т |
| ћи жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... т |
| аскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше стегло, па му |
| ара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног |
| у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица младе девојке, да место |
| Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо |
| ила к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта |
| , трговцу газда Стојане.</p> <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, |
| шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} |
| капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, који су се десили последњ |
| ам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сен |
| ла, него да и’ орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...< |
| у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p>Ватра се била већ са свим сти |
| красна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми приј |
| ат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} |
| мислим: о ’вала ти Боже!{S} Нека се бар и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Ј |
| есам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, који ће да понесе неке моје наредбе.</p> <p> |
| по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да ј |
| равда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је |
| о се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно вршио његове запов |
| ако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>Она полако |
| н је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за оцем и брат за братом рођеним? |
| радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и донела ’ладне воде.</p> <p>Стева седе и она донесе по |
| сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио кап |
| S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све |
| довече требати.</p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није |
| пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти |
| запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре.{S} Посл |
| дели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами.</p> <p>Ч |
| та излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" / |
| је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присен |
| бојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рек |
| о збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде о |
| из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору нигде живе душе |
| адоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у свој вајатић |
| један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помо |
| ти милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} |
| p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Б |
| а би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрсили.</p |
| м?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало после њих |
| сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около из |
| ју.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Ив |
| >Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди п |
| <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обојица у |
| сити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</ |
| евина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра на ве |
| Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Стевом и |
| — А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза м |
| ојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам д |
| </p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до |
| целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су неутеш |
| ш скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола ко |
| VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стојан и Је |
| ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као људи ко |
| били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да |
| изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могли прог |
| тка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша |
| е да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени |
| а и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа мал’ ниј |
| са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао ј |
| е?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и жагор.{S} За тим се опет све умири и ућута, а чича Ђу |
| договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решиш |
| > <p>— Пошто и’ даде?</p> <p>— Четр’ест и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> < |
| ...</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p> |
| је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У разговору време брзо прол |
| м осмејкиваху.{S} Али, та њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом. |
| >Куд год оком погледаш, све сама радост и милина.{S} И небо и земља, и поље и шума, све се раду |
| /p> <p>На лицу њеном видела се и радост и туга, обоје помешано...</p> <p>Али, шта можемо ми да |
| На лепоме лицу њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ј |
| премала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...</p> <p>За |
| p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, |
| рати кући у своје село, па да ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара |
| морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и |
| аког од њих могла се видети радозналост и нестрпљење.{S} Све су очи биле упрте у председника.{S |
| штински печат, укну на њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато |
| ко Бог да, са Ружицом.</p> <p>Да се већ и Ката ту нашла као помоћница, то држим да није потребн |
| утра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, ил |
| чему су говорили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их |
| петан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикн |
| Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, кога зову Дикан Брадић.</p> <pb n="102" /> |
| нде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић и Дикан.</p> <p>— А шта ’но раде?</p> <p>— Спавају моли |
| бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Узе штап и оде у Богатић...</p> <p> |
| апетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису могли чути |
| Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан урадити шта |
| свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb |
| ам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да препукне... |
| стина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорити, али попа рече због оглашенија и тако о |
| се нешто замисли.{S} За тим оде у собу и зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутр |
| баш добро.</p> <p>Механџија донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на п |
| тигоше до механе.</p> <p>Попише по каву и ракију, па се онда спремише и одоше...</p> <p>Кад су |
| </p> <pb n="148" /> <p>Стева саже главу и погледа у земљу.</p> <p>— А шта то читаш?</p> <p>— Св |
| <p>— ’хоћу, рече Мара.{S} Подиже главу и погледа га оним лепим очима.</p> <p>Стеви појури крв |
| > <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам гос |
| есо на њих.</p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} |
| ворила очи, па као да гледа свога Стеву и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од |
| е среће смешило се на Мару, њеног Стеву и цео њихов дом.{S} А они су се топили од милине, тепај |
| Па знаш тето, увек кад год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и |
| > <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сват |
| и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био бле |
| уку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> <pb n |
| ачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни |
| јанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру |
| , да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронашао, морао |
| много плакала и само сам се молила Богу и светој Богородици и светом Николи и... и... свима.</p |
| е трбу’ сомуна.</p> <p>Помолише се Богу и седоше сви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат |
| посла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код |
| дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некак |
| елети може.</p> <p>Поседаше сви по реду и по старешинству.</p> <p>За тим се донесе послужење.{S |
| пут, потроше толике грдне паре, да оду и виде — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p |
| ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, бр |
| и то сврши, председник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући |
| радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То |
| хвала, што неће такве каишаре да помажу и да такве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан |
| /p> <p>Разуме се да су о овоме догађају и жене на свој начин резонирале.</p> <p>— Ју грдни’ ран |
| најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није зор, |
| једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову црну чорбу....{S} Него смо, братац мој, |
| ла послове, па с дечицом села на авлију и ћерета.</p> <p>Њена доја и тета забуниле се нешто у к |
| еби и освестили се.{S} Познадоше авлију и среску канцеларију.</p> <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро. |
| уку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како Мара замаче у кућу.</p> <p>Он се наже те д |
| маза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер дотрча, а она ону |
| море Ружо.</p> <p>— Отари сузе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мор |
| .{S} За тим брзо прелети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из |
| морило, утешени лепом капетановом речју и помишљу на Свевишњега, доста мирно проведоше ову ноћ. |
| њи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су се могле добро распо |
| наћи ће се ко ће му дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А |
| а њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благословене |
| оде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме није с |
| ћу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је М |
| је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</ |
| >Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној руци беше, |
| каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" /> <p>— Буди ми ве |
| пљесну онда ручицом о длан, окрете руку и цмокну.</p> <pb n="175" /> <p>— Жив ми и здрав био, и |
| ..</p> <pb n="48" /> <p>Онда пружи руку и стаде на прсте бројати:</p> <p>— Четвртак, петак, суб |
| а изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тр |
| но их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо |
| p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића весел |
| е био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} |
| .</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити ј |
| ате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Радетића завидели.{S |
| леде на своју доју....{S} На своју милу и добру доју...</p> <p>— Шта ли ће моја доја без мене, |
| ан дан.{S} Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љуб |
| } Сретан празник!{S} У здрављу и весељу и до године дочекали данашњи дан у слози и љубави.{S} П |
| ак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој |
| ћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и к |
| апетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоздрави.</p> <p>— Које д |
| село по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Р |
| о судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је до |
| им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им је ма |
| <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од про |
| — Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију пр |
| више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нек |
| заслузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из |
| дали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на |
| сија у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше |
| /p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у им |
| е сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека |
| >Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, од како је није |
| није откуд дознало за Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’ |
| и и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљену машину, прво својој па по |
| свој вајатић.</p> <p>Она кресну машину и ужеже свећу.{S} Стаде разгледати по свом <pb n="144" |
| а се помоли њен Стева.</p> <p>Она цикну и полети му око врата.</p> <p>Деца полетеше и као гронт |
| пусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p>Баба махаше главом.</p> <p>Тако јо |
| и близу њихових врата.{S} Брава шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се г |
| , прође скоро петнаест година, а Бог њу и Станимира не обрадова.</p> <p>Поред све среће, поред |
| ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили. |
| о их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе бл |
| <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоск |
| <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S |
| тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, прихвати Ђура, да ва |
| их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:</p> <p>— Милостиви и преблаги Воже, моли |
| де пред капетана.{S} Понизно скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S |
| <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велик |
| ику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обложише главу...</p> <p>Станојка се умири.{S} Мало п |
| г дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, што су онако биле добре и вредне, толико сам |
| ан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....< |
| те му донесе кључ.</p> <p>Отвори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре |
| јан није ни чуо.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, |
| еми синију, зачисти мрве, запрета ватру и одоше да спавају.</p> <p>Стева оде у свој нови вајат. |
| Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколик |
| ојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми |
| Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Д |
| губити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им |
| <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш. |
| Он узе у руку мало сена, сави га у туру и у њу завуче упаљени труд.{S} За тим метну туру у сено |
| тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’тед |
| рији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцелариј |
| а тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p>Нико, чини ми се, није ди |
| их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другарице од тога ружног адета одвраћале....{S |
| рађа радост...</p> <p>Дочекали су те су и Драгојла оженили, а своју Анђелију удомили су да не м |
| с износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не веровали, а трећи су само ћутали.{S} Ни |
| Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говеда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само јед |
| твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био његови’ година.{S} Па |
| и.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свр |
| Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездими |
| му слушали.{S} Где су они били, били су и њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, в |
| се ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најгла |
| ли све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} Мог’о би и’ човек жедне преко |
| беше утабано и многа крв просута, то су и они, који су вепра носили, угазили ногама у крв, и ко |
| и да се зовну она два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> |
| име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље бе |
| је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој Стево, видеће нас когод. |
| ог живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако б |
| или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна на |
| p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напре |
| ше...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{ |
| ече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, |
| <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, шт |
| <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о |
| м <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло |
| уста метнуо, разма оне каве у Богатићу и ракије гредом.{S} А кола ова растресоше, па би се мог |
| нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам кажем, па макар се која на ме и љутила...</ |
| /p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p>Он му полети...</p> |
| денковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опаз |
| ицу се зажарила, а груди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недар |
| ралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се полако њен мили звук.{S} Он беше т |
| су <pb n="118" /> ушли у њихову собицу и пошто чуше, да се кључ у брави обрну.</p> <p>— Не зна |
| ло.</p> <p>- Смешећи се седе на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племен |
| е растадоше...</p> <p>Мара узе преслицу и оде право путем.</p> <p>Никад у животу, није била так |
| <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жут |
| Стевин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра ил |
| и...</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по авлији, и спази д |
| еднику.</p> <p>Председник уђе у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше |
| их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> |
| капетанова.{S} Задовољан уђе у судницу и очекиваше његов долазак.</p> <p>— Капетан!{S} Ево кап |
| е баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло д |
| ...</p> <p>Мало после, капетан узе чашу и устаде:</p> <p>Браћо и дружино,</p> <p>— Догађаји, ко |
| {S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p>— Н |
| нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те жи |
| беше бледо и увело лице.{S} Место живих и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна |
| х ти ту ћилима није било!{S} И клечаних и парташа, ваздан, ваздан... па све к’о смишљени!</p> < |
| ла и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{S} У једно |
| .{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да буд |
| преварила...</p> <p>На пољу се чуо тих и мили гласић свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је |
| гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и нежни глас Стевине свиралице.{S} Ах, како ли су мили |
| видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, |
| оше обијен обор.{S} Капетан узе катанац и предаде га пандуру.{S} У обору се видело место где је |
| да њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ле |
| местише у њој леп креветац, у коме отац и син, после толиког умора, где се беше и душа и тело у |
| жа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда тамо н |
| е прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке |
| p>— Да вам кажем господине, да мој отац и брат нису криви, да...</p> <p>Капетан се благо насмеш |
| о весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бити слободни до неба га узносила.</p> <p>Ни осе |
| шче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прошће окрвави.{S} По |
| те ми се смејати.{S} Ако која књига баш и не ваља, шта ћемо ми?{S} Нисмо ми томе криви, већ они |
| ила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У |
| > <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Оста |
| ’наким коњма, кад би ти и’ Радетићи баш и поклонили? ’Наким коњма треба нега, треба ’рана.{S} Н |
| снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се о |
| S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбу |
| пазарише свиње.</p> <p>— Што ми не даш и они’ пет?</p> <p>— Не могу, то смо оставили за посек. |
| па <pb n="103" /> ’нолики народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</ |
| Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да вам кажем, мен |
| о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио |
| 0" /> <p>За сутра после подне зовну ћеш и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p> |
| ала ти бабо.{S} Много се за мене трудиш и мучиш.</p> <p>— К’о за своје дете.</p> <p>Обојица у р |
| спрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је леп |
| .{S} Ево нас вала готово свију, ако још и жене не чекаш.</p> <p>Људи се стадоше смејати.</p> <p |
| Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онда није вајде од живота!</p> <p>Зар И |
| гарова</l> <l>Пу на четри ноге </l> <l>И пети реп </l> <l>То уроку био лек!“</l> </quote> <p>— |
| ећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ће те Маро </l> <l>Јоште |
| > <l>Купићу ти,</l> <l>Нове ните</l> <l>И у ните </l> <l>Уводити,</l> <l>Кејо!</l> </quote> <p> |
| кад се опремала.</p> <pb n="164" /> <p>И радост и жалост цепали су по пола њено добро срце...< |
| ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако сваки дан.</p> <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p |
| аведни’ и невини’!</p> <pb n="76" /> <p>И остали тако урадише.</p> <p>Кад су дошли до суднице, |
| брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет запева:</p> <quote> <l>„Три девојке збор збориле |
| сао и за женидбу.</p> <pb n="179" /> <p>И Драгојло се већ почео момчити.</p> <p>Анђелија, лепа |
| глуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан кап |
| уста реч:</p> <p>— Ево капетана!</p> <p>И заиста с краја шора помоли се капетан.{S} Беше озбиља |
| .</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево у овоме би се часу преварило. |
| ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега научио.{S} Добро се сећам кад ми рече |
| ву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер |
| або.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњ |
| амо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам није теже, него кад се нешто очекуј |
| тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро! |
| си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— |
| рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло... |
| то треба и руководити грађење...</p> <p>И кмет и цело село дочека то радосно.{S} А стари попа м |
| о је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— |
| p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића. |
| </p> <p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није |
| , њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спава |
| друкчији него пре десет година.</p> <p>И за краће време, колике ли ти се промене могу учинити, |
| јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не казује, опет не може од |
| вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су зна |
| дужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све |
| па Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p |
| а и таван и подрум и све зграде.</p> <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије ч |
| еље, како се само пожелети може.</p> <p>И да нико није знао, музика би привукли цело село, а ка |
| уља обесише се око Стеве и Маре.</p> <p>И најтврђе срце морало би сузу пустити, гледајући овај |
| су и мрзили и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И |
| , кад ће се моћи с Маром видети.</p> <p>И сам није знао, како то и зашто то?{S} Али му се ето ч |
| S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, |
| <p>Тако се ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n=" |
| о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура до |
| ерка Ружа, девојка, прави анђео.</p> <p>И отац и син воде трговину.{S} Чак су, веле, и код суда |
| о по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, |
| Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игња |
| , доста мирно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> |
| од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном |
| акве уговоре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p> |
| преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> <milestone unit="subSection" |
| ће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам заклетве Стојанове:</p> <p>— Тако ми м |
| е опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пре |
| него обрати де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ће |
| ар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Миланом у коло.{S} Погле |
| к не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове баш |
| баш сам добро утубио, кад оно ти рече: „и родиш сина Манојла“...</p> <p>И Мара одиста роди сина |
| о оканицу вина и ракије и по врућ ћевап иа ражњу...</p> <p>Пред Радетића кућом тресе коло, кад |
| елим путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати |
| ено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне д |
| велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођ |
| ни...</p> <p>Колико се занео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} |
| служили су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли |
| лако међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети |
| бо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе |
| stone unit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и |
| јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње и оде....</p> <p>Живана и Милан већ су г |
| јтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, он |
| <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весе |
| ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.< |
| p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <div type="c |
| се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кр |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> < |
| ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам да вам каже |
| И ово бабо, нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препечениц |
| p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ н |
| <pb n="35" /> <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам |
| арио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе никоме ни ре |
| у на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поздрави се с председником и врати се кући.</p> |
| би ти добар календар у леђима — мишљаше Ива у себи</p> <p>И ено га сада, оде са Стевом и Милано |
| радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива и његова Ружица.</p> <p>Боже мој, ала ће то бити св |
| пети њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На |
| и јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>П |
| себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био И |
| тних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је в |
| та је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, |
| је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту ј |
| радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само п |
| /p> <p>— Јездимир!</p> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му синуше необичним жаром.</p> <p>— А |
| Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на о |
| ече капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и о |
| есну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен шир |
| и је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} |
| Нека уђе, чу се глас капетанов.</p> <p>Ива ступи у канцеларију.{S} Ноге су му клецале.{S} Беше |
| <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} |
| в’о нас праведне беде невидовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спре |
| а Милан отрча и отвори вратнице.</p> <p>Ива скочи весело с кола.{S} Пољуби нану своју у руку, а |
| е волим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па м |
| на путу.{S} Беше пошао судници.</p> <p>Ива смерно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући ис |
| де? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат |
| је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану |
| тле смо и’ који од нас ’нако само проја’ивали.</p> <p>Знаш ли, да многи сатаре коње, само што и |
| кућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p> |
| ко нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лу |
| о јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> <p>— Чекаш ли ме одавно?</p> <pb n="35 |
| д тешке туге...</p> <p>— ’Ајдемо, викну Иван и обојица полетеше вратима.</p> <p>Живана ђипи и с |
| едала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слу |
| шајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи |
| чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их |
| ајпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Милан, по нешто су запиткивали мајку, а она им ј |
| ј кући и тражио његову Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са |
| > <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, па му није дао.</p> <p>— Каде болан?</p> <p>— Си |
| о...</p> <p>Пандур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се |
| гњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p> |
| А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ивана и Милана волећу к’о своју браћу...{S} Ала ће то б |
| .{S} После, кад оставиш књигу, гледај с Иваном и Миланом те спремајте што ће нам довече требати |
| и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у жилама ледила, слушајући шта им |
| г дрвцета, калопера и венчићи од лепога ивањскога цвећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у јед |
| о.</p> <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце бо |
| ад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуца |
| Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је ди |
| ила рукав од рубине на десну руку, и од Иве нешто крила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је |
| и, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на своје материнске прси, па га љубља |
| е ме преварила.</p> <p>За тим се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да каж |
| ли су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и ноћите |
| ко брз и успешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} |
| било не би они могли сами ништа.</p> <p>Иви сену пред очима.</p> <p>— Шта кажеш Ружо, Пуро и Ди |
| то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> |
| да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не |
| анати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза св |
| ућута.</p> <p>Страшне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} |
| стопи ону корицу, која се беше око срца Ивиног почела хватати.{S} У души му чисто лану, а срце |
| део, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— |
| } Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на п |
| </p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито |
| >— Волиш ли ме Ружо?</p> <p>— К’о себе, Иво.</p> <p>— ’хоћеш ли ме слушати?</p> <p>— ’хоћу.</p> |
| ају прође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} |
| уке, и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p> |
| браћи се напунише очи сузама.</p> <p>— Иво, Стево бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је ов |
| е, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени ку |
| етнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је ма |
| {S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о цветак.</p> <p>— Па шта ти рече нано?</p> <p>— |
| замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> |
| <p>— ’хоћу.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све Иво.</p> <p>— Е, лепо.{S} Онда буди спремна.{S} Узми шт |
| жем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да ће |
| се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло, п |
| је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна |
| ажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} |
| Стево бити пуштени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де |
| димо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S} Бе |
| >— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети п |
| </p> <p>— ’Оћемо господине.</p> <p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после по |
| у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познава |
| севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{S} О |
| а недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ружо.< |
| , нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p> |
| благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба д |
| оје, ти си била болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Теш |
| екоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар |
| аједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула са |
| с чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увену |
| <p>— Буди спремна Ружо!</p> <p>— ’хоћу Иво!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тога дана И |
| Ала ће то бити весеље.</p> <p>— Не знаш Иво, колико се радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> |
| застаде.</p> <p>— Дакле баш тако, велиш Иво?</p> <p>— Тако.</p> <p>— И они су све то ујдурисали |
| лашена срна скочи; и као муња полети за Ивом.</p> <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепо |
| ћу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца |
| Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошл |
| ... тако!...</p> <p>Леи дочек капетанов Иву окуражи.{S} Он смеде слободније и погледати и говор |
| .</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда |
| једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно |
| ви за синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> |
| </p> <p>Баш о крштењу Ружиног Будимира, Игњат се беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо |
| риш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> <p>Викну Стеву, те му д |
| очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му приђе ближе.</p> <p>— ’Вала ти господине по ст |
| није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека у селу |
| ана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу премрси |
| рођеним?</p> <p>Тако код куће.</p> <p>А Игњат и Стева?</p> <p>Кад су дошли у Богатић, мало посл |
| тева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Ч |
| е!</p> <p>Још мало поседеше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и назд |
| амо у Црној Бари код неког домаћина, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте |
| добре чоје и обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само год |
| ем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Прос |
| >Поред Маринка с његовим друштвом, чича Игњат набавио и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из |
| синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете ок |
| како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> |
| о си дао, па боље не тражимо, рече чича Игњат, па скиде капу и прекрсти се.</p> <p>- Вала људи, |
| 157" /> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме лицу њеном видела се и радост |
| /p> <p>За ручком, на ком су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} О |
| у ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече |
| ш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке |
| а свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним |
| </p> <p>’Вала ти господине!</p> <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, |
| спремају.</p> <p>Дође кући.</p> <p>Чича Игњат и Живана седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја |
| /p> <p>Већ се почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан на |
| Чак до греде, да те цуре гледе, додаде Игњат.</p> <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игња |
| .</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође Игњат и Стева Добрић.....</p> <p>Мало после, уђоше обој |
| е поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаг |
| за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам ј |
| а прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се сутра |
| метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</ |
| /p> <p>Послали су абер и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, ал |
| n="78" /> што ли ће лећи.{S} Где ли ће Игњат своје старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој за |
| она, шта ’вамо старој души треба, рече Игњат одврћући чеп на чутури.</p> <p>Ручали су, никад с |
| </p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди |
| старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље ра |
| да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако |
| ручаше.</p> <p>— Е, да Бог поможе, рече Игњат, крстећи се.</p> <p>— Дај Боже!</p> <p>Још мало п |
| ом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало кри |
| ла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Игњат окренув се <pb n="131" /> народу.{S} За све што с |
| .</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из неда |
| <p>— Жив ми и здрав био сине мој, рече Игњат и пољуби га у чело.</p> <p>За тим се загрли са Ст |
| тељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати з |
| > <p>— Да ’виш, не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, |
| <p>— Болесна нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право |
| ати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима с |
| {S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му потоком полетише.</p> <p>Таман капетан |
| нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S |
| вам спомињем....</p> <p>Још мало, па и Игњат с капетаном и осталим гостима те пред кућу.</p> < |
| имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све |
| ма школовао.</p> <p>— Нећу — говорио би Игњат — да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Д |
| У том се на вратницама судничким појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овам |
| рењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су по |
| натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат.</p> <p>За тим он узе пљоску.{S} Скиде капу и мет |
| . </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи урадити.{S} Ка |
| — И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} Кола су била већ спремна.{S} Пошто по |
| та сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ет |
| p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} |
| се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала |
| људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на да |
| , онда није вајде од живота!</p> <p>Зар Игњат, Игњат кога су сви држали за најпоштенијег човека |
| а моја кућа пак у другом шору.{S} Синоћ Игњат просио Стојанову Ружицу за његовог Ивана...</p> < |
| правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за с |
| p> <pb n="138" /> <p>— Кам’ баба, викну Игњат.{S} Живана, Живана, ’вамо де море.</p> <p>Живана |
| о!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два с |
| уше у целом Раденковићу, знале су да су Игњат и Стева невини, да су чисти као сунце, и биле су |
| је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и к |
| <head>VII</head> <p>Сутра дан, пошто су Игњат и Стева били отерани у Богатић, поранили су Стоја |
| ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису |
| у општини, па тако да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али |
| } Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</ |
| осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав |
| њига, па за два-три цванцика!...</p> <p>Игњат погледа у Стеву.</p> <p>— Тако и треба сине.{S} П |
| алца....{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке |
| ?</p> <p>— Свето Писмо, бабо....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, |
| ршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни и равнодушни, као љ |
| н украли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта чов |
| p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је |
| <p>Дете ужагрило очицама у њега.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом ред |
| /p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео |
| ли! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром |
| твори качару и сви уђоше унутра.</p> <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева ста |
| сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у оку.{S} Ни речи |
| лавом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је мој |
| ...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Игњат узе стакло, прекрсти се и наздрави Живани.</p> <p |
| звеселили, да не може боље бити.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ |
| ди, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која с |
| о Стојан, а?</p> <p>— Тако бабо.</p> <p>Игњат скиде капу и прекрсти се.</p> <p>— О ’вала ти бла |
| е зарумени:</p> <p>— ’хоћу бабо.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из |
| ну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану.</p> <p>— Господине капет |
| овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, |
| андур изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су бледи као смрт.{S} Речи нису могл |
| урно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле. |
| гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека вас пита, и нека в |
| вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи сенуше нео |
| — Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине к |
| амчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико |
| <p>До јуче би се цело село заложило за Игњата и његов дом, а данас?</p> <p>Па и данас вала.</p |
| а.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се предмет није нашао, <pb n="66" |
| !</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар бити и главом и и |
| него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и његовога Стеву.{S} Али Бог, који све зна и све |
| .</p> <p>У том капетан спази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p> |
| а Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у |
| ан разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кр |
| Стевин вајат, али њега не беше.{S} Чича Игњата и стрину Живану нисам смела будити.{S} Кад сам с |
| Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Жи |
| у чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, |
| драво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и |
| p>Они уђоше.</p> <p>Капетан понуди чича Игњата да седне, што овај, и ако су му ноге дрхтале од |
| прођем поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{ |
| готова, и капетан метнув са собом чича Игњата и Стеву, седе у кола и коњи полетеше путем који |
| </p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од |
| ам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, чекај катиле, нећеш још ду |
| довала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом |
| гласовима, који су се разносили против Игњата и његове куће, људи остадоше, бар већина њих у т |
| пустити, да онај шмољави Стева, балавог Игњата, уграби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање |
| ели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дат |
| ема осталим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада, скоро д |
| /p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и полетише пр |
| шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па ј |
| се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p |
| рас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је |
| пет у Раденковић.</p> <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било |
| вава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капета |
| шта окусити.</p> <p>Она се сети Стеве и Игњата.</p> <p>Погледа на оно место, где су они обично |
| дио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о |
| е слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у руку.</p> <p>— Жив ми и здрав био сине мој, ре |
| или на ове речи његове.{S} Знали су сви Игњата заиста као најпоштенијег човека.{S} А његова три |
| поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на ка |
| ад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у затвор.</p> <p>Ова реч капетанова, као |
| тове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{S} То је изв |
| се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж |
| а се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и |
| а тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат погледа у њега и спази му сузу у о |
| да и’ тужимо.</p> <p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, |
| ат, поштен Игњат, нема ’наке деце к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и п |
| догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о све |
| уше Игњата.</p> <p>Он дође....</p> <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из |
| <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у стран |
| а, скоро дршћућим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га |
| аг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог...</p |
| не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на |
| у пружи руку.</p> <p>— Драге воље, чика Игњате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто п |
| е лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина |
| > <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу и |
| ај капетане!</p> <p>— Ништа, ништа чика Игњате, само буди весео.</p> <p>— И ’хоћу вала.{S} Де’т |
| не море ништа бити?</p> <p>— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о |
| тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p |
| /p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам те и сматрао за првог човека, не |
| е с њима поздрави:</p> <p>— Здраво чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви |
| анцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађ |
| чича Игњат и Стева.</p> <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо с |
| p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево.{S} Одите ближе, да видите сво |
| дине капетане!</p> <p>— Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> |
| ед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог детета, и оне мученице ко |
| е благим и љупким гласом:</p> <p>— Чича Игњате, и ти Стево, ви сте невини.</p> <p>У души сам мо |
| ецу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је С |
| опов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ је |
| ко....</p> <p>— Колико ’хоћеш, пријатељ Игњате, адета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из те |
| >— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти пријатељ Игњате.{S} Ако Бог да ти, кад си се тако опремио?</p> < |
| ати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје године, никад са судом |
| њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игњате?</p> <p>— Не браним вала.</p> <p>За тим се окрет |
| м мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда ј |
| Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вам |
| — Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно |
| син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју Ружицу.</p> <p>— Нећ |
| глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ће |
| ивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу осети неку радост, ш |
| ете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да |
| ио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове башче застаде и готово радосно узвикну:</p> <p |
| ад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па га ту спустите, али нека се ту на земљи до |
| нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n="67" /> <p>После |
| ерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погл |
| ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> <p>Лаки осмејак показа му се |
| крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много уг |
| ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља и крв |
| од суднице.</p> <p>Кад су прошли поред Игњатове куће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је б |
| а авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радетића куће опет, читав |
| ла, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам кажем, да су нека кола улазил |
| /p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И капетан био лепа сестро.{S} П |
| таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо да полуди од радости.</p> <pb n |
| жљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беш |
| .{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу, али ноге |
| аг.</p> <p>Отидите башчом чак до качаре Игњатове.{S} Кад то свршите онда се вратите.{S} Прошће |
| estone unit="subSection" /> <p>Код куће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти пре |
| није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има пр |
| ој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако |
| .</p> <p>Они већ беху стигли до наспрам Игњатове куће.</p> <p>— ’Воде ћемо господине капетане.< |
| ир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> |
| вај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по селу.</p> <p>Цело се |
| са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатове качаре.</p> <p>Капетану сину лице неком радошћ |
| аденог вепра Стојановог дотерали смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држ |
| ркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="75" /> <p>Капетану се нешто стеже |
| } Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Нећемо |
| а не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стеву.</ |
| његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труд |
| ота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза сво |
| о мало, па се сватови почеше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, |
| на, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мор |
| ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прошао поред Радетића куће, в |
| ли, и што нас неће заборавити...</p> <p>Игњатовој кући почеше се прикупљати већ позвани пријате |
| а куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађен |
| p>Дође и Стојан.{S} Љуба му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псова |
| уда осуђени, Љубица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, |
| био повод, да капетан посумња у кривицу Игњатову и Стевину.{S} Али, да би правог кривца пронаша |
| иле унучиће, до смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p> |
| нцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и Стевом.</p> <p>Колико ли се обрадовао, Боже-м |
| га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему се види да му није нимало криво, ка |
| дници, рече капетан рукујући се са чича Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио |
| <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло ј |
| <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као |
| /p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па чак и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо |
| А већ колико сам грешан и срамотан пред Игњатом и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи |
| !{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше да се с Игњатом и Стевом поздраве.{S} Многима се у оку блистала |
| стаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно при |
| сле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ н |
| етао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, |
| .</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу |
| ста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На |
| бине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њих двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још |
| /p> <p>Тражим да ми и ви кажете: како о Игњату мислите?</p> <p>Међу људима наста мали покрет и |
| ду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој |
| алима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом |
| е нису видели Бог те пита откад.</p> <p>Игњату се засија суза у оку.{S} И браћи се напунише очи |
| иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бо |
| па се окрете Игњату:</p> <p>— Спаси Бог Игњо! па натеже.</p> <p>— На спасеније, одговори Игњат. |
| ваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ћ |
| ’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S |
| едајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само |
| димир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу |
| омци и девојке згледају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура |
| као неку радост, кад види, да и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од сви |
| S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их рас |
| <p>Па кад су у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме игр |
| дају се.</p> <p>— Не игра он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадн |
| м рукама цичи као гуја, па ти само срце игра, а ноге готове да полете.</p> <p>Наста ручак.</p> |
| ерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не зна |
| ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак код своје девојке....</p> <p>А и в |
| тиња суза.{S} А кад се налије у чашицу, играју у њој ситни мерџанићи као од бисера.</p> <p>Обре |
| је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад који од момака почне Мари што говорити, |
| ини му се да све зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... |
| шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</p> <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је |
| ="37" /> <p>После опет одоше у коло.{S} Играло се до пред само вече...</p> <p>Ружа није била у |
| , а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво весе |
| да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој |
| е му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загр |
| ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће |
| и у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до неко доба ноћи.{S} За дуго ће се памтити и пр |
| ан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син ро |
| <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Бож |
| .. па.... највише волим тето знаш... да играм до Стеве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изг |
| чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</ |
| одем у коло, па знаш.... овај, кад год играм у колу.... па.... највише волим тето знаш... да и |
| ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као |
| ој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајд |
| левен.{S} Није то шала, три дана пити и играти и по кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам иск |
| он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте, које су га до просјачког штапа довеле.</p |
| огледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власима чича Игњатовим.</p> <pb n="7 |
| ...</p> <p>У неко доба, заморени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јо |
| p>Не умем вам ни казати, како ’но он те игре, некако смешно, називаше.{S} Те, чини ми се, „варб |
| е сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у се |
| .{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, р |
| азвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао |
| свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да иде на рад.</p> <p>Механа скоро пуна народа.{S} По шору |
| <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учи |
| ово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће бити најбољ |
| овољно трљати руке.</p> <p>Тако!{S} Све иде ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} |
| но вала нисам ни био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</ |
| ="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића по |
| лати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} Просиоци беху већ на вратницама. |
| ти.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име |
| Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сам |
| </p> <p>— Па како ти мијанџија?{S} Како иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко т |
| се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и |
| нцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће |
| <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече Живана.</p> <p>— |
| е из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али што ћу, кад нема мога Стеве, да ме код |
| } Од како се оно десило, не знам ни куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад д |
| ки почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и жедан |
| да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} А |
| с!</p> <p>— Лепо.</p> <p>— Сад одма’ да идеш тамо.{S} За по сата, а најдаље за сат, ’хоћу да и’ |
| Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— |
| /p> <p>— Добро, добро, рече председник, иди ти на своје место и мотри...</p> <p>Света се беше в |
| извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић... |
| а ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{ |
| и и о томе никоме ни речи не говори.{S} Иди кући и спреми се, па одма’ трчи капетану.{S} Кажи м |
| та, доста бабо.{S} Послушаћу те баш.{S} Иди нареди све што треба, па ми после спреми стајаће ру |
| ше не бих овог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма |
| ову Ружицу за његовог Ивана...</p> <p>— Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми! |
| Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћ |
| опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и |
| Он ће знати, шта ће и како ће.</p> <p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину |
| ујемо.</p> <p>Мало се замисли.</p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди од |
| а видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Председника треви на путу.{S |
| у вала да се сит Богу помолим.</p> <p>— Иди ти бабо, ми ћемо све свршити.</p> <pb n="149" /> <p |
| који су у авлији под наслоном.</p> <p>— Иди ти Иво брез бриге, рече механџија који га је добро |
| <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног бурен |
| о, дај ’вамо тај сомун на синију, па ти иди и сипај смок.</p> <p>— Е, ’ајде, ’ајде седи и ти да |
| се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....< |
| не, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола и дотер |
| {S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} Али да сад одма’ |
| а Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу дос |
| им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} Али кроз главу му пролети све што се дог |
| си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93" /> <p>— Зар ти нај |
| > <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала не |
| е ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шором Стевиној кући, па прођо’ поред куће наш |
| Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хте |
| </p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд од мијане помолити.</ |
| е.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек |
| е мало напили.</p> <p>Пробуди и’ па нек иду кући.</p> <p>— Не може, молим, ниједан на ногама да |
| кви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио у |
| то у вајат, то у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио |
| рно приђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> < |
| ихо кашљуцање пушничара...</p> <p>Стева иђаше журно правце кући Радетића.</p> <p>Кад дође, отво |
| те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Троја кола стадоше пред њен вајат и на |
| У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се онда упутише.</p> <p>Код Игњатове куће |
| памуклија, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пе |
| и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грла орила се песма.{S} И шајкаче и пушке све |
| и донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало |
| и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> |
| тну по три ’ли четри парчета шећера.{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашиц |
| ево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одра |
| а ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно д |
| } Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале се не отима.</p> <p>Право оно на |
| оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему у |
| >Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади креме |
| p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Ба |
| .</p> <p>— Одакле оно ти беше?</p> <p>— Из Раденковића.</p> <p>— Шта се ради тамо код вас?</p> |
| /p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по ц |
| мршти.{S} Стиште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> |
| <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и |
| етића!{S} А немаш ’ди ни ону кравицу да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, бола |
| ветле му се очи наводнише и у мало суза из њих не кану.</p> <p>Смерно корачаше Мара преко собе |
| говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана |
| није научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа пружи му по комад хлеба, а он њему опет, по |
| ge"> <p>РАДЕТИЋА МАРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Мих.{S} Сретен |
| ако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила?...</p> <p |
| ике, да ове миле крајеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, |
| аку.{S} Он није био далеко.{S} Сва сена из својих ливада Радетићи су свукли ту у „Велику Ливаду |
| етан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, к |
| ндур пријави код капетана Ивана Добрића из Раденковића.</p> <p>— Нека уђе, чу се глас капетанов |
| и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загр |
| > <p>Он стаде.</p> <p>Онај тужни поглед из лепог ока Ружиног, растопи ону корицу, која се беше |
| што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се напуни.</p> |
| је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погл |
| а забран ’нолики!</p> <p>За саме грмове из њи’овог забрана, могли би, вала људи, купити све наш |
| ас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не |
| и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу п |
| таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце забо |
| едником <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што чему.< |
| S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за њим С |
| на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> <p>— Б |
| о бити...</p> <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све к |
| о чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} Притиште Мару на св |
| капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} Кад капетан сврши свој говор, Игњат му при |
| !</p> <p>Говорећи то, Ружи грунуше сузе из очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну |
| вио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је б |
| > <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало о |
| зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет |
| Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабана |
| чини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу |
| е уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> |
| рилика његова.{S} Гледала сам и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} |
| .{S} Непрестанце сам плакала и никуд се из авлије нисам макла.{S} Помислим да идем марви, али ш |
| ога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— |
| S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо |
| </p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из стотине грла.</p> <p>— ’Вала вам добри људи, рече Иг |
| нко.</p> <p>— Амин, да Бог да, заори се из свију грла и чаша зазвека.</p> <p>Пило се у механи д |
| видовне.</p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> |
| Преклиње вас ваша нана млеком, које сте из ових прсију подојили.{S} Оставите и’ и не дирајте и’ |
| е па гуче... гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, п |
| уд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бојића.{S} Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је |
| ема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепље |
| влачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима те спре |
| онети председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је |
| где се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> <pb n=" |
| бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде ни |
| епти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ |
| опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потекоше из очију.</p> <p>— Живео!{S} Живео!</p> <p>Сви полетеше |
| : из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један |
| у.{S} Потмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> < |
| p> <p>— Не знам.</p> <p>У том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува д |
| уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па |
| та баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну |
| те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два три пут и уда |
| </p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи |
| рате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капетану.</p |
| едели су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разгов |
| ета ради.</p> <p>— Тако ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — од |
| капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњатом и |
| иче.</p> <p>Иван и Милан тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нари |
| то лако.{S} Нећеш се, ваљаде, одселити из Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздрав |
| етана, који ће се сутра на вече вратити из Ноћаја, те ће и он моћи бити на прошевини...</p> <p> |
| , нана није заборавила, рече Ива вадећи из зобнице чутуру, пуну мачванске препеченице.</p> <p>— |
| {S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а после се |
| {S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, ча |
| е, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, про |
| ставише пред судницом.{S} Капетан скочи из кола.{S} Поздравивши се с људма уђе у судницу.</p> < |
| аху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се као би |
| и о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена нед |
| ов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p>Пош |
| пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S} Ж |
| ор.</p> <p>Ова реч капетанова, као гром из ведра неба, потресе све који су ту били.{S} Срце им |
| хом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под орахом, под тим милим дрвет |
| ословено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, |
| , које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> <p>— Ајдемо бабо, рече Игњату и њ |
| p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види шта се |
| ед узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мари |
| То није под ни пошто мог’о учинити нико из Игњатове куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има |
| ала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило се до неко |
| е ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденкови |
| селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука на |
| капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по трагу дошли до пре |
| страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта л |
| ч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже Стеву из његових мисли.</p> <p>Погледа у капетана и у његовим |
| и велике шоље, као оне што господа пију из њих белу каву.{S} У сваку метну по три ’ли четри пар |
| p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Није му се плакало, али ето оне са |
| о и неке шаркијаше.{S} Чини ми се да су из Босне.{S} Били тамо у Црној Бари код неког домаћина, |
| ездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин |
| p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат |
| озна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неколико пута у башчу |
| обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо |
| Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амама“...</l> </quote> <p>Лепо брате да ти се |
| у:</p> <quote> <l>„Доцкан пођох </l> <l>Из Нерића хана,</l> <l>Лјепа Ајка </l> <l>Из топла амам |
| мам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај </l> <l>Споменик ниче,</l> <l>Ког ти подиж |
| вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p |
| ћи, да правог кривца пронађеш...</p> <p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p> |
| сиска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb |
| маче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте болан узвик:</p> <p>— Нема га!</p> < |
| гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан уздах.</p> <p>Капетан |
| ећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам пр |
| nal"> <head>НА РАСТАНКУ</head> <p>...{S}Из моје собице, пуштам те данас Маро, у широки бели све |
| а се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Мара мало п |
| лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Погледа иза себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> |
| је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} |
| и кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору ра |
| е капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ноге, |
| вић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бран |
| чића, није ни приметио како неко замаче иза сењака и шмурну у мрак.</p> <p>Из груди му се оте б |
| ут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и са |
| ваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину. |
| да га превуче преко неба, и забаци тамо иза обала валовите Дрине....</p> <p>И заиста, ништа вам |
| а је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гоми |
| икну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>Кад Стојан вид |
| it="subSection" /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва миса |
| очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мариној руци остаде |
| иваде иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара |
| и делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, изађе у авлију и вабну кера.</p> <pb n="4" /> <p>Кер до |
| опази Игњата, који се беше њему упутио, изађе пред њега на капију.</p> <p>— Здраво мирно, прија |
| ећице потражи по вајату.{S} Нема га.{S} Изађе и оде у кућу.{S} И тамо га нема.</p> <p>Беше му т |
| > <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и |
| на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет се врати.</p> |
| а“.{S} За тим: „моли се среска власт да изађе на лице места паљевине и учини потребан извиђај, |
| председником <pb n="124" /> и осталима изађе из суднице међу људе и затури с њима говор о што |
| те, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’вамо.</p> <p> |
| само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> |
| чено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се врати, а за |
| у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Терај Игњата и Стеву у з |
| Изађе полако из вајата, па преко авлије изађе на шор и упути се Мариној кући.</p> <p>На шору ни |
| > <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свратимо мало пријатељ Игња |
| и милостиви Боже!</p> <p>Отвори вајат и изађе.{S} Уђе у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Из |
| изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том трен |
| инулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут каз |
| </p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењ |
| а, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на вајату затворише.</p> <p>Стазом, п |
| каблове и однесе у кућу.</p> <p>За тим изађе.</p> <p>Окрете се два три пут по авлији, па се из |
| ремљеним колима.{S} Мало после, капетан изађе, седе у кола и викну пандуру:</p> <p>— У Раденков |
| е као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из суднице, стаде на праг и поче говорити...</p> |
| ја који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је |
| се онда растадоше.</p> <p>Стева полако изађе на шор и упути се кући, а Мара одскакута весело у |
| едео на шору на колима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао б |
| е те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба |
| остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути |
| ади.{S} Позн’о сам твоје грло, па овај, изађох ето знаш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес |
| почео повлачити мрак, кад Игњат и Стева изађоше из канцеларије.</p> <p>Капетан нареди пандурима |
| Нећу, нећу чика Игњате!</p> <p>Обојица изађоше и упутише се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ |
| да вас когод не смотри.</p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна ду |
| у ћете понети председнику...</p> <p>Сви изађоше из канцеларије и капетан остаде сам.</p> <p>Срц |
| /p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" /> <p>Никада, чини м |
| <p>И нигде се ништа не нађе.{S} Ћутећи изађоше из авлије чича Игњатове и одоше судници....</p> |
| p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S |
| ету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездими |
| ра оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договарали, па се |
| тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је |
| га, па цепти као прут од љутине.</p> <p>Изађоше из качаре, у којој нису ништа нашли.</p> <p>— К |
| бар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла од |
| е опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се |
| /p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} |
| о му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p> |
| оји се смејао за њима, кад су из авлије изашли.</p> <p>— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ј |
| ме дану.</p> <p>Старији људи, обично би изашли, ређе пред механу, него општинској судници, и ту |
| а су и капетан и сви чиновници били већ изашли из канцеларије...</p> <p>У авлији се нађе са Игњ |
| , ’оћемо, рекоше обојица.</p> <p>Кад су изашли у авлију дошли су мало к себи и освестили се.{S} |
| веле, и код суда тамо нешто урадили, па изашло после у новинама, <pb n="8" /> како су они поста |
| ад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Диканом т |
| ило живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и |
| рође неколико тренутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изве |
| и Ружа му паде у наручја.</p> <p>— Иво, избавитељу мој!</p> <p>— Ружо, срећо моја!</p> <p>У заг |
| Он зна да они нису криви.{S} Он ће њи’ избавити...</p> <p>— Кућо моја лепа, послушај нану свој |
| њи’ово насиље.{S} Скоро ће те твој Ива избавити.</p> <p>Ружи засија лице од радости.{S} На јед |
| <p>И ако се радовала срећи свога Иве и избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело з |
| са механџијом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, |
| тру и познадоше да горе њихова сена.{S} Избацише по неколико пушака па полетеше ватри.{S} Опази |
| ли главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> <p>Кад су стигли већ до к |
| оре се тако живети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb |
| ак.{S} Ту још боље да се договоре, и да изберу људе који ће урадити код капетана све што треба |
| а шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избира, којом ’хоће...</p> <p>За тим опет стаде гледати |
| ко ће најбоље и бити.</p> <p>— Нека она избира себи друга по вољи.{S} Макар био и пуки сирома’. |
| а?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде примити говор |
| ја у оку, али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би |
| којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S} Прекрсти се па се окрете Игњату |
| } Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш није ни од какве потребе.{S} |
| ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</p> <p>— Б |
| кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести на кремен труд и кре |
| </p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке С |
| је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и задувани.</p> <p>За тим викну Ружицу да |
| нда стаде код свога шареног сандука.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у |
| се на уснама.</p> <p>За тим устаде.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг сто |
| у кућу, узе каблове и оде на бунар.{S} Извади кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и |
| p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо и |
| један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза појаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, |
| конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрс |
| едаху шта баба Ранђија ради.</p> <p>Она извади из конђе жуту подугачку чиоду.{S} Машицама извад |
| тмулим гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капета |
| асна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријат |
| и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Н |
| зе перо те које како потписа.{S} За тим извади из џепа општински печат, укну на њега два три пу |
| } Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли о |
| на памет није могло доћи.</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их р |
| то смо оставили за посек.</p> <p>Стојан извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb |
| трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</p> <p>— Куда ’ш газд |
| у ћутали као заливени...</p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, поду |
| г затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За |
| равној и глаткој путањи.</p> <p>Капетан извади неку пантљику и тачно премери све стопе, које су |
| брковима и некаким шиљастим капама; он извади међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало |
| ече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} |
| Волим раније да свршим посао.</p> <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хај |
| јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> |
| добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га капет |
| на земљи добро позна место.{S} П’ онда извадите проштац из ограде Игњатове башче, и уђите неко |
| ите преко наше башче.{S} Тамо код ораја извадите проштац и вепра пронесите, али тако да се прош |
| ла.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одо |
| ао човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам прозора, од куда ће се ватр |
| н све наопачке одговара.</p> <p>По неку извали тако смешну, да ти се вилице од смеја заврате... |
| вао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петач |
| амо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин р |
| мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више ж |
| тови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девере изведи девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо ко |
| оћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у |
| е.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало п |
| дета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дука |
| лепо лице и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, |
| крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то испри |
| p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевини, рече председник |
| ....</p> <p>Дошав у судницу ћата написа извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати з |
| људи.</p> <p>— ’Ајде ћато, да направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} |
| о одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њим одмах друго, па треће, |
| анојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тет |
| на лице места паљевине и учини потребан извиђај, и даље уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад |
| вио би се милим звуцима, које свиралица извијаше.{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, по |
| а.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево к |
| тако осигурао, опет људи некако све то извитопере.</p> <p>Ако не може, рецимо, да му прода и д |
| о смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа |
| а и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли н |
| не да се скупе.</p> <p>Председник оде и изврши наредбу капетанову.</p> <p>За тим се кренуше: ка |
| > <p>Он се нешто замисли.</p> <p>Пандур изврши наредбу капетанову.</p> <p>Игњат и Стева били су |
| инио, најасније ми доказује да ви нисте извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио |
| м, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг |
| и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој и сада г |
| их у том уверењу: да та дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стев |
| умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није могуће!</p> <p>До јуче |
| ру, спремиш у Богатић.{S} Ово гледај да извршиш а да нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, ил |
| и збор.</p> <p>Гледај да све ово тачно извршиш.</p> <p>- ТВОЈ</p> <p>Н. Н.</p> <p>начелник ср. |
| ошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Ми |
| ча Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p |
| један проштац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па и други.{S} Траг се и даље познаваше, с |
| евин глас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или |
| у недрима омекшати...</p> <p>Она полако извуче кључаницу и ошкрину врата.{S} Промотри свуда по |
| путу нема тетке....</p> <p>Говорећи то извуче из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била |
| и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих.{S} Али, од како |
| о збрчкано лице добило неки светитељски изглед. <pb n="170" /> Мари и Стеви учини се да пред со |
| .</p> <p>— Није.</p> <p>Зар не видиш да изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић |
| и очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону девојку.{S} Увенула Иво к’о |
| , нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико |
| ’ очију, навукле се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он у |
| </p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте |
| је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> < |
| Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{S} Код њих нису чиста посла, н |
| х браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том |
| видите своје пријатеље, како само лепо изгледају.</p> <p>У народу чу се узвик дивљења.{S} Свак |
| лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Мила |
| оде.</p> <p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угље |
| уше на путу, па му никад није тако лепа изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша |
| и било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, просуло се |
| нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{ |
| еке од њих ни ноге не могоше држати.{S} Изгледали су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимир |
| ре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник. |
| и међу прстима неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону |
| ека жена, а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађ |
| е умем вам’ казати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у |
| сме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l>Од |
| ео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне ст |
| ion" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га данас Стева и |
| p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели |
| то јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него |
| састали, а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Ал |
| .</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет година.</p> <p>И за кр |
| p>За часак се вину коло к’о градина, па изгледаше као венац од шареног цвећа!</p> <p>Они, који |
| дише.{S} Срце му се беше стегло, па му изгледаше и не миче се...</p> <p>Посрћући као пијан, ок |
| твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока |
| д мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак |
| ој.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, |
| S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну капетан, |
| што?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур проте |
| ве Добрића...</p> <p>Последњих пет речи изговори брзо... брзо, па се сва зацрвени.</p> <p>Стано |
| } Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" /> <p>— Кад |
| не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p>— Данас |
| >Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</p> |
| же и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у лицу се сав |
| атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не извратише од смеја.</p> |
| без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је ра |
| ио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет дукат |
| ристао да и мене, ако хоћете, сад онако изгрде....</p> <p>Мару изведоше.</p> <p>Редом приђе ста |
| e unit="subSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан сутра дан |
| био, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече гос |
| пиле за тебека....</p> <p>У тим мислима изгуби се са Диканом у мраку.</p> <pb n="44" /> <p>Кад |
| >Окрете се два три пут по авлији, па се изгуби у густим редовима засађених шљива.</p> <p>У дну |
| </p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и он се изгуби у гомили, која се као талас реке комешала, пошав |
| на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубиле онај пређашњи сјај свој.</p> <p>Мари се стеже |
| ше црно и преплануло.{S} Образи упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} О |
| ајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, јер је воле |
| > <p>— Но, што не говориш.{S} Где си га изгубио?</p> <p>Сав блед у лицу Стева подиже главу и по |
| ћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је |
| Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га на |
| <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шт |
| , што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио |
| p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> <p>— |
| — Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А гд |
| {S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече је |
| да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуби?</p> |
| p> <p>— Иди брзо.{S} Не смемо ни декика изгубити.</p> <p>Иди одма’, зовни ми Пуру и Дикана.{S} |
| н поглед за капетановим колима, која се изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, |
| е, вукући убијеног вепра, и преко башче изгубише се у мраку.</p> <p>И Руже за тим нестаде.</p> |
| видели светли зраци његови, па се и они изгубише, а небо се на западу дивно руменило.{S} Беше л |
| е, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече |
| а је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку |
| сећа мајка, кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и |
| , кад у вече легнемо у поњаве, онако по издалека наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој |
| е сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је |
| у, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је њего |
| н отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас тако мрзе Рибићи?</p> <p>— |
| "11" /> <p>Стојан се у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ни |
| је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кући у Раденковић.</p> <p>О |
| , песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће |
| о и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p |
| {S} У мислима није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, се |
| и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> <p>— За |
| попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти |
| здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат излазећи из куће.</p> <p>У почетку би му мало криво, а |
| <p>— Сав се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, |
| ај страховити глас апсанџијин:</p> <p>— Излазите!</p> <p>Ћутке обојица брзо изађоше у авлију.</ |
| светлице пред очима.</p> <p>— ’Оћете ли излазити?</p> <p>— ’Оћемо, ’оћемо, рекоше обојица.</p> |
| а шкрипну и врата се отворише.</p> <p>— Изласте напоље, зачу се глас апсанџијин.</p> <p>Они обо |
| пише.</p> <p>— Шта вели’ море?</p> <p>— Изласте напоље!{S} Зар сте глуви?</p> <p>— Нисмо овај, |
| ке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише ватру и познадоше да горе |
| баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авлију.</p> <p>Пило се, певало се и играло до |
| о туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца |
| а извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и |
| , ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање |
| искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{ |
| аденковић.{S} Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а с |
| Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета |
| о чему другом.</p> <p>У том већ далеко измакоше, тако да се више није могло чути о чему су гов |
| њихова радост и осмејкивање није могла измаћи вештом оку капетановом.</p> <p>Он се нешто замис |
| у левом руком...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l> |
| Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу |
| ав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко зна, можда ће у свој |
| тели</p> <p>Ето такав се разговор водио између оца и сина, између ове две гадне душе.{S} И ко з |
| тљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњатове, а за тим Стевине.</p> <p> |
| ри се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежи |
| и крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудар |
| /p> <p>Стојане, Стојане, земља ти кости изметнула!{S} За што тако радиш?{S} Бојиш ли се Бога бо |
| ако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</ |
| е зор за новац.{S} Порезу смо још давно измирили.{S} Кад отераш свиње и продаш платићеш нам лак |
| а је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуч |
| ити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, |
| Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет пр |
| Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Она се састоји у овоме: од данас, па за ме |
| p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, што ни у сну сањ’о није.{S} Ево мо |
| ка....</p> <p>У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила |
| али тако да се прошће окрвави.{S} Пољем изнад наше и Миркове башче, носите до виш’ Игњатове, па |
| било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто мн |
| Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се види онако угажена земља |
| <p>— Тако чика Игњате.{S} Ви ћете около изнад башта па кући.{S} Тамо се мало видите и спремите, |
| акупљену војску нашу, у пространом пољу изнад Камичка, у Шапцу...</p> <pb n="176" /> <p>Међу во |
| роду чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу ос |
| е, као вашег старешину, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у с |
| о је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњ |
| .</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{ |
| ине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изненађено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, |
| је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој о |
| ај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је |
| ам ти гада.{S} Дај ’вамо под коларницу, изнеси чисте рубине, да се обучем...</p> <p>За неколико |
| </p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— Изнеси ону кожу овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад |
| мо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је ко |
| нападали Пуру и Дикана, што такав глас износе на ’наку кућу.</p> <p>Други су и веровали и не в |
| ајте само онај народ тамо.{S} Све се то изоблачило у чисте као снег беле рубине.{S} Седе и разг |
| е — слику, коју какав вештак — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала д |
| ве што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Сте |
| На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бела кошуља затегла, па б |
| ћ се било почело свањивати, кад ова два изрода дођоше кући.</p> <p>— Да прилегнемо мало.{S} Ваљ |
| на свету.</p> <p>Ни слутио није шта му изроди и паклене душе спремају.</p> <p>Дође кући.</p> < |
| вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу. |
| са к’о ракија.{S} Али видим да није.{S} Изручи ону чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи |
| у чашицу у своју шољу, на нали и мени и изручи.{S} За тим узе машину и кресну.{S} Принесе запаљ |
| </p> <p>Стева оде у свој нови вајат.{S} Изу се и поче се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На ј |
| ма, ништа то не примети.</p> <p>Ружа га изу.{S} Скупи обућу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Д |
| се по кревету.{S} Није се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем |
| је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не од |
| мир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајући њихових наполичара, мало су уважења имали к |
| увани.</p> <p>За тим викну Ружицу да га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{ |
| лијем па се умију.{S} Па онда све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о |
| е нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} У том тренутку учи |
| забоде.{S} Учини му се сада лепша него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао |
| nit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су га д |
| ли јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама |
| а је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, опет га стид беше изговорити што беше |
| ову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и обра |
| дела није мог’о извршити ни Игњат нити ико његов...</p> <p>Игњат и Стева били су потпуно мирни |
| прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о |
| мо за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог |
| издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута. |
| енутака. </p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове кућ |
| ро?</p> <pb n="21" /> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету!</p> <p>— А шта ће рећи твој |
| S} А она му вели:</p> <p>— Твоја Стево, ил’ ничија на овоме свету.</p> <p>— Зар му баш тако она |
| се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега по |
| у лицу зацрвени, и издера се:</p> <p>— Ил’ узми ове паре, ил’ ти не дам ништа, па ено ти суда. |
| p> <p>— Иво, избавитељу мој, ил’ ме уби ил’ ме с тобом води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, |
| ј кући, да га зовне, ако вам што треба, или ће за бакшиш отићи до сеоског дућана, да вам што до |
| овор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</ |
| </p> <p>Да ли од баба Ранђиног угљевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не уме |
| ода, или о каквим општинским потребама, или о чему другом.</p> <p>- Удржи Боже, ’вако како си д |
| ти.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, бићете у Раденковић |
| нико не примети.</p> <p>Сутра до подне, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p |
| да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него |
| и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жен |
| кога?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" / |
| квим послом, они би разговор прекинули, или би га окренули и говорили о каквој другој ствари.</ |
| ће у својим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим |
| да ће вас капетан још вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p> |
| ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја |
| </p> <p>— Хоћеш ли ћутати кад ти кажем, или...</p> <p>Стојан занеми.</p> <p>Капетан нешто прибе |
| имир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „није ваљ’о од пете до перчина“ |
| асом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Језд |
| <p>Изађе напоље.</p> <p>Да ли намерно, или случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капе |
| де рођо.</p> <p>— ’Оћемо ли звати мобу, или да зовнем надничаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p |
| чини се да пред собом виде Светог Саву, или ти Светог Оца Николаја...</p> <p>Отпоче венчање.... |
| :</p> <p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му же |
| {S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У |
| p> <p>Тада би се обично повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинск |
| </p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То |
| > <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један п |
| ад оно Маринково ћемане цикне „Поцерку“ или „Мачванку,“ лепо ти само срце игра.</p> <p>После уж |
| ове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је нек |
| канту воде, нацепа <pb n="181" /> дрва или почисти ђубре пред механом, те за то добије и по ко |
| >III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта ј |
| огама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не помишља да |
| оји, па оној четворној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као са |
| , прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- За тим одоше да спавају.</ |
| /p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>Ко би то знао?</p> <p>Врата се |
| поред њи’ове куће, па видим чича Игњата или ти стрина Живану, а мени мило Боже... мило.{S} Како |
| ливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод в |
| ми.</p> <p>Чим би у собу ступила Ружица или Љуба каквим послом, они би разговор прекинули, или |
| У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим р |
| рној.{S} На верменима или свилено бућме или срма....{S} Копорани стоје као саливени!</p> <p>На |
| као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, да простите, шваба од |
| срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом није муке и |
| осподине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине |
| њихови наполичари.{S} Што су они волели или мрзили, волели су и мрзили и њихови наполичари.</p> |
| деља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдемо мало ближе оној гомилици |
| <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се свратио. |
| о.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се |
| к’о мог тају, а стрина Живану к’о доју или тету.{S} А њега ћу слушати к’о Бога....{S} Бату Ива |
| стоје као саливени!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезен |
| ставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу наредити да се обије, цикну поново капетан, а оч |
| ека бар запамте мобу у Радетића.</p> <p>Или:</p> <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако у |
| ало одморите, и штогод попијете.</p> <p>Или ће отићи чијој кући, да га зовне, ако вам што треба |
| о имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд |
| те живи господине.{S} Дај Боже, да се ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ |
| е завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се таки чиновници, и живео на многаја љета. |
| х суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како и |
| порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="167" /> |
| ци, трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао |
| али.{S} Поносито уздигнули главе, грива им само перја, а ногама избацују да све прашти...</p> < |
| а Светог Николе, не помог’о ми, нити га им’о са чим славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, |
| јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама судни |
| њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, и само испод ок |
| наш, господине капетане, договорили, да им опростимо.{S} Нека и’ ђаво носи.{S} Ми нећемо да и’ |
| вепар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p> |
| иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може |
| у Радетићи могли што на жао учинити, да им то уради, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и к |
| ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Биће ту гостију, еј!{S} Ниј |
| ко срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци.{S} Идите кући.{S} А |
| Бог пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, |
| ва.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јаб |
| че Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој |
| добро урадио.{S} Сад смо и’ спетљали да им вала ни сами Саваот ништа помоћи не море.</p> <p>— А |
| купе, тај се други пут тешко накани да им прода, мањ’ ако су готове паре.</p> <p>— Пошто они т |
| у судницу и зовну тројицу људи.{S} Каза им нешто, па опет изађоше, и пришав капетану, рече му:< |
| у десило од њихова одласка.</p> <p>Каза им како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану у |
| на послетку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сир |
| ....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом изуј |
| а.{S} Само осетише бол од штрањке, која им руке на леђима састави.</p> <p>— Натоварите сад ово |
| ег чича Игњата и његовог Стеве.{S} Нека им Бог да свако добро, а за много да Бог да, наздрави ч |
| черас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго |
| ти и омрсити целу кућу...</p> <p>— Нека им буде само цене, к’о што су родиле, па ћемо после вал |
| брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту ваздан мислити.{S} Д |
| вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се |
| Ружу, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стој |
| седели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од |
| то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</ |
| н, по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Сто |
| убав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини |
| им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такођ |
| } Они к’о у тесној и прљавој собици, па им и букагије на ногама.{S} Такве су бар гласове пронос |
| .</p> <p>Старојко позва сватове и очита им буквицу:</p> <p>— Нећу — вели — нико да ми се утркуј |
| и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</ |
| у крв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p |
| и његовом <pb n="136" /> дому, пожелив им срећу и напредак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После ј |
| > <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и ми |
| дник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За тим извади писмо и предаде |
| Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су га и познали</p> <p |
| друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оц |
| већ пијани, и што ’но наши веле: „капље им из очију“.</p> <p>— А, а, ево нашег газда Стојана.{S |
| м привезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раск |
| чак и зинуо, да само боље чује, шта ће им капетан казати.</p> <p>Капетан погледа по сакупљеном |
| Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли н |
| а, потресе све који су ту били.{S} Срце им се стеже.{S} По неке од њих ни ноге не могоше држати |
| астили кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглун |
| ањи били, кад год оде у Шабац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето |
| знају.{S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и над |
| у руку, па за тим и остале.</p> <p>Сви им пожелеше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако м |
| Али да сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да |
| с људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече |
| ебала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда |
| у.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под напо |
| бодни.{S} Наш’о сам крвнике.{S} Све сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милан |
| моје године, никад са судом посла нисам им’о, окром док сам купов’о земље, те коју тапију потвр |
| па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</p> <p>Он није зна |
| ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметн |
| поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Ст |
| видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетић |
| о је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подударе са овом мером, онда су они неви |
| диш шта вели капетан: не да закон и ако им ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон |
| вану, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> < |
| каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се |
| а они нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли |
| нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Ст |
| исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако |
| - За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува с |
| од ваше стране, чика Игњате.{S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у тр |
| Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о умрети.</p> <p>У том пандур, те на вратн |
| моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш |
| опало од њега.{S} Није као у неких, што им се деца плаше, попе или учитеља, и беже од њих, к’о, |
| Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не да закон |
| } Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они су нама врат ломили, па су га |
| оснији били Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, П |
| е свршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у ле |
| лану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу помагали Пура и Дикан.</p> <p>С |
| ’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им дати оне земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити. |
| ..</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе волим и |
| вали овоме дану.{S} Ове три недеље беху им се отегле к’о гладна година....</p> <pb n="162" /> < |
| димир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла читати радост и неко особито расположење.</ |
| нако јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за дв |
| >У по неке снаше на глави, изнад конђе, има по три оке саме цванцике.{S} Укрутила сиротица глав |
| се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на |
| ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S} Сврати’ |
| о, што ми немамо, а у тебе, ’вала Богу, има.{S} Ти већ знаш, зашто смо ми дошли, него говори је |
| .{S} И ако само мало срца <pb n="23" /> има, познао би да она казује радост раздраганог срца, п |
| о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’де Боже, да сатреш неваљалца....{S} Боже.... |
| о вољи.{S} Макар био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо р |
| и сиротиња твојој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и |
| бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S} Има доста његове кривице, за оно што се догодило, и што |
| рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} |
| /p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у јед |
| оворећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду |
| анова Поља, па и из Совљака...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о г |
| пијани?</p> <p>— К’о ћускија.</p> <p>— Има ли света у мијани?</p> <pb n="111" /> <p>— Нема ник |
| севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сиром |
| </p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Чујеш море, ’ди см |
| S} Има ли мало уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и до |
| један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вред |
| сена?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Колико и’ има?</p> <p>— Ме ш’ чини двајес’ и шес!</p> <p>— Лепо.< |
| механа, којих у Мачви, хвала Богу, сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човек |
| ном скупу вреди бити, па да се види шта има у богатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од к |
| етића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир |
| >— Од камена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто де |
| дер ти њега!{S} Зар баш тако?{S} Да ли има у овоме селу још ко жив окром тебе?....</p> <p>Тако |
| у се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од ј |
| рка и женски’ андрмоља.{S} У мојој кући има ’вала Богу свашта доста.</p> <p>Дан ти још не могу |
| } Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за р |
| S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p>— Шта т |
| нском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Баш хоћу и то да вам |
| .{S} Дођем канцеларији, сунце одскочило има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о госпо |
| лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од |
| је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар |
| и су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и почели ’ватати.{S} Д |
| међу сакупљеним народом.</p> <p>— Опет има неки ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</ |
| је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће т |
| ојаких </l> <l>Има добрих кћери,</l> <l>Има и опаких.</l> <l>Неки ће те Маро,</l> <l>Дочекати р |
| макар се која на ме и љутила...</p> <p>Има по нека цура, па Бога ми и снаша, адет, да се набел |
| а застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, и ако му се не |
| куће, рече ча Ђура чисто љутито.</p> <p>Има продани’ душа, које ће рећи и измислити на човека, |
| ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за |
| ’нуда кад смо гонили свиње на Скелу.{S} Имадосмо ти ондај зора ’нонде преко „Пресеке“.{S} Беше |
| сподине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте го |
| Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово к’о велим није |
| /p> <p>И попи су обоје морали казати да имају вољу...</p> <p>— Е, да сте ми живи и сретни децо, |
| а на све стране.{S} Што год душа зажели имају.{S} Сто и педесет дана најбоље ораће земље, па св |
| у.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S |
| па све скоро груписано.{S} А већ колико имају коса ливаде, да и не узимам у рачун.{S} Па забран |
| гутати.</p> <p>— Ко зна, да ли они тамо имају шта окусити.{S} На <pb n="78" /> што ли ће лећи.{ |
| ђоше, па међу њима и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— |
| ишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли ја |
| брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој т |
| во прича.{S} Она би се убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, он |
| оме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} Она би се |
| ћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у зграду, и иду |
| И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до |
| да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другарица, са којима су одрасли. |
| ући њихових наполичара, мало су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, |
| ет комада дебелих свиња, што су у обору имали, решише да продаду тридесет, а пет да оставе за д |
| ушлију.{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{ |
| кати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам ето |
| етића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод м |
| ред знам, неће никад бити.</p> <p>Него, имам властима да кажем: хвала, што неће такве каишаре д |
| вала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи зад |
| ’ш газда Стојане? викну Пура.</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још је |
| на стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери мо |
| у па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чаршији пријатеља.{S} Кад одем, да се не пребија |
| на:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l>К’о |
| и, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p> |
| немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца овај < |
| о, кад би и ти међу нама био.{S} Тебика имам за ово да кажем ’вала.</p> <p>Капетан му пружи рук |
| ате, примам твој позив.{S} И тако сутра имам нешто посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, о |
| е Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нано?</p> < |
| моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</p> <p>— Шта тето?</p> <p> |
| био и пуки сирома’.{S} Има, ’вала Богу, имања доста.</p> <p>Тако и да радимо рођо.</p> <p>Тако |
| .</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њих |
| сле непуне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао ј |
| и, тицало се лепе Радетића Маре и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се пром |
| чари у механи и преинате се око слоге и имања Радетића.</p> <p>Хвала Богу, те у селу није било |
| ар сам већ децо — говораше Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, |
| били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залога |
| дим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи |
| а, могли би, вала људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што д |
| се кући у Раденковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину |
| раби ’нако чељаде.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а о |
| <p>Да би добио Мару, а уз њу и онолико имање Радетића, они су цео овај план удесили.{S} Тиме с |
| де.{S} П’ онда и ’нолико имање.{S} Само имање вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини насле |
| тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њихово раде други, па њихову чисту половину к њим |
| чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради. |
| у кућу, мог’о би’ добар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> < |
| није, као учитељ и полицијски чиновник, имао сам прилике, да ове миле крајеве, пуне успомена из |
| Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађ |
| отишло у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао |
| да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, ниј |
| су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спреми |
| с, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то |
| ан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, али |
| них подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима.</p> <p>Он доди |
| , од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p |
| су били први.{S} Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело н |
| ам гдегод с њиме у друштву.{S} Увек сам имао по нешто ново чути, по нешто научити што дотле нис |
| ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} Пораним добро и дођем у Б |
| тница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, |
| и више перчин, но да за месец дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га |
| <p>Знам већ унапред, да ћеш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо |
| не реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара се к’о чисто |
| ш?{S} Бојиш ли се Бога болан брајко!{S} Имаш ли душе кукавче сињи!{S} Треба ли ти мрети несретн |
| нковићу, него у читавом нашем срезу.{S} Имаш синове као соколове!{S} Дај Боже да се њима увек п |
| — Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, машице.</p> <p>— Е, није то ништа.{S} |
| то се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знал |
| nit="subSection" /> <p>Ви нисте чули за име Стојана Рибића?...{S} И боље што га не познајете.{S |
| извади кесу, и одброја нешто новаца на име капаре. <pb n="10" /></p> <p>— Није потребно газда |
| </p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојил |
| </l> <l>„Гле, и овај поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ћ |
| снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, за нашега Стев |
| ије стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име Бога да се крећемо, викну старојко; а заборавио сам |
| пи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа ј |
| ше ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече И |
| гу дошли до пред ову твоју качару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је |
| b n="155" /> <p>— ’Оћемо ли?</p> <p>— У име Бога!</p> <p>Сви се поздравише и ижљубише, па се он |
| ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су и ови овде?</p> |
| ривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здр |
| до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бога заједно даље.</p> <p>Пријатељи се руковаше и у |
| ну и његовој госпи, заблагодаривши му у име Игњатово, у име својем у име целог села на његовом |
| Мара одиста роди сина, и кум му надену име Манојло...</p> <p>Камо га!...</p> <p>’Вам’ де се, ’ |
| другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је |
| њега два три пут и удари га поред свога имена.</p> <p>— Заведи ово ћато и метни нумеру.{S} Па о |
| дом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> |
| Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена опет, по мом рачуну, не чине |
| ајбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p |
| опове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави |
| ло по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са свим очупани били.</p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Рад |
| што посла у Глушцима и Ноћају, па бих и иначе, остао овде на конаку.</p> <p>— Е, Вог ми те живе |
| се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешт |
| стављених руку, око астала и запева:{S} Исаије ликуј...{S} И роди сина Емануила, Вога же и чело |
| м с једне стране, а с друге стране косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано |
| лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездим |
| и Пура с Диканом, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџ |
| осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} Као завршетак његова говора беху опет сузе, |
| Или можда осећаје своје нисам умео лепо исказати?{S} То не знам.{S} Кад прочитате моју Радетића |
| и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоћеш, до |
| <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није ни |
| } Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> <p>— Нисмо у мијан |
| ли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли |
| </p> <p>— ’Ди си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> |
| кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено |
| ш давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по оканицу вина и раки |
| а се песма.{S} И шајкаче и пушке све то искићено мирисним цвећем и зеленим гранчицама.</p> <p>К |
| а Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни |
| , где су Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи |
| и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи.{S} У њима се |
| иралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили м |
| Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тражи он ни дуге ни лепе молитве |
| >Топили су се у блаженом заносу чисте и искрене, праве и невине, Богом дане и благословене љуба |
| кашто по мало тренути.</p> <p>Кажем вам искрено браћо, нема тежег рада, него чаше празнити.{S} |
| е се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у |
| оду.{S} Би му мило, што се толико света искупило па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мил |
| </p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се нас |
| тева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> <p>— |
| ио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p>’хоће мома |
| ом стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Ни |
| кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише |
| оваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врата се отворише...</p> <p>Капетан и остали |
| гуче.{S} Праћака се, ’хоће из крила да испадне....{S} Он к’о приђе да га пољуби, па се онда тр |
| е смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетник |
| с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао |
| uote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је |
| главица бела и мрког лука.{S} У супрету испечених и укуваних кромпира, и као снег бела погача.{ |
| ре ми пријатељу, остало још мало.{S} Да испијемо!{S} Не ваља се знаш, да остаје повратак....</p |
| дмах молим!</p> <p>— Браћо, ову чашу да испијемо у здравље нашег чича Игњата и његовог Стеве.{S |
| да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит се сврши.</p> <p>Капетан узе од писара саслушање |
| их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимир |
| ној и влажној собици, што се звала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, ка |
| алу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова |
| их и ватрених очију, сијаху се сада два исплакана ока пуна туге и бола....</p> <p>— Ружо, цвеће |
| мке нећу...</p> <p>Кад Стојан виде зор, исплати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се |
| и био извукао, да само није све поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, ци |
| ођем ’воде под овај ора’, па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p> |
| ци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата до пола прсију ђердани од дуката, крсташа т |
| е Панта.</p> <p>Анока погнула главу, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, д |
| се на њега свалио...</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{ |
| ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, к |
| ери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара га оп |
| и завири, али они погнули главе, и само испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стран |
| н му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</p> <p> |
| традају.</p> <pb n="84" /> <p>За тим се исправи.{S} Светлим оком погледа у Ружицу па настави:</ |
| Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSection" |
| а се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</ |
| је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе с |
| ији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву |
| и умео.{S} Шат ми пође за руком.</p> <p>Испрва ћу око ње депо, лале миле, док се мало не <pb n= |
| p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњата, који се беше њему упутио, иза |
| по негде и више њих поседале по рудини испред кућа, па чаврљају ли, чаврљају.{S} А и шта би др |
| пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у |
| ави се на асталу кредом у четврт, па то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, |
| , па нит’ може горе ни доле.{S} Лепо се испречило и хоће да га удави.{S} Прсти су га болели, ко |
| у.{S} Кажи му све ’вако к’о што си мени исприч’о.{S} Он ће наредити, шта ћемо даље радити.</p> |
| иђе њему и поздрави га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Пред |
| За тим се диже и оде.</p> <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— |
| ве сам им конце по’ват’о!</p> <p>За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како |
| о њега спотаћи“.</p> <p>За тим капетан исприча народу све шта су и како су они урадили.</p> <p |
| толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извук |
| глуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући |
| али се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њихова одласка.</ |
| p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, шта ће и |
| оно што се догодило, и што хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу. |
| Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид би |
| дана, после овог догађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и н |
| p>— Иди синко.{S} Само пази да све лепо испричаш господину капетану.</p> <p>— ’хоћу бабо...</p> |
| а, кад ти дођеш у нашу кућу, бабо ће да испроси Радетића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу |
| ио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе испросимо, она ће добећи нашој кући.</p> <pb n="37" /> |
| вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.< |
| азао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли |
| а Стево?</p> <p>— Сутра на вече ћемо те испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} |
| Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Ј |
| етврти.{S} А у недељу вече, већ ће бити испрошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куц |
| ш сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у |
| Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је |
| Стеву к’о малено дете.</p> <p>Цела кућа испунила се радошћу.</p> <p>Мара одлетела на бунар и до |
| ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете бити слободн |
| га Манојла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила |
| ник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter" x |
| ги одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав и братски договор.< |
| ти.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе |
| акшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> <p>— Зар то не може бити, да им ми и кривицу |
| им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>Станојки се напунише очи сузама.{S} У |
| е полако подиже.{S} Пошто се и он добро истегли, назева и искашља, стаде гледати око себе:</p> |
| чу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о рођен |
| су уважења имали код својих сељака.{S} Истина звали су се трговци, куповали су и свиње и говед |
| и Стојану, да ће Игњат вечерас доћи.{S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љуб |
| едеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојил |
| , а пет да оставе за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p |
| у га, после Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао о |
| } Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станим |
| <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.</p> <pb n="30" /> <p>— |
| ни!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, могли су свадбу и пре уговорит |
| чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и мил |
| бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива |
| виде да није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, |
| земљу?....{S} Што не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игња |
| вршене прошевине?!...</p> <p>Дани су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој |
| {S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси зас |
| ?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се згледаше.< |
| а собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и |
| до, што се и данас воле да виде.</p> <p>Истина, и Стево и Мара, имали су још другара и другариц |
| свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, ал |
| аник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код на |
| еђу живима.{S} Одавна су отишли Богу на истину, пред светли престо преблагога, да даду рачуна о |
| /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ва |
| којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он заспа.</p> <milestone unit="subS |
| лагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој ку |
| овања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За тим брзо |
| у човекову...{S} За тим се спусти мрак, исто као смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мен |
| се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра и м |
| и.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је м |
| на.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, како ’но ти би име?</p> < |
| </p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш |
| едишући жудно пије.... пије....{S} Тако исто и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило. |
| савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи син за |
| детића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само трчало, радило, |
| ка достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је о |
| Код Радетића куће остало готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада нас |
| ле су то сузе радости и благодарности у исто време.</p> <p>— Бог нека ми те живи господине.{S} |
| па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњата окаљао.</p> <p>Тражим да ми и ви ка |
| ени прамичци облака у висини....{S} Баш исто онако, као што и лепог руменила нестаје с лица мла |
| p>Њен Ива, њена прва радост, венчаће се истог дана са Ружом, кад и њена друга радост Стева с Ма |
| ворење божје, те и она похита..,.{S} На истоку се већ почеше указивати бели прамичци.....</p> < |
| кову воде и уми се.{S} Окрете се лицем истоку и стаде се Богу молити.{S} Никада у животу своме |
| д крајњих кућа Раденковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе с |
| ипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то сврши, |
| > <p>Лепо брате да ти се срце од милине истопи.</p> <p>Па онда ону другу:</p> <quote> <l>„Разбо |
| а Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робију, вратио се кућ |
| жише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и виш |
| ара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у Мар |
| т се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, |
| будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор.{S} Баш у т |
| ога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пуш |
| неком радошћу.{S} Он се и надао оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> |
| л’ за њим да трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S |
| земље под наполицу.</p> <p>Али само по’ити.{S} Твоје се среће више тиче него моје.</p> <p>Језд |
| мо с обадве стране.</p> <p>— Ово нешто ’итно.{S} На дер читај ћато.</p> <p>Ћата отвори писмо и |
| p>Од сад више нисте апсеници.{S} Можете ићи слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само ма |
| већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} Па сутра, или најдаље прекосутра, ако Бог да, б |
| роду и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат шану нешто Стеви, и |
| етића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева ни |
| /p> <p>— Тако.</p> <p>— Бо’ме онда неће ићи ’нако лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се ра |
| ожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскорак корачати...</p> < |
| о сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради |
| мене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод бабо.{S} Да |
| с.{S} Али кажем вам, мени ће овај посао ићи много теже, ако ме ви не потпомогнете, ако ми и ви |
| !</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад сам да ти учиним и помогнем, ако се може.</ |
| Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Богатић....</p> <p>Дошав у судницу ћата на |
| све редом изујем....{S} Па чича Игњата, их!{S} Њега ћу волети к’о мог тају, а стрина Живану к’о |
| ао те велике господе, тих богаташа, те, их, како ’но се смешно зову, ух, баш сам заборавио, а л |
| иј.</p> <p>Он узе нешто налик, налик... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некак |
| p>— Четвртак, петак, субота...</p> <p>— Их, само три дана и недеља четврти.{S} А у недељу вече, |
| немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вин |
| еговог кицошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о |
| му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Ив |
| тени кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило |
| њигу.{S} Погледа горе на небо:</p> <p>— Их, ала и ово сунце, рек’о би да се и не миче.{S} Ено г |
| Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> <p>— Ст |
| ину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Д |
| ле би се њих двоје тако разговарали, да их глас Ружине наје не трже....</p> <p>Дан беше већ у в |
| ако!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ниси мог’о згледати...</p> <p>Крајња кола била |
| апетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капет |
| p>— Спреми се, рече капетан пандуру, да их после тераш у Богатић.</p> <p>За тим испита све редо |
| дним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зовемо.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| n="64" /> <p>Председник се правдаше да их није звао, но да су се људи ’нако сами скупили.</p> |
| би га зубма растргнуо.{S} Полетео би да их растави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{ |
| али радост Ивину.{S} Као да су знали да их Ива хвали.{S} Поносито уздигнули главе, грива им сам |
| ани брзо пролазе.{S} Лете, лете, као да их неко на крилима носи...</p> <p>Пуних десет година пр |
| едан глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радети |
| откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време бе |
| ође мимо њих.{S} Чисто му беше тешко да их погледа.</p> <p>Они бацише тужан поглед за капетанов |
| Сврати у механу.{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли меха |
| И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је |
| долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дана т |
| о па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испрати до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако |
| им притиште на своје старачке груди, па их љубљаше и миловаше, по свиленој коси њиховој.</p> <p |
| <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их скините с кола и затворите у ону крајњу собу...</p> |
| рече Стева.</p> <p>Седе у кола и отера их...</p> <pb n="161" /> <p>— Како би било пријатељу, д |
| тек беху дошли из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, |
| има.</p> <p>Као да га сунце ограну, кад их виде слободне и веселе.</p> <p>Прво пољуби Игњата у |
| <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S} С њим су стајали |
| се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> |
| ..</p> <p>Отпоче венчање....</p> <p>Кад их стари попа поведе онако састављених руку, око астала |
| поље и предаде га пандуру:</p> <p>— Сад их оба терај у Богатић!</p> <p>— Разумем, рече пандур.. |
| де из Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се |
| >Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S} Свет к’о свет.{S} Ко ће њему угодити. |
| а опет пољуби у руку, прими паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти |
| они невини, поред свију околности које их терете.</p> <p>Председник скиде капу и прекрсти се:< |
| едоше.</p> <p>Редом приђе старијима, те их пољуби у руку.{S} Са женскињом се ижљуби...</p> <p>Т |
| Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови |
| н заврши са речима:</p> <p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} |
| /p> <p>Метните и ову поњаву и потерајте их суду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, |
| војим гадним плановима и успети, или ће их рука неумитне правде задржати.</p> <p>За тим се диго |
| има данашњега дана и о начину, којим ће их расветлити и дознати праву истину.{S} За тим и он за |
| ци су ухваћени.{S} Заслужена казна неће их мимоићи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писа |
| хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Стој, викну пандуру.</p> <p>К |
| ј море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> |
| а очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништа, злато моје, Р |
| лим гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква с |
| тан извади оне хартије из џепа и остави их на астал.{S} За тим узе ону књижицу.{S} Читајући из |
| право — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те |
| о испод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроз |
| а и Димитрија — Дикана Брадића, и да ми их одмах по моме пандуру, спремиш у Богатић.{S} Ово гле |
| се људи зовну за после подне.{S} Што си их сада звао?</p> <pb n="64" /> <p>Председник се правда |
| ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, обрати што већу пажњу, а нарочито на њихов |
| ндур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше се са седим власи |
| ...{S} Децо моја... кликну Стева грлећи их и љубећи.</p> <p>— Бранитељу ваш! викну Мара</p> <p> |
| е било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али, то баш ни |
| у онако биле добре и вредне, толико сам их волео, што се нису белиле.{S} Оне су и остале другар |
| тавите саму само’рану?...</p> <p>За тим их обојицу загрли.{S} Главе им притиште на своје старач |
| петан.</p> <p>Они уђоше.</p> <p>Капетан их дочека стојећи и срдачно се с њима поздрави:</p> <p> |
| појави Игњат са Стевом.</p> <p>Капетан их спази:</p> <p>— Овамо чика Игњате, овамо и ти Стево. |
| е ред и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрч |
| рму“.</p> <p>Не знам и све се чудим, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, п |
| > <p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ниш |
| га удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио |
| верати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корач |
| пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па |
| скорак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у |
| ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p>У том капетан спаз |
| вине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје.</p> <p>По кретању руку и главе Стојанове, |
| Муштулугџије су још давно измакли и ено их већ се вратили искићени пешкирима, а сваки држи по о |
| о мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се састадоше...</p> <p>— Добро јутро Маро!</p> < |
| огледе, од којих се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат |
| .{S} Свак у срцу осети неку радост, што их спази, а тим су више осећали мржњу и гњев према Стој |
| } Хтедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је |
| очекивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, гов |
| у тешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чуднов |
| се упутише канцеларији...</p> <p>Пандур их пријави код капетана.</p> <p>— Пусти одмах, нека уђу |
| пази међу људма Игњата и Стеву, и зовну их.</p> <p>Они приђоше.</p> <p>Стева скиде капу и приђе |
| вукли себи неколико ондашњих.{S} Ови су их за љубав наполице у свему слушали.{S} Где су они бил |
| су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} Па чак и они њихови амин |
| Игњата и Стеву у Богатић.</p> <p>Сви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> |
| ни су им истина пролазили споро, али су их они проводили у лепој нади и слатком чекању.</p> <p> |
| били весели као никад дотле.{S} Они су их на сва уста ружили и псовали.</p> <p>Цигле две душе |
| </p> <p>Обојица окренуше главе.{S} Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде по |
| је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, господине капетане, д |
| >— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} Спази’ ону ма |
| > <p>Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радост |
| ра.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видети.{S} Некако чисто осет |
| <p>У том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болес |
| > <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му |
| ту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Ружицу, за свога И |
| ве качаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на п |
| n="149" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раден |
| есам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срц |
| ет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекак |
| на шору.</p> <p>И ако никад дотле није ишла оном страном шора, сада пређе.</p> <p>Поздрави се |
| дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче.{S} Ту се вид |
| на два одборника, што су и данас с њиме ишли.</p> <p>Мало после, они дођоше.</p> <p>Сви се поно |
| јановој кући.{S} Почеше опет од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као |
| омогнете, ако ми и ви не будете на руку ишли.</p> <p>Ви се међу собом најбоље познајете.{S} Зна |
| е из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb n="123" /> <p>— Да ни |
| их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза шибу.</p> <p>— ’Давно су вала и заслу |
| p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића опет овамо....</ |
| слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико ј |
| .{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> <p>Мара погнула главу као кривац, који чека |
| гажена земља и крв.{S} Мора да су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</ |
| а закољемо....{S} Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце сво |
| енисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </quote> <p>— Чујеш ти Панто, |
| /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> < |
| љевља, или од оних докторских лекарија, ја вам поздраво не умем рећи, тек Станојки пође на боље |
| јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јес |
| p> <p>— Чујем, миље моје!</p> <p>— Ама, ја бих теби нешто казала, али...</p> <p>— Кажи перунико |
| о са својом баба Живаном.</p> <p>— Ама, ја то не марим, знаш ли!</p> <p>— Немој тако — моли га |
| > <p>— Док не дође наредба од капетана, ја ћу на њи’ пазити...</p> <p>— ’хоћу, рече Ива.{S} Поз |
| сле Радетића, за првог госу.{S} Истина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича И |
| Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало |
| на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека нађе как’а |
| ти вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се |
| почастим.{S} Ове људе, што видиш ’воде, ја сам задрж’о.{S} Зорли би ми мило било, кад би и ти м |
| b n="26" /> кад се човек напије ракије, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљо |
| з уста му се оте узвик:</p> <p>— Дакле, ја се нисам преварио.</p> <p>За тим се усправи и поче б |
| то познаде, па настави:</p> <p>— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} |
| ву терете.{S} Али, ослоните се на мене, ја ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати н |
| ћи пријатељ.</p> <p>— Оне јуче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело |
| е царски почастити.....</p> <p>До душе, ја не идем, дати кажем баш, на свадбу, што сам гладан и |
| наговештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је |
| су биле последње речи у песми.{S} Али, ја нисам крив, што смо се заговорили, па нисмо и почета |
| а могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S |
| детића Мару за нашег Стеву.</p> <p>Али, ја ћу ти већ учинити абер, да ме ’воде чекаш.</p> <p>— |
| а, море!</p> <p>— А таки су ти џандари, ја.{S} Дошло ’воде из бела света па се натреса.{S} Јама |
| ’ди у путу абатити.</p> <p>— Море бити, ја.{S} Одакле ’но ти беше?</p> <p>— Нас двојица смо из |
| ра.</p> <pb n="92" /> <p>— А море бити, ја.{S} Да се само више прода, рече Дикан...</p> <p>За м |
| ?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи.</p> <p>— Веле, да су они уд |
| а ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То |
| е свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чини ми се, дужа била!... |
| так — сликар — изради.</p> <p>Боже мој, ја шта ли би та господа дала да виде ово, што ми ето са |
| и правилно</hi>“.{S} За приповетку пак, ја мислим, да не би погрешно било рећи: <hi>Пиши како о |
| Вала људи, прихвати Ђура, да вам кажем, ја ’ваке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рек |
| ела....{S} Па и браћу његову кад видим, ја сам весела....{S} А кад прођем поред њи’ове куће, па |
| год видим Стеву и са њим мало постојим, ја сам после весела....{S} Па и браћу његову кад видим, |
| поче,</l> <l>Децом име тећи!“</l> <l>О, ја добро знадем:</l> <l>И таквих ће бити,</l> <l>Који ћ |
| у и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о томе писати.</p> <p>Сад можете ићи.{S} |
| а и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо |
| можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p> |
| е тражим, да ти кажем, а кад се нађемо, ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притишт |
| а ћу морати ући у траг.{S} Пошто по то, ја ћу морати наћи правог кривца.{S} Али дотле ви морате |
| говори шта ’хоће.</p> <p>— Видиш бато, ја мислим да пустимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми |
| > <p>— Нећу, нећу!</p> <p>— Видиш тето, ја овај, кад год одем у коло, па знаш.... овај, кад год |
| ћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, учинити и при |
| ми опраштамо.</p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати. |
| устити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмољави Стева, балавог Иг |
| кући.</p> <p>— ’хоће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Би |
| p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, з |
| хе, људи смо господине, на шта му знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— |
| <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да |
| е, развалите, раскопајте све.... све... ја вам не браним...</p> <p>Прекопајте ми сву авлију, пр |
| <p>— А ако не хтедне?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Не |
| те ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Мо |
| , што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} Има ли те ’д |
| "95" /> <p>Само виче:</p> <p>— А, а.{S} Ја, ја!</p> <p>— Па шта вели?</p> <p>— Не рече ништа.</ |
| да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Може бити да |
| вори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тр |
| S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</p> <p>— |
| ле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предлажем да се казни, а и казну сам измислио.{S} Он |
| год.{S} Девојачка су врата отворена.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здрављ |
| ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан |
| вечерас пустити, или најдаље сутра.{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Језди |
| p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’ |
| ојим дететом укр’о вепра Стојановог.{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћути |
| тра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред |
| кривац не нађе, ви морате бити овде.{S} Ја вас нећу затварати.{S} Можете слободно по авлији ход |
| корена.{S} Не море то тако да бидне.{S} Ја ’хоћу моје дете натраг.</p> <p>— Хоће ли се она хтет |
| јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јест |
| ак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Д |
| настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо....{S} У ве |
| <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оставио капетане.</p> <p>— Вог га |
| у селу није било много таквих људи.{S} Ја бих вам их могао вала све на прсте избројати.{S} Али |
| н беше већ устао и ходаше по авлији.{S} Ја му приђем и поздрави смо се.</p> <p>— Ти Бога ми доб |
| и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више пр |
| ко ми реци, анђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката |
| же је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капетане, да идемо, да ми дете вратиш.</p> |
| иге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да продаје <title>Свето П |
| Ваљ’о си нам вала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до |
| ата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну |
| ба посвирати па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" / |
| ашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечерас своје пријатеље у своме дому поча |
| <p>— Него жене, да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај |
| а.{S} Ето им сад, па шта им и драго.{S} Ја и ’нако нисам им’о баш толику вољу.</p> <p>А Иван?</ |
| Грлили су се и љубили скоро пун сат.{S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом бил |
| д њу.{S} Кад тамо, али опазим Стеву.{S} Ја се онде у трње прикријем да чујем шта ће говорити.</ |
| забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли. |
| ликом броју скупљене на овоме месту.{S} Ја се од срца радујем, што могу да вам свима покажем ов |
| ?</p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим |
| људи!{S} Чујете ли шта човек говори?{S} Ја лопов!{S} Ја с мојим дететом укр’о вепра Стојановог. |
| е, па...</p> <p>— А шта ми они могу?{S} Ја ћу им и сада и после и свакад казати, да само тебе в |
| еће бити стид, да’ нас они претекну?{S} Ја ево од моје стране на ту цјел дајем тридесет дуката. |
| уди од радости.</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Ма |
| не, видећемо...</p> <pb n="125" /> <p>— Ја те молим господине капетане, да ми дете повратиш.{S} |
| рате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</p> <p>- Ето сутра ће бабо и Стево бити пуштени |
| е тако учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај |
| ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Истина, људи су сигурни, мог |
| p>— О Маро!</p> <p>— Ој Стево!</p> <p>— Ја сам нешто изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јагл |
| p>— О бато!</p> <p>— Ој, рођо!</p> <p>— Ја мислим да сутра жањемо „Алугу“.</p> <p>- ’Ајде рођо. |
| у:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш |
| а.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> |
| вала бесни.{S} Ко су, они су!</p> <p>— Ја да ли знаш по Богу, за што они то урадише?</p> <p>— |
| урско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо нас |
| /p> <p>— А ти би и’ прод’о!...</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, зато теби ви’ш, Бог и не да.</p> <p>Ето |
| аро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p> |
| асак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо пазе, говориле би међу соб |
| севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја прођо’ ’нуда и спазим да се на земљи нешто бели.{S} |
| не жени, ако му жена не треба.</p> <p>— Ја те молим да тако не говориш.{S} Учини детету на вољу |
| прелети облачак незадовољства.</p> <p>— Ја к’о велим, што би се ти жег’о, кад имаш, ’вала Богу, |
| у авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Видећеш Дик |
| <p>— Ти бо’ме добро поранила.</p> <p>— Ја!</p> <p>— ’хоћеш марви?</p> <p>— ’хоћу, рече Мара.{S |
| м да с њим немам никака посла.</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, м |
| погледа жалостиво у капетана.</p> <p>— Ја не знам господине!</p> <p>И најбоље око полицајчево |
| рага воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде |
| ам да пронађемо правог кривца.</p> <p>— Ја сам и’ пронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер |
| . ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа н |
| зовну Живану.</p> <p>Она дође.</p> <p>— Ја ’хоћу сутра да идем у Богатић...</p> <p>— Дела, рече |
| се не може забранити Стојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га |
| та од ствари валило господине.</p> <p>— Ја морам то да видим.</p> <p>Стојан ућута и замисли се. |
| ичати прошевина Радетића Маре.</p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече |
| !</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— Ја би’ знаш рек’о да си Бадовинчанин.{S} Некако ми се д |
| </p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сена са Луком, што су јуче остала |
| ше?{S} Ово се твоје кесе тиче.</p> <p>— Ја, врежу му детињу!</p> <p>— Ваља ти га Бога ми женити |
| </p> <p>Обојица опет заћуташе.</p> <p>— Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан нагов |
| је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме су Радетићи могли што на жао учин |
| атили и ено га у нашој згради.</p> <p>— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала са |
| о, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S |
| да из’раниш, што ти кућу мрси.</p> <p>— Ја л’ си луд, болан.{S} Баш би се зорли забринуо шта би |
| > <p>— Баш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али |
| ру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло радити, а добру с |
| е само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је б |
| ми добро поранио, рече ми он.</p> <p>— Ја шта ћу господине.{S} Волим раније да свршим посао.</ |
| е.</p> <p>— Ваин испаде пос’о.</p> <p>— Ја, рече ћата.</p> <p>Поздравише се, па се и они растад |
| и с њима, кад би ми и’ ко дао.</p> <p>— Ја шта?</p> <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један |
| е бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— |
| о и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо з |
| а болесна?</p> <p>— Нисам Иво.</p> <p>— Ја што си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{ |
| !</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— А... а... па д |
| али.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је он |
| е беше нешто зорли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се |
| плакала?</p> <p>— Нисам тајо.</p> <p>— Ја што су ти так’е очи, Маро?</p> <p>— Не знам.{S} Можд |
| исмо у мијани?</p> <p>— Нисмо.</p> <p>— Ја ’ди смо?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ух, дука ли му, |
| и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и ти болан тето весели.< |
| <p>— Ми смо у Богатићу, Пуро.</p> <p>— Ја.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— |
| не би згорег било, рече Игњат.</p> <p>— Ја к’о сам се јутрос мало презалогајио, нисам ништа у у |
| адба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће ту бити пијанке, Бого вољани!</p> <p>— Ја шта |
| ракије, бенавећи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све ст |
| на седели су и разговарали се:</p> <p>— Ја сам Иви каз’о: ако не свршите пос’о рано, остан’те и |
| замисли, поћута мало па рече:</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгу |
| па се онда окрете председнику:</p> <p>— Ја сам, чини ми се, наредио да се људи зовну за после п |
| да.</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да |
| велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан с |
| а заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ја ћу одавде пешке.</p> <p>— Не силази човече, ’ајде до |
| ="93" /> <p>— Зар ти најмлађи?</p> <p>— Ја шта ћу?{S} Имају и они код куће друга посла.{S} Ово |
| >— И они су све то ујдурисали?</p> <p>— Ја.</p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им |
| Игњатов.</p> <p>— Ко то вели?</p> <p>— Ја чу’ вала ’вамо, па се чисто распамети мислећи, ја да |
| > <p>— Чујеш море, ’ди смо ми?</p> <p>— Ја не знам.</p> <p>— Ово није моја кућа.</p> <p>— Није |
| и би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, а, Живојило.</p> <p> |
| е качаре....</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!</p> <p>— А море то бити, ја!{S} Поганци су оно људи |
| р ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави болан преслицу, па да се раз |
| <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</p> <p>Дијете, дај де столицу.{S} На |
| о, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема |
| ши....</p> <p>— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре. |
| ошевина.</p> <p>— Зар вечерас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала |
| и Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p>— Сена.</p> <p> |
| ка’ вепрови.</p> <p>— Спавају?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Да л’ су много пијани?</p> <p>— К’о ћускиј |
| ..</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{S} Стиште вилице, набра |
| тојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</p> <p>— Добро.{S} Хајде |
| не Пуро моје „Пољице“ да ореш?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно па |
| ичаре?</p> <p>— Како ти велиш?</p> <p>— Ја велим, пре ћемо бити готови, да викнемо мобу.</p> <p |
| ања.{S} Видели су га и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече |
| <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> <p>— |
| нашли у обору.</p> <p>— Него нано, одо’ ја да кажем све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако |
| ати....{S} Па у вече кад дођу с рада, а ја им свима полијем па се умију.{S} Па онда све редом и |
| .{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} Деца су деца.</p> <p |
| > <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а т |
| ни.</p> <p>Онда се растадоше и одоше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p> |
| тар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време пос |
| те.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још н |
| >— Моли Бога само, што си Ружин брат, а ја бих теби наместио ребра.{S} Начинио би ти добар кале |
| у фијоци мога стола, смрт своју наћи; а ја гледати свога посла и учити ове моје миле Ужичанчиће |
| ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</p> <p>Па и што би ми онда каз’о синоћ:</p> <p>— Су |
| о, како сам те пожелео Маро!</p> <p>— А ја тебе Стево!</p> <p>За све ово време само сам о теби |
| Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не разбуди!</p> <p>— Да и’ тако, молим, на |
| чича Перо увек затуриш смеј.</p> <p>— А ја шта ћемо људи, да ајначимо.{S} А к’о велим боље се с |
| нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l>Пеливана,</l> <l> |
| уна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику |
| p> <p>— Нисам господине.{S} Познајем га ја добро.</p> <p>— Па откуд оно у Стојана?</p> <p>Стева |
| Агана Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— З |
| мало па настави:</p> <p>— Знаш бато, да ја о томе нисам никад ни мислио.{S} Деце немам па у Мар |
| је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако |
| ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p> |
| еш ти с цуром имати кубуре.{S} Али нека ја ’вамо код њи’ успем, слабо ће нас се тицати, шта ће |
| Што се не би слагали?...</p> <p>— Вала ја кад видим њи’ове коње и тарнице, чисто ми срце порас |
| м је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је |
| и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг |
| О рођо!</p> <p>— Ој бато!</p> <p>— Ама ја би’ теби нешто каз’о.</p> <p>— Шта бато?</p> <p>— Ст |
| децу по туђим чколама.{S} Па удари киша ја л’ излије вода, а ја к’о брез душе трчи пред њи’.{S} |
| не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— |
| докле, да се дотера траг?</p> <p>— Може ја!</p> <p>— Ишли смо по трагу до изнад Игњатове башче. |
| вет говори, лепа сестро.{S} Нисам бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стој |
| о ти само срце игра.</p> <p>После ужине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сут |
| ојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јов |
| , па ти се чисто гади.</p> <p>Никоме се ја не чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам |
| капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек гледао да извучем и да будем мало подаље од њих |
| не ’тедну тужити?</p> <p>— За то сам се ја постарао.{S} Онда ћемо тужити ми за украденог вепра. |
| ете плашиш?</p> <p>— Па... не плашим се ја тето, него овај.... знаш.... бојим се.... да овај... |
| ј Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, знам.{S} Него сам се бој’ |
| инити, рече снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји ни |
| ’воде скапамо од глади.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Нисмо човека убили.</p> <p>Обојица ућуташе и ста |
| гњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник наћи...</p> <p>Да су тада обр |
| не, или најдаље до два сата по подне, и ја ћу тамо доћи.</p> <p>На ону двојицу, ти их већ знаш, |
| га не познајете.{S} Да само не морам, и ја вам га вала не бих спомињао.{S} Али овако мора се.{S |
| се мало окуражи:</p> <p>— Ви’ш Маро, и ја тебе не мрзим.{S} Од свију девојака у селу, некако н |
| меши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али то треба доказати.{S |
| не другарице.</p> <p>— Зовни рођо.{S} И ја волим да се младеж провесели.{S} Нека бар запамте мо |
| се окрете Иви.</p> <pb n="87" /> <p>— И ја теби имам нешто да кажем рано моја.</p> <p>— Шта нан |
| , од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, никад ето, нисам смео да, ти |
| , дука ли му, ала сам жедан!</p> <p>— И ја скапа’ од жеђи.</p> <p>— Има ли воде?</p> <p>— Нема. |
| створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{ |
| у, да се сваке тајне знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја м |
| ам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Игњат поранио.{S} К |
| цо моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> < |
| кривац није из наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја |
| хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> <p>— Тако ће најбоље и бити.</p |
| обар бити и главом и имањем.</p> <p>— И ја тако рачунам.</p> <pb n="61" /> <p>Тако сви.</p> <p> |
| ко лако, к’о што сам мислио.</p> <p>— И ја се распамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару |
| ити готови, да викнемо мобу.</p> <p>— И ја рођо.</p> <p>— Да закољемо за сутра оног јунчића?{S} |
| сунце моје Маро, а ти мене?</p> <p>— И ја тебе Стево!</p> <p>— Целе ноћи не би’ мог’о заспати, |
| нам.</p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати п |
| аш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, треба и мени одмена, не могу до века |
| .{S} И мени се чисто ноге подсеку, па и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на гру |
| ет’ — рече Пура Стојану...</p> <p>Али и ја.... знаш.... крес.... па глупо намигну на Стојана.</ |
| !{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си Игњате, и ти.{S} Траг се и види |
| де Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то не би право.{S} Ко би му |
| осла.{S} Ово к’о велим није зор, могу и ја марву напојити.{S} А ’давно вала нисам ни био код ко |
| p>— Ти Иво казаћеш председнику, да ћу и ја тамо сутра после подне.{S} Него, ја ћу му већ и о то |
| раво је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толико....</p> <p>— Колико ’хоћеш, прија |
| лиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p> <p>— Ух, што ниси био, да чујеш с |
| је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам видео.</p> <pb n="172" /> <p>Три читава дан |
| </p> <p>— Може бити да си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p |
| .</p> <p>— Ја не знам како ти бато, али ја и’ баш, Боже ’прости, мрзим.{S} Волим вала на шору с |
| кше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, волим вам пити, нег’ косити...{S} Не зн |
| тета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у живот смео, да кривац није из наше општине.</p |
| ене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па пра |
| гледа у Ружицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и б |
| и шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судницом.{S} Капетан |
| и те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико....</p> <p>Сви |
| растресоше, па би се могло што појести ја!</p> <p>За тим уђоше у кућу...</p> <p>За тили часак |
| е спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја напишем наредбу, коју ћете понети председнику...</p> |
| а и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> <p> |
| еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред судн |
| а будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет то не би било ни при |
| > <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја моје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје де |
| ва Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно иза нокта, а твоје сламке нећу...</p> <p>К |
| >— Није тако еј.{S} Није она така, знам ја.{S} А и дете вели:</p> <p>— Нано, кажи баби, или Руж |
| чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си ка |
| уге ни лепе молитве.</p> <p>— Оно, знам ја то попо.{S} Него, све се чудим оном твоме о венчању. |
| оје дете у кућу балавог Игњата.{S} Знам ја своје дете усрећити.{S} Ја ћу њу дати у чаршију.{S} |
| ог расположења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се ле |
| де, ’ајде седи и ти да вечераш.{S} Знам ја да се од ашиковања не може бити сито. ’хоће трбу’ со |
| И вас су нешто спомињали.</p> <p>— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави р |
| Капетан се благо насмеши.</p> <p>— Знам ја то мој Иво.{S} И ја држим да они нису криви.{S} Али |
| !</p> <p>— Откуд ти знаш?</p> <p>— Знам ја.</p> <p>— Али, ако буде?</p> <p>— Није!</p> <p>— Леп |
| лаче, и ако му се не плаче.</p> <p>Знам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад м |
| p> <p>— Ћути ти бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали с |
| >Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стојане, Стојане, земљ |
| а тражи...</p> <p>Ви држите људи да сам ја лопов, да сам ја укр’о Стојановог вепра</p> <p>Стоја |
| /p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чу |
| <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} Мислиш ти, није то тета ’давно опаз |
| > <p>Па и тебе они воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p |
| унце...</p> <p>Да знаш само, од кад сам ја тебе волела!</p> <p>— И ја тебе Маро!</p> <p>Али, ни |
| старији од Стеве?</p> <p>— Старији сам ја господине.</p> <p>— А, а!</p> <p>— Ви оно имађасте ч |
| авом и размишљају.</p> <p>— Говорио сам ја вама: људи, људи, шта сте надали вику, добар Игњат, |
| одина, к’о што пре бише.{S} Упамтио сам ја година, па наопачке да га урадиш, а оно ваља.{S} Кур |
| {S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја потпуно уверен да Стева није то учинио, поред свих т |
| еде примити говорећи:</p> <p>— Стар сам ја браћо.{S} Има млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ак |
| па и нешто ризиковати.</p> <p>— Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта м |
| ицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јек |
| рете се на другу страну.</p> <p>— Нисам ја твоја Симана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јова |
| рију.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знат |
| ја.</p> <p>— Нека, нека стоји.{S} Волим ја ’вако.{S} Наместим труд на кремен, па крес....{S} Ви |
| ог сина, мога Драгомира...</p> <p>Дош’о ја кући, а моји ми веле:</p> <p>— Да частиш еј, родио т |
| /p> <pb n="94" /> <p>— А биће неки ђаво ја, додаде трећа.{S} Не ломи се Стојан ’нако забадава.< |
| да су ми деца слепа код очију, к’о ово ја.{S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву м |
| башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ја се задржа’, а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е ј |
| >Тако ми Вога, упамтићеш ме!</p> <p>Ако ја будем жив, Мара неће бити твоја.{S} А за ово ћу ти с |
| ти велиш тајо...</p> <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она пола |
| смо до Игњатове качаре.{S} Али, колико ја познајем Игњата, држим, да он ово дело није учинио.{ |
| p>— ’Ајде баба, дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ |
| е на Арсића моби.{S} И да се не десисмо ја и Милан, ко зна шта би било.{S} Него, ја сам му увек |
| че Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... |
| сам се бојао, нећеш доћи.</p> <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја в |
| с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> <p>Него нешто нас не миришу.{S} Особ |
| тави, али помисли:</p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> |
| Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их морам, по својој дужности, предати суду.</ |
| јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— |
| га потражим.</p> <p>— Нек стоји, па ћу ја сутра поранити.</p> <p>— Не могу.{S} Морам га вечера |
| моја? упита га Живана.</p> <p>— Сад ћу ја доћи нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго з |
| оне њи’ове дебеле свиње.{S} Али све ћу ја то утлеисати.{S} Прости су и глупи ка’ цепанице.{S} |
| Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три дана или нећу живети!...</p> <p>- |
| ко грде!...{S} Али тако га грде, да бих ја, душе ми, пристао да и мене, ако хоћете, сад онако и |
| им, ко их само на то наврати.{S} Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.< |
| ко немам, </l> <l>Пустога блага,</l> <l>Ја имам срца, </l> <l>Мајчице драга:</l> <l>Из срца ова |
| етку хоће да укалупе.</p> <p>Не!</p> <p>Ја мрзим калупе и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао |
| ша шоље и рече ми:</p> <p>— Пиј!</p> <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, сам |
| — Да частиш еј, родио ти се син!</p> <p>Ја се правим невешт, к’о да ме се то ништа и не тиче.{S |
| рио.... ’Ајте, што стојите?!....</p> <p>Ја лопов!{S} Ја, о Боже, видиш ли ти шта се ради....{S} |
| па поче:</p> <p>— Уве, уве!....</p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара п |
| није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час н |
| а, па Игњат поручио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> < |
| ’иљаде таки, к’о што си ми ти...</p> <p>Ја.... овај ет’ шта ти човек у дугу земану неће дочекат |
| p> <p>— Крећи! викну старојко...</p> <p>Ја Бого вољани, да си само откуд био, па да видиш сеира |
| чудим, него овим нашим момцима.</p> <p>Ја док сам био момак, нисам хтео главу да окренем на цу |
| извршили крађу вепра Стојановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не |
| ешан рад припада твоме сину Иви.</p> <p>Ја ти од свег срца честитам чика Игњате.{S} Свагда сам |
| спамети мислећи, шта да се ради.</p> <p>Ја Мару зорли волим, и не могу гледати, да она буде њег |
| {S} И ономе кажи нека се опреми.</p> <p>Ја ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стоја |
| мајте што ће нам довече требати.</p> <p>Ја одо’ до Глушаца у цркву. ’хоћу вала да се сит Богу п |
| ја бих вас још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је И |
| трчимо, да л’ ватри да по’итамо.</p> <p>Ја сам ти каз’о да ни на ког не сумњам.{S} Нисам ’тео д |
| била у свему прва у овоме срезу.</p> <p>Ја вас браћо, као ваш старешина, позивам, а као човек м |
| ледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ бу |
| ....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је го |
| тића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окром С |
| пштине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам, коме с |
| него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, |
| ао, оно зелени бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} |
| навађам на вино кад га нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната |
| есторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Њего |
| , а и ви ћете ми веровати, да нису биле јабуке, него само личи...</p> <p>Али гле!</p> <pb n="14 |
| рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро знам, а и ви ћете ми веровати, д |
| а.{S} А његова три сина, као три златне јабуке, сви су у селу држали за најбоље и најпоштеније |
| точи то вино!</p> <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино к |
| че у кућу.</p> <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као |
| а себе, и спази у колима као крв румену јабуку...</p> <p>Брзо баци поглед у авлију и спази како |
| у кућу....</p> <pb n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков. |
| благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми се улењили?</p> <p>— Ба |
| ј девојко, роде мој!“</l> </quote> <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже |
| сла.</p> <p>— ’Оћемо бабо!....</p> <p>— Јабучило, Бисере, викну Игњат и коњи полетеше...</p> <p |
| ногу провлачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролето |
| није сан, но баш права правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва |
| н виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети |
| <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснил |
| орише се да одмах нађу кмета и да му то јаве.{S} За тим, да кмет зовне састанак.{S} Ту још боље |
| све орило.{S} Најпосле хтеде послати да јави <pb n="32" /> Игњату да не иде.{S} Али доцкан.{S} |
| вости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се |
| е муке стало.</p> <p>После ручка пандур јави да су кола готова, и капетан метнув са собом чича |
| S} Истина, он није био код куће, али су јавили његовој Љубици, и она се сирота много обрадовала |
| >— Ја сам оно вече трчала вашој кући да јавим.{S} Знала сам да ти ниси ’воде.{S} Лупала сам на |
| пати, а да ти још вечерас срећу нашу не јавим.</p> <p>— Ми смо сретни Маро!</p> <pb n="142" /> |
| то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дикане |
| ћу већ позвати неколико пријатеља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости |
| убила, кад не би имала женама шта ново јавити.{S} Ако баш ништа нема, она би онда измислила.{S |
| удима осећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> |
| Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Турке. |
| ажем, и ако успемо, да та тајна постане јавна за све...</p> <p>Стева се у лицу зарумени као руж |
| и пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворила очи, па |
| о, па и доја ме воли, и тета ме воли, и јага ме воли сви ме воле.{S} Сви се они радују срећи мо |
| ела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага казаше да ће на вечеру код Игњатове куће, она лепо |
| е запалио наша сена, и ако су га таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p> |
| сам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш з |
| и воле.{S} Слушала сам ја кад се таја и јага разговарају, па вели таја:</p> <p>— Баш вредни ови |
| ш вредни ови Добрићи.</p> <p>— Ја, вели јага.</p> <p>— Па како су само поштени.{S} Али није вај |
| а у по Мачве, рече Ива.{S} Мирни су к’о јагањци.{S} Дете да им се измеђ’ ногу провлачи.</p> <p> |
| а?</p> <p>— Казаћеш ти доји и таји, или јаги....</p> <p>— Нећу, кућо моја!</p> <pb n="16" /> <p |
| о изгубио.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Јаглук.</p> <p>— Који?</p> <p>— Онај што си ми га ти да |
| а.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни |
| нешто бели.{S} Сагнем се и дигнем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа |
| глуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова реч трже С |
| } Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} Прође реч кроз народ.</p> <p>Ова р |
| да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> |
| ја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости дојо |
| м се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше руке |
| у његовим рукама спази и познаде своје јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да |
| она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> |
| готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> < |
| сли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева |
| капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И капетан и о |
| апетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, велиш, нашао у обору Стојане?</p> <p>— Ја.</p> |
| <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине.{S} Ја сам га синоћ |
| после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су |
| и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га нашли у об |
| ? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан.</p> <p>— Јаглуче, јаглуче!{S} П |
| нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јагл |
| апетан — да му она није дала ово везено јаглуче, не би се оно нашло, и не би Стеву толико оптер |
| ју највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и |
| ма, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n=" |
| ав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</ |
| /p> <p>— Знаш ли откуда Стојану Стевино јаглуче?</p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је из |
| они то удесили и од куд Стојану Стевино јаглуче.</p> <p>Али, прокопкаћу ја то од данас за три д |
| о јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капета |
| ече Стева молећим гласом и пружаше руке јаглучету.</p> <p>Из груди околних људи чу се болан узд |
| ака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</ |
| ружи га капетану.</p> <p>Капетан разави јаглучић и посматраше га.</p> <p>Људи су ћутали, нису м |
| — Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву скентујемо.</p> <p>Мало |
| а је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с М |
| кривице Стевине.</p> <p>Сави опет лепо јаглучић и метну га у џеп.</p> <p>— Сутра ће Стојан ура |
| Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни приметио како неко замаче иза сењака |
| е Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а сена букну.{S |
| p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисли се где ли то може бити.{S} При св |
| ије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, сам |
| {S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као снег памучна |
| ред толиким светом, пред својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} А |
| ови’ година.{S} Па да бар за кога ни по јада, него гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је т |
| ла...</p> <p>Па што су то урадили ни по јада, него што су сву кривицу свалили на чика Игњата и |
| да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце |
| се над’о еј, од Стојана?</p> <p>— Еја, јадна ти си.{S} Знала сам ја ’давно и ’давно, да су они |
| би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p>— Знаш, ја мислим, ди нема деце...< |
| ом:</p> <pb n="146" /> <p>— Избацили га јадна друго к’о амбуљу на шор пред мијану, а он еј, мрт |
| о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадна?</p> <p>— Просио — веле — његову Ружицу за Ивана, |
| чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јо |
| учинити, видећете жене!</p> <p>— Ја шта јадна.{S} Ко кога воли, отиш’о би за њим на крај света, |
| ј, Стојане.{S} Господ ти судио!{S} Може јадна девојка и брез себе учинити, рече снаша Стана.</p |
| дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби |
| дно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — продужи Ката.{S} Стоје они има скоро година.{S} |
| </p> <p>— Ћути болан.{S} Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово |
| оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога |
| од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и М |
| Ноктима ћу му срце да ишчупам...</p> <p>Јадна мајка слуша јадиковање деце своје за оцем и брато |
| скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она девојка, ни дај се |
| p>— Погледајте их браћо само, како сада јадно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити |
| p>Али и зора као да се смиловала на ово јадно створење божје, те и она похита..,.{S} На истоку |
| го што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија, са пропал |
| p> <p>- За тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви са |
| било према осталим околностима, које су јадног Игњата теретиле.</p> <p>На послетку се савлада, |
| >— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...</p> <pb n="41" /> <p>— Али што |
| нема оно своје чколе.{S} Кад видим ону јадну децу, куд чак иду, у туђе село, а мени баш криво. |
| Станимир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје. |
| нађе как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без |
| о....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Јазук би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Ј |
| јанчинама.</p> <p>— Ју, лепа друго, баш јазук!</p> <p>— ’Наки момак болан, к’о тресак.{S} А дев |
| ма да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{S} Иди |
| а Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо |
| .... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могла ока отворити.</p> <p>— Не бој ми |
| му знаш еј, лепа сестро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с |
| <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући нека сипају...</p> <p>Мало |
| еше, па се онда Игњат диже:</p> <p>— Е, јако пријатељу, ’вала ти и наздравље!</p> <p>— Да Бог д |
| ујунџија наћи...</p> <p>— Па шта велиш, јако за ово?</p> <p>— Не знам, али ја му не би’ дао.</p |
| труд на кремен, па крес....{S} Ви’ш.... јако га метнем ’ди ’хоћу на лулу.... па ни бригеша.{S} |
| што си стала</p> <p>— Де’те људи...{S} Јако ћемо из потекар...</p> <p>Чаша звекну....{S} Пило |
| Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева |
| .</p> <p>Главну смо сметњу уклонили.{S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам |
| на.{S} Ја сам тражио, ти ниси++ дао.{S} Јако збогом и у здравље.{S} Ајдемо те људи, рече Игњат |
| о, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте и пазите да све урадите ’нако, како сам вам |
| лаго нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море раставити!....</p> <p>Стева је с |
| ла ти милостиви Боже, рече Станимир.{S} Јако могу мирно очи склопити, кад си ми само дао, да мо |
| ми паре и даде их Станојки....</p> <p>— Јако пријатељу, да се ја и ти искусурамо.{S} Колико тра |
| убац, на румене уснице њезине.</p> <p>— Јако морам ићи злато моје.{S} Тражиће ме бојим’ штогод |
| доћи.</p> <p>— ’Оћемо Игњате.</p> <p>— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма ко |
| едник се окрете народу и рече:</p> <p>— Јако људи, морете ићи свак својој кући.</p> <p>Игњат ша |
| радости:</p> <p>— Каде Стево?</p> <p>— Јако, мало пре.{S} Да си била само Маро, па да чујеш ка |
| да ти, кад си се тако опремио?</p> <p>— Јако вала до тебе, а сад ће моја кола, па ћемо у име Бо |
| <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја идо’ те заврши она сен |
| и чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p>За мало па се сватови к |
| <p>— Како би било бато, да „Горњу Њиву“ јако узоремо курузима?</p> <p>-— Можемо рођо.</p> <p>— |
| вакат, ]рече председник.</p> <p>— Е, ја јако одо’.</p> <p>— ’Ајде ти, рече-председник, па се и |
| се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако мо |
| у.</p> <p>Ива се диже.</p> <p>— Идем ја јако да испричам капетану све по реду.{S} Он ће знати, |
| ће Иво.</p> <p>— Их, ја благо си меника јако!</p> <p>— Де роде, Јабучило, Бисере!{S} Шта сте ми |
| приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</p> <p>— Благо Маро.{S} Јако нас само Бог море ра |
| том и Стевом, ти знаш.{S} Не смем људма јако у очи погледати.</p> <p>— Ниси ти ништа ту ни греш |
| зи к’о гора.{S} Па жито.... ех!{S} Нема јако више ни оне ’ране, све се то некако изметнуло.{S} |
| </p> <p>— Учинили смо што смо могли, па јако што им Бог да.</p> <p>— Видиш шта вели капетан: не |
| емље, те коју тапију потврдим....{S} Па јако под старост то да дочекам...</p> <p>— Учинили смо |
| био код колибе.{S} Све иде Мара.{S} Па јако баш волим да одем и ја који пут.</p> <p>Стојану то |
| ти?</p> <p>— То није каз’о.</p> <p>— Па јако?</p> <p>— Није каз’о ни да не да.</p> <p>— Па шта |
| ати све лепо и поштено.</p> <p>— Е, ајд јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> < |
| е данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке године на данашњи дан давати част, за ово |
| е лепо!{S} И тебе ће Мара понети, да од јако и мом Стеви миришеш!</p> <p>Онда стаде код свога ш |
| д јако, па се понадај да од мене шта од јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича |
| а морам нешто ’вамо послом.</p> <p>— Е јако наздравље жене!</p> <p>— Да Бог да у здравље!</p> |
| ше свако добро и срећу.</p> <p>— Оди де јако мени, ћери, рече Игњат.</p> <p>Мара приђе.</p> <p> |
| и све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе....{S} Што се не |
| и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо ли |
| /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је |
| ше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те, к |
| Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имад |
| ека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до |
| аш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више одлуч |
| алио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ И |
| ду.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му потеко |
| о је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се људи |
| а све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана бит |
| чи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ и п |
| то му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за кривога, рече Стева, мени је све |
| Оно што су заслужили Ружо.{S} Од казне јако утећи не могу, па да су им крила соколова.{S} Они |
| p> <p>— Кад смо дошли?</p> <p>— И ја се јако чудим.</p> <p>Пура и Дикан стадоше зверати по оној |
| ако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи?</p> <p>— Не може, чика Игњате.</p> |
| p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми ј |
| > <p>— Јабучило, Бисере, покажите ми се јако! </p> <p>Притеже мало дизгине, а швингаром пуче по |
| уди!</p> <p>— Ух, шиљак ли му, ди ћу се јако, ’вако матор, опити Прошћавај капетане!</p> <p>— Н |
| кажем...</p> <p>— Их, шиљак му, баш се јако морам опити!</p> <p>— Дај вина бабо.{S} Части за ’ |
| Раденковића.</p> <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Д |
| уше вратнице.</p> <p>— ’Вала Богу кад и јако дођосте.{S} Камо вас?</p> <p>— Чек’о сам Пуру, био |
| си ми Боже м’ ’прости род.</p> <p>Ето и јако, чуо сам те чак од бурана у нашој ливади.{S} Позн’ |
| ко да се укаља?!</p> <p>Игњат кога су и јако прошлог избора ’тели окметити, али се он не ’теде |
| <p>— Чујем Стево!</p> <p>— Зар ти баш и јако, мораш прести?</p> <p>— Ја шта ћу?</p> <p>— Остави |
| лепа!{S} Доста си ми препатила.{S} Буди јако весела.{S} Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара |
| .</p> <pb n="140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> |
| а, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко мени јадној, уздисаше Ружа...< |
| >Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Откад га себе нисам видела!</p> |
| Од Бога ти здравље!</p> <p>— ’Оћемо ли јако, да изваде мало тазе?{S} Ова се у џепу угрејала.</ |
| натоварише ствари...</p> <p>— ’Оћемо ли јако, у име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала |
| држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се преварио.{S} Ко може туђе имање па |
| истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали јако!</p> <p>Пушке загрокташе...{S} Клета ћеманета писн |
| о се рашћерет’о!...</p> <p>— ’хоћу вели јако, вако матор, да се опијем!</p> <p>За тим још пуно. |
| {S} Одрасли су заједно, па што би им ми јако на пут стајали?</p> <p>У недељу ето ме и надај ми |
| </p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стева саже гл |
| де ка’ по лоју.</p> <p>— Е наздравље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запал |
| ако ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми с |
| мало по мало разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериш |
| и де ти пажњу на њих.</p> <p>И видиш ти јако, није се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, ре |
| е к’о у Игњата на далеко....{S} Ето вам јако њи’ове доброте и поштења.{S} Ако се ова паљевина д |
| али узбуркане реке...</p> <p>— Кажи нам јако ћери, имаш ли ти вољу поћи за Стеву?</p> <p>Мара с |
| е око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље |
| вредио ни ожалостио.{S} Зар би он мог’о јако својој Мари нажао учинити; зар би мог’о своју једи |
| стише се па поседаше.</p> <p>— Ти Стево јако иди кући, па гледајте посла.</p> <p>— ’Оћемо бабо! |
| Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> |
| за ради Бога...</p> <p>— Због чега ово јако?</p> <p>— Питајте, нека вам каже ваш газда Стојан |
| ламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код Стојанов |
| Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обо |
| е они посигурно вечерас доћи, кад и’ до јако нема.</p> <p>У том уђе Стева.</p> <p>— Нуто, нуто |
| ер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угњавити к’о маче -</p> <p>Ко зна докле б |
| положења на лицу његовом.{S} Знам ја до јако, кад му какав неваљалац падне шака, он се лепо рад |
| су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам мољимо, |
| ро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S |
| дима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стојан у себи и већ се поче љ |
| p>— Нуто, нуто момка.{S} А ’ди си ти до јако море, а?</p> <p>— Ево ме бабо, ушепртљио Стева.</p |
| {S} Ако буде набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако м |
| > <p>— Ја му на растанку реко’, да ћемо јако у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру |
| заболети за тобом...</p> <p>— Шта ћемо јако Пуро, рече Дикан, пошто су <pb n="118" /> ушли у њ |
| ије се преварио.</p> <p>— Него шта ћемо јако, рече Ива.</p> <p>— Добро ћемо.{S} Ћути и о томе н |
| све председнику.{S} Да видимо шта ћемо јако радити.</p> <p>— Иди Иво.</p> <p>Он оде.{S} Предсе |
| p>— Ја сам већ рек’о, ћери моја. ’Оћемо јако да и ти рекнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко ј |
| ће ли се звека јоште чути.</p> <p>— Ено јако опет!</p> <p>— Џукела нека вуче ланац.</p> <pb n=" |
| ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, кад те н |
| к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— |
| оше, а ја прођо’ ’нуда....</p> <p>— Зар јако у недељу?</p> <p>— Ја! </p> <p>Стојан се намршти.{ |
| до вратница.</p> <p>— Е, сретан вам пут јако!</p> <p>— ’Вала, ти жива и здрава....</p> <p>Кућа |
| Петак турски светац“.{S} Али шта ћеш му јако, кад га ето и Срби и Српкиње празнују.</p> <p>У мо |
| оје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод чекића.{S} Ето ти па и’ нанижи.</p> <p>Мара |
| то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштетили они лопови, а ноћас ми украли |
| злазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај. |
| и, отиш’о би за њим на крај света, а ди јал’ преко две башче, додаде Ката. <pb n="29" /> Него ј |
| њену би љубав и друго шта учинио, а ди јал се опријатељио са Рибићима.</p> <p>Тако ћемо, тако! |
| о ’воде из бела света па се натреса.{S} Јамачно ће га срце заболети за тобом...</p> <p>— Шта ће |
| од капетана, рече председник.</p> <p>— Јамачно ће.</p> <pb n="109" /> <p>— Е не би се над’о чо |
| акат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> |
| му копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, па ће ето сами у њу да падну.</p> <p>Ружа |
| ломили.{S} Они нису знали да „ко другом јаму копа, сам у њу пада“.{S} Они су нама јаму копали, |
| </p> <p>— Сви ми, што нас ’воде гледаш, јамчимо нашим главама и нашим добрима за Игњата и његов |
| За тим поче бројенисати:</p> <quote> <l>Јао мати</l> <l>Ј’ обрадати</l> <l>!</l> </quote> <p>— |
| <quote> <l>Мисли нана:</l> <l>Да немам јарана!</l> <l>А ја имам:</l> <l>Мога пеливана!</l> <l> |
| текем навалице </l> <l>Да прокуша редом јаранице“.</l> </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти ј |
| p> <p>— Лаже капетане!{S} Тако ми онога јарког сунца, спржило ме да Вог да....{S} Лаже живога м |
| он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио Мару, а уз њу и он |
| S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше пред очи цела слика овог догађаја.</p> |
| аројко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јастребу, а не меника.{S} Он кад чује пушку повилени, н |
| смути, она се к’о занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После |
| проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да се претресе и к |
| огледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као ц |
| и...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег |
| Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаг |
| з село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код в |
| /p> <p>Хм, Игњо! ’хоћеш Радетића имање, је л’.{S} Требало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес |
| радујем због Маре.{S} Она <pb n="36" /> је моја најбоља другарица.{S} Пазимо се к’о рођене сест |
| и ње, куд она подлива.{S} Враг баба.{S} Је л’ да се сетим, кад сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> |
| p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад.{S} Је л’ више ништа нема да урадим?</p> <p>— Чекај, рече С |
| е милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти јо |
| моли га Живана.</p> <p>— Шта немој.{S} Је ли она ћерка Стојанова, а?</p> <pb n="31" /> <p>„Од |
| ч, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само |
| ане, викну загушљивим гласом Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p> |
| се ради тамо код вас у Раденковићу?{S} Је ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу госпо |
| на уво:</p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло д |
| му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> <pb n="148" /> <p>Стев |
| цима, што су туде код тебе....</p> <p>— Је ли са Стојаном?</p> <p>Ја!</p> <p>— Па њихово се зна |
| .{S} Ја сам наш’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и |
| мак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> < |
| и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли |
| Чује се да у њему нешто зуји.</p> <p>— Је ли готово? упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода ј |
| исара саслушање и поче читати.</p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За |
| Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ |
| својој дужности, предати суду.</p> <p>— Је ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњат |
| исмо и предаде га председнику.</p> <p>— Је ли ово капетан посл’о?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Седи.</ |
| н најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли Рибићу?</p> <p>— Ја.</p> <p>Капетан се замисли.</ |
| другу полуоку, рећи ће Стојан:</p> <p>— Је л’ ’но ти тражаше од мене Пуро моје „Пољице“ да ореш |
| p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине |
| о?</p> <pb n="19" /> <p>— Шта?</p> <p>— Је л’ да ти мене не мрзиш?</p> <p>— А што да те мрзим С |
| молим те, како ’но ти би име?</p> <p>— Је л’ мени?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Живојило.</p> <p>— А, |
| .</p> <p>— Што се смејеш тето?</p> <p>— Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> |
| а:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> <p>— Је л’ ја?</p> <p>— Ти!</p> <p>— Из Бадовинаца море.</p> |
| ра и однело.{S} По трагу се види, да и’ је било двоје.. ..</p> <p>— Може л’ докле, да се дотера |
| а ћеш да пронесеш глас кроз село, да и’ је запалио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p |
| и’ кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго.. |
| је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било жао.</p> <p>— Ћути болан.{S} Није само те |
| њи’овој кући и све претресли, и како и’ је најпосле пандур отер’о у Богатић.</p> <p>Иван и Мила |
| Није само теби јадна друго.{S} Цело и’ је село жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.< |
| знам.{S} Све сам чула и видела.{S} Њи’ је бабо зовнуо и обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура |
| једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не |
| речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мн |
| ...а га го...сподине.{S} Мора да г....а је Ружа оставила. ’Ајдемо по њу...</p> <p>— Кључ или ћу |
| сутра оног јунчића?{S} Знаш бато, моба је.{S} Ваља радине бар добро на’ранити и напојити.</p> |
| <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господине.</ |
| .{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{S} Он |
| држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дош |
| Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту радост |
| у запаљена.{S} Ти ниси слагао.{S} Стева је био тамо, само их није он запалио него Пура.</p> <p> |
| >— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и они су га нашли, па рекли да су га |
| <p>— Стој, паликућо стој!</p> <p>Стева је јурио само напред право кући.</p> <p>Глас пушака про |
| мо Бог море раставити!....</p> <p>Стева је стаде миловати и љубити:</p> <p>— Да знаш само, како |
| потеси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа го |
| лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад |
| ом Николи и... и... свима.</p> <p>Стева је притиште на своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је |
| <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој пола |
| био.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио. |
| ес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је био сав занет мишљу, да нађе своје изгубљено јаглуче |
| ву, они се само погледаше.</p> <p>Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом |
| >— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p>— Што не говориш мо |
| путем, од Раденковића до Богатића, Ива је само мислио, како ће што боље и што лепше казати кап |
| ко имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и бранио као своје рођено. |
| или су Стева и Милан са Ружицом.{S} Ива је имао друга посла.</p> <p>— Ти ово Бога ми, зорли спр |
| међу собом разговарали...</p> <p>— Ива је, кажем ти, очо у Богатић.{S} Он ће морати донети как |
| е обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио с Ружом.{S} Оног вечера, кад ми тебе исп |
| e unit="subSection" /> <p>Тога дана Ива је био у колу весео као никад дотле.</p> <p>Момци и дев |
| ануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи и |
| капетан у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он кр |
| лим и да ћу само твоја бити.</p> <p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милуј |
| јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео...</p> <p>Помисао да ће му отац и брат бит |
| молим вас, да нас не опази.{S} Плашљива је као срна.{S} Лако би нам се измакло задовољство да ј |
| да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат про |
| доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченц |
| нојка водећи Мару за руку.</p> <p>Каква је била у овом тренутку, требали сте да будете ту, па д |
| ан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога |
| е палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале, а у |
| ита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Н |
| једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једв |
| ти за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег другог?</p> <p>К |
| p> <p>— Знам господине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— |
| ’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва са |
| ож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</p> <p>Никако није мира имао..,.</p |
| сам га толико пута у њега, а знам да га је Мара везла.</p> <p>Стојаново се лице разведри.{S} Оч |
| :</p> <p>— Ја не знам.{S} Рачунам да га је лопов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у ка |
| едва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p>Сватовска посла...{S} Поч |
| Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S |
| синоћној наредби капетановој и сада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види |
| S} Тек кад се нашао под орахом, куда га је траг водио, он се тргао из свога заноса.</p> <p>Под |
| стави:</p> <pb n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кри |
| ој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ |
| лато моје?</p> <pb n="141" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Ст |
| Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да |
| дине.</p> <p>Стева га је изгубио, па га је неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стев |
| едник и намигну на ћату.</p> <p>Ћата га је разумео.{S} Изађе на шор, и после неког времена опет |
| том.{S} Пред наном и Миланом срамота га је било плакати, а сад и он пустио срцу на вољу.</p> <p |
| резивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> < |
| на пожутело лишће старог ораха, све га је ту опомињало на прошле сретне часове, које је са Руж |
| Иво брез бриге, рече механџија који га је добро познавао.</p> <p>Он изађе на врата, и упути се |
| га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни с царем се сада не би променио.{S} В |
| а је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздизала!{S} Како ли га је заносила.{S} Ни |
| петан окрете главу у страну.{S} Овај га је призор дарнуо.</p> <p>Игњат се тада окрете капетану. |
| ко се пута у лицу мењао.</p> <p>Овај га је догађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и |
| што беше започео.</p> <p>Али Стојан га је разумео.{S} Он се задовољно смешкаше.</p> <p>— Тако, |
| Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам |
| ву Ружицу, за свога Ивана.</p> <p>Он га је одбио.</p> <p>Ми смо већ били са Игњатом.{S} По њему |
| нема.</p> <p>Беше му тешко.{S} Волео га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штет |
| ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</p> <p>Капетан мало поћута, па настав |
| у џеп и извади јаглук.</p> <p>— Како га је лепо нациврала.{S} Није ни слутила, да ће Стојану у |
| очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код сењака видела...{S} Пружи руку к’о |
| о готово онолико исто народа, колико га је и отишло.</p> <p>Тек сада наста овде весеље...</p> < |
| а то није одмах казао?</p> <p>— Било га је стид, господине.{S} Ту сте били ви, па <pb n="103" / |
| све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, кад уђе у кућу и виде Станимира у поњавама.</p> <p> |
| мало о њему разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија |
| све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао |
| ни због тога, него онако баш, нешто га је мрзио.</p> <p>Како није мирисао Стојана, тако исто н |
| Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да га изгуб |
| p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> <p>Али, после непуне две године, |
| јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуљ |
| двоје стајали код Радетића сена, ту га је Стева изгубио, и кад се после вратио да га тражи, је |
| Та то ће бити њено прво весеље.{S} Њега је првог и родила, па после Стеву, па Милана.</p> <p>Св |
| ог жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Поз |
| у.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од чега је ова поњава крвава, викну капетан.</p> <p>Обојица су |
| ом.{S} Беше му некако необично.{S} Кога је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта. |
| ..</p> <p>У по неког од сватова, у кога је мекше срце било, сијала се суза у оку.</p> <p>Чича Н |
| народу чу се узвик дивљења.{S} Свакога је изненадила појава Игњатова и Стевина.{S} Свак у срцу |
| /p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код други |
| ју Ружицу.</p> <p>— Неће бити ваљда, да је баш украо.</p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да ј |
| <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, |
| Он беше тако љубак, тако мек и благ, да је кадар и најтврђе срце у недрима омекшати...</p> <p>О |
| ра воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ст |
| о га је пред оцем стид било да каже, да је то од Руже дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је |
| еражен.</p> <p>Није могао да верује, да је обична памет Стојанова могла то да измисли.</p> <p>— |
| нце.</p> <pb n="177" /> <p>Чим чује, да је ко из села био у Шапцу, она потрчи к њему, да види ш |
| </p> <p>— А је ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук |
| љубави и среће...</p> <p>Познао би, да је ово срце радо целом свету објавити своју радост, сво |
| е дознао.</p> <p>На само шану Стеви, да је његова Мара долазила њи’овој кући.{S} За тим, како н |
| ило вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, онако болан, морао искривити од с |
| чару.{S} У име закона, заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се |
| а вешто удесити, да се нико не сети, да је лаж од ње потекла.</p> <p>Али, овога пута Ката није |
| /p> <p>— Ја шта?</p> <p>— Може бити, да је сама отишла.</p> <p>— Није, није капетане!</p> <p>— |
| рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља.</p> <p>О чему ли оно говоре?</p> <p>А о чему |
| еним плајвазом.{S} Кажу да то значи, да је хитно.</p> <pb n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо |
| .{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на неколико корака поред ње |
| з наше општине.</p> <p>— И ја држим, да је каки јабанац, додаде други.</p> <p>— Ја вала не знам |
| ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’ |
| ља затегла, па би чисто човек рек’о, да је у недра метнула две румене јабуке.{S} А баш добро зн |
| >Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, |
| о поврати, сину му кроз главу мисао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, а |
| узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити ј |
| рече Пера. </p> <p>Кажем вам браћо, да је данашњи дан за менека свечаник.{S} Од јако ћу сваке |
| петана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је |
| е било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и капетан с капетаницом, али ја их нисам вид |
| ало....{S} А румене усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Н |
| је, објавио у цркви народу:</p> <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика |
| .{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јец |
| а, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ниш |
| то не кажете да то није истина...{S} Да је лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао |
| а.{S} Стоје они има скоро година.{S} Да је видите, како се јадница од јуче променила.{S} Ни она |
| дан и добар радин....</p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш |
| емој тако кућо моја.{S} На зор треба да је’ш.{S} Не море се тако живети, рано моја.{S} Дела, из |
| н највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, |
| се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове продао, и ако није ни видео трговца.</p> <p>Б |
| то ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети |
| тићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покварен, и човек без икаквих осећаја, |
| ће опет наместите, али нека се позна да је вађено.{S} Вепра завите у ону поњаву што сам вам дао |
| енутку, требали сте да будете ту, па да је видите.{S} Да вам ја ваздан говорим и описујем, опет |
| је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црног пожутила.{S} Промеша шоље и рече ми:< |
| /p> <p>— Охо, хо, баш слади.{S} Мора да је мијанџија тур’о у њу шећера, рече Пура.</p> <pb n="9 |
| цем и братом својим.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и д |
| виралица опет поче...{S} Она познаде да је њен Стева.</p> <p>Скочи с прага и после неколико кор |
| .{S} За тим погледа низа се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао |
| а правцита истина, јава.{S} Кад виде да је у наручју њенога Стеве, она сва уздрхта.{S} Хтеде се |
| p> <p>Глас пушака трже га, и он виде да је јава...{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је бес |
| ли Мара ућута.{S} Хајдемо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у лива |
| на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зуји.</p |
| се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знат |
| е као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</ |
| му каза поруку Игњатову.</p> <p>Није да је се мало љутио, викао, псовао и дерао се да се све ор |
| е.</p> <p>— Шта болан?</p> <p>— Веле да је Радетића сена запалио Стева Игњатов.</p> <p>— Ко то |
| ути Ружо, и не тужи више.{S} Теши се да је тако воља божја......</p> <p>За тим се растадоше.</p |
| изгледала.{S} А гле сад, чини му се да је постала лепша.{S} Поносито уздигнула оне гране, па в |
| јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... лаган као перце.{S} Могао би скочити чак до |
| им очима и проседом косом, познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту |
| трпи да му се заповеда.{S} Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бит |
| о изнад Игњатове башче.{S} Ту видеше да је земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац |
| ати.{S} Од силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу |
| ако је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је о |
| је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радос |
| прошао поред Радетића куће, видео би да је и тамо тако исто било.</p> <p>На све се стране само |
| о при себи у том тренутку, осетио би да је рука Ружина била ’ладна као лед.{S} Али он то не при |
| јутрос спомиње за нашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да к |
| Оно хоће да је господар, а дух воли да је слободан.</p> <p>Може бити, да у томе грешим.{S} Или |
| старојко; а заборавио сам вам казати да је то био главом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови |
| <p>Стева ућута.{S} Није смео казати да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} П |
| ана, па ће цело село, цео свет знати да је Мара његова.</p> <p>- Колико ли га је та мисао уздиз |
| гње и ни по чему не можеш му познати да је пијан, само што се у лицу зацрвени као паприка и јез |
| је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> <p>На двоје на тр |
| ео дан обила ноге по селу, причајући да је довече прошевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је |
| Никако нисам могла заспати!{S} Знам да је таја и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро |
| па нека буде пошто ’хоће...{S} Знам да је ракији добра цена....</p> <p>Баш јуче идо’ тамо шоро |
| >— Знам ја то Ружо.</p> <p>— Ја знам да је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло бил |
| е дете, к’о моју Мару.{S} Мислио сам да је Игњатова кућа најпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о |
| на не моремо чколу?{S} Па ено, чујем да је и Салаш решио да прави.{S} Зар нас неће бити стид, д |
| а сад одма’ с тобом дођу.{S} Кажи им да је хитан пос’о, а реци им да сам се смислио и да ћу им |
| да вам нешто кажем.{S} Ја све држим да је то све масло оне тамо удовице с крај шора.{S} Мисли |
| > <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— |
| нђели из тебе говорили.{S} Ја мислим да је ’волико право — одброја двадесет дуката и пружи их Ј |
| па и за појас заденути.{S} Ја мислим да је јако вакат да се иде.</p> <pb n="155" /> <p>— ’Оћемо |
| јпоштенија у селу.{S} Њега сам држ’о да је честит к’о девојка.{S} Али јако видим да сам се прев |
| ати, к’о да ће у бели свет...{S} К’о да је нећете више видети, рече па и он прогута нешто, што |
| док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било.{S} Вели ми он:</p> <pb n="25" /> <p>— Про |
| нам ја то добро.</p> <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Д |
| тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад |
| де на столицу и пун задовољства, као да је учинио неко добро и племенито дело, извади дуван и з |
| уће Игњатове спремала се вечера, као да је слава или ти преслава.</p> <p>У кући за ватром крчка |
| ц падне шака, он се лепо радује, као да је нешто добио.{S} А сада ето, посао добро свршио, злик |
| ори очи.{S} Оне му беху подбуле, као да је сву ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђ |
| ћ свиралице....</p> <p>Глас тај, као да је говорио:</p> <p>— Спаваш ли Маро, злато моје?</p> <p |
| паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње су му речи биле:< |
| , који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у сва |
| у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у недра метнуо...</p> <p>Мало за тим појави се |
| и је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, к |
| се мрке обрвице, па ти изгледа: као да је Бог, баш ту хтео да покаже, шта он уме и може....{S} |
| осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић |
| о сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико ти ту и не |
| а Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове |
| } Лако би нам се измакло задовољство да је посматрамо, а то би баш штета била.</p> <p>Слушао са |
| о вешто правда, да би сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ј |
| да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, |
| ишљаше..</p> <p>По лицу му се видело да је нешто љут.{S} Нема оног расположења на лицу његовом. |
| јиш Маро?</p> <p>Њему се тада чинило да је јачи од целога света.{S} Учини му се да је лаган... |
| песме певају, казали би за ово коло да је изгледало:</p> <quote> <l>„Као венац плетени,</l> <l |
| чинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља |
| петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, |
| p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Нау |
| <p>— Игњате, поче капетан, ти си чуо да је Стојану ноћас из обора нестало вепра.{S} Ми смо по т |
| 61" /> <p>Тако сви.</p> <p>Али, глас да је Стева запалио Радетића сена, ширио се по селу неопис |
| </p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден ноћас из обора најбољи вепар. |
| дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онда и ја сам оматорила, тре |
| жаше га и даље.</p> <pb n="50" /> <p>Да је мало, мало присебнији био, он би сигурно осетио неки |
| ћу, пољуби га у руку и изађе.</p> <p>Да је Стојан мало био при себи у том тренутку, осетио би д |
| да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање, дивио би се милим звуцима, које |
| је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{S} Може бити да га је и Мара однела...</ |
| вога девовања.{S} Сети се времена, када је она, исто овако гинула за својим Станимиром.{S} За т |
| вела под тим орахом!....-</p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се боја |
| а ту радост и Мари саопшти.</p> <p>Сада је цео свет знао да ће Мара бити његова, само његова, з |
| >— Јако ’ајдемо мало до мијане.{S} Реда је да дам људма коју да попију.</p> <p>Сви се кренуше и |
| >Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Маро.</p> <p>Она познаде |
| ет да се по кашто напије.{S} Али и онда је добар и миран као јагње и ни по чему не можеш му поз |
| упита он капетаницу.</p> <p>— Ево, вода је већ проврела, рече она, узми и налиј.</p> <p>Он узе |
| ну сушлицу и нали све три шоље.{S} Вода је у сушлији изгледала жута.{S} Мора да је од онога црн |
| ом и Диканом стигла у Богатић.{S} Свуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није бил |
| је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет и до њихове качаре донесен.</p> <pb n=" |
| случајно, упути се он оним трагом куда је јуче капетан са људима прошао и куда је вепар пронет |
| снаша Стана.</p> <p>— ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за м |
| ена букнуше...</p> <p>Говорећи то, Ружа је често навлачила рукав од рубине на десну руку, и од |
| .{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је опазим, ударим преким путем и хтеднем изаћи пред њу. |
| p> <p>— Мора!{S} Ја сам њен отац.{S} Ја је не дам у лоповску кућу.{S} Нећу да се пријатељим са |
| моја, рече стрина Живана.</p> <p>— И ја је, еј, нешто волим, рече сеоска алапача Ката.</p> <p>— |
| а к’о да ја говорим....</p> <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мо |
| мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору |
| им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца |
| плац за школу, баш до његове куће, која је била у сред села. </p> <milestone unit="subSection" |
| p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смрт, дошане:</p> <p>— Сутра рано, ко |
| бато мој мили!</p> <p>Капетаници, која је овај призор међу оцем и браћом гледала, скотрљаше се |
| ће, поред богаства, слоге и љубави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} |
| <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{S} Кривци су пронађени и ви ћете би |
| дај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> |
| тку Ката се диже и оде.</p> <p>До мрака је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала об |
| ена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дуката.{S} Узми Пајо и |
| икада...</p> <p>Кад се вратила, дочека је на вратницама њена тета.</p> <p>— Стиже ли ми, вредн |
| > <p>— О ’вала ти благи Боже.{S} Велика је милост твоја.{S} Ти си сачув’о нас праведне беде нев |
| на недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, |
| ма нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати за руку и поведе на страну: </p> <pb n="147" |
| евам да цело село чује.</p> <p>Станојка је загрли и пољуби.</p> <p>— Голубице моја лепа!....</p |
| шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси |
| и ја не могу да играм.</p> <p>Станојка је притиште на груди и пољуби.</p> <pb n="17" /> <p>— К |
| е баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљал |
| имир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жалосна историја његова.</p> <p>Издржавши робиј |
| мо, толико друге долијемо.{S} И петачка је увек пуна.{S} Решили смо да је чувамо до Марине свад |
| ли све здраво и мирно? </p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли д |
| сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p>И она дође.</ |
| д смеја.</p> <p>Радост и срећа царовала је у кући њиховој.{S} Мало по мало, и Станимир се приди |
| и пазиле.</p> <p>Слога и љубав царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредов |
| ја нека божанска светлост.{S} Изгледала је као каква светитељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише |
| p>При овом послу баба Ранђија изгледала је достојанствена.{S} За цело време, док угљевље бацаше |
| је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, као озебао сунце.</p> <pb n="177" /> <p |
| а изађе опет из собе и као луда, ходала је по авлији.</p> <p>— Шта ли јако црник спрема, тешко |
| у весели.</p> <p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива |
| ећа...</p> <p>Свиралица Стевина јављала је сада целоме свету радост срца његова...</p> <milesto |
| таве за домаћу потребу.{S} Истина, мала је задруга, али поједе народ, радини...</p> <p>Сутра да |
| па Милана.</p> <p>Све певајући спремала је она, што ће за довече требати.</p> <p>Послали су абе |
| а душа мирна и задовољна....{S} Заспала је као невинашце, у мекој бешици, поред мајке своје!</p |
| у мили били ти звуци!...</p> <p>Свирала је момку у селу нераздвојни и највернији друг.{S} Њој о |
| а вољу.{S} Али због Иве и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> < |
| мо цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да га је тролетница сципала.{S} Капи крви није |
| > <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стојан занет у своје мисли, пуштају |
| о у млечар, то у зграду, и идући бацала је нежне погледе, од којих се Стева топио и чисто их гу |
| је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисаним бакарним тепсијама гибаница с младим к |
| Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и већа бити.{S} Али нису вам за то при |
| ом, на томе њему омиљеном месту, седела је његова Ружица.</p> <p>Она га није опазила.{S} Главу |
| тићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је |
| и с прага и после неколико корака, била је у наручју свога милог Стеве.</p> <p>— Стево, Маро го |
| заспа....</p> <p>Кад се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> |
| о која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем догађају.</p> <p>Устаде и прекрст |
| </p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} Прави анђео на земљи...</p> <p>Р |
| а.{S} Сушта слика Марине младости, била је милој мајци својој у свачему десна рука.</p> <p>Мерк |
| и није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, пра |
| черу, није могла ништа окусити.{S} Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на |
| шла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило дете, уза своју Ружицу, кад се опрема |
| и здрава....</p> <p>Кућа Радетића била је сва осветљена.{S} На сред простране авлије побијен д |
| 74" /> <p>Од малене његове задруге била је јако пуна кућа народа.</p> <p>Још за живота дочекао |
| о заглунуле.</p> <p>Реза на качари била је такође мало крвава.</p> <p>Капетан нареди, те зовнуш |
| оше у кућу...</p> <p>За тили часак била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и |
| "SRP18940_C3"> <head>III</head> <p>Била је баш недеља, прва или друга по Малој Госпођи.</p> <p> |
| прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунце се већ клонило западу.{S} После |
| га изује.</p> <p>Ружа уђе.</p> <p>Била је бледа као смрт.{S} Дрхтала је као прут.</p> <p>Стоја |
| p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све муке чак и баба Ранђију.</p> <p> |
| се сирота много обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је бил |
| ело време, док угљевље бацаше, говорила је у себи неке неразумљиве, тајанствене речи.{S} На пос |
| о у том времену, малена Србија заратила је с великом турском царевином.</p> <p>Све што је у себ |
| је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је ми |
| огом благословене слоге и љубави, расла је и развијала се, као мирисна ружица у питомој градини |
| освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређ |
| estone unit="subSection" /> <p>Осванула је недеља.{S} Дан одмора, радости и весеља на селу.</p> |
| .</p> <p>Сирота Љубица Стојанова, дошла је пре зоре Игњатовој кући.{S} Била је уза своје мило д |
| p>— Сад баш оде Радетића Мара.{S} Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, ка |
| клопила....</p> <p>Преко капетана дошла је вест и у Раденковић, да је Стојан на робији умр’о. . |
| а задруга у читавој Мачви.{S} Али, воља је божја зар тако наредила, да од велике Радетића задру |
| аде болан?</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Ама је л’ то истина жено?</p> <p>— Истина.</p> <p>Жене се з |
| е Идија, а и цена ме се не тиче.{S} Има је ’вала Богу доста, па нека буде пошто ’хоће...{S} Зна |
| ви су их држали за кривце.{S} Али свима је било <pb n="73" /> нешто на срцу тешко.{S} У души су |
| е и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало срце од жалости, гледајући ову стару душу как |
| уно мирни и равнодушни, као људи којима је савест мирна, а душа чиста као злато.{S} Они су ове |
| капетаном и толиким људима, међу којима је био и Марин отац.</p> <p>Он погнуте главе ћуташе...< |
| су све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови љ |
| Србина беде невидовне...,</p> <p>Живана је скоро целу ноћ преседела.{S} Пустила је срцу на вољу |
| и нано, и замаче у башчу.</p> <p>Живана је дуго за њим гледала...</p> <p>Мало, па се зачу тих и |
| 1"> <head>I</head> <p>Од старине чувена је кућа Радетића, у лепоме селу Раденковићу у поносној |
| уго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у рубини...</p> <p>Хајдем |
| р је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а ми, људи, треба да смо милостиви.</p> |
| ави која је у њиховој кући владала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трп |
| ема, она би онда измислила.{S} Али, она је тако то умела вешто удесити, да се нико не сети, да |
| Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за |
| 140" /> <p>— Ја благо Ружи јако!{S} Она је код свог Иве, говораше Мара у себи.</p> <p>Истина, м |
| и, овога пута Ката није слагала.{S} Она је казала праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ |
| и.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод ораха нешто беласну.{S} За тим |
| имаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарила, а груди се брзо |
| ри се посу ружична боја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка ј |
| p>— Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склоп |
| уна:</p> <p>— Данас среда...{S} Али она је већ прошла.{S} Сутра четвртак, прекосутра петка, па |
| иле:</p> <p>— Ето ме Живана!</p> <p>Она је на по године, пре њега очи склопила....</p> <p>Преко |
| опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста које |
| а нисам џабе дош’о Маро, рече Стева, па је загрли и пољуби.</p> <p>За тим изађе, а врата се на |
| .{S} Биће данас јамачно још сватова, па је боље раније стићи цркви.</p> <p>— Е, сватови, у име |
| Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила свој |
| ни.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен није освојио.{S} Ова два са |
| га брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће од њих бити.</p> <p>Пр |
| адост... неко унутрашње расположење, па је хтео томе да даде и видљива знака...</p> <p>Механџиј |
| учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио траг, ау исто време и Игњат |
| Тако.</p> <p>— Куд ти нисам тумар’о, па је нема.{S} Иш’о сам чак колиби, а она није дошла.{S} С |
| од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Без Живане не би мога |
| цама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом |
| ог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, |
| прода, рече Дикан...</p> <p>За мало па је стакло пред њима било празно.</p> <p>— Баш ти ’вала, |
| шевина Радетића Маре.</p> <p>За мало па је велика Радетића авлија била пуна народа.{S} При свет |
| ме целог села на његовом труду.{S} Попа је завршио здравицу са речима:</p> <p>— ’Иљадили нам се |
| во и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле кривац и не сме остати некажњена.{S} Ја предла |
| моја лепа!....</p> <p>Целога дана Мара је била весела, превесела.{S} А кад у вече, таја и јага |
| ких ратника...</p> <p>Од тога дана Мара је се Богу молила само за свога Стеву.{S} Ил’ вечером л |
| а пуним милоште.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Стано |
| амо ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мара је плод мога живота у народу, баш у оним крајевима, где |
| Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о |
| вала, ако ’хоћеш, до подне.</p> <p>Мара је сваки нас имала посла то у вајат, то у млечар, то у |
| Довече ће ти просиоци доћи.</p> <p>Мара је погледа оним лепим очима:</p> <p>— Тето моја!</p> <p |
| > <p>Ружа није била у колу.</p> <p>Мара је опази пред вратницама на шору.</p> <p>И ако никад до |
| Ова три запаљена су у средини.{S} Ватра је гурнута у сред сена, па је полако тињало док пламен |
| га попале.</p> <p>Још неко време ватра је беснила, па се онда мало по мало поче стишавати.{S} |
| .{S} Страшна, грозна јава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто д |
| обећ’о им дати неке земље.</p> <p>Пура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром уби |
| је опет кола закрчише....</p> <p>Чутура је учинила своје...</p> <p>Игњат не само да је звао ско |
| , али се она окрете на страну и избриса је широким рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој бил |
| пакост учини?</p> <p>С друге стране, та је општина спадала међу најмирније и највредније општин |
| ружица румени’“...</l> </quote> <p>Ката је у кујни редовала, али није могла срцу одолети, кад с |
| /p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је опет имала пуне руке посла.</p> <p>Она је ишла од го |
| Баш ми се искида радећи....</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на с |
| ај само сеира од сватова...</p> <p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да дру |
| је о овоме знало цело село</p> <p>Ката је тако имала обичај, да увек по нешто ново прича.{S} О |
| огу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозба у Србина не може ни замислити |
| рив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он није запалио наша сена!</ |
| </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> |
| х пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и |
| ла праву правциту истину.</p> <p>Заиста је синоћ Игњат ишао Стојановој кући и тражио његову Руж |
| све поапсити.{S} Ади не мари.{S} Доста је Игњат и Стева.</p> <p>За тим се маши у џеп и извади |
| > <p>— Месо се и не мора наћи.{S} Доста је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, реч |
| на страну, и не мислимо о њој.{S} Доста је што она о нама мисли, и што нас неће заборавити...</ |
| још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> < |
| е загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> <p>— Није ми ништа, тајо.</p> <p>— Да те ш |
| да је дошао већ у село, није знала, шта је радила од радости.</p> <p>Она паде Стојанки око врат |
| ама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?</p> <pb n="28" /> <p>— Зар |
| потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љуб |
| гледају.</p> <p>— Знаш ли ти море, шта је то било?</p> <p>— Не знам еј.{S} Чујем, говоре људи |
| алој Госпођи.</p> <p>А знате ли ви, шта је недеља у селу?...{S} Прави божји дан.{S} Истина, сви |
| ривци.{S} Али ви сте и сами видели, шта је сила околности које су вас теретиле.</p> <p>Ово што |
| n="33" /> <p>А зар сте заборавили, шта је синоћ дошануо Ружи на поласку?</p> <p>— Сутра рано, |
| опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могл |
| не...</p> <p>Ко би вам све упамтио, шта је Стева из свога ратног живота причао.</p> <p>Било вам |
| о боље и што лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли |
| S} Ни сламка човеку није валила.{S} Шта је ово јако на’пако!</p> <p>— Ја сам био од јутра код С |
| о уроку био лек!“</l> </quote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, к |
| оље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— К’о да нешто звони.</p> <p>Обојица ућуташе |
| моја мила, ми смо сретни!</p> <p>— Шта је кућо моја лепа?</p> <p>— Бабо и бато биће слободни.{ |
| шу.{S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то ве |
| подланицу широка, масница.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те |
| кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете бити слободни.{S} Море бити да |
| </p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Дотер’о сам и’.</p> <pb n="114" /> <p |
| {S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Добро бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Б |
| опов у моме обору изгубио.</p> <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам. |
| неко нашао и дао Стојану.</p> <p>— Шта је радио Стева, код Радетића сена, кад су она запаљена? |
| меши, и љубазно га запита:</p> <p>— Шта је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пак |
| е био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим било, не знам за главу.</p> <pb n="49" / |
| p>Стрина Живана дочекала је оно, за шта је највише Бога и молила.</p> <p>Њен Ива, њена прва рад |
| у знаш, ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамо |
| седо, а ви нисте чуле.</p> <p>— Ама шта је часни те убио, што не говориш?</p> <p>— Чудим се еј, |
| гле, за таку бабетину.</p> <p>— Ама шта је теби еј, вечерас?</p> <p>— Није ми ’вала милостивом |
| > <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Није му дао.</p> <p>Вели: не дам ја |
| га.{S} За тим идући исприча му све шта је дознао.</p> <pb n="88" /> <p>Председник застаде.</p> |
| еше...</p> <p>— Лакше море, знаш ли шта је каз’о старојко?...</p> <p>— Био он то рећи моме Јаст |
| капетан и околни људи, који су чули шта је Стојан капетану говорио, занемише од чуда.</p> <p>— |
| <p>Људи су ћутали, нису могли чути шта је он капетану говорио, а само су видели како му нешто |
| ине ја сам се опио, и ништа не знам шта је било.</p> <p>Сутра дан ми причају, да је долазио и к |
| це на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне тврдиле су, да ј |
| ња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за шко |
| м догађају.{S} Скоро нико није знао шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом |
| ом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем стид било да каже, д |
| смрт на жртву своју....</p> <p>Него шта је мени, те вам о смрти говорим, код оваког весеља које |
| Код вратница опет фењери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, |
| и девојку!</p> <p>Девер оде.</p> <p>Шта је тамо код Марина вајата радио не знам.{S} Само чујем |
| } Ама к’о да није његово дете.{S} Сушта је мати.{S} А ти знаш да је Љуба прави анђео.{S} П’ онд |
| но вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Им |
| тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А шта ћемо, кад се мес |
| што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пресретна!</p> <p>Дође и Стојан.{S} Љуб |
| p>Ослушну још мало....</p> <p>Свиралица је и даље говорила.{S} Кроз тиху и нему ноћ, ширио се п |
| ну, ови су догађаји изненадили.{S} Ваша је општина браћо, до данас била у свему прва у овоме ср |
| ино се лице засветли.</p> <p>— Најлепша је молитва Богу — рече попа — искрена молитва.{S} Не тр |
| вао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад није у стању ово учи |
| у, ди чуо, ди не чуо.</p> <p>Ето, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и п |
| да ради, шта да предузме....</p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На ј |
| а своје груди.</p> <p>— Видиш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио д |
| зе с очију и немој више плакати.{S} Бог је тако наредио и тако мора бити.{S} Против његове наре |
| — Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече стрина Живана.{S} Воли бо’ме њу С |
| син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног је села.{S} Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једн |
| а ја се чувам, да се не задужим.{S} Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигу |
| ...</p> <p>Свећа је већ догоревала, кад је Мара била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’но |
| изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур протер’о чича Игњата и Стеву.</p> <p>— Ха, че |
| мче.</p> <p>Њега је Мара и спазила, кад је с песмом престала.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та |
| губљено јаглуче.{S} Ни осетио није, кад је пре сењаку стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је |
| у.{S} А и шта би друго жене радиле, кад је недеља?{S} Жена је жена, била она у свили или у руби |
| ћ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је он највише облетао око оне петачке, што ју је Јова ч |
| p> <p>— Ја каква ли ће свадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?< |
| своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце његово.</p> <p>У ра |
| >Какви су осећаји завладали Стевом, кад је идуће недеље стари попа, после службе божје, објавио |
| њери...</p> <p>Шта је Стева осећао, кад је ступио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела |
| власти да сведочиш да си га видео, кад је запалио....</p> <p>И ти ћеш Дико то сведочити, ако б |
| ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је тамо исп’о.{ |
| је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</p> <p>Сврати у механу.{S} Испреже коње |
| више у ватру.{S} Није ни приметио, кад је његова Ружица ушла у собу, да нешто изнесе.{S} Скаме |
| ео био мишљу, Ива није ни приметио, кад је ушао у Стојанову башчу.{S} Тек кад се нашао под орах |
| > <p>Али, шта можемо ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>До |
| авом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак |
| стину.{S} Ти си заиста видео Стеву, кад је трчао од ваших сена, пошто су запаљена.{S} Ти ниси с |
| ad> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је в |
| ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка преп |
| у колу, најволи да до Маре игра.{S} Кад је уз Мару не осећа умор.{S} Ноге саме играју.{S} Кад к |
| ака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу.</p> <p>— Ја л’ ће т |
| <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.</p> <p>— Баш ми и’ је јадна било ж |
| ми да учинимо, кад је таква судбина Кад је тако Бог наредио?....</p> <p>Дође време поласку.</p> |
| пио ногом у Радетића авлију, и Мара кад је видела просиоце, то нећу ни да покушавам да вам каже |
| нема онога будале са људима.{S} Од кад је отиш’о, стиг’о би до јако с крај света, викаше Стоја |
| га узносила.</p> <p>Ни осетио није кад је кући дошао</p> <p>— Нано моја мила, ми смо сретни!</ |
| ...</p> <p>Кад се свршила вечера, и кад је отишла у вајат да спава, никако није мира имала.</p> |
| Станимир нашим смо га очима видели кад је бег’о.{S} Викали смо за њим, али он утече.</p> <p>Ни |
| p>Мара као да није стајала на земљи кад је ове речи чула.{S} Приљубила се уза свога Стеву, као, |
| и Мара не игра с онаком вољом, као кад је он уз њу.</p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је |
| душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би сваки помис |
| ’ванђељу заклети да су видели Стеву кад је бег’о од Радетића котара.</p> <p>Људи само машу глав |
| но...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</ |
| а била, ћери!</p> <pb n="152" /> <p>Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала |
| d="SRP18940_C10"> <head>X</head> <p>Кад је Мара чула, да је Стева пуштен, и да је дошао већ у с |
| о, које те заноси.... опија!</p> <p>Кад је Стева спази, обузе га нека ватра, а у грлу га нешто |
| зговору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, |
| бо’ме ја из прста исисала...</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлиј |
| изгубише пут Раденковића...</p> <p>Кад је дошао у село, људи су се већ били разишли.{S} У судн |
| ростите, шваба од паприке...</p> <p>Кад је умр’о, као да је смејући се заспао.</p> <p>Последње |
| о знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изашао у авлију, опази Сте |
| уради шта по закону треба“.</p> <p>Кад је био готов прочита председнику, и овај узе перо те ко |
| бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено он чучну.{S} Из кожне кесе, која |
| спазио, поплаши се и побеже.</p> <p>Кад је био спрам Радетића куће, извади пушку и опали.{S} Ње |
| а, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и оде.</p> <p>Сељаци се |
| {S} Па онда зави и запечати.</p> <p>Кад је то све било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{ |
| апали се и поче лепо горети.</p> <p>Кад је већ догорело, узе ону сушлицу и нали све три шоље.{S |
| недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, вра |
| ста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{ |
| рте и то проклето пијанство.</p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у дв |
| о и бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p |
| а да се и он спреми за пут.</p> <p>Кад је капетан свршио свој посао у канцеларији, разгледао п |
| овамо, рече капетан пандуру.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је |
| овај капетан нешто допадао.{S} И до сад је било капетана и добрих и рђавих, али сам се ја увек |
| мир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била јасна цела ствар.</p> <p>Да би добио М |
| id="SRP18940_C5"> <head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p |
| n="144" /> милом вајатићу.{S} У шта год је погледала, видела је себе или Стеву...</p> <p>Све шт |
| осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у то |
| Разумем, рече пандур...</p> <p>Што год је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на ш |
| ош боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао |
| су га ту ишчеречили....</p> <p>— Па куд је одатле отиш’о траг?</p> <p>— У Игњатову башчу.</p> < |
| је да се дотера <pb n="55" /> траг куд је однесено, рече Стојан.{S} Они су могли месо сакрити |
| </p> <p>А Иван?</p> <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава |
| је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце њего |
| Божић.</p> <p>Истина, ја не знам откуд је ово празновање петка код нас остало.{S} Ако није још |
| жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, тамо на граници, трпео...</p> <p>После вече |
| напијем...</p> <p>Још од ране зоре, све је било на ногама у кући Игњатовој.</p> <p>А ко би прош |
| ко себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Погледа поред себе и спази |
| ролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год оком погледаш, |
| д је било живе душе у читавом селу, све је то изашло на шор, кад је пандур потерао везаног Стој |
| p> <p>— ’Вала је Богу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> < |
| деље, па кудељке уређене вуне...{S} Све је то стајало у тако лепом реду, како то само вредна де |
| знало за речи: „моје“ и „твоје“.{S} Све је у њиховој кући било заједничко.{S} Све су то оне зва |
| , она је својим рукама израдила.{S} Све је она то спремала за себе и свога Стеву...</p> <p>С об |
| >— Па њихово се зна чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p> |
| а.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које неде |
| их, удешено к’о по неком калупу.{S} Све је утегнуто.{S} За све ти они имају нека правила.{S} Па |
| >— Је ли тако било Дикане?</p> <p>— Све је тако господине капетане.</p> <p>Пошто потписаше сасл |
| ги.{S} Чисто му нешто к’о криво, па све је нешто љут, и опет мисли, кад ће се моћи с Маром виде |
| епоти природе.</p> <pb n="13" /> <p>Све је то, тамо у њих, удешено к’о по неком калупу.{S} Све |
| младим кајмаком и гужвара...</p> <p>Све је то спремила вредна Живана, са својом новом укућанком |
| d>II</head> <p>Пролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весело.</p> <p>Куд год |
| анојка беше опасно разболела.{S} Нападе је нека ватруштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јок |
| ца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати по свиленој коси њеној, и чисто молећи рече |
| је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Главо моја лепа!{S} |
| ну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Заг |
| ливаду.</p> <p>Полако....{S} Ето одавде је можемо баш лепо видети!</p> <p>Како само поносито ст |
| м дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела...</p> <p>За тим ј |
| ота у народу, баш у оним крајевима, где је она поникла.</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, ј |
| p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. </p> <p>За тим му очи |
| у стигао.</p> <p>Дође на оно место, где је мало пре с Маром стајао.{S} Стаде пажљиво завиривати |
| денковачких.</p> <p>На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и |
| а, са свима милим дрветима у авлији где је одрасла, где је своје детињство и младост провела... |
| знам господине.</p> <p>— Знаш ли ти где је Стојан нашао ово јаглуче?</p> <p>— Не знам господине |
| пандуру.{S} У обору се видело место где је вепар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв |
| .{S} Обојица скочише и одоше у собу где је Игњатово оружје висило...</p> <p>— Не брате!{S} Неће |
| оли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да га воли.{S} Ја те молим капета |
| е пресуда саопшти.{S} Целим телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вал |
| p>— Ја.</p> <p>— Да ли можеш знати чије је?</p> <p>Стојан се замисли, поћута мало па рече:</p> |
| > <p>— Није то, како ја велим.{S} Твоје је питање ћери моја.</p> <p>Она полако подиже главу.{S} |
| у се звека окова оних окривљеника, које је апсанџија пуштао напоље.</p> <p>— Ћу’ де море!</p> < |
| опомињало на прошле сретне часове, које је са Ружом овде провео.</p> <p>Та га црна мисао мало п |
| лети и свадбу своју и прве године, које је као млада провела, очекујући из дана у дан, кад ће ј |
| крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то исприча.</p> <p>Стева је се |
| и бити у близини ових гадних људи, које је, и сам није знао зашто, мрзио из дубине душе...</p> |
| ази упали и изгубили оно руменило, које је негда на њима било.{S} Очи упале у главу, па изгубил |
| <p>У путу сретоше Игњата и Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Вет |
| е држала притиснуту на своме срцу, које је за њу највише куцало.</p> <p>— Нек те свака срећа у |
| е као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат?</p> <p>— Ово господине.</p> <p>Капетан |
| , опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца |
| и, у том часу било...{S} Нема пера које је у стању то описати.{S} То, само срде, треба да осети |
| а, са пропалим голим лактовима, из које је на хиљаду места вирио прљав памук.</p> <p>Пешеви од |
| у туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="52" /> <p>Тако ис |
| Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је |
| редак, слогу, мир и љубав.</p> <p>После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, ко |
| о мом рачуну, не чине ништа.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосл |
| к би био да друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на |
| осећа она умора на жетви.{S} И Мара ме је молила да те за то питам, а њу опет њене другарице.< |
| Вог га пит’о, — узвикну Пура.{S} Он ме је наговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако |
| ако ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је б |
| радити.{S} Кад се сетим само, колико ме је муке стало, чколујући децу по туђим чколама.{S} Па у |
| мети.</p> <p>Задовољан, као човек, коме је савест потпуно мирна, извали се на креветац спрам пр |
| оде.{S} Скочи са свога кревеца, на коме је седела и стаде ослушкивати...</p> <p>Није се превари |
| несе.{S} Помери се мало с места на коме је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећа |
| Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Имање је Стојаново и добро и велико, али он га не ради.{S} А |
| </p> <p>Од свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је |
| ћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отишла одавде.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако |
| одине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили |
| доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p |
| е.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Таја те је мени +поклонио....</p> <p>Мара кликну од радости:</p |
| иђе код колибе марву.</p> <p>Погледајте је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено м |
| носи.{S} Побоја се за Мару.{S} Притиште је на своје прси</p> <p>У часу, и сами не знадоше, како |
| <p>— Не чекам Ружо, рече Ива и притиште је на своје груди:</p> <p>— Знаш да сам се бојао, нећеш |
| ровела, очекујући из дана у дан, кад ће је Бог обрадовати</p> <p>Али, прође скоро петнаест годи |
| Стеву су његови испратили.</p> <p>Цвеће је, као киша, падало на главе српских ратника...</p> <p |
| RP18940_C2"> <head>II</head> <p>Пролеће је...</p> <p>Све је оживело, све је на све стране весел |
| њатом крвни непријатељ, а и на Радетиће је гледао као крме на сикиру.</p> <p>И данас се сећам з |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је било изгрејало дуж волова, кад су се Пура и Дикан су |
| RP18940_C8"> <head>VIII</head> <p>Сунце је већ било на за’оду, кад је Ива стигао у Раденковић.< |
| ас,</p> <p>Ухвати за кључаницу и извуче је.</p> <p>Сва је дрхтала.{S} Да ли од стра или нечег д |
| <p>Онда паде доји око врата.{S} Љубљаше је и дуго и много, а сузе као бисерне капљице, котрљале |
| >Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...< |
| дужи:</p> <p>— У овоме догађају највише је Стеву теретило ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко |
| ежег рада, него чаше празнити.{S} Лакше је, чини ми се, и косити....{S} Али ја опет некако, вол |
| ренем на цуру, која се набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам |
| да се и он са друштвом нађе?{S} Младеж је, знаш, рада и да поигра.{S} Не осећа она умора на же |
| о треба доказати Дикане.</p> <p>— Доказ је месо у његовој згради.{S} Ја сам га мојом руком оста |
| , како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадна друго!</p> <p |
| рај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увалити се у бог |
| .</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој |
| <p>Чича Игњат беше се збунио.{S} У себи је осећао много, много, али то не умеде да искаже.{S} К |
| наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила на своју Николију.</p> <p>Још су се по дуго |
| е при помисли на те речи.</p> <p>У себи је по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини д |
| , па се ту сита исплачем.</p> <p>— Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не |
| и.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби је у чело и стаде је по мекој коси миловати.</p> <p>— Г |
| <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помилова по руменим образима њеним.</p> <p |
| са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S} Прекрсти се |
| нису ништа нашли.</p> <p>— Ко зна, ’ди је то јако сакривено, рече Стојан.</p> <p>— Ти ћути, ка |
| и да се и не миче.{S} Ено га нонде, ’ди је и отоич било.</p> <p>За тим узе своју свиралицу...</ |
| А зар су и ови овде?</p> <p>— Е, а ’ди је до јако било весеље без Цигана!</p> <p>— Живео нам м |
| Игњатову башчу.</p> <p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У |
| Раденковића.</p> <p>— А, а.{S} Знам ’ди је Раденковић.{S} Пролазио сам ’нуда кад смо гонили сви |
| оже....</p> <p>— Кључ, ’нај не знам ’ди је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> |
| p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у л |
| <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура и пружи је оном до себе.</p> <p>— Ама људи, што се то мора увек |
| је, ја л’ вина, рече чича Панта и пружи је даље.</p> <p>Пљоска оде од руке до руке и дође на по |
| и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љубити.{S} Хе, хе бабо, немој да ја јако све каже |
| е к’о златних јабука.</p> <p>Најстарији је био Марин Манојло.{S} Његово прво радовање и милошта |
| то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то д |
| ставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило ј |
| иле се нешто у кући око Станимира, који је, има већ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаре |
| ла.</p> <p>За тим се окрете Стеви, који је већ био стигао:</p> <p>— Ти Стево терај коње кући, п |
| од каца, бурета и осталих ствари, који је остао после извршеног претреса.</p> <p>Изађе напоље. |
| помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом прилик |
| је, сем капетана, био председник, који је за ово пре знао.</p> <p>Они на шору, пред кућом, гле |
| шила му се да Бог да, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га са |
| уци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не |
| ије побијен дирек и на њему фењер, који је доста добро осветљавао авлију.{S} Код вратница опет |
| и срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и сам осећао радост |
| рече капетан мајстор Глиши ковачу, који је иза њихових леђа стајао.</p> <p>— Седи па опружи ног |
| и си лопов!</p> <p>— Браћо, лопова који је украо вепра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је |
| дине по стотину пута.{S} Онај горе који је и праведан и милостив, нека те за твоје дело награди |
| неколико труба беза.{S} Не зна се који је од кога бољи.{S} До беза повесма кудеље, па кудељке |
| седе у кола и коњи полетеше путем који је водио у Раденковић.</p> </div> <pb n="122" /> <div t |
| гатој Мачви...</p> <p>Коњи не знаш који је од кога бољи и бешњи.{S} А кочије, да ти очи стану.{ |
| очи биле упрте у председника.{S} Сваки је с нестрпљењем очекивао, кад ће им овај казати, за шт |
| хану долази, данас се свратио.{S} Сваки је у себи осећао неку радост... неко унутрашње располож |
| њате.</p> <p>Сви заћуташе.</p> <p>Сваки је у себи на свој начин мислио.{S} Капетан се у себи ди |
| вао, кад ће до њега стићи.</p> <p>Сваки је био рад, да им у очи завири, али они погнули главе, |
| па се сватови кренуше....</p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Иг |
| јаглуче и пружи га оцу.</p> <p>— Чи’ ли је?</p> <pb n="40" /> <p>— Стевин.</p> <p>— Знаш ти поз |
| ина, ја не могу поздраво тврдити, да ли је измакао од чича Игњата Добрића, али ту су.</p> <p>Им |
| ве се то некако изметнуло.{S} Еј, да ли је сад жив, Бог да га прости!</p> <p>И ово сам од њега |
| ошлука и чавкунлука.</p> <p>— Их, да ли је мој, шиљак ли му детењи, ала бих га усук’о!</p> <p>П |
| Беше глиб, скоро до главчина.{S} Да ли је јако што боља џада?нако исто!</p> <p>— Него молим те |
| P18940_C11"> <head>XI</head> <p>— Да ли је на свету било сретнијих створења од Маре и њеног Сте |
| e unit="subSection" /> <p>Не знам да ли је икада лепше изгледало сунце на заходу, него што су г |
| све то јуче било...</p> <p>Али како ли је Раденковић сада изгледао друкчији него пре десет год |
| ок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је слатких часова, уза свога Иву, провела под тим орахо |
| га друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли је пута прошао поред оне старе такуше на путу, па му ни |
| да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још јед |
| азао.</p> <p>Капетан га посматраше, али је Стева само ћутао.</p> <p>Свет занемио од чуда.{S} Ре |
| го ходао по авлији, као нешто ради, али је сав био обузет мислима.</p> <p>У том стиже и Станими |
| дан.{S} Истина, сви су дани божји, али је недеља некако одвојила.{S} И мушко и женско, и старо |
| а.{S} Хтеде се из наручја отргнути, али је Стева не пушташе.</p> <p>— Маро, анђелу мој!{S} Воли |
| а о невиности Игњатовој и Стевиној, али је у души осећао да он то мора наћи.</p> <p>Чим склопи |
| у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима школовао.</p> <p>— Нећу |
| ећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, сла |
| догађа и за што се све ово ради.{S} Али је, као добар и веран слуга свога господара, тачно врши |
| једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак видела.{S} Она је приметила да се испод |
| не би играо...</p> <pb n="15" /> <p>Али је у себи осећао као неку радост, кад види, да и Мара н |
| Стојан?{S} Је ли ово ’воде Турско, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир |
| >— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут и |
| p>Ива је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, |
| рце порасте ’воде к’о бундева.{S} Да ми је стећи ’наке коње и кола, па ништа више не бих овог с |
| ла тето.{S} Срце ми само пева.{S} Да ми је грло, па да запевам да цело село чује.</p> <p>Станој |
| {S} Ја сам сав цептио од зора.{S} Да ми је којом срећом била пушка код мене, ама убио би га к’о |
| >— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је то и то....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја у |
| та конце овим душманима.</p> <p>— Да ми је бар Стева ту, да ми каже ма штогод, мишљаше у себи.{ |
| p> <p>Учинио би’ славе ми ово, па да ми је на око исп’о.{S} Према глави и оца по глави.</p> <p> |
| p>Стева се замисли.</p> <p>— Мора да ми је исп’о код сењака.{S} Одо’ тамо да га потражим.</p> < |
| је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’воде у срду, па к’о да ја говорим....</p> |
| били код вашег сењака, знам добро да ми је био.{S} Држао сам га у руци.{S} А шта је после с њим |
| дам к’о у своју зеницу.</p> <p>— Шта ми је пута Станојка, кад у вече легнемо у поњаве, онако по |
| Ух, што ниси био, да чујеш само шта ми је којешта наговорио!</p> <p>— Нека говори шта ’хоће.</ |
| p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{ |
| <p>Сећам се к’о да је јуче било, кад ми је „Она“ родила првог сина, мога Драгомира...</p> <p>До |
| јволим да уз њега играм.{S} Најслађе ми је да се с њим разговарам.{S} Боже тето, да знаш само к |
| , баш ’вако ко ’во ти јако.{S} После ми је било к’о чисто лакше.{S} Срце ми се мало разгали...{ |
| и куд идем ни шта радим.{S} Најлакше ми је, чини ми се, кад дођем ’воде под овај ора’, па се ту |
| p> <p>— Какву праву ја имам?{S} Нити ми је сестра, нит’ ’нако каки род</p> <p>Ту игру он не би |
| а времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам |
| зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихови помагачи и кри |
| да ниси крив.{S} Да знаш само, како ми је она лепо говорила, па како ме је миловала, баш ’вако |
| је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близу оно моје мало земљице.{S} Па к’о велим |
| , нека стоји док не дође власт, лако ми је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран |
| , баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Рад сам да што више од |
| Ја не знам шта да се ради.{S} Толико ми је Стојан наговорио, да ми сва глава бучи.</p> <p>Али м |
| си се тако променила?</p> <p>— Тешко ми је Иво.{S} Само ме срце боли.{S} У гуши ме нешто стегло |
| а неко ситно црно семе.{S} Изгледало ми је да ’простите к’о мишјак, и спусти у ону сушлицу.</p> |
| азати, на што баш личи.{S} Изгледало ми је да је од жутог гвожђа.{S} Чује се да у њему нешто зу |
| па поче:</p> <p>Браћо,</p> <p>— Врло ми је мило, што вас данас видим у толиком броју скупљене н |
| свалио неки терет са срца.{S} Чисто ми је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријате |
| ош ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џеп |
| одашто не смемо пропустити.{S} Пошто ми је глава на рамену, ја не могу допустити, да онај шмоља |
| Не бих ја то, људи, учинио, па пошто ми је глава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој п |
| ди, рече трећи.</p> <p>— Људи, зазор ми је и казати, шта сам чуо ’вамо у селу, да људи говоре.< |
| Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам се и пред тобом и пред Б |
| >— После, ја девојку познајем.{S} Ту ми је пред очима одрасла.{S} Не личи она нимало на Стојана |
| ело жалило.</p> <p>— А ово јако, баш ми је у вољи.</p> <p>— И мени да ви’ш еј!</p> <p>Ката је о |
| ?</p> <p>— Ја, газда Стојане.{S} Баш ми је зорли потреба, а оно парче некако ми је згодно, близ |
| з сићане паре гледамо!...</p> <p>Баш ми је много жао те велике господе, тих богаташа, те, их, к |
| болесници даде, те се трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела п |
| еља, а ви јавите Стојану.</p> <p>Живани је играло срце од радости.{S} Та то ће бити њено прво в |
| свет држи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</ |
| ароду.{S} За све што сам претрпео, мени је јако плаћено.{S} И опет вам ’вала</p> <p>Сузе му пот |
| је јако лакше дисати...</p> <p>— И мени је тако пријатељ Игњате.{S} Помислим: толике моје годин |
| > <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово пре зн |
| </p> <p>— Не дам, рече Стева и прислони је уз ограду.</p> <p>— Је ли Маро?</p> <pb n="19" /> <p |
| и она некако дозна и прокопка.{S} Часни је крст знао кад све то доспе!...</p> <p>— Баш ми се ис |
| у.</p> <p>— Господине капетане, данашњи је дан за мене велики свечаник.{S} Ја сам рад да вечера |
| p>Помисао на Бога и његову правду умири је, и она тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао |
| > <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је т |
| Дошла је јутрос чим си ти очо.{S} Да си је само видео Иво, кака изгледа.{S} Ни налик на ону дев |
| <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело... |
| е жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она пуно које шта.{S} Како се на пример синоћ у меха |
| удовице с крај шора.{S} Мисли јадна ти је, уз’о би је Станимир.{S} Лепо би било, Бога ми, увал |
| p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пура... да... ’вај... онда...{S} |
| амо су обојица цептили.</p> <p>— Шта ти је ово у текнету газда Стојане?</p> <p>Стојан не смеде |
| таде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p> <p>Стојан узмуца.{S} Поче не |
| е не смеде говорити.</p> <p>— Та шта ти је, лудице моја лепа, кажи слободно?...</p> <p>— Тето м |
| тком животу на земљи...</p> <p>Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас |
| чеше се сватови разилазити.{S} Сваки ти је био к’о самлевен.{S} Није то шала, три дана пити и и |
| После је то ишло већ редом.{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари |
| , моје „Радетића Маре“.{S} Предајући ти је у руке, имам само ово рећи:</p> <pb n="VI" /> <p>Мар |
| свиње биле каљаве, на блато.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па са |
| >— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{S} Пура овај Жижић |
| из образе.</p> <pb n="99" /> <p>Тако ти је женско срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне |
| ’ година, али је ова одвојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади |
| </quote> <p>Да полудиш брате, па то ти је.{S} Пијеш и да ти се не пије.</p> <p>Него право да в |
| .{S} Неваљали се људи осилише, па то ти је.{S} И сам знаш, како су ме ту јако, неки дан, оштети |
| <p>Бадава, били су непоштени, па то ти је.</p> <p>Због тога се ето завадио са чича Игњатом, па |
| на које сам у животу познавао, па то ти је.</p> <p>Беше то повисок, црномањаст а коштуњав човек |
| о.{S} Онда буди спремна.{S} Узми што ти је најпотребније.{S} Немој спремати којекаки’ рка и жен |
| ута, па се донесе и кава.{S} Код нас ти је у селу други адет, него тамо код варошана.{S} Ми пиј |
| т и пет.</p> <p>— Дај и’ мени, дукат ти је више....</p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једв |
| </p> <p>Стева се примаче ближе и ухвати је за руку.{S} Она је сва дрхтала.{S} У лицу се зажарил |
| ила.</p> <p>Ива то спази.</p> <p>Ухвати је за руку и подиже њен широки рукав.</p> <p>На десној |
| изгледа к’о авс.{S} Погледај колишнати је онај пенџерић, па кака је решетка на њемукар.</p> <p |
| ошеница...</p> <p>Из тих мисли, поврати је тихо куцање на вратима.</p> <p>Она се трже и ослушки |
| > <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти су сами по свирали играли.</ |
| његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и о |
| ма за Игњата и његову кућу.</p> <p>Нити је Игњат, нити је ико његов ово учинио.</p> <p>Свима на |
| , па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен цвркну и оде на дно.</p> <p> |
| Притиште Мару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Доб |
| з очију.</p> <p>Иви беше жао, гледајући је овако тужну и уплакану.</p> <p>За ова два три дана, |
| не.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да нам твоји стају на пут |
| за тим уђе у судницу.</p> <p>У судници је био председник и чланови и готово сви одборници.</p> |
| нда тргне и стане се смејати.{S} У руци је, место Стеве, држала губер, који је на мотки поред з |
| <p>Он извади кесу из недара.{S} Одреши је и наже на астал.{S} Сину дукат као жеравица.{S} Он о |
| они обично за синијом седели.{S} У гуши је стеже, да залогаја није могла прогутати.</p> <p>— Ко |
| ј.</p> <p>Мари се стеже срце.{S} У души је жалила свога Стеву....{S} Ко зна, какве је он муке, |
| дај постави да вечерамо ја и ти, а овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, је |
| оворио председнику на само.</p> <p>Овај је само вртио главом и гледао у капетана зачуђено.</p> |
| ети по нашем кревету!{S} Али нећу, онај је лепши....{S} Нећу баш ни њега, кога ми Стева рекне.. |
| <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили Тур |
| ан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шап |
| > <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајил |
| , пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он ј |
| свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у авл |
| не су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десе |
| онети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се лепо п |
| ута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно је д |
| <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још ј |
| изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут заг |
| о добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар |
| е брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже очи |
| ћу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспала ј |
| ао да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, што ј |
| па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се само |
| пском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су |
| је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју |
| знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, кад на |
| ивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и изаш |
| је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовини |
| на, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погл |
| рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У том и |
| лана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом седели |
| ти...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до |
| ј у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те исп |
| спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се |
| е косо исечена крута хартијица на којој је стајало наштампано крупно 54 ½.{S} Ухватио се до Ано |
| — А шта ће рећи твој таја?</p> <p>— Мој је таја добар.{S} Никоме на свету, није он на жао учини |
| ао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нестрпљењем очекивао, к |
| аршији народ с обе стране шора.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Сте |
| читаво село.</p> <pb n="129" /> <p>Свак је био у забуни и чудио се овоме необичном догађају.{S} |
| ће бити најбоље, рече ћата.</p> <p>Мрак је већ пао на земљу.{S} Шором се тек по ’ди ко весне.</ |
| би Живана шта би спремила.{S} Али петак је, а Игњат и његови кућани не би петка за живу главу п |
| рене Панта.{S} Али од срда дајем, и нек је Богом просто пет дуката.{S} Забележи Пајо!</p> <p>Та |
| <p>Он извади сат и завири.</p> <p>— Тек је седам сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један.. |
| ну шора угледаше се кола.{S} Председник је одмах познао да су капетанова.{S} Задовољан уђе у су |
| а Игњатом и Стевом...</p> <p>Председник је тачно извршио све према синоћној наредби капетановој |
| лаве...</p> <p>За непуно пола сата, док је капетан у судници нешто писао, слеже се читаво село. |
| у вече изува и изјутра полива, све док је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име |
| је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да |
| <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вруће.{S} Ја сам ти боље прош’о.</p> <p>— Шта је бил |
| заповедам ти, да је отвориш!</p> <p>Док је капетан ово говорио, Игњат се само у лицу мењао.</p> |
| е на Бога и његову правду...</p> <p>Док је капетан ово говорио Игњату су лиле сузе из очију.{S} |
| мир — а имање ’хоће господара.{S} Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p |
| как’а кола, да и’ однесе кући.{S} Јазук је ’вако пустити људе.{S} Угрејани па да ноће без покри |
| све на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само |
| среду одоше и свирачи.</p> <p>Таква вам је, ето, била свадба Радетића Маре и Ружице, па зар то |
| је ишла од гомиле до гомиле и знала вам је три ста којекаквих причати.</p> <p>— Анатема те било |
| у поносној и богатој Мачви.{S} Била вам је то некада велика, можда по највећа задруга у читавој |
| .{S} Ја!{S} Моје дете!</p> <p>— Шта вам је људи?{S} Што ћутите...{S} Што гледате у земљу?....{S |
| родужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да |
| о, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста које каквих, а нарочито играти карте |
| треба да смо милостиви.</p> <p>Тако вам је то, браћо, било!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ко нисте никада били у Мачви, тешко вам је то казати.{S} Треба отићи па видети...</p> <pb n="16 |
| а ратног живота причао.</p> <p>Било вам је ту и тако смешних ствари, да је се чак и Станимир, о |
| о каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да |
| ао што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича И |
| њатом.</p> <pb n="154" /> <p>— Нека нам је сретно пријатељство.</p> <p>— Амин да Бог да, рекоше |
| ико његов ово учинио.</p> <p>Свима нам је зазор, и образи нам црвене пред тобом <pb n="68" /> |
| Па је он и ово јако наредио.{S} Ово нам је награда за оно, што смо обоје претрпели, надајући се |
| ра Стојану Рибићу, ухватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрић |
| оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.</p> <p>— Ј |
| ља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинил |
| да пресвисне од плача.</p> <p>— Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине |
| Мара, плод је мога срца.</p> <p>Кад сам је писао, нисам се освртао на то: хоће ли у њој бити, т |
| ада га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} |
| су баш код Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те ис |
| трпео...</p> <p>После вечере, Стева им је свима, сакупљеним око Станимирове постеље, причао шт |
| дно и жалосно изгледају!{S} Без тога им је могло бити...</p> <p>У том се на вратницама суднички |
| пар, за кога су ови гадови рекли, да им је украо чича Игњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни |
| пита, казаћу капетану, а од мене да им је просто, ја и’ не тужим....</p> <p>То ће, рачунам, уч |
| ас?</p> <p>— Ја болан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго... |
| и, и ако Мара пристаје, од мене нека им је просто и благословено.</p> <p>— Живели! заори се као |
| у, као на зеницу ока свога.{S} Свима им је жао било због црне судбине, која је постигла Стојана |
| дели и разговарали се.</p> <p>Живана им је све потанко испричала шта се све у селу десило од њи |
| им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје иста.</p> |
| по нешто су запиткивали мајку, а она им је одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојан |
| в царовала је у задрузи Радетића, па им је и кућа у свему напредовала.</p> <p>Добри домаћини, п |
| рв се у жилама ледила, слушајући шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> < |
| штву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им је све испричао шта је дознао.{S} Само га је пред оцем |
| ривезали средину гвожђа за појас, те им је било мало лакше ићи.{S} Али су опет морали у раскора |
| или кад стадоше пред качару.{S} Срце им је лупало у прсима а уши пиштале, па им чисто заглунуле |
| уди гонио шљива у Шабац?{S} Каква ли им је цена? упита Радован.</p> <p>— Вала ја нисам, рече Ид |
| у, а мени мило Боже... мило.{S} Како им је лепа кућа, па авлија, чини ми се иста наша!</p> <p>С |
| ва је беда њихову кућу снашла и како им је отац и брат прошао.</p> <p>Ивану и Милану крв се у ж |
| ни нису ни осетили.</p> <p>Изгледало им је као да је све то јуче било...</p> <p>Али како ли је |
| то осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато.</p> <p>Само су Стоја |
| то и њих двоје.{S} У том заносу било им је тако мило.... тако слатко.... да би цео век тако про |
| а тим одоше да спавају.</p> <p>Јадно им је и жалосно спавање.{S} Нека Бог милостиви сачува свак |
| из гуња пљоску.{S} Извади окомак, којим је била зачепљена.{S} Руком лепо избриса уста пљоске.{S |
| ећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицало се лепе Радетића Мар |
| вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће с њима бити.</p> <p>Помисао |
| се испод ораха нешто беласну.{S} За тим је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у се |
| ану, а он еј, мртво тело!</p> <p>За тим је припала и о вечери код Игњатове куће:</p> <p>— И кап |
| ство и младост провела...</p> <p>За тим је одведоше и она седе у кола.</p> <p>Сви сватови посед |
| .{S} За тим метну туру у сено и врљиком је гурну, докле је могла врљика достићи...</p> <pb n="5 |
| ајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закрвавиле, а у лицу сав помод |
| рна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} Чини ми се бабо рече из Бој |
| а сам га својим очима видео.{S} Са мном је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радет |
| се утрунила.</p> <pb n="96" /> <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви |
| Била је сита среће своје.</p> <p>Кришом је бацала погледе на своју доју....{S} На своју милу и |
| а:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели су у |
| е тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом и тетом провела у раду и спреми за довече.{ |
| носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало доврш |
| с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} То зна |
| знаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{S} Ниј |
| оре о уреуму потврђују.</p> <p>И Стојан је на тај начин доста имања приграбио.</p> <p>Имање њих |
| хоћу да вам испричам....</p> <p>Стојан је добар госа у Раденковићу.{S} Скоро сви сељаци рачуна |
| гора и вода да Бог да...</p> <p>Стојан је долазио све више и више у ватру.{S} Није ни приметио |
| /p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јез |
| о томе не воли да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да раз |
| ура је запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше кача |
| сан не савлада, те заспа.</p> <p>Милан је тако исто ноћ провео.</p> <p>А зар и може да не тужи |
| је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи сво |
| /p> <p>Кад су дошли до суднице, капетан је нешто подуго говорио председнику на само.</p> <p>Ова |
| <p>После се вратише судници.{S} Капетан је нешто по задуго писао.{S} За тим прочита одборницима |
| т од обора и ишли су трагом.{S} Капетан је нешто завиривао, али као да не нађе оно што је тражи |
| рно проведоше ову ноћ.</p> <p>И капетан је био са собом задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, |
| је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренеражен.</p> <p>Није могао да верује, да је о |
| стару душу како се пати.</p> <p>Капетан је дрхтао од узбуђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је |
| ило је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и ходаше по среској авлији.</p> <p>Баш в |
| хота је било погледати...</p> <p>Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране |
| е окрете и уђе у авлију.</p> <p>— Печен је — рече Стојан у себи, корачајући крупним корацима св |
| ило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ваин је то кобила.{S} Подреклом је чак отуд из Поцерине.{S} |
| у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози бити у близини ови |
| бзирући, ни на шта друго не мислећи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше. |
| м.</p> <p>Ма какав да је био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била не |
| дио, и ма како да је с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала бр |
| p>Место да је се на робији поправио, он је постао још гори.{S} Научио вам је он тамо три ста ко |
| њеном видела се и радост и туга.{S} Он је знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце боле |
| ко му га је дао, сена су букнула.{S} Он је потрчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Ста |
| омисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p> <p>И заиста, то |
| } Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њу на силу одвео.{S} Може је натерати и да каже да г |
| ије знао шта је од радости радио.{S} Он је поклонио селу плац за школу, баш до његове куће, кој |
| за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радетића сена, а ти Дика |
| ш Маро, Бог је твоју молитву чуо.{S} Он је <pb n="143" /> наредио да истина и правда победи.{S} |
| ј приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p> <p>— Маро, ћери моја, шта је теби?</p> < |
| у Бога уздати и њему се молити.{S} А он је милостив, па ће свакад добро дати.{S} Је ли Маро?</p |
| рече:</p> <p>— Нем атница....{S} Али он је то тако смешно изговорио, да се сви у мало не изврат |
| а мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на |
| е и видело као у по дана.... </p> <p>Он је био ван себе.{S} Није знао шта да ради, шта да преду |
| у дана бити пуштени кућама...</p> <p>Он је био на Јавору.</p> <p>Слушајући писмо, Мара затворил |
| ја се застидим, па не смем...</p> <p>Он је опет притиште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је |
| ове последње речи Стојанове.</p> <p>Он је нешто полако говорио председнику.</p> <p>Председник |
| би’ вода и сушлица се напуни.</p> <p>Он је поклопи и остави.</p> <p>Поседисмо мало и разговарас |
| је чула крцкање, као кораци.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ив |
| могао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском оружју донео победу, а за тим јој је |
| ва на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи осећао нешто, што никада дотле осетио није.{S |
| савест борила се са дужношћу.</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он ч |
| </p> <p>— Закон пријатељу, ја.{S} Закон је највиша воља.{S} Ваља му се покоравати...</p> <p>У т |
| д њи’ова сењака.{S} Кад су отишли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Он |
| мејати.</p> <p>Још неколико пута пробао је, али увек оде у <pb n="169" /> ћошак.{S} Онолике шир |
| ађај и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ник |
| ојавити.</p> <p>Са нестрпљењем очекивао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два |
| о дира, али га сада остави.{S} Поштовао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писме |
| </p> <p>Кад је остао го голцит, побегао је из Раденковића, чак у двадесето село, где су се мало |
| ави казати.</p> <p>У тим мислима стигао је у Богатић.{S} И сам се зачудио, кад је пре стигао.</ |
| дошли у Богатић, мало после њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канц |
| нема увек.{S} А јабука, ’вала Богу, дао је Бог доста...</p> <p>Позната је већ ствар, да се гозб |
| ир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело по соби и чупао брчиће, који су му и иначе са |
| и шаблоне.</p> <p>Наш неумрли Вук казао је: „<hi>Пиши како говориш, па ће бити правилно</hi>“.{ |
| помаћи.</p> <p>Пламен од три сена лизао је до ведрога неба.</p> <p>Стева је стајао као укопан.< |
| је било у среду вече господине, стајао је Стева са Радетића Маром код њи’ова сењака.{S} Кад су |
| ађоше у авлију.</p> <p>На авлији стајао је капетан.{S} Кад их слази чисто се у лицу зарумени.{S |
| ити живот!...</p> <p>Још за дуго стајао је Стева на путу и гледао за Маром.</p> <p>Он је у себи |
| ћа народа.</p> <p>Још за живота дочекао је шесторо унучића и унука, све к’о златних јабука.</p> |
| а.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Богу молимо.</p> <pb n="17 |
| о у дим.</p> <p>И заиста чича Ђура имао је право.</p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је дв |
| вши да се кроз башчу нешто беласа, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> < |
| .</p> <p>Он је познавао Игњата.{S} Знао је врло добро какав је он човек, као и то, да он никад |
| је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником и ни у чем натрунили нису.{S} Били су |
| робији умр’о. .</p> <p>Тај глас, отерао је може бити и сироту Љубицу Стојанову пре времена у гр |
| ојаса свиралу и крену се.</p> <p>Свирао је, а и сам није знао, нити је чуо шта свира.{S} Прсти |
| ли, да би правог кривца пронашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је |
| ољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвчала је у калајисани |
| р није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го као прст.</p> <p>Место да је се на робији поправи |
| д јако купиш.</p> <p>Од тог доба постао је Стојан са чича Игњатом крвни непријатељ, а и на Раде |
| <p>Стеви појури крв у главу.{S} Осећао је како му кроз цело тело прођоше као неки мравци.{S} С |
| а, на које је сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> |
| p>Стојан ућута и замисли се.{S} Корачао је као по живом угљевљу...</p> <p>— Које је Ружин вајат |
| и...</p> <p>Пре њих, стари попа, венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се он |
| Кад се Стева синоћ растао од Маре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} |
| том и Станимир стиже из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и |
| чаре донесен.</p> <pb n="82" /> <p>Ишао је само напред.</p> <p>Чинило му се да ће сад на путу с |
| 49" /> <p>Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковић |
| /p> <p>Кад је Пура дошао сењаку, обишао је два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустав |
| ат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Отишао је, с пуним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као ч |
| p>Таман је он био с послом готов, дошао је и Стева да тражи своје јаглуче.{S} Он га је спазио, |
| Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лак |
| е ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обећ’о нани ово које недеље.{S} А Ива је опет удесио |
| смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и право је дати за њега мерицу дуката, али ја брате немам толик |
| одати, разма за порезу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, |
| одрасли.{S} Али, од свију некако, Стево је најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да с |
| Али, није то ништа кућо моја.{S} Стево је и леп момак и вредан и добар радин....</p> <p>— Је л |
| поживи.</p> <p>Па да вам још кажем, ово је и за моје весеље.{S} Синоћ сам добио сна’у.{S} Кад н |
| н се замисли:</p> <p>— Дакле кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! ре |
| глади бели нећемо бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јо |
| Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат да се бежи у свет.{S} Неваљали се љ |
| здимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља згода да се осветим Стеви за све његове ’гур |
| у капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је људи онај вепар, за кога су ови гадови рекли, да им |
| <p>Цело се село збунило...</p> <p>— Ово је људи покор и срамота.{S} Ако још и то море бити, онд |
| е оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је овде изашло да не море боље бити.{S} Како си ти са Д |
| ца.{S} Он одброја педесет.</p> <p>— Ово је твоје ћери.{S} Сви су вала нови к’о да су јако испод |
| кренувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не по |
| је то било, газда Стојане?</p> <p>— Ово је зло и на’пако господине.{S} Ово је јако дош’о вакат |
| то.{S} Ово ти је ’воде докторско, а ово је за пасоше....{S} Ето па сам види....{S} Не море бити |
| </quote> <p>Он се презивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што |
| бора најбољи вепар.</p> <p>— Е људи ово је брука над брукама.{S} Кака ово <pb n="62" /> напаст |
| е поштено исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја м |
| је он и Стеви о глави радио.{S} Његово је оно масло било, што Стеву они нападоше на Арсића моб |
| ворио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом...</p> |
| ишав капетану, рече му:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Е, газда Стојане, сад можемо ићи.{S} Рад с |
| ије се ни скид’о ни изув’о.</p> <p>Прво је плак’о за својим милим родитељем и добрим <pb n="79" |
| о да је звао скоро цео Раденковић, него је ту било пријатеља и званица и с јабане.{S} Било их ј |
| аство Радетића.{S} Али ’хоћеш.{S} Много је мачку говеђа глава.</p> <p>— Истина, како ти рачунаш |
| дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S |
| вао је сваку књигу као светињу, а много је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како |
| љу.</p> <p>— Држи те паре.{S} Шта много је?{S} Не би ти ја дао ’нако дете, за десет пута толико |
| занесе и паде лицем у јастуке.{S} Дуго је тако лежала и плакала.</p> <p>После се опет полако д |
| ако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађајима данашњега дана и о на |
| е унутра....</p> <pb n="158" /> <p>Дуго је Стева седео на шору на колима и чекао да Игњат изађе |
| бележи, па се онда замисли.</p> <p>Дуго је се у мислима мучио.{S} Његова савест борила се са ду |
| јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој |
| уним срцем, с овога света.</p> <p>Живео је као човек, и дочекао је све ово, за шта се сви ми Бо |
| иста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао је ту још одавно.{S} Некако му |
| .</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да му нема јаглучића, врати се сењаку да га тражи, а |
| о га је као своје очи у глави.{S} Волео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту |
| е најволео да се с Маром види.{S} Волео је нешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, ба |
| и, шта ће од свега овога бити.{S} Волео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, п |
| царем се сада не би променио.{S} Волео је више своју Мару него све на свету.</p> <p>Ни слутио |
| ки народ, па наш и Марин отац.{S} Волео је и трпети, него Мару издати.</p> <p>— А зашто вас так |
| ика и виљушака.</p> <p>У горње чело сео је стари попа, а до њега капетан.{S} Око астала служили |
| намештај, у богатој кући Радетића, био је онакав, какав се само у вредна и богата домаћина пож |
| х шљива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене |
| а.{S} Извади кључић и отвори га.{S} Био је пун као сат меда у кошници. <pb n="145" /> Шта ти ту |
| о, што никада дотле осетио није.{S} Био је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њег |
| не казује, опет не може одржати.{S} Био је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је вид |
| му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му се син родио.</p> <p>За тим седе и |
| p> <pb n="176" /> <p>Међу војницима био је и Стева...</p> <p>Кад се војска крете, из хиљаде грл |
| ао у Раденковић.</p> <p>Целим путем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док н |
| радио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јучерашњим догађајима.</p> <p>Кад свр |
| <p>Највреднији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрн |
| 41" /> <p>Она га је познала!</p> <p>Био је то, њој добро познати глас Стевине свиралице.{S} Срц |
| је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуњав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, |
| <pb n="171" /> <p>Марину јабуку уграбио је Милан, а Ружину Миливоје чича Нинков....</p> <p>Наст |
| иште на груди и љубљаше је....{S} Љубио је и уста и очи и косу и све... све...</p> <p>— Немој С |
| нао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану и његовој госпи, заблагодаривши му у име Иг |
| p> <p>Према писму капетановом, поставио је поуздана и верна човека, који је из прикрајка мотрио |
| >Стева је се сав предао послу.{S} Радио је свом вољом и збиљом.{S} Мртве пене беху га попале.</ |
| није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је обузет мишљу о јуч |
| .</p> <pb n="52" /> <p>Тако исто урадио је и код другог и трећег.</p> <p>Таман је он био с посл |
| .</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <div type |
| право кући.</p> <p>Глас пушака пробудио је и старог Игњата.</p> <p>Обојица дочепаше по рогуље и |
| ушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазиш |
| моја недра па настави:</p> <p>— Тражио је јаглуче.{S} Ја сам му га црница и дала.{S} Опрости д |
| а, кад су она запаљена?</p> <p>— Тражио је своје јаглуче господине.</p> <p>— Зашто да га тамо т |
| се зајапурио.{S} Неколико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се оп |
| subSection" /> <p>Дан за даном пролазио је, па освану и давно жељени дан.{S} Осванула је недеља |
| <p>Али, ако они то нису спазили, спазио је Стева, који је само у њих гледао.{S} И ако је била т |
| меши и почеша руком иза увета.{S} Мрзио је сирома ракију к’о мачак сланину.</p> <p>— Е, ајд’ са |
| — Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима сена.{S} Ја сам га својим очима видео.{ |
| могао да пије, а он сео код ње, загрлио је, па само у њу гледа.</p> <p>Беше се зацрвенео к’о ра |
| Шта прво да ради.{S} Дуго и дуго мислио је и кројио планове, док и њега сан не савлада, те засп |
| био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чупао своју седу косу.</p> <p>Свима је пуцало |
| е био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој |
| ли Бог, који све зна и све види, учинио је и помогао ми је, да зликовцима у траг уђем.{S} Њихов |
| ла ожене.</p> <p>Милостиви Бог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, |
| пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат.</p> <p>Благо њему!...</p> <p>Оти |
| рљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме по сред њега.</p> <p>Кад је тако провртио сено |
| светим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота.</p> <p>Тако се е |
| Он га узе и метну на крило.</p> <p>— Ко је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи р |
| топили су се од милине.{S} Не зна се ко је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке |
| ђу собом најбоље познајете.{S} Знате ко је какав међу вама.</p> <p>Траг од украденог вепра Стој |
| ло ово везено јаглуче.{S} А знате ли ко је ово лепо јаглуче извезао и ко га је Стеви дао?....</ |
| ицу па настави:</p> <p>— Али ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јес |
| ави Живани.</p> <p>— Охо, Бог му дао ко је измислио.{S} Охо!</p> <p>Живана се напи и метну опет |
| /p> <p>Али гле!</p> <pb n="14" /> <p>Ко је оно, што преко ливаде иде и на Мару се смеши?...</p> |
| у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S} Никад с њом н |
| ш.</p> <p>— Можемо Стојане.{S} Али, ако је њена драга воља, ми не можемо ништа.</p> <p>— Ја сам |
| млађи’ људи, а ја сам <pb n="63" /> ако је за вајду, у своје време послужио село, колико сам мо |
| ну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и ја...</p> <p>— И ти си И |
| а радимо рођо.</p> <p>Тако бато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љу |
| редније општине у његовом срезу.{S} Ако је пореза, ако је прирез или кулук, они су били први.{S |
| Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара пристаје, од мене нека им ј |
| Петку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свеч |
| о к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</p> <p>Немој ту в |
| ва, који је само у њих гледао.{S} И ако је била тама, он је то добро видео.{S} Њему се згрози б |
| изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно наши рекли: „н |
| а тек пред зору заспа.</p> <p>Ива, како је ушао у свој вајат, прући се по кревету.{S} Није се н |
| у, опази Мару.{S} За ова два дана, како је био у забуни, није ни обраћао пажње на њу.</p> <p>Са |
| чу.{S} Он исприча чича Игњату све, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе в |
| то не би било ни приближно ономе, како је Мара изгледала!</p> <p>По беломе од природе лицу, пр |
| ове куће, па чујем разговарају се, како је награис’о ча Игњат са Стојаном....</p> <p>— Шта јадн |
| е да прошевина буде сутра на вече, како је Игњат и пре мислио, а и због капетана, који ће се су |
| дет, да се набели.{S} Не знате ви, како је то ружно видети набељено чељаде и кад уме да се бели |
| каже: како без ње не може живети, како је воли...{S} А сад ето, стоји ту пред њом, па све забо |
| ку Турке победили.</p> <p>Каза им, како је баш на неколико корака пред њим погинуо сиромах Добр |
| е набели.{S} Лепше је брате онако, како је Бог дао!....</p> <p>Колико сам волео Мару и Ружицу, |
| је јако</p> <p>И овај други глас, како је траг дотеран до Игњатове башче, раширио се брзо по с |
| исменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина чак у Глушцима шко |
| ови стигоше.</p> <p>Мару и Ружицу, како је већ код нас адет, уведоше у кућу....</p> <pb n="171" |
| извештај капетану.{S} У њему каза: како је „непознати зликовац запалио сена у котару Радетића“. |
| апалио сена у котару Радетића“.{S} Како је „изгорело пет велики’ сена у вредности до тридесет д |
| ако непрестано плаче и жали га.{S} Како је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Сте |
| како су запаљена Радетића сена.{S} Како је Стојану украден вепар и траг доведен до њи’ове качар |
| а на све стране победили Турке.{S} Како је јако закључен мир, и како ће можда кроз недељу дана |
| траг доведен до њи’ове качаре.{S} Како је долазио капетан с људма њи’овој кући и све претресли |
| о је њи’ову нану назвала дојом.{S} Како је казала, да Стева није крив, и да је она више крива, |
| м је био и Дикан.{S} Видели смо га како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} |
| и долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинил |
| . к’о Мара му родила сина...{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу |
| ти што дотле нисам знао.</p> <p>Па како је умео лепо говорити.{S} Ама три би га дана човек слуш |
| ну.</p> <p>За ова два три дана, од како је није видео, беше се много променила.{S} Место оних р |
| е у души гадио оних подлаца.{S} Од како је капетан није имао посла с тако препреденим нитковима |
| ноју, а поцрнео као Циганин.{S} Од како је се родио, није толико радио, колико вечерас.</p> <p> |
| Никад с њом није муке имао.{S} Од како је он капетан, никакво неваљало дело није се тамо десил |
| утем био је весео, превесео.{S} Од како је сео на кола, па док није ушао у Раденковић, непреста |
| ати, па ћете осетити.{S} Сетите се како је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и М |
| о год је љубио и био љубљен, знаће како је Стеви и Мари, у том часу било...{S} Нема пера које ј |
| амо су видели како му нешто даде и како је капетан оно посматрао.</p> <p>— И ово си јаглуче, ве |
| то лепше казати капетану, шта је и како је дознао.</p> <pb n="98" /> <p>Таман смисли и у себи р |
| стина и правда победи.{S} Видиш ли како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p |
| о је тада вама, па ћете онда знати како је сада Стеви и Мари било, и шта су осећали...</p> <pb |
| еме беше тихо, благо.{S} Баш онако како је годило веселом срцу Ивином.{S} Беше му некако необич |
| олетеше ватри.{S} Опазили су Стеву како је бегао.{S} Није им ни било до хватања.{S} Видели су г |
| Да си била само Маро, па да чујеш како је капетан лепо говорио...{S} К’о да ми је лепо ето ’во |
| кад виде оца и брата свога.</p> <p>Како је он то страшно замишљао.{S} Они к’о у тесној и прљаво |
| и загледати на све стране.</p> <p>Како је се сав предао био тражењу свога јаглучића, није ни п |
| дати. ’Наком момку и ’накој кући, лако је наћи девојку, рече Станија.{S} А у себи је мислила н |
| већи се тек почне:</p> <p>— Ја.{S} Лако је Радетићима.{S} Пуна кућа свега на све стране.{S} Што |
| ена, ником ни камена, а кад се има лако је дати.{S} Нека је и од моје стране просто десет дукат |
| Јазук је пустити да пропада, а и ’нако је ваше и Божје....</p> <p>Некако у том времену, малена |
| кама, али ово што ми је Ива казао, тако је сигурно, као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је |
| .</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељу...</p> <p>После тога пријатељ |
| бац, донео би им по коју књигу.{S} Тако је он накуповао: <title>Свето Писмо</title>, <title>Веч |
| бити, тако рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, |
| е.</p> <p>Ива се замисли.</p> <p>— Тако је и морало бити нано.{S} Стева је изгубио јаглуче и он |
| је, рече Стојан излазећи.</p> <p>— Тако је то ја.</p> <p>Јако доста ти је, а ’вамо кад треба Пу |
| ли баш тако? рече Игњат.</p> <p>— Тако је чика Игњате.</p> <p>— Па њима се јако не море помоћи |
| p>Из стотине грла осу се:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p> |
| /p> <p>— Је ли тако Пуро?</p> <p>— Тако је господине.</p> <p>За тим прочита Диканово:</p> <p>— |
| ’о газда Стојан капетану?</p> <p>— Тако је он мени казао.</p> <p>Обојица су у лицу пламтили.{S} |
| ши као оскоруша застало....</p> <p>Тако је то.</p> <p>Има тренутака у животу, кад човек плаче, |
| па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и са Станојком било.</p> <p>Тета... њена добра |
| , као да су код своје куће.</p> <p>Тако је то увек, кад је човеку мирна савест и чисто срце њег |
| га.</p> <p>Игњат га пољуби.</p> <p>Тако је радио са свом децом редом.</p> <p>То ми се баш допал |
| а у петачку и оде опет њој.</p> <p>Тако је се то код Радетића веселило...</p> <p>Сватови су већ |
| дати.</p> <p>— Нећемо рођо.</p> <p>Тако је исто Стојан урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо ј |
| , живог би га зубима заклао</p> <p>Тако је ето, осећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је зн |
| .{S} Сваки ти је по нешто рекао, колико је знао и умео.</p> <p>Стари попа наздравио је капетану |
| пет, неко десет, неко дванаест, колико је ко могао, редом забележише.</p> <p>Превалило Бога ми |
| и бабо. ’хоћу да га дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји |
| аге имао полети преко ливаде.{S} Колико је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станими |
| ше прикупљати Игњатовој кући.{S} Колико је пространа Добрића авлија, па је опет кола закрчише.. |
| гњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о овим нашим селом....{S} И бл |
| о му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати кад се ватра појавила, па и то забел |
| .{S} Кад и они дођоше, испуни се колико је дуга и широка порта старе црквице у Глушцима.</p> <p |
| /p> <p>Колики је био ред кола, и колико је далеко Радетића кућа од Игњатове, знаћете кад вам ка |
| чика Игњате.{S} Све је готово и колико је сутра, спровешћу их суду.</p> <p>— Ми смо се знаш, г |
| о, добро, договорите се, а ја ћу колико је сутра доћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’ |
| су били и чича Игњат са Стевом, толико је ћеретао да је за причу.{S} Он исприча чича Игњату св |
| дирам ја.{S} Колико је твој син, толико је и мој.{S} Дирали су и мене моји старији, кад сам био |
| су биле потребне.{S} Срце срцу казивало је, шта је у себи осећало...</p> <pb n="20" /> <p>Ко го |
| овић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља или онако какав свечаник.{S} Нико т |
| а деце и момчади и сувише.{S} Изгледало је као на неком сабору...</p> <p>Капетан изађе из судни |
| b n="172" /> <p>Три читава дана трајало је весеље.{S} Ишло се и Радетића кући, и од Радетића оп |
| канцеларију.{S} Скоро два сата трајало је саслушање.</p> <p>Пура и Дикан причали су све од поч |
| и образи....{S} Мало по мало, нестајало је оног лепог руменила, а место његово заузимали су сив |
| ...</p> <p>Пуних десет година прохујало је од дана, кад су се Стева и Мара састали, а они нису |
| еслава.</p> <p>У кући за ватром крчкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, |
| .{S} Ал’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На |
| но и по ливади растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било п |
| .{S} Последње своје сјајне зраке бацало је, и позлаћиваше кровове домова у лепом Раденковићу.</ |
| ри млађи него што изгледа.</p> <p>Одело је на њему јадно и жалосно.</p> <p>Нека стара памуклија |
| е у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да гине за свога кнеза и своју домовину.</p> < |
| " /> <p>Кад се Ива пренуо иза сна, било је већ у велико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је к |
| Радетиће не угледате?</p> <p>Али, било је Вога ми у селу и таквих, који су овој лепој слози Ра |
| <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> <p>Капетан је био поранио и хо |
| <p>Сватови су већ стигли цркви.{S} Било је тамо још сијасет сватова.{S} Кад и они дођоше, испун |
| ке године нисам скоро запамтио.{S} Било је да рекнемо и до јако родни’ година, али је ова одвој |
| ем...</p> <p>За неколико тренутака било је на Стеви све ново од конца.</p> <p>Изненадило га је, |
| ="SRP18940_C9"> <head>IX</head> <p>Било је око два сата по подне, кад се кола зауставише код кр |
| ала „<hi>Испитница</hi>“...</p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић. |
| ну Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова сти |
| — ’хоћу, ’хоћу не бригај...</p> <p>Било је неко доба ноћи, кад су кола с Пуром и Диканом стигла |
| ојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати |
| и, и живео на многаја љета.</p> <p>Било је, Бога ми, превалило доста ноћи.{S} Гости се развесел |
| та, и упути се канцеларији.</p> <p>Било је време ручку, па су и капетан и сви чиновници били ве |
| вао је Стојан тај тренутак.</p> <p>Било је прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стоја |
| аде?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} |
| а мотрио на Стојанову кућу.</p> <p>Вило је баш око подне, кад му овај дође и отишав с њим на ст |
| </p> <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене у |
| <p>Ја узмем и почнем сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.< |
| мо тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Стојан би био извукао, да само ниј |
| еслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од тога дана неколико месеци.{S} Стојан свиње давно |
| ’ вечером леже, ил’ јутром устаје, само је на њега помишљала</p> <p>Бог, онај добри, који је Ма |
| сркати.{S} Личило је на варенику, само је имало онако неки силнији шмек.</p> <p>Људи, то сам е |
| у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцеларија била осветљена.</p> <p>Лупа на вр |
| чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако шапутала:</p> <p>— Сутра.... сутра...</p> <p> |
| <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађе опет из собе и |
| е ноћи није склопила ока на око, а само је плакала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по |
| урадио и са чича Игњатом.{S} Само тамо је мало друкчије било.{S} Дошло је било и до кика, и Ст |
| чувамо до Марине свадбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваи |
| е господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити.</p> <p>Кад је Стева дош’о кући, видео је да |
| } Од тог доба ја и Станимир штедили смо је.{S} Само ’вако о свечанику, наточимо по мало.{S} Али |
| док није ушао у Раденковић, непрестано је само певао.{S} И сам се чудио, откуд је толико песам |
| како није мира имала.</p> <p>Непрестано је мислила:</p> <p>— Шта ли јако ради мој Стева?{S} Отк |
| платиће се по заслузи....</p> <p>Одавно је речено: „ко другоме камен на пут баца, сам ће се о њ |
| тови се беху већ скупили.</p> <p>Одавно је дошао и кум и старојко и оба девера, Марин и Ружин.< |
| ла, то њих две најбоље знају.{S} Главно је да баба Ранђији није било криво.</p> <p>Кад се пробу |
| и њеног имања.{S} А за то двоје, вредно је Бога ми мало се промучити па и нешто ризиковати.</p> |
| се.{S} Младеж, која не зна за умор, ено је на сред села код крста и весело игра.{S} Сваки момак |
| .</p> <p>Ката је далеко измакла.{S} Ено је чак тамо иза оне врбе на сред шора.{S} Стала опет ко |
| p>Ката је већ знала пуно новости, и ено је како се жури да другама јави.</p> <p>Знала ти је она |
| лепа Радетића Мара, рано поранила и ено је већ пошла да обиђе код колибе марву.</p> <p>Погледај |
| мо мало брже да је стигнемо.</p> <p>Ено је стаде.{S} Гледа нешто у ливаду.</p> <p>Полако....{S} |
| } Погледај и’ само каки су.{S} Одгајено је то море к’о дете.{S} А брзи су к’о очи.{S} Ето јако |
| тана, шта ће сад бити.</p> <p>— Свршено је, рече капетан.</p> <p>— Кривци су ухваћени.{S} Заслу |
| енковића, да би му кола требала.{S} Оно је ту, прво село и потеси им се сучељавају...</p> <p>Ст |
| у у главу, а очи закрвавише.{S} Страшно је било погледати га, кад капетан с људма стаде пред је |
| што погледаш на женском чељадету, лепо је....</p> <p>Него има нешто, што ми се не допада.{S} Б |
| рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон осигур’о.{S} Шес дана ораће земље, |
| о иде пазар?</p> <p>— ’Вала Богу, добро је.</p> <p>— Ко ти је оно море, нонде?</p> <p>— А оно.{ |
| смрти живела.</p> <p>За Игњатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљи |
| аре.{S} После су га опет вратили и месо је у Стојановој згради.</p> <p>Капетан је био пренераже |
| Она га је познала.</p> <p>И заиста, то је био Ива.{S} Целу ноћ провео је не спавајући и дошао |
| Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете |
| на ногама да се држи.</p> <p>— Е, е, то је баш јазук.{S} Да ноће људи болан у мијани на клупи.{ |
| p>Жена оде вратницама.</p> <p>— Гле, то је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоц |
| ту да га изгуби?</p> <p>— Те вечери, то је било у среду вече господине, стајао је Стева са Раде |
| одговарала.</p> <p>— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само к |
| ме да поређа,...</p> <p>Њен вајатић, то је њен рај!{S} У њему девојка проводи и веселе и тужне |
| вам се свим на <pb n="69" /> свету, то је јаглуче моје, рече Стева молећим гласом и пружаше ру |
| ја знам ко је прави кривац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су |
| зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка ј |
| у — вели — нико да ми се утркује.{S} То је ружан адет!{S} Код Радетића куће ’хоћу да ми се пошт |
| {S} Твој ће Стева довече ти доћи.{S} То је већ свршено.{S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара |
| још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечаник но, Боже ми опрости, Божић.</p> <p>Ист |
| оже бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’о би’ добар |
| ватили смо.{S} Сам је се показао.{S} То је главом Стева, син Игњата Добрића.</p> <p>Игњат цикну |
| ржим, да он ово дело није учинио.{S} То је извршио неко други, па је ово урадио да би забацио т |
| о разведри.</p> <p>— Ето ти јако.{S} То је за љубав оне моје луде бабе и овог дериштета.{S} Ето |
| недељу ћемо доћи да те испросимо.{S} То је бабо синоћ каз’о нани, а она мени.</p> <p>Онда се ра |
| > <p>— Охо, немој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељ |
| p>Капетан погледа у Игњата.</p> <p>— То је лепо и племенито од ваше стране, чика Игњате.{S} Али |
| обрића.</p> <p>Игњат цикну.</p> <p>— То је лаж капетане!{S} Ако је моје дете лопов, онда сам и |
| о скиде капу и смерно рече:</p> <p>— То је моје јаглуче господине.{S} Дајте ми га!</p> <p>И кап |
| разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што....{S} Па за тим чисто човек |
| недеља, трећа од прошевине Марине, а то је био одређени дан за свадбу.</p> <p>Колико ли су се М |
| а.</p> <p>Познајете ли га?</p> <p>Та то је Стево, средњи син чича Игњата Добрића.{S} Из Мариног |
| ећао Стева.</p> <p>А Мара?...</p> <p>То је знала само она, и њена тета Станојка, којој се Мара, |
| па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био повод, да капетан посумња у кривицу Игњ |
| у....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</p> <p>Цео дан је са дојом |
| оваком исходу и брзом признању, па зато је овако и почео.</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е |
| , а за тим Стевине.</p> <p>Мерећи често је погледао у књижицу.</p> <p>Из уста му се оте узвик:< |
| ешто, да са њом разговара.</p> <p>Често је пута, баш нарочито, ишао тамо, где би њу могао видет |
| тао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао очи, као да се нечега сећао, |
| ону књижицу.{S} Читајући из ње, почесто је погледао у ноге час чича Игњатове, час Стевине.</p> |
| ..{S} Па како је лепо детенце!{S} Чисто је види како га држи на крилу па му тепа....{S} А он, л |
| Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по кући и авлији, па све ради, распр |
| е.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше |
| усне тврдиле су, да је оно истина, што је срце срцу говорило....</p> <p>— Ниси заспала, звездо |
| .</p> <p>За тим извади оне хартије, што је у судници писао, и поче их разгледати...</p> <p>— Ст |
| , да се тако није догодило.{S} Али, што је било било, сад се не поправи...</p> <pb n="157" /> < |
| тоји ту пред њом, па све заборавио, што је смислио да каже.</p> <p>Стоје тако и обадвоје ћуте.. |
| га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>Сватови стигоше.</p> <p>Мару и Руж |
| казала, Стева би у њима нашао оно, што је хтео.</p> <p>Гледајући га тако и она се мало окуражи |
| шој, а највише нашег Стеве, ако то, што је до сада било тајна — кажем, и ако успемо, да та тајн |
| > <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, што је најважније.</p> <p>— Шта Стево?</p> <p>— Сутра на ве |
| де.{S} Извади из џепа ону пантљику, што је њоме мерио траг стопа, па измери стопале чича Игњато |
| На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао полети преко ливаде.{S} Колико је си |
| уру ’оћемо ’воде на среду.</p> <p>— Што је речено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па из |
| у?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> <p>— Охо, немој тако пријатељу. |
| обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што је Живана могла на брзу руку спремити.</p> <p>Да није б |
| ц говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, а само је од страха дрхтала.{S} Неопажена изађ |
| ва за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у јед |
| ... их опет не знам да вам кажем на што је личило.{S} Некако на малу сушлију.{S} Ал’ опет некак |
| го обрадовала.{S} Спремила је и она што је за дочек потребно.</p> <p>Ружица је била сретна, пре |
| а која нису ватру прихватила.{S} Та што је ђаво пон’о, нек’ и носи.{S} Из ђавољи’ канџи, шале с |
| анас, тако сутра, док не слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута |
| да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p>Погледала је свога Стеву, |
| >За тим исприча Живани и Милану све што је дознао.{S} Каза како су им у овоме гадноме делу пома |
| ела је себе или Стеву...</p> <p>Све што је ту било, она је својим рукама израдила.{S} Све је он |
| Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица знала, употребила је.{S} Звала је од све му |
| ликом турском царевином.</p> <p>Све што је у себи јуначко срце осећало, полетело је у бој да ги |
| н се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи пријатељ.</p> <p>— |
| каном, не имајући времена да искаже што је био започео.</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече ј |
| тим одврну неку славиницу на ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек |
| анову башчу.{S} Извадише оно прошће што је било крваво.{S} По трагу одоше даље до изнад Игњатов |
| и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p |
| ка би привукли цело село, а камо ли што је Ката цео дан обила ноге по селу, причајући да је дов |
| тим очита неку молтитвицу, и сврши што је по божјем закону требало...</p> <p>И попи су обоје м |
| стигао председниковој кући.{S} Тек што је и он са ћатом дошао од суднице.{S} Седели су пред ку |
| таја и јага тамо видели.{S} Ја знам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме |
| радости, заборавио сам да вам кажем што је најглавније.</p> <p>— Шта је Иво?</p> <p>— Ви ћете б |
| драво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вала Богу, како ти газда |
| бојати.</p> <p>- Ово је ’нако, к’о што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми ј |
| онашао, морао је урадити овако, као што је урадио.</p> <p>Још дуго је премишљао капетан о догађ |
| кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала, онда нам је лако знати, како јо |
| на данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да ва |
| ми се он некако не допада.{S} Прво што је непоштен, а друго и ’нако некако не волим га, па кра |
| емој тако пријатељу.{S} То је много што је право, рече Игњат смешећи се. ’Вако чељаде вреди, и |
| а ораће земље, плуг, волове и друго што је земљоделцу потребно, не може ми нико и ни за какав д |
| лопов, она паликућа, син онога тамо што је код тебека, Иван Игњатов, одвео ми ноћас дете, моју |
| о завиривао, али као да не нађе оно што је тражио.{S} Лице му се поче мрштити.{S} Виш’ Игњатове |
| ве, па нека мајстор Глиша сврши оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађо |
| е.{S} Ништа му се није радило, и то што је урадио, урадио је као од беде.{S} Сав савцит био је |
| имира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он највише око Маре облетао.{S} Стева да је могао, ж |
| бросав Пантин накривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо ис |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Што је Стева даље одмицао, и глас свиралице све се слабије |
| ама, стаде гледати око себе.</p> <p>Што је више гледао, све је више к’о себи долазио.{S} Поглед |
| ужити, па Радетићи ’тели не ’тели. „Што је више јаја, гушћа је чорба,“ рече Стојан.</p> <p>— А |
| је она трпљиво сносила, тешећи се: „што је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу |
| ћи.</p> <p>За тим уђе у судницу и нешто је писао.</p> <p>Кад изађе, викну пандуру:</p> <p>— Тер |
| како је бег’о од Радетића котара, пошто је сена запалио.{S} То ћемо и заклетвом доказати...</p> |
| ц дана мора имати конђу.</p> <p>А пошто је трпео и Игњат, то да га Мара у вече изува и изјутра |
| године по Мариној свадби, а треће пошто је и Милана свога оженио, склопио је очи наш чича Игњат |
| о сам ти трагове бездушниче.{S} Освануо је и теби црни петак...</p> <p>Ива је знао све што му ј |
| > <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{S} Ти ћеш бити сретна!</p> <p>Мара је грљаше и |
| } Оставите и’ и не дирајте и’.{S} Добар је милостиви Бог.{S} Он никоме дужан не остаје.{S} Он ћ |
| сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на ви |
| <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} А воли ме к’о себе.{S} А ја!</ |
| во.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{S} Зна он, к’о што сви људи знаду, да они нису |
| обојак ваља.{S} И стари ча Игњат добар је и поштен човек.{S} Колико је он само година кметов’о |
| но вршио његове заповести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се |
| су мислили да не уме мрава очепити, зар је мог’о он то учинити?!</p> <p>Он, дугогодишњи кмет, п |
| ло.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију |
| ја мислим, ди нема деце...</p> <p>— Зар је она, жено, за то крива?{S} Бог је тако наредио, рече |
| а.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и данас воле да виде.</p> <p |
| рити киша, па да пропадне.{S} Велим зар је мало штете, ’наки пет сена....</p> <p>— О рођо!</p> |
| ло, колико сам мог’о и умео.</p> <p>Зар је он у стању тако што извршити?</p> <p>Не, не, то није |
| ћим гласом рече:</p> <p>— Игњате, вепар је довде донесен, где је?</p> <p>Игњат га боно погледа. |
| .</p> <p>Он поћута мало:</p> <p>— Међер је капетан им’о право, кад ми је на поласку рек’о, да м |
| Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казна, а |
| и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је дао, |
| заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову башчу |
| , ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута угња |
| ине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетану била ја |
| тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала је, као да |
| Нису их хтели ни погледати.{S} Станимир је цептио и хтеде полетити Стеви за гушу.{S} Али се опе |
| да одмах квасити другу.</p> <p>Станимир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног |
| е показао све каква је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене вод |
| и он за пут.</p> <p>Око 10 сати, пандур је већ чекао са спремљеним колима.{S} Мало после, капет |
| миловаше дуго... дуго...</p> <p>Пандур је међу тим већ стигао председниковој кући.{S} Тек што |
| Пламен је беснио све јаче и јаче, а пур је летео на све стране и падао као црн снег.</p> <p>— Б |
| ст, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S} Он је јавио да си ти Пуро запалио Радети |
| } Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, све би очло |
| ала за стотину жути’ дуката.{S} Код нас је се обоје ождребило.{S} Ождребила и’ наша Зрна.{S} Ва |
| Дуг је веле рђав друг.</p> <p>И ако нас је закон тако осигурао, опет људи некако све то извитоп |
| ла људи, купити све наше имање, што нас је год, ’воде јако у мејани. ..{S} Што да се не пазе... |
| кора.{S} Поред паљевине Радетића, ноћас је украден најбољи вепар газда Стојану.</p> <p>— Је ли |
| „благословене многе ручице“.{S} За час је око неких десет сена било развршено и по ливади раст |
| име Бога, рече старојко.</p> <p>— Вакат је вала, рече Игњат.{S} Биће данас јамачно још сватова, |
| синију.</p> <p>Још од првих дана, Игњат је тако научио, па је тако и до данас остало.</p> <p>Бе |
| е лаж....</p> <p>Ја лопов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p> |
| е:</p> <p>— Тако је, тако!</p> <p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, |
| ..{S} Боже....{S} Боже!...</p> <p>Игњат је био при овим речима страшан. .{S}Ломио је руке и чуп |
| >Али, то има свога узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закин |
| као да је све у моме џепу.</p> <p>Игњат је само брисао сузе, које су му из очију киптиле.{S} Ни |
| : „није ваљ’о од пете до перчина“, опет је се грозио овога дела, на које је сада пошао.</p> <p> |
| је стајала.{S} И ако није видела, опет је на себи осећала све погледе, који су на њу управљени |
| добро свршио, зликовце похватао и опет је био невесео.</p> <p>Често је пута затварао и отварао |
| Стеву, које је пандур терао.{S} Жалост је било погледати их.{S} Ветар потесом пиркаше и играше |
| ће, чули су запевку Живанину.{S} Жалост је било чути како тужно запева и нариче.</p> <p>Иван и |
| је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача од осећаја....</p> <p>Он нареди да |
| и.{S} Стојан свиње давно продао.{S} Већ је и треће и четврте купио и продао, али се не сећа да |
| азговору време брзо пролази.</p> <p>Већ је и капетан ушао у канцеларију.</p> <p>Ива се диже.</p |
| чићи моји, благо нани вашој.</p> <p>Већ је био у велико мрак пао на земљу, кад се сетише да и о |
| ion" /> <p>Још од ране зоре, Раденковић је био сав на ногама.{S} Изгледало је као да је недеља |
| олео је Игњата као свога брата, а Стеву је пазио као сина, па је с нестрпљењем очекивао шта ће |
| и ова није без тога остала.</p> <p>Прву је наздравио капетан чича Игњату и његовом <pb n="136" |
| ето закле бездушник.</p> <p>И заклетву је своју донекле испунио.</p> </div> <pb n="12" /> <div |
| него икад дотле....</p> <p>Издалека ју је био опазио и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој |
| /p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним милоште.{S} Из очију њених Мара |
| ва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у р |
| је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратил |
| у сећала среће своје.</p> <p>Најтеже ју је морила та црна мисао, да је Ива неће више волети.{S} |
| знао чему се Ружа радовала, а за чим ју је срце болело.</p> <p>Он се нешто замисли.{S} За тим о |
| био Стојан, он је њен родитељ.{S} Он ју је родио и док је мала била негов’о, пазио и милов’о.</ |
| Тета... њена добра и мила тета, дуго ју је држала притиснуту на своме срцу, које је за њу најви |
| аше Мара у себи.</p> <p>Истина, мало ју је дирала судбина њеног оца и брата, али шта ће?{S} Кри |
| дала, она је осећала празнину.{S} То ју је болело, али је она трпљиво сносила, тешећи се: „што |
| највише облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљ |
| p> <p>И сада је пошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p |
| избављењу чича Игњата и Стеве, опет ју је срце болело за оцем и братом својим.</p> <p>Ма какав |
| ем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читавом овоме селу.{S} Држим, да |
| је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша как |
| влачи.</p> <p>А и млади су.{S} Јабучилу је јако пета, а Бисер има пуни шес.{S} Пролетос смо и’ |
| а, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била и Мара.</p> <p>Стева је одвео на страну.{S} Држ |
| је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка као од олова.{S} У гуши га нешто стегло, |
| шли ост’о је ту његов јаглучић, кога му је Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господ |
| ред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се подигне чак горе до неба, па да целом свету ср |
| је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их раст |
| у руку и главе Стојанове, види се да му је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћу |
| мо јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, кад је с Маром стајао код сењака.{S} Мож’да је |
| је год на путу срео, чинило му се да му је нека својта.{S} Чисто му дође да сиђе с кола и да га |
| да је с Маром стајао код сењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то |
| лео је да је ма шта штетовао, али да му је само јаглучић ту....</p> <p>Сети се да му је био, ка |
| је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да загрли да га на своје груди притисне...{ |
| <p>Кад пође и поче свирати, осети да му је у прсима мало лакше.</p> <p>Да је ко чуо ово свирање |
| ном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и упита га:</p> <p>— Одакле си ти кићо?</p> |
| ено он чучну.{S} Из кожне кесе, која му је на каишу висила, извади кремен и огњило.{S} Намести |
| лико свануло.</p> <p>Прва мисао која му је кроз главу пролетила, била је мисао о јучерашњем дог |
| пуче, за тим наста мрак.{S} У ушима му је зујало, као да стоји уз највеће звоно кад звони...</ |
| мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није то баш ни због тога, него |
| је први пут загрлио и пољубио и кад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од |
| амо?</p> <p>Стева занеми.</p> <p>Сад му је ваљало рећи оно, што он ни за шта на свету не би каз |
| на њега.</p> <p>Што год погледа, све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{ |
| је весео.... неописано весео.{S} Све му је сада око њега друкчије изгледало.</p> <p>Колико ли ј |
| на га погледа.</p> <p>Поглед њен све му је казао...</p> <p>— Дела Игњате!{S} Дела за љубав овог |
| д своје девојке....</p> <p>А и време му је томе сада.{S} И амбари пуни, и чардаци пуни, и кесе |
| лицу сав помодрио као чивит.{S} Лице му је, у овом тренутку, више личило на животињско него на |
| <p>Он није знао куд је ишао.{S} Срце му је лупало да прси пробије.{S} Глава му је била тешка ка |
| све му је весело изгледало.{S} Срце му је играло у грудима...{S} Зажели да му је цео свет да з |
| ре, ишао је весело кући.</p> <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па |
| је и капетан остаде сам.</p> <p>Срце му је некако играло од радости.{S} Био је весео, као да му |
| њих стигао је и капетан.</p> <p>Први му је посао био, да их у канцеларију позове.</p> <p>Они уђ |
| олима и чекао да Игњат изађе.{S} Али му је то искање било пријатно.{S} Чекао би вала, ако ’хоће |
| едаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разумео.{S} Обојица скочише и одоше у собу гд |
| из Шапца.{S} Ишао је доктору.{S} Он му је показао све каква је болест, и доктор је дао лекове: |
| м осећао радост срца Ивиног.{S} Радо му је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, ник |
| ра.{S} Свак је испраћао по неког, ко му је драг и мио.</p> <p>И Стеву су његови испратили.</p> |
| и дошао је ту још одавно.{S} Некако му је ту било к’о чисто лакше.</p> <p>Приметивши да се кро |
| Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео дати.{S} За тим се диже и оде.</p> <p>До |
| рномањаст а коштуњав човек.{S} Могло му је тако бити четрдесета....</p> <p>Био је нешто слабуња |
| вести.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} |
| је крив, и да је она више крива, што му је извезла јаглуче, које је он изгубио.{S} Све му то ис |
| нковић.</p> <p>Оно велико имање, што му је иза оца остало, Ива је за љубав Ружину надгледао и б |
| петак...</p> <p>Ива је знао све што му је требало.{S} Да му је сад на очи изашао Стојан или Је |
| S} Капетан прегледа.{S} Забележи што му је било потребно.{S} Запита колико је могло бити сати к |
| је се топио од милине, слушајући што му је Ива говорио.</p> <p>Та нека ме јако цео свет држи за |
| дође и отишав с њим на страну, нешто му је шапутао.</p> <p>— А какав изгледа Стојан?</p> <p>— С |
| ио би га к’о рођеног брата.{S} Нешто му је у прсима тесно.{S} Не зна шта би пре радио.{S} И пла |
| ењака и да му је ту испало.{S} Пошто му је глава на рамену, не би то рекао пред капетаном и тол |
| иште вилице, набра обрве, а из очију му је ватра севала.</p> <p>Оба заћуташе...</p> <p>— Ја про |
| е нека бела вода као млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и |
| вече смо стајали код наши’ сена и ту му је испало.{S} Мора да га је ко наш’о и дао оном проклет |
| ића куће, извади пушку и опали.{S} Њему је одговорио глас пушке Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробу |
| тужне часове у своме животу.{S} У њему је она неограничена владарка.... царица...!</p> <p>Свуд |
| е беше нешто замислио.{S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S |
| до уста, и у скоро сви су знали у чему је ствар.</p> <p>Сви су их са презирањем погледали.{S} |
| <p>Он се наже те дохвати јабуку и метну је у недра.{S} Беше му некако мило, као да је Мару у не |
| им он узе пљоску.{S} Скиде капу и метну је на колено.{S} Прекрсти се, па милујући пљоску поче:< |
| аши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p> <p>— Вере ми пријатељу, остало још мало.{S} Да |
| ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред |
| је од Бога, слађе од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Он |
| ици пред Нинковом кућом.</p> <p>Гле, ту је и сеоска алапача Ката.{S} Села међ жене, па се затур |
| сету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што изгледа.</p> <p |
| бица се преселила у кућу Игњатову, и ту је уза своју Ружу, гајећи миле унучиће, до смрти живела |
| сретна ми буди!</p> <quote> <l>У свету је Маро,</l> <l>Људи свакојаких </l> <l>Има добрих кћер |
| ништа.</p> <p>— Ја сам је родио, ја ћу је вала и убити, ако она то буде учинила.</p> <p>— Греш |
| p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме не послуша...</p> <p>Капетан није |
| онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и...</p> <p>Ма да је био до краја покв |
| кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да с |
| куд је толико песама знао.{S} Као да их је весело срце његово само стварало.</p> <p>Време беше |
| учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева изговорио.</p> <p>За тим узе да рачуна:</p> <p |
| гостима те пред кућу.</p> <p>У соби их је већ чекала постављена и намештена трпеза, каква се с |
| спод ока бацају поглед на свет, који их је с обе стране шора гледао.</p> <p>Ишли су као кроза ш |
| ед и на њих.</p> <p>Стари попа чекао их је већ у одеждама обучен у цркви.</p> <p>Његово збрчкан |
| p>Дошав кући исприча Станимиру, како их је Стојан оштетио.</p> <p>— Нећемо му више никад ништа |
| удави.{S} Прсти су га болели, колико их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, д |
| ати по оној гомили апсеника.{S} Било их је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали |
| јатеља и званица и с јабане.{S} Било их је, да ти кажем: из Глушаца, Ноћаја, Банова Поља, па и |
| рак корачати...</p> <p>Неколико било их је онако без гвожђа.</p> <p>Пура и Дикан нашли се у ово |
| тедоше бар да се освете Стојану, што их је он, по речима капетановим, издао...</p> <p>— А је ли |
| кивао, кад ће им овај казати, за што их је звао.</p> <p>— ’хоћеш ли нам ти, председниче, говори |
| ешко.{S} У души су нешто осећали што их је болело.{S} Било им је у души и срцу некако чудновато |
| јем да га цуре, Марине другарице, којих је око вајата било сијасет, нешто жестоко грде!...{S} А |
| } Ови људи, види се, нису криви.{S} Њих је на та дела навео Стојан.{S} Хајдете за мном у канцел |
| имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ово зазор за наше село.{S} Толике године болан, па н |
| овом ћемо се шареницом покрити!{S} Баш је лепа, па шарена к’о детлић!{S} Али, нека Стева избир |
| p>— Охо, хо!{S} Ово нешто зорли.{S} Баш је севап напити се ’ваке ракије.</p> <p>— Има ту још ђе |
| або....</p> <p>Игњат се уозбиљи.{S} Баш је био наумио да га мало дира, али га сада остави.{S} П |
| ли кад се онако наћапа!</p> <p>Погледаш је, лепа к’о уписана, а овамо се нацмакала, па ти се чи |
| и на згоди падне шака...</p> <p>Тим ћеш је ућуткати, да зуба не сме помолити, а ми ћемо ’вамо р |
| вољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевиној, а |
| нем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се лако к |
| не?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капетаниц |
| ина....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били Ива |
| уза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и како им ј |
| родаје <title>Свето Писмо</title> онако јевтино.{S} Помислите само, књига, има у њој скоро три |
| у.</p> <p>Кад је изнесоше и разастреше, један узвикну:</p> <p>— То је кожа од оног вепра што... |
| их јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао је прасе к’о наливче, а у вуруни цвч |
| иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако, један је посао свршен, а сутра ћу, ако Бог да, и остало |
| сина Емануила, Вога же и человјека!... један од сватова истрча из цркве и викну:</p> <p>— Пали |
| ан се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је много већи, а други маљи од ваших стопала.{S} |
| p>— Познаје се ’ди је прошће вађено.{S} Један је проштац мало крвав.{S} У башчу нисмо улазили.{ |
| им те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{S} Платићеш ти то лако.{S} Н |
| жио си полић.{S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком |
| сам с тобом ашиков’о, а?.. .</p> <p>На један пут се беше нешто одобровољио.</p> <p>Живана то п |
| тану се нешто стеже око срца.</p> <p>На један пут му дође да им викне:</p> <p>— Ви нисте кривци |
| ни на шта није главе освртао.</p> <p>На један пут, баш кад се Стева беше усправио, да се мало о |
| са оним сатанским осмејком на лицу, па један на другог намигује.</p> <p>То је управо и био пов |
| о, чисто ми мало лану.</p> <p>Он, шврћа један, као да осети то, па поче:</p> <p>— Уве, уве!.... |
| у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море, што си ст |
| <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нестане...</p> <p>Гл |
| ивао Ћерић, а ово је испевао, кад га је један пут председник уапсио, што је био пијан.</p> <p>С |
| љива.</p> <p>У дну њихове башче, био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и И |
| миру просу се радост по лицу.{S} Они се један на другог тајом осмејкиваху.{S} Али, та њихова ра |
| рени већ од игре, песме и пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ св |
| > <pb n="7" /> <p>— А мог’о би’, лудаче један, добити за њи’ стотину жутих дуката.</p> <p>— А т |
| вог света желео!...</p> <p>— Иди кијаче један!</p> <p>— А шта би ти, са ’наким коњма, кад би ти |
| </p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само.{S} Не смеју ни главе да под |
| заслужили по литру кудеље на леђа, рече један.</p> <p>— Ја шта болан.{S} Не море то бити, зло р |
| .</p> <p>— ’Гурсуз овај авсанџија, рече један од апсеника своме другу.</p> <p>— Права каламуња, |
| ...</p> <p>— Има еј, педесет кола, рече један.</p> <p>— Смео би’ о главу да и’ има више, рече д |
| >— ’Вала Богу, те само ветра нема, рече један.</p> <p>— Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па |
| вадба бити, кад је вака прошевина, рече један.</p> <p>— Кад је свадба?</p> <p>— У трећу недељу. |
| м био од јутра код Стојанове куће, рече један.</p> <p>Дошло ти лепо оно, па одврнуло катанац на |
| ли...</p> <p>— А ваља се што маћи, рече један.</p> <p>— Шта ваља се.{S} То су циганска посла... |
| >— Вредан човек, овај наш капетан, рече један од људи пред судницом.</p> <p>— Зорли вредан, реч |
| и ђаво.{S} Не долази он на празно, рече један.</p> <p>— Цигурно, одговори други.</p> <p>— Шта л |
| <p>— Мени сипај Стево јабуковачу, рече један.{S} Нећу да се навађам на вино кад га нема увек.{ |
| <p>— Шта је оно у капетана у руци? рече један.</p> <p>— Не знам.{S} Неко јаглуче даде му Стојан |
| лава на раменима.</p> <p>Право оно рече један мој пријатељ:</p> <p>— Лепо је, вели, нас закон о |
| гледима све казали.</p> <p>Они полетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капе |
| е земља нешто много угажена.{S} Опазише један проштац мало крвав. <pb n="65" /> Извукоше га, па |
| : „Ови људи, види се, нису криви“.{S} И један и други трудили су се да што већу кривицу свале н |
| у лицу зарумени.{S} С њим су стајали и један његов писар и два кмета оданде из Богатића.</p> < |
| ако згода, ил’ никад бити неће, да и ми један пут имаднемо све к’о људи.{S} Помислим, баш је ов |
| нешто, али му реч застаде у грлу.{S} Ни један нису ни чули ни видели, шта се око њих догађа.{S} |
| ановог.</p> <p>Ја сам измерио траг и ни један се с вашим стопалама не подудара.{S} Један је мно |
| е ћутао.{S} Сви су гледали у земљу и ни један човек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, теш |
| ..{S} Беху се скаменили....{S} Главу ни један не смеде горе подићи.</p> <p>— Обијај, викну капе |
| гњат...{S} Говорите кукавице!</p> <p>Ни један не рече ни речице.{S} Стојан поче нешто, али му р |
| се и он и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњ |
| је ни од какве потребе.{S} Сви су налик један на другог, и само се именима разликују, а имена о |
| и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, нећете ми веровати, срчу левом ру |
| ше завијено соли.{S} А поврх свега озго један сув, лепо обарен, шаран.{S} Беше дакле свега што |
| веда.{S} Али, од кога <pb n="9" /> само један пут шта купе, тај се други пут тешко накани да им |
| биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо ц |
| и оде.</p> <p>Сељаци се ћутећи један по један разиђоше кућама.</p> <p>Пандур отера Игњата и Сте |
| сати.{S} Хајдемо к мени да попијемо по један..... заборавио сам како оно рече.</p> <p>— Шта ве |
| Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други испуњава.{S} Увек слога, увек љубав |
| о ти велиш.</p> <p>Па тако увек.{S} Што један рекне, други одобрава.{S} Што један зажели, други |
| , у туђе село, а мени баш криво.{S} Зар један човек мог’о подићи ’нолику бинију за мијану, а ми |
| аш.</p> <p>— Помисли Ружо, две свадбе у један дан.{S} Моја и твоја, Стевина и Марина.{S} Ала ће |
| за причу.{S} Два рођена брата жене се у један исти дан, а узимају две другарице, које су се к’о |
| S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко врелом |
| Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију.</p> |
| тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти се и |
| злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине.</p |
| уру.</p> <p>Кола стадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:< |
| S} Ослушкиваше.</p> <p>Куцање се чу још један пут.{S} Па онда је неко полако зовну:{S} Маро, Ма |
| м свету срећу своју каже....</p> <p>Још један пут погледа за Маром.</p> <p>Онда извади иза поја |
| p> <p>Ја утеко’ из вајата...</p> <p>Још један пут баци Мара поглед по целој авлији.{S} У себи с |
| а пољуби, па се онда трже...</p> <p>Још један пут притиште Мару на своје груди па се љубише.... |
| p>Игњат је плакао као мало дете.</p> <p>Један човек, сав блед, закрвављених очију, стиснутих ви |
| ам у њега као у себе, па ето ти.</p> <p>Један пут тако, баш сам имао позив среској власти.{S} П |
| </p> <p>— Обијај, викну капетан.</p> <p>Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур |
| о.{S} И плакао би и смејао би се.{S} На једаред му дође да трчи, да скаче.{S} Да му је да се по |
| ве нешто причињава да ће то бити.{S} На једаред се Пура трже.</p> <p>— Спази ли ти море Игњата |
| > <p>Ружи засија лице од радости.{S} На једаред се опет замрачи.</p> <p>— А шта ће бити с њима |
| <p>Очи су му севале живом ватром.{S} На једаред погледа у свог брата.{S} Овај му је поглед разу |
| а ономе што је стајало на асталу.{S} На једаред из оног поцури, рек’о би’ вода и сушлица се нап |
| еби рекне: е, баш ћу ’вако.{S} А оно на једаред се предомисли.{S} Ајак, не ваља тако.{S} Боље ћ |
| се распасивати.</p> <pb n="47" /> <p>На једаред примети да му нема његовог јаглучића.{S} Замисл |
| <p>Никако није мира имао..,.</p> <p>На једаред узе опанке и обу се.{S} Изађе полако из вајата, |
| апасти, која село снађе......</p> <p>На једаред прође од уста до уста реч:</p> <p>— Ево капетан |
| а?....{S} Шта ће она рећи?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} |
| свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оног места, где су Стева и Ма |
| S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим с |
| ди лепо знали шта да мисле...</p> <p>На једаред пуче глас по селу да је Стојану Рибићу украден |
| S} Ко зна о чему је мислио...</p> <p>На једаред га нешто лупну у леђа.{S} Он се трже.{S} Поглед |
| чисто не верују својим очима.</p> <p>На једаред прште куд које.</p> <p>Капетан с људма упути се |
| о да ради, али није знао шта.</p> <p>На једаред као да се нечег сети.{S} Што је игда снаге имао |
| ала, као у рођено чедо своје.</p> <p>На једаред се трже из мисли, у које се беше занела.{S} При |
| оји се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну.{S} Кроз цело тело прођоше му жм |
| <p>Пура се мало као замисли.</p> <p>На једаред скочи:</p> <p>— ’хоћу газда Стојане, и одо’ сад |
| е прошло скоро два сата ноћи.</p> <p>На једаред, Стојан чу, да у авлији нешто учини: туп! туп!{ |
| <p>Ружа полако подиже главу.</p> <p>На једаред као преплашена срна скочи; и као муња полети за |
| ећ две недеље, пао у постељу.</p> <p>На једаред на шору се чуше кола, и стадоше пред њихову кућ |
| тури с њима говор о што чему.</p> <p>На једаред приђе му председник и шану на уво:</p> <p>— Ево |
| S} Како они ’воде у Богатићу?</p> <p>На једаред ће Ива:</p> <p>Од силне радости, заборавио сам |
| се Стева топио и чисто их гутао.</p> <p>Једаред, баш кад Мара уђе у свој вајат, Стева се беше н |
| дрхтале од умора, после дугог затезања, једва учини.</p> <p>Капетан извади оне хартије из џепа |
| силних суза, које хтедоше да је угуше, једва им-је казала, каква је беда њихову кућу снашла и |
| <p>Промуклим, чисто животињским гласом, једва проговори:</p> <p>— ’Ај, ’ај момче!{S} Нуто дер т |
| од меда.“</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком н |
| отуд од мијане помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у |
| и Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ватре није могл |
| ве зграде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... гос |
| х је и пет шест с гвожђем на ногама.{S} Једва су корачали.{S} Неком узицом привезали средину гв |
| а.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> <p>— Не сумњам ни на ког господ |
| стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Сто |
| Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим |
| ао ово свињче?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки да |
| у плач.{S} Загрли ме и стаде љубити.{S} Једва је кроз сузе говорила:</p> <p>— Стева није крив.{ |
| а се.{S} Виде да је потпуно спреман.{S} Једва се сети да је синоћ легао не распремивши се.</p> |
| пала.{S} Капи крви није у лицу имао.{S} Једва изговори:</p> <p>— Није.</p> <p>— Кључ, цикну кап |
| аш’о и дао оном проклетнику...</p> <p>— Једва сам је утешила Иво. ’Теде да пресвисне од плача.< |
| </p> <p>Сав је цептио....{S} Ноге су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њо |
| Није оваки био не памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њег |
| } А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, кад је пандур |
| ни били.</p> <p>— Кажи Маро!</p> <p>Она једва промуца:</p> <p>— Како ти велиш тајо...</p> <p>— |
| уђења.{S} У гуши га нешто стегло, да је једва могао проговорити.{S} Дужност је морала бити јача |
| Сутра рано, код ораја.</p> <p>И она је једва чекала да забели зора.{S} Целе ноћи није склопила |
| га је нестрпљиво очекивао.{S} И сам је једва чекао да види, шта ће од свега овога бити.{S} Вол |
| е подићи.{S} Промукло и кроз зубе да се једва чуло изговори:</p> <p>— М-е-с-о.</p> <pb n="128" |
| ош мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула...</p> <p>На једаред, иза жбуна, близу оно |
| > <p>Он му полети...</p> <p>Станимир се једва исправи.{S} Крупне сузе сијаху му се у очима...</ |
| p> <p>Ухватише ко за руке ко за ноге, и једва их као вреће, убацише преко лотре у кола...</p> < |
| није он овде улазио.</p> <p>Збуни се и једва Бога назва.</p> <pb n="101" /> <p>Капетан устаде. |
| ивали, шта ће рећи.{S} Она стеже срце и једва промуца:</p> <p>— Имам тајо!....</p> <p>— Е, нека |
| а.</p> <p>Било је прозорје.{S} Предмети једва су се могли распознавати.{S} Али је Ружица ипак в |
| <p>У том је викну Станојка.{S} Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> < |
| амо ми порасло срце к’о бундева.</p> <p>Једва им заварам очи и умакнем у вајат. „Она“ <pb n="16 |
| > <p>Стева је стајао као укопан.</p> <p>Једва се мало уклони, кад осети врућину од ватре...</p> |
| их је држао стиснуте у песницу.</p> <p>Једва је уграбио, да Ружици, која је била бледа као смр |
| еника Стеву, сина Игњата Добрића</p> <p>Једва је чекао да се врати кући у своје село, па да ту |
| </p> <p>— Не могу, газда Стојане</p> <p>Једва се сиромах човек искобеља, лажући га да је волове |
| аде и кућа пред њим играју....{S} Једва једвице промуца:</p> <p>— ’Нако.... успрем... госп... и |
| > <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо воду и ракију и да срчемо ову |
| тогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, з |
| о је до дна душе поштен човек, па га је једило кад је видео, како се Стево вешто правда, да би |
| S} Али, то им сада мало може помоћи.{S} Једина им је олакшица у трошковима, али кривица остаје |
| ти.</p> <p>Добар је грешник, само му је једина мана, што има адет да се по кашто напије.{S} Али |
| уду.</p> <p>Сви су занемили од чуда.{S} Једини је, сем капетана, био председник, који је за ово |
| ње вреди преко две ’иљаде дуката, а она једини наследник. </p> <p>А од куд ти знаш, да Мара сто |
| нувши се осталима рече:</p> <p>— Ово је једини спас Игњату и Стеви.{S} Ако им се стопе не подуд |
| био је један стари гранати орах, први и једини сведок њене и Ивине љубави....{S} Колико ли је с |
| с њом поступао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> |
| n="137" /> <p>— Везла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има |
| S} Биће ту гостију, еј!{S} Није то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> |
| оте, лепа <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Р |
| Мари нажао учинити; зар би мог’о своју јединицу ожалостити?</p> <p>— Видиш Стево, па и доја ме |
| у половину к њима доносе.{S} Тиме су, и једино тиме, давањем земље под наполицу, привукли себи |
| је полагао на писменост.{S} Мучио се у јединству, како је само он знао, али је сва три сина ча |
| јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу гледали |
| ниче,</l> <l>Ког ти подиже</l> <l>Твоје јединче.</l> </quote> <p>Мика.</p> </div> <pb n="IV" /> |
| јаглуче....</p> <p>Као мајка кад опази јединче своје да се дави, јурну Стева кроз народ.</p> < |
| , кад на своје груди притисне изгубљено јединче?...</p> <p>То су сада осећали Иван и Ружа.</p> |
| </p> <p>Капетан извади ону пантљику.{S} Једна мера из оне књижице, подудари се са стопалом Језд |
| , познаћете да је превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари |
| о синоћњој Радетића паљевини.</p> <p>— Једна штета, сто гре’ота, рече ча Паја.{S} Али ја би’ у |
| то испрекршта и испише имена карти, па једна страна твоја, друга његова...</p> <p>Тако данас, |
| кад се из кола враћају, па к’о да и’ је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</ |
| {S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна петачка препеченице.{S} Од тог доба ја и Ста |
| да дуго нешто шапутале, а при том чешће једна другој руку стезале.{S} На послетку се загрлише и |
| он, што му се игра, него од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...< |
| н и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомиле, која се ту близу на шору налазила |
| е превалио педесету.{S} Једна мање, или једна више, ту је.{S} Но он је у ствари млађи него што |
| није никако могао да нађе излаза.{S} Ни једна олакшавајућа околност за Игњата, сем тога што се |
| p> <p>— Е, ајд’ ајд’. ’хоће л’ бити још једна да се попије?</p> <p>— Доста је, рече Стојан изла |
| > <p>— Дијете, викну председник.</p> <p>Једна жена изађе.</p> <p>— Доведи дер’ онога човека ’ва |
| све од почетка па до краја.{S} Њима је једнако звонило у ушима оно што капетан рече: „Ови људи |
| дали за мог Марка.{S} Али ја ти бо’ме, једне ноћи мрак на се и нешто прња, па право с њиме њи’ |
| не врбе на сред шора.{S} Стала опет код једне гомиле жена:</p> <p>— Како с’ Станија!{S} Како с’ |
| е све масло њи’ово.{S} Чекајте кукавице једне, нећете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездим |
| ска о жици виси мало ситанце.</p> <p>Из једне кутије, на којој су биле неке смешне слике <pb n= |
| а га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не проговори.</p> <p>Највреднији од свију при гаш |
| речи.</p> <p>Он ућута.{S} Није умео ни једне проговорити.{S} Осети само нешто ’ладно око срца. |
| лу, учинили су ми да постанем повереник једне тајне.{S} Тајне коју је знало само двоје у читаво |
| срце.</p> <p>За тим насташе питања и с једне и са друге стране.{S} Како код куће?{S} Како у се |
| ривио онај шеширић што је цвет за њим с једне стране, а с друге стране косо исечена крута харти |
| ене по рудини па се раскакотале, а ни у једне рада нема.{S} Мислиш, Боже опрости, да је недеља. |
| ли ти се промене могу учинити, у животу једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета. |
| се не поправи...</p> <pb n="157" /> <p>Једне вечери посматраше чича Игњат Ружу.{S} На лепоме л |
| о најновијим догађајима у селу.</p> <p>Једне осуђују Игњата и Стеву.{S} Друге их опет бране.{S |
| вим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, цикну капетан--- Вежите их!...</p> <p>— Ово је љ |
| ...</p> <p>Тако по читавом селу.</p> <p>Једни су бранили Стеву, а нападали Пуру и Дикана, што т |
| а.{S} Најбоље је, да ми све њих крстимо једним именом: сеоски беспосличари, па да их тако и зов |
| истругало.{S} Истресоше и ту, Бога ми, једно десетаче, ако није и више, па се онда поздравише |
| дан.{S} Три пре, а три после подне.{S} Једно много веће срче, у ком беше нека бела вода као мл |
| вукли ту у „Велику Ливаду“ код куће.{S} Једно пет-шес оставили су код колибе.</p> <p>Стева је б |
| редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу |
| а је болест, и доктор је дао лекове:{S} Једно мање срченце црвено обојене водице, да пије по ше |
| су ове гласове слушали смешећи се, и на једно уво чули, а на друго пропустили...</p> <p>Силан с |
| Капетан уђе у судницу, и седе те написа једно писмо.{S} За тим опет изађе напоље и предаде га п |
| газда Стојане, рече Дикан.</p> <p>— Све једно.{S} Даћу њему на другом месту.</p> <p>— Е, ’вала |
| ржи за кривога, рече Стева, мени је све једно, само кад знам да Мара то не верује.....</p> <p>— |
| амо срце пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је |
| још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим.</p> <p>Такве су вам браћо, карте и то п |
| > <p>Наслоњено срце на срце говорило је једно другом шта је у себи осећало....{S} А румене усне |
| несрећом није одма’ спазило, ’ватало би једно о друго, и све би отишло у дим.</p> <p>И заиста ч |
| гласом нешто проговори и из џепа извади једно јаглуче и пружи га капетану.</p> <p>Капетан разав |
| е сетише да и они што повечерају.{S} Ни једно није глади осећало, но онако више адета ради, сед |
| т занемио од чуда.{S} Рекао би човек ни једно не дише.{S} Сви погледају у капетана, шта ће сад |
| м је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја велим лепа жено.{S} Ја |
| је једна мајка родила.{S} Баш створени једно за друго...</p> <p>— И волели су се јадна — проду |
| али колико можеш, а оно ће после и само једно о друго.</p> <p>— ’хоћеш?</p> <p>Пура се мало као |
| пожелети може....{S} Она стаде једно по једно вадити и разгледати....</p> <p>Свећа је већ догор |
| ди растурено.</p> <p>Остало је оних пет једно до другога.</p> <p>Страхота је било погледати...< |
| ећа....{S} Сви су се ти мириси мешали у једно, да кад уђеш они те занесу, опију!....{S} И да си |
| беше усправио, да се мало одмори, букну једно сено, и пламен се изви под облаке...</p> <p>За њи |
| Заједно су од детињства.{S} Одрасли су једно уз друго, па зар је сада какво чудо, што се и дан |
| ила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p> <p |
| селу, видећете једног особитог човека, једног нашег старог познаника.</p> <p>По смежураном црн |
| е иде и на Мару се смеши?...</p> <p>Иза једног жбунића помоли се момче.</p> <p>Њега је Мара и с |
| е два три пута око њега.{S} Онда се код једног заустави и полако рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> |
| сада има скоро у сваком селу, видећете једног особитог човека, једног нашег старог познаника.< |
| ли су пред кућом у авлији, пијуцкали из једног шуленцета и нешто се полако међу собом разговара |
| овено.</p> <p>— Живели! заори се као из једног грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а |
| p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара пошла марви код колибе.{S} Ја је |
| .</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> <p>— Да топови ’воде пуцају, ови |
| ађаја, кога сам вам испричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарал |
| једне читаве државе, а камо ли у животу једног сеоцета.</p> <p>Многи од наших познаника већ нис |
| /p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милан |
| сећа да Радетићима свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане! |
| Ако вас кадгод нанесе пут кроз Мачву, у једној од друмских механа, којих у Мачви, хвала Богу, с |
| кромпира, и као снег бела погача.{S} У једној чистој кринци беше завијено соли.{S} А поврх све |
| вуда је владала потпуна тишина.{S} Ни у једној кући није било видела.{S} Само је среска канцела |
| оје су одавно и заслужили.{S} Били су у једној уској, мрачној и влажној собици, што се звала „< |
| Хвала Богу, да се и моја давнашња жеља једном испуни.{S} Није знао шта је од радости радио.{S} |
| л’ опет некако друкчије.{S} Имало је на једном крају држак, а на другом као сисак.{S} На крају |
| том се појави из суднице капетан.{S} Од једном наста тајац.{S} Мува да зукне, чула би се, чини |
| да ли ти знаш, — поче Пура — док се од једном зачу громки глас апсанџије:</p> <p>— Унутра! и с |
| етку Пура се као мало окуражи.{S} Приђе једном младићу, за кога му се чинило да му је познат, и |
| било заједничко.{S} Све су то оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опа |
| ’хоћеш ли нам ти, председниче, говорити једном што си нас звао, рече чича Пера.{S} Ево нас вала |
| ’ има више, рече други.</p> <p>На таком једном скупу вреди бити, па да се види шта има у богато |
| 34" /> <p>Механа дупке пуна.{S} И ко по једном или два пут у години у механу долази, данас се с |
| ђе.</p> <pb n="3" /> <p>— Дај дер ми, у једном топраку рано, донеси с бурана неначете воде.</p> |
| уточене ракије?</p> <p>— Има у долапу у једном срчету...</p> <p>Стева скочи и донесе.</p> <p>Иг |
| ремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше ту у једном дрвеном чанку, лепа као кајмак, папула од белог |
| Богатића.</p> <p>Пура и Дикан све их у једном часу прегледаше.{S} Приђоше капетану да се поздр |
| азва Бога.</p> <p>Они примише.</p> <p>У једном ћошку до келнераја седели су Пура и Дикан.{S} Би |
| читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати.</p> |
| чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кући не |
| Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго ста |
| ло дело није се тамо десило.</p> <p>Још једном прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:< |
| о оне звале једном речи: „наше“.</p> <p>Једном се Станојка беше опасно разболела.{S} Нападе је |
| о, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једноћ и твојој кући.{S} Баш ми ’теде лепо срце да преп |
| евито стезаше песнице, и гледаше час на једну час на другу страну.</p> <p>Промуклим, чисто живо |
| опов!</p> <p>Игњат је се окретао час на једну час на другу страну.</p> <p>Свак’ је ћутао.{S} Св |
| познатој гомили, па само зверају час на једну, час на другу страну.</p> <pb n="117" /> <p>На по |
| тадоше.</p> <p>Он још један пут прочита једну од оних хартија, па онда рече:</p> <p>— Окрени ко |
| дати га, кад капетан с људма стаде пред једну зграду.</p> <p>— Шта ти је овде газда Стојане?</p |
| рече:</p> <p>— Баш ћу ово.</p> <p>Скиде једну врљику од ограде, тури је у сено и бушио је њоме |
| па је излупа.{S} Прекрсти се, па набоде једну жишку чиодом и спусти је у воду....</p> <p>Угљен |
| <p>Капетан нареди пандурима те спремише једну собу.{S} Наместише у њој леп креветац, у коме ота |
| уту подугачку чиоду.{S} Машицама извади једну повелику жеравицу, па је излупа.{S} Прекрсти се, |
| ....{S} Шта год рекне, баш вреди.{S} Ни једну у ветар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Језд |
| p>— Нано, кажи баби, или Ружицу, или ни једну....</p> <p>— Па нека се не жени, ако му жена не т |
| Заповедајте, молим!</p> <p>— Дед’ мени једну горчију каву, и носи нонде за ’нај астал Пури и Д |
| >Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У онај други умочише чисту крпу и обло |
| {S} Да гледају на туђе очи.{S} Волим им једну њиву мање оставити, па ће они, ако буду паметни, |
| е.{S} И ето, ’ди Бог нареди, да заједно једну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешт |
| је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу људи н |
| е каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваш |
| ко ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече Игњат.</ |
| млеко.{S} За њу му је казао да изруче у једну чинију, и ту да квасе крпе и ладе главу.{S} Чим с |
| .{S} Из оног стаклета насу нешто црно у једну ракијску чашицу.{S} Мени оно замириса к’о ракија. |
| че апсанџија осорљиво, и привеза Дикану једну својски, да му сенуше светлице пред очима.</p> <p |
| дати у чаршију.{S} Немам много ћери, њу једну па могу како ’хоћу.{S} А баш волим да имам у чарш |
| ајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви су у њу г |
| .{S} Испреже коње и веза их за кола, да једу сена.{S} Ушав у механу, замоли механџију, да буде |
| е ти они имају нека правила.{S} Па и не једу овако као ово ми.{S} Баш сам један пут гледао, па, |
| у ноћ у зурлу дувао, а закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш |
| о уделите...</p> <p>Сви га ту зову чича Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син С |
| је... ’нај кључ.{S} Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о |
| нем овај јаглук.</p> <p>При тим речима, Јездимир извади из џепа лепо везено јаглуче и пружи га |
| уне две године, од онога великог имања, Јездимир није имао ни парченцета.</p> <p>Остао је го ка |
| ари?</p> <p>— Он.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Јездимир!</p> <pb n="85" /> <p>Ива цикну.{S} Очи му син |
| из авлије.{S} Стојан се упути механи, а Јездимир оде низа шор.</p> <p>У механи приличио света, |
| ру, те је запалио Радетићима сена.{S} А Јездимир и Дикан убили су вепра и однели до наше качаре |
| то господине, што Мара воли Стеву.{S} А Јездимир је рад, да је он уграби.</p> <p>Сад је капетан |
| ији од свију при гашењу био је Стојанов Јездимир.{S} Сав се окупао у зноју, а поцрнео као Циган |
| Стојан толико наљутио, колико она џгад Јездимир, који се смејао за њима, кад су из авлије изаш |
| Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши, и љубазно га |
| бранио као своје рођено.</p> <p>Кад је Јездимир дошао кући, Ива му га је свега предао...</p> < |
| азио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, он је њ |
| ...{S} Сирома Стево сав побледи, кад се Јездимир до мене у’вати, и он онда неће да игра.{S} И м |
| ожење.</p> <p>— Е, ово баш ваљаде, рече Јездимир.</p> <p>— ’Нако како треба да буде, додаде Сто |
| <p>— Чек’о сам Пуру, био у мијани, рече Јездимир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире и |
| >— Баш нам и сам ђаво иде на руку, рече Јездимир своме оцу, кад се нађоше сами.</p> <p>— Ово је |
| /p> <p>— Ево Стојана! </p> <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p |
| ездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Диканом.</p> <p>После им ј |
| b n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову бруку, која се пре некол |
| ан и остали уђоше у зграду.{S} Стојан и Јездимир остали су на пољу као укопани и само су обојиц |
| ’о зликовце....</p> <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у дру |
| ма упути се судници, а за њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, кор |
| ричао, седели су једног вечера Стојан и Јездимир и нешто живо разговарали.</p> <p>Били су сами. |
| није преварило.</p> <p>— Дакле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима |
| ити се море!</p> <p>— Бо’ме ће Стојан и Јездимир дрљати, рече ћата.</p> <p>— То им се зна, к’о |
| и њихови наполичари.</p> <p>И Стојан и Јездимир нису били људи, онако од реда.{S} И изузимајућ |
| лопи очи, а пред њим се појави Стојан и Јездимир са оним сатанским осмејком на лицу, па један н |
| Такве су бар гласове проносили Стојан и Јездимир у друштву с њиховим аминашима.</p> <p>Као да г |
| Пура и Дикан, а помагали су им Стојан и Јездимир.</p> <p>— Ето људи, рече Стојан, Пура и Дикан |
| ј.{S} Чујем, говоре људи да су Стојан и Јездимир сами убили свога вепра, па однели до Игњатове |
| ко људи.{S} Међу овима били су Стојан и Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру |
| /p> <p>Међу последњима били су Стојан и Јездимир...</p> <p>— Баш нам и сам ђаво иде на руку, ре |
| отерани у Богатић, поранили су Стојан и Јездимир као никад до тада.</p> <p>На лицу им се могла |
| како чудновато.</p> <p>Само су Стојан и Јездимир били весели као никад дотле.{S} Они су их на с |
| Одмах после свадбе, а пошто су Стојан и Јездимир с Пуром и Диканом, спроведени на робију, на ко |
| петан, а очи му сенуше.</p> <p>Стојан и Јездимир само су ћутали....{S} Беху се скаменили....{S} |
| о свом свету прав бити?</p> <p>Стојан и Јездимир изађоше из авлије.{S} Стојан се упути механи, |
| /p> <p>Пура оде.</p> <p>Стојан, Дикан и Јездимир изађоше у авлију.{S} Нешто су се тамо договара |
| колико пута излазио је из авлије и он и Јездимир и некуда су ишли, па се опет враћали.</p> <pb |
| Ваш сам ја нека стрина, мишљаше у себи Јездимир.</p> <p>— Шта ме се тиче.{S} Ово је најбоља зг |
| што донесе...</p> <p>Ето, од тога живи Јездимир, син богатог оца и трговца Стојана Рибића...</ |
| ар не говори.{S} Није он, к’о онај луди Јездимир Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимир |
| } Да му је сад на очи изашао Стојан или Јездимир, он би их растргнуо.</p> <p>— Не брини се ништ |
| у Стева и Мара мало пре стајали, искочи Јездимир....</p> <p>Телом је сав дрхтао.{S} Очи му закр |
| латајући рукама, ступи Стојан, а за њим Јездимир у судничку авлију.{S} Не гледајући ни на кога |
| Језда.</p> <p>И заиста.{S} То је главом Јездимир, син Стојана Рибића.</p> <p>Кратка је, али жал |
| е ли ти каз’о капетане, да је његов син Јездимир са мном убио њи’ова вепра и одвук’о до Игњатов |
| ђено.</p> <p>— Стојан Рибић и његов син Јездимир, господине. </p> <p>Капетан узвикну од радости |
| ади.{S} А не ради га вала, ни његов син Јездимир.{S} Сем њих двојице, у њиховој кући и није бил |
| ца, која је иза млекара гледала, шта су Јездимир и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље |
| дну кућу кућимо.</p> <p>— Него Иво, наш Јездимир нешто много врда око Маре.{S} Чула сам ’ди он |
| } Је ли у тебе...{S} Јездим...? </p> <p>Јездимир је само цептио.{S} Вилица о вилицу цвокотала ј |
| ш.... из оног буренцета с краја.</p> <p>Јездимир оде.{S} Мало потраја па се врати носећи полуок |
| је се среће више тиче него моје.</p> <p>Јездимир оде.</p> <p>Стојан оста сам.{S} Одао је весело |
| </p> <p>Обојица изађоше и одоше.</p> <p>Јездимир и ако је био до дна душе покварен, или што оно |
| <p>За тим испита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</ |
| сто није марио ни за његове млађе.{S} А Јездимира баш лепо није марио погледати, само због њего |
| р Стојанов...</p> <p>Ух, што мрзим тога Јездимира.{S} А он се највише ’вата до мене....{S} Сиро |
| ато.{S} Ако је њена воља, нека иде и за Јездимира.{S} За њену би љубав и друго шта учинио, а ди |
| на Циганина, него, да ти кажем, њега ја Јездимира.</p> <p>Поћута мало па настави:</p> <p>— Знаш |
| роби га ’ладан зној и погледа кришом на Јездимира.{S} Овај само слеже раменима.</p> <p>— Није н |
| би како се Стојан ђаволски насмешио на Јездимира, а овај намигнуо на Стојана.</p> <p>Али, ако |
| ашу Мару.{S} Вели да је дамо за његовог Јездимира.</p> <p>Станимира као да ко поли врелом водом |
| рне судбине, која је постигла Стојана и Јездимира, њенога по несрећи оца и брата.{S} Шта би они |
| да што већу кривицу свале на Стојана и Јездимира, да би тиме себе боље оправдали.</p> <p>Испит |
| а поласку рек’о, да мотрим на Стојана и Јездимира.{S} Они ми — вели — изгледају нешто сумњиви.{ |
| >Да су тада обратили пажњу на Стојана и Јездимира видели би како се Стојан ђаволски насмешио на |
| кад је пандур потерао везаног Стојана и Јездимира.{S} Свак је стајао пред својом кућом и с нест |
| мог’о то проказати?{S} Окром Стојана и Јездимира други нико не зна, а они нису ваљаде полудели |
| .</p> <p>Кад је пандур отерао Стојана и Јездимира, у судничкој авлији беше остало око десетак љ |
| шта је у ствари.{S} Видели су Стојана и Јездимира, с месом на леђима, где стоје везани и само у |
| д свију момака у селу, најгоре је мрзио Јездимира, сина Стојана Рибића.{S} Зато што је он најви |
| о главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} А ономе чуп |
| ћете се дуго главе наносити...</p> <p>— Јездимире, Јездимире!{S} Живог ћу те зубма заклати.{S} |
| ојану сину лице радошћу.</p> <p>— ’Ајде Јездимире.</p> <pb n="126" /> <p>— Пођи председниче ти, |
| S} Јако ће већ лакше ићи.</p> <p>— Теби Јездимире остављам цуру, па ти ради шта знаш.{S} Гледај |
| аше од радости.</p> <p>— Ово пара вреди Јездимире!</p> <p>Овај јаглучић помоћи ће нам да Стеву |
| имир.</p> <p>— Седите људи.</p> <p>— Ти Јездимире иди донеси ракије.{S} Наточи оне знаш.... из |
| е опет вратише.</p> <p>— Тако Дико и ти Јездимире.{S} Али, да пазите да потревите да не цикне.{ |
| ми, они би наставили:</p> <p>— Кажем ти Јездимире, ми ову прилику ни подашто не смемо пропустит |
| из оне књижице, подудари се са стопалом Јездимировим, које он измери...</p> <p>— Ниткови једни, |
| >— Кажем ти нано, то је све Стојаново и Јездимирово масло.{S} Не знам само како су они то удеси |
| Иво?</p> <p>— С ким?</p> <p>— С бабом и Јездимиром.</p> <p>— Оно што су заслужили Ружо.{S} Од к |
| е запалио сена Радетићима, а Дикан је с Јездимиром убио нашег вепра, и однели до ваше качаре.{S |
| петане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездимиром то учинио.</p> <pb n="120" /> <p>— То треба |
| /p> <p>— О момче, а ’ди си ти био? рече Јездимиру улазећи у авлију.</p> <p>— Готово ни’ди.</p> |
| ше осећали мржњу и гњев према Стојану и Јездимиру.</p> <p>Игњат приђе ближе:</p> <p>— Бог нека |
| слузи плати, рече, окренув се Стојану и Јездимиру.</p> <p>— Живео Игњат и Стева, заори се из ст |
| ли су људи као пијани.</p> <p>Стојану и Јездимиру просу се радост по лицу.{S} Они се један на д |
| у недељу доћи, да ствар свршимо.</p> <p>Јездимиру сину лице од радости.</p> <p>— И у недељу ће |
| се кући.</p> <p>После непуно пола сата, јездио је Ива пут Богатића.</p> </div> <pb n="89" /> <d |
| е памтим.{S} Ноге су га једва држале, а језик одебљ’о, к’о да га је чела за њега ујела.</p> <p> |
| ве, како је ове лопове вешто извукао за језик, што би га иначе велике муке стало.</p> <p>После |
| га тако и она се мало окуражи, и њен се језик одреши:</p> <p>— Волим те Стево!.....</p> <p>Воли |
| мо што се у лицу зацрвени као паприка и језик му нешто одебља.</p> <p>— Треба ли одма’ да дотер |
| е?</p> <p>Стојан ћуташе.{S} Једва преко језика превали:</p> <p>— ....{S}Не....ки дан.</p> <p>— |
| д својим тајом и јагом, превалити преко језика ту једну једину реч.{S} Али се морало....{S} Сви |
| а к’о какав долибаша и доказује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је |
| сада пошао.</p> <p>Осећао је лепо неку језу око срца и целим је телом дрхтао</p> <p>Али, тицал |
| га...{S} Лаже...</p> <p>— Не лаже Пура, јекну један глас.</p> <p>Сви се тргоше, као да их неко |
| ена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— Зар ’хоћеш да лажеш, несретни син |
| иви!{S} Зар је баш тако морало да буде? јекну Ружа улазећи у авлију.</p> <p>Ива је био весео... |
| му при овим речима севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклет |
| ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она пуста тамбурица, а они запеваше ону севдалинк |
| су га једва држале...</p> <p>На једаред јекну пушка, па за њом одмах друга.{S} За тим се осу чи |
| и шта им је мајка говорила.</p> <p>Иван јекну као рањеник.</p> <p>— Ха, то је све масло њи’ово. |
| <p>Игњат седе на праг од качаре и боно јекну.{S} Стева стао до њега, па цепти као прут од љути |
| ли сте вепра Стојановог...</p> <p>Игњат јекну.</p> <p>— Браћо, људи!{S} Чујете ли шта човек гов |
| да, рекоше остали.</p> <p>У том на пољу јекну ћемане...</p> <p>Наста весеље, како се само пожел |
| p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је иза млекара гледала, шта су Језди |
| оно што је почео.</p> <p>Обојица тешко јекнуше и покуњени изађоше на поље...</p> <pb n="121" / |
| ава!</p> <p>Ватра је беснила у потпуном јеку.{S} Сети се да треба нешто да ради, али није знао |
| ће бабо и Стева бити пуштени.</p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још дана |
| </p> <p>Ива за тим оде и донесе из кола јела што је Живана спремила.</p> <pb n="100" /> <p>Беше |
| зе благодарности.</p> <p>— Би ли штогод јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’х |
| амо код варошана.{S} Ми пијемо каву пре јела, а они после.{S} То вам је како ко научи.</p> <p>— |
| вети, рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И |
| — ’хоће ја.{S} Луда је ваљаде, прихвати Јела.{S} И мене моји нису дали за мог Марка.{S} Али ја |
| > <p>ПАРНА ШТАМПАРИЈА Д. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ЈЕЛЕНСКА УЛИЦА БР. 1.</p> </div> <pb n="I" /> <div type |
| ни!</p> <p>На женскињу или либадета или јелеци од чоје и кадифе златом извезени.{S} Испод врата |
| нег памучна кошуља.{S} На леђима човано јелече, па напред мало изрезано.{S} Баш онде, где се бе |
| е и падале на кадивено, златом извезено јелече.</p> <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока |
| ог, испунио је и ту жељу њихову.</p> <p>Јелица, њихова мила снаха, била је сама доброта....{S} |
| к.</p> <p>Али зар ти младеж мари што за јело?{S} Она ће онако узгред стојећи чалабрцнути штогод |
| /p> <p>— Истина, како ти рачунаш, прија Јело, да л’ би је Станимир жалио?</p> <p>— Ја шта, јадн |
| као да није ништа ни било....{S} Ни лук јео, ни лук мирисао.</p> <p>Али, то има свога узрока.</ |
| м славити.{S} Децу моју печену на Божић јео, ако ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово уп |
| ошла тамо.{S} Нешто ју је вукло напред, јер се бојала да је он већ не чека.</p> <p>Било је проз |
| ана Рибића...</p> <p>Уделите му штогод, јер је грехота светити се.</p> <p>Довољна је божја казн |
| Игњат полако оде.</p> <p>Ишао је пешке, јер Глушци нису баш тако далеко од Раденковића, да би м |
| води.{S} Изведи ме из ове куће што пре, јер у њој не могу више живети!</p> <p>Говорећи то, Ружи |
| од Игњатове куће опет се мало заложише, јер вино брате беше истругало.{S} Истресоше и ту, Бога |
| био, и кад се после вратио да га тражи, јер је волео јаглуче, као што воли и онога ко му га је |
| гоше, као да их неко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био реш |
| ронаш’о господине.</p> <p>Капетан ђипи, јер већ беше сео и узео да прегледа неке хартије.</p> < |
| разбирали.</p> <p>Мрзило га је служити, јер није научио радити...</p> <p>Механџија из милосрђа |
| ћи, па и’ распреми.{S} Немој и’ појити, јер су уморни.</p> <p>— Добро бабо, рече Стева.</p> <p> |
| пар заклан....{S} Одатле пођоше трагом, јер је крв по земљи капала.{S} Прођоше кроз Стојанову б |
| Него, ја сам му увек кроз прсте гледао, јер је твој брат Ружо, а мог’о сам га до јако сто пута |
| ав.{S} С тога је ваља да онако и ранио, јер то не беше адет код других капетана.</p> <p>Знам пр |
| ао, он је њен брат.{S} Њен једини брат, јер више није имала браће ни сестара.</p> <pb n="86" /> |
| .</p> <p>Још као дете, волео сам Мачву, јер сам и сам у њој одрастао.{S} Доцније, као учитељ и |
| .</p> <p>Он раскиде испод грла сапињач, јер му чисто и он сметаше да дише.{S} Срце му се беше с |
| посао.{S} Али чивије добро да утврдиш, јер су опасни и препредени зликовци, рече капетан мајст |
| ко осећаш, па ће бити природно</hi>.{S} Јер, не да се ни замислити, да се неприродно може осећа |
| гледаше се очима пуним љубави.</p> <p>— Јер — продужи капетан — да му она није дала ово везено |
| > <p>— Зашто да га тамо тражи?</p> <p>— Јер га је ту изгубио, господине.</p> <p>— Откуд ту да г |
| радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А други ће само </l> <l>Нако |
| е те Маро,</l> <l>Дочекати радо,</l> <l>Јер си ми првенче,</l> <l>Јер си јоште младо.</l> <l>А |
| > <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо је обе |
| рли развеселио.</p> <p>— Ја благо теби, јес’ чуо попо, кад умеш ’нако лепо да се Богу молиш!</p |
| , опази Стеву:</p> <p>— О, о, момче!{S} Јес’ поранио?</p> <p>Стева скочи и приђе му руци:</p> < |
| p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Како ти приј |
| о је оно родо?</p> <p>— По-па!</p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољу |
| и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здравља ми!{S} Довече ће бити и прошевина.</p> <p> |
| це моја?</p> <p>— Стиго’ тето!</p> <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка |
| Иди жено.... та није ваљад!..</p> <p>— Јес’ здравља ми!</p> <p>— Па шта је’ било?</p> <p>— Ниј |
| >— Ти дош’о бато?</p> <p>— Ја.</p> <p>— Јес’ ’давно?</p> <p>— Јако вала, мало пре.</p> <p>— Ја |
| овај је сигурно сит ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> |
| ри.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— Јес’, јес’ славе ми.{S} Све је то већ свршено.{S} Бабо |
| е за сат, ’хоћу да и’ запалиш.</p> <p>— Јес’ разумео?{S} Запали колико можеш, а оно ће после и |
| Радетића паљевину и оно друго?</p> <p>— Јес’ја, рече Дикан.{S} Ко би мог’о то проказати?{S} Окр |
| о и ’давно, да су они ’наки.</p> <p>— А јес’ чула, болан, да је дош’о Игњат и Стева?</p> <pb n= |
| наш, преда те...{S} Баш си ти Маро лепа јес’ Бога ми....{S} Најлепша си девојка у селу, славе м |
| ебало би ти Бога ми.{S} Масан залогај и јес’.{S} Али мућак.{S} Скув’о сам ти попару.{S} Место л |
| ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово. |
| Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Је |
| Игњат и Стева?</p> <pb n="132" /> <p>— Јесам ’тоич.{S} Каза ми „Он,“ кад је дош’о од суднице.< |
| Буди ми весела, голубице моја!</p> <p>— Јесам тето!</p> <p>— Али имам нешто лепо да ти кажем.</ |
| > <p>— Па ме ниси ни пожелела.</p> <p>— Јесам еј, има ли шта ново?</p> <p>— Па ништа вала....{S |
| ру и Дикана? упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} |
| грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чик |
| p>Стева скочи и приђе му руци:</p> <p>— Јесам бабо!</p> <p>— Је л’ ти јако срце на месту?</p> < |
| > <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па сам дошао мало и до вас...</p> < |
| и ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господине.{S} Био сам баш кад су букнула.</p> <pb |
| момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Беше ли оно ти млађи или стар |
| Ти си знала да ми нисмо криви?</p> <p>— Јесам Стево, па сам то и теји казала.{S} Ишла сам једно |
| рати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за кола?</p> <p>— Каз’о сам. |
| — Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— Да повезеш бар и пандура, кој |
| — Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Никако нисам могла заспати!{S} Знам да |
| алио Стево Игњатов, је с’ чуо?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— П’ онда ћеш и код власти да сведочиш да |
| игу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отворише.</p> <p>— Шта |
| о!</p> <p>— Јес’ обишла марву?</p> <p>— Јесам тето.</p> <p>Станојка ју је гледала очима пуним м |
| аква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сватова...</p> <p>Ката |
| е на све стране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеи |
| чно повео разговор: или о богатој берби јесењег рода, или о каквим општинским потребама, или о |
| т ашиковања.</p> <p>— Јес’ био с Маром, јеси?</p> <p>Стева је само ћутао.</p> <pb n="46" /> <p> |
| де.</p> <p>— Бог ти добро дао момче!{S} Јеси ли ти Игњатов?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>— |
| ли ће то бити?</p> <p>— Не знам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p |
| ја Маро?</p> <p>— Нисам Стево!</p> <p>— Јеси ли се надала мени Маро?</p> <p>— Јесам Стево.{S} Н |
| најсретнија на овоме свету....</p> <p>— Јеси, миље моје.{S} Зато је се тета и молила Богу....</ |
| вели?</p> <p>— Не рече ништа.</p> <p>— Јеси ли му спомињ’о о Мари?</p> <p>— О њој сам само и г |
| Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био код Радетића сена?</p> <p>— Јесам господ |
| закрвавиле да те језа подиђе.</p> <p>— Јеси ти луд море.{S} Што се вучеш?</p> <p>— Устај, чује |
| е полако отворише и Стева уђе.</p> <p>— Јеси л’ заспала Маро?</p> <p>— Нисам.</p> <p>Мара таман |
| ата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> <p>— Јесам господине.{S} Па |
| т сузе, које потоком потекоше.</p> <p>— Јеси ли на колима дошао Иво?</p> <p>— Јесам господине.< |
| е неког времена опет се врати.</p> <p>— Јеси га стиг’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Каза ли му за |
| ше занео, читајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата |
| , уђоше обојица у канцеларију.</p> <p>— Јеси ли видео чика Игњате?{S} Моја је се реч испунила.{ |
| p>Сва тројица уђоше у судницу.</p> <p>— Јеси ли ти данас откуда видео Пуру и Дикана? упита пред |
| азала, да мој Стева није крив?</p> <p>— Јеси рано моја.{S} И тета је теби веровала.</p> <p>— Он |
| ћ знаш, зашто смо ми дошли, него говори јеси ли на речи, и дај цуру ’оћемо ’воде на среду.</p> |
| /p> <p>— ’хоћеш се свратити да ми кажеш јеси л’ га наш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још |
| мо сретни Маро!</p> <pb n="142" /> <p>— Јесмо Стево....</p> <p>— Али ти још не знаш све.</p> <p |
| </p> <p>Игњат се мало искашља:</p> <p>— Јесмо вала, господине капетане, дошли баш до тебе....{S |
| у.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> <p>— Е, лепо.{S} Јако ’ајте |
| требе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пуро на пос’о, а ти Дико о |
| оде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, свак у своја кола.</p> <p> |
| >Такав ти је овај клети живот!{S} Данас јесмо, а сутра к’о да нас никада није ни било---</p> <p |
| о, или је гора Романија? -</p> <p>— Ја, јест’, додаде Јездимир.</p> <p>Капетан се благо насмеши |
| н то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је оптужио.{S |
| вац Ружо!{S} То је твој отац и брат!{S} Јест, они су кривци.{S} Они су све те замке удесили...< |
| и ти.{S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стој |
| селу, некако најволим тебе да видим.{S} Јест’ сунца ми!{S} Па овај, све ми к’о мило кад се с то |
| адиће.</p> <p>— Лаже и Пура и Дикан.{S} Јест’ лажу, па да се закуну на стотину ’ванђеља.{S} То |
| сваки помислио да је невин....</p> <p>— Јест капетане, не лаже Пура.{S} Ја и мој Станимир нашим |
| Капетан то примети па продужи:</p> <p>— Јест, јест, Стојан вам је за то крив.{S} Он вас је опту |
| p>— Шта велиш, украли ти дете?</p> <p>— Јест’ капетане.{S} Онај лопов, она паликућа, син онога |
| {S} Траг се и види од двојице.{S} Јест’ јест’ Игњате, ти и твој син украли сте вепра Стојановог |
| бечили су се некако од њих.</p> <p>— И јест нека погана цега, рече један.{S} Погледај и’ само. |
| је решетка на њемукар.</p> <p>— Бога ми јест’ авс.</p> <p>— Откуд ми ’воде?</p> <p>— Не знам.</ |
| рану.</p> <p>Беше петак, а ви знате, то јест не знам да ли баш сви знате, да се петак код нас у |
| ама везани стоје.</p> <pb n="130" /> <p>Јест браћо!{S} Стојан и Јездимир, направили су сву ову |
| учио те дошли....</p> <p>Ја браћо моја, јесте ли слушали кадгод шаркијаше?</p> <p>Кад јекну она |
| нам дош’о! </p> <p>— Боље вас нашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, |
| аговорио да запалим сена Радетићима.{S} Јесте, тако ми оне звезде, капетане, спржила ме.</p> <p |
| жем.{S} Наше су књиге доста и скупе.{S} Јесте вере ми.{S} Ја се све чудим, како се може да прод |
| {S} Како сте ми све тако шта радите?{S} Јесте ли ми здраво, мирно?</p> <p>— ’Вала Богу, како с’ |
| како је добар и милостив Бог!</p> <p>— Јесте Стево...</p> <p>— Па је он и ово јако наредио.{S} |
| гу господине!{S} Све је добро!</p> <p>— Јесте ли дошли послом до мене?</p> <p>Игњат се мало иск |
| а преко „Пресеке“ опет воде...</p> <p>— Јесте ли чули?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е ајд’ јако, св |
| > <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима увек!</p> <p>Он |
| пели, надајући се само у њега.</p> <p>— Јесте Стево.</p> <p>— Увек се Маро, треба у Бога уздати |
| зује нешто и језиком и рукама.</p> <p>— Јесте л’ чуле, друге, шта је ново?</p> <p>— Шта јадна?< |
| оја!</p> <p>— Запалио и’ Пура.</p> <p>— Јесте рано.</p> <p>— Ја благо мени тето.{S} Дела се и т |
| да каже, ступи пред њега Пура.</p> <p>— Јесте капетане.{S} Овај ’воде запалио је и Радетићима с |
| е чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег Милана.</p> <p>— Тако... так |
| о је срески пандур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га |
| о сведочити, ако буде потребе.</p> <p>— Јесте л’ чули?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— ’Ајд’ сад ти Пу |
| га ’вамо и оставите у зграду.</p> <p>— Јесте л’ разумели?</p> <p>— Јесмо, рекоше обојица.</p> |
| испросити!</p> <p>— Зар сутра?</p> <p>— Јесте Маро.{S} Тако су се договорили.{S} И капетан ће б |
| дошао си мало до оца и брата?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Јеси ли већ био с њима?</p> < |
| n="102" /> <p>— И њих двојица?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>Стојан је посл’о Пуру, те је за |
| а радосно.</p> <p>— Баш твоје?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Види га добро!{S} Да се ниси упознао?</ |
| — Теби је жао мог бабе и бате?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Не брини се Ружо.{S} Добар је Бог.{ |
| Шта кажеш, пронашао си кривце?</p> <p>— Јесте господине.</p> <p>— Па који су? упита капетан изн |
| е кажеш, ово је твоје јаглуче?</p> <p>— Јесте господине, неба ми! рече Стева радосно.</p> <p>— |
| <p>— То он меника лично пише?</p> <p>— Јесте, одговори ћата.</p> <p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја м |
| > <p>— Је ли и Јездимир с њим?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Врло добро!</p> <p>Сав разбарушен, у ли |
| Шта кажеш Ружо, Пуро и Дикан?</p> <p>— Јесте Иво.</p> <p>— Ја све знам.{S} Све сам чула и виде |
| p> <p>— Јел’ то капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му н |
| > <p>— И таја је обећ’о Стево?</p> <p>— Јесте Маро, и пољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се |
| кад добро дати.{S} Је ли Маро?</p> <p>— Јесте Стево!....</p> <p>— Ја ти још нисам каз’о нешто, |
| p> <p>— Је л’ да је леп’ тето?</p> <p>— Јесте смиље моје.</p> <p>— Видиш, ја увек најволим да у |
| <p>— Је л’ Стојан и Јездимир?</p> <p>— Јесте Стево, Стојан и Јездимир у друштву с Пуром и Дика |
| иноћ изгубио.</p> <p>-— Синоћ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— А где си га изгубио?</p> <p>Стева ућута |
| Је л’ то ти имаш да ми кажеш?</p> <p>— Јесте тето.</p> <p>— Па знала сам ја то миље моје.{S} М |
| акле Стојан и Јездимир, велиш?</p> <p>— Јесте господине.{S} И с њима Пура Жижић и Димитрије, ко |
| Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велика.{S} Могла је, не дај Боже, и ве |
| .</p> <p>— То ми није казао.</p> <p>— Е јесте капетане.{S} По његовом наговору ја сам с Јездими |
| езу....</p> <p>Право је и рекао, тако и јесте.</p> <p>Душе ваља ја се чувам, да се не задужим.{ |
| Мара дала.</p> <p>— Они се воле?</p> <p>Јесте господине.{S} Јако у недељу ’тели смо је просити. |
| ћи чалабрцнути штогод.{S} Та брате мој, јести се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p> |
| с остало.</p> <p>Без Живане не би могао јести.</p> <p>— О бабо, баш сам нешто оран.{S} Има ли м |
| чкало је неколико лонаца и шерпа разних јестива.{S} На пољу, под коларницом, један кића окретао |
| а границе...{S} Да ли су пуштени....{S} Јесу ли већ пошли!...</p> <p>У таком очекивању прође јо |
| а и јага тамо код ваше куће...</p> <p>— Јесу Маро!{S} Баш зато сам и дош’о...{S} Пожелео сам те |
| Да ли су још тамо?</p> <p>— Рачунам да јесу.{S} Могу часом отрчати да видим.</p> <p>— Дед’ ал’ |
| ан!</p> <p>— Нека им је са срећом.{S} И јесу вала створени једно за друго....</p> <p>— И ја вел |
| } Загњурила главу у њена недра, па само јеца.</p> <p>Станојка је пољуби.{S} Стаде је миловати п |
| .</p> <p>Главу загњури у Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије |
| и бије те.{S} А зашто?</p> <p>Од силног јецања Ружа једва изговори:</p> <p>— Што сам плакала, к |
| а је грљаше и љубљаше.</p> <p>Ето, тако јо мислила Мара о Стеви....</p> <p>И ено их сад се саст |
| дана није она марви долазила.{S} Чисто јо заборавила како је овуда све лепо изгледало.{S} Али |
| ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори са Станимиром.{S} Од тридесет и пет ко |
| кући за рогуље и онда су га спазили:{S} Јова и Станимир.</p> <p>Капетану све јасније излазаше п |
| ђу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешко уздану и ни једне не про |
| Стојан и оде.</p> <p>Кроз два три дана Јова је теслимио свиње Стојану.,..</p> <p>Прошло је од |
| што је било у стара времена, рече чича Јова.{S} Прич’о ми је мој ђед Вељко, - Бог да му душу п |
| олико радио, колико вечерас.</p> <p>Кад Јова и Станимир опазише Игњата и Стеву, они се само пог |
| вору умакоше у кућу......</p> <p>Кад је Јова ушао у авлију, опази Мару.{S} За ова два дана, как |
| више облетао око оне петачке, што ју је Јова чувао за Марини сватова, и коју је јутрос изваљао. |
| чича Нинко.</p> <p>— Ој, ој! одазва се Јова.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима |
| то је ’нако најглавније, опријатељио се Јова и Игњат...</p> <p>— Иди жено!</p> <p>— Јес’ здрављ |
| ђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи дошли су да тебе за Стеву ишту...</p> |
| Е, нека ти је са срећом ћери моја, рече Јова и пољуби је у чело....</p> <p>Стари попа устаде.{S |
| ечено, речено!{S} А и цура ће сад, рече Јова, па изађе из собе...</p> <p>Мало за тим опет се вр |
| /p> <p>— Има ту још ђедове ракије, рече Јова.{S} Кад је он сирома’ умр’о, затекла се једна пуна |
| .</p> <p>— Гледај посла, молим те, рече Јова.{S} Људи смо, па треба један другом да помогнемо.{ |
| уче отераше, ја.</p> <p>— Отераше, рече Јова, а на лицу му се видело неко нерасположење.{S} Вид |
| Е, није то ништа.{S} Ваља радити, рече Јова.</p> <p>Обојица заједно пођоше шором.</p> <p>Стоја |
| ити, да им ми и кривицу опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, н |
| знају“.</p> <p>— И ја мислим Игњо, рече Јова, а усне су му дрхтале, и ја мислим да ће се крвник |
| p>— Да Бог да у здравље пријатељу, рече Јова и испрати га до на шор.</p> <milestone unit="subSe |
| ар ’хоћеш да лажеш, несретни сине? рече Јова.{S} Ја сам те овим мојим очима видео.</p> <p>— Мож |
| не, нуто!</p> <p>Шта ли се оно Стојан и Јова ’нако слатко разговарају, рече једна жена из гомил |
| скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли у Богатић.</p> <p>Оставише коње и кола код |
| е ту еј, до после по ноћи.{S} Били су и Јова и Станимир Радетићи....{S} И што је ’нако најглавн |
| о.</p> <p>Игњат полако оде....</p> <p>И Јова беше поранио.{S} Из авлије испред куће опази Игњат |
| Како рекне Станимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, |
| исплатио.</p> <p>— Мислиш ово је мирни Јова Радетић, цикну чича Игњат.{S} Не дам ја моје црно |
| њатом у скоро је умр’о и његов пријатељ Јова.</p> <p>На велико наваљивање Станимирово, а по дог |
| ала доста, и ’вала ти.{S} Ја и пријатељ Јова договорили смо се знаш, и дођосмо до тебе, да... о |
| > <p>То ће, рачунам, учинити и пријатељ Јова.</p> <p>— И ја држим да ће....</p> <p>Сутра дан Иг |
| за тим појави се Игњат, па одмах за њим Јова.{S} И он се беше спремио.</p> <p>Обојица дођоше до |
| /p> <p>— Жи’ м’ био сине.</p> <p>За тим Јова, са сузама у онима погледа у Игњата.</p> <p>Игњат |
| ера.</p> <p>— Него људи — прихвати опет Јова — или је јако згода, ил’ никад бити неће, да и ми |
| бледа, а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрл |
| анимир!</p> <p>— Како вели Јова!</p> <p>Јова устаде:</p> <p>— Ако је Богу по вољи, и ако Мара п |
| имање палити, може и красти....</p> <p>Јова је ове речи изговорио болно.{S} Ноге су му дрхтале |
| има, што је Стева мало трпео...</p> <p>Јова и Станимир погледаше се очима пуним љубави.</p> <p |
| ти не дам ништа, па ено ти суда.</p> <p>Јова ућута.{S} Прими онолико, колико му је Стојан хтео |
| била је готова прекрасна ужина.</p> <p>Јова се маши у џеп и извади пљоску.</p> <p>Мућну је.</p |
| и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је био блед као крпа.{S} Једва је изговорио:</p> < |
| ди....{S} Не море бити друкчије.</p> <p>Јова се само мењаше у лицу.</p> <p>— Ајде газда Стојане |
| ико....</p> <p>Сви се насмејаше.</p> <p>Јова устаде, прими пружене паре и пољуби се с Игњатом.< |
| још једном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} |
| нуде, а здраву дају, рече Игњат.</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>- Тако је, право велиш пријатељ |
| ебе твоју Мару, за нашега Стеву.</p> <p>Јова и Станимир погледаше се.{S} У очима обојице светли |
| нешто тета, тајо и отрча у кућу.</p> <p>Јова гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго |
| сурамо.{S} Колико тражиш у кућу?</p> <p>Јова се насмеши:</p> <p>— Што је право пријатељу!</p> < |
| два огранка, два брата од стричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Ста |
| договорим.{S} Договор кућу гради — рече Јован.</p> <p>— Е добро, добро, договорите се, а ја ћу |
| свиње плати.</p> <p>Једног дана дође му Јован.</p> <p>— Помоз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро |
| тричева:{S} Јован и Станимир....</p> <p>Јован је био старији, а Станимир нешто млађи.{S} Живели |
| рећи, тек Станојки пође на боље.</p> <p>Јован и Станимир, гледајући ово, топили су се од милине |
| } Људи се мало по мало разиђоше.</p> <p>Јован и Станимир још су остали и са њима још неколико љ |
| атски договор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као |
| <pb n="6" /> Мара, мезимица и јединица Јованова, љубимица и понос богате куће браће Радетића.. |
| људма уђе у судницу.</p> <p>Мало после, Јоваш оде некуда, а капетан с председником <pb n="124" |
| <p>— Дај оно савијено у ћошку.</p> <p>- Јоваш изнесе поњаву.{S} Беше сва крвава.</p> <p>— Од че |
| јој милости обрадује.{S} Има ће сирома’ Јоваш чим одети и себе и жену и децу, и осолити и омрси |
| ола.{S} Готово ће најбоље бити моја, па Јоваш нека иде у Богатић да и’ врати.</p> <p>— Тако ће |
| то, такав је био наш капетан</p> <p>Кад Јоваш стиже, приђе му и поздрави га.</p> <p>Он га отпоз |
| p>— ’Ајдемо до суда.{S} Ја мислим да је Јоваш још тамо, да иде с места да и’ тражи.</p> <p>— Ја |
| "SRP18940_C5"> <head>V</head> <p>Kад је Јоваш стигао у Богатић, било је већ лепо свануло.</p> < |
| p> <p>Било је превалило по ноћи, кад се Јоваш вратио у Раденковић.</p> <milestone unit="subSect |
| пожури....</p> <p>— Мало после врати се Јоваш.</p> <p>— Шта би?</p> <p>— Ено и’ у мијани.{S} По |
| воде пуцају, ови не би ништа чули, рече Јоваш.</p> <p>— Пробај још, пробај!</p> <p>Он опет поче |
| упита председник.</p> <p>— Јесам, рече Јоваш.{S} Ено и’ у мијани мртви пијани.{S} Како су јутр |
| помолити.</p> <p>— ’Ошу, једва изговори Јоваш, па пође. -</p> <p>Ајд’, ајд’ па у ћошак авлије.< |
| Један снажан ударац неком главњом, коју Јоваш и пандур донеше с дрвљаника, и шип испаде, а врат |
| мана.{S} Устај море да идеш кући, викну Јоваш и поче их опет трести.</p> <p>— А ја, ове шале не |
| носи председнику.</p> <pb n="60" /> <p>Јоваш оде...</p> <p>Капетан зазвони и нареди пандуру да |
| Које добро брате?</p> <pb n="59" /> <p>Јоваш извади из недара пешкирић, одави писмо и пружи га |
| <p>Тек сада наста овде весеље...</p> <p>Јоваш се већ готово убрадио.{S} А и како неће, кад је о |
| есе коло, кад сватови прођоше...</p> <p>Јоваш загрлио петачку, па само подвикује:</p> <quote> < |
| ви у мало не извратише од смеја.</p> <p>Јоваш се окрете.{S} Погледа у петачку и оде опет њој.</ |
| обудите и’, па нек седну у кола.</p> <p>Јоваш поче дрмати и викати час једног час другог.</p> < |
| еханџија, извиривши се на врата.</p> <p>Јоваш уђе.</p> <p>— Ево кола.</p> <p>— Бога ми си вреда |
| S} Наточи де му мијанџија један.</p> <p>Јоваш се задовољно насмеши и почеша руком иза увета.{S} |
| вета кола и дотерај пред мијану.</p> <p>Јоваш ништа није знао шта се догађа и за што се све ово |
| кући, па прођо’ поред куће нашег бирова Јоваша.{S} Погледам како му родило оно мало башче, к’о |
| и одоше судници.</p> <p>На путу сретоше Јоваша, који тек што беше пошао од суда.</p> <p>— Врати |
| трос изваљао.</p> <p>Да сте само видели Јоваша како се петачки радовао.{S} Радовао се вала више |
| у мијани на клупи.{S} Иди де ћато викни Јоваша, ја мислим моћи ћеш га стићи.{S} Реци му нека на |
| док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ево Јоваша, репе механџија, извиривши се на врата.</p> <p>Ј |
| и он доћи.</p> <p>Затвори писмо, зовну Јоваша и предаде му да га носи председнику.</p> <pb n=" |
| пића, рећи ће један:</p> <p>— Изиђи де Јоваше на шор и види иду л’ сватови.{S} Они ће се отуд |
| њима Стојан и Јездимир пред пандуром и Јовашем, натоварени месом, корачаху погнуте главе...</p |
| прочита писмо, замисли се, па онда рече Јовашу:</p> <p>— Ти причекај мало!</p> <p>Одмах оде у к |
| не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу иди мојој кући.{S} У’вати мале коње у вета кола |
| направиш извештај капетану.</p> <p>— Ти Јовашу, иди обуј се.{S} Мораш још ноћас ићи власти у Бо |
| ве било свршено, предадоше писмо бирову Јовашу.{S} Он га зави у пешкирић и метну у недра.{S} Уз |
| езла га је лепа Мара, јединица Радетића Јове.</p> <p>И њене кривице дакле има, што је Стева мал |
| > <p>- Да је дјевица Мара, кћи Радетића Јове, испрошена за женика Стеву, сина Игњата Добрића</p |
| еко врелом водом поли, јер то беше глас Јове Радетића.</p> <p>И ако се био решио да кривца не к |
| ом.</p> <p>Стојан се трудио да се према Јови покаже што је више могуће љубазнији и што већи при |
| лавом чича Нинко!....</p> <p>Мара приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у о |
| Јездимир.</p> <p>Игњат и Стева приђоше Јови и Станимиру да се поздраве, па да иду кући.</p> <p |
| од руке до руке и дође на послетку опет Јови.</p> <p>— Је ли који од вас људи гонио шљива у Шаб |
| во — одброја двадесет дуката и пружи их Јови.</p> <p>— Много је пријатељу.</p> <p>— Држи те пар |
| капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:</p> <p>— Жи’ м’ |
| а приђе Јови и пољуби га у руку.</p> <p>Јови се засија суза у оку.{S} Пољуби је у чело, и помил |
| је силно трчао, није ни могао чути глас Јовин и Станимиров, који су за њим трчали, вичући:</p> |
| ворили...</p> <p>Дошли су већ и до куће Јовине.{S} Ту се на шору зауставили и ено их још стоје. |
| поједе мало леба, пође полако пешке до Јовине куће.</p> <p>— Потерај ти Стево кола, па стани к |
| рхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јовиних.</p> <p>— Е, ћери моја, рече Јова.{S} Ови људи |
| надај ми се.</p> <p>Стојан и не дочека Јовиног одговора, већ стиснувши му још једном руку упут |
| Мара то једва дочека.</p> <p>Изви се из Јовиног загрљаја.</p> <p>— Зове ме нешто тета, тајо и о |
| > <p>Стева скиде капу и приђе руци чича Јовиној.</p> <p>Јови се стеже срце.{S} Једва изговори:< |
| да говори.</p> <p>Стојан је то на лицу Јовином познао, па се зато труђаше да разговор почне о |
| у дошли у Раденковић, кола стадоше пред Јовину кућу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из |
| трчао Кући за рогуље, а ви сте га тада, Јово и Станимире, видели...</p> <p>— Мара је дакле крив |
| олетеше један другоме:</p> <p>— Игњате, Јово брате!</p> <p>Капетан окрете главу у страну.{S} Ов |
| к је Миланова снаша не одмени.</p> <p>— Јово брате, у име Игњатово, тражим од тебе твоју Мару, |
| и.</p> <p>Игњат само нуди.</p> <p>— Пи’ Јово, пи’ Станимире, пи’ Нинко, ти Панто, пи’те људи!</ |
| розор.{S} Баш у том трену, промаче туда Јово.</p> <p>Стојан извади кесу, плати трошак и пође.</ |
| ја.... ето....</p> <p>— Ама шта је чика Јово?</p> <p>— Зазор ми је господине.{S} Осрамотио сам |
| м ја.</p> <pb n="133" /> <p>— Ниси чика Јово.{S} Ти си казао истину.{S} Ти си заиста видео Стев |
| во чика Игњате!</p> <p>— Здраво ти чика Јово!</p> <p>— Откуд ви тако данас?...{S} Седите!</p> < |
| ан му приђе.</p> <p>— Шта радиш ти чика Јово?</p> <p>— ’Вала Богу, како си ми ти господине?</p> |
| ти ништа ту ни грешан ни срамотан чика Јово.</p> <p>— Јесам, јесам, знам ја.</p> <pb n="133" / |
| p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме свету, јекну Стева.</p> <p>— За |
| си ме видео, али ја нисам запалио чича Јово.</p> <p>Капетан се умеша.</p> <p>— Јеси ли ти био |
| опростимо, рече Јова.</p> <p>— Не може Јово.{S} И да им опростите ви, не могу ја.{S} Ја их мор |
| {S} Али се опет уздржа.</p> <p>— Шта је Јово, шта је Станимире?{S} Штета јесте браћо и то велик |
| > <p>— Много ти ’вала, и јако наздравље Јово!</p> <p>— Да Бог да у здравље.{S} Дај Боже, да на |
| а ону другу:</p> <quote> <l>„Разболи се Јово Челебија,</l> <l>Од главице, текем навалице </l> < |
| ог ми те живео господине!</p> <p>— И ти Јово са Станимиром мораш вечераске доћи.</p> <p>— ’Оћем |
| капију.</p> <p>— Здраво мирно, пријатељ Јово!{S} Јес’ поранио?</p> <p>— Ето, ’вала Богу!{S} Как |
| ше се механи.</p> <p>— Знаш ли пријатељ Јово, да ми се јако к’о чисто свалио неки терет са срца |
| оз’ Бог Стојане!</p> <p>— Бог добро дао Јово.</p> <p>— Ја дођо’, знаш, за оно пара....</p> <p>— |
| тридесет дуката. </p> <p>— Бог те живео Јово, прихвати Игњат.{S} То смо ’давно требали к’о људи |
| и са Радетићима...</p> <p>— Да пазаримо Јово оне свиње.</p> <p>— Не браним газда Стојане, само |
| се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан што је могао љубазније.</p> <p>— ’Вал |
| сврши, устаде чича Нинко:</p> <p>— Брат Јово, нисмо дошли ’воде, да једемо твој мед и пијемо во |
| радости.</p> <p>— Е, баш ти ’вала брат Јово.{S} И ’нако ми је јако баш потреба за новац.{S} Ра |
| ко рачун Стојане.</p> <p>— Тако је брат Јово, тако.{S} Ево ти па сам види:</p> <p>Ево, ово ти с |
| тро...</p> <p>— Е, јако на здравље брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му п |
| и познали</p> <p>— Ја ко то уради брат Јово, осушила му се да Бог да, рече Стојан, који је међ |
| > <p>— Тако, тако к’о што ти кажем брат Јово.{S} Па ако је воља Божја нека им буде са срећом.</ |
| си ти био, кад си се тако исквасио брат Јово?</p> <p>— Идо’ до марве колиби.</p> <pb n="93" /> |
| ти се Игњате не осветим.{S} А и ти ћеш Јово упамтити, ко је Стојан Рибић!{S} Еда Бога и живота |
| је говорио нешто живо и ватрено.</p> <p>Јово је само ћутао и тек по кашто само климне главом... |
| <p>— Што си се ти нешто окарио?</p> <p>Јово тешко уздахну.</p> <p>— Тхе, људи смо господине, н |
| а.</p> <p>— Шта ме гледаш?{S} Љуби се с Јовом и Станимиром.{S} Враг баба, санћим мрзи је се љуб |
| грла.</p> <p>Игњат приђе и пољуби се с Јовом, а за тим са Станимиром.</p> <p>— Стева пољуби у |
| брат Јово, рече Стојан праштајући се с Јовом, стиснувши му пријатељски руку.</p> <p>— Тако, та |
| о.{S} Он беше већ на шору и састао се с Јовом.</p> <p>— Здраво мирно, брат Јово, рече Стојан шт |
| бо’ме!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Био сам с Јовом.</p> <p>Набио сам му пуне уши.{S} Наговорио сам м |
| ко год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршити, како већ ја зна’ будем.</p> |
| спита све редом:{S} Стојана, Јездимира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад ј |
| , па и то забележи.</p> <p>За тим позва Јову и запита га да ли на кога сумња.</p> <p>Јова је би |
| на.</p> <p>— ’хоћу да зовем и пријатеља Јову, па да видимо, да се они како ослободе...</p> <p>Ж |
| да сијаху сузе радости, погледа мило на Јову:</p> <p>— Ако ти велиш тајо!</p> <p>— Ја сам већ р |
| и у руку прво капетана, за тим попу, па Јову и Станимира, онда оца, па после остале редом.</p> |
| ј и зачудио и изненадио.{S} Познавао је Јову и Станимира врло добро.{S} Знао је да никад ником |
| е Стојанове.{S} Пуцањ пушке пробудио је Јову и Станимира.{S} Они излетеше на поље.{S} Опазише в |
| етак људи.{S} Међу њима капетан примети Јову Радетића.</p> <p>Беше сео на неки баван поред тара |
| — Ноћас запалили Радетиће.</p> <p>— Зар Јову?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Шта су му запалили?</p> <p> |
| није дошла.{S} Спази’ ону матору дртину Јову.</p> <p>— Боме синак, гвожђе ваља ковати док је вр |
| p>Она паде Стојанки око врата:</p> <p>- Јој тето, јесам ли ти казала, да мој Стева није крив?</ |
| тите...{S} Ви држите да сам лопов...{S} Јој Воже, Боже, видиш ли... цвиљаше Игњат, а сузе му по |
| бе тета воли к’о и твоја доја!</p> <p>— Јој, тето, не љутим те сунца ми!</p> <p>— Па што ми не |
| раш?</p> <p>— Сита сам дојо...</p> <p>— Јој рано моја, кол’ко мореш.</p> <p>— Не могу дојо.{S} |
| овек не смеде главе подигнути.</p> <p>— Јој, тешко мени тужном!{S} Ви то верујете....{S} Ви ћут |
| тале, а у лицу се сав зажарио.</p> <p>— Јој, нисам ја запалио сена чича Јово, свега ми на овоме |
| а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} Зар је баш тако морало да буде? |
| рече Стојан у себи задовољно.</p> <p>— Јој, тешко мени кукавици сињој,-јекну Ружица, која је и |
| има севале.</p> <p>Ружа јекну.</p> <p>— Јој Иво, нису они сами.{S} Онај проклети Пуро и Дикан.{ |
| <p>Ту мало поћута па настави:</p> <p>— Јој, мени сињој, да неће да ме убије!....</p> <p>Па нек |
| Ивина недра, и јецајући викну:</p> <p>— Јој Иво, зар не море друкчије бити?</p> <p>— Не море Ру |
| ица.</p> <p>— Шта је ово Ружо?</p> <p>— Јој, не питај ме!</p> <p>— Ко те ово удари?</p> <p>— Он |
| /p> <p>Манојло узе читати.</p> <p>Стева јој је јављао како су Срби свуда на све стране победили |
| че Мара не подижући очију.</p> <p>Стева јој истрже преслицу иза појаса.{S} Конац се прекиде и у |
| , а очи црвене и уплакане. </p> <p>Јова јој приђе.{S} Мара га пољуби у руку, а он је загрли.</p |
| е.{S} Из очију њених Мара је видела, да јој има нешто важно да каже.</p> <p>Станојка је ухвати |
| у овоме: од данас, па за месец дана, да јој забранимо носити више перчин, но да за месец дана м |
| ворити против Стеве и Игњатове куће, да јој како год омрзнем...</p> <p>— Тако, тако, додаде рад |
| о и пошао пред њу.{S} Наумио је био, да јој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како |
| ој пуно.... пуно којешта каже....{S} Да јој каже: како без ње не може живети, како је воли...{S |
| бршљан уза стабло витога јаблана.{S} Да јој је чисто да му се у недра завуче.{S} Само је полако |
| “</p> <p>Мару је затекла малу, једва да јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо г |
| ов’о, пазио и милов’о.</p> <p>Ма шта да јој је Јездимир радио, и ма како да је с њом поступао, |
| ти ради шта знаш.{S} Гледај како год да јој се улажеш.</p> <p>Ја ћу с Јовом и Станимиром свршит |
| иваше...{S} Нема ништа...{S} Помисли да јој се учинило, па се прекрсти.</p> <p>Таман хтеде да с |
| тешила.{S} И она осети у души својој да јој нешто лану.</p> <p>— Тако треба, тичићи моји, благо |
| и?...</p> <p>На једаред се трже, као да јој неко нож у срце забоде.{S} Скочи са свога кревеца, |
| е набурена према мени к’о до јако, онда јој неће нико помоћи.{S} У’ватићу је, тако ми Бога и... |
| дела.{S} Пустила је срцу на вољу и онда јој мало олакша.{S} За тим је мислила шта ће и како ће |
| p>Живани заигра срце од радости, а суза јој се засија у оку.{S} Приђе Иви и притиште га на свој |
| је старе кости одморити?...</p> <p>Суза јој засија у оку, али се она окрете на страну и избриса |
| говештавала о Мариној удаји.{S} Али, ја јој не даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је ра |
| кад свирачи засвираше „Штрољанку,“ која јој је баш за срце прирасла.{S} Баци кутлачу и излети у |
| трашне су биле ове речи Ивине.{S} Свака јој је по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на |
| и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој је испуњена....</p> <p>— Ја, благо њима, како се ле |
| ила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарности.</p> <p>— Би |
| > <p>— Тето моја слатка, викну Мара, па јој се обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из о |
| а се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах пробудила.{S} А |
| — Шта те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... је |
| S} Таја те је синоћ обећ’о.</p> <p>Мара јој паде око врата:</p> <p>— Тето моја, ја сам јако нај |
| е је само, како весело изгледа.{S} Игра јој оно вретено међ’ прстима.{S} Чујте, чујте само, као |
| дбе.{S} А онда ћемо је изваљати, па шта јој вала и Бог да.</p> <p>— Баш ваин ракија, рече Ђура |
| ну пута благосиљала баба Ранђију, и шта јој је после дала, то њих две најбоље знају.{S} Главно |
| Скаменила се сирота од чуда, чувши шта јој отац говори...</p> <p>Није знала ни за што је ушла, |
| чванске препеченице.</p> <p>— Е, е, Бог јој дао!{S} Зна она, шта ’вамо старој души треба, рече |
| /p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ ј |
| <p>— Шта ли ће моја доја без мене, кад јој одем?....{S} Али нећу далеко...{S} Кад год ’хоће, е |
| јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут казао да је воли.{S} Кад ју је први пут |
| јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p> <p>— Не спавам мили мој Стево, ево ме |
| обеси о врат и стаде је љубити.{S} Сузе јој из очију сипаху као киша.{S} Загњурила главу у њена |
| Једно добија а друго је губила, а обоје јој је на срцу лежало.</p> <p>— Јој Боже милостиви!{S} |
| екедов и њиме брисаше потоке суза, које јој из очију текоше.</p> <p>Он стаде као укопан.</p> <p |
| м телом обузе је нека дрхтавица, а беле јој се груди таласаху као вали узбуркане реке...</p> <p |
| > <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али ако чује доја?....{S} Шта ће |
| а низ леђа.{S} Оне пусте уснице, румене јој се као јагоде у пролеће...</p> <p>На њој бела као с |
| ја по лицу.{S} Она је већ знала, шта ће јој тета казати.</p> <p>Станојка је загрли.{S} Пољуби ј |
| исао, да је ухвати и удави.</p> <p>Лице јој није могао видети, али он га у себи замисли и учини |
| ди се брзо дизаху и спуштаху...{S} Срце јој је лупало, да искочи из недара...</p> <p>Она подиже |
| срцем и замаче у редове шљива.{S} Срце јој се параше.{S} Једно добија а друго је губила, а обо |
| е по један нож у срце забадала.{S} Срце јој се на десеторо цепало.</p> <p>И ако се радовала сре |
| познати глас Стевине свиралице.{S} Срце јој хтеде из недара да искочи.{S} Дође јој да викне:</p |
| своје за оцем и братом рођеним.{S} Срце јој тада хтеде препући од тешке туге...</p> <p>— ’Ајдем |
| и.</p> <p>Он је, помисли у себи, а срце јој залупа.{S} Он је, њен Ива.{S} Она га је познала.</p |
| ад му је она то вратила....</p> <p>Срце јој хтеде препући од жалости.</p> <p>Ох, ала то беше жи |
| свећу, прекрсти се и леже.</p> <p>Срце јој је било пуно, а душа мирна и задовољна....{S} Заспа |
| и као да слуша његов глас.</p> <p>Срце јој је играло од радости...</p> <p>Ово још мало дана, ш |
| ару на своја недра, и љубећи је, тепаше јој:</p> <p>— Не брини се, кућо моја!{S} Добар је Бог.{ |
| е ни сестара.</p> <pb n="86" /> <p>Беше јој тешко.{S} Од један пут зажели да умре.... да је нес |
| титељка...</p> <p>Иван и Милан пољубише јој старе суве руке:</p> <p>— Слушаћемо те нано, рекоше |
| им рукавом од своје рубине.{S} Лакше би јој било, кад би пустила срцу на вољу.{S} Али због Иве |
| да је Ива неће више волети.{S} У глави јој се нешто смути, она се к’о занесе и паде лицем у ја |
| ву, па испод ока стреља Добросава, који јој је стиснуо руку, да прсте поломи...</p> <p>Она се с |
| ’наку сна’у.{S} Е батли баба, шиљак ли јој.{S} Од један пут, па две сна’е...</p> <p>— Иди море |
| оћи да те испросимо.</p> <p>Ах, како ли јој мило беше при помисли на те речи.</p> <p>У себи је |
| упита: шта ћеш ти Стево у ово доба, али јој реч застаде у грлу.{S} Побоја се да га то не би наљ |
| радости...{S} Хтеде нешто да рекне, али јој реч на уснама изумре...</p> <p>Стеву то занесе.{S} |
| е по неколико пута то понављала.{S} Али јој се учини да не звоне тако лепо, као кад их је Стева |
| ако је овуда све лепо изгледало.{S} Али јој се данас учинило све лепше, него икада...</p> <p>Ка |
| стимо Мари на вољу.{S} Ди она ’хоће, ми јој нећемо кратити.</p> <p>— И ја тако велим рођо.</p> |
| !...</p> <p>Мара се прва трже.{S} Учини јој се сан, па јој као чисто би жао, што се тако одмах |
| ца минулих сретних времена.{S} Пред очи јој изађе њен Ива у ономе тренутку, кад јој је први пут |
| ела!</p> <p>Па онда зажмури, а пред очи јој изађе њен Стева, онаки како га је последње вече код |
| — Ја сам је мало умирила.{S} Казала сам јој да се ништа не брине.{S} Добар је Бог, рано моја, М |
| тојане.</p> <p>— Ја могу.{S} Ја што сам јој отац?{S} Али, ја знам да га она не воли.{S} Он је њ |
| , српском оружју донео победу, а за тим јој је вратио њеног Стеву здрава и весела...</p> <p>Суз |
| е трипут напи, уми је по лицу, а за тим јој истом водом сваки делић тела помаза.{S} Кад и то св |
| од Радетића сена.</p> <p>Чујем је, а он јој вели:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те испросимо.{ |
| S} Добар је Бог, рано моја, Маро, рек’о јој, изаћи ће дело на видело.</p> <p>— Мало пре је отиш |
| који је Мари увек био у помоћи, помогао јој је и овом приликом.</p> <p>Он је, прво, српском ору |
| аса, знао је да је његова Ружа, и пошао јој је у сусрет....</p> <p>Знате ли шта осећа мајка, ка |
| очекивала, онда нам је лако знати, како јој је било...</p> <p>Кад је чича Игњат јутрос устао и |
| себи: к’о Мара његова млада.{S} Па како јој лепо личи у конђи!{S} Чисто је гледа како лети по к |
| Кад је Стеви пришла руци, он осети како јој је рука дрхтала....</p> <p>За тим стаде иза леђа Јо |
| мотки поред зида висио...</p> <p>Никако јој се не спава...{S} После јој дође да пева...{S} Али |
| Живана се беше преобразила.{S} Старачко јој лице обасја нека божанска светлост.{S} Изгледала је |
| екнеш.</p> <p>Њу стеже у грлу.{S} Тешко јој беше пред толиким светом, пред својим тајом и јагом |
| p>Како само поносито стоји!</p> <p>Бело јој лице закићено двема руменим ружицама.{S} Очи црне к |
| кала.</p> <p>Три ста разних мисли врзло јој се по памети.{S} Уздишући и бришући сузе, сећала се |
| о дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што је до сада претурила.</p> <p> |
| време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се да се оно сунце врло споро помицало.{S} Зажели д |
| се, рече опет баба Ранђија.{S} Набачено јој је, али Бог ће дати те ће добро бити...</p> <p>У то |
| и Милана морала је срце стегнути, а оно јој је пуцало од жалости.</p> <p>Дуго су за синијом сед |
| д се пробудила, била је веселија.{S} То јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била ве |
| адости...</p> <p>Ово још мало дана, што јој је остало да чека, било јој је теже, него све што ј |
| у јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас казао:</p> <p>— У недељу ћемо доћи да те |
| :</p> <p>— Што љутиш тету твоју?{S} Што јој не кажеш све.... све?{S} Што од тете да кријеш?{S} |
| о на страну.{S} Држи је за руку и нешто јој полако говори.</p> <p>Она се у лицу мења.</p> <p>— |
| ду и спреми за довече.{S} Па опет, опет јој је време некако споро пролазило.{S} Чинило јој се д |
| боли?</p> <p>— Не боли тајо, и на силу јој се развукоше уснице.</p> <p>— Ти си ми нешто плакал |
| руци држи плетење и плете, а на колену јој књига и нешто чита.</p> <p>На асталу стоји нешто, н |
| Стеву здрава и весела...</p> <p>Сузе су јој се потоком лиле, кад јој је њен Манојло читао Стеви |
| ма забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је вечерас ка |
| о не <pb n="90" /> примири.{S} После ћу јој пунити уши и говорити против Стеве и Игњатове куће, |
| ир је то све лепо упамтио.</p> <p>Одмах јој дадоше од оног лека, те попи једну кашику.{S} У она |
| и</p> <p>Али што већ не свањива?</p> <p>Јој, пуста црна ноћи, ја л’ си дуга.{S} Никад ниси, чин |
| рано моја.{S} Дела, избери шта би јела, Јоја ће ти одма’ спремити.</p> <pb n="5" /> <p>И тако с |
| ј ми се грлице моја.{S} Чува тебе твоја Јоја.{S} Не да она тебе.</p> <p>Све што је сиротица зна |
| о....</p> <p>— Сад кућо моја.{S} Сад ће Јоја уредити и донети.</p> <p>И за тили часак, жеља јој |
| p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p>— Не могу!</p> <p>— А млечни |
| голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше |
| > <p>Рекне ли само Станојка:</p> <p>— О Јојо!</p> <p>— Ој, голубице моја....</p> <p>— Да ми је |
| д јела, голубице моја?</p> <p>— Не могу Јојо!</p> <p>— ’хоћеш да ти Јоја упржи листића?</p> <p> |
| јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва изговараше Станојка.{S} А од јаке ва |
| вече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину коње |
| <p>— У мијани.</p> <pb n="115" /> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па |
| а л’ и то може бити у з’о час!</p> <p>— Јок.{S} То је лаж!</p> <p>За Игњата и његову кућу, мог’ |
| его од дерта, рече једна цура.</p> <p>— Јок јадна, него да пркоси Ружи...</p> <p>У колу је била |
| зи човече, ’ајде до моје куће.</p> <p>— Јок, јок, терај ти.</p> <p>Поздравише се, па Ива ошину |
| газда Стојане, што то говориш.</p> <p>— Јок господине!{S} На режњиће ћу је искасапити, ако ме н |
| гњата и Стеву међу авсеницима?</p> <p>— Јок ја.</p> <p>— Ја ’ди ли су они?</p> <p>— Ко зна!</p> |
| b n="28" /> <p>— Зар не знате?</p> <p>— Јок вала!</p> <p>— Е ја, па то зна већ цело седо, а ви |
| /> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан се полако под |
| нам еј.{S} Јеси ли ти шта чуо?</p> <p>— Јок ја!</p> <p>— Ни ја!</p> <p>Кола се зауставише пред |
| > <pb n="115" /> <p>— Јок.</p> <p>— Шта јок?</p> <p>— Јок Вога ми, устани па види.</p> <p>Дикан |
| После се опет полако диже.</p> <p>— Али јок, не море то бити.{S} Добар је мој Ива ка’ голуб.{S} |
| ти се може и једемо сваки дан, а играти јок!</p> <p>— Сватови смо, за чекања нисмо! ’Ајде девер |
| овор.</p> <p>Па и жене њихове, Јованова Јока и Станимирова Станојка, пазиле су се као рођене се |
| а друкчије бидне.{S} Звала ме је стрина Јока, да довече дођем, да им се нађем што на руци.{S} Б |
| uote> <p>— Шта је лепа сестро, упита је Јока.</p> <p>Лице се бабино, као мало разведри.</p> <p> |
| <p>— Бог ти дао сваку срећу ћери, рече Јока, па се и она загуши сузама.</p> <p>Тако је исто и |
| а те боли, голубице моја лепа, тепа јој Јока, кажи Јоји твојој?</p> <p>— Ту Јојо, ту.... једва |
| ..</p> <p>Стеви полетеше сузе...</p> <p>Јока и Станојка љубиле су Стеву к’о малено дете.</p> <p |
| , донеси с бурана неначете воде.</p> <p>Јока донесе.</p> <p>Баба Ранђија, примивши воду, седе п |
| јој се баш и по очима познавало.</p> <p>Јока је била весела.{S} У себи је по стотину пута благо |
| је на кога више утицао.{S} Да ли љубав Јоке и Станојке на њих, или њихова братска пажња на Јок |
| те куће браће Радетића....</p> <p>Негом Јокином Станојка се са свим опорави од тешке бољетице.{ |
| уштина.{S} Само доброј нези и заузимању Јокином има да благодари, можда и за живот свој.</p> <p |
| јој је било три године.{S} Она ју је с Јоком напоредо гајила.{S} У њу је гледала, као у рођено |
| јке на њих, или њихова братска пажња на Јоку и Станојку...</p> <p>У средини ове, Богом благосло |
| <p>Кад се пробудила, Станојка погледа у Јоку, а у очима јој се заблисташе сузе, сузе благодарно |
| /p> <p>— Јес’ љубио попи руку?</p> <p>— Јот!</p> <p>— ’Ајд’ пољуби!</p> <p>— Е, ниси лепо.{S} Д |
| игли већ до крајњих кућа Раденковачких, Јоца му рече да заустави.</p> <p>— Што море?</p> <p>— Ј |
| ми користан!</p> <p>— Добри коњи, рече Јоца.</p> <p>— Ко, зар они?....</p> <p>Не би и’ дао вал |
| јако си видео!</p> <p>— Ваин коњи, рече Јоца.</p> <p>— Нема и’ ’ваки вала у по Мачве, рече Ива. |
| ражи.</p> <p>— Ја ћу ’воде остати, рече Јоца.</p> <p>— Мореш, мореш.{S} Тражи те поједи што, ак |
| </p> <p>— То вреди онда и ’ранити, рече Јоца.</p> <p>И коњи као да су осећали радост Ивину.{S} |
| ндур, рече ћата.</p> <p>— Јесте вере ми Јоца.{S} Које добро јуначе, предусрете га председник.</ |
| >На истом месту, где је оно синоћ сишао Јоца пандур, сиђе сада чича Игњат и Стева.</p> <p>— Так |
| председникове куће они сиђоше, а пандур Јоца седе и кола се у мраку изгубише.</p> <p>— Ваин исп |
| уначе, предусрете га председник.</p> <p>Јоца се смешкаше.{S} Приђе им и поздрави се.</p> <p>За |
| и рад био да подели срећу своју.</p> <p>Јоца пандур, који је с Ивом у колима седео, као да је и |
| <p>За тим опет зазвони...</p> <p>— Кажи Јоци да се спреми за пут.{S} Ти Иво причекај док ја нап |
| b n="105" /> <p>Зазвони и предаде писмо Јоци пандуру, да иде и носи у Раденковић.</p> <p>— Тако |
| лењили?</p> <p>— Баш ми само срце пева, Јоцо брате, па ето ти!</p> <pb n="107" /> <p>И опет зап |
| је у свакој песми помагао.</p> <p>— Их, Јоцо брате, нико ти не море к’о Бог!</p> <p>— Ја Иво.</ |
| итајући неку књигу.</p> <p>— Јеси ли ти Јоцо?</p> <p>— Јесам господине.</p> <p>Врата се отвориш |
| нају ништа за себе.</p> <p>- Врло добро Јоцо.</p> <p>— Зовни и остале нека ти помогну, па их ск |
| јеве, пуне успомена из свога детињства, још боље упознам.</p> <p>Моја Мара, плод је мога срца.< |
| задовољан.</p> <pb n="81" /> <p>Истина, још је имао мало доказа о невиности Игњатовој и Стевино |
| даднем да говори.{S} Све велим у себи, још је рано.{S} Није нам прематорила.{S} Злату ће се ла |
| пијани.{S} Како су јутрос сабаиле сели, још нису устали.</p> <p>— Да ли су још тамо?</p> <p>— Р |
| е, нека.</p> <p>— Дај дер на мој рачун, још по оке, викну Дикан.{S} Последње речи Пурине, Стоја |
| равље ти јако Игњо.{S} Бостан си обр’о, још само колибу да запалиш.{S} Него, откуд она двојица |
| подине?</p> <p>— Хајдемо к мени у кућу, још је рано за канцеларију.</p> <p>Уђосмо.</p> <p>Капет |
| ој ђед Вељко, - Бог да му душу прости - још док сам био младић.{S} Сећам се к’о да је јуче било |
| орете три године у засап и све вама.{S} Још ћу вам по нешто помоћи и узорати...</p> <p>Обојици |
| обијем позив капетану, а мени ништа.{S} Још ми к’о чисто мило, што ћу отићи мало до њега да се |
| е са свим опорави од тешке бољетице.{S} Још више су се од тога доба волеле и пазиле.</p> <p>Сло |
| ом...</p> <p>А гле, Мара нам измаче.{S} Још се само чује њена песма:</p> <quote> <l>Мисли нана: |
| у мислима забављала са њеним Стевом.{S} Још су јој у ушима звониле Стевине речи, што јој је веч |
| <p>— Све ’нако к’о што си ти каз’о.{S} Још сам мало окрвавио и резу на качари.</p> <p>— То си |
| капетан каз’о?</p> <p>— Јесте нано.{S} Још данас би и’ са мном пустио, али му нешто још требај |
| ралице све се слабије и слабије чуо.{S} Још мало па Стева замане, а свиралица се једва и чула.. |
| рних гробова....</p> <pb n="53" /> <p>— Још вечерас морам известити среску власт о овој паљевин |
| .</p> <pb n="39" /> <p>— Каде?</p> <p>— Још пролетос.</p> <p>Било је то једног јутра.{S} Мара п |
| ашао!{S} Јесте ли већ спремни?</p> <p>— Још мало, па у име Бога, рече Игњат.</p> <p>— А зар су |
| ојло читао Стевино писмо.</p> <p>— Дед’ још једном читај, кућо моја!</p> <p>Манојло узе читати. |
| ш ли, да многи сатаре коње, само што и’ још младе почну ’ватати.</p> <pb n="108" /> <p>Бабо не |
| .{S} Једва дође мало к себи.{S} Погледа још један пут за Стојаном, па се окрете и уђе у авлију. |
| >За тим приђе своме кревецу.{S} Погледа још један пут свуда по вајату, пирну у свећу, прекрсти |
| > <p>— Зар ја!{S} О мој Иво, па ти онда још не знаш колико те ја волим!</p> <p>— Знам Ружо, зна |
| ра била готова.</p> <p>— Имам дара вала још за ’нолику вамилију, рече у себи задовољно.{S} А ен |
| ован и Станимир још су остали и са њима још неколико људи.{S} Међу овима били су Стојан и Језди |
| а узрока.</p> <p>Игњат је мрзио Стојана још од оне свађе, кад му је хтео закинути.{S} Ну, није |
| с са свим отпада, али Радетића паљевина још остаје.{S} Са њом ће ићи по теже.{S} И ако сам ја п |
| још сада пустио кући.</p> <p>Ја истина још ништа немам у рукама, али ово што ми је Ива казао, |
| а, рече Стојан, који је међу првима, па још бос дотрчао.</p> <p>— Јова га само погледа.{S} Тешк |
| то шала јединица Радетића проси се, па још у ’наку кућу...</p> <p>Никоме овај дан није, чини м |
| тране пуно...{S} Таква вам је јесен, па још кад је богата јесен, онда гледај само сеира од сват |
| Ја болан!{S} Да је дун’о каки ветар, па још да нас је било ’волико, ништа не би могли учинити, |
| лио Радетића сена, а ти Дикане да си са још неким у друштву, сигурно са Стевом, убио његовог ве |
| <p>Срце му је играло од радости.{S} Та још само три четри дана, па ће цело село, цео свет знат |
| слободно куд хоћете.{S} Требате ми овде још само мало, а ја бих вас још сада пустио кући.</p> < |
| , распрема и певуши...{S} У мислима оде још и даље.... к’о Мара му родила сина...{S} Па како је |
| ошли!...</p> <p>У таком очекивању прође још неколико дана...</p> <p>Била је баш субота.{S} Сунц |
| p> <p>— Ова будала нализала се, па може још све ту иструћати.{S} Окрете се и погледа на прозор. |
| еси им се сучељавају...</p> <p>Стева је још читао, па онда оде и остави књигу.{S} Погледа горе |
| ном руку упути се шором.</p> <p>Јова је још дуго стајао.{S} Беше к’о чисто ван себе.{S} Једва д |
| није било више мушких глава.{S} Била је још стрина Љубица, и њихова ћерка Ружа, девојка, прави |
| а гледаше за њом замишљено.{S} После је још за дуго ходао по авлији, као нешто ради, али је сав |
| ва је се топио од милине.{S} Пригрли је још боље, па милујући је поче:</p> <p>— Видиш Ружо, да |
| ку“ какав рад у руке узела.{S} А ако је још „Млада Петка,“ онда не дирај.{S} То је већи свечани |
| Игњат и коњи полетеше...</p> <p>Било је још скоро два сата до подне, кад су Игњат и Јова стигли |
| данашњи дан давати част, за ово што је још мало живота остало да се поживи.</p> <p>Па да вам ј |
| ћу и обојица сиђоше.</p> <p>Стева их је још из далека опазио и изађе пред њих.</p> <p>— Да свра |
| овање петка код нас остало.{S} Ако није још од турског времена.{S} Знам да се обично говори: „П |
| има дуж волова, а пандур ми вели: „није још уст’о господин капетан“.</p> <pb n="57" /> <p>Али о |
| двојила, па то ти је.{S} Нека Бог дадне још једно две ’ваке, па се глади бели нећемо бојати.</p |
| ла улазила у Радетића авлију, а нека се још нису кренула од Игњатове куће....</p> <p>Код Радети |
| ољубио се с мојим бабом.</p> <p>Мара се још више приљуби уза Стеву.</p> <p>— Благо нама јако!</ |
| же, него кад се нешто очекује, а кад се још очекује овако нешто, као што је Мара сада очекивала |
| криво, да пукне од муке....{S} А кад се још који ухвати, да до Маре игра, он би га зубма растрг |
| н у себи, задовољно...</p> <p>Ива је се још мало позабавио у Богатићу, па се онда и он крену, п |
| р и Дикан у обору радили.{S} Привуче се још боље у присенак, да је они не би опазили, који на н |
| ћи, он је јурио по ономе трагу, који се још лепо распознаваше.</p> <p>На једаред га нешто текну |
| а!</p> <p>— Ви оно имађасте чини ми се још једног брата.</p> <p>— Јесте господине, најмлађег М |
| се тек по ’ди ко весне.</p> <p>— Док се још боље не смркне, да причекамо у мијани.{S} Ти Јовашу |
| нам што је тамо био...</p> <p>За тим се још више приљуби уза ме.{S} Главу загњури у моја недра |
| е слисти све што је имао.{S} А уз то се још беше и пропио.{S} Често пута то иде једно с другим. |
| зна марвинче ништа.{S} А зна брате, те још како!....{S} Полетеше они бесни коњи, да их оком ни |
| утра злато моје, рече Стева, и притиште још један дуг и ватрен пољубац, на румене уснице њезине |
| из Шапца, и Живана, кад их спази, поче још тужније нарицати.{S} Од силних суза, које хтедоше д |
| двојица одоше.</p> <p>Остали постајаше још мало.{S} Кад су видели да већ нема никакве опасност |
| венчао је Иву и Ружицу.</p> <p>Одиграше још по једну, па се онда сватови кренуше...</p> <p>Кажу |
| >— Ништа чика Игњате...</p> <p>Поседеше још мало и поразговараше се о другим стварима.{S} За ти |
| црне чорбе, рече Игњат.</p> <p>Обредише још једном два.</p> <p>— Е, јако дијете реци тамо у кућ |
| а.</p> <p>Кад се вечера сврши, поседише још мало и поразговараше се.{S} Онда Живана успреми син |
| љепи наш господину!...</p> <p>Поседише још мало па се просиоци кренуше.</p> <p>Живана их испра |
| аш’о.</p> <p>— хоћу.</p> <p>Проговорише још неколико речи.</p> <p>— Да нисам џабе дош’о Маро, р |
| а донесе каву и они попише.{S} Попушише још по једну две, док се на пољу чуше кола.</p> <p>— Ев |
| само, књига, има у њој скоро три оке, и још божанска књига, па за два-три цванцика!...</p> <p>И |
| е: капетан, председник, два одборника и још неколико радозналица.</p> <p>Прво одоше у Радетића |
| имира, Јову, Станимира, Пуру и Дикана и још неке.</p> <p>Кад је и то свршио, спреми се и он и о |
| година....</p> <pb n="162" /> <p>Али и још је неко са радошћу тај дан погледао.{S} То су били |
| м је како ко научи.</p> <p>— Де’те људи још по једну, да сперемо гушу од ове црне чорбе, рече И |
| Погледа поред себе и спази Дикана, који још спаваше.</p> <p>Он га стаде дрмусати.</p> <p>— Еј Д |
| с буде нашла, читатељи, зависи: хоћу ли још које чедо своје у свет пустити, или ће она, у фијоц |
| ут у врата.</p> <p>Мара беше легла, али још није била заспала.{S} Она се у мислима забављала са |
| ако с’ ти Като?</p> <p>— Па како сте ми још, рече седајући.</p> <p>— ’Вала Богу.{S} Ама ди си т |
| оћи.{S} Свиње су знаш зреле, а таман ми још ’нолико вали.</p> <p>Дошав кући, Јова се договори с |
| гу није паре жалио.{S} Увек, док су они јо |